Универзитет у Новом Саду Технички факултет

„ Михајло Пупин“
Зрењанин

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Конструкциони челици

Професор: Студент:
Проф. Др Снежана Јокић Марија Контић ПТ 1/20

Зрењанин, 2021.
КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ
Укратко
У овоме раду говори се о подели челика према намени са освртом на
конструкционе челике. Објашњено је подела челика на три основне групе
конструкционе, алатне и челике с обзиром на то која својства поседује. Истакнуте су
његове физичке и хемијске особине. Наглашен је домен његовог коришћења, ознаке
којима се проверава његов квалитет као начини на које се он све може добити.

Kључне речи
Челик, особине челика, подела челика према намени, примена челика, класификација,
конструкциони челици
САДРЖАЈ

1. УВОД.....................................................................................................................................1
2. ИСТОРИЈАТ ДОБИЈАЊА ЧЕЛИКА..................................................................................2
3. ОЗНАЧАВАЊЕ ЧЕЛИКА ...................................................................................................5
4. ПОДЕЛА, СВОЈСТВА И ПРИМЕНА.................................................................................7
5. ПОДЕЛА ЧЕЛИКА ПРЕМА НАМЕНИ ............................................................................9
5.1. КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ .................................................................................10
5.1.2 КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ СА ГАРАНТОВАНИМ МЕХАНИЧКИМ
СВОЈСТВИМА.....................................................................................................................10
................ 5.1.3. КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ СА ГАРАНТОВАНИМ ХЕМИЈСКИМ
САСТАВОМ.........................................................................................................................11
5.1.4 КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ ЗА ПОСЕБНЕ СВРХЕ........................................16
6. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................20
7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................20
7.1 ПОПИС СЛИКА И ТАБЕЛА.......................................................................................20
 1. Увод
Челици представљају данас најбројнију и најчешће коришћену групу метала
односно инжењерски и грађевински материјал на свету. У новије време познато је
неколико хиљада разних врста челика који се употребљавају и користе у машинској
индустрији, грађевинарству, пољопривредној механизацији, рударству, хемији и
енергетици.
Данас је у употреби неколико хиљада разних врста челика добијених
одговарајућом комбинацијом садржаја угљеника и легирајућих елемената
најразличитијих особина.
Поред челичних производа у кованом, ваљаном, вученом или другом стању,
веома важну улогу имају производи од челичног лива. Један од најважнијих особина
челика предстваља његову могућност бесконачног рециклирања без губитака његових
основних карактеристика.
Као што је напоменуто, челик је легура гвожђа која садржи мање од 2% угљеника.
Добија се прерадом сировог или рециклажом отпадног гвожђа уз одговарајући
технолошки третман у Сименс-Мартиновим пећима, конверторима или електричним
пећима. Који поступак ће се користити зависи од врсте челика који се жели
произвести.
Поседује низ добрих механичких особина које се могу мењати у врло широком
опсегу. Једна од најважнијих механичких особина челика јесте његова чврстина.
Затезна чврстоћа челика мери се у kr/mm2 и износи од 20 до 400 kr/mm2. Поред тога
што важи за један изузетно чврст материјал, он такође поседује способност
еластичности, добар је проводник топлоте и електрицитета, а одликује га и велика
густина. Тврди челик је тај који је погодан за израду резаних и других алата, док се
ливењем, ковањем, ваљањем, пресовањем и другим поступцима могу израдити челични
предмети најразличитијих облика.
Неке врсте челика нису отпорне према корозији, али и потпуно незаштићена
површина обичног челика који је изложен атмосферилијама не кородира дубље од 0,01-
0.02мм годишње. Корозија се може спречити заштитним премазима. Једна од главних
предности челика јесте његова изузетно приступачна цена. Захваљујући свим овим
особинама ,економичности самог производа као и његове производње, челик се данас
користи за многобројне потребе.

1
 Слика 1. Извештај о глобалној производњи челика

2. Историјат добијања челика

Током векова и миленијума, гвожђе је било обрађивано, при чему су људи

откривали боље начине за извлачење гвожђа из саме земље. Док на самом крају у
скорој прошлости, овладали су умећем топљења и израде челика. Због челика су вођени
ратови, стварали и уништавали народи и нације, развијала се глобална економија и
користио се за изградњу неких од највећих изума и структура који је свет икада видео.
У антици се челик производио у једноставним пећима која су се називала bloomeries -
промајне и crucibles – лончасте. Ове две врсте древних пећи направљене су
специјално за топљење гвожђа.

