MAŠINSKA ŠKOLA

PRIŠTINA – PREOCE

ZAVRŠNI RAD

Obrazovni profil: AUTOMEHANIČAR

Tema: Kontrola čišćenje i podešavanje karburatora

Mentor: Učenik:

Zivorad Ničić Nemanja Miličević

Jun 2017
SADRŽAJ

1 . U V O D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2 . K A R B U R AT O R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
3 . K VA R O V I K A R B U R AT O R A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
4 . N A Č I N I P O P R AV K A K A R B U R AT O R A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
5. KONTROLA I ODRŽAVANJE KARBURATORA ………………………………….8
6. ZAKLJUČAK...................................................9
L I T E R AT U R A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 0
 1. UVOD

Zadatak karburatora je da tekuće gorivo ras prši i pomeša sa vazduhom i u

zavis nosti od opterećenja motora otprema potrebnu količinu gasa s mese.
Tekuće gorivo se može pomešati sa vazduhom samo u gasovitom stanju njegov zadatak je
također stvaranje smese goriva koja će pri svim zahtevima rada motora biti
optimalnog sas tava goriva i vazduha. Njegova uloga u radu motora
nije ništa važnija od, npr., uloge usisne grane bez obzira na jednostavnost njene konstrukcije.
Ako uzmemo u obzir da današnji motori imajuoko 900 pokretnih delova ubrzo će nam
postati jasno kako oni mogu zajedno funkcionisati samo ako je sve pojednostavljeno
do maksimuma. Upravo zato,suvišnih delova nema, a oni koji su ugrađeni dovoljno su
značajni da se bez njih ne može i svaki je jednako vredan. Karburator ima usisnu cev koja na
jednom kraju ima postavljen leptir kojim se kontroliše protok vazduha. Sada u tu
cev,pod uglom od 90º ubodite manju cev. Ovu ćemo malu cev potom uroniti u
lonče s benzinom pazeći da njegova praznina bude uvek pri vrhu otvor cevčice. Vazduh koji
prolazi kroz us is nu cev (količina protoka regulisana je leptirom) stvoriti će
podpritisak u cevčici, a to će potom povući izvesnu količinu goriva iz nje. Došavši u struju
vazduha unutar usisne cevi gorivo će se raspršiti i pomešati sa vazduhom čime dobijamo smesu.
Dakle, ono što nam je potrebnoda bismo konstruisali teorijski karburator su: usisna cev s
leptirom, cevčica za dovod goriva i posuda u kojoj se gorivo nalazi, a koja ima
mogućnost regulacije njegove praznine u cevčici (slika 1). Osnovni delovi karburatora su:

-komora plovka,
-difuzor,
-kalibrirana mlaznica,
-komora smeše,
-leptir i igličasti leptir.

Slika 1. Pojednostavnjeni prikaz osnovnih delova karburatora

1.
 2. KARBURATOR

Karburator predstavlja deo sistema za napajanje motora gorivom. Ostali deo sistema za
napajanje se sastoji od rezervoara, cevovoda, pumpe i filtera za gorivo.
Karburator je konstruisan tako da meša vazduh i gorivo u odgovarajućim odnosima, kako bi se
dobila ispravna smesa za date radne uslove. Motori koji za svoj rad koriste lako isparljiva
goriva, npr. benzin, najčešće imaju zasebne uređaje za vanjsko obrazovanje smese.
Takav uređaj se naziva karburator ili rasplinjač (Slika 2), a proces stvaranja smese se naziva
karburacija. Zadaci karburatora su:-da pripremi homogenu smjesu goriva i vazduha u tačno
određenom odnosu,zavisno od opterećenih motora i režima pod kojim motor radi,-
da omogući siguran i kontinualan rad motora pri naglim promenama opterećenja, što naročit
značaj ima za brzohodne motore,-da omogući što lakše startovanje motora i postizanje sigurnog
rada motora na praznom hodu. Karburator se sastoju iz dva dela, koji se smatraju i osnovnim
delovima: gornj ideo i donji deo.Gornji deo karburatora sadrži usisnu cev i poklopac komore
plovka. U njega je ugrađen igličasti ventil i priključak za gorivo. Drugi deo karburatora sadrži
komoru smese i komoru plovka. U njemu su smešteni svi elementi za doziranje. Jedna od
osobenosti ovog karburatora je konstrukcija difuzora. Difuzor je izveden sa malim suženjem.
U najužem delu difuzora smešten je rasprskivač, izvađen u obliku pečurke. Poprečni
presek između rasprskivača i suženog dela difuzora je aktivni poprečni presek difuzora.
Postavljanjem rasprskivača različitih dimenzija menja se poprečni presek difuzora,što
omogućava korišćenje karburatora na raznim vrstama motora bez bilo kakvih konstrukcionih
izmena.

