АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШУМАДИЈА

ОДСЕК КРАГУЈЕВАЦ

Студијски програм: Друмски саобраћај/Привредно инжењерство - машинство

Ниво студија: Основне струковне студије
Предмет: Мотори

ПРОЦЕС ИЗМЕНЕ РАДНЕ МАТЕРИЈЕ ЧЕТВОРОТАКТНОГ

МОТОРА СУС СА ПРИРОДНИМ УСИСАВАЊЕМ И
НАДПУЊЕЊЕМ
- семинарски рад -

Аутор:

Предметни наставник: Асистент:

Др Бранислав Александровић, дипл. маш. инж. Васиљевић Саша, маст. инж. маш.
професор струковних студија

Датум
 САДРЖАЈ

1. УВОД........................................................................................................3
2. РАДНИ ПРОЦЕС МОТОРА............................................................4-5
3. ПРИНЦИП РАДА ЧЕТВОРОТАКТНОГ МОТОРА...................5-7
4. ПРОЦЕС ИЗМЕНЕ РАДНЕ МАТЕРИЈЕ ЧЕТВОРОТАКТНОГ
МОТОРА СА ПРИРОДНИМ УСИСАВАЊЕМ...........................7-9
5. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................10
 1. УВОД

Мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори) су топлотни мотори у којима

производи сагоревања (који имају већи енергетски потенцијал, настао ослобађањем
топлоте), својим директним дејством врше механички рад.
Мотор са унутрашњим сагоревањем означава уређај где се и реактанти сагоревања
(оксиданс, обично ваздух и гориво) и производи сагоревања користе за добијање радне
енергије. Тачније, енергија се добија из топлоте ослобођене сагоревањем мешавине
оксиданса и горива. Користан рад се добија као резултат деловања врућих, гасовитих
продуката сагоревања на покретне делове мотора као што су клипови, лопатице
турбине или ињектори.
Према типу циклуса, мотори са унутрашњим сагоревањем се деле у две групе - мотори
са сталним сагоревањем и мотори са повременим сагоревањем. Континуирано
сагоревање подразумева константан проток горива и ваздуха као и њихово стално
паљење (млазни мотори у авионима, на пример). Интермитентно сагоревање значи да
се у одређеном циклусу, периодично, запаљују коначне количине ваздуха и горива, а
затим пролазе кроз остале делове циклуса. Ово је типично за бензинске и дизел моторе
са клиповима као што се види у аутомобилима.

Поред овога, постоје поделе мотора са унутрашњим сагоревањем према врсти горива и
начину убризгавања, начину паљења, начину кретања клипа (праволинијски и
ротациони), распореду цилиндара, броју тактова у циклусу (двотактни, четворотактни).
ход), тип система за хлађење и према врсти вентила и њиховој локацији.
Рад мотора са унутрашњим сагоревањем представљен је као низ термодинамичких
процеса. Код мотора са континуалним сагоревањем ови процеси се одвијају
истовремено, док код другог типа процеси следе један за другим и њихово временско
одвијање може бити јасно ограничено. Са изузетком ракетних мотора, мотори са
унутрашњим сагоревањем увлаче ваздух споља, а затим или уводе гориво у ваздух или
обрнуто и компримују насталу смешу, запаљују је, експанзијом извлаче рад гасовитих
продуката сагоревања и на крају издувају остатак гасова.

Најчешћи мотори са унутрашњим сагоревањем који се користе су бензински и дизел

четворотактни мотори. Ова група такође укључује гасне турбине, суперсоничне моторе
и потисне ракетне моторе.
 2. РАДНИ ПРОЦЕС МОТОРА

