Осма београдска гимназија

Ментор: Ученик:
Снежана Пуношевац Соња Павловић IV8

Београд,2011/2012 година
 Садржај

Увод.........................................................................................................3
1.Положај, велишина и подела.............................................................4
2. Природне одлике................................................................................7
2.1. Разуженост обале и рељеф..........................................................7
2.2 Клима.............................................................................................9
2.3. Хидрографија.............................................................................10
2.4. Биогеографске одлике...............................................................12
3. Историјски развој.............................................................................14
4. Становништво..................................................................................17
5. Туризам Сицилије............................................................................19
6. Палермо.............................................................................................19
7. Kатанија............................................................................................28
7.1. Eтнa.............................................................................................33
8. Месина..............................................................................................35
8.1. Таормина.....................................................................................38
9. Сиракуза............................................................................................42
10. Рагуза...........................................................................................48
Закључак...............................................................................................52
Литература............................................................................................53

1
 Увод

Све је на Сицилији у симболима. Једноставна

је и тајанствена као жена. У облику женског
полног органа, троугласта, топла. Као свето
тројство, на три ћошка помешана пре свега
грчком, римском и арапском културом а и
многим другим који је освајаше вековина.
Три су кратера стално активна на Етни, али
и три ноге похоте жене-медузе Тринакрије, на
застави Сицилије.

2
 1.Положај, величина и подела

. Слика 1. Карта Италије. Слика 2. Карта Сицилије.

Сицилија је острво које се налази на југу Италије. Од Апенинског полуострва је одвојено

Месинским мореузом. Са севара га окружује Тиранско море а са истока Јонско море.
Сицилија је, на југозападу, од Африке одвојена Сицилијанским пролазом. Острво
Сицилија има површину од 25.708 km². Са овом површином, Сицилија је највеће острво у
Средоземном мору. Острво је подељено на девет округа:
1. Ариђенто, са истоименим главним градом Ариђенто. Површине око 3.042 кm². Налази
се на југозападном делу Сицилије, са изласком на Средоземно море. Овом округу
припадају и Пелегијска острва, на обали Либије. У округу Ариђента постоји 43 општине.
Број становника износи, по проценама из 2008. године, више од 450.000. Густина
насељености је веома велика, посебно око града Ариђенто.
2. Ена са седиштем у истоименом граду Ена. Површина округа је 2.562 кm². Смештен је у
средишњем делу Сицилије тако да нема излазак на море. Ена је једину округ на Сицилији
који нема излаз на море. Процене из 2008. године показују да је број становника износио
више од 170.000. Због свох планинског карактера овај округ је најслабије насељен округ
на острву. Густина насељености је веома мала док на вишим деловима округа скоро да и
нема становника. Округ Ена има 20 оппштина.
3. Калтанисета, округ на Сицилији, површине 2.124 кm². Главни град је историмени град
Калтанисета. Град Ђела је навеће градско насеље у округу. Округ се налази на
југозападном делу државе и има излаз на Средоземно море. Број становника је већи од
270.000, по проценама из 2008. године. Густина насељености се протеже од средње до
велике. Највећа насељеност је око града Ђеле. У округу Калтанисета постоје 22 општине.

3
4. Катанија је округ ја највећим и главним градом Катанија. Површина Катаније је око
3.553 кm². Округ се простире на источном делу Сицилије и излази на Јонско море. У
Катанији се налази и најбиши вулкан у Европи, Етна. У округу, по проценама из 2008.
године живи преко милион становника. Густина насељености је веома велика, најгушће
су насељене области око града Катаније. У округу Катанија постоји 58 општина.

Слика 3. Подела Сицилије на округе.

5. Месина је округ са највећим и главним градом Месина. Простире се на

североисточном делу Сицилије. На северу излази на Тиренско море а на истоку на Јонско
море. Округ Месина је од јужне Италије одвојено Месинским мореузом, који такође спаја
Тиренско и Јонко море. Површина Месине је 3.247 кm². По проценама из 2008. године,
број становника износи приближно 650.000. Густина насељености је велика, највећа је
око града Месине. У округу постоји 108 општина.
6. Палермо је највећи округ на Сицилији. Седиште округа је истоимени град Палермо.
Површина округа је 4.992 кm². Са овом површином Палермо је највећи округ Сицилије.
Палермо се налази на северном делу острва и излази на Тиренско море. Округу припада и
острво Устика, које је удаљено око 67км од Палерма. Процена из 2008. године показују
да у овом округу живи нешто мање од милион и по становника. Овај број становника
чини Палермо најмногољуднијим округом на острву. Густина насељености је веома
велика, нагушће су насељене области око града Палермо. У округу постоји 82 општине.
7. Рагуза је округ Сицилије са главним градом Рагуза. Површина износи око 1.614кm².
Округ се налази на југозападном делу острва и излази на Средоземно море. Број
становника је, по проценама из 2008. године, већи од 310.000. Густина насељености је
велика, а најгушће су насељене области око приморја и око града Рагузе . У округу Рагуза
постоји 12 општина.
8. Сиракуза је округ Сицилије, површине 2.109 кm². Главни град округа је истоимени
град Сиракуза. Округ је налази на југоисточном делу Сицилије и има излаз на Јонско
море. Процене из 2008. године показују да у Сиракузи живи преко 400.000 становника.

4
Густина насељености је велика, док је највећа густина око приморја и града Сиракузе. У
округу има 21 општина.
9. Трапани округ са истоименим главним градом Трапани. Највеће градско насеље је
Марсала. Површина округа је 2.460 км². Налази се на западном делу острва. На северу
излази на Тиренско море а на југу на Средоземно море. Трапани, такоће излази на
Сицилијански канал који раздваја Сицилију од Африке. У округу, према подацима из
2008. године, живи преко 430.000 становника. Густина насељености је велика, најбоље су
насељени приморски предели. У округу постоји 24 општине.
Због свог троугластог облика, Сицилија има три врха: Капо Пелоро на североистоку
Месине, Капо Боео на западу Трапанија и Капо Пасеро на југу Сиракузе.
ОКРУГ ПОВРШИНА(km²) ГЛАВНИ БРОЈ СТАНОВНИКА БРОЈ
ГРАД (2008. година) ОПШТИНА
Ариђенто 3.042 Ариђенто 454.930 43
Ена 2.562 Ена 173.723 20
Калтанисета 2.124 Калтанисета 272.918 22
Катанија 3.553 Катанија 1.081.915 58
Месина 3.247 Месина 654.601 108
Палермо 4.992 Палермо 1.250.000 82
Рагуза 1.614 Рагута 311.770 12
Сиракуза 2.109 Сиракуза 402.840 21
Трапани 2.460 Трапани 435.927 24
Табела 1.- Подела Сицилије

Из приложене табеле 1 види се да је Сицилија подељена на девет округа. Највећи округ је

Палермо, који такође има и највећи број становника. Округ који има најмању површину
је Рагуза. Округ Ена има најмањи број становника. Сваки од ових округа има истоимени
главни град. Месина је округ са највећим бројем општина.
У састав Сицилије улазе још и: Еолска острва, острво Салина, Вулкано, Стромболи,
Панареа, Филикуди и Аликуди, Егадска острва и острва Пантелерија и Пелагијска острва.

5
 2. Природне одлике
2,1, Разуђеност обале и рељеф

Крајем плиоцена1 облик Сицилије се разликовао од облика данас. Са данашњим обликом

подудара се само северни део Сицилије, док је јужни део био поплављен плиоценским
морем у којем је била
интензивна акумулација2
Данашњи рељефни облици
су последица деловања
геоморфолошких сила, како
у садашњости тако и у
прошлости. Садашњи рељеф
је последица непрекидног
уништавања и стварања у
природи. За стварање
рељефа битна је и клима и
петрографска подлога.На
огуљеним стрмим падинама
под дејством јаких киша
започиње се процес разарања
подлоге, што доводи до
настанка бразда и
вододерина које се спајају и
захватају читаву падину. На
тај начин настаје специфично
огољење које се назива рђава Слика 4. Клизиште у Сан Фрателу.
земља. Врло интензивне ерозије могу довести и до стварања клизишта.
Уништавање шума узрок је стварања оваквог рељефа. Клизишта су још више појачана у
прошлом веку, јер су се због раста популације уништавали шумски комплекси да би се
добиле њиве. Клизишта најчешће настају после јаких киша и наглог топљења снега.
Клизишта су најчешћа на подлогама од глине или песка. Појава клизишта варира из
године у годину а зависи од тога колико је кишна била година. 2009. године, у околним
селима Месине настало је најгоре клизиште у поседњих десет година. Процењује се да је
од клизишта погинуло више од 50 људи. 2010. године је у граду Сан Фратело проглашено
ванредно стање због клизишта (слика 3). Тада је евакуисано око 2.000 људи. Клизишта су
оштетила велики број кућа, школа као и локалну цркву. 2011. године клизишта су
захватила села недалеко од Месине.

1
Плиоценска епоха је геолошко доба од пре 5,3 милиона година до пре 1,8 милиона година.
2
Акумулација је процес таложења честица приликом еолских процеса који настају активношћу ветра.

6
 Слика 5. Рељеф Сицилије.

