~ 1 ~

http://www.lexilogos.com/keyboard/chinese_pinyin.htm - za kucanje pinyin-a

Padei su razliiti oblici jedne promenji!e rei. " srpskom jeziku ima sedam padea
u jednini i mnoini. Promena rei kroz padee zo!e se deklinacija.
Padei u srpskom jeziku su:
nominativ,
genitiv,
dativ,
akuzativ,
vokativ,
instrumental i
lokativ.
Nominativ
#ominati! je neza!isan pade koji u reenici moe da stoji samostalno. $obija se na
pitanja: ko? ta?. " reenici u nominati!u su subjekat% atribut% apozicija%
imenini deo predikata i prilo&ka odredba za nain sa !eznicima kao i nego.
#ominati! u!ek stoji bez predloga.
Marko je doao svojoj kui.
Drvena kapija je otvorena.
On je io u!itelj u naoj koli.
"ovem se #ond, D$ejms #ond.
Odjeknulo je kao oma.
Miin tata je doar kao %le.
&enitiv
'eniti! je za!isan pade koji oznaa!a pripadnost% deo neega i poreklo. $obija se na
pitanja: 'od( koga? 'od( !ega? !iji? "potreblja!a se sa predlozima i
~ ) ~
bez njih. " reenici u gniti! je atribut% objekt% imenini deo predikata% prilo&ke
odredbe (mero% !reme% nain% uzrok% cilj) i logiki subjekat.
*sno!na znaenja geniti!a su:
+ posesi!ni ili pris!ojni geniti! (oznaa!a ije je ne&to% kome pripada).
+ partitati!ni ili deoni geniti! (deo ili koliina neega sa prilozima: malo% mnogo%
dosta% ne&to...)
+ ablati!ni geniti! (oznaa!a poreklo neega% odakle je ne&to poteklo)
Predlozi za geniti!: od% do% iz% s(a)% ispred% iza% iz!an% unutar% iznad% ispod% !i&e%
po!i&e% nie% pre% uoi% posle% nakon% za% tokom% krajem% usred% oko% okolo% blizu% kod%
kraj% pokraj% pored% nadomak% nadoh!at% i% u% mimo% du% uzdu% &irom% preko% bez%
osim% umest% pomo,u% posredst!om% izme-u% proti!% nasuprot% usprkos% unato% zbog%
usled% radi% po!odom...
Iz kue su izale dve ene.
Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u koli zbog bolesti.
Maja peva od sree.
*vakog dana idem u grad.
Ota+ mog druga je advokat.
,opila sam olju mleka.
Mi se sakrio u korenu %rasta.
- dvoritu kole nije ilo .aka.
#ilo me je stra% u umi.
Dativ
~ / ~
$ati! je za!isan pade koji znai pra!ac% smer ili cilj kretanja i namenu. $obija se na
pitanja: kome? !emu? "potrblja!a se sa predlozima (pra!ac) i bez njih
(namena% pripadnost) " reenici dati! je objekat% atribut% prilo&ka odreba za mesto i
logiki subjekat.
Predlozi za dati!: ka% k% prema% blizu% nasuprot% uprkos% proti!
Moja sestra sutra ide 0rizeru.
1upio sam mami !okoladu.
Dajte mi malo eera.
2u!e sam ti dao pismo.
Marku je sestra olesna.
,etar je poao prema koli.
2a sam krenuo ka svojoj kui.
*li!na je zvezdama na neu.
Okenuo se 3ni i osme%nuo se.
-zeo joj je oe knjige.
3kuzativ
.kuzati! je za!isan pade kojim se oznaa!a objekt radnje% pra!ac kretanja i mesto.
$obija se na pitanja: koga? ta? "potrblja!a se sa predlozima (pra!ac%
mesto) i bez njih (objekat% !reme). " reenici akuzati! je objekat% prilo&ka odredba
(mesto% !reme% nain% uzrok) i logiki subjekat.
Predlozi za akuzati!: kroz% niz% uz% za% me-u% nad% pod% pred% u% na% o% po% mimo
1upio sam mali skejt.
*vako jutro ustajem rano.
~ 4 ~
,ro!itao sam +elu knjigu.
,opeli su se uz planinu.
