11 (2007), 6977

Vesna Aleksandrovi
(Narodna biblioteka Srbije)
ANALOGNI I DIGITALNI ZVUK
Digitalizacija gramofonskih ploa snimanih na 78 obrtaja
iz fonda Narodne biblioteke Srbije
Saetak: Razumevanje vanosti digitalizacije gramofonskih ploa na 78 obrtaja iz fonda NBS
poinje istorijskim osvrtom na poetke proizvodnje ureaja za snimanje i reprodukciju zvuka, i
gramofonskih ploa. Nastavlja se opisom zbirke (broj jedinica, unos u elektronski katalog, sadrajnom i
formalnom analizom zbirke). Drugi deo posveen je, s jedne strane, optim pitanjima digitalizacije
zvunih snimaka, davanjem odgovora na pitanja zato i kako se proces digitalizacije pokree i odvija, dok
se, s druge strane bavi konkretnim problemima digitalizacije zbirke gramofonskih ploa na 78 obrtaja iz
fonda NBS, pruajui korisne informacije o problemima koji su se javljaju tokom samog procesa i
njihovim reavanjem. Analiza projekta digitalizacije gramofonskih ploa data je na samom kraju rada.
Kljune rei: Zvuni snimak, Gramofonske ploe, Digitalilzacija, Gramofon, Zvuna
restauracija

BCB (Before Compact Disc)

Bio je 12. avgust 1877. godine kada je, govorei u mikrofon telefona, prstima
osetio ritmiku vibraciju zvunih talasa. Sasvim sluajno, kako se to esto deava, tog
dana je roena ideja o konstruisanju ureaja koji bi mogao beleiti i reprodukovati
zvuk. Bio je to Tomas Alva Edison.
Deceniju kasnije, dok je snimao svoj glas, Frensis Baro je zapazio kako njegov
meanac bul terijera Niper, sedi ispred trube fonografa s glavom nakrivljenom u levu
stranu i s panjom i uenjem slua glas svog gospodara. Reio je da naslika ovaj prizor
ne znajui da e, prvi put iskorien na etiketi gramofonske ploe januara 1900. godine,
postati najuspeniji i najpoznatiji trejd mark svih vremena.
U doba industrijske revolucije, brojni naunici eksperimentiu na raznim
poljima. Otkriven je elektricitet, ubrzano se saznaje o svetlosti, zvuku, vremenu,
prostoru. Ipak, beleenje i reprodukcija snimljenog zvuka zahtevalo je da se tog
poduhvata prihvati armija ljudi, strpljivo i uporno istraujui i doprinosei reavanju
problema. Reprodukcija zvunih talasa je izuzetno sloen i sofisticiran koncept. Prvi
korak je hvatanje zvunih talasa koji se pruaju kroz vazduh, zatim sledi njihovo
pretvaranje u neku mehaniku formu i na kraju, reprodukovanje zabeleenog zvuka.
Pre 200 godina, prvi pokuaj koje koliko toliko urodio plodom jeste onaj
britanca Tomasa Janga. On je vibrirajuu zvunu viljuku prislonio na povrinu
rotirajueg cilindra i dobio vizuelni zapis zvuinih talasa.
Pola veka kasnije, 1857. godine, francuz Leon Skot de Martinvil konstruisao je
fonoautograf. Zvuk je beleila ekinja povezana s membranom smetenom na dnu

70

Vesna Aleksandrovi

valjkastog levka. Kada bi zvuk uao u to zvono, pritisak zvunih talasa je inio da
membrana zavibrira i na taj nain pokretala ekinju koja je ostavljala trag zvunih talasa
po zadimljenoj povrini lista papira kojim je bio presvuen rotirajui cilindar. Kasniji
model ovog ureaja imao je disk umesto cilindra.

