Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu

METODOLOGIJA
PROJEKTOVANJA

-Semestralni zadatak-
-Kuća Fišer (Luis Kan)-

Profesor: Marko Nikolić Student: Anđela Živančević

Asistent: Milan Brzaković ra-3266

2022/2023
SADRŽAJ:

• BIOGRAFIJA
• PROJEKTNI ZADATAK
• PRIMERI DOBRE PRAKSE
• ANALIZA PRIRODNIH I STVORENIH USLOVA
• ANALIZA POVEZANOSTI ARHITEKTONSKOG REŠENJA SA KONTEKSTOM
• STUDIJA FUNKCIONALNIH I OBLIKOVNIH KARAKTERISTIKA
• STUDIJA REŠENJA-FUNKCIONALNI ASPEKTI:
• STUDIJA REŠENJA-KONSTRUKTIVNI ASPEKTI
• STUDIJA REŠENJA-PERCEPTIVNI ASPEKTI
• IZRADA I POREĐENJE VARIJANTNIH REŠENJA
BIOGRAFIJA

Luis Kan (Louis Kahn)-rođen 20. februara 1901.- umro 17. marta 1974. bio je jedan
od najvećih američkih arhitekti 20. veka, poznat po kombinovanju modernizma sa
težinom I dostojanstvom antičkih spomenika. Iako nije došao do svog
prepoznatljivog stila sve do dvojih ranih 50-ih godina, i uprkos njegovoj smrti u 73-
oj godini života, u periodu od samo dve decenije mnogi su ga smatrali delom
panteona modernističkih arhitekti koji je uključivao i Le Korbizjea i Mis van de Ro.

Kan bi mogao biti kategorisan kao kasni modernista, i to veoma uticajan.

Na svom putovanju po Evropi 1928. godine više se zainteresovao za srednjovekovnu
arhitekturu kao što su zamkovi i gradovi sa zidinama nego li za tamošnju
modernističku scenu. U kasnijem životu to je dovelo do dubine i čvrstoće njegove
arhitekture koja na mnogo načina rezonuje zdanjima Alvara Alta i delima Le
Korbizjea.Kan je možda napoznatiji po Parku četiri slobode u Njujorku koji je
posthumno završen 2012. Godine.
On je bio zamoljen da dizajnira spomenik 1972. godine, i Park četiri slobode
predstavlja i jedno od njegovih poslednjih dela. Utisak koji je Kan ostavio kao
pojedinac podjednako je mitski.
 Njegovo ponekad tajanstveno ali uvek pronicljivo razumevanje arhitekture dovelo
je da ga ljudi vrlo često opisuju kao „mistika“ ili „gurua“. Njegov složen privatni
život inspirisao je njegovog sina da snimi dokumentarni film „Moj arhitekta“ koji je
nominovan za Oskara 2003. Godine.

Ljudi su za Kana govorili da je on bio „sam svoj umetnik.“

Kan je oduvek imao veliki interes da dovede do društvenih promena kroz
arhitekturu. Osnovao je svoju kancelariju 1935. godine I radio na različitim
projektima za Upravu za stanovanje Filadelfije.

Park četiri slobode

PROJEKTNI ZADATAK

Na parceli Hatboru u Pensilvaniji, potrebno je izgraditi objekat spratnosti PO+P+1.

Teren je u padu, obdarenim velikim brojem drveća po kome prelazi I reka.
Parkiranje izvesti na parceli

Tip objekta je slobodnostojeći.

Potrebno je predvideti sledeće prostorije:
1. predsoblje
2. trpezariju
3. kuhinju
4. dnevnu sobu
5. dve spavaće sobe sa kupatilom
6. roditeljska soba sa garderobom i kupatilom
7. soba za goste
8. toalet
9. podrum-ostava
Vegetacija je bogato razvijena, tako da se preko velikih staklenih otvora na objektu
mogu pružati prelepe vizure. Njegove formalne karakteristike mogu se sumirati
kao: koncept izolovane kuće, odvojenost i nezavisnot privatnih i društvenih
prostora, materijalizaciju i unutrašnjeg I spoljašnjeg odnosa sa mestom.
Napraviti direktan odnos sa enterijerom kuće i vegetacijom.
Koristiti kao primarni materijal beton, koji se izražava i iznutra i spolja u obliku
sirovih, neobojenih površina. Ova upotreba betona treba davati zgradi grubu i
grubu teksturu, koja je u suprotnosti sa glatkim i uglačanim površinama mnogih
modernističkih zgrada.

