11.

час:

Опис рада карбуратора на разним режимима рада мотора

Системи помоћних уређаја карбуратора

Систем помоћних уређаја

У помоћне уређаје карбуратора убрајамо:

- уређај за остварење смеше за време празног хода,

- уређај за хладан старт мотора,
- уређај за корекцију састава смеше на средњим оптерећењима,
- уређај за прихватање мотора-акцелератор и
- уређај за обогаћење смеше на пуном оптерећењу.

Уређај за остварење смеше за време празног хода

За време рада мотора током празног хода пригушни лептир је скоро потпуно затворен. Депресија у
дифузору се смањи на свега неколико милиметара воденог стуба, што није довољно да се гориво
повуче из распршивача. Да би се у таквим условима омогућио стабилан рад мотора мора се напајати
богатом смешом. Због тога је неопходно да карбуратор буде опремљен посебним системом за
образовање смеше (сл. 3.11) за време празног хода мотора и при прелазу са празног хода на главни
систем.

Слика 3.11. – Систем за образовање смеше на празном ходу и

при прелазу са празног хода на главни систем. 1. излаз емулзије празног хода, 2. отвор за прелазни режим, 3.
елемент за регулацију састава смеше на празном ходу, 4. елемент за регулацију броја обртаја празног хода, 5.
главни сисак за гориво, 6. сисак за гориво празног хода, 7. сисак за ваздух празног хода, 8. канал за формирање
емулзије празног хода, 9. главни сисак за ваздух-грло карбуратора, 10. довод горива из резервоара посредством
пумпе за гориво

За образовање смеше за време празног хода, користи се вакуум који влада испод пригушног лептира
који је скоро потпуно затворен. Канал у коме се формира емулзија празног хода (8), спојен је са отвором
испод лептира, тако да и у њему влада вакуум остварен испод лептира. Гориво се из пловкове коморе,
преко главног сиска за гориво (5), доводи до сиска за гориво празног хода (6), а ваздух посредством
сиска за ваздух празног хода (7). Богата емулзија формирана у каналу (8) истиче кроз отвор (1), и
мешајући се са ваздухом који струји поред притвореног лептира образује смешу на празном ходу.
Количина емулзије која истиче, регулише се помоћу конусног завртња (3), чиме се регулише и састав
смеше током празног хода. Помоћу другог регулационог елемента подешава се отвор лептира и тиме
број обртаја на празном ходу. С обзиром да услови рада мотора за време празног хода у многоме
зависе од тренутног стања мотора и атмосферских услова, то се квалитет смеше мора повремено
подешавати.

При отварању пригушног лептира, тј када мотор почиње да убрзава, потребна је већа количина смеше.
Како се тада брзина струјања ваздуха смањује, слаби и депресија испод лептира, а пошто у дифузору
још увек није постигнута довољна депресија за нормално образовање смеше, може доћи до наглог
прекида довода емулзије. Из тих разлога су непосредно изнад лептира постављени (један или више)
прелазни отвори (2). Ови ће се отвори, при отварању лептира, у једном тренутку наћи у зони велике
депресије, услед чега ће из њих истицати додатна количина емулзије. На тај начин обезбеђује се
непрекидно напајање мотора горивом и континуалан прелаз са празног хода на режим средњих
оптерећења (сл. 3.12).

Слика 3.12. - Напајање мотора на

прелазном режиму (А- празан ход, Б- прелазни режим, В-средње оптерећење)

Уређај за хладан старт мотора

При стартовању хладног мотора услови за стварање квалитетне смеше веома су лоши. Отежано је
испаравање бензина што представља проблем чак и код умерене температуре околног ваздуха, а
нарочито у условима ниских температура. Број обртаја мотора релативно је мали па су и брзине
струјања у дифузору, изазване усисним дејством клипа, недовољне што неповољно утиче на процес
распршивања горива и образовања смеше. Зато је неопходно остварити веома богату смешу ( λ = 0,1-
0,5). Напајање мотора тако богатом смешом, која је далеко испод границе упаљивости, не би довело до
стартовања мотора. Међутим, већи део горива ће се кондензовати на хладним зидовима карбуратора,
усисне цеви и самог цилиндра мотора, док ће само лаке фракције горива образовати смешу која је у
ствари веома сиромашна и једва у границама упаљивости.
Да би се образовала богата смеша, неопходна за стартовање хладног мотора, на карбуратор се
уграђује посебан систем за хладан старт. Код возилских мотора смеша се може обогатити
пригушивањем протока ваздуха (сл. 3.13) испред дифузора, што се постиже уградњом посебног
лептирастог затварача-клапне.