Fonoautograf Leona Skota de Martinvila

Polovinom 19. veka mnogi naunici dolaze do znaajnih otkria o nainu
funkcionisanja ljudskog tela. Terapeuti govora okretali su se nauci poseui za
odgovorima koji su se ticali prirode zvuka: naina na koji glasnice proizvode zvuk,
poloaja i pomeranja jezika i usana pri govoru. Aleksandar Grejem Bel je 1876.
konstruisao ureaj koji je prenosio ljudski glas na daljinu, elektrinim putem telefon.
Otkriven je nain prenosa zvuka, ostalo je jo samo pitanje kako da se sauva i kasnije
reprodukuje.
Od njegovih 1093 patenata svakako je najpoznatiji fonograf, prijavljen i zaveden
19. februara 1878. godine. Nakon nebrojeno mnogo pokuaja, Tomas Alva Edison je
stvorio ureaj koji je mogao zabeleiti i kasnije reprodukovati taj zvuk. Prvobitno je
beleen na rolni papira da bi kasnije, prouavajui fonoautograf Leona Skota, napravio
fonograf koji je zvunu sliku ocrtavao na valjku obloenom tankom metalnom folijom.
Zvuni snimak trajao je najvie 2 minuta. Da bi se zabeleio zvuk, operater bi vikao u
levak po obliku slian mikrofonu telefona i istovremeno pokretao ruicu. Vibracije su se
prenosile preko membrane i igle na tanku metalnu foliju, u vidu serija malih znakova.
Da bi se ovaj snimak reprodukovao, igla bi ila po tragovima zvunih ara s folije valjka
i prenosila vibraciju na membranu.
Neto kasnije, 1885. godine, Bel i Tajner stvaraju grafofon, zamenjujui kalajni
valjak kartonskim koji je presvuen voskom. Votani cilindar je proizvodio kvalitetniji
snimak i omoguavao njegovo due trajanje.
Edisonov fonograf je prevashodno bio namenjen poslovnoj komunikaciji, kao
maina koje e umesto stenografa, snimati i beleiti izgovorene rei. Amerikanac
nemakog porekla Emil Berliner pristupio je poslu na stvaranju ureaja za snimanje i
reprodukovanje zvuka iz sasvim drugaije perspektive. Nakon eksperimentisanja s
unapreivanjem Belovog telefona, Berliner 26. septembra 1887. godine prijavljuje svoj

Vesna Aleksandrovi

71

patent gramofon. Posle etiri godine rada uspeva da naini ureaj koji belei trag
zvunih talasa lateralno na zaaenoj povrini staklenog ili diska od cinka. Posle
urezivanja traga zvunih talasa, disk je potapao u kiselinu kako bi stabilizovao brazde.
Prednost diska u odnosu na cilindar je u tome to je mogao biti jeftino i lako umnoavan
s master diska, pravljenjem negativa i otiskivanjem u gumii drugim smesama.

Edisonov gramofon
1895. godine Eldrid Donson ugradio je satni mehanizam u gramofon koji je do
tada radio na runi pogon. Godinu dana kasnije, 1896. godine, Berliner zapoinje
komercijalnu proizvodnju ploa koje su do 1901. godine bile snimane jednostrano. Do
prvog snimka nainjenog mikrofonom i elektrinog gramofona prolo je jo skoro dve
decenije.
Nepun vek posle prvog elektrinog gramofona zvuk se belei i reprodukuje
digitalnom tehnikom s kompakt diskova i prenosivih (fle) ureaja. Gramofonska ploa
pala je u zaborav. Valja imati na umu da su na njima zabeleeni znaajni snimci
istorijskih dogaaja i govora vanih linosti, neka od najboljih izvoenja umetnike,
narodne ili popularne muzike, kao i glasovi poput Enrika Karuza i dr. Shvatamo li
koliko je vano ove snimke spasiti od zaborava?