Терен унутрашњости Сицилије је углавном брдовит. Дуж северне обале, простиру се

планински венци Мадоние, Неброди и Пелоринати. Ова три планинака венца формирају
сицилијанске Апенине. Планина Мадоние је једна од главних планинских група на
Сицилији. Планина се налази у округу Палермо. Највиши врх је Пико Карбонаро, висине
1.979 m, који је такође други врх по висини на Сицилији. Планина Мадоние је дугачка
2.000m. Планина Неброди простире се дуж североистока Сицилије. На северу, планински
венац излази на Тиренско море. Највиши врх планине је Монте Серо, висине 1.817 m.
Подручје је углавном састоји од пешчара и стена глине. Планина Неброди има дужину
око 1.800 m. Планина Пелоринати, која се налази на североистоку Сицилије, има дужину
од 1.300 m. Највиши врхови су Монтагна Гранде висине 1.374 m и Рока Новара висине
1.340 m. Планина се састоји од дугог низа врхова, са просечном висино од 800 до 1.000
m. Најчешће су магматске стене, али су и пешчаре такође присутне. На источној обали је
доминанта планина Етна, коју чини највиши актвини вулкан у Европи. Има висину око
3.329 m. Планина се простире у области Месине и Катаније. На југоистоку се налази
нижа планина Иблеи. Простире су у области Рагузе, Сиракузе и Катаније. Највиши врх је
Монте Лаура, висине 986 m. Планина се састоји од белих кречњачких стена. У
приобалном подручју присутне су и пешчаре. У областима као што је Монте Лаура,
присутне су и вулкансе стене. У средишњем делу острва налази се планина
Ереан.Највиши врх је Монте Алтесина, висине 1.192 m. Планина је кречњачког порекла.
На 900 m висине налази се град Ена. На западу је такође планинско подручје, где се
простире планина Сицани. Обухвата области Ариђента и Палепма. Највиши врхови су
Рока Бусамбра, висине 1.613 m и Монте Камарата висине 1.500 m. Крашки рељеф је
распрострањен у Рагузи, Сиракузи, неким деловима Ариђента, Трапаниа и Палерма.
Катанијска низија је највећа низија Сицилије. Иако се налази близу вулкана, ова низија
није вукланског порекла него алувијалног, створена од наноса реке Симето.
Што се тиче земљотреса, они су најчешће у вези са вулканима. Земљотреси су најјачи и
најчешћи у подручјима од Сицилије до средњих Апенина. Потреси су да сада много пута
уништили до темеља многа села и градове, при чему је страдало велики број људи. Од

7
почетка 16. века до 1950, у Италији, је било 188 потреса. Од потреса 1783. године у зони
измећу Сицилије и Калабрије погинуло је око 30.000 људи. У том истом подручју само
1908. године погинуло је више од 100.000 особа, и тако све до данашњих дана.

2.2 Клима

Острво Сицилија има типичну медитеранску климу, коју карактеришу благе и влажне
зиме и врућа, сува лета. На подручју обала, напочито на југозападу, лета су веома сува
због афричке струје. Лета на острву су увеома врућа и кишовита, са малко ветра нарочито
у унутрашњости острва. Подручја Тиранског мора и Етне су најхладнија подручја на
Сицилији. На највишим деловима острва често су могуће и снежне падавине. На обалама
ретко кад пада снег. У унутрашњости острва и на јужној обали падавине су ређе, док су
уз тиренску обалу и подручја Етне и Месине, падавине много обилније. Источни део
острва изложен је великим олујама и поплавама. 17. октобра 1951. године, метеоролошка
станица у близини града Лентиније, Сиракуза, забележила је 702 mm кише, што је
највиша забележена дневна количина кише у Италији. Захваљујући пустињском ветру,
југо, који долази из Сахаре могуће су температуре и преко 45ºC. На Сицилији у граду
Катенаноуова, у августу 1999. године забележена је температура од 48,5ºC, што је
постала највећа забележена температура у Европи.
Такође, због недостатка падавина која утиче на количину воде, лети су могуће
несташице.

Табела 2. Средње месечне температуре ваздуха (ºC) у Палерму

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII средња

ºC 10,3 11 12,6 14,9 18,1 21,7 24,6 24,9 22,9 19,5 15,1 11,9 17,3

Табела 2 показује да је средња годишња температура Палерма 17,3ºC. Најтоплији месец,

са средњом месечном темпетаруром је август, са температуром од 24,9ºC. Други месец по
топлоти је јули са температуром од 24,6ºC. Најхладнији месец је јануар са температуром
од 10,3ºC, а затим следи фебруар са 11ºC.

8
 2.3. Хидрографија

На оструву су реке углавном кратке и своде се на потоке 3. Река Салсо је најдужа река на
Сицилији. Спајањем две мале реке, Фиуме Грнде и Фиуме Петралие , у близини града
Ганги, Палермо настала је река Салсо. Протиче кроз округе Ена и Калтанисета, а у октугу
Ариђенто се улива у Средоземно море, код луке Лицата, у залву Гела. У њеном систему у
облику делте, доминирају морски процеси, а не речни. То су сезонске бујице са кратким
али јаким поплавама током зимских падавина, најчешће од новембра до фебруара и сува
лета током летње суше. Бујице су водотоци кратког тока и стрмог пада са променљивом
количином воде и неразмереном количином наноса. Непосредно после пролома облака
или јаких киша, потоци су пуни воде и вученог материјала. Бујица највише има на
североистоку Сицилије. Једна бујица реке Салсо је у новембру 1915. године, срушила
гвоздени мост и усмртила 119 људи. Река је дуга 144 кm а површина слива је око 2122
кm². На истоку Сицилије тече река Алкантара. Дужина реке је 52 кm. Извор реке је на
јужној страни планина Неброди у округу Месина. Алкантара протиче поред планине
Етна. Река се улива у Јонско море. Друга по дужини река на Сицилији је Симето. Река
има дужину од 113 кm. Површина њеног слива је 4,186 кm². Њен извор је у близини града
Бронете у округу Катанија. Њене две последње притоке су Дитаино и Горналунга код
низије Катанија, наком чега се река улива у Јонско море. Река Дитаино извире у
централној Сицилији, код планине Иблеи, у близини градова Гинга и Ена. Дужина реке је
око 105 кm. Река Горналунга извире на планина Ернеан, има дужину око 81 кm. Протиче
кроз три округа Ена, Катанија и Сиракуза. На путу до реке Симето, формира вештачко
језеро Лаго ди Ољастро. Друге важне реке су још и Платани и Беличе. Дужина реке
Платани је 103 кm. Река протиче кроз округе Арићенто и Палермо. Површина њеног
слива је 1.785 кm².
Река Платани настаје спајањем Платани ди Леркара, која извире у области Леркада
Фриди и Платани ди Кастронова, која извире у области Санто Стефано Куискуина. Од
спајања ове две реке до ушћа реке Платани, њен ток је 83 кm. Међутим, реци се додаје и
ток реке Кастранова па је њена дужина 103 кm. Притоке реке Платани су: Туроли,
Валоне Морела, Валоне Тумарано. Река се улива у Средоземно море.
Река Белича има дужини од 77 кm. Извире у Палерму, наком чега је креће у правцу
југозапада. 45,5 кm тече као Десна Беличе, док јој је са леве стране не припоји Лева
Беличе, дужине 42 кm, која потиче од водопада Рока Бусамба. Река Беличе се улива у
Средоземно море
Поред ових река Сицилијом теку још и: Гела, Иминио, Дирило, Вердура, Анапо, Торто.

3
Поток је краћи водоток који за разлику од река нема извор.

9
 Слика 6. Реке Сицилије.

Табела 3. Реке Сицилије.

Река Дужина тока(кm) Слив
Салсо 144 Средоземно море
Алкантара 52 Јонско море
Симето 113 Јонско море
Дитаино 105 Јонско море
Горналунга 81 Јонско море
Платани 103 Средоземно море
Беличе 77 Средоземно море
Гела 74 Средоземно море
Иминио 57 Средоземно море
Дирило 54 Средоземно море
Вердура 53 Средоземно море
Анапо 40 Јонско море
Торто 45 Тиранско море

Из приложене табеле 3, се види да је најдужа река на острву Салсо. Друга по дужини је

река Симето. Најкраћа река Сицилије је Анапо, након ње следи Торто. Торто је такође
река која се једина улива у Тиранско море. Највећи број река се улива у Средоземно море.
На Сицилији је налази само једно природно језеро, Пергуза. Површина језера је око 1,83
кm². Језеро се налази у округу Ена. Језеро је палеовулканског порекла. Ово језеро је
веома угрожено због искорижћавања воде за потребе људи. Поред овог природног језера
на Сицилији постоји доста вештачких језера. Језеро Анчипа, чија је површина 1,39 кm² и
језеро Поцило, које се смештено на планинском венцу Ереан,у округу Ена. Језеро Поцило
је највеће језеро на острву. Мећу осталим вештачким језерима су Лаго Аранчо, које се
налази на територији Арићента, Лаго ди Пиана дељи Албанези, у округу Палермо и Лаго
ди Ољастро, простире се између округа Ена и Катанија.