Слика 2 – Пример Bloomeries - промајне пећи

Око 400 пне, Кинези су већ имали каљени челик, при чему се у поступку
производње челика захтева брзо хлађење материјала, што резултира тврдим
површинским слојем. Док двестотине година касније (200. пне.) Кинези су растопили

2
ковано гвожђе заједно са ливеним гвожђем да би добили угљенични челик. Детаљ
кинеске историје производње челика је забележен кроз разне списе и цртеже. Један
такав цртеж Слика 2. представња једну од иновативних интеграција и употреба
природних обновљивих извора енергије за то раздобље човечанства.
Wootz челик је један од најстаријих познатих произведених челика којиј је
настао у Јужној Индији. То је високо угљенични челик који је познат по жилавости и
бриткости / оштрини. Заправо, Дамаск челик, који је до данас један од најчешће
коришћених типова сечива, израђен је од Wootz челика.

Слика 3 – Јуан Династија – употреба воденог точка за потребе удувавања ваздуха у пећ за
топљење челика
Крајем 18. века произвођачи гвожђа научили су како трансформисати ливено
сирово гвожђе у ковано гвожђе са ниским садржајем угљеника помоћу пећи за мешање
растопљеног гвожђа (пронашао Henry Cort 1784.). Пећи су загревале растопљено
гвожђе, које се мешало у току загревања омогућавајући кисеонику да продире кроз
смесу и реагује са угљеником, стварајући оксиде који су се по завршетку процеса
формирали у троску која се лако издваја и плута по површини растопине.
Један од најранијих облика челика, блистер челик (blister steel), настао је у
Немачкој и Енглеској у 17. веку, а произведен је повећањем садржаја угљеника у
растопљеном сировом гвожђу поступком познатим као цементација. Већи садржај
угљеника учинио је блистер челик много употребљивијим од сировог гвожђа,
омогућавајући му пресовање или ваљање.
Производња блистер челика напредовала је 1740-их када је енглески часовничар
Benjamin Huntsman, покушавао да развије висококвалитетни челик за своје опруге у
сату. Он је открио да се метал може топити у глиненим лонцима и пречишћавати
посебним флуксом (материјал који за себе везује нечистоће) како би се уклонила

3
шљака коју је процес цементације оставио за собом. Резултат је био ливени челик. Али
због трошкова производње, блистер и ливени челик су се користили само у
специјалним применама. Као резултат, ливено гвожђе израђено овим поступком
представљало је основни сировински метал у процесу ндустријализацији Британије
током већег дела 19. века.
Како се садржај угљеника смањује, тачка топљења гвожђа се повећава, па би се
масе гвожђа агломерирале у пећи. Настала шљака у току процеса смањења угљеника,
уклања се пре поступка обрађивања челика под ковачким чекићем, за потребе
обликовања у облику плоча или шипкастих профилних облика. До 1860. године у
Британији је постојало преко 3000 пећи за редуковање угљеника у челику, али процес је
био прекомпликован са пуно недостатака уз превелику употребу енергента за топљење
и одржавање тепературе у пећи.
Раст железница током 19. века и у Европи и у Америци вршио је огроман
притисак на индустрију гвожђа, која се и даље борила са неефикасним производним
процесима. Челик још увек није доказан као конструктивни метал, а производња је
била спора и скупа. Било је то до 1856. године када је Henry Bessemer смислио
ефикаснији начин уноса кисеоника у растопљено гвожђе ради смањења садржаја
угљеника. Овим изумом Bessemer је пронашао начин да се у току загревања гвожђа
кисеоник удувава кроз растопљени метал. Приликом пролаза кисеоника кроз растопину
метала реаговао би са угљеником, ослобађајући угљен диоксид при чему је настајао
чистије гвожће.

Слика 4 – Основни приказ Bessemer-ове пећи за производњу челика

4
 Иако је процес био брз и јефтин са великим успехом је уклањао угљеник и
силицијум, али имао је велики недостатак при чему је гвожђе имало превише
слободног кисеоника у себи. Bessemer је уз помоћ металурга Robert Mushet применио
процес додавања мангана и угљеника којим је задовољио тражене карактеристике
челика.
Преостали проблем који је преостао Bessemer-у је да из крајњег производа уклони
фосфор која представља штетну нечистоћу која повећава кртост челика. Решење
смањења кртости остварио је Sidney Gilchrist Thomas који је додавао кречњак у
Bessemer-ов поступак, при чему је кречњак везивао фосфор у једињење које се
издвајало у шљаци. Ова иновација је значила да се, коначно, руда гвожђа са било ког
места на свету може користити за производњу челика. Није изненађујуће што су
трошкови производње челика почели знатно да се смањују. Цене челичних шина пале
су за више од 80% између 1867. и 1884. године, као резултат нових техника производње
челика, покренувши раст светске индустрије челика.

3. Означавање челика
Према стандарду JUS.C.Bo 0022 чилици се означавају низом словних и бројчаних
симбола. Општа ознака челика може да се представи на следећи начин:

Слика 3. Ознака челика

Према стандарду челици се деле у две групе:

Челици са утврђеним механичким својствима : У основној ознаци имају на првом
месту број 0, а на другом месту број који им означава називну, минималну вредност
затезне чврстоће која је утврђена за челике у топло обликованом или нормализованом

5
стању. На трећем, четвртом и петом месту налази се број који означава којој под групи
челика припада.

