FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Departman: Energetika i procesna tehnika

Predmet: RASHLADNI UREAJI

Predmetni nastavnik: Prof. dr Duan Gvozdenac
Predmetni asistent: mr Miroslav Kljajid

Kontrolna - Ispitna pitanja (k.god. 2010/11)

POGLAVLJE 1: Uvod
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

Navesti i ukratko objasniti principe hlaenja

Objasniti princip hlaenja isparavanjem
Objasniti princip hlaenja sonim rastvorima
Objasniti princip hlaenja sa kompresijom pare
Razvoj sistema za hlaenje u domadinstvima
Razvoj sistema za klimatizaciju
Objasniti gasni ciklus hlaenja
Objasniti princip ejektorskog hlaenja
Objasniti princip termoelektrinog sistema hlaenja
Objasniti princip hlaenja putem Vorteksove cevi
ta obuhvata savremena primena rashladne tehnike
Industrijska primena rashladne tehnike (opte)
Industrijska primena rashladne tehnike (konkretno jedna primena: sladare ili pivare ili mlekare ili
klanice ili hladnjae ili klizalita ili proizvodnja leda ili proizvodnja sladoleda ili liofilizacija)
14. ta predstavljaju projektni uslovi i kako se vri izbor projektnih parametara?

POGLAVLJE 2: Rashladno opteredenje i izolacija

15.
16.
17.
18.
19.

ta predstavlja rashladno opteredenje i zbog ega je potrebno poznavati ga?

Iz ega se sastoji i kako se formira toplotni protok odnosno rashladno opteredenje.
Navesti i objasniti vrste toplotnih dobitaka koje utiu na rashladno opteredenje.
Industrijske rashladne komore: klasifikacija, konstrukcija (izolacija), namena, reimi, specifinosti.
Izolacioni materijali u rashladnoj tehnici: namena, karakteristike, veza sa potronjom energije,
problemi sa difuzijom vlage, izolacija poda, vrste materijala.
20. Izolacioni materijali u rashladnoj tehnici: karakteristike najede koridenih materijala.
21. Opisati mehanizam prenosa toplote i mase u izolovanim komorama.

POGLAVLJE 3: Rashladni fluidi

22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.

Zbog ega je vano poznavati karakteristike pojedinih rashladnih fluida?

Primarni rashladni fluidi: definicija, namena, klasifikacija, tipovi i dr.
Na osnovu ega se vri izbor rashladnog fluida?
Nabrojati osobine rashladnih fluida.
Objasniti konkretnu osobinu (npr. toplota isparavanja ili neka druga) i njen uticaj na performanse
rashladnog ureaja.
Nabrojati sigurnosne i ekoloke karakteristike rashladnih fluida.
Objasniti konkretnu karakteristiku (npr. toksinost ili neka druga) i njen uticaj na sigurnost i
bezbednost rashladnog ureaja i okoline.
Obrazloiti ekonomske kriterijume izbora rashladnog fluida.
Obrazloiti nain oznaavanja rashladnih fluida.
Sekundarni rashladni fluidi: definicija, namena, klasifikacija, karakteristike i dr.

POGLAVLJE 4: Termodinamike osnove rashladnih ciklusa sa mehanikom kompresijom

32. Principijelno objasniti rashladni ciklus sa mehanikom kompresijom (iz ega se sastoji ciklus i ta se
postie u svakoj fazi ciklusa).
33. Definisati rashladni koeficijent Carnot-ovog levokretnog krunog procesa.
Kontrolna ispitna pitanja

Predmet: RASHLADNI UREAJI

34.
35.
36.
37.
38.
39.

Princip rada vazdunog rashladnog ureaja.

Princip rada parnog rashladnog ureaja (skicirati proces u p-v; p-h; T-s dijagramima).
Objasniti ulogu ekspanzionog ventila u rashladnom ciklusu (skicirati proces u p-h i T-s dijagramu).
ta predstavlja suvo usisavanje i ta se s istim postie (skicirati ureaj i proces u T-s dijagramu)?
ta predstavlja pothlaivanje i ta se s istim postie (skicirati ureaj i proces u T-s dijagramu)?
ta predstavlja dvostepena kompresija i ta se s istom postie (skicirati ureaj i proces u T-s
dijagramu i objasniti kako se formira odnos pritisaka kompresija i pritisak u meuhladnjaku)?

