VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ABAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: AGROMENADMENT
Tema: MENADMENT AGROINDUSTRIJSKIM RESURSIMA

Mentor:
Prof. Dr Boko Vojnovi

Student:
Svetlana umanski
SIM 207/2016

abac, 2017.

SADRAJ:

1. UVOD...........................................................................................................................2
2. MENADMENT AGROINDUSTRIJSKIH RESURSA.............................................3
2.1. Specifinosti menadmenta u poljoprivredi...........................................................3
2.2. Agrarni resursi Srbije.............................................................................................5
2.3. Struktura poljoprivrednog zemljita u Srbiji..........................................................6
2.4. Industrijski resursi i agrotehnika opremljenost....................................................7
2.5. Ljudski resursi u agraru..........................................................................................9
2.6. Znaaj i uloga agromenadmenta...........................................................................9
3. ZAKLJUAK.............................................................................................................10
LITERATURA................................................................................................................11

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

1. UVOD

Poznato je da menadment podrazumeva proces planiranja, organizovanja,

voenja i kontrole svih resursa jedne organizacije u cilju ostvarenja postavljenih
organizacionih ciljeva.
Menadment u poljoprivredi takoe ima veliki znaaj za celokupno poslovanje
svake agrarne jedinice, od individualnih gazdinstava do velikih agroindustrijskih
preduzea. Agromenadment, meutim, ima niz specifinosti u odnosu na menadment
ostalih grana privrede. Te specifinosti proistiu iz same prirode poljoprivredne
proizvodnje. Jer, u poljoprivrednoj proizvodnji se ne odvijaju samo procesi rada (to
podrazumeva transformaciju materijala i energije), ve i procesi bioloke sinteze, koji
zahtevaju posebnu panju agromenadera.
Upravljanje resursima u poljoprivredi je mnogo sloenije nego u ostalim
privrednim organizacijama. Izmeu ostalog, poslovanje agroindustrijskih preduzea
obahvata i obezbeenje i ouvanje prirodnog okruenja i ureenje prostora, jer se
najvei deo poljoprivredne proizvodnje odvija na otvorenom.
Sve funkcije agromenadmenta se podjednako praktikuju i na makro i na mikro
nivou, to je veoma znaajno za razvoj poljoprivrede malih zemalja, kakva je i naa.
Zato je znaaj agromenadmenta veoma veliki i mora mu se posvetiti posebna panja.

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

2. MENADMENT AGROINDUSTRIJSKIH RESURSA

2.1. Specifinosti menadmenta u poljoprivredi

Menadment u poljoprivredi, kao i njegova organizacija, moraju biti stalno
predmet ispitivanja i prilagoavanja. U tom pogledu poljoprivreda predstavlja vrlo
sloenu delatnost, jer u okviru nje deluju gazdinstva drutvena, zadruna i privatna sa
razliitim modelima organizovanosti.
Takoe, za poljoprivredu je specifino i to da postoji velika razlika u veliini
gazdinstva, a to bitno deluje na sam menadment. Da bi se menadment pojavio kao
samostalna delatnost (to je pravi put razvoja), potrebno je da gazdinstvo bude takve
veliine da moe zahvaljujui svojoj proizvodnji da organizuje i samostalni
menadment. Ti problemi organizovanja samostalnog menadmenta javljaju se kod
malih poljoprivrednih gazdinstava. Mala gazdinstva suoena su sa realnou da je
vlasnik gazdinstva u isto vreme i menader i neposredni proizvoa, to u poljoprivredi
deluje veliki broj uesnika, vrlo teko je na njih prenositi makromenaderske odluke.
proizvoai se o stratekim odlukama, kao i o odreenim uputstvima o razvoju same
poljoprivredne proizvodnje, upoznaju putem odreenih seminara, kurseva i
savetodavne slube.
U naim uslovima, moramo da konstatujemo, problem prenoenja menaderskih
odluka nije reen na adekvatan nain. Mala gazdinstva su osnovna smetnja za
postojanje nezavisne menaderske delatnosti, a jo vee usitnjavanje ovih gazdinstva u
naoj poljoprivredi predstavlja konicu za dalji razvoj menadmenta. Dok u naoj
poljoprivredi imamo stalni proces usitnjavanja poljoprivrednih gazdinstava, industriju
karakterie proces koncentracije. Kod industrije, menadment u okviru akcionarskih
drutava uspeva da deluje kao samostalna delatnost. Na taj nain menadment postaje
etvrti faktor razvoja. Uz tradicionalne faktore proizvodnje: zemljite, radnu snagu i
kapital.
Kod malih poljoprivrednih gazdinstava dolazi do spajanja vlasnitva i
menadmenta. To je svojstveno malim porodinim gazdinstvima. Znai, vlasnik
gazdinstva je i menader, a u isto vreme i proizvoa. Sa razvojem krupne robne
privrede dolazi u poljoprivredi do koncentracije (a u velikoj meri i do centralizacije)