Moj ro.endan je u sredu.
5spri!ao je pri!u kroz suze.
*reo sam naeg u!itelja ju!e.
1ua je li!ila na dvora+.
O!i su mi osetljive na svetlost.
-z ovo jelo ne trea mi salata.
6okativ
/okati! je neza!isan pade koji slui za dozi!anje% obra,anje% skretanje panje. Pri
pisanju se od!aja zarezima. "potreblja!a se bez predloga. (7ej(
3na, %oemo li u grad?
,ravi si %eroj, dru$e8
7ej, 5vane, do.i rzo8
Doar dan, nastavni!e.
-roe, skolni noge sa stola.
Nemoj, sine, tr!ati tako rzo.
5nstrumental
~ 9 ~
0nstrumental je za!isan pade koji kazuje dru&t!o i oru-e ili sredst!o za rad. $obija
se na pitanja: s kime? !ime? "potreblja!a se se sa predlozima (dru&t!o) i
bez predloga (oru-e% sredst!o).
Predlozi za instrumental: s% sa% pod% nad% pred% me-u% za
,utovali smo vozom.
5dem sa prijateljima u ioskop.
*uotom uvek imam trening.
7odala je rzim kora+ima.
Moj tata se avi trgovinom.
:opta je pod stolom.
#io je u 3meri+i godinama.
Otila je sa osme%om za njim.
:okativ
1okati! je za!isan pade koji oznaa!a mesto na kome se ne&to nalazi i objekat o
kome se go!ori. $obija se na pitanja: gde? !ime? o kome? o !emu? na
kome? na !emu? po kome? po !emu? u kome? u !emu. "!ek se upotreblja!a sa
predlozima.
Predlozi za lokati!: na% o% po% pri% u
1njiga iz istorije le$i na stolu.
De+a se igraju u dvoritu.
,okazao mi je dokaze o kra.i.
,repoznao sam ga po koraku.
~ ; ~
<arma+ija je pri medi+ini.
3vion je nestao je u olaku.
*rpski jezik = gramatika
(http://www.charolija.com/s!asta-nesto/srpski-jezik-gramatika/)
0demo nekim ustaljenim redom:
- /rste rei
- 2eenice
- 3!orba rei
- 4luba rei u reenici i
- Padei.
6rste re!i
5a poetak ,emo se podsetiti kak!e s!e !rste rei postoje. 2e je skup glaso!a ili
samo jedan glas koji ima neko znaenje. 2eima saop&ta!amo s!oje misli% ose,anja i
oba!e&tenja.
#eke rei u na&em jeziku se menjaju% a neke ne.
2ei koje menjaju s!oj oblik nazi!amo promenjive re!i.
2ei koje u!ek ostaju u istom obliku su nepromenjive re!i.
" srpskom jeziku postoji deset vrsta re!i% pet promenji!ih i pet nepromenji!ih.
,romenjive vrste re!i su: imenice% zamenice% pride!i% glagoli i broje!i.
Nepromenjive vrste re!i su: predlozi% prilozi% uz!ici% !eznici i rece.
Imenice
0menice su promenji!e !rste rei koje oznaa!aju bi,a% objekte% materiju% kao i
apstraktne poja!e. 'ramatike kategorije imenice su rod% broj i pade. " reenici
imenice su samostalne rei% a mogu da !r&e s!e slube rei (subjekat% imenski deo
predikata% objekat% atribut i prilo&ke odredbe.)