10
 2.4. Биогеографске одлике

У прошлости је Сицилија била прекривена шумама. Међутим, право пустошење шума

почело је још у 19. веку.Од природног биљног покривача највећи значај имају шуме. Због
пораста популације, људи су морали да уништавају шуме да би створили њиве, док су у
планинским пределима правили пашњаке. Данас, цели централни и југозападни делови
Сицилије су без шума. Упркос крчењу шума, Сицилија је једно од острва са најбогатијом
вегетацијом на Медитерану. Дуж обале целог острва простире се медитеранска или
средоземна вегетација. Типичан пример медитеранске вегетације на острву су макије.
Макија је зелено жбуње ,висине од 1-3 m. Развија на оним биотопима 4 који не могу
подржати раст високог дрвећа или у областима које су последица деградације шума.
Грмови макије су понекад врло ароматични, као што су: рузмарин, дивља маслина,
татула(смрдљика), бушница. У централном делу острва распрострањене су шуме храста и
кестена. Веће шумске површине налазе се на планинама Мадоние и Неброди. На овим
планинама расту: буква, бор, храст плутњак и сицилијанска јела. На планини Иблеи расте
рогача. То је зимзелено дрво које се користи за исхрану људи. На острву расте и цвеће
као што су јасмин и орхидеје. Такође, на Сицилији расту и неке егзотичне биљке као што
су фикус, банане и папирус. Још од грчког времена 5 на острву су се узгајале винове лозе,
житарице и маслине, а касније и парадајз и лимун. Плодна подручја острва су у подножју
планине Етна и Катаниској низији.
На острву су због крчења шума и лова скоро нестале све дивље животиње, као што су
вукови, лисице и дивље мачке. Море је богато рибама, посебно туном, сабљарком и
шкољкама. На обалама Пелегијских острва живе и морске корњаче.
Национални парк Мадоние има површину од око 400 кm² Обухвата планину Мадони.
Иако је регионални парк он је насељено подручје са десетинама малих села и градова. На
не насељеном подрујчу живе вукови, дивље маче и орлови. У овом парку расте и скоро
изумрело Небоди фир дрво. Парк је основан 9. новембра 1989. године.
Планина Неброди национални парк основан је 4.августа 1993. године. Површина овог
парка је 860 кm², а ова област је највеће заштићено подручје Сицилије. Такође, ово
је највећа шума Сицилије назвала Карониа или планина Неброди. Поред овог
регионалног парка постоји још и парк Етна.
Национални парк Етна има површину око 581 кm². Парк је основан 1987. године. Лава
вулкана је током векова исклесала више од двеста пећина. Богато земљиште, у подножју
вулкана, људи су искористили за узгајање винограда, јабука, кестена и лешника. Велики
сисари су некада живели на бочним странама вулкана. Данас се чешће могу видети
лисице, куне, дивље мачке, зечеви и мишеви. Неки од мањих сисара помажу да преживе
птице грабљивице, као што су сиви соколи и златни орлови. Дивљи кестен, који се налази
на источној падини планине Етна, је највећи и најстарији кестен на свету. Његова старост
је процењује на између 2000 и 4000 година.
Речни парк Алкамара је још један национални парк Сицилије. Основан је 2001. године.
То је изузетно атрактивно, познато по својој клисури, коју је река Алкантара, направила у
стени својом геолошком ерозијом. То се догодило давно када је мали вулкан избио и

4
Биотоп или станиште.
5
Период од 750 година пре нове ере.

11
излио лаву која је формирала брану. Учвршћивањем лава је формирала дугачке црне
колоне базалта 6. Назив клисуре је Клисура од Алкантаре или Клисура Лардериа .

Слика 7. Неброди национални парк Слика 8. Мадоние национални парк

Слика 9. Речни парк Алкамара Слика 10. Национални парк Етна.

3. Историјски развој

Да бисмо разумели сицилијанску историју морамо прво да упознамо земњу и њене људе.
Историчари углавном највећу пажњу посвећују колонизаторима Сицилије, али изгледа да
су даљи преци, староседеоци Сицилије били Сиканци, који су саградили мегалитски 7
6
Базалт је изливена магматска стена.
7
Мегалити су грађевине из паног каменог и касног бронзаног доба.

12
споменик на Малти, пре око 3,800 године пре нове ере. Сиканци су најстарији урођеници
Сицилије.До 1000 године пре нове ере, Сиканци деле острво још са Сикулцима и
Елимљанима. Са доласком Грка на острво ови народи су се утапали са Хеленистичким
друштвом. Први Грци који су дошли били су из Минеке и Миноса., око 1500 године пре
нове ере. Они нису остали много на острву због тога што је њихов главни разлог доласка
била трговина а не колонизација. Око 800 година пре нове ере Грци и Феничани су
почели насељавање острва. Грци су прво основали Накос у близини Таормине, 735
година пре нове ере, затим Катанију, Сиракузу, Ариђенто и бројна мања насеља. Грчка
култура била је доминантна све док је нису заменили Римљани. Живот у Грчким
градовина-државама је могао бити демократски да није било честих периода хаоса.
Картагињани су друге народе наговарали да буду против Грка, што је довело до
персијских ратова, између 499. и 450. године пре нове ере. Овај рат је било прилика да
Картагињани освоје Грчке територије, међутим они су поражени.
До 262. године пре нове ере, Грци су почели мировне преговоре са Римљанима, који су
желели да припоје Сицилију као своју провинцију. Они су то на крају и успели после
Пунског рата. Римљани су желели, пре или касније да нападну Сицилију али ту њихову
одлуку убрзао је Мамертински сукоб. Мамертинци су били италијански плаћеници
унајмљени од стране тиранина Агатокла 8. 288. године пре нове ере они су заузели
Месину и побили велики број људи. Касније, Мамертанци су били поражени од
Сиракужана. Несрећни под грчком доминацијом, Мамертанци су затражили помоћ од
Римљана и Картагињана. Тада је почео Први пунски рат. Поразом Ханибала, 201. године
пре нове ере, Римљани су прширили своју моћ и на Сицилији и у северној Африци.
Сицилију тада захватају грађански ратови. Под Римљанима, Сицилија је доживеле велике
нивое корупције и експлоатације. Велики проблеми на острву били су и успешно
распрострањена грчка култура и обичаји. Тек за време владавине Августа почиње да се
уводи латински језик. Око 52. године на Сицилији је постојало неколико Јеврејских
заједница а митологија је била званична религија. Хришћанство је начинило своје прве
ударе на Сицилију око 200. године нове ере. 313. године, цар Константин је укинуо
забрану хришћанства, након чега оно нагло расте на острву. 330. године Цариград је
постао престоница Римског царства, а пет деценија касније хришћанство је постала
званична религија.
Варварска освајања, која су уследила када су Вандали и Готи дошли на обалу Сицилије
означила су почетак средњег века. Као и стари Грци и они су се борили међу собом.
Научници се углавном слажу да не постоји ни један разлог или узрок пада Римског
царства. Једноставно Римска империја, као и свака друга, није могла да одговори на
истовремене нападе са свих страна. Визигорски краљ Аларих је 410. године освојио Рим
и тада је отпочео пад Западног римског царства. 440. године почеле су на Сицилији прве
инвазије Вандлала. 476. године они су потпуно окупирали острво. 476. године Одоакар
руши Западно римско царство.
Након пада Римског царста настаје Византисјко царство или Источно римско царство.
Јустиниан је био први владар насталог царства. Византијски генерал Велизар је 534.
године протерао Вандале и Готе са острва. Острвао је тада званично припадало
Византијском царству. Хришћанска црква је била под надлежношћу Цариграда. Тако ће
остати све до 12. века. Готи су покушали да се врате на острво, међутим то је било
безуспешно и пар година касније прекинут је сваки утицај Гота на Сицилији. Цар
Констанс II је променио престоницу царства и Сиракуту прогласио новом престоницом
све до 668. године.

8
Агатокле је био краљ Сицилије.

13
Ислам је подстакао ширење Арапа са истока на запад преко северне Африке. Око 670.
године Арапи су основали Керуан и он се сматра првим муслиманским градом у Африци.
Ово место ми данас зовемо Тунис. Убрзо је велика већина Тунижана прихватила ислам и
арапски језик, а већина њих су били потомци Картагињана, Римљана па чак и Вандала.
Арапи су напали Шпанију и озбиљно почели да размишљају о инвазији Сицилије. Асад
ибн ел-Фурат 9је испловио из Туниса са више од десет хиљада Арапа, 827. године, и
пристигао у град Мацара на југозападу острва. Еуфемиус, византијски адмирал и
гувернер Сицилије, био је у сукобу са царем Михаилом II, који га је протерао. Понудио је
намесништво Зијату Алаху, који га је одбио. Убиство Еуфемиоса представља почетак
Арапског периода. До 903. године Арапи су контролисали Сицилију. Ислам је био
званична религија, иако су толерисали хришћанство и јудизам на острву. Арапи су увели
дудиње, поморанџе, пиринач и шећерну трску. Због тога што муслимани имају више
жена, популација Сицилије се удвостручила. До средине 11. века становништво Сицилије
је било једнако подељено између хришћана и муслимана, док у јевреји чинили мање од
једне десетине становништва.
Нормани су били у Италији деценијама. Они су били плаћеници за битке против
Византије или Папских покровитеља. Од 1038. до 1040. године окупирали су источни део
Сицилије. Папа Николај II није желео да острво буде у рукама Византије, као ни да на
острву буду муслимани. Ове папине жеље могли су да испуне једино Нормани, а они би
за узвтар добили своја земљишта. 1061. године Нормани освајају Месину, а десет година
касније и Палермо. Када је битка била завршена, Сицилија је опет била део Европе. Нова
владавина донела је верску слободу и феудални систем. Роџер II Сицилијански крунисан
је за краља 1130. године.
1198. године на престо долази Фридрих II Хоенштауфовен, који је наследио свога оца
Хенрија IV, Његова мајка је била ћерка Роџера Сицилијанског. Фридрих је био цар
Светог римског царства. У то време већина војника са Сицилије је учествовало у
крсташким ратовима, као и сам Фридрих. Током његове владавине, осим њега, католичка
црква је преко својих игумана и епископа имала највеће поседе. Фридрих је владао већим
делом Италије. Умро је 1250. године и наследио га је његов син Конрад IV. Фридрихови
наследници показали су се мање моћнији нго што је он био.
За време владавине династије Арагон, већина шума које су остале на острву су посечене
због изградње бродова и никада није поново засађено дрвеће. 1347. године бродови који
су дошли са Медитерана у Месину донели су са собом и кугу у Европу. Више од двеста
милиона Европљана је умрло од ове болести. Овај догађај довео је и до укидања кметства
тамо где је још и постојало.
Први универзитет на острву основан је 1434. године у Катанији. Само су богати грађани
и неке занатлије могли да шаљу своје синове на универзитрет. Пре два или три века
Сицилија је имала много већи број писмених грађана него сада,иако већина људи није
умела да чита и пише.
Племство је користило ту неписменост грађана у своју корист, да би их лакше
контролисали. Алфонско V крунисан је 1416. године и владао је 42 године. Био је велики
покровитељ учења и уметности и он је и основао први уневерзитет.
Шпанска инквизиција стигла је на Сицилију 1487. године и донела је са собом
катастрофалне последице. 1493. године шпански едикт против Јевреја примељује се и на
острву.Овај догађај довео је до великих емиграција. Осим неких православних

9
Започео је муслиманско освајање Сицилије.