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

poljoprivrednih povrina. To dovodi do odvajanja svojine od menadmenta. Odnosno, i

u poljoprivredi kao i u industriji dolazi do odvajanja vlasnitva od menadmenta.
Za krupnu poljoprivredu, kao i za industriju, postaje pravilo da vlasnik gazdinstva
ustupa menaderu da upravlja gazdinstvom. Pojava obuenih kadrova za upravljanje
poljoprivrednim gazdinstvom predstavlja veliki doprinos razvoju samih gazdinstva.
Profesionalno pripreman kadar i isto tako njihov odnos u procesu proizvodnje utie na
uspenost poslovanja poljoprivrednog gazdinstva. Danas su razvijene zemlje, sa
razvijenom poljoprivredom, to uspele zahvaljujui u velikoj meri i menadmentu.
Njihova poljoprivredna gazdinstva ne bi se razvila da na njima nisu primenjena nova
dostignua u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. A za to su najzasluniji menaderi,
koji su uz primenu novih naunih dostignua i informatike uticali na poveanje
poljoprivredne proizvodnje. Menaderi su zahvaljujui svojim strunim znanjima
unapredili razvoj poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu. To se sigurno ne bi desilo
da vlasnici gazdinstva nisu angaovali menadere da upravljaju njihovim gazdinstvom.
Sam in da ste vlasnik gazdinstva ne daje vam garanciju i da se razumete u savremene
probleme poljoprivrede. U veini sluajeva se do tog gazdinstva dolazi nasleivanjem,
a da vlasnik nema kritinu masu znanja o upravljanju tim gazdinstvom. Zato i
konstatujemo da je za opstanak, a posebno za razvoj poljoprivrednih gazdinstva, bila
nuna pojava menadera.

2.2. Agrarni resursi Srbije

Srbija ima velike potencijale kada je agrar u pitanju. Najvei deo ukupne povrine
Srbije je pogodan za poljoprivrednu proizvodnju. To se posebno odnosi na povrine
manjih nadmorskih visina (do 200 m), koje obuhvataju preko 32% ukupnih povrina.
Zatim, od velikog znaaja za poljoprivredu su i povrine do 200 do 500 m nadmorske
visine koje zauzimaju oko 25% ukupnih povrina; kao i regioni od 500 do 1000 m, koji
su zastupljeni na oko 30% teritorije Srbije i pogodni su naroito za stoarstvo. Oko
12% ukupne teritorije je na nadmorskoj visini veoj od 1000 m, koje po
agroklimatskim i ekonomskim indikatorima nisu pogodne za poljoprivredu. Iz ovih
pokazatelja se vidi da je vei deo Srbije (oko 5/6 ukupne teritorije) pogodno za
poljoprivredu.
Kako su za odreeni reljef vezani i klimatski faktori, ova dva elementa odreuju i
karakter poljoprivredne proizvdonje u konkretnim podrujima. U tom smislu, Srbiju

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

moemo podeliti na tri osnovna reona: itorodni reon, reon meovite ratarsko-stoarske
i voarsko-vinogradarske proizvodnje i planiniski reon.

itorodni ili ravniarski reon je skoncentrisan na severu Srbije, odnosno u

Vojvodini, kao i uz korita eih reka Save, Morave, donje Drine. Reljef, klima i
pedoloke karakteristike zemljita ovih oblasti omoguavaju razvoj intenzivnog
ratarstva i stoarstva, kao i plantanog povrtarstva, voarstva i vinogradarstva.
Delovi Panonskog basena i oblasti do 800 m nadmorske visine predstavljaju reon
meovite ratarsko-stoarske i voarsko-vinogradarske proizvodnje. Reljef, klima i
fizike osobine zemljita ovih predela pogoduju razvoju stoarstva i voarskovinogradarske proizvodnje.
Planinski ili panjaki reon prostire se na najveem delu planinske oblasti Srbije.
Otrija klima i loije karakteristike zemljita nisu pogodni za ratarsku proizvodnju,
osim proizvodnje krompira, rai i jema, ali su zato uslovi za panjako stoarstvo
veoma povoljni.