При стартовању хладног мотора лептир за хладан старт (4) је затварен, због чега се у
карбуратору испод лептира ствара велики вакуум-депресија. Под дејством велике депресије гориво
истиче из свих отвора правећи читаву поплаву, тако да гориво цури у виду танког слоја течности. Са
тако енормном количином горива постоји већа вероватноћа да и у хладним условима један, макар
минималан део испари утолико пре што се при истицању, гориво у судару са зидовима разбија у ситне
капљице. Ова минимална количина образоване смеше најчешће је довољна да изазове иницијално
паљење и да мотор „прихвати“. Треба имати на уму да је и поред толике количине горива смеша веома
сиромашна, тј. да је на граници упаљивости. Када је мотор прихватио, следећи циклуси се одвијају у
знатно бољим условима јер топлота развијена током сагоревања помаже бољем образовању смеше.

Слика 3.13. – Уређај за стартовање хладног мотора: 1. пригушни лептир,

2. полуга за активирање уређаја, 3. уређај са мембраном, 4. лептир за хладан стар, 5. опруга лептира за хладана
старт, 6. депресионо црево

Активирање стартног уређаја може бити ручно, путем полуге (2), или аутоматско (помоћу биметалне
опруге). Делимично искључење, међутим, мора бити аутоматско (3) како услед недостатка ваздуха не би
дошло до прекида рада мотора. Када мотор “прихвати”, број обртаја се постепено повећава, услед чега
се значајно повећава депресија и исицање горива, док затворени стартни лептир спречава пролаз
одговарајуће количине ваздуха. Један од система за аутоматско делимично искључење приказан је на
сл.3.13. За отварање ексцентрично постављеног лептира користи се уређај са мембраном (3). Овај
уређај повезан је депресионим цревом (6) са отвором који „узима“ депресију испод пригушног лептира
(1). Са порастом броја обртаја мотора расте и депресија испод пригушног лептира услед чега долази до
аутоматског повлачења мембране која преко полуге отвара лептир и пропушта додатну количину
ваздуха.

Како температура мотора расте и гориво све боље испарава, то је потребно све мање обогаћење
смеше. Због тога стартни уредај треба постепено искључивати, а по достизању радне температуре
мотора уређај треба потпуно искључити. Рад загрејаног мотора са укљученим стартним уређајем
изазвао би повећано хабање тарућих површина мотора због разређивања и спирања мазивог слоја уља,
и врло неекономичан рад.

Уређај за корекцију састава смеше на средњим оптерећењима

При раду мотора на режиму средњих оптерећења, што је најчешћи случај, потребно је обезбедити
максималну економичност. То се може постићи уколико се мотор напаја благо сиромашном смешом (λ =
1,05 ÷ 1.1). Како елементарни карбуратор у овом подручју рада, образује богату смешу, потребно је
извршити осиромашење смеше. Постоји више начина за осиромашење смеше, а на слици 3.14 приказан
је систем који се обично примењује код савремених карбуратора.

Емулзиона цевчица (6) постављена је између распршивача (1) и главног сиска за гориво (8), а са
атмосфером је повезана калибрисаним сиском за ваздух (5). На цевчици се налази више отвора кроз
које струји ваздух и меша се са горивом стварајући емулзију горива и ситних мехурића ваздуха. Са
порастом оптерећења мотора повећава се и депресија у дифузору, па се равнотежно стање
успоставља на све нижем нивоу горива у емулзионој цевчици. Због тога је све већи број отвора цевчице
из којих истиче ваздух, што доводи и до смањења количине горива које истиче из главног сиска. Како
гориво истиче кроз главни сисак (8), под дејством мање депресије која влада у цевчици, а не под
дејством депресије која влада у дифузору (због чега је проток горива мањи), доћи ће до осиромашења
смеше. Претходним мешањем горива и ситних мехурића ваздуха осим осиромашења смеше повољно
се утиче и на хомогенизацију смеше.

Слика 3.14. – Систем за осиромашење смеше на средњим оптерећењима: 1.

распршивач, 2. примарни (главни) дифузор, 3. секундарни дифузор, 4. пригушни лептир, 5. главни сисак за ваздух,
6. емулзиона цевчица, 7. комора емулзионе цевчице, 8. главни сисак за гориво, 9. пловкова комора

Уградњом секундарног дифузора (3) обезбеђено је повећање брзине струјања ваздуха а тиме и
депресије у области распршивача, што омогућава бољу хомогенизацију смеше, без смањења пресека
примарног (главног) дифузора (2).

Уређај за обогаћење смеше на пуном оптерећењу

За постизање максималне снаге мотора при пуном оптерећењу, потребно је не само потпуно отворити
лептир карбуратора, већ истовремено и обогатити смешу (λ = 0,85 ÷ 0,9). Како је при раду мотора на
режимима средњих оптерећења смеша сиромашна, у карбуратор се уграђује посебан уређај -
економајзер чија је улога да обогати смешу на пуном оптерећењу. Један од једноставнијих, али код
савремених карбуратора често коришћен тип економајзера, тзв. еконостат, приказан је на слици 3.16.

