7.

час:
РАДНИ ЦИКЛУС МОТОРА

Током рада мотора СУС у цилиндрима се обавља стварни циклус мотора који обухвата низ узастопних
промена стања радног тела са циљем да се топлотна енергија, добијена сагоревањем горива у што
већој мери претвори у механичку енергију, односно рад. Величина развијеног рада и ефикасност
целокупне енергетске трансформације зависе од начина и квалитета одвијања кружног циклуса у
мотору. Да би се боље сагледао принцип рада и уочили најутицајнији чиниоци који утичу на квалитет
одвијања радног циклуса мотора, мора се објаснити одвијање кружног процеса у мотору.

Како је стварни радни циклус који се одвија у мотору веома сложен, ради лакшег разматрања и
поређења потребно је увести извесне претпоставке - упрошћења. На основу таквих упрошћења
затворени кружни процеси могу се посматрати на разне начине. Зависно од нивоа усвојених
претпоставки, разликују се теоријски и стварни циклуси.

Теоријски ото циклус

Ови циклуси, који представљају упрошћену шему стварног радног циклуса у мотору, углавном служе
за упоређење ефикасности одвијања неког затвореног кружног циклуса који се одвија по одређеним
претпоставкама. Основне претпоставке су:

- у току одвијања циклуса хемијски састав радног тела се не мења, процес сагоревања замењен је
одговарајућим одвођењем топлоте од топлотног извора;

- процеси сабијања и ширења радне материје протичу веома брзо, без размене топлоте са околином,
те се могу сматрати изентропским;

- количина радне материје у току циклуса је иста (што у раду мотора није случај);

- радно тело је идеалан гас ( специфични топлотни капацитет не зависи од температуре);

- процес сагоревања се замењује одговарајућим довођењем топлоте са стране;

- специфични топлотни капацитет радне материје не зависи од температуре (радно тело је идеалан
гас);

Као што се може видети, теоријски циклуси уводе веома груба упрошћења која су далеко од реалности.

Теоријски ото циклус

Идеализовани, теоријски ото-циклус је термодинамичка основа ото-мотора. Код ото-мотора сагорева

готова смеше, која је претходно умерено сабијена, док се смеша пали врши у погодно изабраном
тренутку, пред крај хода сабијања, тако да се сагоревање обавља уз врло малу промену запремине, a
да при томе брзина пораста притиска не прекорачи дозвољене границе. Такав ток линије сагоревања
омогућава да се стварни дијаграм ото-мотора апроксимира термодинамичким циклусом са довођењем
топлоте при константној запремини, што је и основна карактеристика ото-циклуса. Користан рад у току
једног циклуса једнак је бројној вредности површине у затвореној контури 1-2-3-4-1 (сл.2.43).

На слици 2.43 приказан је ото-циклус у p-v и Т-s дијаграму, који се састоји из следећих фаза:
1 – 2 адијабатско (изентропско) сабијање,
2 – 3 изохорско довођење топлоте Q1 ,
3 – 4 адијабатско (изентропско) ширење,
4 – 1 изохорско одвођење топлоте Q2 у циљу довођења стања гаса у почетно.
 Слика 2.43. - Теоријски ото циклус у p-V и T-s координатама

Термодинамички степен корисности ото-циклуса ( ηto ), који овде наводимо без извођења, дат је
изразом:

ηto = 1- 1/ εk-1.

Дакле, термодинамички степен корисности зависи углавном од степена компресије (ε) и у мањој мери
од карактеристика радног тела - експонента изентропе (k). Графичка илустрација зависности ηto = ηto(ε)
за различите вредности експонента k дата је на слици 2.44.

Слика 2.44. - Зависност термодинамичног степена

корисности ото- циклуса (ηto) од степена компресије (ε) за различите вредности експонента изентропе (k)

Шрафирана површина одговара уобичајеним вредностима изведених конструкција. На дијаграму се

види да степен корисности расте са повећањем степена компресије и експонента адијабате. Повећање
степена компресије доноси значајна побољшања у зони нижих вредности, која су све мања како се
померамо ка области већих вредности. Ограничавајући фактор је свакако значајан пораст притиска и
температуре што изавива повећана механичка и термичка напрезања и непожељну појаву -
самопаљење и детонативно сагоревање праћено ударима. Такође, степен сабијања ограничен је и
хемијским особинама свежег пуњења јер превисоке температуре на крају сабијања повећавају
дисоцијацију што у извесној мери умањује економичност, а повећава токсичност издувних гасова.