Sli ka 2. Karburator

2.
 3. KVAROVI KARBURATORA

Kvarovi karburatora mogu biti probijen plovak goriva, začepljenje i proširenje dizni, igličasti
ventil ne zatvara dovod goriva i zablokiranje leptira ćoka.Kod probijenosti plovka nastaje stalni
dovod goriva u loncu karburatora jer se plovak ne podiže na nivou goriva, i ne zatvara igličasti
ventil koji uzrokuje stalni dovod u lonče i tako se više goriva prosipa na odvod. Pri tom kvaru
motorno vozilo troši više goriva. Začepljenje dizni se prouzrokuje nečistim gorivom koje
začepljuje dizne koje su neophodne za njegov ispravan rad. Proširenje dizni nastaje nepropisnim
čišćenjem i usled nekvalitetnog goriva.

Kvar na leptiru ćoka prouzrokuje veliko trošenje goriva, ventili se pregrejavaju kao i sam
motor. Najveći problem vozačima pričinjava nekvalitetno (prljavo) gorivo zbog čega strada
karburator a kod sistema sa ubrizgavanjem goriva dolazi do začepljenja električnih dizni.
Potrebe za gorivom motora su prvo određene za prazan hod, za vožnju vozila pri osrednjim
brzinama i onda za punu snagu motora. Karburator mora da udovolji zahtevima vozača tako da
motor "razvije" snagu koju vozač zahteva komandom za gas. Karburator to mora da obavi što je
moguće ekonomičnije i da ispuni zahteve u pogledu izduvnih gasova. Osim rutinskog
podešavanja, karburator se ne sme dirati dok se definitivno ne utvrdi da problemi u
radu motora nas taju us led neis pravnosti karburatora. Problemi vezani za
neispravnost karburatora iskazuju se na sledeće načine:

3.
• loše funkcionisanje sauha (nemogućnost ili otežano paljenje u hladnim uslovima)
• nemiran rad motora u praznom hodu
• povećana potrošnja goriva
• neadekvatna snaga motora
• prelivanje goriva

Jasno je da bi u teorijskom slučaju veći pritisak na papučicu gasa jače zaokrenuo leptir, a š to
bi potom ubrzalo strujanje vazduha u usisnoj cevi ( naravno i povećalo broj
obrtaja motora) i sa sobom povuklo veću količinu goriva. Međutim u praksi se ovde javlja
jedan mali problem. Naime, za potpuno sagorevanje benzina potrebno je ostvariti smer
velikih odnosa vazduha i goriva od 14,7:1. To bismo mogli jednostavno ostvariti
proračunamo li našu cevčicu tako da se pri svim brzinama rada motora ispušta gorivo u
s talnom s meru s a vazduhom. Dakle, brža struja vazduha u usisnom delu povući će i više
benzina. Ipak, problem se javlja u praksi zato što je porast brzine strujanja vazduha
direktno vezan sa slabljenjem njegove gustine. Tako bi nam se lako moglo dogoditi da
pri izuzetno visokim brojevima obrtaja motora previše goriva dođe u cilindre što bi na kraju
moglo stvoriti toliko bogatu smesu da se ona ne bi zapalila.
Rešenje je mešanje goriva sa vazduhom pre nego sto je napustilo mlaznicu (kod karburatora na
vazduh pod pritiskom), odnosno problem možemo rešiti i podešavajući količine goriva koja
napušta mlaznicu (karburatori s igličastom mlaznicom). Podešavanje količine goriva koje će
podpritisak povućiuusisnugranu vrši se (kod najraširenijih karburatora na vazduh pod pritiskom)
regulisanjem mlaznice koja potom isporučuje stalnu količinu goriva obzirom na
brzinu strujanja vazduha. Nego, nije isključivo da je podešenost mlaznice odgovorna za rad
karburatora. Značajnu ulogu ovde ima i konstrukcija difuzora .

Difuzor je "sastavni" deo usisnika (u praksi grlo karburatora) koji radi na principu venturijeve
cevi. Smanjenjem preseka usisne cevi ubrzava se brzina protoka vazduha čime se može uticati na
stvaranje pod pritiska i količinu goriva izvučenog iz mlaznice. Ipak, u praksi moramo paziti da
otvor difuzora ne bude premali jer će on tada ograničiti protok vazduha potreban da bi motor
normalno radio.