Ако је реч о СУС мотору и моделу који би требало да га адекватно опише, мора се
констатовати да развој техника моделовања као процеса има велики значај за општи
напредак у овој области технологије. Развој и примена различитих техника моделовања
рада процеса увек представљају велики изазов с обзиром на то да се ради о спрегнутом
утицају бројни физичко-хемијски процеси који прате динамичке промене стања и
великих амплитуда притиска и температуре радног материјала.
Топлотни мотори производе механички рад кроз низ топлотних процеса. У томе је
главна разлика између ових мотора и других типова мотора који воле основну енергију
могу користити и друге врсте енергије (вода, струја итд.).
Заједничко за све врсте мотора је производња механичке енергије или рад помоћу
покретних главних елемената мотора, без обзира на основни уложену енергију.
Огромна већина топлотних мотора коришћених до данас је заснована на сопственим
дејство на термо-хемијске процесе, где латентна енергија горива се прво претвара у
топлотну енергију (сагоревањем), а затим у механичка енергија (експанзија). Главне
карактеристике мотора са унутрашњим сагоревањем, у поређењу са моторима са
спољним сагоревањем су: компактни и једноставна конструкција, мања маса, лакше
постављање, брже и лакше покретање рада, лакше и брже промене начина рада, као и
нижи трошкови производње. Због ових мотори са унутрашњим сагоревањем су
заменили друге моторе.
Упркос великом напретку науке током последњих деценија често нерадо морамо да
признамо да не знамо довољно о чему заправо се дешава у цилиндру мотора и да
немамо увек довољно поуздане алате да то урадимо упознајемо процесе и боље их
разумемо. Велики број појава, управо због израженог динамичка природа процеса није
могућа у овом тренутку довољно детаљно и прецизно прикажу аналитичке моделе, за
које се по правилу морају користити као замена емпиријске или полуемпиријске
односе. Колико ће бити тачан укупан резултат симулације неће зависити искључиво од
структуре диференцијалних једначина које описују сам рад процес мотора и изнете
претпоставке, али пре свега из подмодела биће симулиране бројне пратеће појаве као
што су пренос топлоте, сагоревање (довод/отпуштање топлоте), цурење гаса,
карактеристике радног материјала итд.
Процесни модел, осим што помаже у решавању специфичног техничког проблема, има
и својз васпитну функцију и помаже да се боље разуме физикалност процеса,
анализира карактер неке величине процеса која није доступна са тренутно доступним
конвенционалним или неконвенционалне технике мерења, или за процену утицаја
једне од контрола параметара и тиме смањити трошкове и време потребно за извођење
експерименталног дела истраживања. Колики ће бити овај ефекат зависиће од нивоа
образовања, вештине и способности инжењера који развија или примењује модел, али
и од материјала и интелектуалних ресурса који су доступни у датом тренутку.
Међутим, степен развоја математичких модела процеса рада мотора данас је завидно
висока, а захваљујући због изванредног напретка рачунарске технологије данас је
могуће извршити изузетно детаљна и довољно тачна симулација комплетног процеса
рада мотора у исто време редослед у коме се сам процес одвија у мотору. Отвара нове
могућности за развој и примена нових класа аналитичких уместо постојећих
апроксимационих модела процеса рада који ће бити усмерен на управљање процесом
рада и његову дијагностику у реалном времену.
За моделирање радног процеса мотора користе се две класе модела:
- термодинамички, чија је структура у основи одређена једначинама очувања
енергије и масе за отворени термодинамички систем;
- струјни, односно гаснодинамички, чија је структура у основи одређена
једначинама тренутно поље.
За разлику од уобичајене технике моделовања мотора у целини, где се резултати
моделовања главног цилиндра фазно померају и суперпонују и тако дају глобалну
слику, овде ће се процес у сваком од цилиндара посебно моделовати, а кључни
параметри ће бити оптимизован итеративним процесом све док се не достигне
минимум функционалне грешке угаоне брзине.
Да би се спровео такав поступак, модел мора да испуни два кључна и међусобно
контрадикторна критеријума:

- да буде довољно једноставан у математичком смислу, што обезбеђује робусност

и поузданост у извођењу симулације;
- да буде довољно детаљан, односно да може да узме у обзир што више утицајних
фактора (детаљни модели преноса топлоте, цурења гаса, сагоревања).
Специфичан рад утрошен на процес промене радног материјала зависи, пре свега, од
тренутних губитака у издувно-усисном систему, односно од протока издувних и
усисних водова.
Поред промене количине пуњења услед смањења притиска, долази и до промене због
његовог загревања од врућих унутрашњих зидова канала и цилиндра. Степен
загревања свежег пуњења зависи од оптерећења мотора и од трајања самог процеса
усисавања. Најповољније сагоревање у ауто-мотору се постиже када гориво потпуно
испари. За испаравање горива потребно је обезбедити одређену количину топлоте
(приближно једнаку 500 џула за 1 кг.) горива-бензина, која се у нормалним временским
условима одузима од усисног ваздуха. У случају хладног времена, цевовод се загрева
топлим издувним гасовима.
 3. ПРИНЦИП РАДА ЧЕТВОРОТАКТНОГ МОТОРА

Четири термодинамичка циклуса приказана на слици одвијају се сукцесивно следећим

редоследом:
1. усис – вентил је отворен и клип се спушта, чиме се ствара делимични вакуум
који увлачи гориво и ваздух (код бензинца, а мало другачије код дизел мотора)
у цилиндар
2. компресија – оба вентила су затворена, клип се спушта и тако сабија смешу.
Пред крај овог дела циклуса, смеша се запали
3. сагоревање – како су оба вентила и даље затворена, под утицајем запаљеног
гаса који се шири, клип се поново спушта (у овом делу циклуса обавља се
користан рад који се користи за добијање енергије)
4. издувавање – отвара се други вентил, клип се подиже и гас се избацује из
цилиндра

Слика 1: принцип рада четворотактног мотора1

Четворотактни мотори су такозвани клипни мотори. Основни делови су цилиндар и

клип нешто ужи од цилиндра. Постоји неколико специфичних термина повезаних са
њима:

1
Слика преузета са https://vozaj.com/princip-rada-dizel-motora/
 1. запремина у доњој мртвој тачки (ВБДЦ – Волуме ат Боттом Деад Центер) се
дефинише као запремина између главе цилиндра и предњег зида клипа када је
клип у најдаљој позицији од главе цилиндра
2. запремина у горњој мртвој тачки (ВТДЦ - Волуме ат Топ Деад Центер) се
дефинише као запремина између главе цилиндра и предњег зида клипа када је
клип у положају најближем глави цилиндра - запремина компресијски простор

Раздаљина коју клип пређе између ВБДЦ и ВТДЦ назива се ход клипа, разлика између
ових запремина чини радну запремину клипа, док је однос ове две запремине
ВБДЦ/ВТДЦ познат као однос компресије.

4. ПРОЦЕС ИЗМЕНЕ РАДНЕ МАТЕРИЈЕ ЧЕТВОРОТАКТНОГ

МОТОРА СА ПРИРОДНИМ УСИСАВАЊЕМ

Процес промене радног материјала подразумева избацивање продуката сагоревања из

претходног циклуса из цилиндра и пуњење цилиндра свежим радним материјалом, уз
минималну потрошњу радне снаге. Добро изведен процес промене радног материјала,
поред добро изведеног процеса сагоревања, основни је услов за постизање добрих
перформанси мотора. Процес пуњења четворотактних мотора са природним усисом
одвија се на рачун вакуума који ствара клип у цилиндру при преласку из СМТ у УМТ.
Шематски изглед усисног и издувног система са дијаграмом процеса промене радног
материјала дат је на следећим сликама:

Слика 2: Излгед усисног-издувног система четворотактног мотора са природним усисавањем и

