See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/277095317

Arhitektonska plastika iz Elemira

Article · January 2009

CITATION READS

1 61

1 author:

Ildiko Medović

9 PUBLICATIONS 39 CITATIONS

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Ildiko Medović on 22 August 2022.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 Nazad na sadržaj

Ildiko Medović UDC 903.02(497.113)“6347“

ARHITEKTONSKA PLASTIKA IZ ELEMIRA

Apstrakt: Jugoistočno od sela Elemir kod Zrenjanina, u srednjem Banatu, pronađena je 2008. godine antropomorfna plastika.
Ova plastika otkrivena je na visokoj, levoj obali Tise, odnosno na aktivnom, privatnom majdanu peska zvanom „Božina peskara“.
Visina pronađenog dela plastike iznosi 18,3 cm. Arhitektonska plastika iz Elemira ima izgled tzv. ptičjeg lica. Izrađena je ručno,
od gline pomešane sa plevom, koja је slična kućnom lepu. Na plastici se izdvajaju detalji – oči, nos i kosa. Plastična, dvostruko
gnječena traka na vratu odvaja lice od donjeg, odlomljenog dela. Plastika iz Elemira najverovatnije pripada nekom svetilištu
(oltaru), ili nekom sličnom kultnom objektu iz kasnog neolita. Ona sadrži elemente kako vinčanske, tako i potiske kulture.
Ključne reči: plastika, antropomorfni prikaz, kasni neolit, Elemir, Banat, Srbija.

Abstract: Im mittleren Banat, südwestlich vom Dorf Elemir, bei Zrenjanin, wurde 2008 eine architektonische Plastik mit
anthropomorpher Darstellung zufällig entdeckt. Sie ist an der Oberfläche einer Sandgrube, am hohen, linken Theißufer, gefunden.
Der Fund aus Elemir unterscheidet sich vom üblichen archäologischen Fundgut vor allem durch ihre Massigkeit. Da die Plastik
Elemente sowohl der Vinča-Kultur (Vinča C und D) als auch der Theiß-Kultur (Theiß II) in sich vereint, haben wir sie in das
Spätneolithikum datiert.
Schlüsselworte: architektonische Plastik, anthropomorphe Darstellung, Spätneolithikum, Elemir, Banat, Serbien

Oko 800 m jugoistočno od sela Elemir kod Zre-
njanina, u srednjem Banatu, arheolog amater, inž. Joca
Bakalov je 2008. godine na površini peskare otkrio
antropomorfnu plastiku (sl. 1). Plastika se danas na-
lazi u arheološkoj zbirci nalazača iz Zrenjanina.1 Ovaj
slučajni nalaz je otkriven na aktivnom privatnom
majdanu peska zvanom „Božina peskara“. Sa plastikom
su pronađeni odbačeni fragmenti pečenog kućnog
lepa, kao i neolitska, eneolitska, bronzanodobna, gvoz-
denodobna, sarmatska i srednjovekovna keramika. Ovi
nalazi potiču iz zemlje koja je, prilikom pripremanja
terena za eksploataciju peska, skinuta i odbačena. Pošto
su ti radovi izvođeni teškom mehanizacijom, najveći
deo materijala je zdrobljen i uništen. Sem arhitektonske
plastike, svi pronađeni predmeti trenutno se nalaze u
Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.
Peskara se nalazi na ivici visoke, stare leve obale
Tise (sl. 2). Eksploatacija peska se vrši na velikoj po-
vršini, koja duž obale iznosi 150 m, a u pravcu severo-
istoka oko 450 m. Slojevi zemljišta na kojem se peskara
nalazi su sledeći: oranično-humusni sloj – debeo oko
50 cm; ispod njega je veoma sterilan kulturni sloj –
koji iznosi oko 50 cm; ispod kulturnog sloja se nalazi
sloj terasnog lesa i sledi sloj čistog peska, koji se koristi
u građevinarstvu i koji se eksploatiše do dubine 2–3
m. Ove vrednosti su izmerene na oko 100 m od ivice
stare obale (sl. 3). Priprema terena za eksploataciju
peska sastoji se u uklanjanju „jalovine“, tj. gornjih
1 Zahvaljujem se inž. Joci Bakalovu, koji mi je ljubaz-
no ustupio ovaj značajan nalaz za publikovanje.
slojeva zemlje, sve do površine peska. Na taj način je
uništeno sve što je zatečeno na ovom prostoru. Ostaci
arheološkog materijala su, zajedno sa odstranjenim
slojem zemljišta, izbačeni na ivicu terase i u bivše ko-
rito Tise.
S obzirom na to da je eksploatacija peska na staroj
obali Tise započeta pre nekoliko godina, skoro svi
tragovi arheološkog materijala su se izgubili, te se samo
sporadično mogu naći sitni fragmenti praistorijske
i srednjovekovne keramike, sa retkim fragmentima
pečenog kućnog lepa i nešto više fragmenata životinj-
skih kostiju. Po završenoj eksploataciji, zemljište se
rekultiviše i koristi u poljoprivredi. U prvih 100 m pes-
kare, počev od ivice obale, profili su zasuti, neuredni i
prilično zatrpani, tako da se kulturni slojevi ne mogu
videti i proceniti. Jedino je istočni profil peskare bio
dostupan. Taj deo profila je očišćen kako je napred
opisano.
U ovom trenutku se eksploatacija peska vrši na
oko 450 m severoistočno od stare obale Tise. Na tim
severnim delovima peskare nema tragova arheološkog
materijala, niti kulturnog sloja u sveže zasečenim
profilima. S obzirom na to, nalaz antropomorfne
plastike u ovim severnim, sterilinim delovima peskare
deluje nelogično. J. Bakalov je upravo tu, na oko 350–
400 m severoistočno od ivice obale, pronašao ovaj
predmet, zajedno sa izlomljenim komadima glinene
ploče, koja je sa jedne strane bila uglačana. Kvalitet te
ploče je sličan kvalitetu zemlje od koje je napravljena
antropomorfna plastika. Sudeći prema mestu nalaza,