72

Vesna Aleksandrovi

Zbirka gramofonskih ploa snimanih na 78 obrtaja u fondu NBS

Zbirka fonodokumenata Narodne biblioteke Srbije osnovana je 1963. godine.
Pored long plej i singl ploa, kaseta i kompakt diskova, u njoj se moe nai i oko 1.000
ploa snimanih na 78 obrtaja. Prikupljane su poklonom i kupovinom a snimane u
inostranstvu, i otvaranjem fabrike Jugoton (1947. godine u Zagrebu), na prostoru bive
Jugoslavije. Stare ploe, od kojih su najranije pravljene od lepenke presvuene
najrazliitijim masama (elak, kriljac...), postale su krti, lomljivi, naprsli svedoci
decenija koje su na njima ostavile traga. Bivalo je sluajeva kada bi ploa pukla u ruci,
ne trpei bilo kakav fiziki pritisak. Prosena starost ovih ploa je oko 70 godina.
Najstarije datiraju iz prve decenije 20. veka dok su najmlae stare samo oko 40 do 50
godina.
Pored pojedinanih ploa, od kojih vie od polovine nema ni svoj originalni
omot, u fondu Narodne biblioteke Srbije korisnik moe nai i vei broj albuma,
sortiranih prema izdavau (npr. album His Masters Voice, Edison Bell),
kompozitoru (albumi ploa svih Betovenovih simfonija, Mocartovih klavirskih
koncerata ili Linguafonovih kurseva jezika), trgovcu ili prema nekom drugom
kriterijumu. Manji broj albuma sainili su i sortirali kolekcionari ijom smo ih
ljubaznou i dobili na poklon.
Preciznom statistikom analizom bie utvren broj stranih i domaih ploa u
fondu, sada moemo rei da je taj odnos 55:45 procenata u korist stranih.
Muziki snimci najrazliitijih anrova (umetnika, narodna, popularna, duhovna
muzika) stranih i domaih autora i izvoaa, zabeleeni su na ovim ploama. Pored
najbrojnijih, muzikih, u fondu posedujemo i odreen broj govornih snimaka uglavnom
dramskog karaktera. Od istorijskih snimaka pomenuemo plou s govorom Nj. V.
Kralja u Niu, 3. juna 1927. godine prilikom otkrivanja spomenika egarskim junacima,
u izvoenju g. ivojinovia.
Do II svetkog rata domai izvoali snimali su za 55 stranih izdavakih kua. Taj
dugotrajan proces zapoinjao bi dolaskom tehniara s vagonom punim opreme za
snimanje, u Beograd, Kikindu, Suboticu, Mostar i druge gradove. Nainio bi veliki broj
snimaka, nekada i do 100, jednog ili vie izvoaa i zatim bi snimke vratio u fabriku
gde bi ploe bile proizvedene. Prva fabrika za proizvodnju gramofonskih ploa na
prostoru biver Jugoslavije otvorena je u Zagrebu 1926. godine pod imenom Edison
Bell Penkala Record. Fabrika je uspeno radila jednu deceniju, do 1938. godine, kada je
preuzima Josip Krianec s kompanijom Elektroton. Pod ovim imenom je radila i za
vreme rata, sve do 1947. godine kada biva nacionalizovana i preimenovana u Jugoton,
prvu domau fabriku za proizvodnju ploa. Prve snimke nainila je par godina posle
nacionalizacije i u narednoj deceniji uspeno proizvodila i izdavala gramofonske ploe
na 78 obrtaja.
Broj izdavakih kua ija izdanja Narodna biblioteka Srbije ima u fondu je
zavidan, pomenuemo samo neke: Concert Record Gramophone, His Masters Voice,
Odeon, Edison Bell, Parlophone, Zonophone, Pathe, Diadal, Decca, Jugoton i mnoge
druge.
Jedan od veoma ozbiljnih problema s kojima se susreemo prilikom obrade i
identifikacije starih ploa je nedostatak podatka o godini izdanja. Najstarije ploe nisu
imale ovaj podatak zabeleen na etiketi koja bi uglavnom sadrala naslov, autora i/ili
izvoaa dela i u gornjem delu naziv izdavaa, kataloki broj i/ili broj matrice. Tek mali
broj ploa ima na izlaznoj brazdi, uz etiketu, runo ugraviran ovaj podatak. Stoga se