2.3. Struktura poljoprivrednog zemljita u Srbiji

U strukturi poljoprivrednog zemljita u Srbiji najvee je uee obradivih
povrina 83%, zatim panjaka 16%, a bara, trstika i ribnjaka ima oko 1% (grafion
1)1. Obradive povrine imaju sledeu strukturu: oranice i bate 78.8%, vonjaci 5,7%,
vinogradi 1,6% i livade 13,9%, to je prikazano grafikonom 2.
Najvei problem vezan za zemljinu strukturu je usitnjenost poseda, to utie na
oteanu primenu savremene tehnologije i mehanizacije. Prosena veliina privatnog
poseda je 2,49 ha, s tim da je u Centralnoj Srbiji taj prosek 2,12 ha, a u Vojvodini 3,59
ha. Poreenja radi, rei emo da je ovaj prosek u zemljama EU 18,7 ha.

Izvor podataka: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

Grafikon 1. Struktura poljprivrednih povrina u Srbiji

Grafikon 2. Struktura obradivih povrina

2.4. Industrijski resursi i agrotehnika opremljenost

Za agrarni sektor industrijske resurse uglavnom obezbeuju tri industrijska
sektora:
energetsko-metalopreraivaki,
hemijski i
sektor industrijske proizvodnje stone hrane.

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

Ova tri sektora ine osnovu predfarmerskog sektora. Razvoj ovog sektora
odreen je prvenstveno razvojnim karakteristikama poljoprivrede, a zatim i
makroekonomskom strategijom razvoja zemlje i poloajem agroindustrijskog
kompleksa u njoj.
Proizvodne performanse predfarmerskog sektora u Srbiji su uglavnom znatno
slabije i u odnosu na poljoprivredu, ali i u odnosu na druge grane industrije. Na to
ukazuju sledei statistiki podaci:
proizvodnja traktora se smanjuje po prosenoj godinjoj stopi od 25,5%,
prosena godinja stopa smanjenja proizvodnje mineralnih ubriva je 14,65%,
proizvodnja sredstava za zatitu bilja takoe opada, i to: fungicidi za 6,5%,
herbicidi za 7,17%, insekticidi za 8,74%, ostala sredstva 12,91%,
proizvodnja stone hrane smanjivala se po stopi od 10%,
proizvodnja poljoprivredne mehanizacije smanjena je za 15%, a kapaciteti
industrije poljoprivrednih maina i opreme se koriste manje od 30%,
kapaciteti godinje proizvodnje fabrika mineralnih ubriva u Srbiji su 3,4
miliona tona, ali se oni ve godinama ne koriste dovoljno.
Pad proizvodnje u predfarmerskom sektoru odrazio se na performanse
poljoprivrede. Smanjenje proizvodnje mineralnih ubriva rezultiralo je rastom cena
ovog inputa i smanjenjem njegove potronje, to je uticalo na pad prinosa i
predstavljalo determiniui faktor stagnacije produktivnosti u poljoprivredi. 2
Smanjenje proizvodnje i prodaje poljoprivredne tehnike je, oekivano, doveo do
zastarelosti postojee mehanizacije, pa je prosek njene starosti danas preko 15 godina.
To je nepovoljna struktura, koja poveava cenu autputa
Danas u Srbiji jedan traktor dolazi u proseku na 10 ha kod individualnih
gazdinstava, a u poljoprivrednim organizacijama na 55 ha. Ako znamo da pretpostavke
rentabilnog korienja traktorske mehanizacije potvruju njeno angaovanje na
povrini od 70 ha, oigledna su vidna odstupanja u negativnom pravcu. Takoe,
nepovoljna je i starosna struktura traktora preko 35% traktora je starije od 15 godina,
sa stepenom otpisanosti 30-40%.
Potronja mineralnih ubriva takoe ima nepovoljne tendencije. Svetska
potronja mineralnih ubriva dostie 150 miliona tona aktivne materije godinje.
2

Pojam i znaaj menadmenta u poljoprivredi, Visoka poljoprivredna kola, abac, 2008.