Челици са утврђеним хемијским саставом и механичким својствима : За

угљеничне челике на провом месту имају цифру 1. Легирани челици имају на првом
месту бројчани симбол наутицајнијег легирајућег елемнта. За најутицајнији легирајући
елемент се сматра онај који има највећи производ садржаја и фактора утицајности. За
угљеничне челике на другом месту је десетострука вредност максималног садржаја
угљеника заокруженог на десетине. За легиране челике, на другом месту је бројчани
симбол елемнта другог по утицају. Код једноструко легираних челика на другом месту
је 1, а на трећем,четвртом и петом месту је бројчани симбол који означава подгрупу
челика према намени.

4. Подела, својства и примена челика

Челици могу да се поделе према:

1. Хемијском саставу,
2. Намени,
3. Структури,
4. Начину добијања,
5. Квалитету,
6. Облику и стању полупроизвода.
7. Примени
 Према хемијском саставу челици се деле на:
угљеничне челике,
Угљенични челици су легуре железа и угљеника (са садржајем C до 2,0%), у
којима су присутне примесе.
–нискоугљеничне до 0,25% C,
–средњеугљеничне од 0,25% до 0,6% C,
–вискокоугљеничне преко 0,6% C.
–легиране челике.
Легирани челици осим угљеника (и примеса) садрже и друге легирајуће
елементе, који се додају ради побољшања захтеваних својства. Легирани челици

6
 се деле према броју, садржају и врсти легирајућих елемената. Према броју
легирајућих елемената, челици се деле на једноструко и вишеструко легиране.
Према укупном садржају легирајућих елемената, челици се деле на:
–ниско легиране– до 5% легирајућих елемената и
–високо легиране– више од 5% легирајућих елемената.
 Према намени челици се деле на:
– конструкционе челике,
– алатне челике,
– челике са посебним својствима.
 Према структури челици могу да буду феритни, подеутектоидни, еутек-тоидни,
надеутектоидни, ледебуритни, аустенитни и мартензитни (мартензит је
структура која се добија термичком обрадом –каљењем, која се одликује
високом тврдоћом).
 Према начину добијања разликују се Томасов, Бесемеров, Сименс-Мартенов и
електро-челик.
 Према квалитету, тј. садржају сумпора и фосфора, челици се деле на:
– челике обичног квалитета (угљеничне)
са садржајем сумпора до 0,06% и фосфора до 0,07%,
– квалитетне челике (угљенични и легирани)
са садржајем сумпора 0,035-0,04% и фосфора 0,035-0,04%,
– високо квалитетне челике (легирани)
са садржајем сумпора до 0,025% и фосфора до 0,025%,
– племените челике (легирани) са садржајем сумпора до 0,015% и фосфора до
0,015%.
 Према облику и стању полупроизвода челици се деле на: ваљане, вучене, коване,
ливене, брушене,пресоване и љуштене.
Према примени челик се дели у IV различите класе:
1. Класа I : Грађевински челик – који се користи у грађевинске сврхе. По
хемнијском саставу овај челик је угљенични, а по начину произвидње – челик
обичног квалитета. Овај се челик не подвргава термичкој обради и користи се
само у стању које се добија после обраде притиском.
2. Класа II : Челик за машиноградњу (конструкциони челик). По хемијском
саставу овај челик је угљенични или легирани челик, а по начину производње .

7
 квалитетни или високо квалитетни челик. Већи део челика који припадају овој
класи подвргавају се термичкој обради.
3. Класа III : Алатни челик – који по свом хемијском саставу јесте угљенични и
легирани, а по начину производње квалитетни или високо квалитетни.
4. Класа IV : челик са посебним физичким својствима. По хемијском саставу то је
легирани челик, а по начину производње – висококвалитени и квалитетни челик
који у посебним случајевима захтева специјалне услове ливења.

Табела 1. Подела челика према намени на класе

КЛАСА ОПИС

користи се највише у грађевинарству, по хемијском саставу је угљенични, а по

Челик класе I
квалитету спада у основни. Он се обично не обрађује термичком oбрадом;

користи се највише у машиноградњи, а дели се на челике опште и специјалне

намене. По хемијском саставу је угљенични или легирани, а по чистоћи мора
Челик класе II имати ограничење удела фосфора и сумпора на максимално по 0,050%. Већи
део ових челика обрађује се термички ради побољшања употребних особина.
Део ових челика користи се и за грађевинске сврхе;

врло су широко употребљивани алатни челици. Ови челици су по хемијском

Челик класе III саставу углавном надеутектоидни угљенични и легирани челици (ниско- и
високолегирани), а сви се термички обрађују;

су са посебним физичким особинама. Они су врло високе чистоће и спадају у

легиране челике, а производе се поступцима секундарне металургије
(вакуумирање, претапање под електротроском итд.). Код ових челика су
Челик класе IV
најважније за употребу физичке особине, нпр. врло мали коефицијент
издужења код челика типа инвар* (до цца 300 пута мањи у односу на обичне
челике). Термички се сви обрађују.