35
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХEОЛОГИЈА

Sl. 1. Mesto nalaza arhitektonske plastike. Pedološka karta okoline Elemira (Nejgebauer i dr. 1971):
tamnobraon – černozem na lesnoj terasi; roza – solonjec.

Fundort der architektonischen Plastik. Bodenkarte der Umgebung von Elemir (Nejgebauer i dr. 1971):
dunkelbraun – Schwarzerde aus Löß (Tschernosem), rosa – Solonetz.

36
AРХИТЕКТОНСКА ПЛАСТИКА ИЗ ЕЛЕМИРА
Sl. 2. Staro korito rukavca Tise (foto: I. Medović).
Altes Flußbett der Theiß (Foto: I. Medović).
Sl. 3. Profil na severnoj periferiji naselja (foto: I. Medović).
Bodenprofil am nördlichen Siedlungsrand (Foto: I. Medović).
Sl. 4. Humka jugoistočno od naselja na peskari
(foto: I. Medović).
Grabhügel südlich von der Sandrgrube (Foto: I. Medović).
ИЛДИКО МЕДОВИЋ
moguće je da se na ovom prostoru, izdvojen od naselja,
nalazio objekat sa našom antropomorfnom plastikom.
U neposrednoj blizini peskare i ovog višeslojnog
naselja nalaze se dve velike humke. Jedna humka se
nalazi na oko 300 m jugoistočno od naselja, blizu leve
stare obale Tise (sl. 4). Druga je udaljena oko 750 m
severoistočno od naselja i na njoj je izgrađena grob-
ljanska kapela.
Iz literature je poznato da se na levoj obali Tise, u
bližoj i daljoj okolini Elemira, nalaze brojni praistorijski
lokaliteti. Najpoznatiji je Matejski brod, naselje vinčan-
ske i potiske kulturne grupe (Маринковић 2006a).
Nizvodno od Elemira, kod sela Aradac, nalaze se Ka-
meniti vinogradi, naselje potiske kulturne grupe. U
neposrednoj blizini sela su dva arheološka lokaliteta:
Mazgina humka i Zabran. Oba pripadaju otvorenom
tipu naselja starčevačke kulturne grupe (Marinković
2006b).
ANTROPOMORFNA PLASTIKA
Visina pronađenog dela plastike sa antropomorf-
nim prikazom iznosi 18,3 cm. Širina plastike je 16,2
cm, dok joj debljina iznosi 10,5 cm (sl. 5, sl. 6). Zbog
neuobičajene veličine, izmerili smo i njenu težinu,
koja iznosi 1,6 kg. Plastika je izrađena ručno, od gline
pomešane sa plevom; pečena je i ima svetlocrvenu
boju. Površina plastike je neravna, u skladu sa mate-
rijalom od kojeg je rađena. Nešto kvalitetnija obrada
se primećuje samo na prednjoj strani, dok je zadnja
strana neravna i gruba (sl. 8d). Glava je naglašena jed-
nostavnim potezima. Lice je asimetrično: desna stra-
na je zaobljena, a leva skoro ravna. Teme je ravno i
ukrašeno kanelurama. Iznad desnog oka se nalaze dve
široke paralelne kanelure, koje prate oko, a do njih pet
plitkih paralelnih kanelura, koje su koso postavljene u
odnosu na one iznad desnog oka (sl. 5, sl. 8a). Oči su
predstavljene u vidu blagih, ovalnih udubljenja. Pri-
likom modelovanja očiju, gornja ivica se blago izdigla,
te se stiče utisak da lice ima obrve (sl. 7). Između očiju
se nalazi plastično modelovan nos, koji je izvučen iz
osnovne mase. To plastici daje izgled tzv. ptičjeg lica (sl.
5, sl. 7). Plastična uglasta, dvostruko gnječena traka na
vratu odvaja lice od donjeg dela tela. Prednja aplicirana