Formu objekta rešiti u vidu dveju kocki koje se preklapaju.

Jedna kocka je namenjena društvenim aktivnostima kao što su dnevni boravak,
kuhinja, trpezarija i ulazni hodnik sa duplom visinom koja daje određenu
hijerarhiju prostoru, dok su u drugoj kocki prostori spavaćih soba. Drugu kocku
osmisliti sa dva nivoa i na fasadama niz otvora-vidikovaca prema reci i prirodi.

Takođe eksterijer i primenjeni materijali trebaju biti u skladu sa šumskim

pejzažom. Obezbediti prilaz objektu sa jugozapadne strane. Vizure otvoriti ka reci
na severoistoku.
PROGRAMSKA ANALIZA
Opšta kompozicija kuće je više nego evidentna i lako se mogu prepoznati
aktivnosti koje se odvijaju u njoj. Cirkulacija je uglavnom vertikalna I odvojena
unutar svake zapremine. Projektovan je veliki kameni kamin, koji odvaja dnevni
boravak i trpezariju.
Kuća Fišer se nalazi u Hatboru u Pensilvaniji, u maloj prigradskoj zajednici izvan
Filadelfije. Jedna od karakteristika Fišerove kuće je njeno centralno dvorište, koje
je okruženo kontinuiranom kolonadom betonskih stubova. Dvorište je dizajnirano
da bude zajednički prostor za stanare zgrade, pružajući prostor za društvenu
interakciju i zajednicu. Stubovi kolonade stvaraju ritam i osećaj jedinstva u celoj
zgradi, istovremeno omogućavajući visok stepen privatnosti i odvojenosti između
pojedinačnih stanova.
Sami stanovi su dizajnirani da budu jednostavni i funkcionalni, sa velikim
prozorima koji omogućavaju dovoljno prirodnog svetla i pogled na okolni pejzaž.
Apartmani su raspoređeni na način koji omogućava visok stepen privatnosti, sa
zasebnim balkonima i terasama za svaku jedinicu. Stanovi su takođe dizajnirani da
budu fleksibilni, sa otvorenim tlocrtom koji se lako može prilagoditi promenljivim
potrebama stanovnika.
Jedan od najznačajnijih aspekata Fisher House-a je upotreba svetlosti. Zgrada je
projektovana tako da omogući maksimalno prirodno svetlo, sa velikim prozorima i
krovnim prozorima. Ova upotreba prirodnog svetla stvara toplu i privlačnu
atmosferu i pojačava osećaj povezanosti između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora
zgrade. Svetlo takođe služi da istakne teksture i materijale koji se koriste u zgradi,
stvarajući snažnu vizuelnu vezu između forme i materijala zgrade.
Fisher House je snažan primer arhitektonske filozofije Louisa Kahna, koja se
zasnivala na ideji da arhitekturu treba da pokreću osnovni elementi prostora,
svetlosti i materijala. Kan je verovao da lepota i značenje zgrade treba da proizilaze
iz njene forme i materijalnosti, a ne da ih nameće spoljašnja estetika ili stil.
Kuća se nalazi uz gornji greben blagog brda, odmah pored Mil Rouda. Ulaz u kuću
je okrenut prema ulici i sa ovih strana I zatvoreniji je. Na dnu nizbrdice se nalazi
potok koji tu protiče. Kan je ignorisao tradicionalne metode projektovanja i
orijentaciju spaćih soba je orenuo prema severo-istoku kako bi do izražaja došla
vizura šume i potoka. Većina domaćinstava u Hatboru su građena u tipičnom
prigradskom stilu.
Kuća Fisher ističe se kao izrazito modernistička u svom kontekstu, iako je kuća
manje moderna nego što je mogla biti. Kan je prvobitno planirao izgradnju
celokupne kuće od kamena, ali je bio primoran da se odmakne od te ideje zbog
previsokih troškova gradnje svih kamenih ploča u Pensilvaniji. Kamenim dizajnom
kuće takođe bi nedostajalo topline i domaća atmosfera koju su on i porodica Fišer
želeli da stvore dizajnom kuće.
 U podrumu je jedna kocka predviđena da
bude radni prostor. Dok se u drugoj nalazi jednokrako stepenište koje vodi do
prvog sprata,natkrivena podrumska terasa kao I slobodan prostor koji korisnici
mogu da oblikuju po svojoj želji.
 Na prostoru prvog sprata imamo kocku koja
predstavlja dnevnu zonu i drugu u funkciji noćne zone. U prvoj kocki imamo
jednokrako stepeniste, kuhinja, trpezarija i dnevni boravak. Dok se u noćnoj zoni
nalaze glavna spavaća soba,veliki ulazni hodnik,sanitarne prostorije kao i dvokrako
stepenište.