14
хришћанских избеглица из Албаније, Сицилија је била искључиво римокатоличка од
1500. године.
17. век је био катастрофални век у историји Сицилије. Суша, као и неки други фактори
доводе до озбиљног проблена на острву. На Палерму је избила куга 1642. године. Такође
у ово време била је распрострањена и глад, до је жетва житарица била изузетно лоша.
Када је брод натоварен житарицом стигао у Сиракузу људи су га запленили. Они од
толике глади нису ни самлели зрна него су од целих зрна правили. У част Светој
Луцији10, 13. децембра у време поста се не једе брашно. Сицилију су захватиле и
природне непогоде а не само економске. Вулкан Етна је својом ерупцијом оштетио
велики број градова. Слаба жетва и дуготрајна економска криза највише су погодиле
Месину. Такође велики земљотрес 1693. године уништио је већи део југозападне
Сицилије.
1812. године на острву се укида феудализам. У ово време Сицилија доживљава
економски процват због налазишта сумпора. 1860. године Ђузепе Гарибалди 11је помагао
Пијемонту у рату против Аустрије. Након тога освојио је Сицилију и Напуљ.
Припадници његове добровољачке снаге називају се црвенокошуљаши и они су ушли у
Марсла на Сицилији, након чега је Гарибалди прогласио диктатором Сицилије. Убрзо
Гарибалди осваја целу Италију и ствара Краљевину Италију, под династијом Савоја.
1908. године земљотрес и цунами уништили су већи део Мецине када је погинуло две
трећине становника. Иако је победила у Првом светсом рату, Италија је била захваћена
великом економском кризом. Бенито Мусолини започиње оснивање фашистичког
покрета. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт 1922. године. Тада су наступили
сурови закони. Укинута је демократија, забрањен је рад свим странкама осим
фашистичкој, радницима је забрањен штрајк. Пописи из 1931. године показују да је на
Сицилији било до чак четрдесет одсто неписмених.
За време Другог светског рата, хиљаде становника изгубило је своје животе приликом
бомбардовања или борби. 1946. године, наком завршетка рата жене први пут добијају
право гласа. Монархија је била укинута, а нови демократски устав је донет 1948. године.
Такођу, у ово време почиње нагли економски развој. 1953. године нафта је откривена око
Рагузе и Гела.
Данас је еконоски развој успорен. На острву је од 20 до 60 одсто незапослених. Извоз
хране се повећава од 1990. године као и туризам, али то није довољно да доведе до
економског пораста. 1969. године земљотрес је уништио неколико локалитета у долини
Беличе, у западном делу Сицилије, и претворио их у градове духова. Држава није имала
економске могуђности да ове градове обнови. На острву настаје једна од највећих мафија
19. века Коза Ностра. Данас је председник Сицилије Рафаело Ломбардо.

4. Становништво

Непрекидни ратови , епидемије и глад узрок су великим колебањима броја становника. У

периоду од 1961. до 1971. године на Сицилији је прву пут јавља демографски пад.
Популацијска криза наступила је у раздобљу од 1951. до 1961. године, а наставља се у
раздобљу од 1961. до 1971. године. Тада је на Сицилији било највише провинција које су
биле захваћене депопулацијом.
10
Света Луција је била хришћанска мученица, која је због своје вере поднела жртву. Она се сматра
заштитницом очију и вида.
11
Био је италијански револуционариста који се залагао за уједињење и слободу Италије.

15
У другој половини 19. века започела је јака емиграција у прекоморске земље, развија се
индустрија, а са њом и градови и услужна делатност, а све ово је покренуло јаке
унутрашње миграције. Сељаци су били социјално незаштићени, без пензија и социјалне
помоћи, без законодавства које би их штитило. Природне непогоде као што су поплаве,
суше стално су погаћале сељаке а они ни од кога нису добијали помоћ. Тада су схватили
да је школовање битно и да придоноси шанси за животни успех. Мећутим, неки су
живели далеко од школа а неки нису имали могућности да школују своју децу. У
најразвијенијим деловима Сицилије, сељаци се пресељавају у централна насеља. Тако је и
настала депопулација, искључиво у планинским пределима западне Сицилије. Велики
пораста становништва забележен је у обалним провинцијама, уз обалу Тиренског мора
или у крајевима у којима је проширена техника наводњавања. Такође, велика густина
насељености је била на обалама где су били велики индустријски градови-луке. Постојале
су и обале које су биле ретко насељене због тога што су биле престрме за градњу. Ипак су
најгушће били насељени изоловани делови обала Сицилије. Сицилију је, од 1951. до
1961. године напустило 389 000, а у периоду од 1961. до 1971. године чак 612 000
емиграната. Највише емиграната је било 1970. године када је емигрирало 12,6%
становника Сицилије.
Данас на острву живи око 5.037.800 становника. Просечан животни век за мучкарце је
око 73 године а за жене око 78 година. Осим Сицилијанаца, на острву живе још и
Албанци и Северноафрички муслимани.
Због своје историје на острву је било више различитих религија. Јудаизам је био
заступљен у Сицилији до 15. века. Тада је овој религији припадало око 5 % до 8%
становништва. У средњовековниј Сицилији, када су Арапи владали, била је
распрострањена исламса вера. У Сиракузи је постојала мала хришћанска заједница, када
је Свети апостол Павле проповедао тамо. У то време хришћани су идаље били тајна
секта. Током Нормандског периода развилао се католицизам, у местима која се била под
јуресдикцијом Рима. Протенстатизам је настао у Палерму након уједињења 1860. године.
У 20. веку на Сицилији се повећава број атеиста. Данас на Сицилији је доминантан
римокатоличка вера.
Пољопривреда је темељ сицилијанске економије. Главни проблеми прољопривреде јесу
немогућност да се повећа број обрадивих површина, недостатак воде, делови поседа нису
довољно продуктивни. Ипак један од највећих проблема је чињеница да се обрадиве
површине не могу повећати. Разлог за то је што се шире градови а напуштају се села и
обрадиве површине у најнеповољнијим пределима. Под јаким притиском сеоске
сиротињеи беземљаша италијанска влада је 1950. године започела програм аграрне
реформе у којој је одузимана земља и дељена беземљашима да би се повећао број ситних
поседа. Производња пиринча је последица арапског утицаја који су имали на Сицилији у
9. веку. Узгој винове лозе на острву почиње још у 2. веку пре нове ере. Винарство је
веома битно за локалну економију. Једно од најпознатијих сицилијанских вина је
Марсала. Маслине су почели да гаје грчки колонизатори. На Сицилији маслине расту без
икаквог реда па се формирају и читаве шуме маслина. Од маслина најчешће производе
квалитетно уље. Смарта се да су агуме донели Арапи. У агуме спадају наранџе, лимуни и
мандарине. Њихова производња има велики значај у економском животу на острву. На
првом месту је производња наранџи. Од орашастог воћа узгајају се бадеми, лешници и
пистаћи.
Сточарство је веома битна за прехрану становништва. Најчешће се узгајају овце, козе и
коњи. Такође, сточарство даје сировине за рад бројних фабрика.

16
Рибарство је најважнија привредна грана на острву. Рибом је најбогатији јужни и
југозападни део Сицилије. Најчешће се лове туне, сардине и скуше. У неким деловима
Сицилије постоји традиција узгоја остига и дагњи
.

5. Туризам Сицилије

Сицилије је једно од најлепших острва Средоземног мора. Из Србије се до острва може

стићи колима или авионом. Пут до Бара је најтежи. Након доласка у Бар, путовање се
наставља трајектом Бар-Бари. Трајектом се путује целу ноћ и ујутру се стиже у Бари.
Искусни путници саветују да из Барија треба отићи одмах и то са затвореним прозорима
на колима. Када се стигне до шпица и штикле на италијанској чизми, прелази се за
двадесет минута Месинским каналом и стиже на Сицилију. Туристи препоручују да се на
том месинском броду пробају аранцине. То су поховане ћуфте од питинча са ситно
сецканим поврчем и рибом. Такође, пошто је бензин три пута јефтинији у Црној Гори,
саветује се да се тамо и напуни ауто. Најважније поморске луке острва су Палермо,
Месина, Катанија, Августа, Трапани и Џела.
Пут авионом до Сицилије траје до два и по сата. На острву тренутно постоји седам
аеродрома од којих су најзначајнији Катанија-Фонтанароса, Палермо-Пунта Раиси и
Трапани-Бирђи.
На острву постоји неколико аутопутева. А18 спаја Месину и Катанију, А19 спаја Палермо
и Катанију, А20 Месина- Катанија, А29 Палермо-Трапани.
Сицилија се сматра великим музејем архитектуре са остацима старогрчких и римских
градова, граћевина јединствене норманско-апарске-византијске културе и ликалног,
сицилијанског барока.
Арапи су на Сицилију увели плави патлиџан, пиринач, слаткасту и зачињену
кухињу.Французи и Шпанци су увели посебне додатке. У исхрани преовлађују пасте,
парадајз, поврће, морски плодови. Меса има мало и јако је скупо. Вина има много.
Посебан доживљај су слаткиши. Главни специјалитет је рикота, мекани колач са кремом
од овчјег млека и кандираним воћем. Такође, највеча атракција је марципан или паста ди
мандорла. Овај слаткиш је сачињен од бадема, шећера, лимуновог сока и мало брашна.