промена притиска током процеса израде радне материје
Процес промене радног материјала састоји се од процеса дувања и процеса усисавања,
са трајањем више од два такта, тј. ход клипа.
Процес дувања се састоји од слободног избацивања, принудног избацивања и
допунског избацивања сагорелог гаса.
Слободно издувавање почиње отварањем издувног вентила пре УМТ (за угао
бета1=30-60 степени, тако да притисак гасова у цилиндру пада на ниво атмосферског
ваздуха. У тренутку отварања издувног вентила притисак гасова у цилиндру је 3-5 бара
па они излазе из цилиндра великом брзином.
Померањем клипа из УМТ у СМТ гасови се истискују.Затварање издувног вентила се
врши тек након преласка СМТ од стране СМТ. угао од 5-30 степени да би гасови што
више изашли из цилиндра.Услед инерције гаса долази до додатног пражњења иако је
клип прошао СМТ.
Издувни угао четворотактних мотора је већи од 180 степени, тј.
Бета издув = бета1+180 степени+бета2 = 220-270 степени
Отварање усисног вентила почиње пре СМТ-а, тј. пре почетка усисног хода клипа за
угао алфа=5-25 степени да би у тренутку стварног усисавања свежег пуњења усисни
вентил био отворен. Постоји период када су оба вентила отворена, то је тзв период
преклапања вентила, што омогућава боље пражњење и пуњење цилиндра.
Код добро конструисаних мотора не постоји опасност да производи сагоревања почну
да излазе кроз усисни вентил, јер због инерције струје гаса настављају да одржавају
смер кретања ка издувном вентилу.
У тренутку када клип почне да се креће од СМТ до УМТ, услед повећања запремине, у
цилиндру се јавља вакуум и почиње пуњење радним материјалом, то се наставља
током целог усисног хода па чак и након повратка. кретање клипа према СМТ. Да би се
у потпуности искористио вакуум у цилиндру као и инерција свежег пуњења, усисни
вентил се након УМТ затвара за угао алфа2 од 40-70 степени.
Угао усисавања четворотактних мотора је већи од 1800, односно: усис алфа=алфа1+180
степени+алфа2 = 225-275 степени
Величина преклопа углавном зависи од брзине мотора, што је већи број обртаја, већи је
поклопац потребан да би се боље искористили инерцијски ефекти пражњења и
пуњења. Угао савијања је: преклоп алфа=алфа1+алфа2
Дијаграм који приказује, шематски, моменте отварања и затварања вентила је тзв
временски дијаграм, који је представљен кругом ротације радилице, на коме су
означени моменти отварања и затварања вентила, као што је приказано на следећој
слици:
 Слика 3: Шеме развода дизел и ото мотора

Поред поменутих ефеката притиска и температуре, на количину пуњења утиче и

количина заосталих гасова у цилиндру. Под заосталим гасовима подразумевамо
продукте сагоревања који су остали у компресионом простору цилиндра од претходног
циклуса, упркос свим напорима да се уклоне из радног простора. Када је клип у СМТ-
у, у компресијском простору постоје заостали производи сагоревања под притиском и
температуром.
Ако клип почне да се креће ка УМТ, преостали гасови ће се прво проширити, а тек
када притисак у цилиндру падне испод атмосферског, почиње стварно усисавање
свежег пуњења у цилиндар (тачка на сл. 4.7).мешавина. Вредности притиска заосталих
продуката сагоревања варирају од 1,05 до 1,2 бара.
 5. ЗАКЉУЧАК

Мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори) су топлотни мотори у којима

производи сагоревања (који имају већи енергетски потенцијал, настао ослобађањем
топлоте), својим директним дејством врше механички рад.
Ако је реч о СУС мотору и моделу који би требало да га адекватно опише, мора се
констатовати да развој техника моделовања као процеса има велики значај за општи
напредак у овој области технологије.
Процес промене радног материјала подразумева избацивање продуката сагоревања из
претходног циклуса из цилиндра и пуњење цилиндра свежим радним материјалом, уз
минималну потрошњу радне снаге. Четири термодинамичка циклуса приказана на
слици одвијају се сукцесивно следећим редоследом: усис, компресија, сагоревање,
издувавање
ЛИТЕРАТУРА:

1. Александровић, Б., (2022), “Мотори”, наставни материјал, Академија струковних

студија Шумадија, Одсек Крагујевац, Крагујевац.
2. https://vozaj.com/princip-rada-dizel-motora/ (приступљено 10.12.2022)
3. ДИСЕРТАЦИЈА, Д. Унапређење ефективности мотора СУС применом неконвенционалног
клипног механизма.
4. Mustafić, I., Klisura, F., & Selimović, S. CESTOVNA VOZILA.
5. https://postimg.cc/rzJKgGPD (приступљено 09.12.2022)