Стварни радни циклус ото-мотора

Размотрени теоријски циклус мотора изведен је уз низ претпоставки, које се у реалности не могу
остварити. Стварни радни циклус доста одступа од теоријског циклуса јер поједине фазе нису тако
јасно одвојене, као ни физичко-хемијски процеси један од другог. Иако слични, до одступања стварних
циклуса у односу на теоријске долази из следећих разлога:

- довођење топлоте је континуалан процес сагоревања праћен разним губицима,

- процес пуњења и пражњења цилиндара праћен је струјним губицима који се не могу
занемарити,
- одвођењем топлоте системом хлађења, настају знатни топлотни губици током целог процеса,
а нарочито током сагоревања,
- постоје и други енергетски губици који настају топлотним зрачењем, непотпуним сагоревањем
и др.

Помоћу одговарајућег инструмента – индикатора – може се снимити стварни радни циклус мотора,
тзв. индикаторски (индицирани) дијаграм, који показује стварну промену притиска у зависности од
промене запремине. Индикаторски дијаграм једног четворотактног ото-мотора састоји се од једне
позитивне и једне негативне површине (сл.2.45), односно од позитивног и негативног рада. Позитивна
површина ограничена је линијама сабијања и ширења, а негативна пумпним тактовима (линијом
усисавања и издувавања). Да би се јасније уочила основна карактеристика ото-циклуса (сагоревање
при скоро константној запремини), на слици 2.46 приказан је ток промене притиска за време процеса
сагоревања у p-v и p-α дијаграму.

Слика 2.45. - Дијаграм промене притиска у цилиндру четворотактног

мотора у функцији промене запремине, СТВАРНИ ЦИКЛУС: 1. усисавање, 2. сабијање, 3. ширење, 4. издувавање

Слика 2.46. - Процес сагоревања код ото мотора у p-v и p-α дијаграму

Радни циклус, у ствари, представља сложен процес где се преплићу различити физичко-хемијски
процеси који га чине, а као последица тога настаје механички рад. Без обзира на сву сложеност
процеса, ипак се могу уочити четири главна процеса који се надовезују један на други, а то су:

I – процес измене радне материје (пуњење цилиндра свежом радном материјом и избацивање
продуката сагоревања из цилиндра),
II – процес сабијања,
III – процес сагоревања и
IV – процес ширења продуката сагоревања.

Наведене процесе свакако треба разликовати од већ описаних тактова мотора (сл.2.47) и они постоје
увек, без обзира о ком мотору се ради. Процес измене радне материје обухвата пражњење радног
простора од сагорелих гасова из претходног циклуса и пуњење радног простора свежом радном
материјом. Квалитет овог процеса директно утиче на количину свежег пуњења која улази у процес и
од које зависи развијена количина топлоте, па самим тим и снага мотора. Процесом сабијања свежег
пуњења стварају се погодни услови за обављање ефикасног сагоревања на вишим притисцима и
температури. Током процеса сагоревања ослобађа се топлота, а на тај начин се повећава енергетски
потенцијала радног флуида, што је и основни предуслов за добијање механичког рада. Како ће се
обавити процес сагоревања у мотору, у велико мери зависи од начина и квалитета формирања смеше.
Процес сагоревањa у мотору веома је сложен процес, чији квалитет директно утиче на енергетске,
економске, и што је посебно значајно, еколошке карактеристике мотора. Процес ширења омогућује
добијање корисног рада на рачун потенцијалне енергије сагорелог гаса.

Слика 2.47. - Радни циклус четворотактног ото-мотора

Контролна питања:
1. Скицирати и својим речима објаснити теоријски ото циклус у p-V и T-s дијаграму.
2. Скицирати и својим речима објаснити стварни ото циклус у p-V и дијаграму.