17
 6. Палермо

Слика 11. Палермо

Иза рта Заферано отвара се велики и сјајан залив Палерма. Клима која је тако блага на
целој Сицилији овде оставља утисак трајног пролећа, која подстиче раст бујне вегетације
пре свега воћа. У центру ове приморске луке лежи прелепи град Палермо, главни град
Сицилије. Из Палерма простире се велика, зелена и плодна равница Конка д'Оро.
Одличан положај овога града је, још у Античко време, подстакао развој ове луке која је
данас највећа на Сицилији и једна од најбитнијих лука Италије.
Палермо је увек имао активан политички, економски и културни живот у свим
периодима: под Римљанима, Арапима, Норманима, Немцима.
Споменици који красе овај град су очаравајући, и они су сведоци развоја уметности кроз
векове и сваки пут када би дошле у контакт са неком другом цивилизацијом добијали би
нове форме.

18
Катедрала у Палерму је прелепа грађевина која је настала у 18. веку. Током њене
изградње ујединиле су се готска и норманска уметност. Изградња ове катедрале започета
је још у 12. веку у византијском стилу. Међутим убрзо је претворена у џамију. Како је
растао утицај хришћанства и катедрала је придобила другачији облик. Данашња фасада је
у готском стилу, која је рађена око 200 година.

Слика 12. Катедрала у Палерму.

Слика 13 .Унутрашњост катедрале

.

19
 Позориште Масимо је највеће
позориште Италије и треће по
величини у Европи. Посвећено
је Викториу Емануелу II.
Пројектовао га је Базиле 1875.
године у неокласичном стилу.
1974. године је затворено због
реновирања а поновно отварање
било је 27 година касније, 1997.
године. Позориште је смештено
на тргу Верде. У овом
позоришту је Френсис Форд
Копола нашао своју
инспирацију за сцене култног
филма Кум.

Слика 14. Позориште Масимо

Трг Преториа познат је по

фантастичној фонтаи
Преториа. Фонтана је
изграђена у Фиренци по налогу
шпанског принца Дон Луиђија
ди Толеда. Фонтану је
изградио Франческо
Камилиани. У почетку је
фонтана била сачињена од 48
различитих статуа и била је
намењена за приватну башту.
Међутим када је Дон Луиђи
одлучио да се пресели у Напуљ
ову фонтану је продао
Палерму. 1574. године она је
пренета у Палермо. Сваки
комад фонтане бродовима је
стизао до Палерма, али
приликом тог транспотра неки
делови су оштећени а неке
делове су задржали власници.
Током 18. и почетком 19. века
неки су сматрали да је ова
фонтана фонтана срама због Слика 15. Фонтана Преториа
нагих статуа. Од тада па до
2003. године ова фонтана није радила. Фонтану чине наге статуе људи, сирена и нимфа.

20
 Позориште Политеама
смештено је у центру
Палерма. Изградња
позоришта почела је 1867.
године. Прво што су желели
је да позориште дању буде
отворено, али су на крају
одлучили да направе и кров.
1874. године изведена је
прва представа. Прошле
године почела су
реновирања фасаде
Политеама. Позориште је
урађено у неколасичном
стилу са бронзаним коњима
на крову испред улаза.

Слика 16. Позориште Политеама

Црква светог Јована је

настала у 12. веку. Након
исламског освајања
Сицилије претворена је у
џамију. Међутим, наком
норманских освајања она
је опет враћена
хришћанима. Црква је
током векова доста
измењена. Реновирана је
1880. године у покушају да
се врати првобитном
изгледу. Црква је позната
по својим црвеним
куполама које показују
арапски утицај. Међутим
ова црвена боја није
оригинална. Приликом
реновирања, архитекте су
пронаше трагове црвене боје на куполама и решили да све куполе обоје у црвено.
Слика 17. Црква светог Јована

21
 Краљевска палата је прелепа
грађевина за коју се сматра да је
изграђена још у 9. веку. Рани
делови ове зграде видљиви су
још у темељу и подруму, где су
присутни типични арапски
сводови. Негде око 1132. године
сицилијански краљ Роџер II
наредио је да се палата
преуреди. Најлепша капела је
Палатина која је урађена са
традиционалном хришћанском
иконографијом и арапском
таваницом. Палата је отворена
сваким даном осин недељом до
поподневних часова.

Слика 18. Краљевска палата

Света Росалиа је црква која

је смештена на врху планине
Пелегрино у пукотинама.
Изграђена је у 17. веку. У
планини постоји велика
количина воде која је
усмерена ка споља. Росалиа
је била из породице
норманских племића.
Легенда каже да си њу до
пећине довела два анђела. На
зиду пећине је написала да је
она у пећину дошла да живи
због љубави према Исусу
Христу. Умрла је 1166.
године. 1624. године на
острву је избила куга. Тада се
њен лик појавио ловцу коме
је рекла да дође до планине и
њене кости однесе у
Палремо. Ловац је пронашао
њене кости и када се вратио у
Палермо, куга је нестала.
Слика 19. Црква свете Росалие
Након овога она је проглашена
за свеца. Њене кости се идаље налазе у том светилишту.

22
 Абателис палата је једна од
најлепших грађевина 15. века
са елементима готског и
ренесансног стила. Зграда је
данас кућа Националне
галерије Сицилије, музеј
великог значаја јер нуди
широки избор слика и
скулптура разних векова, и
показује разне
трансформације које су се
догодиле при контакру са
византијском, норманском
уметности и уметности
Италије. Многа ремек-дела су
изложена овде као што су
дела: Антолена да Месина,
Лаурена, Гагинија. Неке од
Слика 20. Абателис палата
слика које се налазе у музеју
су: Благовести од Месина и Тријумг смрти непознатог сликара.

Слика 22. Тријумф смрти

Слика 21. Благовести

23
Национални археолошки музеј је већ
у 19. веку био веома значајан, због
бројних вредних археолошких
ископина пронађених на Сицилији,
прецизније из Силанунте. Музеј је за
време Другог светског рата био доста
уништен због бомбардовања, али је на
крају опет обновљен. У музеју, који има
три спрата, окупљене су археолошке
ископине највећег интересовања. У
музеју су, из Селинунте12 неколико
метопа13, које својим различитим
облицима показују да су их радили
више аутора. Доминантан стил је
архајски, али се једино препозна у
јаким анимацијама људског карактера.
Други одељак музеја је посвећен ономе
што се ископало из других делова
Сицилије. Грчка уметност је такође
заступљена. Колекција сидара, амфора
и других објеката који су пронађени у
мору су веома фасцинантни.
Слика 23. Национални музеј, Палермо

Четири угла је традиционални

центар Палерма. Многи
споменици и цркве су смештени
управо овде. И ако овај део сви
знају као четири угла, његов
званични назив је Трг вигилена.
Овај назив је добио по шпанском
принцу који је на овом месту
градио скулптује 1611. године.
Свака од четири грађевине, које
чине овај трг, има три нивоа која
су прекривена барокним
скулптурама. Те скулптуре је
дизајнирао Ђулио Ласо.
Скулптуре илуструју различите
теме као што су годишња доба,
шпански краљеви или религијске
теме.

Слика 24. Трг четири угла

12
Селинунт је древни Грчки град који јее сада археолошко налазиште на југу Сицилије.
13
Метопа је простор између два триглифа на фризу дорског реда.

24
 Слика 25. Катедрала
Монреале је мали град недалеко од Палерма.
Удаљен је од Палерма само 8кm. Посета овог
места је пре свега интересантна због катедрале.
Катедрала постоји од 12. века и остала је знатно
непромењена осим пар промена које су
направљене у 14. веку због пожара. Ова црква Слика 26. Унутрашњост катедрале
представља једну од највећих израза
средњовековне италијанске уметности. Мотиви испреплетених лукова декоришу
спољашње стране, показујуђи нам структурне карактеристике посебно код апсида.
Унутрашњост цркве је величанствена, поготово због својих фресака. Комплекс Монреала
чине црква, палата и манастир.
Манђело је мали град у близини Палерма. Градић је првобитно био рибарско село, али је
крајем 19. века је прерастао у центар туризма. Током викенда ове пешчане плаже су
препуне људи. Мариђенто је данс најпопуларнија градска плажа.

Слика 27. Манђело.

25
Италијанска кухиња је свакако једна од најпознатијих шитом света. У Палерму на тргу
Сан Франческо налази се ресторан Антика Фокачериа који служи праве сицилијанске
специјалитете. Најпознатији палермски ресторан је Папоф кухиња у близини Масимо
позоришта. Ту праве најексклузивније сицилијанске специјалитете. Зграда у којој је
смештен ресторан изграђена је у 18. веку. У летњем периоду се препоручује да се проба
сладолед гранита, различитих укуса, у неком од бројних кафића у близини Политеама
позоришта. Ту је шетачка зона која је затворена за превоз. У мањим споредним улицама
могу се пронаћи продавнице које продају разне предмете, од антикварних до ручно
рађених.

