Предмет: Основе статистичке физике

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕРМОДИНАМИЧКИ
ЦИКЛУСИ

Професор: Студент:
Др Љубиша Катарина Бито,
Нешић 2185
УВОД

Термодинамички циклус је процес који се

Реверзибилни
завршава повратком термодинамичког
система у почетно стање, а посебан значај Иреверзибилни
у термодинамици имају реверзибилни
циклуси.

Стирлингов циклус
Отто циклус и мотор
Циљ овог семинарског рада је упознавање
са термодинамичким циклусима и Дизел циклус и мотор
њиховом применом. Ранкинеов циклус
 ИДЕАЛНИ СТИРЛИНГОВ ЦИКЛУС
•Стање 1 (изотермска експанзија):
.
•Стање 2 (изохорско хлађење):

•Стање 3 (изотермска компресија):

• .
•Стање 4 (изохорско загревање):
Слика 2.1 Идеални Стирлингов
циклус
 𝐴
𝜂=
𝑄

𝑉2
𝐴= 𝐴 1+ 𝐴3 =𝑛𝑅 ∆ 𝑇𝑙𝑛
𝑉1

∆T

𝜂𝑐
𝜂 𝑠=
𝜂𝑐 𝑐 𝑣
Слика 2.1 Идеални 1+ ¿
𝑙𝑛 ¿ ¿ ¿ ¿
Стирлингов циклус
 • Отто мотор је тип алтренативног термалног мотора
који ради кроз Отто циклус. То је мотор који може
претворити хемијску енергију горива у механичку
енергију кроз термодинамичку реакцију.
• Отто мотор може радити у циклусу од две или
четири етапе. Могу се напајати карбурацијом или
убризгавањем. У Отто моторима који се напајају
3.1 ОТТО МОТОР
убризгавањем, бензин се меша у ваздух убризгавањем
у усисни канал на улазу вентила или директно у
комори за сагоревање.

• Напајање убризгавањем Отто мотора, има следеће

предности: у различитим цилиндрима равномерно
долази до расподеле горива, није осетљив на убрзање
и не подлеже залеђивању.
Слика 3.1.1 Конструкција првог Отто мотора
Слика 3.1.2 Изглед савременог Отто мотора
 • Рудолф Дизел осмислио је мотор који сада носи његово
име након што је тражио уређај за повећање ефикасности
Отто мотора. Дизел је схватио да би се процес електричног
паљења бензинског мотора могао елиминисати ако би
компресија током хода клипног цилиндра могла да загреје
ваздух на температуру вишу од температуре самозапаљења
датог горива.
• У бензинском мотору, мешавина горива и ваздуха се
3.2 ДИЗЕЛ МОТОР производи изван цилиндра и током усисавања, смеша се
убризгава у цилиндар и компримује. Дизел мотор само
усисава ваздух, и пошто има већу стопу компресије, притиска
ваздух на вишој температури и при вишем притиску. На крају
компресије, гориво се убризгава у цилиндар, помоћу усисне
пумпе која постиже висок притисак. Капљице горива, због
високих температура околине, се самозапаљују и производе
енергију унутар цилиндра.
• Основне разлике између
Оттовог и Дизеловог
процеса су у екстремном
притиску компресије који је
знатно виши у Дизеловом
процесу, а самим тим и на
температури на крају
компресије. Такође, време
сагоревања код Отто
процеса је краће, јер је
мешавина већ направљена
ван цилиндра.

Слика 3.2.1 Дизелов мотор из 1906. године

• Према броју тактова Дизел мотори се деле на двотактне и четвототактне. Такт је време
хода клипа од једне до друге мртве тачке. Рад четворотактног мотора се одвија у следећа
четири такта:

1. усисавање чистог ваздуха,

2. сабијање ваздуха и услед сабијања његово загревање пред крај,

3. експанзија гасова насталих сагоревањем и

4. издувавање гасова
Слика 3.2.2 Изглед савременог Дизел мотора
ЗАКЉУЧАК

• Tермодинамички циклуси су јако распрострањени у природи, а њихова примена је

из дана у дан све већа. Заснивају се на променама три основна параметра система:
притиска p, запремине V и температуре T. Деле на две велике категорије: реверзибилне
и иреверзибилне. Реверзибилним циклусима углавном се сматрају само неки посебни,
идеализовани случајеви. У физици, можда један од најпознатијих циклуса јесте
Карноов циклус, али ни остали нису ништа мање важни. Тердмодинамички циклуси су
нашли велику примену код топлотних машина и расхладних уређаја, али дефинитивно
имају највећу улогу код најсавременијих мотора за све типове моторних возила. Иако
прва асоцијација на моторе засигурно нису термодинамички циклуси, поново смо
показали да без физике савремени свет не би био онакав какав јесте данас.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!