Vesna Aleksandrovi

73

svako ko eli precizno da identifikuje plou koju ima u rukama, mora sluiti irokim
spektrom prirunih izvora informacija. Najpre su to katalozi izdavakih kua (iako se i
njima ne moe uvek verovati sa stopostotnom sigurnou), zatim lanci, oglasi iz
periodike, razne druge monografske publikacije koje se na bilo koji nain bave
tematikom poetaka snimanja zvuka, i na kraju nita manje izdani, vani i korisni
podaci preuzeti s Interneta (sajtovi izdavakih kua, biblioteka, arhiva...) i od
kolekcionara. Ovaj postupak ne primenjuje se samo na podatak o godini izdanja ve i
bilo koji drugi, koji bi pomogao identifikaciju snimka i same ploe. Samo neko ko je
pasionirani ljubitelj ili istraiva moe poeleti da se upusti u lutanje difuznim putevima
u potrazi za informacijama koje su mu potrebne. To svakako zahteva puno truda i
vremena. Krajnji rezultat otkrivanje novih, nepoznatih informacija, neretko moe
izostati.
Najstarija ploa na 78 obrtaja u fondu NBS je izdanje His Masters Voice-a iz
1902, sa snimkom arije iz Verdijeve opere DON CARLO. Ploa je jednostrana.

Obe strane najstarije ploe u fondu NBS, His Masters Voice, 1902. g
Najranije srpske ploe (njih oko 20ak) snimane su u Beogradu oko 1900 godine,
izdate su deceniju kasnije. to se srpskih ploa u fondu NBS tie, najranije datiraju iz
perioda od 1907 (manje pouzdan, neproverljiv podatak) i 1910 godine. Sa;uvana su
izvoenja Joce Mimike, Stevana Baia Trnde, Milana Buina (klarinetiste iz BG) kao i
Tamburakog drutva SREM, Muzike kraljeve garde i komiara Narodnog pozorita iz
BG Petra Hristilia.

Concert Record Gramophone, Seljak pred ministrom

u izvoenju Petra Hristilia, 1909. g.

74

Vesna Aleksandrovi

Muziko blago sauvano na ovim ploama svedoi o nainu izvoenja i

muzikom ivotu prve polovine XX veka. Pomenuemo samo neke srpske kompozitore
ija su dela dostupna zahvaljujui starim ploama: Stevan St. Mokranjac, Stevan
Hristi, Isidor Baji, Stanislav Biniki, Milivoje Crvanin, Petar Konjovi. Zbitku ine
jo vrednijom i snimci na kojima su zabeleeni glasovi najveih srpskih pevaa tog
doba Mijata Mijatovia, Sofke Nikoli, Teodore Arsenovi, ivojina Tomia, prvaka
Beogradske opere. to se vokalnih, instrumentalnih i vokalno instrumentalnih sastava
tie, pomenuemo izvoenja Muzike Kraljeve garde, Kapele Cicvaria, Hora Obili
Krsmanovi i brojnih trupa, kapela i drugih ansambala.
Strani kompozitori koji su u umetnikoj muzici ostavili dubok trag a ija dela