Na prostoru drugog sprata takođe imamo

odvojenu dnevnu i noćnu zonu. U dnevnoj zoni se nalazi kuhinja i prostran prostor
za okupljanje korisnika, dok u noćnoj zoni se nalaze dve dečije spavaće sobe,
kupatilo,garderober i gostinka soba, takođe hodnik i dvokrako stepenište.
PRIMERI DOBRE PRAKSE

Ime: Castle Rock Beach house

Arhitekta: Herbst Architects
Lokacija: Novi Zeland

Kod ovog slobodnostojećeg objekta takođe primećujemo pokušaj da se sam

objekat uklopi u okolni reljef i prirodu korišćem prirodnih materijala kao što su
drvo I kamen, što je konkretno i primer kod kuće Fišer. Do toga se dolazi
manipulisanjem razmerom,formom,materijalima,odnosima I ograničenjem
pogodnosti.
ANALIZA UTICAJNIH FAKTORA

Kuća Fišer nalazi se u Pensilvaniji, mesto Hatboro. Parcela na kojoj se objekat

nalazi je pravilnog pravougaonog oblika. Pristupni put je sa južne strane parcele.
Sa severne strane parcele ima mnogo autohtonog zelenila po kome prelazi i reka.
Što se toga tiče prirodni uslovi su izuzetno povoljni za život u prigradskom naselju
Hatboro.
Obzirom na povoljno prirodno okruženje zadati objekat ima i jako povoljne
vizure.
Objekat je orijentisan ka glavnim stranama sveta, pravac sever-jug. Parcela na
kojoj se objekat nalazi je u padu, samim tim bilo je neophodno predviti platformu
na kojoj će se objekat realizovati.
Klima je vlažna suptropska, sa vrućim letnjim mesecima ali i hladnim zimama.
Temperatura je povoljna ali su padavine kao i vlažnost vazduha tokom godine
povećani. Kako je Hatboro prigradsko naselje, zagađenost vazduha i buka ne
predstavljaju predmetni problem ove lokacije, šta više mesto je izuzetno mirno za
život.
DEFINISANJE CILJEVA I OGRANIČENJA U
PROJEKTOVANJU

Kod većine projekata ima ciljeva prilikom izgradnje ali i ograničenja.Ograničenje

u projektovanju Fišer kuće je pad terena I nepristupačnost zemljišta.
Objekat je blagozavučeniji, nema direktan izlaz na glavnu saobraćajnicu, pa je i
pristup objektu samo sa jedne strane.

Zbog velike površine objekta, jedan od ciljeva je i funkcionalno zoniranje, radi

lakše komunikacije kroz sam objekat.

Cilje je bio i korišćenje prirodnih materijala, ali je ograničavajući faktor budžet, što
nije retkost kod arhitektonskih projekata.
POVEZIVANJE SA KONTEKSTOM