*Инвар - FeNi36, је легура челика с никлом

Код ове расподеле, челици који се оцењују по основу више особина (механичке,
физичке и хемиске), као што су нерђајући челици, отпорни на пузање и сл. су сврстани
у класу II, тј. конструкционе челике специјалне намене. У техници је у неким
случајевима немогуће оштро раздвајати класе челика I, II и III из табеле 1. Ова подела

8
челика према намени се доста користи, јер омогућава лако уочавање основних особина
разних челика.

5. Подела челика према намени

Угљенични и легирани челици деле се према намени у три основне групе:

1. Конструкционе
2. Алатне челике и
3. Челике и легуре са нарочитим физичким својствима
У свакој групи постоји више подгрупа челика.
Према својој способности за деформисање у топлом и хладном стању, према
способности термичке обраде, према својој чистоћи у погледу фосфора, сумпора и
неметалних укључака и према квалитету површине, челици се деле на
1. Обичне или трговачке
2. Квалитетне и
3. Племените челике
Садржај угљеника у овој групи челика обично не прелази 0,5 до 0,6%. Конструкциони
челик треба да има повишену чврстоћу, пластичност и жилавост, заједно са добрим
технолошким својствима. Челик треба да се лако прерађује пластичним деформисањем
(ковање, ваљање, извлачење, пресовање), да се добро заварује, да поседује велику
прокаљивост и малу склоност ка деформисању и образовању прслина при каљењу.
Конструкциони челици могу бити угљенични и легирани. Према квалитету деле се на
оббичне и квалитетне челике. Обични се користе у опште сврхе, где се не постављају
велики захтеви у погледу квалитета. Обични челици се деле на челике са гарантованим
механичким особинама и челике са гарантованим хемијским саставом. Ови челици
нису намењени за термичку обраду. Конструкциони челици се користе за челичне
конструкције или конструкционе елементе у машиноградњи, мостоградњи,
бродоградњи, котлоградњи, изради цевовода и сличних конструкција

9
5 КОНСТРУКЦИОНИ ЧЕЛИЦИ

слика 4.Поделе челика

5.1 Конструкциони челици са гарантованим механичким

особинама

у ову групу спадају угљенични и нисколегирани челици. Ови челици се употребљавају

као општи конструкциони челици у различите сврхе. Испоручују се у вруће ваљаном
стању, односно у кованом термички необрађеном стању, или у нормализованом стању.

10
Према хемијском саставу, обрадивости на резање, заварљивости, а нарочито према
отпорности ка кртом лому, деле се у шест група.
Групи О припада челик Č0000, који представља трговачки квалитети користи се за
делове изложене малом статичком оптерећењу, као што су шипке, ограде и слоично.
Групи А припадају челици чија се ознака завршава са 0 (изузев Č0000) . Користе се за
конструкције спојене заковицама или вијцима, као и за тање статички оптерећене
заварене конструкције, под условом да заварени део није изложен температурним
променама. За ове челике се не гарантује жилавост.
Групи B припадају челици, чија се основна ознака завршава бројем 1 ( нпр. Č0261,
Č0271, Č0361 итд.). намењени су за одговорне конструкције, код којих не постоји
опасност од кртог лома и чији заварени делови могу бити изложени промени
температуре, али не и ниским температурама.
Групи C припадају челици чија се основна ознака завршава бројем 2 (Č0362, Č0462,
ČČ0482, Č0562). намењени суза одговорне сложеније конструкције, које су изложене
статичком и динамичком оптерећењу. Код конструкција са нагомиланим заварима
може се рачунати са опасношћу од кртог лома. При ливењу су специјално умирени.
Групи D припадају челици чија се основна ознака завршава са бројем 3. (Č0363, Č0463,
Č0483, Č0563). намењени су за одговорне заварене конструкције, које имају добру
отпорност на крти лом. Основне карактеристике су им да издрже тешке услове
обликовања, температуре до -30C, велику концентрацију напона итд. Жилавост се
испитује на -20C. Ови челици спадају у специјално умирене челике.
Групи М припадају челици чија се основна ознака завршава са 5 (Č0545, Č0645,
Č0745). користе се за разне одговорне отковке и друге делове машина који су јаче
напрегнути: осовине, вретена, вратила, зупчанике, пужеве, тврде клинове и др. Нису
подесни за наизменична оптерећења.

