ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Разред и одељење: VII-5
Наставник домаћин
Наставник гост
Наставни предмет
Наставна тема
Наставна јединица
Циљ наставне јединице
Очекивани исходи
Планиране активности
наставника
Планиране активности
ученика
Провера остварености исхода
Тип наставног часа
Наставни облици
Наставне методе
Наставна средства
Кључни појмови
Корелација
Час: Датум: 29. феб. 2024.
Снежана Врањеш
Бошко Басарић (ОШ „Иса Бајић“ , Кула)
Техника и технологија
Ресурси и производња
Погонске машине – мотори
(хидраулични, пнеуматски, топлотни)
Упознати ученике са погонским машинама – моторима,
с њиховом конструкцијом и применом.
Ученик ће бити у стању да:
– класификује погонске машине – моторе
и повеже их са њиховом применом.
– организује и реализује наставу;
– презентује погонске машине – моторе;
– подстиче ученике на размишљање.
– слуша и прати упутства наставника;
– посматра, закључује и учествује у разговору.
– правилно класификује погонске машине – моторе;
– поседује основна знања о конструкцији
и примени погонских машина – мотора.
обрада
фронтални
вербална
уџбеник, радна свеска, схеме, постери, модели,
мултимедија
погонске машине – мотори, хидраулични, пнеуматски и
топлотни мотори
физика
 ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА

НАПОМЕНА: Због обимности ове наставне јединице, обавезно је реализовати

коришћењем мултимедије, са могућношћу поделе на два дела, тј. реализацијом у
оквиру четири часа.

Уводни део часа – 10 мин

Кроз неколико питања увести ученике у данашњи рад:
1. Наведите неке примере погона код машина. Шта их покреће?

Главни део часа – 70 мин

Објаснити чему служе погонске машине – мотори. Ово објашњење поткрепити
примерима из учениковог окружења.
Погонске машине – мотори служе за покретање других радних машина и механизама,
при чему претварају било коју врсту енергије у механички рад.
Уз помоћ шеме објаснити поделу погонских мотора – машина.

Сваку од наведених група погонских машина објаснити посебно у што краћим цртама.
Мотори који користе енергију воде (течности) за претварање у механички рад називају
се
хидраулични мотори.
Хидраулични мотори се деле на: хидрауличне турбине (Пелтонова, Франсисова,
Капланова) и хидрауличне цилиндре.

Пнеуматски мотори су механизми који користе компримовани ваздух за претварање

у кружно кретање вратила неке машине која треба да изврши неки механичк рад.

Топлотни мотори су погонске машине које за производњу механичког рада користе

топотну енергију насталу сагоревањем горива (угља, нафте, бензина, гаса итд.).
Топлотне моторе делимо на: моторе са спољашњим сагоревањем (ССС мотори) и
моторе
са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори).
 Код мотора са спољашњим сагоревањем процес ослобађања топлотне енергије одвија се
изван топлотног мотора, најчешће у парним котловима.
Делимо их на: парне машине и парне турбине.
Мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори) јесу топлотни мотори код којих
продукти сагоревања својим директним дејством врше механички рад.
Процес сагоревања горива (бензин, нафта, гас и др.) одвија се у самом мотору. У моторе
са унутрашњим сагоревањем спадају: клипни мотори, гасне турбине, млазни мотори
и ракетни мотори.

Објаснити такође, на информативном нивоу без улажења у детаље, и главне делове

и принцип рада четворотактних и двотактних бензинских и дизел-мотора.

Четворотактни бензински мотори имају следеће главне делове: клипни механизам

(клип, клипњача и коленасто вратило [радилица]), картер, блок мотора, цилиндар,
усисни
и издувни вентил, брегасто вратило, свећицу, главу мотора, карбуратор и др.
Радни циклус четворотактних бензинских мотора: I такт – усисавање, II такт – сабијање
(компресија), III такт – сагоревање (експанзија – ширење), IV такт – издувавање.
Двотактни бензински мотори разликују се од четворотактних по томе што немају
вентиле и брегасто вратило, већ имају усисни и издувни канал који служе за довођење
смеше бензина и ваздуха и избацивање гасова.
Радни циклус двотактних бензинских мотора: I такт – усисавање и сабијање
(компресија),
II такт – сагоревање (експанзија – ширење) и издувавање.

У најкраћим цртама објаснити принцип рада и употребу гасних турбина, млазних,

ракетних и пнеуматских мотора.
Гасне турбине су ротационе машине које покреће енергија тока гаса произведеног
сагоревањем горива.
Млазни мотори су уређаји којима се остварује потисак усмереног дејства према
напред,
супротно од смера убрзаног истицања млаза гасова.
Ракетни мотори раде на истом принципу као и млазни, али се разликују по томе што
не користе кисеоник из атмосферског ваздуха за сагоревање, већ га носе са собом
заједно
са горивом.

Ученици одговарају на постављена питања наставника.

Завршни део часа – 10 мин
Проверити оствареност исхода и дати резиме наученог.
Одговорити на постављена питања ученика. Најавити следећу наставну јединицу.
Материјал за припрему наставника: упутство за остваривање програма Технике и
технологије, уџбеник, схеме, постери, интернет, мултимедија.

Белешке о часу:
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________