POGLAVLJE 5: Kompresori
40. Objasniti ulogu kompresora u rashladnom ciklusu i koji tipovi se upotrebljavaju?
41. Objasniti princip rada klipnih kompresora (skica poeljna).
42. Idealni kompresor: objasniti i skicirati ciklus u p-V dijagramu i definisati pojmove kao to su asovna
geometrijska zapremina, maseni protok rashl. fluida, rashladna snaga i potrebna teorijska indikatorska
snaga.
43. Uporediti realni sa idealnim kompresorom uz definisanje pojma koeficijenta isporuke.
44. Definisati volumetrijski koeficijent usled tetnog prostora C i skicirati indikatorski dijagram realnog
kompresora.
45. Definisati koeficijent isporuke usled pada pritiska kroz usisni ventil pr.
46. Definisati koeficijent isporuke usled zagrevanja z.
47. Definisati koeficijent isporuke usled isticanja n.
48. Definisati efektivni koeficijent korisnog dejstva e (ukljuujudi definicije za indikatorski i i mehaniki
koeficijent m, a poeljan je i indikatorski dijagram).
49. Obrazloiti vezu izmeu karakteristika rada rashladnog kompresora i standardnih uslova, kao i zbog
ega je ona znaajna.
50. Zbog ega je vana regulacija kapaciteta klipnih kompresora i na koje naine se ona izvodi?
51. Specifinosti hermetikih i poluhermetikih klipnih kompresora.
52. Specifinosti klipnih kompresora otvorenog tipa.
53. Vijani kompresori sa dva vijka: princip rada, poreenje sa klipnim (koeficijent isporuke), prednosti i
nedostaci.
54. Osnovne karakteristike vijanog kompresora (sa dva vijka): asovna zapremina pare rashl. fluida,
koeficijent isporuke, geometrijski zapreminski odnos.
55. Primena ekonomajzera kod vijanih kompresora: uloga i uticaj na kapacitet hlaenja.
56. Vijani kompresori sa jednim vijkom: princip rada, karakteristike, performanse.
57. Spiralni kompresori: princip rada, karakteristike, primena.
58. Objasniti naine regulacije kapaciteta spiralnih kompresora.
59. Centrifugalni (turbo) kompresori: princip rada, karakteristike, primena.
60. Efikasnost rada turbokompresora: nain formiranja stepena korisnog dejstva.
61. Rashladni ciklus turbokompresora: skicirati proces i p-h dijagram uz objanjenje i to za jednostepeni i
dvostepeni ciklus kao i za jednostepeni sa ekspanderom.
62. Naelno skicirati i objasniti radni dijagram turbokompresora.
63. Objasniti naine regulacije kapaciteta turbokompresora.

POGLAVLJE 6: Kondenzatori i kule za hlaenje

64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.

Objasniti ulogu kondenzatora i kula za hlaenje u rashladnom ciklusu i koji tipovi se upotrebljavaju?
Uticaj temperature kondenzacije na performanse rashladnih ureaja i kako se ona odabira.
Vodom hlaeni kondenzatori: tipovi, principi rada, konstrukcija, mehanizam prenosa toplote.
Vazduhom hlaeni kondenzatori: principi rada, konstrukcija, mehanizam prenosa toplote.
Evaporativni kondenzatori: princip rada, konstrukcija.
Evaporativni kondenzatori: materijalni i energetski bilans.
Evaporativni kondenzatori: mehanizam razmene toplote i mase.
Prednosti i nedostaci evaporativnih kondenzatora.
Kule za hlaenje: princip rada, konstrukcija.
Kule za hlaenje: navesti i obrazloiti Merkelovu jednainu i skicirati uz objanjenje pogonske linije
vode i vazduha u dijagramima h-T i h-x.

Kontrolna ispitna pitanja

Predmet: RASHLADNI UREAJI

74. ta obuhvata i koji je redosled koraka pri energetskom pregledu kule za hlaenje?
75. Koje su mogudnosti za utedu energije kula za hlaenje? Obrazloiti odgovor.

POGLAVLJE 7: Isparivai, vazduni hladnjaci i rashlasne baterije

76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.