5.2. Конструкциони челици са гарантованим хемијским саставом

Челици за цементацију
Према хемијском саставу челици за цементацију могу бити: угљенични и
нисколегирани хромом, молибденом и никлом. Након цементације , каљења и ниског
отпуштања ових челика, цементациони слој треба да има тврдоћу 58 до 62 HRC, а
језгро од 20 до 43 HRC. Челици за цементацију су конструкциони челици са малим
садржајем угљеника (0,1 – 0,25%), JUS C B9.020, који се користе за делове код којих се

11
површински слој цементира или карбонитрира (Цементација је термохемијски процес
обогаћивања површинског слоја угљеником. Карбонитрирање је термохемијски процес
обогаћивања површинског слоја угљеником и азотом истовремено.). После
цементирања или карбонитрирања и одговарајуће термичке обраде постиже се висока
тврдоћа,отпорност према хабању и корозији површинског слоја, док језгро задржава
добру жилавост. Према хемијском саставу челици за цементацију могу да буду
угљенични, хромов челик, хром –манганови, хром молибден и молибден хромови
челици, никл-хромови челици.
Угљенични челици за цементацију. Ови челици су нискоугљенични са садржајем
угљеника до 0,2% (Č1120, Č1121, Č1220, Č1221, Č1281). Употребљавају се за израду
делова малих димензија и једноставних облика, изложених хабању и малим
оптерећењима, где се не захтева висока чврстоћа језгра (ручице, полуге, рукавци,
зглобови).
Хромов челик, Č4120 се разликује од угљеничних само по садржају хрома којег има од
0,4-0,7 %. хром смањује дубину цементационог слоја, повећава концентрацију
угљеника и помаже стварању карбида. Овај челик је нарочито отпоран на хабање и
користи се за израду делова мањег пресека: чауре, клипови, прстени лежишта, осовине,
зупчаници, брегасте осовине..
Хром манганови челици. Č 4320 и Č 4321 ови челици су легирани хромом од 0,8 до 1,3
% и манганом од 1,0 до 1,4%. Оба елемента побољшавају прокаљивост, повећавају
особине језгра и смањују критичну брзину каљења. Ови челици се могу користити за
пречнике до 63мм. Користе се код делова код којих се тражи повећана жилавст и
чврстоћа језгра. Највише се користе за израду зупчаника, осовина и вратила мењачких
кутија.
Хром-молибденов и молибден-хромов челици то су челици Č4721, Č7420 и Č7421.
Челици са молибденом показују нижу чврстоћу, али већу пластичност и жилавост од
челика 4721 при истом пречнику. Користи се за израду машинских делова који су
изложени ударним оптерећењима, користе се за израду: брегастих осовина, зупчаника
мењачких кутија, карданских зглобова, ременица, итд.
Никл – хромови челици. У ову групу спадају челици легирани никлом и хромом: Č5420,
Č5421, Č4520. Никл повећава дубину цементационог слоја, али смањује количину
угљеника у слоју. Хром повећава тврдоћу слоја, оба елемента утичу на повећање
прокаљивости. Ови челици нису склони прегревању, користе се за израду средње и
високо оптерећених делова као што су: зупчаници, осовине, вратила..

12
Имају нарочиту отпорност према хабању.

Челици за побољшање
Челици за побољшање (Побољшање је термичка обрада која се састоји од каљења и
високог отпуштања. После ње се добија оптимална комбинација чврстоће и
жилавости.) – JUS C.B9.021, после термичке обраде имају високу вредност напона
течења и затезне чврстоће, добру пластичност, малу осетљивост на концентрацију
напона, високу вредност динамичке чврстоће и довољну жилавост. Према хемијском
саставу челици за побољшање се деле на угљеничне и легиране. Угљенични челици за
побољшање су челици са садржајем угљеника 0,3 – 0,5%. Ови челици се употребљавају
за израду делова пресека до 100 мм, имају малу склоност ка образовању прслина, али
су осетљиви на зарезе. За израду конструкционих делова који су мање оптерећени
употребљавају се челици Č1330, Č1430, а за оптерећеније делове Č1530, Č1531, Č1580,
Č16301, Č16302, Č16303, Č1630, Č1631, Č1680, Č1730, Č1731, Č1780 (коленаста
вратила, брегасте осовине, осовинице клипова, завртњи, зупчаници).

Челици за нитрирање
Челици Č4739 и Č4734 су челици који се највише користе за нитрирање. Већи ефекат
при нитрирању се постиже ако се челик легира са Cr и Al или Mo и Ni. Алуминијум
повећава тврдоћу нитрираниг слоја, стварањем својих нитрида на вишим
температурама (520°C) Молбиден смањује отпусну кртост и повећава постојаност
нитрида на вишим температурама. Никл се додаје ради веће прокаљивости и бољих
особина у језгру после побољшавања.
Č4739 се примењује за израду делова за моторе, брегастих плоча, ексцентара, спојних
мотки, зупчаника, вретена итд. Тврдоћа површине након термичке обраде може
достићи око 900 HV.
Č4734 не садржи алуминијум, па овај челик нема укључака. Користи се у исте сврхе
као и Č4739 али за веће пречнике до 250mm. Тврдоћа површине је нижа и износи 750
HV.