traka na desnoj strani je oštećena i nema sumnje da je
slična onoj dobro očuvanoj, na levoj strani terakote (sl.
6, sl. 8c, d). Trake su široke između 3 i 3,5 cm. Debljina
trake iznosi 1,2 cm. Ispod aplicirane trake plastika je
bila pričvršćena za izvesnu podlogu. Na tom mestu je i
prelomljena (sl. 8b).
37
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51
Pošto na prostoru srpskog Podunavlja i Potisja
nije pronađen predmet sa kojim bismo mogli da
uporedimo terakotu iz Elemira, ili na osnovu kojeg
bismo mogli da odredimo njenu kulturnu pripadnost,
ikonografsku analizu ove plastike pokušaćemo da
izvršimo na osnovu dosad poznatih antropomorfnih
prikaza. Najveći broj prikaza ljudskog lica pronalazimo
u neolitskom materijalu (starčevačka, Körös, vinčan-
ska i potiska kultura). Ljudsko lice je uglavnom pred-
stavljeno na terakotama, ali i na keramičkim posudama
i prosopomorfnim poklopcima (vinčanska i potiska
kulturna grupa).
Najjasniji detalj na licu su oči. Na plastici iz Elemira
su prikazane u vidu ovalnih udubljenja i srazmerne
su veličini lica. Način modelovanja ovih očiju teško
možemo da uporedimo sa onim na figurinama – zbog
njihove veličine (male su). Samo na jednoj figurini iz
Vinče su pronađene jamičasto udubljene oči (Васић
1936a, 94, sl. 183/a-b; Тасић 2008, kat. 4, 205), dok su
na svim ostalim predmetima oči izvedene urezivanjem,
a retko plastično (Tasić 1973).
Najistaknutiji detalj na licu je nos. Na terakoti iz
Elemira nos je formiran iz osnovne mase i ima izgled
ptičjeg lica. Takvo formiranje nosa nam je poznato
iz vinčanske kulture, i to njene kasne faze – Vinča D
(Срејовић 1984). Na vinčanskim figurinama sa ptičjim
licem, nos je formiran iz osnovne mase, dok ostali
detalji lica nisu prikazani (Васић 1936b, 92, sl. 461 a–c;
Тасић 2008, kat. 86, 232). Međutim, pseudoptičje lice
javlja se u protopotiskoj fazi potiske kulturne grupe
(Szakalhat faza, srednji neolit). Primer za to je terakota
iz Gradišta kod Kikinde, koja takođe podseća na ptičje
lice (Brukner i dr. 1974, sl. 64).
Lice, usta, brada i vrat nisu naglašeni. Po na-
šem mišljenju, plastična traka predstavlja ukras na
vratu – đerdan. Za razliku od ureza, ova traka u obliku
latiničnog slova „V“ ne javlja se često na antropomorfnim
figurinama. V-urezi su skoro neizostavni detalji na
antropomorfnim figurinama iz kasnijih faza vinčanske
kulture (Васић 1936b, 73, sl. 393a–c; 69, sl. 367a–c).
Njima se uglavnom predstavlja odeća, ređe nakit.
Na temenu plastike se nalaze duboke, široke kane-
lure, koje, verovatno, predstavljaju kosu. Dve kanelure
iznad očiju su mnogo dublje i jasnije od ostalih. Ure-
zana kosa je neizostavni detalj na antropomorfnim
figurinama starčevačke kulture. Na figurinama sa
lokaliteta Obrež–Beletnici (Brukner i dr. 1974, 488, sl.
23), kao i na crvenokosoj boginji iz Deronja (Karmanski
1990) i na terakoti iz Gladnice (Glišić i Jovanović
1957, T. V/1) kosa je prikazana oštrim urezima od
temena do sredine leđa. Kosa se veoma retko prika-
38
АРХEОЛОГИЈА