7. Kатанија

Слика 28. Катанија

Катанија је у прошлости имала моменте напретка и снаге, али и драматичне моменте
када је град више пута био уништен због ерупције Етне. Катанија се увек уздизала и сада
је веома активан град. Посетом овог града могу се видети величанствена уметничка дела
као катедрала, Урсино замак, црква Свете Агате, музеји, неколико старих зграда као што
су позоришта, амфитеатар и одеон. Да би се употпунио обилазак Катаније, мора се обићи
и Етна.

26
 Замак Урсело је конструисан по
наређењу Федерика II, изграђен у
13. веку. Ова грађевина је једна
од ретких која је преживела
земљотрес у 17. веку. Замак има
правоугаони облик са четири
куле на крајевима и отвореним
двориштем. Пре земљотреца овај
замак је имао поглед на море.
Данас он је окружен улицама и
продавницама и налази се у
централном катанијском тргу,
што је веома чудно посетиоцима.

.
Слика 29. Замак Урсело

.
Катедрала Катаније представља срце
овог града. Катедрала је урађена у
барокном стилу и једна је од
најинтересантнијих грађевина.
Унутрашњост је веома раскошна.
Катердала је саграђена у 12. веку и до
данс је доста пута реновирана због
честих земљотреса и вулканских
ерупција. Трг на коме се налази
катедрала је главни тгр Катаније. У
центру овог трга у 16. веку саграђена је
Фонтана слона, која је данас симбол
овога града

Слика 30. Катердала

Слика 31. Фонтана слона

27
 Црква свете Агате, смештена је на
главном тргу. Изграђена је у барокном
стилу, крајем 11. века. Агата је била
хришћанска мученица. Одрасла у у
Палерму, у имућној породици. Када је
започео прогон хришћана Агата је
ухапшена и одведена на суд. Због њене
невероватне лепоте, судуја јој је
предложио да се уда за њега. Како га је
она одбила изговором да се она верна
само богу, судија је ставља на тешке муке.
Након неког времена наредио је и да јој
одрубе главу. Агата је проглашена за
светца.

Слика 32. Црква свете Агате.

Манастир светог Николе се налази у комплеску цркви, у историјском делу Катаније.

Овај комплекс је саграђен када су га монаси, у 16. веку, саградили да би се заштитили од
лаве и лопова. Међутим, лава је уништила овај манастир као и неке околне цркве. Било је
потребно доста времен да се манастир, због своје величине, реновира. Скоро тридесет
година након тога уследио је земљотрес који га је још више уништио. Наком Другог
светског рата све цркве су уништене бомбардовањем, осим Светог Николе. Фасада
манастира данас није скроз потпуна. У овом комплексу данас се налазе библиотека, музеј
и сала за ручавање. Читаоци могу да посећују ову библиотеку, док су под и свод украшеи
фрескама.

Слика 33. Манастир светог Николе

28
 Римски амфитеатар у
Катанији је изграђен у 2.
веку. Стање амфитеатра се
убрзо погоршало, јер су
људи користили камење које
је падало за изградљу
градских зидина. У 11. веку
лава је уништила већи део
амфитеатра. У 17. веку
земљотрес је скроз унитио
ову грађевину. Данас је
испред овог амфитеатра
налази пијаца на којој се
могу наћи све врсте риба,
поврћа, воћа из целе
Сицилије.

Слика број 34. Римски амфитеатар.

Масимо Белини је оперска

кућа у Катанији. Изградња
је завршена 1890. године
после скоро двеста година
покушавања да се сагради.
Назив је добила по
катанијском чувеном
композитору Винћенцу
Белинију, који је своју славу
стекао опетом Норма. На
отварању овог позоришта
изведена је његова опера.
Ентеријер је прелеп, зидови
су украшени сликама а у
овој лепоти може да ужива
око 1.200 људи.

Слика 35. Масамо Белини позориште

29
Палата Бискари је једна од
најлепших и добро познатих
палата. Њена изградња почела је
1702. године, наком
катастрофалног земљотреса 1693.
године. Династија Бискари је
започела изградњу. Палата је
упочетку имала само један спрат.
Данас се палата састоји од
седамсто соба, са погледом на
луку. Током 20их године вода
океана је стигла до бастиона14.
Зидови палате су китњасти са
фрескама које су идаље нетакнуте.

Слика 36. Палата Бискари

Слика 37. Унутрашњост палате Бискари

У Катанији се такође могу пробати неки типични сицилијански специјалитети. Катанија

је поносна на свој специјалитет аранкино, који се састоји од пиринча, меса, парадајз соса
и грашка. Такође, ове се могу пробати и добри рибљи специјалитети пошто Катанија има
велику луку. Друга позната јела су паста ала норма од тестенине и парадајз соса које је
преливен патлиџаном и салата рикота. Већина ресторана и фаст фуд објеката су затворена
у време ручка од 1 до 4 сата, а недељом у поподневним сатима.

14
Бацтион је петоугаоно утврђење.

30
 7.1. Eтнa

Слика број 38. Вулкан Етна

Најжешћа ерупција Етне догодила се 1669. године. Тада је скроз уништила Катанију и са
висине од 4.000 m смањила се на 3.323 m . Друга велика ерупција догодила се 1810.
године када су се формирала 23 нова кратета. Последњи пут Етна је прорадила у марту
2012. године. Сицилијанци имају одличне сеизмолошке службе. Станице су им смештене
у близини највишег кратера. Могу да предвиде ерупције и до три сата унапред. Чим
постоји и најмања сумња одмах евакуишу становништво. Тада се путања лаве усмерава
ка мору. У подножју вулкана налази се неколико мањих градова и безброј села. Тло у
подножју је веома плодно.
Пут до Етне се први пут прекида на 2.000 мm Када се стигне дотле по правилу се облаче
зимске јакне и цокуле. Тада се пут наставља џиповима и стиже се до скоро 3.000 m. Даље
је превише ризично да се иде. Опрема је неопходна јер је на тој висини температура око
0ºC, можда некад и нижа. Поред свега тога ветар јако дува. На путу до врха пролази се
поред насеља Санта Венерина, које се још опоравља од земљотреса. После неколико
километара сво зеленило полако нестаје и пут постаје прашњав и црн. Иза брда се налази
место Заферане које је пре земљотреса било чувено по меду, ливадама и шумама. У том
месту се налази и хотел у коме зими одседају скијаши. Што је врх све ближе то предо
постаје све црњи. На висини од 2.000 m где се прави прва пауза налази се ресторан.
Такође, на том месту праве нову жичару пошто је стару уништио земљотрес. Да би се
даље наставио пут морају да се попуне одговарајући формулари да тамо идемо на
сопствену одговорност. У ресторану има доста туриста и мала продавница у којој се
продају разгледница са сликама вулканских ерупција. Од опреме се добија јакна са много
џепова и ципеле два броја веће. Након тога се улази у џипове који возе даље ка врху. Пре
ерупције на том месу је била кућица-одмаралиште. Легенда каже да је један филозоф из
Ариђента желео боље да упозна вулкан и зато је ушао у један од његових угашених
кратера. Прича се како је следећа ерупција избацила само његове сандале.
Велики сисари су некада живели на бочној страни вулкана. Данас је чешће виђају лисице,
куне, дивље мачке, зечеви и мишеви. Неке од ових мањих сисара помажу да се одрже

31
прице грабљивице као што су сиви соко и златни орлови.Долина Бова је вулканса
калдера15, која има облик потковице. Сачињена је од камења, стена и лаве. Најбоље време
за посету Етне је када ерупција ствара лаву. Нажалост, ови догађаји се не могу планирати
много унапред и захтевају одређену флексибилност путовања. Међутим, ерупције могу
трајати дужи временски период. Једном је ток лаве у долини Бове почео у децембру 1991.
године и трајао је све до пролећа 1993. године.

Слика 30. Ерупција Етне 2012. године

Слика 39. Један од кратера Етне

15
Калдера је облик који вулкан ствара када се уруши сам у себе.

32
За Етну се везују бројне легенде и веровања. За старе Грке била је царство Вулкана, бога
ватре и станиште Киклопа на кога указују три велика кратера која симболишу три његова
ока. Прво место у симболици Етне заузима Херкул. Када се он преврће у кревету или
хрче, на Етни настају земљотреси. Етна се пуши када Херкул размишља, а ерупција лаве
се дешава када је бесан.
.

33
 8. Месина

Слика 41. Град Месина

Месина је постала веома важна лука за превоз туриста између острва и остатка Италије.
Град је имао веома дугу историју. Напредак и развој су прекунути због многих неприлика
које су изазвале ужасне карастрофе. Ове катастрофе су још у Античко време смањиле
популацију, уништиле зграде и угрозиле економију.

Међу нагорим катастрофам био је земљотрес 1908. године и дуге серије бомбардовања за
време Другог светског рата. Поред свага овога, град је побољшао своју економију,
превазишао безбројне препреке. Месински мореуз је био веома страшан у античко време.

Људи су веровали да овде живе моркса чудовишта Скила и Харибда, због вирова и
снажних струја. Најпознатији сликар из Месине био је Антонело де Месина, одличан
сликар 15. века. Због великог земљотреса који је потпуно уништио Месину већина
грађевина је из 20. века, само мали број старијих грађевина је успело да се обнови.
Лука у Месини је велика и добро опремљена и лако би могли сви поморски саобраћаји да
се обављају овде. Путници су током пута безбедни. Док се завршава на врху присталишта
са тврђавом Сан Салватор, на којој се налази статуа Богородице.

