9.

час:

Систем напајања горивом – резервоар, пумпа,карбуратор

Делови система
Системи за образовање смеше могу се поделити у две групе, и то на:
- систем за спољње образовање смеше, тј. ван цилиндра мотора (путем карбурације) и
- систем са унутрашњим образовањем смеше, тј. у самом цилиндру мотора (путем убризгавања
горива).

Инсталација за напајање мотора горивом.

Сама инсталација мора да садржи следеће основне склопове, односно делове:
- резервоар за смештај горива,
- доводни (усисни и потисни) цевовод,
- доводну пумпу за гориво,
- пречистач и
- одговрајући уређај за спољне или унутрашње образовање смеше.

Резервоар
Задатак резервоара за гориво је да чува одређену (путну) количину горива, неопходну за рад мотора.
Количина горива коју резервоар треба да прими зависи пре свега од конструкције и категорије возила
којој он припада. За категорију путничких возила, запремина резервоара обично је 40 до 70 литара.
Резарвоари се најчешће израђују од челичног или алуминијског лима, али се користе и резервоари од
пластичних маса. Да би били заштићени од корозије, резервоари израђени од челичног лима
прекривају се са унутрашње стране цинком или специјалним лаком који је отпоран на разне киселине
које се могу наћи у гориву.
Ради ојачања и спречавања запљускивања горива у резервоару за време вожње у унутрашњости се
постављају преграде са већим отворима на лиму. То је посебно важно када су у питању велики
резервоари, које ове преграде чине јачим и крућим. На горњем делу резервоара налази се цев (тзв.
лула) за наливање горива у резервоар. Отвор ове цеви (луле) треба да је на приступачном месту,
како би се пуњење резервоара могло несметано обављати. Отвор се затвара посебним поклопцем,
који, осим обавезне браве за закључавање резервоара, најчешче има и два концентрична
прстенаста вентила.
Улога једног вентила је да спречи претерани пораст притиска паре у резервоару (до чега долази
услед интензивног испаравања горива бензина), што може довести до експлозије. Други вентил
пропушта ваздух у резервоар док мотор ради, да неби дошло до престанка довода горива због
стварања вакуума у резервоару. На најнижим местима резервоара поставља се отвор за испуштање
талога који се временом може накупити на дну. Овај отвор нормално се затвара чепом са конусним
навојем, како би што боље заптивао. Цев за довод горива из резервоара не досеже до његовог дна се
не би покупио талог са дна резервоара. На улазу усисне цеви поставља се ситасти пречистач ради
спречавања уласка нечистоћа у усисни цевовод.
Да би возач имао информацију о преосталој количини горива, у резервоар се поставља механизам
помоћу којег се може сваког тренутка, на командној табли, очитати стање нивоа горива. У примени су
најчешће електрични показивачи. У резервоару се налази пловак (5) којим се посредством једног
клизача (2) мења величина омског отпора струјног кола напајаног из акумулаторске батерије (4) (сл.
3.1). Када количина горива у резервоару падне на одређену доњу границу, пали се сијалица, чиме се
возач упозорава да допуни резервоар.

Слика. 3.1. – Скица начина рада показивача нивоа горива у резервоару:

1. отпорник, 2. клизни контакт, 3. показивач, 4. акумулатор, 5. Пловак

Цевоводи
У циљу безбедности (смањења могућности појаве пожара), резервоари се по правилу, постављају што
даље од загрејаних места на возилу, тј. мотора или његовог издувног колектора. Чест је случај да се
мотор налази на предњем делу, а резервоар позади и обратно. То значи да морају постојати
спроводници горива који спајају резервоар са мотором, као што су глатке металне (бакарне, челичне,
алуминијске или месингане) или пластичне (неопренске) цеви.
Цеви израђене од пластичних маса је лакше провлачити кроз каросерију возила пошто су савитљиве
и лаке. Пре уградње, цеви са својим прикључцима морају бити испитане, како не би дошло до уласка
ваздуха или цурења горива на саставу цеви.
При постављању цевовода за довод горива од резервоара до мотора треба настојати, да цеви буду у
сталном успону или у сталном паду. На тај начин спречава се стварање и задржавање парних и гасних
мехурића који би могли да доведу - до престанка рада пумпе за гориво. Пожељно је да цевоводи имају
што мање кривина, а ако су неизбежне, изводити их у већим полупречницима, тј. са благим
закривљењем.

Пумпа за гориво
Уобичајено је да се резервоар за гориво поставља што ниже како би тежиште читавог возила било
ближе подлози, што доприноси стабилности возила на путу. Такав положај резервоара условаљава
уградњу посебне пумпе, којом ће се гориво доводити из резервоара до мотора. Та пумпа назива се
доводном пумпом за гориво. Према начину погона разликује се неколико типова пумпи од којих
најчешћу примену налазе:
- пумпе са механичким погоном (клипне, крилне, зупчасте и мембранске) и
- пумпе са електричним погоном (мембранске и центрифугалне).
 Мембранска пумпа са механичким погоном
Постоји већи број конструктивних извођења мембранских пумпи са погоном помоћу ексцентра, али све
оне мање-више раде по истом принципу саморегулације и у стању су да се саме прилагоде тренутној
потрошњи горива мотора. На слици 3.2 приказана је једна типична мембранска пумпа са механичким
погоном посредством ексцентра.