0menice se dele po rodu na imenice:
- mu&kog (taj) (tata% sin% ma% no% ma% majmun% kamen% smeh% Petar% 6ralje!o7)
- enskog (ta) (majka% ,erka% s!eska% ki&a% sre,a% $ragica% 4rbija7)
~ > ~
- i srednjeg roda (to) (dete% pile% ime% pero% more% selo% !eslo7)
0menice se po roju dele na:
- jedninu i (ku,a% &kola% olo!ka% sestra% la!7)
- mnoinu (ku,e% &kole% olo!ke% sestre% la!o!i7)
Postoje i imenice koje imaju samo mnoinu: 8armerke% kola% plu,a% prsa7)
,o zna!enju imenice se dele na:
- !lastite (imena bi,a% draa!a% grado!a% reka% planina% mora7i pi&u se !elikim
slo!om)7(9elena% :arko% ;panija% 'o% 9adransko more% <erdap7)
- zajednike (imena bi,a% poja!a i predmeta sa zajednikim osobinama% pi&u se malim
slo!om)7(brod% &kola% klupa% sestra% brat% pismo% reka% more% mi&% papagaj% slon%
konj% ki&a% sneg% ulica% sema8or% o!ek% i!otinja7)
- zbirne (imena !i&e predmeta ili bi,a skupa u neogranienom broju% zbiru)7(li&,e%
perje% deca% bra,a% gospoda% kamenje% prstenje% telad% prasad% uad% ,ebad% momad%
unuad% stano!ni&t!o% selja&t!o7)
- gradi!ne (imena pojmo!a koji oznaa!anju neku materiju ili gra-u)7(bra&no%
g!o-e% ugalj% sneg% mraz% !oda% !ino% mleko% so% mast% benzin7)
- apstraktne (imenuju ono &to se ne moe opipati% ne&to &to se zami&lja)7(misao%
lepota% ljuba!7)
- glagolske (oznaa!aju neku radnju% stanje ili zbi!anje)7 (uenje% pli!anje% !onja%
seoba% pisanje7)
- brojne (nastaju od proje!a pomo,u su8iksa)7(milione% pr!ai,% petak7)
Zamenice
5amenice su promenlji!e !rste rei odnose se na lica% st!ari% osobine% odnosno
zamenjuju imenice ili pride!e i po tome se dele na imeni!ne i pridevske.
Imenike zamenice
zamenjuju imenice i dele se na li!ne i neli!ne. " reenici su samostalne% a !r&e
slubu subjekta ili objekta.
~ ? ~
:i!ne imeni!ke zameni+e imaju rod (mu&ki% enski i srednji) i broj(jednina i
bnoina). 6ada se menjaju po padeima line zamenice mogu imati due ili kra,e
nagla&ene oblike.
9ednina:
=. ja
>. ti
?. on (mu&ki rod)% ona (enski rod)% ono (srednji rod)
:noina:
=. mi
>. !i
?. oni (mu&ki rod)% one (enski rod)% ona (srednji rod)
:i!na povratna zameni+a ista je za s!a lica i menja se samo po padeima. #e
upotreblja!a se u slubi subjekta i nema nominati!. 6ada uz glagol stoji re 4@
(igrati se% smejati se7) 4@ nije lina po!ratna zamenica.
#om. -
'en. A sebe
$at. A sebi
.ku. A sebe/se
/ok. -
0ns. A sobom
1ok. A sebi
Neli!ne zameni+e imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za s!a tri roda i oba
broja i ne razlikuju lica.
$ele se na:
- upitne (ko% &ta)
- neodre-ene (neko% ne&to)
~ @ ~
- odrine (niko% ni&ta)
- op&te (s!ako% s!a&ta)
Pridevske zamenice
zamenjuju pride!e. " reenici su nesamostalne rei i imaju 8unkciju atributa ili dela
imenskog predikata. 6ao i pride!i% slau se sa imenicom u rodu% broju i padeu.
$ele se na:
- Prisvojne (posesivne) oznaa!aju pripadanje bi,a i predmeta pojedinim licima.
9ednina:
=. lice: moj% moja% mojeB moji% moje% mojaB
>. lice: t!oj% t!oja% t!oje: t!oji% t!oje% t!ojaB
?. lice: njego!% njego!a% njego!oB njego!i% njego!e% njego!a
:noina:
=. lice: na&% na&a% na&eB na&i% na&e% na&aB
>. lice: !a&% !a&a% !a&eB !a&i% !a&e% !a&aB
?. lice: njiho!% njiho!a% njiho!oB njiho!i% njiho!e% njiho!a
Po!ratne pris!ojne zamenice oznaa!aju da objekat pripada subjektu:
jednina: s!oj% s!oja% s!ojeB
mnoina: s!oji% s!oje% s!oja.
- ,okazne upu,uju na bi,a i predmete i njiho!e osobine.