Челици за опруге
Челици за опруге морају да имају што већи напон течења, високу вредност границе
еластичности, добру динамичку чврстоћу и задовољавајућу жилавост – JUS C B0.551.
Ове услове могу да задовоље угљенични и легирани челици са Si, Mn, Cr, V, W. Челици

13
за опруге легирани са силицијумом и манганом (Č2130, Č2135, Č2330, Č2331) користе
се за израду еластичних подлошки, тањирастих, лиснатих, прстенастих и пужних
опруга, као и лиснатих опруга за шинска возила. Ако су легирани са Cr и V (Č4830),
користе се за опруге великих пречника, највише оптерећених опруга друмских возила и
завојних опруга.

Челици за аутомате
Челици за аутомате су хемијским саставом и структуром подешени за обрадљивост
резањем на аутоматима. Карактеристично својство челика за аутомате је да се при
обради резањем образује кратка и крта струготина, која се ломи на малом растојању
испред сечива алата за резање. Образовање овакве струготине обезбеђује боље
одвођење топлоте са обрађиване површине, што омогућава веће брзине резања, већу
постојаност алата, као и добијање чисте и глатке површине обрађиваних делова. Ово
значајно својство се постиже повећањем садржаја сумпора и фосфора. Челици за
аутомате се легирају и са мањом количином олова. Због повећаног садржаја сумпора,
фосфора и олова, пластичност и жилавост ових челика је смањена. Стога се користе за
масовну производњу мало одговорних делова од којих се не захтевају висока
механичка својства (завртњи, навртке, подметачи, расцепке). У челике ове групе
спадају Č3990, Č3190, Č1590. Челици отпорни према хабању За делове изложене
хабању у условима високих притисака и удара (чланци гусеничних платна, делови
дробилица и млинова, зуби кофице роторног багера, зуби кашике багера, ножеви
булдожерских даски, скретнице железничких и трамвајских шина) употребљава се
високолегирани мангански челик Č3160 (1,2% C, 12,5% Mn). Нисколегирани челик
Č3134 (0,5% C, 1,8% Мn) употребљава се када је примена високолегираних манганских
челика отпорних према хабању нецелисходна из економских разлога или због тешке
обраде.

Вучени челици
Конструктивни угљенични челици за опште сврхе и и угљенични челици са
гарантованим саставом намењени цементацији, односно побољшању, израђују се у
хладно вученом стању. Предности хладно вученог стања, у односу на ваљано стање су:
димензије полуфабриката су са јако уским толеранцијама, врло чистом и глатком
површином, поједине димензије предмета обраде се морају обрађивати резањем,

14
хладним вучењем постижу се боља механичка својства. Недостатак вучених челика је,
поред више цене, и осетно смањена пластичност

Челици за котловске лимове

Челици за котловске лимове су угљенични челици са гарантованим саставом, а

намењени су за израду котлова, судова под притиском и цевовода већих димензија, као
боца за бутан гас Č1216 i веома су добро заварљиви топљењем.
Ови челици су изложени веома отежаним условима рада на повишеним температурама,
где се морају гарантовати
-граница течења при повишеним температурама до 400°C,

-граница пузања при температури до 475°C и

-склоност према старењу, одређена преко пада ударне жилавости.

Челици за цеви

Према начину производње цеви могу бити без завара и са заваром. Цеви без шава
добијају се топлим ваљањем или пресовањем челика разним поступцима, тако да је
целокупан попречни пресек од хомогеног материјала. Трошкови производње су знатно
скупљи у односу на цеви са шавом, те их као такве треба првенствено користити за рад
под високим притиском и на вишим температурама.
Челици за израду без шава, у зависности од услова експлоатације, могу се поделити на
следеће групе:
- Челици без прописаних механичких својстава (Č0000)
- Челици са прописаним механичким својствима ( Č1212, Č1213, Č1402, Č1502,
Č3100)
- Челици са гарантованим механичким својствима на повишеним температурама
(Č1214, Č1215, Č7100, Č7401)
- Челици за прецизне цеви

15
 Челици за израду са шавом добијаји се од челичних трака, које се савијају на
одређени облик и димензију, па се на додирним местима заварују, а затим термички
обрађују. Осмовни материјал за израду ових цеви су угљенични челици са
гарантованим механичким својствима. Деле се на
-челике без прописаних својстава (Č0146) и
-челике са прописаним својствима (Č0261, Č0361, Č0461, Č0562)

5.3. Конструкциони челици за посебне сврхе

Финозрни конструкциони челици

Финозрни конструкциони челици су потпуно умирени – JUS C.B0.502. Елементи као
што су ванадијум, ниобијум, титан, који се везују у нитриде, или нитриде и карбиде,
дају челик са финим (ситним) зрном. Финозрни конструкциони челици се користе за
израду цевовода за високе притиске, посуде под притиском,елемената друмских возила,
железничких вагона, цистерни за превоз гаса, мостова, индустријских хала,различитих
заварених конструкција и посебне намене. Ова група челика обухвата:
– основне челике,
– челике за повишене температуре и
– челике за ниске температуре.
Финозрни конструкциони челици се означавају на специфичан начин, различито од JUS
C.B0.002.