Objasniti ulogu isparivaa u rashladnom ciklusu i koji tipovi upotrebe isparivaa (skicirati)?
Horizontalni isparivai tipa cevi u platu: princip rada, konstrukcija.
Vertikalni isparivai: princip rada, konstrukcija.
ta podrazumeva toplotni proraun isparivaa? Izvesti izraze i obrazloiti.
Isparivai za hlaenje vazduha prirodnom konvekcijom: princip rada, konstrukcija, izvedbe.
Vazduni hladnjaci: princip rada, tipovi, konstrukcija.
Suvi vazduni hladnjaci: princip rada, konstrukcija, specifinosti primene.
Mokri vazduni hladnjaci: princip rada, konstrukcija.
Navesti i obrazloiti mogudnosti povedanja prelaza toplote pri kljuanju.
Navesti i obrazloiti naine otapanja inja i leda s isparivakih povrina.

POGLAVLJE 8: Ostali elementi rashladnih postrojenja

86. Objasniti ulogu i tipove ekspanzionih ureaja u rashladnim instalacijama.
87. Automatski ili ekspanzioni ventil konstantnog pritiska: funkcija, princip rada (uz skicu), uticaj promene
toplotnog opteredenja na rad ekspanzionog ventila: funkcija, princip rada (uz skicu),
88. Termostatski ekspanzioni ventil: funkcija, princip rada (uz skicu), pozicija u instalaciji (uz skicu).
89. Termostatski ekspanzioni ventil: primena ventila; upotreba voda za izjednaavanje pritiska.
90. Kapilarna cev: funkcija, princip rada (promena pritiska), konstrukcija, primena.
91. Odvajai tenosti: funkcija, princip rada, konstrukcija.
92. Odvajai tenosti: veza nivoa tenosti i opteredenja isparivaa, izbor i dimenzionisanje, ema
vezivanja.
93. Meuhladnjaci: funkcija, princip rada, tipovi (sa opisom i skicom).
94. Sakupljai tenosti: funkcija, princip rada, izbor i dimenzionisanje.
95. Obrazloiti funkciju odvajaa vazduha: zato se vazduh i gasovi skupljaju i kakve efekte to ima na
performanse instalacije.
96. Odvajai vazduha: princip rada, ureaji za isputanje vazduha.

POGLAVLJE 9: Analiza rada kompresionih sistema

97. ta predstavlja radna taka kompresionih sistema i koja je ulaga simulacione analize?
98. Naelno (grafiki) formulisati radnu taku za kompresorsko-kondenzatorski podsistem.
99. Naelno (grafiki) formulisati karakteristiku itavog rashladnog sistema.
100. Obrazloiti mogudnosti ekspanzionog ureaja u regulaciji rashladnog kapaciteta i temperature
isparavanja.
101. Obrazloiti ulogu i mogudnosti analize osetljivosti rashladnih sistema i navesti primer.

POGLAVLJE 10: Absorpciona rashladna postrojenja

102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.

Objasniti princip rada absorpcionih rashladnih postrojenja (skica poeljna).

Izvrtiti dve osnovne klasifikacije absorpcionih rashladnih postrojenja uz obrazloenje.
ematski prikazati i objasniti jednostavno apsorpciono rashladno postrojenje.
Izvriti analizu procesa apsorpcionog rashladnog postrojenja u h- dijagramu binarnih smea.
Prikazati proces jednostavnog apsorpcionog rashladnog postrojenja u h- dijagramu binarnih smea.
Navesti i objasniti naine povedanja efikasnosti absorpcionih rashladnih postrojenja (skica poeljna).
ematski prikazati i objasniti dvostepeno apsorpciono rashladno postrojenje.

POGLAVLJE 11: Mogudnosti energetskog menadmenta u rashladnoj tehnici

109.
110.
111.
112.
113.

Koja je uloga i ta obuhvata energetski menadment u rashladnoj tehnici?

Obrazloiti mogudnosti za odravanje u rashladnoj tehnici (skica poeljna).
Obrazloiti ulogu i mogudnosti merenja, nadzora i upravljanja u rashladnoj tehnici (skica poeljna).
Koja je uloga i ta obuhvataju pogonske procedure u rashladnoj tehnici?
Koja je uloga i ta obuhvataju tehnoloke inovacije u rashladnoj tehnici?

