“Кад млидија умрети”

Бранко Радичевић
 Бранко Радичевић
• Рођен је 28.марта 1824. године у Славонском броду. Његови родитељи
били су Ружа и Тодор Радичевић.
• Рођен је уочи светог Алексија, по њему је и добио име, али га пред
објављивање своје прве књиге мења у Бранко.
• Имао је брата Стевана и сестру Амалију која је са две године умрла.
• 1830. године његова породица преселила се у Земун где је завршио
пет разреда српске школе (1830-1832) и немачке школе (1832-1835).
1836. године се уписао у гимназију у Сремским Карловцима, а
оближње Стражилово оставља велики утисак на његова каснија дела,
ту спада и “Ђачки растанак”.
• Седми и осми разред завршава у Темишвару, где је Стеван умро.
 Бранко Радичевић
• 1843.године уписује студије права у Бечу, али након три године одустаје.
• Старо пријатељство његове породице са Вуком Караџићем доводи га у круг Вукових сарадника.
После смрти брата, побратимио се са Ђуром Даничићем.
• Био је заљубљен у Мину Караџић.
• Бранко је писао љубавне и родољубиве песме, а када се разболео писао је и елегије.
• 1847. године у Бечу објављује своју прву збирку Песме на народном језику, а та година се
такође сматра за годину Вукове неформалне победе.
• Због револуције која је захватила Хабзбуршка монархија, Радичевић живи по Срему. Из
Београда је протеран да не би изазвао немире.
• Његова болест креће, болује од туберкулозе и враћа се у Беч где уписује медицину 1849.
• 1851. објављује још једну збирку песама.
• 1853. године умро је у бечкој болници, на рукама Вукове жене. Његов отац постхумано 1862.
године објављује још једну збирку. 1883. године пренесен је у Стражилово.
 Анализа песме
• “Кад млидија умрети” значи “Кад сам мислио да ћу умрети”.
• Имамо разлику између лирског субјекта и аутора, јер је песму
написао осам година пре болести. Лирски субјекат је на самој
самрти.
• Јавља се елегичан тон, има тужно расположење. Али, успут
се јављају и дитирабски тонови који су све насупрот елегији.
• Дели се на три целине:
1. Пролазност
2. Опраштање од света
3. Опраштање од песама, стваралаштва
 Анализа песме
Прва целина
Лисје жути веће по дрвећу, • Он своја осећања пребацује на природу.
• Цела прва целина говори о болести.
Лисје жутo доле веће пада, • У трећем стиху говори о томе како ни пролеће неће
Зеленога више ја никада дочекати.
• Ритам ове песме је уствари ритам болесничког
Видет' нећу! дисања.
• Јавља се инверзија, вертикално кретање наниже
(ломна рука, тело, колено).
Глава клону, лице потамнило, • Задњи стих увек доводи до поенте, у овом случају
смрти.
Боловање око ми попило, • Такође, јавља се унутрашња рима у задњем стиху.
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба
 Aнализа песме
Друга целина
Збогом житку, мој прелепи санче! • Има дитирамбске тонове.
• Обраћа се животу, сматра га као сан.
Збогом зоро, збогом, бели данче! • Лирски субјекат се опрашта од зоре,
Збогом, свете, некадањи рају. — од дана.
• Прича о жудњи, о страсти.
Ја сад морам другом ићи крају! • Опрашта се од живота.
• Јавља се анафора. То је стилска
фигура у којој се исте речи пута у
О, да те тако ја не љубљах жарко, више стихова понављају.
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извиру, —
Мог живота вир је на увиру!
 Анализа песме
Трећа целина
О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама ...
• Ова целина се односи на то што он
оставља иза себе.
• Поново имамо вертикално кретање
наниже.
• Јавља се апострофа, обраћа се својим
песмама.
• Имамо стваралачки чин који је утиснут
на његовом гробу.

Дуга била, па се изгубила,

звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља' —
У траљама отац вас оставља.
 Елемнти који се јављају
• Субјективни доживљај
• Светски бол
• Лирски десетерац, стални епитети