Kuća Fišer nalazi se u prigradskom mestu Hatboro u Pensilvaniji. Karaterističan

teren koji se nalazi u padu kao i okolina prepuna zelenila i prirode u mnoštvu su
uticali na izgradnju samog objketa.
Kanova zamisao i jeste bila da objekat što više sjedini sa prirodnim Okruženjem u
kojem se nalazi, zbog čega za materijalizaciju koristi isključivo drvo i kamen koji
na trenutke kao da se stapaju sa čitavom prirodom.
Glavne teme koje je Kan koristio u svojim delima bile su prostor i svetlost, a svoj
rad je definisao kao „reflektujuću konstrukciju prostora“, koja je evidentna kada se
uporede enterijeri njegovih zgrada sa mnogo manje dramatičnim eksterijerima.
Upravo prozor, široko raspoređen, dizajniran i proizveden po meri, sa svojim
nameštajem tako očigledno organizovanim prema njemu, omogućava taj
veličanstveni ulaz osvetljenja, koji takođe ističe prostorno bogatstvo onom koji ne
želi da bude odvojen od okruženja, već nastoji da se artikuliše i integriše sa njim.
Prisustvo nameštaja i kamina ukazuju na to da je ovo prostor za boravak i
posmatranje veličanstvenog pejzaža koji se nalazi iza. Funkcionalno rešenje
odlikuje upravo težnji da se objekat povuče kao severnoj strani parcele i udalji sa
ulice, kako bi korisnici mogli da uživaju u divnom pejzažu zelenila i reke na
severu.
Arhitekta ističe veliki značaj prirodnog osvetljenja koje svaka glavna prostorija
mora imati, što je uzvišena karakteristika njegovih dela. Kan nam otkriva prirodu i
uči nas da je cenimo: „kamen, potok, vetar inspirišu. Prvo vidimo šta je lepo u
njemu, materijal sa čuđenjem, zatim sa znanjem, koje opet postaje izraz lepote koja
se nalazi u želji da se izrazi”.
Prepoznaje važnost kamena kao prirodni, teški materijal velike važnosti koji se
tradicionalno koristi kao jedan od glavnih materijala koji se koristi za izvođenje
različitih elemenata koji čine zgrade. Krov objekta je dominantno ravan.

„Uvek počinjem sa kvadratima“, rekao je Luis Kan, što takođe možemo videti kao
početnu ideju pri analiziranju kuće Fišer. Norman i Doris su zanimali savremeni
dizajnerski trendovi, dok je Kan težio monumentalnosti. Dizajn kuće je spoj
modernizma i tradicionalnog stila, što je rezultiralo prigušenom spoljašnošću i
rustičnim enterijerom.

Kao i u celokupnom njegovom radu i na kući Fišer se zapaža posvećenost

prirodnom osvetljenju. Kan bi govorio da prostor koji nema prirodnu svetlost nije
prostor. Koristio je prirodne i tradicionalne materijale pri dizajnu kuće kao što su
kamen, čempresovo drvo, gips, bakar presvučen olovom i staklo.
STUDIJA REŠENJA- FUNKCIONALNI ASPEKTI

DNEVNA SOBA

GARDEROBER

GOSTINSKA SOBA

HODNIK

POMOĆNE PR.

RADNI PROSTOR

SPAVAĆA SOBA

SANITARNE PR.

NATKRIVENE PR.

TRPEZARIJA

DEČIJA SOBA
Posmatrajući prostore različitih funkcionalnih zona i njihovu raspodelu u okviru
horizontalne prostorne organizacije, možemo primetiti da primetiti da je
primenjena linijska forma.
Što se tiče veretikalne organizacije, primenjeno višespratno rešenje objekta, I
njegova spratnost je P+1. Kao povezujući element imamo stepenište kao vid
vertikalne komunikacije. Ako pogledamo jasno obe mase, jasno vidimo da je jedan
kubus namenjem dnevnim i društvenim prostorijama dok drugi predstavlja jasnu
noćnu zonu.
Oba kubusa koja se nalaze sa severne strane nalaze se dnevne prostorije, odnosno
dnevni boravak,trpezarija i kuhinja, dok su južni kubusi rezervisani za sanitarne
prostorije,spavaće sobe,garderober i gostinsku sobu.
 U podrumu su kubusi takođe jasno podeljeni, južni kubus prestavlja radni prostor
a severni kubus namenjen korisnicima kao prostor za sopstvene namene.
Komunikacija između funkcionalnih zona se odvija linerano i direktno. U osnovi
objekat je pravilne ali i po malo nesvakidašnje forme. Ideja je bila da se dve
identične kocke,odnosno dva kubusa sjedine i čine jedanobjekat.

