Egipatska umetnost

Drevni Egipat nas oarava monumentalnou svojih umetnikih dela i izuzetnom

tehnikom izrade. Egupatski gorobovi su sagraeni da bi umrlima osigurali
blaeni ivot, a slike, statue i drugi predmeti u njima imali svrhu da traju veno.
Namena umetnikih dela je bila da prati mrtve u venost. Stoga egipatska
umetnost nije umetnost promene ve umetnost trajanja. Egimaptski umetnici su
stvarali umetnost uglavnom za pokrovitelje iz elite drutva koje je bilo krajnje
hijerarhijski organizovano. U najvei deo sauvane egipatske umetnosti spadaju
dve kategorije umetnosti: kraljevske narudbine i pogrebni predmeti. Egipat se
sastojao od dveju razliitih pokrajina. Gornji Egipat na jugu obuhvatao je
dolinu Nila izmeu dananjeg Asuana i poetka delte, u blizini drevnog Memfisa i
danasnjeg Kaira. Na severu, u Donjem Egiptu Nil se rava u deltu. Reka svake
godine poplavi i natopi zemlju sa obe strane, kad se voda povue, za sobom
ostavi tamnu liniju priobalja naubrenu muljem. Posledica je plodno tlo koje su
Egipani zvali crnom zemljom. To je Egipanima omoguilo da razviju
raznoliku i sloenu poljoprivredu. Opstanak egipatskog agrarnog druva zavisio
je od godinjih poplava Nila. Kralj je trebalo da osigura kontinuitet ivota svojim
zauzimanjem kod bogova, koji su esto predstavljali sile prirode. Glavni
boanstvo bilo je sunce, slavljeno kao bog Ra-Horahti. Meutim, za Egipane koji
su brinuli za dobar zagrobni ivot bog Oziris, njegova ena Izida i njihov sin
Horus imali su kljune uloge. Bogovi su se otelovljivali u mnogo oblika: Ra se
pojavljivao kao ovek s glavom sokola; Oziris- koji je bio ubijen, a zatim
vaskrsao-kao mumija. Sam kralj (faraon) nazivan je sinom boga Ra i
ljudskim otelovljenjem Horusa. Smatran ravnopravnim bogovima, vladao je
zemljom, budunou i zagrobnim ivotom. Pomagalo mu je mnotvo
svetenika, dravna administracija i snana vojska, ali on je imao pravo da
pozove bilo koga da mu slui. Egiptom je vladalo ukupno 31 dinastija.

Predinastika i rana dinastika umetnost:

Poeci egipatske kulture seu do mladjeg kamenog doba. Ve su 5000. godina
p.n.e. ljudi u dolini Nila uzgajali useve i pripitomljavali ivotinje. Tako su se
naselja postepeno pretvarala u gradska sredita. U Gornjem Egiptu nezavisni
gradovi imali su bogatu kulturu. S vremenom se kultura Gornjeg Egipra proirila
prema severu i na kraju ovladala centrima Donjeg Egipta. Posle nekoliko stolea
kulture Donjeg i Gornjeg Egipta ujedinile su se i tako je, prema predanju, prvi
kralj prve dinastije utemeljio grad Memfis na uu delte Nila.
Paleta kralja Narmera:

Ideja kralja kao ujedinitelja prikazana je na Paleti kralja Narmera koja potie iz
otprilike 3100. godine pre nove ere. Paleta je kamena ploica s ulegnuem u
sredini namenjenim mrvljenju zatitne boje koja se nanosila oko oiju. Njena
veliina- via je od 60cm- svedoi da nije bila namenjena za svakodnevnu
upotrebu nego, verovatno, za sveanosti, da bi se samlela boja za oi kultne
statue. Ta obredna uloga mogla bi da objasni mesto na kom je pronadjena,
Hijerakonpolisu gde je leala zakopana sa ostalim rtvenim darovima bogu
Horusu. Na paleti su s obe strane urezani prikazi u plitkom reljefu, postavljeni u
registrima (vodoravnim redovima). Na vrhu obe strane zapisano je u sredini
Narmerovo ime hijeroglifima, umetnutim u apstraktan prikaz kraljevskog dvora.
(Egipani su hijeroglife smatrali bojim reima) S obe strane hijeroglifa kravlje

