Professional Documents
Culture Documents
УВОД
Које су користи од градње која се базира на очувању природне, споменичке и друге баштине и
поштује аспект уклопљености у амбијент? Свједоци смо како понекад и најљепше грађено
велелепно здање хотела, када није уклопљено у околину , "боде очи" и губи на својој љепоти. Или
пак, с друге стране, објекат скромних размјера и направљен од једноставних материјала, када је
добро уклопљен у околни амбијент, изгледа удобно и угодно за око. Природни материјали увијек
дају печат топлине и амбијента. Много шта се подразумијева под појмом природне градње, у
зависности од израза који се користи под тим термином. Најбитније својство овог начина градње
је да поштује стандарде амбијента у коме се налази, користи локалне материјале а при томе ,као
додатну добит, троши што мање енергије . Често се мисли да амбијентална градња
подразумијева само материјале који су доступни у природи (дрво, камен, слама, глина итд), али
чињеница је да се могу користити и вјештачки материјали, ако се користе разумно. Постоји много
додатних модерних материјала које можемо наћи у традиционалној градњи. Неки од њих су:
паропропусна фолија код израде кровова, гипс и картонске плоче за преградне зидове , ОСБ
подне и зидне плоче. Свакако треба споменути и разне врсте изолација (камена вуна, изолација
од фабрички обрађене овчје вуне, изолација од целулозе итд). Савремени експерименти
комбинације старих материјала и софистициране технике изградње добијају све више присталица
у свијету. Напримјер, некадашњи синоним за сиротињу, куће од сламе, набоја и дрвета енергетски
су ефикасније и способније да одговоре на изазове климатских промјена, а при томе су изузетно
интересантне као туристички смјештајни капацитети, када су смјештени на адекватним
локалитетима.
Сваки просторни план укључује аспект планирања области туризма као економски неопходног
сегмента. При планирању простора намијењеног туристичкој дјелатности би увијек требало
поштовати принцип заштите културног и природног наслеђа. Треба водити рачуна о визурама и
архитектури објекта, колориту те о томе да ли предложена рјешења утичу на панорамску
вриједност пејзажа и да ли визуално ометају постојеће грађевине и природне знаменитости.
1
Могуће је предвидјети рјешења којима ће се осигурати препознатљивост хотела и уз поштовање
амбијента у коме се гради.
2
АРХИТЕКТОНСКО НАСЛИЈЕЂЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И ТУРИЗАМ КАО ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Да смо у већој мјери сачували већи број објеката из ранијих периода градитељства , они би се
могли искористити у туристичке сврхе и не бисмо били у ситуацији да правимо реплике
традиционалних кућа како би туристима дочарали нека минула времена. Нажалост сачувани су
већином објекти грађени послије другог свјетског рата.
3
ПРИМЈЕРИ ГРАДЊЕ ПРИЛАГОЂЕНЕ ПРИРОДНОМ АМБИЈЕНТУ И АУТОХТОНИМ КУЛТУРНИМ
ВРИЈЕДНОСТИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И ПРИЈЕДЛОЗИ ЗА УНАПРРЕЂЕЊЕ ИСТЕ
Република Српска има све више позитивнивних примера у области амбијенталне градње у
туризму. Када су хотели у питању као примјер се може навести рецимо хотел Термаг. Овај хотел је
изграђен у прекрасном планинском амбијенту Јахорине и хармонично је прилагођен околини.
Креирањем и примјеном одговарајућих материјала, створен је веома лијеп примјер успјешне
сарадње између доброг архитекте и инвеститора који је био отворен за његове идеје . То је
резултирало објектом разумних и логичних техничких рјешења која веома добро искориштавају
постојећу инфраструктуру на локацији, уклапају се у окружење ( нарочито друго изграђени дио
хотела) и очигледно добро функционишу. Иако је зграда луксузна баш стога што је уклопљена у
простор , обогаћује га. С друге стране постоје примјери хотела који ,иако луксузно грађени и сами
по себи квалитетни , никако не припадају окружењу, какво је, рецимо, планински предио или чак
заштићено подручје. Нажалост, има много негативних примјера али их нећемо наводити јер
наш циљ није да неког од постојећих туристичких субјеката критикујемо или фаворизујемо, већ да
укажено будућим инвеститорима и градитељима на значај амбијенталне градње у туризму.