=. lice:
za bi,a i predmete: o!aj% o!a% o!oB o!i% o!e% o!aB
za !eliinu: o!oliki% o!olika% o!olikoB o!oliki% o!olike% o!olikaB
za osobinu: o!aka!% o!ak!a% o!ak!oB o!ak!i% o!ak!e% o!ak!aB
~ 1A ~
>. lice:
za bi,a i predmete: taj% ta% toB ti% te% taB
za !eliinu: toliki% tolika% tolikoB toliki% tolike% tolikaB
za osobinu: taka!% tak!a% tak!oB tak!i% tak!e% tak!aB
?. lice:
za bi,a i predmete: onaj% ona% onoB oni% one% onaB
za !eliinu: onoliki% onolika% onolikoB onoliki% onolike% onolikaB
za osobinu: onaka!% onak!a% onak!oB onak!i% onak!e% onak!aB
- -pitno = odnosne zamenice imaju iste oblike% ali razliita znaenja u reenici.
"pitne zamenice se koriste u upitnim reenicama% a odnosne se odnose na neku drugu
re u reenici. (koji% koja% koje% koliki% kolika koliko% kaka!% iji% ija% ije)
- Neodre.ene ukazuju na nepoznatu linost ili premdet% nepoznate osobine imenice
uz koju stoje. (nekolik% nekolika% nekoliko% nekaka!% nekak!a% nekak!o% neiji% neije%
neija)
- Odri!ne odriu da se nekog ili neeg tie ono &to se iznosi u reenici. (nikoji%
nikoja% nikoje% niiji% niija% niije% nikaka!% nikak!a% nikak!o% nikolik% nikolika%
nikoliko)
- Opte zamenice upu,uju na s!a lica% predmete i osobine o kojima se go!ori.
(s!akaka!% s!akak!a% s!akak!o% s!aiji% s!aija% s!aije% ma iji% bilo iji% koji god7).
Pridevi
Pride!i su promenlji!e !rste rei koji oznaa!aju osobinu pojma oznaenog
imenicom uz koju stoje. *ni se slau sa imenicom uz koju stoje po rodu% broju i
padeu. " reenici nisu samostalne rei i imaju atributsku ili predikatsku 8unkciju.
$ele se na:
- Opisne, koji oznaa!aju osobine imenica uz koje stoje. (lep% star% mlad% ruan%
sre,an% mraan% glup7)
- ,risvojne, koji oznaa!aju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. (gradski%
ku,ni% srpski% Petro!% 4arin% lekarski% babin% mamin% sestrin7)
~ 11 ~
- &radivne% koji oznaa!aju od ega je nainjena imenica uz koju stoje. (bakarni%
slan% kr!a!% dr!en% pe&ani% plinski% medeni7)
- 6remenske, koji oznaa!aju imenicu po !remenu. (meseni% letnji% zimski% tada&nji%
no,ni% dne!ni7)
- Mesne% koji oznaa!aju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. (prednji%
zadnji% gornji% donji% juni7).
Pride!ski !id je gramatika kategorija koju imaju samo pride!i. Postoje d!a
pride!ska !ida:
- #eodre-eni pride!ski !id (lep o!ek). (#eki lep o!ek je do&ao.)
- *dre-eni pride!ski !id (lepi o!ek)
. (*!aj lepi o!ek je do&ao.)
Komparacija (poreenje) prideva
Promena opisnih pride!a po stepenu osobine koju oznaa!a nazi!a se komparacija ili
pore-enje pride!a. Postoje d!a stepena pore-enja. Porede se samo opisni pride!i.
- ,ozitiv je osno!ni oblik pride!a. (sre,an% debeo% tanak% tih7)
- 1omparativ je pr!i stepen pore-enja pride!a. 'radi se doda!anjem nasta!aka -ji%
-lji% nji% -&i na poziti!. (sre,niji% deblji% tanji% ti&i7)
- *uperlativ je drugi stepen pore-enja pride!a. 'radi se doda!anjem nasta!aka naj-
ispred komparati!a.
(najsre,niji% najdeblji% najtanji% najti&i7).
