LeAP Prnjavor PDF

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
ОПШТИНЕ ПРЊАВОР
Скупштина општине Прњавор Издавач
Светосавска бр. 10. 01. фебруар 2016. године Скупштина општине Прњавор
Телефон/факс: (051) 660-340 Рачун јавних прихода
Одговорни уредник ПРЊАВОР број 555-007-00215707-29
555 код
Војиславка Гатарић «Нова банка» филијала Бањалука
Штампа Стручна служба СО-е
Број 3 Година 52.
шифра Јавних прихода 722521
36
На основу члана 43. и 46. Закона о заштити општине Прњавор за период од 2015. до 2020.
животне средине („Службени
Службени гласник Републике године.
Српске“, број 71/12 и 79/15 ), члана 30. Закона о
локалној самоуправи („Службени
Службени гласник Репу- Члан 2.
блике Српске“, број 101/04, 42/05, 118/05, 98/13), и Саставни дио Одлуке је Локални еколошки
члана 30. Статута општине Прњавор („Службени акциони план општине Прњавор за период од 2015.
гласник општине Прњавор“, број 14/14), Скупшти- до 2020. године.
на општине Прњавор на сједници одржаној дана
28.01.2016. године, доноси Члан 3.
3
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
ОДЛУКУ дана објављивања у „Службеном
Службеном гласнику општине
о усвајању Локалног еколошког акционог плана за Прњавор“.
општину Прњавор за период од 2015. до 2020.
године
Број: 01-022-14/16 Предсједник
Члан 1. Датум: 28.01.2016. године Скупштине општине
Усваја се Локални еколошки акциони план Прњавор, Борко Лукановић, с.р.
Локални еколошки акциони план општине Прњавор 2015 – 2020. године
ЛЕАП КООРДИНАТОР
Сњежана Дебељак, дипл.инж.архитектуре
архитектуре
E-mail: snjezanadebeljak@yahoo.com
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ПРЊАВОР - Број 3 01.02.2016.
ЧЛАНОВИ РАДНЕ ГРУПЕ Зоран Радујковић, машински техничар, стру-

чни сарадник за администрирање информаци-
Сњежана Дебељак, дипл. инж. архитектуре., оног система, Одјељење за општу управу.
начелник Одјељења за просторно уређење,
координатор за израду ЛЕАП-а, СПИСАК СКРАЋЕНИЦА
ЛЕАП... Локални еколошки акциони план
Зорица Сувајац, дипл. еколог за заштиту живо-
тне средине, сам. стручни сарадник за заштиту НЕАП... Национални еколошки акциони план
животне средине, Одјељење за просторно
РЕЦ....... Регионални центар за животну средину
уређење,
Лејла Мухић, дипл. инж. пољопривреде, сам. DPSIR... Driving Force, Pressure, Impact, State,
стручни сарадник за заштиту животне средине, Response
Одјељење за просторно уређење,
Радоје Дебељак, дипл. просторни планер, сам. ХМС..... Хидрометеоролошка станица
стручни сарадник за послове просторног USLE.... Universal Soil Loss Equation
планирања, Одјељење за просторно уређење,
Горан Илишковић, геодeтски техничар, стру- RUSLE.. Revised Universal Soil Loss Equation
чни сарадник за геодетске послове, Одјељење за БиХ....... Босна и Херцеговина
просторно уређење,
ГИС...... Географски информациони систем
Милкица Митрић, дипл. инж. технологије,
шеф Одсјека за инспекцијски надзор-еколошки ГМО...... Генетски модификовани организми
инспектор, Одјељење за инспекцијске послове, СРД....... Спортско риболовно друштво
Весна Мандић, дипл. инж. технологије, инспе-
ктор за храну, Одјељење за инспекцијске РС......... Република Српска
послове, АПИФ... Агенција за посредничке, информатичке
Александар Гарић, др вет. медицине, ветери-
нарски инспектор, Одјељење за инспекцијске и финансијске услуге
послове, ЈУ.......... Јавна установа
Жељко Шврака, дипл. инж. технологије, кому-
СРЦ....... Спортско-рекреативни центар
нална полиција,
Петар Игњатић, дипл. инж. пољопривреде, ГВЕ....... Граничне вриједности емисија
шеф Одсјека за пољопривредну производњу,
МДК..... Максимално дозвољене концентрације
Одјељење за пољопривреду, водопривреду и
шумарство, ЈЗУ........ Јавна здравствена установа
Мишо Шуман, проф. географије, сам. стручни Р.Ј.......... Радна јединица
сарадник за пољопривреду Одјељење за
пољопривреду, водопривреду и шумарство, ЕЦТС Европски систем преноса бодова (Euro-
Зденко Тупајић, проф. општенародне одбране, (ЕCTS).. pean Credit Transfer System)
шеф Одсјека за цивилну заштиту,
Свјетлана Кузмановић, дипл. правник, сам. БПК5..... Биохемијска потрошња кисеоника за 5
стручни сарадник за управно правне послове, дана
Одјељење за локални економски развој и дру-
ЕС......... Еквивалент становника
штвене дјелатности,
Љубиша Шикарац, дипл. географ, сам. стручни ШДС..... Шумско дрвни сортименти
сарадник за друштвене дјелатности, Одјељење ГЕСБ..... Гасови са ефектом стаклене баште
за локални економски развој и друштвене
дјелатности, ЈПШ...... Јавно предузеће шумарства
Синиша Моравски, дипл. економиста, шеф Г.Ј......... Господарска јединица
Одсјека за буџет, Одјељење за финансије,
Далибор Прерадовић, дипл. инж. друмског УГ......... Удружење грађана
саобраћаја, сам. стручни сарадник за друмски UNESC United Nations Educational, Scientific and
саобраћај, Одјељење за стамбено-комуналне
O........... Cultural Organiзation
послове и инвестиције,
Божидар Ивановић, дипл. инж. рударства, IUCN..... International Union of the conservation of
замјеник начелника општине,
Nature
Лидија Калењук Милијаш, дипл.туризмолог,
шеф протокола у кабинету начелника, ТВЈ........ Територијална ватрогасна јединица
Ивана Декет, дипл. правник, сам. стручни ПДВ...... Порез на додату вриједност
сарадник за послове правне помоћи, Одјељење
за општу управу, РХМЗ.... Републички хидрометеоролошки завод
01.02.2016. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ПРЊАВОР - Број 3 3
САДРЖАЈ
7
УВОД............................................................................................................................................................