Kontrolna ispitna pitanja

Predmet: RASHLADNI UREAJI

KRIOGENA TEHNIKA
114. Objasniti ime se bavi kriogena tehnika (opisati procese) i koja je oblast primene.
115. Navesti i definisati sve kvalitativne pokazatelje rada sistema za utenjavanje gasova.
116. Teorijski rad utenjavanja: objasniti princip rada ureaja, skicirati ureaj i proces u T-s dijagramu,
objasniti promene stanja i izvesti izraz za specifian rad potreban za utenjavanje kao i specifian rad
potreban za utenjavanje po kilogramu utenjenog gasa.
117. Dul-Tomsonov (Joule-Thompson) efekat: objasniti pojavu, objasniti osnovne pojmove i relacije.
118. Integralni priguni efekat i izotermni priguni efekat: objasniti pojave, objasniti osnovne pojmove i
relacije, skicirati priguni efekat u T-s dijagramu.
119. Jednostepeni Lindeov (Linde) ureaj za utenjavanje gasova: objasniti princip rada ureaja, skicirati
ureaj i proces u T-s dijagramu, objasniti promene stanja i izvesti izraz za stepen utenjavanja gasa.
120. Dvostepeni Lindeov (Linde) ureaj za utenjavanje gasova: objasniti princip rada ureaja, skicirati
ureaj i proces u T-s dijagramu, objasniti promene stanja i izvesti izraz za stepen utenjavanja gasa
121. Predhlaenje dvostepenog Lindeovog (Linde) ureaja za utenjavanje gasova: objasniti smisao
predhlaenja, skicirati ureaj i proces u T-s dijagramu, objasniti promene stanja i izvesti izraze za
stepen utenjavanja gasa i potreban specifian rad.
122. Utenjavanje gasova po Klodu (Claud): objasniti princip rada ureaja, skicirati ureaj i proces u T-s
dijagramu, objasniti promene stanja i izvesti izraze za stepen utenjavanja gasa i potreban spec. rad.
123. Utenjavanje gasova po Hejlandu (Heylandt): objasniti princip rada ureaja, skicirati ureaj i proces
u T-s dijagramu, objasniti promene stanja.
124. Utenjavanje gasova po Kapici (Kapica): objasniti princip rada ureaja, skicirati ureaj i proces u T-s
dijagramu, objasniti promene stanja.
125. Filipsova (Philips) rashladna maina: objasniti princip rada ureaja, skicirati ureaj i proces u p-v i T-s
dijagramu, definisati koeficijent hlaenja.
126. Kaskadni ureaj za utenjavanje gasova: objasniti princip rada ureaja.
127. Lindeov (Linde) sistem za razdvajanje vazduha sa jednostepenom kolonom: objasniti princip rada
ureaja, skicirati ureaj.
128. Dvostepeni Lindeov (Linde) sistem za razdvajanje vazduha: objasniti princip rada ureaja i skicirati
ureaj.
129. Sistem Linde-Frenkel: objasniti princip rada ureaja i skicirati ureaj.
130. Hajlandov sistem za razdvajanje vazduha: objasniti princip rada ureaja i skicirati ureaj.

NAPOMENE:
POLAGANJE ISPITA I NAIN BODOVANJA
Ispit se polae pismenim putem (trajanje 180 min) i sastoji od 6 pitanja, gde svaki odgovor nosi od 0
do 15 bodova. Ukupan - maksimalan broj bodova na pismenom ispitu je 90, a preostalih od 0 do 10 se
dodeljuje na osnovu prisustva nastavi.

Ispit se smatra poloenim sa ostvarenih minimum 50 bodova na pismenom ispitu to predstavlja 55%
ispravnih odgovora i ostvarenih bodova na osnovu prisustva nastavi, do praga prolaznosti od 55
bodova u ukupnom zbiru.
FORMIRANJE OCENE:

za poene od 0 do 54 ocena 5,
za poene od 55 do 64 ocena 6,
za poene od 65 do 74 ocena 7,
za poene od 75 do 84 ocena 8,
za poene od 85 do 94 ocena 9,
za poene od 95 do 100 ocena 10.
Predmetni nastavnik:
Prof. dr Duan Gvozdenac

Kontrolna ispitna pitanja