#epra!ilna komparacija:
dobar A bolji A najbolji
zao A gori A najgori
mali A manji A najmanji
!elik A !e,i A naj!e,i
brz A bri A najbri
Glagoli
~ 1) ~
'lagoli su rei koje kazuju radnju (itati% kopati% pe!ati)% stanje (osediti% pocr!eneti%
!enuti) ili zbi!anje (naoblaiti se% se!ati% grmeti). 3o su nesamostalne% promenlji!e
!rste rei. " reenici !r&e slubu predikata% a glagolski prilozi sada&nji i pro&li !r&e
slubu priloga za !reme. Promena glagola se nazi!a konjugacija.
5a!isno od svrenosti radnje% stanja ili zbi!anja glagoli se dele na:
- svrene (oznaa!aju za!r&enu radnju)7(do,i% nauiti% ustati% pojesti% re,i7)
- nesvrene (oznaa!aju radnju koja ko& traje)7(dolaziti% uiti% ustajati% jesti%
go!oriti7)
'lagoli radnje (trati% pe!ati% igrati7)
'lagoli stanja (misliti% !oleti% eleti7)
'lagoli zbi!anja (du!ati% se!ati% s!itati7) 5a!isno od prelaznosti radnje na objekat
glagoli se dele na: - prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzati!u bez predloga)
7(ku!ati% bacati% sanjati7) - neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzati!u
bez predloga)7(leati% ustati% misliti7)'lagoli koji uz sebe imaju re 4@% nazi!aju
se po!ratni glagoli. *ni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.
(e&ljati se% smejati se% umi!ati se7).
Glagolski oblici
" srpskom jeziku postoji =C glagolskih oblika i dele se na:
- 1ine (D)
- #eline (E)
Nelini glagolski oblici su B
- in0initiv (osno!ni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja% a ne
kazuje se ni&ta o !remenu !r&enja radnje% rodu i broju)7(hteti% trati% go!oriti% i,i%
se,i7)
- radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za gra-enje drugih glagolskih
oblika i go!ori da je radnja% stanje ili zbi!anje iz!r&eno i da su subjekti bili akti!ni)
- trpni glagolski pridev7(oznaa!a da se na nekome ili neemu !r&ila ili iz!r&ila
neka radnja% tj. da neko trpi !r&enje radnje.=. nacrtan% nacrtana% nacrtano% nacrtani%
nacrtane% nacrtana%>. sru&en% sru&ena% sru&eno% sru&eni% sru&ene% sru&ena%?. zabrinut%
zabrinuta% zabrinuto% zabrinuti% zabrinute% zabrinuta%
~ 1/ ~
- glagolski prilog proli oznaa!a radnju koja se de&a!a u pro&losti i to pre neke
druge radnje. (krenu-!&i% mahnu-!&i% !ide-!&i% tres-a!&i%..)
- glagolski prilog sadanji oznaa!a radnju koja se !r&i isto!remeno ili paralelno sa
radnjom koju odre-uje7(crtaju,i% nose,i% idu,i7)
Lini glagolski oblici su B
C ,rezent sada&nje !reme A obelea!a radnju koja se !r&i:
- u isto !reme kada se go!ori o njoj: 3rim na stadionu.
- stalno% s!e !reme% tj. prezent koji se koristi stalno% s!e !reme: 0bar protie kroz
6ralje!o.
- ,er0ekat pro&lo !reme A glagolski oblik za izricanje radnje koja se de&a!ala u
pro&losti% pre trenutka go!orenja7(trao sam% jeo sam% go!orio sam% priala sam7)
C <utur 5 ili budu,e !reme A je glagolsko !reme koje slui za opisi!anje radnje%
stanja ili zbi!anja koji ,e se desiti u budu,nosti7(tra,u% je&,u% go!ori,u% pria,u%
pria,ete7)
C 5mper0ekt oznaa!a pre-a&nje nes!r&eno !reme. 6oristi se za radnju koja se !r&ila
u neposrednoj pro&losti% pre trenutka go!ora o njoj7(;etah po parku. 3rah na
stadionu. Pli!ah u moru. 3ra&e po parku7)
C ,luskvamper0ekat da!no pro&lo !reme A koristi se da opi&e doga-aj koji se desio
pre neke druge pro&le radnje7(bio sam daro!ao% bila sam daro!ala% bili su
daro!ali7)
C 3orist ili pro&lo s!r&eno !reme A je glagolski oblik koji oslika!a radnju koja se
desila u pro&losti7(padoh% uradih% sretoh% sh!atih% uradismo% uradiste% ispeko&e7).