Челици за котрљајуће лежајеве

Ови челици су у раду изложени веома интезивном хабању и веома високим
променљивим оптерећењима, тако да се од њих захтева: висока и равномерна тврдоћа,
добра прокаљивост, висока својства чврстоће, велика ударна жилавост, мала склоност
ка отпусној кртости, велика динамичка чврстоћа, отпорност према хабању, као и
одсуство нематалних укључака. Челици за котрљајуће лежајеве имају најбољу
обрадивост резањем у меко жареном стању. Овим захтевима одговарају високо
легирани челици Č4140, Č4142, Č4146, Č4340.

Челици за вентиле мотора

16
Челици од којих се израђују вентили мотора са унутрашњим сагоревањем морају
задовољити следеће захтеве:
- Велику постојаност према корозији на повишеним температурама,
- Добру динамичку чврстоћу на повишеним температурама,
- Мали коефицијент ширења,
- Велику отпорност према хабању,
- Да се кале на ваздуху, и
- Да је структура стабилна.
Мање оптерећени вентили мотора израђују се од челика за побољшање: Č1530, Č1730,
Č4330, као и челика за опруге Č2331. јако оптерећени улазни вентил, односно мање
оптерећени излазни вентил, израђују се од челика Č4270.
Вентили мотора морају се брижљиво брусити и полирати, с обзиром да је храпава
површина узрочник повећаног трења и појаве прслина при каљењу.

Челици отпорни на хабање

Хабањем се назива процес трошења метала у условима високих притисака и удара у
раду, при трењу са другим материјалима, који могу бити металне или неметалне
природе, чврсти или флуидни. Отпорност челика на хабање зависи од: тврдоће,
дуктилности, микроструктуре, од врсте материјаласа којим је у додиру, притиска,
висине температуре, обраде површине, врсте трења, подмазивања..
Основни легирајући елемент који се користи у ове сврхе је манган. У пракси се сусрећу
два типа челика
Č3160 високолегирани мангански челик са садржајем око 1,2 %C и око 12,5% Mn .
Употребљава се за израду делова дробилица, багера, кугли за млинове, итд. Овај челик
се тешко обрађује резањем. Заварљив је. У гашеном стању веома је жилав.
Č3134 у свом саставу има 0,5%C , 1,8%Mn и 0,4%Si . Користи се за израду
транспортних уређаја, шина, опруга и других делова отпорних на хабање. Као и за
израду предмета који који у експлоатацији хладно ојачавају и када је нецелисходна
примена високо легираних манганских челика. Овај челик има бољу обрадивост
резањем.

Ватроотпорни челици
Ватроотпорни челици су отпорни према хемијском разарању површина у атмосфери
ваздуха или гасова на температурама вишим од 550°C, када су мало оптерећени или

17
неоптерећени. Ови челици се могу пластично деформисати на топло и термички
обрађивати. Основне карактеристике су:
-граница точењана повишеним температурама
-трајна чврстоћа, која се одређује као напон, који проузрокује трајну деформацију од
1% у времену од 100000 часова и
-отпорност према стварању оксидног слоја.
. Угљенични челици нису погодни за овакве радне услове, пошто њихова површина
интензивно оксидише и разара се већ на температурама око 300°C. Високу
ватроотпорност имају високолегирани челици са хромом (13 – 25%), силицијумом и
алуминијумом. Ради поправљања механичких својстава и отпорности према
оксидацији, ватроотпорним челицима се додаје и никл (20 – 35%). Температура до које
се могу употребљавати ватроотпорни челици зависи од садржаја легирајућих елемената
и радне атмосфере (оксидациона или редукциона).
Ватроотпорни челици, легирани хромом, никлом и алуминијумом (Č4970, Č4971,
Č4973, Č4578 и Č4579) употребљавају се за израду прегрејача ваздуха, вентилатора,
арматура пећи, горионика, када за термичку и термо-хемијску обраду, издувних
система гасних турбина и мотора СУС и других делова термоенергетских постројења.
Челици за рад на повишеним температурама Челици за рад на повишеним
температурама употребљавају се за израду делова који су у експлоатацији изложени
високим оптерећењима и повишеним температурама у току дужег временског периода
(лопатице, дискови, ротори и тела гасних парних турбина; цеви прегрејача паре,
пароводи и арматуре парних котлова; вентили и други делови мотора). Поред добре
чврстоће при дуготрајном оптерећењу на повишеним температурама од ових челика се
захтева и да буду ватроотпорни. Челици за рад на повишеним температурама могу да се
разврстају према радној температури: – до 350°C употребљавају се општи
конструкциони, угљенични и нисколегирани челици у побољшаном стању (Č1431,
Č1531), – од 400 до 550°C употребљавају се нисколегирани челици, који садрже Cr, Мо
и V.
Хром-молибденски челици употребљавају се у енергетским постројењима за цеви
прегрејача паре, пароводе, колекторе, за арматуру парних котлова и паровода (Č7400 и
Ч7431). За одговорније делове парних и гасних турбина (лопатице, осовине, дискове,
прирубнице, завртњи и навртке) и за делове парних котлова (котловске цеви, цеви
прегрејача паре, пароводе), користи се Cr-Mo-V челик Č7432. – од 500 до 600°C
употребљавају се високолегирани челици, који осим 10 –13% Cr садрже и Мо, В, W, Ti,