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

Razvijene zemlje troe 300 do 800 kg aktivne materije po hektaru. Kod nas je
evidentno smanjenje potronje mineralnih ubriva podaci kau da je 1988. godine ta
potronja bila 140 kg/ha, a 2000. godine samo 36 kg/ha. Istovremeno, znatno je
smanjena i upotreba sredstava za zatitu bilja, koja je 1985. godine iznosila 15.396
tona, a 2001. godine svega 3.409 tona. Smanjenje je naroito izraeno na individualnim
poljoprivrednim posedima.
Takoe, slina situacija je i sa navodnjavanjem poljoprivrednog zemljita. U
Srbiji klimatski faktori dovode do vodnog deficita, pa sua esto viestruko smani
prinose ratarskih, povrtarskih i voarskih kultura. Sistem za navodnjavanje je instaliran
na oko 180000 hektara i vode ima u principu dovoljno u naim prirodnim vodnim
resursima, ali ipak se kod nas navodnjava samo 0,6-1,6% obradivih povrina. Kada to
uporedimo sa evropskim podacima, dobiemo poraavajue rezultate Holandija
navodnjava 58% povrina, Grka 31%, Danska 17%, Norveka 11%. 3

2.5. Ljudski resursi u agraru

Ljudski resursi u agraru su, kao i u ostalim oblastima, jedan od najvanijih
inilaca uspenog poslovanja. Meutim, za Srbiju je karakteristino naglo smanjenje
poljoprivrednog stanovnitva, koje je ak 2-3 puta intenzivnije nego u razvijenim
zemljama. Podatak da je 1948. godine bilo 72,3% poljoprivrednog stanovnitva, a da je
2002. godine taj procenat iznosio 16,9% sam po sebi govori dovoljno. Uporedo sa
procesom naglog smanjivanja poljoprivrednog stanovnitva, odvijale su se i promene u
strukturi samih poljoprivrednih domainstava i to u smislu da je rastao broj meovitih i
domainstava bez aktivnog poljoprivrednika.
Nepovoljna starosna i polna struktura se ogleda u sve veoj prosenoj starosti
poljoprivrednika, kao i u tome to sve vee uee ima enska radna snaga. To ima za
posledicu dalji pad poljoprivredne proizvodnje. Takoe, evidentna je i nepovoljna
obrazovna struktura. Zato je neophodno poboljanje kadrovske ospsobljenosti u irem
(poljoprivredni proizvoai) i uem smislu (strunjaci raznih profila u poljoprivredi).
Pripremanje kadrova za rad u poljoprivredi podrazumeva veoma iroko obrazovanje i
neprekidno inoviranje usvojenog fonda znanja u toku radnog veka, jer se poljoprivrede
razvijenih zemalja sve vie zasnivaju na znanju, pa samo dobro obrazovani i motivisani
poljoprivrednici mogu doprineti postizanju boljih rezultata.

Pojam i znaaj menadmenta u poljoprivredi, Visoka poljoprivredna kola, abac, 2008.