C <utur 55 oznaa!a budu,u radnju koja ,e se iz!r&iti pre% posle ili isto!remeno sa
nekom drugom budu,om radnjom7(budem radila% bude& go!orio% bude pe!ao%
budemo trali% budete pli!ali% budu !ozili7)
C 5mperativ
je nain kojim se izraa!aju zapo!esti i elje da se oba!e odre-ene radnje. 0mperati!
ima samo drugo lice jednine i pr!o i drugo lice mnoine prezenta.
~ 14 ~
- i% -j (za >. lice jednine)7(Fajde7 tri% pe!aj7)
- imo% -jmo (za =. lice mnoine)7(Fajde trimo% pe!ajmo7)
- ite% -jte (za >. lice mnoine)7(Fajde trite% pe!ajte7)
C ,oteni+ijal
je glagolski oblik kojim se iskazuje mogu,nost% uslo! ili elja da se neka radnja
iz!r&i7(jednina:bih% bi% bi (spa!ao): mnoina: bismo% biste% bi (spa!ali):)
rojevi
Groje!i su !rste rei koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenlji!ih !rsta
rei i promena rei se !r&i kroz padee. $ele se na osnovne, redne i zirne.
!snovni brojevi 7 (jedan% d!a% tri7)7*d osno!nih broje!a% promenlji!i su samo
broje!i od jedan do etiri.
Groj jedan% jednina:
- #om. jedan jedna jedno
- 'en. jednog(a) jedne jednog(a)
- $at. jednom(e) jednoj jednom(e)
- .ku. jedanB jednog(a) jednu jedno
- /ok. jedan jedna jedno
- 0ns. jednim(e) jednom jednim(e)
- 1ok. jednom(e) jednoj jednom(e)
:noina:
- #om. jedni jedne jedna
- 'en. jednih jednih jednih
- $at. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- .ku. jedne jedne jedna
- /ok. jedni jedne jedna
~ 19 ~
- 0ns. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- 1ok. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
Groj dvaB (za mu&ki i srednji rod je isto)
- #om. d!a d!e
- 'en. d!aju d!eju
- $at. d!ama d!ema
- .ku. d!a d!e
- /ok. d!a d!e
- 0ns. d!ama d!ema
- 1ok. d!ama d!ema
Groj tri: (isti za s!a tri roda)
- #om. tri
- 'en. triju
- $at. trima
- .ku. tri
- /ok. tri
- 0ns. trima
- 1ok. trima
Groj !etiriB (isti za s!a tri roda)
- #om. etiri
- 'en. etiriju
- $at. etirima
- .ku. etiri
- /ok. etiri
~ 1; ~
- 0ns. etirima
- 1ok. etirima
"edni brojevi (pr!i% drugi% tre,i7) 2edni broje!i nastaju od osno!nih% doda!anjem
pride!skih nasta!aka za rod:
&est H jedn. &esti% &esta% &esto.
0zuzetak su broje!i pr!i% drugi% tre,i i et!rti% koji nastaju od posebnih osno!a. 2edni
broje!i se oba!ezno menjaju kroz padee: pr!i% pr!og(a)% pr!om(e)B sto osmoga% sto
osmome7
Zbirni brojevi nastaju od s!ih osno!nih% sem od broja jedan i onih sloenih broje!a
koji se za!r&a!aju njime (d!adeset jedan% sto trideset jedan). #a osno!u osno!nog
broja dodaje se nasta!ak -oro% poe! od broja etiri.(et!oro% petoro% d!adeset
osmoro7). *d broja d!a zbirni broj glasi d!oje% a od broja tri troje.
Pisanje brojeva
*sno!ni i redni broje!i mogu se pisati ci8rama% ali zbirni se mogu pisati samo
slo!ima: osno!ni
B jedan% d!a% tri% etiri7 I =% >% ?% C7redniB
pr!i% drugi% tre,i% et!rti7 I =. >. ?. C7(oba!ezna je taka posle rednog broja)% (0%
00% 000% 0/)
% zbirniB d!oje% troje% et!oro7