18
Nb. Ови челици се користе за лопатице, дискове и роторе турбина, као и вентиле
аутомобилских и авионских мотора.

Челици за рад на повишеним температурама

Ови челици се користе за израду делова, који су у раду изложени великим
оптерећењима и повишеним температурама у току одређеног временског периода
(лопатице, дискови, ротори и тела гасних и парних турбина; цеви прегрејача паре,
арматуре парних котлова; делови мотора са унутрашњим сагоревањем. Ако радна
температура прелази 600оЦ, морају се примењивати ватроотпорни челици. На
повишеним температурама ови мотори треба да имају тзв топлотну стабилност, тј да се
супроставе деформисању и ломупри оптерећењима.
Челици Č7100, Č71400, Č7431 се користе за израду цеви, док Č7432 и Č7433 за израду
делова парних и гасних турбина.

Нерђајући челици
Нерђајући челици се одликују високом отпорношћу према корозији, која се постиже
образовањем танког, тврдог и компактног површинског слоја, који штити метал од
даље корозије. Осим високе отпорности према корозији, ови челици су и ватроотпорни,
па се користе за рад на температурама преко 550°C, уместо нисколегираних челика.
Ови челици су дефинисани по JUS C.B0.600. Нерђајући челици су високолегирани, а
поред најмање 12,5% хрома садрже и никл, молибден, бакар,титан, силицијум, манган и
ниобијум. Нерђајући челици се користе за израду прибора за јело, елемената опреме у
кухињама и ресторанима, хируршких инструмената, декоративних делова каросерија
аутомобила. Осим тога, ови челици се користе за котрљајне лежаје, вентиле, опруге,
мерне инструменте, делове пећи и размењивача топлоте у хемијској, петрохемијској и
термоенергетској индустрији. Примери стандардних ознака неких челика из ове групе
су Č4171, Č4172, Č4173, Č4174, Č45707, Č4571, Č4572, Č4573 и Č4574. Комерцијално
најпознатији нерђајућичелик је Cr-Ni челик 18/8, са 18% Cr и 8% Ni.

19
6. Закључак

. Невероватан распон и флексибилност особина (уз помоћ легирања, термичке обраде и

пластичне прераде) као и релативно ниска цена производње чине га и даље
најраспрострањеније коришћеним металним материјалом.
Челик, на пример, може бити врло мек и као такав изузетно погодан за дубоко
извлачење (прављење лименки, конзерви и сл.). Насупрот томе челик може бити врло
тврд и крт, као на пример код мартензитних челика који се користе за сечива. Пред
модерну производњу челика постављају се врло високи захтеви, који најчешће
укључују оптималну комбинацију особина, као што су затезна чврстоћа са једне и
дуктилност, односно деформабилитет са друге стране. Поред тога мора се стално
водити рачуна о исплативости производње што је последица непрестане промене цена
легирајућих елемената (нпр. никл).
Поред овога челик је један од основних и најутицајнијих елемената развојном
периоду дрштва.

7. Литература
[1] Стојановић С., Љевар А., Пеказ Ј, Тасић И., Познавање материјала, Зрењанин
(2011), Технички факултет „Михајло Пупин“, 301-316 стр
[2] https://ironlady003.wordpress.com/2014/01/22/celici/

7.1 Попис слика и табела

Редни број Извор

Слика бр. 1 https://ironlady003.wordpress.com/2014/01/22/celici/

Слика бр. 2 https://blog.wor-con.com/izvjestaj-o-globalnoj-proizvodnji-celika/

20
Слика бр. 3 https://ironlady003.wordpress.com/2014/01/22/celici/
Слика бр. 4 Семинарски рад Јефтић
Табела бр. 1 Подела челика по класама страна 8

21