zuje u vinčanskoj kulturi, a, kada je prikazana, onda
su to plitki urezi (Васић 1936b, 31, sl. 194 a–c). Na
jednoj figurini pronađenoj na lokalitetu potiske kul-
ture Hódmezövásárhely-Kökénydomb u Mađarskoj
(Kalicz i Raczky 1990, Abb. 9, Kat.-Nr. 178, 19) kosa je
prikazana na temenu figurine, sa dubokim kanelurama.
Međutim, figurina je malih dimenzija i teško može da
se uporedi sa plastikom iz Elemira, iako je tehnika
modelovanja kose ista.
Pretpostavka da nalaz iz Elemira pripada idolima,
kao samostalna figurina, izuzetno je mala. Za izradu
antropomorfnih figurina uvek se koristila najfinija
glina. To nije slučaj sa našim nalazom.
Antropomorfna plastika iz Elemira najverovatnije
pripada nekom svetilištu (oltaru) ili nekom drugom
kultnom objektu. Po rečima nalazača, pored plastike
se nalazila izlomljena glinena ploča, uglačana sa jedne
strane. Ta ploča je, verovatno, bila sastavni deo plastike.
Sličan nalaz pronađen je na neolitskom lokalitetu Parca
u Rumuniji (Lazarovici i dr. 2001). U Svetilištu 2 u Parci
je otkriven oltar sa monumentalnim statuama. Radi se
o dve statue. Jedna statua je u obliku bikove glave, dok
se za drugu pretpostavlja da se radi o predstavi ženske
glave (kult Bika i kult Velike majke boginje). Statue
su, međutim, potpuno uništene u požaru. Glave nisu
pronađene. Pretpostavlja se da su sakrivene, ili pre
spaljivanja svetilišta odnete kao trofej. Do saznanja da
se na drugoj statui nalazila ženska glava istraživači su
došli na osnovu očuvanog donjeg dela zida, na kojem
je prikazan stomak sa kružnom izbočinom (simbol
plodnosti). Međutim, ova rekonstrukcija se više zasniva
na pretpostavkama nego na pouzdanim materijalnim
dokazima. Svetilište 2 je datovano u banatsku kulturu
(faza II), koja je paralelna sa fazama B2-C vinčanske
kulture (Lazarovici 2006).
Kultni oltari (svetilišta) javljaju se i u vinčanskoj
kulturi, ali tek u Vinča C i D fazi (Srejović 1997).
Najbliži primer za to imamo na lokalitetu Jakovo kod
Kormadina. U kućama su otkrivena posebno izdvojena
mesta posvećena kultu. Na to ukazuju otkriveni
bukranioni, među kojima se nalazi i jedan koji ima više
ljudske nego životinjske crte lica (Jovanović, Glišić 1961,
132, sl. 36–37/2a-c). Kultni obredi potiske kulturne
grupe vršeni su u prostorijama u kojima su živeli ljudi.
U kasnijoj fazi su se pojavile kuće sa prostorijama za
vršenje kultnih obreda (Gorzsa, Nesztö, Herpály). Na
ovim lokalitetima su otkriveni oltari, ukopani bazeni,
a na zidovima su bile pričvršćene životinjske glave (pre
svega lobanja bika). U literaturi se pominju i velike
plastike sa prikazom ljudi koje su sa životinjskim
glavama činile jednu celinu (Kalicz i Raczky 1990).
AРХИТЕКТОНСКА ПЛАСТИКА ИЗ ЕЛЕМИРА
ZAKLJUČAK
Plastika iz Elemira predstavlja jedinstven nalaz.
Po svojoj izuzetnoj veličini, ali i načinu modelovanja
izdvaja se od ostalih poznatih plastika. Iako se radi
o slučajnom nalazu, na osnovu određenih tipoloških
karakteristika je, ipak, moguće približno odrediti nje-