Kompozicija zgrade je zasnovana na rotaciji dve velike kocke, koje su približno

spojene jednom ivicom. Ovakva vrsta kompozicije, rotacija i presek volumena
jedna je od najvažnijih i priznatih karakteristika Luisa Kana. Na osnovu ovakve
podele kubusa došlo je i do pretodno objasnjene podele funkcionalnih zona
unutrašnjeg prostora u njima.
Pristupni put nalazi se sa južne strane parcele, takođe kao sam ulaz u objekat.
Objekat nema otvorene površine osim natkrivene niše, koja predstavlja vid
podrumske terase. Teren je u padu i pun vegetacije visokog I niskog rastinja a na
samom jugu parcele nalazi se I vodena površina odnosno reka. Sve funkcionalne
zone namenjene dnevnom korišćenju i okupljanju korisnika objekta orijentisane su
ka jugu kako bi oni mogli da uživaju u pejzažu svakog Trenutka. Spoljašnjost je
prilično izvanredna: dve kubične zapremine, jedna smeštena pod uglom od 45°
prema drugoj, sa slabom vezom između njih koja rezultira dinamičkom
konfiguracijom.
Spavaće sobe:
U dvospratnom bloku namenjenom spavaćim sobama, teže je održati formalnu
integraciju svake sobe. Mora se podeliti. Međutim, svaki od prostora je potpun I
koherentan. Na primer, dve spavaće sobe na gornjem spratu okrenute ka istoku su
(skoro) savršeno kvadratne, svaka je četvrtina kvadrata poda, ili osmina veće
kocke. Kuća ima i predsoblje u glavnom ulazu, dva kupatila (po jedno na spratu),
toalet, garderobu i podrum-ostavu.

Činjenica da se dnevna soba nalazi u posebnom bloku je još jedan primer veoma
karakteristične Kahnove preferencije. Nije voleo zgrade u kojima je jedinstvena
forma bila podeljena unutra kako bi se stvorili korisni prostori. U idealnom slučaju,
Kan je želeo da svaki prostor ili soba ima svoj oblik. U velikoj zgradi ovo je retko
bilo praktično ili ekonomično, ali mu je privatna kuća omogućila da se lakše
približi ovom idealu.

Jedina ugaona površina kubične zapremine koja se nalazi ortogonalno je kameni

dimnjak dnevne sobe, koji odražava ugao od 45° susedne kocke.
Trpezarija, smeštena iza kamina, prvobitno je izgrađena kao prilično mračan i
osamljen prostor, sa samo jednim malim prozorom, ali su klijenti insistirali da žele
da uživaju u pogledu na spolja. Kao rezultat toga, nekoliko meseci nakon što je
kuća završena, uveden je veći prozor.
 Dnevna soba u potpunosti ispunjava prostor koji zauzima, iako se deli sa
kuhinjom. To je zbog toga što kuhinja ima svoj oblik: kocka unutar druge kocke.
Prostor dnevne sobe se nastavlja preko i oko njega.

STUDIJA REŠENJA-KONSTRUKTIVNI ASPEKTI

Kuća je podignuta na platformskoj konstrukciji, izgrađena drvenim okvirom sa

stubovima na koje su oslonjene grede, a na kojima su izgrađeni gornji spratovi. Da
bi se prilagodio blagom nagibu tla, Kan je objektu obezbedio kamenu podlogu koja
je kompenzovala varijacije u nagibu I obezbedila donji nivo koji vodi u Baštu. Sa
osnova vidimo da je konstruktivni sistem masivni kao I da su svi zidovi noseci.
STUDIJA REŠENJA-PERCEPTIVNI ASPEKTI

Kan je voleo kamen, materijal drevnih ruševina kojem se toliko divio tokom svog
boravka u Rimu. U Pensilvaniji je bilo jeftinije graditi od drveta i tako je za Fisher
House, Kan bez problema prihvatio tradicionalnu tehnologiju strukture platforme.
Ali parcela je bila nagnuta ka reci i postojala je potreba za podrumom za ostavu.
Kao takav, Kan je mogao da koristi zidane zidove kao osnovu za drvenu
konstrukciju, pa ih je čak koristio u srcu dnevne sobe u obliku polukružnog
kamina.

Stolarija cele kuće je drvena. Spoljašnja obloga fasada je izrađena od kedrovine.

Kuća se uglavnom sastoji od vertikalne drvene obloge. Najsloženiji aspekt fasade
je dispozicija prozora, koji nude ogromne staklene površine, suprotstavljene
dubokim otvorima koji sadrže manje prozore. Ovo omogućava apstraktnu
geometriju, koja se takođe vidi unutar kuće sa elementima kao što je niz prozora
složene kompozicije u dnevnoj sobi.
 Za Kana su prostor i svetlost bili ista stvar, a orijentacija precizna umetnost.
Dnevna soba je okrenuta ka severu i ka reci, kroz razrađeni ugaoni prozor koji
uključuje komad nameštaja po meri. Neki manji prozori koji se nalaze na
severoistočnoj i jugoistočnoj fasadi uravnotežuju svetlost i pomažu da se ublaži
odsjaj, omogućavajući povremeno ulazak popodnevnih sunčevih zraka.