glave predstavljaju boginju neba i time smetaju kralja na nebo. Na jednoj strani
palete (desno) kralj Narmer dri poraenog neprijatelja za kosu, a drugom rukom
podie na njega ezlo- znak kraljevske moi. Kralj je prikazan u kombinovanoj
perspektivi koja ce postati znak prepoznavanja egipatske dvodimenzionalne
umetnosti: oko, ramena i ruka prikazani su frontalno, a glava i noge iz profila. Na
glavi mu je bela kruna Gornjeg Egipta, a iz pojasa njegove suknje visi rep bika,
simbol moi koji su egipatski kraljevi nosili 3000 godina kao deo sveane odee.
Njegovo dostojanstvo se odmah prepoznaje po veoj razmeri u kojoj je prikazan
u odnosu na ostale figure. Neprijatelj je, kao i dvojica pobeenih prikazan
razodenut, to je bio in ponienja. Iza kralja na drugom nivou stoji sluga koji mu
donosi sandale. Narmeru je s desne strane soko koji stoji na bokoru papirusa, a
ovaj opet raste iz pojasa zemlje sa ljudskom glavom; soko dri ue privezano za
lice te glave. S druge strane (levo) Narmer je u najviem registru, ovaj put
krunisan crvenom krunom Donjeg Egipta. S jedne strane mu je nosa sandala, a
s druge dugokosa figura. Kralj sledi etvoricu stegonoa da bi pregledao
obezglavljena tela zarobljenika ije su glave poloene izmedju nogu. U veem
srednjem registru dve ivotinje izduenih vratova stvaraju kompoziciju sa
krugom u sredini. Premda nije sigurno ta one znae u ovom kontekstu, sline
ivotinje pojavljuju se na mesopotamskim valjkastim peatima iz istog razdoblja
i moda su uticale na ovaj crte. U donjem registu bik koji predstavlja kralja
napada grad i gazi neprijatelja. Paleta je vana jer alje poruku spajajui u
jednom predmetu nekoliko razliitih vrsta znakova. Neki od njih-kralj,
sluge i zarobljenici- imaju ulogu doslovnog predstavljanja. Drugi su simboliki,
kao kralj prikazan u liku bika, koji oznaava njegovu snagu. Svi ti razliiti
znakovi koje nalazimo na Paleti kralja Narmera zajedno alju istorijski vane
poruke o prirodi egipatskog carstva: kralj tu otelovljuje ujedinjeni Gornji i Donji
Egipat (paleta u sutini prikazuje ujedinjenje Gornjeg i Donjeg Egipta), na ta
ukazuju razliite krune. Iako je ovek, on obavlja boanska zaduenja, o emu
svedoi postavljanje njegovog imena na nebo, u carstvo Horusa, nebeskog
boanstva. Sve do pete dinastije Horus je smatran sinom Izide i Ozirisa. Oziris je
bio mitski osniva Egipta. Njegov brat Set, bog haosa, ubio ga je i raskomadao,
razbacivi njegove ostatke. Izida je uspela da ih sastavi i tako stvorila prvu
mumiju, da bi s njom zaela sina Horusa koji je osvetio oevu smrt savladavi
Seta u nizu borbi. Egipani su kralja smatrali Horusovim olienjem na zemlji; kao
takav on je davao materijalno telo kraljevskoj ivotnoj snazi (ka) koja se
prenosila s kralja na kralja. Na vrhu hijerarhije kraljevo mesto je izmedju
bogova i smrtnika, a njegova uloga je da nametne red neprijateljskoj sili
haosa, to ovde ini savadavajui neprijatelja i uspostavljajui vlast nad njima.

Glavna razdoblja u istoriji starog Egipta

Kraljev ivot u egipatskom drutvu bio je mera vremena. Predinastiki period je
oko 3000 godine p.n.e.
-Staro carstvo (od 3. do 6. dinastije) prestonica u Memfisu- 2686.-2181. god.
pre nove ere
-Srednje carstvo (procvat skulpture, 11. i 12. dinastija) 1991.-1786. god. pre
nove ere
-Novo carstvo (Izgradnja hramova, grobnica u Dolini kraljeva, prestonica u

Tebi, od 18. do 20.

dinastije)-1567-1085. pre nove ere.
-Saisko carstvo (posle asirske invazije i unitavanja Memfisa i Tebe)- 664.332.god. pre nove ere
-Doba Ptolemeja- period posle osvajanja Aleksandra Makedonskog

Nekropole Starog carstva