imamo zabeleena na ploama na 78 obrtaja su Johan Sebastijan Bah, Ludvig van
Betoven, Volfgang Amadeus Mocart, Rihard Vagner, Feliks Mendelson i brojni drugi.
Od stranih izvoaa pomenuemo i danas nairoko poznat orkestar Berlinske opere,
Filadelfijsku fiharmoniju, Artura Rubintajna, dirigenta Lepolda Stokovskog i sina
Riharda Vagnera, Zigfrida, koji diriguje operu svog oca u Bajrojtu na Vagner festivalu.
Brojnim istraivaima stare ploe iz fonda Narodne biblioteke Srbije mogu biti
izuzetno vredan izvor informacija i prikaz muzikog i kulturnog ivota Srbije i Evrope
do ezdesetih godina XX veka.
Digitalizacija zato, kako
Decenijama i vekovima stare publikacije, otvarane i koriene nepoznat broj
puta, postaju trone i njihova budunost biva dovedena u pitanje. Tekovina druge
polovine XX veka, digitalna tehnika, moe pomoi u vidu neanalogne reprodukcije
originala, izloene u virtuelnom izlobenom prostoru bazi podataka smetenoj u nekoj
infinitezimalnoj taki Internet realnosti.
Pre bilo kakve digitalne intervencije valja postaviti pitanje ta je cilj
digitalizacije? Da li je to zatita grae, dostupnost informacija, osvajanje ire publike,
neto drugo ili kombinacija svega navedenog? Od odgovora na ova pitanja zavisie i
sam proces digitalizacije, najpre njegov tehniki deo.
Optepoznato je da se ploe snimane na 78 obrtaja mogu reprodukovati samo na
adekvatnom gramofonu. U muzikoj itaonici Narodne biblioteke Srbije nalazi se stari
His Masters Voice gramofon, kao podsetnik na ari i lepotu pucketanja i utanja ploa
i svet prolih vremena. Bez odgovarajue igle i sa sumnjivom ravnomernou okretanja
diska, sveden je na komad nametaja. Na isti nain ploe namenjenu sluanju upravo na
njemu, pranjave, naprsle, prelomljene, izgrebane, nisu iskoriena biblioteka graa.
Poetkom XXI veka suoili smo se s injenicom da je jedan vaan, vredan i ne tako
malo deo fonda Narodne biblioteke Srbije sakriven od oiju javnosti, nedostupan,
ugroen i neiskorien. Upravo je to razlog to je Narodna biblioteka Srbije 2004.
godine pokrenula projekat digitalizacije starih ploa, ime je postala pionir u ovoj
oblasti u naoj zemlji.
Zbirka gramofonskih ploa snimanih na 78 obrtaja bie digitalizovana u celosti,
bez obzira da li su na njima snimci koji pripadaju srpskom ili stranom kulturnom
nasleu. Ipak, srpske ploe (pod ovim podrazumevamo srpskog autora i/ili izvoaa i/ili
delo) bie izdvojene i planira se proglaenje ovog dela zbirke fonodokumenata,