34
 Катедрала у Месини је
упркос честом уништењу
успела да се сачува до данас.
Изградња катедрале почела
је 1120. године за време
владавине Роџера II. Испред
катедрале налази се фонтана
Орион која је саграђена око
1500. године. Лево од
катердале налазио се
споменик Богородице који је
1900. године пребачен на
трг. Фасада ове катедрале је
карактеристична по
украшеном мермеру и
рељефу из 14. века. Три
улаза у катедралу су урађена
Слика 42. Катедрала
у готском стилу.
Унутрашњост је скроз обновљена, У близини катедрале, архитекта Валенти је изградио
звоник, који је највећи механички сат на свету. Када откуца подне све фигуре је покрену.
Лав режи, петао пева, анђели лете, Богородица се благосиља, Христ је појављује, Голуб
лети, појављују се црква и смрт са косом, дан прође и појави се месец.

Црква санта Марија Алемани најбоље

представља утицај готичког стила на
Медитерану. Изграђена је у 13. веку по
наређеми Фридриха II. Олуја је у 17. веку
муњом оштетила кров, а земљотрес у 18.
веку је скроз уништио фасаду. Након тога
су донели одлуку да се цела западна
фасада сруши и да се црква скрати. 2001.
године црква је поново отворена за
јавност.

Слика 43. Црква санра Марије Алемани

35
 Црква Анунциата деи Каралани је
изграђена у 12. веку у норманском
периоду. Важи за једну од најстаријих
грађевина града. Црква је саграђена на
остацима паганског храна посвећеног
Нептуну. Фасада цркве је обновљена
након поплаве у средњем веку.
Најлепши део цркве су спољашње
апсиде. Црква се издваја по својој
разноликој архитектури нормансој,
арапској и византијској. Ово је једина
зграда која је преживела земљотрес
1908. године

Слика 44. Црква Анунциата деи Каралани

Национални музеј је изргађен почетком 20. века. Ту је прикупљено све што је било
раштркано од цркви и других музеја у граду после земљотреса и сачувано. Музеј је
интересантан по богатству и вредности уметничких дела.
Овде се налазе дела Антонела де Месина, једног од највећих италијанских сликара. Овде
су такође и неке скулптуре и портрети из античког времена. То је двориште где су
постављене скулптуре и архитектонски остаци. Такође, овде је и оригинална прелепа
статуа Нептуна, која је била део фонтане у Фиренци. Ова статуа је сада замењена
копијом. Нека од слика које се налазе у музеју су Обожавање пастира и Васкрсење
Лазара. Обе слике је насликао италијански сликар Каравађо. Скулптура Богородица са
дететом од Лаурана, из 15. века, се такође тамо може видети као и полиптих 16светог
Георгија од Антонела де Месина, која је насликана 1473.године.

Слика 45. Полиптих светог Георгија

16
Полиптих је слика или рељеф који је урађен из више делова

36
Посетиоци Месине могу да иду на многобројна крстарења. Најбоље време за то је када је
летња сезона. Треба обићи Фаро торањ. Он је некада био електронски студ Месинског
залива. Торањ је висок око 230 m а када се стигне до врха, види се божанствен поглед на
Месински мореуз. Што се тиче јела, најбоље пицерији су у пице Капетано.

8.1. Таормина

Слика 46. Град Таормина

Таормина је град који је изграђен дуж планине Тауро, на 250 m надморске висине. Овај
град је одувек био туристички. Током историје кроз њега су прошли прво Грци, затим
Римљани, Византијци, Арапи, Нормани и Шпанци. Бирали су овај град за летовање због
његовог сјајног положаја. Први који су баш развили туризам Таормине били су
Немци.Они су овде стигли у потрази за историјским споменицима. 1787. године Гете је у
својој новели ,,Путовање по Италији“ назвао Таормину ,,парче раја“. Од 20. века у
Таормину долазе још и Французи, Американци, Енглези а у последње време све више
долазе и Срби.
Таормину су основали стари Грци који су живели поред Наксоса. То је био најстарији
град на Сицилији. Изграђена је у облику рибљег скелета па се због тога све улице
повезује највеша улица Умберто I.

37

Слика 47. Палата Сан Стефано
башти и данас постоји јама за скупљање кишнице. Општина је ову палату откупила од
Вићенца де Спуке, наследника породице, за 64 милиона лира.
Слика 48. Амфитеатар
А током лета на истом месту се одржавају позоришне представе и концерти.
38
Палата Сан Стефано је
саграђена у 12. веку. Урађена је
комбинацијом норманско
арапског стила. Породица
Спука је дошла на Сицилију и
оно је било само један део
њиховог поседа. Горњи спрат
сазидан је касније али се не
разликује пуно од
средњовековног изгледа, осим
вишебојених камења и прозора.
Овај дворац је данас под
власништвом града и повремено
се користи за неке јавне скупове
или венчања. Ова породица је
била само једна од многих
имућних на Таормини. Овај
палата има прелеп поглед на
палнину Етна. Са обе стране
био је фриз који је формиран од
камене лаве и белог камења. У
18. веку додатно су направњене
степенице са спољашње стране,
које иду од приземља до спрата. У
Грчко-римски амфитеатар
је други по величини на
Сицилији. Ово је
најзначајнији споменик у
Таормини. Први пут је
изграђен у антилко време, у
3. веку пре нове ере. У 2.
веку су Римљани на
темељеима овог првог
амфитеатра изградили нови.
Користили су га за борбе
гладијатора и такмичења.
Већим делом је изграђен од
цигли. Направљен је тако да
се као природна
сценографија користи стена
на којој се налази. У
амфитеатру се сваке године
од 15. маја до 15. јуна
одржава филмски фестивал.
Одеон су изградили Римљани још 21.
годину пре нове ере. Ово позориште је
много мање од осталих, што показује
колико је њима тада била битна култура.
Откривено је случајно 1892. године.
Одеон је открио ковач по имену Антонио
Бамбара који је копао по свом имању.
Годину дана касније почела су
ископавања када се појавио Одеон. Био је
веома оштећен. Подељен је на три дела:
сцена, оркестар и пећина.
Слика 50. Палата Корваја
39
Слика 49. Одеон
Палата Корваја је изграђена
током 11. века. Арапи су да би
ојачало одбрану града изградили
кулу која данас главни део
палате. Убрзо је саграђено и лево
крило као и степениште које из
приземља води до првог спрата.
Десно крило саграђено је тек у
15. веку. Палата је добила име по
породици Корваја, која је била
најстарија и најотменија
породица града. Зграда је
мешавина различитих стилова
због епоха кроз које је прошла.
Стилови су арапски, нормански и
готички. Након завршетка Другог
светског рата палата је била у
јако лошем стању, када је
градоначелник Таормине одузео
палату и реновирао. Данас је у
њој туристичко-информативни
центар.
 Плажа Мазаро се налази
близу града. Жичаром се
стиже до малог села Мазаро,
које има прелепу плажу. До
плаже се може стићи и
аутобусом и колима, али се
препоручује да се иде
жичаром због великих гужви.
Плажа има две увале одвојене
камењен. Густо растиље расте
свуда око уличица тако да је
јако тешко орјентисати се.
Током летње сезоне плаже су
препуне, највише
Европљанима. За прави одмор
препоручује се да се оде негде
у априлу када није ни
претопла, али је веома мирно
да може да се ужива.
Слика 51. Плажа Мазаро

Села Сицилије лоцирана су по брдима. Филмска екипа филма ,,Кум“ изабрали су за

локацију снимања село Савока и Форка д'Арго у близини Таормине. Села су пуна
напуштених цркава, тврђава, напуштених кућа. Међутим у оба села се граде куће које не
прате дух села. Орлово гнездо, село Кастел Мола изнад Таормине, из кога се пуштају
соколови, сачувало је традицију у производњи ликера од бадема.
Етна се види са свих страна Таормине. Етна је настала пре 500.000 године и до данас
локано становништво је назива ,,добри“ вулкан, јер ректо убија људе.

40
 9. Сиракуза

Слика 51. Сиракуза

Сиракуза је стварно јединствен град. Развој током историје, величанствени археолошки

остаци и уметност, једноставно привлаче. То је радила у прошлости али и сада, један од
градова у коме морамо да се задржимо ако обилазимо Сицилију. Немогуће је у неколико
речи спојити уметнички и историјски пут. У периоду када це острво Остригиа први пут
настањено, сав тај временски период под грчком цивилизацијом, је био врхунац.
Пронађени су очекивани остаци грчке колиније, као што су пронађени остаци из римског
периода. Најстарији део града је веома интересантан, мора се видети чудесно позориште,
амфитеатар, пећина, археолошки музеј и још много прелепих ствари.

41
Аполонов храм је Грчки храм из 6.
века пре нове ере. Овај храм је
најстарији познати дорски храм у
западној Европи. На натпису пише
да је храм посвећен Аполону,
међитим наком што је Цицерон
дошао до Сиракузе, рекао је да храм
посвећен Атениди. Када је
Византија владала Сицилијом овај
храм је претворем у византијску
црвку. Након доласка Муслимана,
претворен је у џамију. Тек када су
дошли Нормани, вратили су цркву.
Данас је овај храм у рушевинама и
може смо да се назире његова лепота. Слика 52. Аполонов храм

Аретузина фонтана
је одбила име по
Аритузи. Она је у
грчкој митологији
била нимфа. Била је
ћерка морског бога
Нереја и његове жене
Дорис,која је била
морска нимфа. У њу је
био заљубљен Алфеј,
речни бог. Она је да
би побегла од њега
преобратила се у
извор, а он да би
могао да је прати
преобратио се у реку.
На том месту где је
фонтана, верује се да
су се спојили извор и
Слика 53. Аретузина фонтана
река.

42
 Римски амфитеатар је
трајало од 4. до 3. века пре
нове ере. Један је од
највећих касно изграђених
амфитеатара. Под је
исклесан од камена, како
би се спречило пропадање.
Постоје два улаза у арену.
Један је главни, централни
улаз. У подножју
степеница налазиле су се
одаје из којих су
животиње и гладијатори
излазили у арену.