govu hronološku pripadnost, odnosno pripadnost kas-
nom neolitu.
Ukoliko bismo antropomorfnu terakotu iz Elemira
svrstali u figuralnu plastiku, onda bi ova terakota
pripadala grupi monumentalnih statua. Ipak, malo je
verovatno da se ovde radi o idolu ili statui. Mnogo je
verovatnije da terakota iz Elemira predstavlja arhitek-
LITERATURA
Brukner i dr. 1974: B. Brukner, B. Jovanović i N. Tasić,
Praistorija Vojvodine (Novi Sad 1974).
Glišić i Jovanović 1957: J. Glišić i B. Jovanović, Praisto-
rijsko naselje na Gladnicama kod Gračanice. Glas-
nik muzeja Kosova i Metohije 2, 1957, 223–240.
Jovanović i Glišić 1961: B. Jovanović i J. Glišić, Eneo-
litsko naselje na Kormadinu kod Jakova. Starinar
11 (1960), 1961, 113–139.
Kalicz i Raczky 1990: N. Kalicz i P. Raczky, Das Spät-
neolithikum im Theissgebiet. Eine Übersicht zum
heutigen Forschungsstand aufgrund der neuesten
Ausgrabungen. U: Alltag und Religion. Jungstein-
zeit in Ost-Ungarn (Frankfurt am Main 1990)
11–34.
Karmanski 1990: S. Karmanski, Donja Branjevina
[Beiträge] (Odžaci 1990).
Lazarovici i dr. 2001: Gh. Lazarovici, Fl. Draşovean i Z.
Maxim, Parţa (Timişoara 2001).
Lazarovici 2006: C.-M. Lazarovici, Absolute Chronology
of the Late Vinča Culture in Romania and its Role
in the Development of the Early Copper Age. U:
Homage to Milutin Garašanin (Beograd 2006)
277–293.
ИЛДИКО МЕДОВИЋ
tonsku plastiku. Moguće je da se radi o ukrasu na zidu,
ili delu žrtvenog, ili kućnog oltara. Na ovakav zaključak
nas upućuje i sastav gline, koji je veoma sličan sastavu
kućnog lepa, kao i kvalitet obrade.
Plastika iz Elemira sadrži elemente kako vinčanske
kulture (Vinča C i D), tako i potiske kulture (Tisa II).
Elemir se nalazi na tromeđi, odnosno na granici ove
dve istovremene kulture i banatske kulture na istoku.
Tako su na ovom području vrata bila širom otvorena
međusobnim uticajima i mešanjima stilova. Dokaze za
jake međusobne uticaje pratimo i u nalazima na obliž-
njim lokalitetima – Matejskom brodu i Kamenitim
vinogradima kod Aradca.
Маринковић 2006a: С. Маринковић, Матејски брод
(Зрењанин 2006).
Marinković 2006b: S. Marinković, Starčevo Culture
in Central Banat. U: Problemi prelaznog perioda
starčevačke i vinčanske kulture [naučni skup 1996]
(Zrenjanin 2006) 63–81.
Nejgebauer i dr. 1971: V. Nejgebauer, B. Živković, Đ.
M. Tanasijević i N. Miljković, Pedološka karta Voj-
vodine. Razmera 1 : 50.000 (Novi Sad 1971).
Срејовић 1984: Д. Срејовић, Уметност и религија. У:
Винча у праисторији и средњем веку (Београд
1984) 42–56.
Srejović 1997: D. Srejović, Arheološki leksikon ( Beograd
1997).
Tasić 1973: N. Tasić, Neolitska plastika (Beograd 1973).
Тасић 2008: Н. Н. Тасић, Неми сведоци једног вре-
мена, фигурална уметност Винче. У: Винча.
Праисторијска метропола. Истраживања 1908–
2008 (Београд 2008) 139–165.
Васић 1936a: M. Васић, Преисториска Винча II
(Београд 1936).
Васић 1936b: M. Васић, Преисториска Винча III
(Београд 1936).
39
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХEОЛОГИЈА

Sl. 5. Arhitektonska plastika iz Elemira (crtež: V. Vojt).

Architektonische Plastik aus Elemir (Zeichnung: V. Vojt).

40
AРХИТЕКТОНСКА ПЛАСТИКА ИЗ ЕЛЕМИРА ИЛДИКО МЕДОВИЋ

Sl. 6. Arhitektonska plastika iz Elemira. Profili i zadnja strana (crtež: V. Vojt).

Architektonische Plastik aus Elemir. Seiten- und Rückenansicht (Zeichnung: V. Vojt).

41
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХEОЛОГИЈА

Sl. 7. Arhitektonska plastika iz Elemira (foto: A. Miškov).

Architektonische Plastik aus Elemir (Foto: A. Miškov).

42
AРХИТЕКТОНСКА ПЛАСТИКА ИЗ ЕЛЕМИРА ИЛДИКО МЕДОВИЋ

Sl. 8. Arhitektonska plastika iz Elemira. Snimak: a) odozgo; b) odozdo; c) sa strane; d) otpozadi (foto: A. Miškov).
Architektonische Plastik aus Elemir: Foto a) von oben; b) von unten; c) von der Seite; d) von hinten (Foto: A. Miškov).

43
 РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХEОЛОГИЈА

Ildiko Medović

ARCHITEKTONISCHE PLASTIK AUS ELEMIR

Zusammenfassung

Im mittleren Banat, südwestlich vom Dorf Elemir, bei Zrenjanin, wurde 2008 eine architektonische Plastik
mit anthropomorpher Darstellung zufällig entdeckt. Sie ist an der Oberfläche der im Privatbesitz stehenden
Sandgrube „Božina peskara“, am hohen, linken Theißufer, gefunden.
Der Fund aus Elemir unterscheidet sich vom üblichen archäologischen Fundgut durch die Massigkeit, aber
auch durch die Modellierungstechnik. Die Höhe der erhaltenen arhitektonischen Plastik beträgt 18,3 cm. Sie ist
handgemacht. Die Plastik besitzt ein sogenanntes vogelkopfförmiges Gesicht. An ihr sind Augen, Nase und Haar
deutlich sichtbar. Ein plastischer, mit zwei Finger geknetetes Band am Hals trennt das Gesicht vom unteren,
abgebrochenen Teil. Obwohl es sich um Einzelfund handelt, ist es uns anhand einigen typischen Merkmalen
gelungen, ihn grob in das Spätneolithikum zu datieren.
Falls wir diese anthropomorphe Darstellung aus Elemir als figurale Plastik ansehen, dann wurden wir sie zu den
monumentalen Statuetten zählen. Aber, die Wahrscheinlichkeit, dass es sich hier um ein Idol, oder eine Statuette
handelt, ist gering. Es handelt sich doch um architektonische Plastik. Sie kann entweder einst eine Hauswand
geschmückt haben, oder sie war Bestandteil eines Haus- oder Opferaltars. Zu dieser Schlussfolgerung kamen wir
anhand der Tonzusammensetzung, die dem Hauslehm sehr ähnlich ist, und anhand der Bearbeitungsqualität der
Plastik.
Die Plastik aus Elemir vereint in sich Elemente sowohl der Vinča-Kultur (Vinča C und D), als auch der
Theiß-Kultur (Theiß II). Das Dorf Elemir befindet sich im Grenzgebiet von drei Kulturen: Vinča-Kultur im Süden,
Theiß-Kultur im Norden und Banat-Kultur im Osten. Damit sind die Türen für gegenseitige Beeinflussungen und
Stilmischungen weit geöffnet. Beispiele dafür finden wir in umliegenden Fundorten Matejski Brod und Kameniti
Vinogradi bei Aradac.

44

View publication stats