Vesna Aleksandrovi

75

kulturnim dobrom odgovarajueg stepena i vanosti, po zavretku projekta digitalizacije

i unosa u elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.
U Britaniji, Americi i drugim zemljama je proces prebacivanja analognog
zvunog snimka u digitalni format izuzetno ozbiljno shvaen i pristupa mu se na krajnje
profesionalan nain. Ovome u prilog govore i pozamana finansijska sredstva koja
brojne institucije poev od izdavakih kua, preko biblioteka i arhiva, izdvajaju za
projekte zatite i uvanja kulturne batine.
U Srbiji ovakvi poduhvati nisu preduzimani ni na institucionalnom, niti na
vaninstitucionalnom nivou, te su stoga potpuna nepoznanica. Ne postoji nijedna
opteprihvaena norma, tehniki uzus niti standard prema kome bi se digitalizacija
starih snimaka, kao izuzetno delikatan posao koji zahteva odreena znanja i opremu,
obavljao.
Uvek vredi pomenuti hvale vredan sluaj eke nacionalne biblioteke koja je
upornim lobiranjem u vladinim i nevladinim institucijama, preciznim menaderskim
akcijama ubedila javnost i vlasti da je digitalizacija kulturne batine projekat na
nacionalnom nivou iza koga moraju stati drava i drutvo. U krajnjoj instanci, kulturna
batina jednog naroda blago je, i naslee celog oveanstva.
Narodna biblioteka Srbije finansira ovaj projekat iz sopstvenih sredstava. Radi
razumevanja odnosa sredstava koja se odvajaju, pomenuemo da profesionalni majstori
remasterizovanja starih ploa u evropskim zemljama i SAD naplauju svoj rad po
jednoj ploi pet do deset puta vie od sume koju Narodna biblioteka Srbije izdvaja. S
tim u vezi je i problem to u Srbiji postoji nedovoljan broj profesionalaca koji bi uz
adekvatnu i izuzetno skupu opremu, iroki opseg znanja iz vie oblasti, bili naoruani
ljubavlju i strpljenjem neophodnim za uspenu digitalizaciju najstarijih ploa.
Za poslove digitalizacije ploa snimanih na 78 obrtaja potrebno je imati
odgovarajuu opremu ureaje i programe za obradu i ienje zvuka. Najpre, solidan
akustiki gramofon s mogunou podeavanja brzine okretanja diska. Popularno
nazvane sedamdesetosmice snimane su na brzinama od 60 do 90 obrtaja u minutu to je
zavisilo od perioda produkcije, proizvoaa i drugih okolnosti. U sluaju da na ploi ne
stoji podatak o stvarnoj brzini, osoba koja vri digitalizaciju mora odvojiti vreme za
probanje i pronalaenje adekvatne brzine okretanja ploe. U sluaju umetnike muzike i
drugih dela za koja se zna da su pisana i da se izvode u odreenom tonalitetu, lako je
podestiti brzinu. Brojni lageri i snimci narodne muzike meutim nemaju odreen
tonalitet ve se on razlikuje od izvoenja do izvoenja i tada se mora postepenim
poveavanjem brzine nai optimalna zvunost ploe.
irina brazde na ploama nije bila standardizovana, na poetku proizvodnje bile
su znatno ire nego kasnije. Zavisila je od vremena nastanka ploe, proizvoaa, mase
od koje je ploa napravljena, irine noa kojim se zvuni trag urezivao. Za kvalitetnu
digitalizaciju ploa potrebno je imati niz odgovarajuih igala za reprodukciju. Britanac
Don R. T. Dejvis, jedan od svetski poznatih majstora remasterizovanja starih ploa,
radio je sa 40 razliitih tipova igala. Mali broj prodavnica nude igle za reprodukovanje
ploa snimanih na 78 obrtaja; meutim, igle se mogu i praviti specijalno za odreenu
plou, to je izuzetno skupo.
Ploe su neretko uvane u neadekvatnim uslovima - podrumi, tavani, kutije.
Stoga je pre reprodukovanja plou neophodno oistiti posebnom tenou, od
prljavine, masnoe, katrana, duvana i fine praine koju su pravile ranije igle prilikom
svakog sluanja ploe. Za najstarije ploe koje su se pravile od lepenke obloenom
tankim slojem posebne mase, metoda ienja tenou nije pravo reenje jer bi ploa