Слика 54. Римски амфитеатар

Замак Еурало је веома интересантна грађевина. Да би се Сиракуза одбранила од напада

Картагине и да би се заштитио град од непријатеља изграђен је обав замак. Подигао га је
Диносије и његова изградња је трајала од 402. до 397. године пре нове ере. Људи су
одушеељени овом величанственом структуром, чврстоћом и организацијом целог
комплекса. То је била грађевина са великим броје ровова, унутрашњих ходника у којима
су људи могли врло брзо да се крећу, торњева, цистерни и снажних зидова.

Слика 55. Замак Еурало

43
 Уво Диониса је вештачка пећна која је
дугачка 65 m и висока 23m. Име јој је дао
Каравађо када је 1586. године у пратњи
локалног археолога Мирабела, посетио
пећину. Овај облик га је подсетио на
људско уво. Тада је настала легенда да је
Дионис ископао ову пећину и користио је
као затвор. Пећина је веома позната због
акустичних ефеката које производи.

Слика 56. Пећина уво Диониса

Античко позориште је изграђено

на месту старог позоришта чија је
историја повезана са Есхилом,
једним од првих великих грчких
трагичара, Епихармом, оцем грчке
комедије и њиховим савезницима.
То раније позориште је сведок
премијерних извођења
трагедије ,,Персијанци“ и ,,Жена
Етне“, написаних да би се
прославило откриће Етне.
Позориште је доживело пуно
промена током времена,
трансформисано је током Римског
царства. Током владавине Карла V
древно камење овог позоришта
Слика 57. Античко позориште коришћено је за изградњу
утврђење. Саграђено је између 6. и 5. века пре нове ере. Ово позориште нема само велики
архитектонски значај, већ и културни јер је на основу тога познато да су имали веома
активан позоришни живот

44
 Пећина Кордари је каменолом, који је био затворен за јавности од 1984. године. Ова је
пећина позната због тога што је седам
хиљада Атињана, након што су их
поразили Сиракужани, били присиљени да
раде. У једној од својих беседа, римси
аутор Цицерон, хвали лепоту каменолома,
коју посетиоци данас лако могу да
разумеју. Данас овде расте веома богата
вегетација, као што су олеандри, плодови
кактуса, агруми, агава и многе друге
биљке.

Слика 58. Пећина Кордари

Базилика светог Јована је

Слика 59. Базилика светог Јована
се може посетити сваким даном, осим понедељком на по 15 до 30 минута. Марћано је био
бичеван до смрти,а стуб за који је био везан се и даље налази у катакомби.
област где су биле римске
катакомбе. Према предању овде
је сахрањен први еписког
Сиракузе Марћано. Грађевину
су реконструисали Нормани у
11. веку, а снажан земљотрес из
1693. године је срушио. Ова
зграда је данас јединствени
музејски комплекс, који се
може посетити са водичем.
Прва просторија у коју се уђе су
остаци цркве, чији је кров
потпуно уништен, и која је сад
бујни врт. Са десне стране се
налазе степенице које су
омогућавале да се стигне до
крипте 17базилике, која је
преживела земљотрес. Базилика

17
Крипта је просторија у катакомбама

45
Археолошки музеј у Сиракузи је један од најважнијих музеја Италије. Може да понуди
екстремно интересантне производе сицилијанске уметности кроз различите периоде.
Изграђен је од стакла, челика и плексигласа, 1967. године а за јавност је отворен 1988.
године. У музеју постоје три одељка, А, Б и Ц.
Одељак А излаже експонате из најранијих периода. Постоје фасцинанти скелети
праисторијских животиња, као што је патуљасти слон. Многи предмети овде илуструју
живот у палеолитском и неолитском добу.
Одељак Б је посвећен грчкој колонизацији. Ту се налази чувена Венера без главе, која је и
данас у јако добром стању. У овом одељку је такође и Горгон са језиком који вири.
Некада је красио венац храма богиње Атини и штитио га од зла.
Одељк Ц је мешавина артефекта и фрагмената. Међу неким артефикатима су неке фигуре
из 6. века пре нове ере. Ту се налазе и три ретке статуе које су нађене у близини Ариђента
од пре 7. године пре нове ере.

Слика 60. Горгон Слика 61. Статуа Венере

46
 10. Рагуза

Слика 61. Рагуза

Рагуза је град.који је изграђен са једне стране од стеновите литице. За овај део су

карактеристичне уске стрме улице, куће су често једна иза друге без икаквог реда.
Постоји доста шармантних детаља у овом граду и међу њима је велика и изванредна
црвка светог Јован, која је веома важна. Друге знаменитости овога града који чини нову
Рагузу, је индустрија која се појавила пре неколико година , и сада се раширила толико
брзо, праћена експлоатацијом рудника и уља.
Рагуза је мали и миран град, који је готово био уништен током земљотреса 1693. године.
Временом је обновљен највише у барокном стилу.

47
 Црква светог Ђорђа је била оштећена
прилоком земљотреса. Тада су остали
само неки делови фасаде и део капеле.
Тада је донета одлука да се остаци цркве
пренесу на место старе црвке светог
Николе. Ова нова изградња почела је 1739.
године. Црква је постављена на крај
дугачких степеница. Изнад улазних врата
у црку, на фасади су урађени елементи
цвећа. На унутрашњости цркве радила су
три велика сликара тога времена.

Слика 62. Црква светог Ђорђа

Катедрала светог Јована је 17. веку

након катастрофалног земљотреса који је
уништио већи део Рагузе. Катедрала је
неколико пута у 18. веку била
проширена. Спољашња фасада је богато
украшена и подељена на пет колона.
Испред катедралре се налази велики трг,
чија је камена ограда подигнута у 18.
веку. На врху, у централном делу
постављен је сунчани часовник. Са десне
стране катедрале подиже се високи
звоник, дуг око 50 m.

Слика 63. Катедрала светог Јована

48
Марина ди Ргуза је омање летовалиште имуђних житеља Рагузе. Када је дође у Марину
ди Рагузу не узима се соба на дан-два. Добија се стан или кућа на месец дана. Градић се
простире дуж десетак полукружних песковитих плажа оивичених стенама или бетонским
моловима. На плажама на којима се никада не пла’а има довољно места за фудбал или
одбојку. Море је јако чисто и слано. На врху брда се налази црква, која на сваких четири
сата звони. Ујутру од 7 до 9 сати, мушки становници градица читају новине, пију
капучино. У 10 сати мајке са малом децом, пре плаже сврате на пијацу, на сладолед.
Мужеви су за то време на послу. Пре него што се врати кући са посла, муж обично оде на
пијацу по сладолед. Предвече на пијаци је велика гужва због тинејџера и њихових веспи
и мотора. Тако је све до 11 увече када одлазе са пијаце најчешће у неке дискотеке.
На пијаци, заједно са својим столицама и шамлицама излазе бабе у црном. Те бабе су
чувене и познате. Оне не читају новине, не седе у кафићина, него са својим столицама, не
пију кафу, не једу сладолед, само седе и праве се мутаве. Оне знају знају све и све виде.
Ујутру се крај мора купује са чамаца тек уловљена свежа риба. У Дона Лукату постоји
рибарска пијаца. Ту су рибари на својим штандовима већ сортирали свој улов.
Најцењенија је сабљарка. Рибар ће исећи велике, дебеле шницле без костију и
препоручити да их печете на роштиљу и прелијете сосом од першуна, маслиновог уља и
лимуна. Када је Сицилијанци застите морских плодова, прелазе на пасте. Пасте најчешће
једу са парадајзом и босиљком, са трунчицом пармезана или ренданог сира

Слика 64. Марина ди Рагуза

49
При посети музеја улаз се плаћа. Међутим, уколико неко на шалтеру објасни да му је
карта скупа , добиће бесплатну улазницу на којој ће то и да пише.
Забавни парк на води Кастелана, је први аква-дизни парк у јужној Италији. Ту преко дана
сицилијанске породице одведу своју децу да се спуштају низ тобогане и водене
лавиринте. Када падне мрак, парк се не затвара већ постаје диско-базен. Током зиме се ту
организују ручкови, вечере, сликање за породичне портрете.
Сицилија је без сумње једна од региона Италије која је задржава своју традицију.
Фолклорне игре су само једна од њихових традиција. У првој половини 19. века из
традиције уличног певања отворено је прво луткарско позориште. Представе са
марионетана се и данас изводе у неким већим градовима. Све до средине 20. века су
сицилијанска богато украшена дрвена кола била уобичајено средство превоза. Данас се
сваке године у априлу организују велике параде са овим колима.

Слика 65. Фолклор Сицилије. Слика 66. Марионета

50
 Закључак

,, Без Сицилије, Италија је као без душе.

Сицилија је кључ свега“.- Гете

51
 Литература

1. Васовић-Јовичић, Важније туристичке геиграфке регије Европе, Рад, Београд,

1982. г
2. Политика магазин 48(1998.година)
3. Политикин магазин 365
4. Политикин магазин 393(2004. година)
5. Шегота Т., Географија јужне Европе, Школска кљига, Загреб, 1982.г.
6. Santini Loretta, Sicily photographic guide-book, Narni-Terni,1976.
7. Www.en.wikipedia.org/wiki/sicily
8. Www.BestofSicily.com
9. Travel.nationalgeographic.com/travel/parks/etna-italy/
10. Www.etnalodge.it/alcantara.htm
11. Www.gentracer.com/history.html
12. Www.palazzobiscari.com
13. Www.passionforitaly.info
14. Www.taormina.it/what-to-see/monuments
15. Www.sicilytourist.com

52
53