Слика 3.15. - Уређај за обогаћење смеше при пуном оптерећењу- економајзер 1.

пригушни лептир, 2. главни дифузор, 3. главни распршивач, 4. распршивач економајзера, 5. сисак за гориво
економајзера, 6. главни сисак за гориво

Код овог типа економајзера, додатна количина горива за обогаћење смеше, при раду мотора на пуном
оптерећењу, обезбеђује се посебним уређајем који обухвата сисак за гориво економајзера (5), систем
канала и посебан распршивач (4). Рад овог уређаја је независан од главног система за довод горива.
Гориво истиче из додатног распршивача економајзера (4) који је постављен изнад дифузора. У грлу
карбуратора, на месту где је постављен распршивач (4), попречни пресек је већи и при истом протоку
депресија је знатно мања него у дифузору. Гориво ће истицати из економајзера тек при режимима
високих оптерећења мотора, тј, када се и у тој зони створи довољно велики вакуум-депресија за
извлачење горива. Колико ће горива истицати, при датој депресији, одређено је проточним пресеком
сиска за гориво економајзера. У ком тенутку ће се економајзер укључити у рад, и у којој мери ће се
извршити обогаћење смеше, зависи од положаја распршивача и карактеристика сиска за гориво
економајзера, односно, ове две величине морају бити међусобно усклађене.

Овај тип економајзера има недостатак који се огледа у чињеници да његов рад не зависи само од
отвора лептира већ и од броја обртаја мотора. При пуном отвору лептира, веће обогаћење смеше ће се
остварити при вишим бројевима обртаја него ли при нижим. Ова чињеница нас наводи на закључак да
код оваквог система регулација мора бити компромисна, јер уколико се планира одговарајуће обогаћење
при високим бројевима обртаја, при ниским ће бити мање од оптималног.

Уређај за прихватање мотора-акцелератор

За разлику од уређаја за обогаћење смеше при максималном оптерећењу мотора, који

снабдева мотор богатом смешом све док мотор ради на режиму максималне снаге, постоји
уређај чији је задатак да обогати смешу у једном временски кратком периоду, да би се одмах
затим вратили на првобитан режим рада.
Током експлоатације мотоних возила, мотор је изложен честим промена оптерећења и броја обртаја, где
је посебно интересантан случај наглог отварања пригушног лептира, када је потребно напајати мотор
богатом смешом. Међутим, приликом наглог отварања лептира долази до осиромашења смеше, јер
гориво временски заостаје за ваздухом због своје знатно веће густине, а ваздух, који је лакши, уструјава
у цилиндар великом брзином. Последица тога је да смеша може толико да осиромаши да се изазове не
само пад снаге, већ и прекид рада мотора. То се спречава тако што се на подесан начин брзо доведе
гориво у смешу, а то се најчешће изводи путем убризгавања горива (2-2.5 cm³) директно у дифузор.
Убризгано гориво сасвим је довољно да у времену од следеће две секунде оствари потребно обогаћење
смеше како би мотор добио потребно убрзање ради савлађивања оптерећења.

На карбуратор се због тога уграђује посебан уређај који обезбеђује потребно убризгавање горива, а
назива се уређај за прихватање или акцелератор. Акцелератор је у ствари једна пумпица која се може
активирати механички или пнеуматски, а може бити изведена са клипом или са мембраном.

Слика 3.16. - Акцелератор са мембраном: 1. мембрана, 2. опруга

мембране, 3. усисни вентил, 4. полуга, 5. потисни канал, 6. бризгач, 7. пригушни лептир

Акцелератор са мембраном и механичким погоном, који се често користи на савременим карбураторима,

приказан је на слици 3.16. Када је лептир притворен, мембрана (1) се под дејством опруге (2) помера у
десно и радни простор пумпице, кроз усисни вентил (3), испуњава горивом. Отварањем пригушног
лептира (7) мембрана се посредством полуге (4) помера у лево, при чему се усисни вентил аутоматски
затвара и гориво се кроз потисни вод (5), и бризгач (6) убризгава директно у дифузор. Један део
потиснутог горива враћа се у пловкову комору, при чему је, због хидрауличних отпора, преливена
количина утолико мања што је брзина отварања лептира већа. На тај начин обезбедује се
пропорционалност убризгане количине горива и брзине отварања лептира јер су ефекти осиромашења
израженији код веће брзине отварања лептира.

Контролна питања:
1. Набројати које све помоћне уређаје имамо на карбуратору
2. Скицирати и објаснити принцип рада уређаја за остварење смеше за време празног хода.
3. Скицирати и објаснити принцип рада уређаја за хладан старт мотора.
4. Чему служи уређај за обогаћење смеше на пуном оптерећењу на карбуратору?
5. Чему служи уређај за прихватање мотора-акцелератор на карбуратору?
6. Објаснити како се врши осиромашење састава смеше на средњим оптерећењима?