Начин рада мембранске пумпе

Пумпа се састоји од кућишта, које је мембраном (9) подељено на два дела. На горењем делу налазе
се поклопац пумпе, сито (1) и два једносмерна плочаста вентилића (усисни (3) и потисни (2)) са
опружицама. Прикључци за улаз (4), односно излаз горива (10) такође се налазе на горњем делу
кућишта. У доњем делу кућишта, испод мембране, налази се спирална опруга (5), као и делови
погонског механизма.

Слика. 3.2 – Мембранска пумпа са механичким погоном: 1. сито,

2. улазни вентил, 3. потисни вентил, 4.улаз горива из резервоара, 5. опруга, 6. повлакач мембране, 7. угаона
(двокрака) полуга, 8. повратна опруга, 9. мембрана, 10. потисни вод (излаз горива ка карбуратору), 11. ексцентар

Ход, изазван окретањем ексцентра (11), преноси се на угаону полугу (7), а са ње на повлакач
мембране(6), којим се мембрана повлачи наниже. Услед тога долази до повећавања простора над
мембраном и уструјавања горива кроз усисни вентил (сл.3.3.а). Мембрана ће се померати навише
само ако гориво отиче. У том случају се потисни вентил отвара и гориво потисне према карбуратору
(сл.3.3.б). Међутим, ако гориво не отиче или премало отиче, померање мембране ће престати или ће
се вршити само онолико колико то одговара потрошеном гориву. Дакле, угаона полуга и повлакач могу
при сваком окрету ексцентра да повуку мембрану наниже до краја, али је навише спирална опруга (5,
сл.3.2) враћа само онолико колико је горива потиснуто према карбуратору, односно онолико колико
горива мотор тог тренутка троши.

Слика 3.3. - Положај мембране при

уструјавању горива корз усисни вентил (а) и положај мембране при потискивању горива према карбуратору (б)
1. филтар, 2. мембрана, 3. Ексцентар
Пречистачи горива и ваздуха
Пречистач горива
Да би се механичка нечистоћа задржала на свом путу од резервоара до карбуратора, гориво пролази
кроз више пречистача. Крупнију нечистоћу задржавају груби ситасти пречистачи уграђени на усисној
цеви у самом резервоару, у пумпи за гориво и на улазу у карбуратор. Финију механичку нечистоћу,
задржава посебан пречистач (сл.3.6) уграђен између пумпе за гориво и карбуратора. У употреби су
пречистачи чије је кућиште израђено од лима или пластике у којем се налази жичани или папирни
уложак. Код неких конструкција са жичаним улошком кућиште је растављиво због чишћења или замене
улошка. Пречистачи са папирним улошком намењени су за једнократну употребу.

Слика 3.6. - Фини пречистач горива са таложником

Пречистач ваздуха
Пречистач ваздуха поставља се на самом улазу у усисни систем мотора. Задатак му је да спречи улаз
прашине и друге нечистоће у усисни систем, односно цилиндре мотора. У ваздуху који мотор усисава
лебде честице прашине. Ова прашина меша се са моторним уљем образујући врло фину (брусну)
пасту која појачава хабање мотора. Код ото-мотора прашина може чак и да зачепи неке отворе на
карбуратору. Из тих разлога се на улазу у усисни систем поставља одговарајући пречистач ваздуха.
Најзаступљенији је суви пречистач ваздуха (сл. 3.7), који се састоји од кућишта и у њему одговарајућег
улошка. Величина и облик кућишта зависе од расположивог простора око мотора где је обично
смештен. Папирни уложак пречистача (сл.3.8), начињен је од звездасто набораног и импрегнираног
филтер-картона. Предност ових пречистача у односу на остале је што су лаки, релативно мали и
једноставни за одржавање (искоришћени уложак се баца и замењује новим). Код неких конструкција
сувих пречистача на улазном делу поставља се посебанa клапна, којoм се може подесити усисавање
ваздуха за зимски, односно летњи период рада.

Слика 3.7. – Суви пречистач ваздуха: 1.

усисна цев, 2. уложак пречистача ваздуха, 3. спојна цев са грлом карбуратора

Слика 3.8. – Папирни уложак пречистача ваздуха

Контролна питања:
1. Скицирати и набројати основне елементе система за напајање ото мотора горивом.
2. Скицирати резервоар за гориво и објаснити које све делове поседује резервоар?
3. Зашто постоје цевоводи за гориво и од каквих материјала се производе?
4. Скицирати мембранску пумпу и објаснити принцип рада.
5. Чему служи пречистач горива, скицирати и објаснити?