КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ

ПОЈМОВИ
-Облици
казивања
-Стих
-Строфа
-Рима
-Врсте
текстова
 ОБЛИЦИ 1 МОНОЛОГ

КАЗИВАЊА 2 ДИЈАЛОГ

3 НАРАЦИЈА (приповедање)

4 ДЕСКРИПЦИЈА (описивање)
МОНОЛОГ
Јунак прича сам наглас, нема
саговорника (углавном у ДРАМСКИМ
делима) јер се на сцени никако
другачије не могу истаћи
размишљања јунака, осим када он
изговара своје мисли пред публиком. C h lo e
Један облик монолошког казивања је и
УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ. То су мисли
јунака изречене у себи:

Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и

шта треба да ради, и само је говорио сам себи: ,,Да
се прво нагледам, овог чуда невиђеног. Тако ћу од
овог чудног шиљежета имати не само крв и месо
него и његову необичну, смешну, луду и лудо забавну
игру, какву курјачке очи још нису виделе. А његова
крв и месо никад ми не гину, јер га могу оборити и
заклати кад год хоћу, и учинићу то, али тек на
свршетку игре, кад видим цело чудо до краја."
НАРАЦИЈА (приповедање)
Приповедач казује неки догађај
(препричава, приповеда):
1. У ПРВОМ ЛИЦУ:
,,У нашој кући, откад се зна и памти...Мој стриц Ниџо..."
2. У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ:
,,Били краљ и краљица, па имали сина јединца..."

*Хронолошко приповедање - догађај се казује

хронолошки - оним редоследом како се и догодио.
*Ретроспективно (ретро-уназад/спектар-гледати) -
враћање у прошлост, али не оним редоследом како се
догодило (прошлост, па враћање у садашњост).
 ДЕСКРИПЦИЈА (описивање)
*Описивање јунака, природе, простора

1. Портрет Коса јој је била дуга и спуштена низ плећа, а на глави блисташе
круна..."

Чемпресова шума бдије; месец на њу

2. Пејзаж Сипа своје хладно сребро; одсијава
Модро летње иње са високих трава..."

Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима,

3. Ентеријер меким и црвеним који су под додиривали. По рафовима поређани
сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.

Са капије видела се би се само једна страна, и горњи бој који,

4. Екстеријер окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се
видели диреци... Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње,
протезала се башта и губила наниже.
 епски
десетерац

СТИХ Боже мили! Чуда великога!

*Један ред у строфи.

Кад се ћаше по земљи Србији,

По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Врста стиха - број слогова у стиху Ту кнезови нису ради кавзи,

(правило - сваки слог има један Нит’ су ради Турци изјелице,

самогласник који је носилац слога, а

понекад може бити и слоготворно Р). ОПКОРАЧЕЊЕ - Када се значење
једног стиха преноси у други
*Четверац, петерац, шестерац, Виторог се месец заплео у грању
седмерац, осмерац, деветерац, старих кестенова; ноћ светла и
плава. Кô немирна савест што
десетерац (најчешћи стих наше први пут спава, Тако спава море у
народне поезије) немом блистању.
 СТРОФА
Целина од више стихова.
Врсту строфе одређује број
стихова у строфи.
СОНЕТ
1 - МОНОСТИХ 6 - СЕСТИНА Строфа од 14 стихова
2 - ДИСТИХ 7 - СЕПТИНА

3 - ТЕРЦИНА 8 - ОКТАВА
4 - КАТРЕН 9 - НОНА
5 - КВИНТИЛ 10 - ДЕЦИМА
(КВИНТИНА)
 Осећам вечерас док посматрам ЛАСТЕ

РИМА
и пупољке РАНЕ
како срце моје полагано РАСТЕ
ко видик у лепе насмејане ДАНЕ

Гласовно подударање речи на УКРШТЕНА

крају реда. Бејасте ли, браћо моја МЛАДА,

Да л' бејасте ви на гробљу КАДА,
Ај' на гробљу, на ГОЛЕМУ?
— Та увек смо ми на ЊЕМУ
Врста риме:
ПАРНА

Не плачем само с болом свога СРЦА

1. Рад’ земље ове убоге и ГОЛЕ;
Мене све ране мога рода БОЛЕ,
2. И моја душа с њим пати и ГРЦА

3. ОБГРЉЕНА

4.
Обгрљена Парна Укрштена
1.и 4. / 2. и 3. 1. и 2. / 3. и 4. 1. и 3. / 2. и 4.
 ДОГАЂАЈИ И РАДЊА
Књижевне и књижевнонаучне врсте.
Одговор на питање шта се ДЕСИЛО?
Према редоследу казивања - хронолошко
ПРИПОВЕДАЊЕ и ретрпоспективно.
Према сврси - СУГЕСТИВНО и ТЕХНИЧКО.

ИЗЛАГАЊЕ
ВРСТЕ ТЕКСТОВА ОПИСИВАЊЕ

Текстови који ОБЈАШЊАВАЈУ, ОБАВЕШТАВАЈУ ОПИС некога или нечега.

Дефиниције, објашњења, реферати, саопштења. Одговор на питање КАКАВ је неко / КАКВО је нешто?
Према сврси: СУГЕСТИВАН и ТЕХНИЧКИ.
Одговор на питање ШТА је то?