Dnevni boravak
Činjenica da se dnevna soba nalazi u odvojenom bloku je još jedan primer vrlo
karakteristične Kanove preference. Nije voleo zgrade u kojima je jedinstven oblik
bio podeljen unutra da bi se stvorili korisni prostori. U idealnom slučaju, Kan je
želeo da svaki prostor ili soba ima svoj oblik. U velikoj zgradi to je retko bilo
praktično ili ekonomično, ali privatna kuća mu je omogućila da se lakše približi
ovom idealu.
Nameštaj u dnevnoj sobi, kao i u celoj kući rađen je po meri takođe od drveta.
Ormari, stolovi kao i garnitura za sedenje uz prozor su ugrađeni, što daje utisak da
je cela kuća jedan veliki komad nameštaja.

Trpezarija
Trpezarija, smeštena iza kamina, prvobitno je bila građena kao prilično mračan I
povučen prostor, sa samo jednim malim prozorom, ali su klijenti insistirali da žele
da uživaju u spoljašnjim pogledima. Kao rezultat, nekoliko meseci nakon završetka
kuće uveden je veći prozor.

Kuhinja
Dnevna soba kuće Fišer u potpunosti ispunjava prostor koji zauzima, mada je
zajednička sa kuhinjom. To je zbog kuhinje koja ima svoj oblik: kocka u drugoj
kocki. Prostor dnevne sobe nastavlja se preko i oko njega.

Spavaće sobe
U bloku namenjenom spavaćim sobama takođe se vidi primena gotovo savršenih
kocki kod dveju spavaćih soba na spratu,koje čine po osminu veće kocke. Kan se
posvetio i detaljima u enterijeru koje je prikazao uz pomoć pažljive obrade drveta,
ali pazeći da ne preplavi arhitekturu samog objekta. Tokom dizajniranja i ove kuće
koristio je u svom stilu primarne forme i principe, koji su uticali na buduće a I
današnje arhitekte.
IZRADA VARIJANTNIH REŠENJA

DNEVNA SOBA

GARDEROBER

GOSTINSKA SOBA

HODNIK

POMOĆNE PR.

TERETANA

SPAVAĆA SOBA

SANITARNE PR.

STEPENIŠTE

NATKRIVEN PR.

TRPEZARIJA

DEČIJA SOBA
Promenjen je raspored prostorija na obe etaže u oba kubusa. Spavaća i dečije sobe
smeštene su u južnom delu kako bi imale bolje osvetljenje i prizor na pejzaž. U
prizemlju je stvoren prostor za dnevni boravak odnosno prostor za okupljanje u čak
oba kubusa. Broj ostalih prostorija ostao je nepromenjen s tim što je dodato još
jedno kupatilo za potrebe korisnika. U podrumskom prostoru je ideja da se južni
kubus koji je namenu radnog prostora preuredi u teretanu I sobu za rekreaciju
ukućana.

ZAKLJUČAK
Živeo je mirnim životom sa puno skromnosti i odricanja da bi došao na velika
vrata svetske arhitekture koja može samo da se ponosi njegovim delima I
Rekonstrukcijama.
 Iako je živeo u teškoj situaciji to ga nije sputavalo da postane ono što je danas,
legenda u uzor većini arhitekata modernizma i brutalizma. Louis I. Kahn se široko
smatra jednim od velikih arhitekata dvadesetog veka, ali ima nekoliko zgrada za
njegovo ime. Kao i svaki sjajni umetnik, Kahnov uticaj nikada nije meren brojem
završenih projekata, već vrednom njegovom dizajnu.

LITERATURA
https://www.google.com/search?q=louis+kahn&oq=&aqs=chrome.0.69i59i450l8.525298381j0j15&sourc
eid=chrome&ie=UTF-8
https://en.wikipedia.org/wiki/Louis_Kahn
https://www.archdaily.com/334095/happy-112th-birthday-louis-kahn
http://www.designcurial.com/news/louis-kahn---six-most-important-buildings-4323752/
https://en.wikipedia.org/wiki/Fisher_House_(Hatboro,_Pennsylvania)
https://kimbellart.org/content/louis-i-kahn-biography
https://www.youtube.com/watch?v=XvnPavlNtuE
https://archeyes.com/fisher-house-louis-kahn/