4
Неки позитивни примјери су:
Етно село Станишићи код Бијељине и то онај дио- цјелина која се састоји од двадесетак старих
оригиналних зграда које су пресељене на ово мјесто из свих дијелова Републике Српске. Етно село
осим смјештајних капацитета има више додатних етно-садржаја : традиционалне ресторане,
млинове, музеј који показује како се живјело у РС-у прије стотинак година итд.
Етно село Котроманићево код Добоја које дочарава дух старих времена босанских владара
Котроманића. Садржаји су : бунгалови изграђеним у етно стилу , велики ресторан са
националном кухињом , оригинална кућа стара 250 година премјештена са Козаре , етно пијаца,
итд
Етно село Љубачке долине код Бања Луке које је постављено као музеј на отвореном који
приказује живот задруге тј њену материјалну и традиционалну култура са краја 19. и прве
половине 20. вијека.
Етно село Увјећа код Требиње је локалитет са потпуно очуваним амбијентом села са каменим
кућама изграђеним на традиционалан начин чији се изглед није промијенио скоро два вијека.
Иако напуштено па ,стога без понуде смјештајних капацитета , ово село , са порастом интереса за
етно наслијеђе постаје атракција за индивидуални излетнички туризам. Туристичка организација
Требиња је направила оквирни план обнове села, а у циљу да се ове изузетне вриједности
адекватније туристички валоризовале. Због својих потенцијала за развој туризма, пројекат
ће ,вјероватно, бити подржан од локалне заједнице и шире.
Има још позитивних примјера туристичких комплекса и /или појединачних смјештајних објеката
изграђених у етно стилу али ми смо се овдје базирали на оне који су и регистровани и/или се
промовишу као етно села.
5
Етно село Љубачке долине Бањалука Етно село Увјећа Требиње
Препоруке:
Док у еко селима туристи могу наћи мир и одмор у природном амбијенту, у етно селима имају
могућност да упознају дух старих времена , традиционални начин градње , старе занате и
гастрономију времена на које се реплика етно села односи. Свакако да су ово туристички
производи које страног туристу могу више привући него огромни туристички комплекси, мање
више у свијету слични у својој безличности. Стога би наш приједлог био да се уради
рестаурација, конзервација и уређење свих простора са потенцијалима за етно туризам, како би
се ти јединствени амбијенти задржали у оригиналном изгледу и постали доступни
заинтересованим посетиоцима. Сугестија свима који не рестаурирају објекте старије историје
него праве градитељске реплике је да воде рачуна о аутентичности стила и времена на које се
реплика односи. Сеоски туризам , пак, у себи садржава и еко ( природно окружење) и етно
( старе зграде, амбари, штале , млинови итд), те гастрономску понуду тако да туристи пружа
могућност уживања у више видова туризма.
6
ГРАДЊА ОД ПРИРОДНИХ МАТЕРИЈАЛА И АМБИЈЕНТАЛНА ГРАДЊА У СВИЈЕТУ
- У британском селу „Wherwell“ постоје куће старе преко 500 година, направљене од
природних материјала као што су земља, дрво, слама, камен и трска. Дио ових кућа су
претворене у туристичке смјештајне капацитете.
http://bif.rs/2014/09/gradnja-prirodnim-materijalima-pravices-ti-mene-od-blata/
http://www.ekokuce.com/vesti/arhitektura/hotel-od-ekoloskih-materijala-u-ukrajini
http://www.gradnja.rs/hotel-od-balirane-slame-u-svajcarskoj/
http://www.blog.domacin.ba/zeleni-hotel-uronjen-u-prirodni-okolis-i-izgraden-od-prirodnih-materijala/
7
улазом а грије се на дрва. Шиљати, оштри кровови и необична локација чине да се гости
осјећају као у старој народној бајци.
