Ото и дизел процеси су теоријски замишљени као што је то приказано на претходним
сликама, али се они стварно не одвијају тако. Наиме, реални радни циклус доста одступа од теоријског циклуса и код њега нису тако јасно одвојене поједине фазе и физичко- хемијски процеси један од другог. Основне разлике, односно, одступања реалних циклуса у односу на теоријске, настају из следећих разлога: радни флуид није идеалан гас, него смеша горива, ваздуха и продуката сагоревања, време сагоревања је коначно и преноси се и у такт ширења - топлота радног флуида прелази на зидове цилиндра, довођење топлоте је континуалан процес сагоревања, а не тренутан, као што је то приказано код ото процеса, који је праћен губицима и разним несавршеностима и није могуће остварити контролисано сагоревање, као што је то приказано код дизел процеса, топлотни губици на околину, путем одвођења топлоте системом хлађења, су знатни током целог процеса, а посебно током сагоревања, постоје и други енергетски губици, као незаптивеност радног простора, губици топлоте зрачењем, непотпуно сагоревање, несавршена регулација и др. Стварни ток промене притиска са променом запремине приказан је на индикаторском дијаграму. Индикаторски дијаграми за ото и дизел мотор су сличног облика, али су знатне разлике у регистрованим притисцима у мотору. Ото мотори имају знатно нижи степен компресије, који износи од 5 до 9, док је код дизел мотора он од 12 до 22.
Слика 1. Индикаторски дијаграм ото и дизел процеса