76

Vesna Aleksandrovi

bila unitena. Potrebno je imati ureaj koji lii na gramofon a namenjen je usisavanju
neistoa iz brazdi. Ukoliko je ploa naprsla, prelomljena ili oteena na neki drugi
nain, ona nije zauvek neupotrebljiva, moe se dosta uiniti uz adekvatna mehanika i
hemijska sredstva za reparaciju ovakvih primeraka. Potrebno je koristitii mikroskop radi
preciznog povezivanja brazde.
Poto je ploa oiena, moe se pristupiti snimanju. Zvuk se iz gramofona
prenosi do kompjutera preko predpojaala. Potrebna podeavanja ekvilajzera razliita su
od ploe do ploe.
Kada je analogni snimak prebaen u digitalni format, poinje se s teim i
zahtevnijim delom posla za koji su potrebni programi i plugin-ovi za zvunu
restauraciju s noise reduction, click and crack reduction i drugim opcijama, kao i otar,
treniran i osetljiv sluh onoga ko ga obavlja. Mnotvo programa za obradu zvuka
dostupno je u besplatnim verzijama na Internetu. Profesionalni programi, kao to je
CEDAR ili neki drugi, u svom osnovnom paketu kotaju od 5.000 dolara pa na dalje.
Oieni remaster narezuje se na CD, pohranjuje na hard disk kompjutera ili
server. Valjalo bi imati i skener za skeniranje etiketa i omota, kako bi digitalni proizvod
i fiziki bio kompletan.
Narodna biblioteka Srbije angaovala je profesionalce koji obavljaju
digitalizaciju starih ploa. Proces dugo traje, za prebacivanje jedne ploe u digitalni
medij i obradu zvuka, potrebno je nekada i vie dana.
Svaka ploa prebaena je na po jedan kompakt disk, u 4 varijante:
neproieni , originalni snimak koji e sluiti kao master za neku buduu
obradu kada se pojave sofosticiraniji alati za remasterizovanje snimaka;
potpuno oien snimak;
Pseudo stereo snimak (poto su ploe na 78 obrtaja snimane u mono tehnici.
Pseudo stereo nastaje jednostavnik kopiranjem s kanala na kanal);
optimalno oien snimak.
Pored kompakt diskova, snimci digitalizovanih ploa pohranjeni su i na serveru,
u mp3 i wav formatu.
Obrada diskova je u toku (fizika obrada, inventarisanje, signiranje), kao i unos
u elektronsku bazu Narodne biblioteke Srbije. Diskovi nemaju svoj zapis u bazi, podaci
se dodaju zapisu odgovarajue ploe uz podatke o digitalnoj kopiji, stepenu dostupnosti
i ubaen hiperlink na zvuni snimak kome se moe pristupiti iz samog zapisa. Diskovi
e fiziki biti integrisani u zbirku kompakt diskova i na taj nain i uvani.
Od poetka projekta, za oko 2 godine, digitalizovano je skoro 600 ploa, radi se
na unosu poslednjih 100 u elektronski katalog. Ostale ploe bie digitalizovane do kraja
2008 g. Napravljena je internet prezentacija na sajtu Digitalne NBS, koja je integrisana
u portal Evropske biblioteke. Dostupna je na adresi http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/scc/muzikalije.php.
Radi se i dalje na prikupljanju ploa, NBS prima ploe kao poklon ili ih kupuje.
Ideja nam je stvaranje najvee zbirke gramofonskih ploa snimanih na 78 obrtaja, u
analognom i digitalnom formatu u zemlji pa i regionu.
Narodna biblioteka Srbije je ovim projektom zatitila i uinila dostupnim vaan i
vredan deo svog fonda. Nadamo se da e ljubitelji, kolekcionari ili istraivai sluajui
snimke starih ploa, osetiti lepotu zvuka davno prolih vremena, kao i nai informacije
koje su im potrebne. Takoe emo raditi i na uspostavljanju saradnje s ostalim

Vesna Aleksandrovi

77

institucijama koje u svojim fondovima imaju ploe snimane na 78 obrtaja, kroz pomo
prilikom digitalizacije, obrade, uvanja ili bilo koji drugi oblik zajednikog delovanja u
pravcu zatite i digitalizacije zvune kulturne batine.
Literatura
[1] R. Dearling, C. Dearling, The Guinness Book of Recorded Sound, London, 1984.
[2] The Virtual Gramophone: Canadian Historical sound recordings http://www.collectionscanada.ca/4/4/index-e.html
[3] Cedar Audio http://www.cedar-audio.com/
[4] D. Krotz, From Top Quarks to the Blues : Berkeley Lab physicists develop way to digitally restore
and preserve audio recordings. http://www.lbl.gov/Science-Articles/Archive/Phys-quarks-toblues.html
[5] The British Library Sound Archive http://www.bl.uk/collections/sound-archive/nsa.html
[6] R. Wilmu, Reproduction of 78 rpmRecordshttp://www.rfwilmut.clara.net/repro78/repro.html
[7] The 78rpm Record Home Page http://www.geocities.com/SoHo/Museum/8764/
[8] V. Mili. Zvuni zapis u fondu Narodne biblioteke Srbije, Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
[9] http://www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=521

ANALOG AND DIGITAL SOUND

Digital Collection of 78 rpm Gramophone Records
in National Library of Serbia
Abstract. Historical informations on sound recording issues, machines and techniques, brings
overview on importance of sound heritage. Afterwards, Collection of Old Gramophone Records of
National Library of Serbia will be presented, number of records, some problems we are facing during its
cataloguing, and through short global analysis of Collection.
Second part brings questions and answers on digitization issues of sound recordings, on one side,
and on the other, it shows each step of digitization process, from its beginning to its end, which is digital
object, public available.
Short analysis of our project will be shown at the end, along with some future steps and ideas.

vesnamusic@nbs.bg.ac.yu