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

2.6. Znaaj i uloga agromenadmenta

Ljudski resursi, njihov razvoj, motivacija i zadovoljstvo poslom, postaju glavno
orue konkurentske prednosti na svetskom tritu. Borba za talente postaje najotriji
oblik konkurencije, tako da ga nazivaju ekonomski svetski rat koji e obeleiti trei
milenijum. Menadment ljudskih resursa odreuje radnu i poslovnu efikasnost i
dugoronu stabilnost ljudskih resursa. Menadment ljudskih resursa je zanaajan za sve
menadere, jer menaderi moraju da znaju da rade sa ljudima, da motiviu ljude za rad,
da preduzmu mere za zaustavljanje odlaska ljudskih resursa, da znaju da unapreuju i
nagrauju ljude, ih naue da rade efikasnije i odgovornije i da znaju da unaprede
meljudske odnose, da razviju formalnu strategiju razvoja ljudskih resursa u skladu sa
razvojem preduzea. Prema tome, razvoj menadmenta je uslovljen razvojem
menadmenta ljudskih resursa i obrnuto.
Uspenost agrarnog menadmenta, naroito kada su u pitanju ljudski resursi,
zavisi u velikoj meri od subjektivnog faktora, tj. od osobina linosti i radnih
karakteristika samog menadera. Dobar menader u poljoprivrednoj organizaciji mora
pre svega uspostaviti odnose poverenja, saradnje i razumevanja sa svojim saradnicima.
To doprinosi da se ostvaruje meusobno dopunjavanje pojedinanih znanja u timu
strunjaka i njihovo vrsto zajednitvo. Da bi osigurao uspeno poslovanje preduzea i
poveanje produktivnosti, menader treba da ima adekvatan pristup svakom
zaposlenom. To je neophodno jer se uvek radi o heterogenim linostima i o skupu
raznovrsnih zahteva i opredeljenja. Zato je jedna od najvanijih osobina uspenog
menadera prilagodljivost i reenost da se eliminiu konflikti meu zaposlenima.
Sposobnost menadera da u komunikaciji sa poslovnim partnerima budu ubedljivi i da
jasno izraze svoje ideje takoe je znaajna za uspenost poslovanja preduzea.
Sloeni uslovi poslovanja zahtevaju da u strukturi zaposlenih u agroindustriji
bude to vie kvalitetnih i kreativnih kadrova. Generisanje ideja i vizionarstvo
omoguavaju reavanje aktuelnih problema i razvoj preduzea. Kadrovi sa viim
stepenom obrazovanja su neophodni da bi se poslovanje preduzea razvijalo u skladu
sa savremenim svetskim tokovima i da bi njegovi proizvodi bili konkurentni i na
svetskom tritu. Struktura zaposlenih e se u budunosti drastino menjati kako bi se
svi poslovi obavljali struno i profesionalno.4

Pojam i znaaj menadmenta u poljoprivredi, Visoka poljoprivredna kola, abac, 2008.

10

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

3. ZAKLJUAK

Poljoprivreda i selo imaju danas izuzetno mesto i ulogu u ukupnom privrednom

razvoju Srbije, posebno u procesu usklaivanja ekonomskih mehanizama za realizaciju
odreenih drutvenih ciljeva, pre svega na sprovoenju reformi i tranzicije.
Agroindustrija predstavlja najznaajniju privrednu oblast u Republici Srbiji, koja u
stvaranju drutvenog proizvoda zemlje uestvuje sa oko 20%.
Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne
proizvodnje. Nalazi se na najpovoljnijem podruju severne geografske irine, sa etiri
godinja doba i etiri klimatska podruja. Srbija raspolae sa oko 5.092.000 ha
poljoprivredne povrine, a kada je u pitanju vlasnitvo obradivih povrina: 10 % je u
vlasnitvu drave i preduzea, a 90 % u privatnom vlasnitu.
Neosporno je da su agrarni resursi Srbije toliki da njihovo realno mogue
korienje obezbeuje znatno veu proizvodnju od potreba domaeg trita, a to nuno
podrazumeva izvoznu orijentaciju, ali i znaajno proizvodno prestrukturiranje.
Poljoprivrednu proizvodnju ve niz godina prati stagnacija, a u stoarstvu i
opadanje, a kapaciteti preraivake industrije se ne iskoriavaju.
Koncipiranje ekonomske politike u agraru treba da se bazira na punom oporavku
poljoprivrede, njenoj revitalizaciji, finansijskoj konsolidaciji i afirmaciji intenzivne
proizvodne strukture.

11

Seminarski rad - Menadment agroindustrijskih resursa

LITERATURA

1. Pojam i znaaj menadmenta u poljoprivredi, Visoka poljoprivredna kola,

abac, 2008.
2. Vojnovi, B.: Menadment, Visoka poljoprivredna kola strukovnih studija,
abac 2008.
3. Simi-Antonijevi D.: Agrobiznis, Visoka poljoprivredna kola abac 2008.
4. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx
5. http://www.agrofd.com/poljoprivreda/6-poljoprivreda/28-agrotehnika-ioprema-.html

12