https://www.turistickisvet.com/vesti/hotelijerstvo/novi-hotel-kao-iz-bajke-otvara-se-u-transilvaniji.html
www.palaciodesal.com.bo
- Два „Zand“ хотела су недавно изграђена у склопу локалних фестивала пешчане скулптуре
у холандским градовима Осс и Снеек. Оба су изграђена у стилу пjешчаних двораца :
један садржи дизајн инспирисан Флинтстонесовим градом Бедроцк, а други има кинеску
тематику са змајевима и фигурама из теракотске војске.
http://edition.cnn.com/travel/article/sand-hotels-netherlands/index.html
- “Ecorkhotel” у Евори, Португал је први свjетски хотел направљен од плуте. Главна зграда
је у потпуности покривена материјалом који је одличан акустични и топлотни изолатор
и чини 56 апартмана енергетски ефикаснијим. На својој локацији има и дрвеће од плуте,
као и „етно-гастрономски" ресторан израђен у амбијенталном стилу.
http://mentalfloss.com/article/68769/6-amazing-hotels-constructed-natural-materials
ЗАКЉУЧАК
Можда инвеститори у Републици Српској нису у могућности слиједити ове напријед набројане,
понекад авангардне и у нашим условима можда и непрактичне идејe, aли свакако треба
подстицати и промовисати градњу прилагођену нашем природном амбијенту и аутохтоним
културним вриједностима. Амбијентална градња значи да дизајн свуда треба да је прилагођен
амбијенту и архитектонској баштини мјеста. Уколико се жели истакнути специфичност туристичког
објекта то може бити учињено и уз прилагођавање објекта околном пејсажу. Наша основна
препорука је да се природни амбијент не нарушава неадекватном архитектуром објеката за чију
градњу се употребљавају материјали као што су бетон, стакло, метали, мермер, гранит итд. Такве
објекте треба градити у градским срединама и то и тамо на мјестима гдје својим изгледом не
нарушавају околну средину. Наметљиви и упадљиви стилови савремене архитектуре треба да се
избјегавају на мјестима гдје одударају од затеченог стила. Неопходно је и ограничавање висине
8
новопланираних зграда унутар вриједних амбијенталних цјелина, у непосредној близини
националних споменика или археолошких налазишта. Препоручљиво је коришћење природних
материјала локалног карактера, приликом обнове и изградње. У циљу покретања малог
предузетничког бизниса треба иницирати и подржавати оне врсте пројеката који имају за циљ да
ревитализују и сачувају мале аутохтоне зоне у њиховом изворном облику . Уколико такви
пројекти у већој мјери подстичу развој пољопривреде, занатства, трговине итд ,онда у програме
подршке треба укључити све надлежне за дате области.
Носиоци програма : Све институције које кроз ниже спроведбене планове имају утицај на
просторно уређење и грађевинарство; институције које дјеловањем кроз разне програме могу
очувати културно-историјску баштину, његовати традицију,подржати обнављање старих заната те
створити остале предуслове да се подстакне градња заснована на аутохтоним вриједностима и
природним елементима : Министарство трговине и туризма , Министарство просторног уређења ,
грађевинарства и екологије , Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, ТОРС
(Туристичка организација Републике Српске), Завод за заштиту културно-историјског и природног
наслијеђа Републике Српске, локалне заједнице са својим туристичким и/или развојним
агенцијама итд.
9
ЛИТЕРАТУРА
http://www.gbccroatia.org/stranice/zasto-graditi-zeleno/50.html
Spatial Planning and Sustainable Tourism as Basis for Developing Competitive Tourist Destinations
Author : Michael Risteskia , JordanKocevskia аnd Kliment Arnaudov
10
i
https://bs.wikipedia.org/wiki/Bosanska_arhitektura