4.
 Kako bi karburator mogli što bolje prilagoditi motoru na koji ga stavljamo sada možemo
uzeti uobzir već dva (ujedno najbitnija) elementa: veličinu mlaznice i otvor difuzora.
Tako, na primer, Weber 40DCOE karburator ima telo promera 40 mm s mogućnošću ugradnje
najvećeg difuzora od 32mm. Zato možemo nabaviti model veličine 45, 48 pa i 50 mm od
kojih će poslednji (očigledno) pružati najveći raspon. Ipak, pri određivanju veličine difuzora
treba uzeti u obzir i kapacitet motora, jer preterana količina vazduha
neće učiniti mašinu snažnijom. Posednji " trik" iz prakse dovodi nas do višestrukih karburatora.
Na slici vidimo 45DCOE dvostruki karburator. Naime,osim što je ovako moguće staviti veću
količinu goriva u cilindre, višestruki karburator krije još jednu tajnu. Pri malom broju obrtaja
motora i niskom podpritisku gorivo se po nekad ne može dobro pomešati sa vazduhom te
ucilindre ulazi u tečnom stanju. Ova pojava nije toliko nezgodna imamo li za svaki cilindar po
jedan karburator (dvostruki karburator deluje u stvari poput dva karburatora priključena na
dva cilindra),ali kada izjednog karburatora gorivo
putuje usisnom granom mogu se javiti problemi nejednakog snabdevanja cilindara. Za kraj
spomenimo još dva dodatna dela karburatora:sauh - uredjaj za prazan hod koji omogućava
izrazito bogatu smešu pri hladnom startovanju motora, kao i pumpu za ubrizgavanje koja kroz
posebnu cev ubrizgava dodatnu količinu goriva kada se naglo pritisne papučica gasa

5.
 4. NAČIN I POPRAVKA KARBURATORA

Karburator kao i svi delovi ima svoje kvarove, pa i popravke. Kvarovi na karburatoru mogu
nastati iz sledećih razloga:-probijen plovak ; popravka plovka se vrši zamenom novim- za
čepljene ili proširene dizne ; začepljenje dizni se popravlja tako što se propuše sa kompresorom,
a ako je došlo do većih oštećenja ili proširenja dizni neophodna je njihova zamena,-igličasti
ventil može se očistiti ako je došlo do začepljenja, a ako je veće oštećenje vrši se zamenom
drugim,-zablokiran leptir ćoka se razvadi, a u slučaju da je uređaj za otvaranje dotrajao,njega je
potrebno zameniti.Kod velikih oštećenja karburatora, odnosno skupih delova na karburatoru
popravka je najisplativija zamenom novog karburatora.Kada uočite neki od gore navedenih
simptoma, to je siguran znak da vašem karburatoru treba naša intervencija koja se sastoji od:

•demontaže karburatora sa vozila

•potpuno rasklapanje na radnom stolu i detaljna kontrola svih neispravnosti
•otvaranje čepova radi čišćenja kanala za protok goriva i vazduha
•pranje specijalnim sredstvima u ultrazvučnoj kadi gdje se hemijskim imehaničkim putem
otklanjaju sve nečistoće
•ispiranje toplom vodom pod pritiskom u rotacionoj mašini

Mašina je posebno konstruisana za ovu namenu i obezbjeđuje ispiranje i teško

pristupačnih mesta, pod različitim uglovima obzirom da predmet rotira velikom
brzinom.

•izduvavanje (sušenje) komprimovanim vazduhom svih kanala za protok vazduha i

goriva

Zatim se karburator sklapa i tada se obavezno stavljaju novi zaptivači i igličasti ventil.Tokom
sklapanja obavezno se vrši podešavanje karburatora. Nakon toga karburator se montira na
vozilo.Tada sledi najvažniji deo posla, to jest podešavanje karburatora na vozilu pomoću
elektronskih aparata, analizatora izduvnih gasova i tako jedino dobijamo tačno i precizno
“štelovanje” karburatora. Obzirom da karburator čine i dodatni sklopovi, kao što su vakum
regulatori, el.dizne, bimetali (elektro-grejači) – mi proveravamo i njihovu ispravnost. Kod
karburatora sa elektronskim ubrizgavanjem (ecotronic) vršimo proveru svih pripadajućih senzora
i komponenata koje su nadograđene na karburatoru:

•potenciometar glavnog leptira

•podešivač predprigušenja
•podešivač glavnog leptira
•temperaturni senzori itd.Pri svim ovim zahvatima obavlja se kontrola i podešavanje:
•ugla predpaljenja
•broja obrtaja motora
•razvodne kape i ruke razvodnika paljenja.
•kontrola visokonaponskih kablova i svećica.

6.
 5. KONTROLA I ODRŽAVANJE KARBURATORA

Kontrola karburatora se vrši na više načina, a najčešće se vrši tako što se na dovodne
priključke goriva prikopčaju univerzalni barometri i meri se, odnosno očitava protok
goriva kroz dizne. Također, uzima se u obzir kvaliteta (količina) napunjene smese kod koje
uglavnom zavisi pravilan rad motora.Održavanje se vrši redovnom zamenom filtera goriva
i vazduha. Isto tako, treba periodično produvavati karburator, odnosno njegove kanale i
dizne.

7.
 6. ZAKLJUČAK

Nakon što smo opisali teze završnog rada, možemo zaključiti da je bez karburatora neophodan
rad motora.Također, opisali smo karburator i shvatili da je izrađen prema snazi motora i broju
cilindara.Delovi karburatora su vrlo precizno izrađeni pa zbog toga spadaju u preciznu
mehaniku (delove).

8.
 LITERATURA

- Motori SUS – Slađenko Čerkez

- Remont i održavanje motora i motornih vozila
- Internet