ОДЛУКА ..................................................................................................................................................... 8
I. ЛЕАП КАО ПРОЦЕС............................................................................................................................ 9
1.1. Методологија израде локалног еколошког акционог плана............................................................. 9
1.2. Фазе израде ЛЕАП-а општине Прњавор............................................................................................
1.3. Идентификација учесника и формирање организационе структуре...............................................
1.4. Израда визије........................................................................................................................................ 10
1.5.Процјена стања животне средине......................................................................................................... 10
1.6. Одређивање приоритетних области рада у оквиру ЛЕАП-а............................................................ 12
1.7. Израда акционог плана за приоритетне области............................................................................... 13
1.8. Одређивање приоритета у реализацији акционог плана.................................................................. 14
1.9. Остале активности у оквиру израде.................................................................................................... 14
II. ПРЕГЛЕД СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОПШТИНИ ПРЊАВОР ................................. 14
1. Општи дио............................................................................................................................................... 14
2. Природни чиниоци.................................................................................................................................. 16
2.1. Геоморфологија................................................................................................................................... 16
2.2. Клима..................................................................................................................................................... 16
2.3. Хидролошка карта општине................................................................................................................ 17
2.3.1. Површинске воде............................................................................................................................... 17
2.3.2. Подземне воде и издани.................................................................................................................... 17
2.3.3. Хидрогеолошка истраживања подземних вода.............................................................................. 19
2.4. Минерално-сировински потенцијал општине Прњавор................................................................... 19
2.5. Земљиште.............................................................................................................................................. 20
2.5.1. Пољопривредно земљиште............................................................................................................... 20
2.5.2. Шумско земљиште............................................................................................................................. 24
2.5.3. Грађевинско земљиште..................................................................................................................... 26
2.6. Флора и фауна – биодиверзитет.......................................................................................................... 27
2.6.1. Флора општине Прњавор.................................................................................................................. 27
2.6.2. Фауна општине Прњавор.................................................................................................................. 28
2.7. Ловни потенцијали............................................................................................................................... 29
3. Културно-историјске одлике.................................................................................................................. 30
4. Становништво.......................................................................................................................................... 31
4.1. Демографске статистике и кретања.................................................................................................... 31
4.2. Друштвена инфраструктура................................................................................................................. 35
4.3. Образовање............................................................................................................................................ 36
4.3.1. Предшколско образовање................................................................................................................. 36
4.3.2. Основно образовање.......................................................................................................................... 36
4.3.3. Средње образовање............................................................................................................................ 37
5. Привреда и индустрија............................................................................................................................ 38
5.1. Металопрерађивачка индустрија........................................................................................................ 38
5.2. Произвдња коже и обуће..................................................................................................................... 38
5.3. Пољопривреда и прехрамбена индустрија........................................................................................ 38
6. Туризам и угоститељство....................................................................................................................... 41
7. Култура и спорт...................................................................................................................................... 45
8. Социјално-економски аспект заштите животне средине.................................................................... 45
8.1. Социјална заштита............................................................................................................................... 45
8.2. Незапосленост..................................................................................................................................... 46
III. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА У ОПШТИНИ
ПРЊАВОР................................................................................................................................................... 47
1. СЕКТОР ВОДА И ОТПАДНЕ ВОДЕ................................................................................................. 49
1.1. Анализа стања површинских и подземних вода ............................................................................... 49
1.1.2. Ријека Укрина..................................................................................................................................... 49
1.1.3. Ријека Лишња..................................................................................................................................... 51
1.1.4. Ријека Вијака...................................................................................................................................... 51
1.2. Анализа стања у односу на појаву поплава....................................................................................... 52
1.3. Водоснабдијевање и стање водоводног система............................................................................... 52
1.3.1. Извориште Повелич.......................................................................................................................... 54
1.3.2. Мали водоводни системи.................................................................................................................. 54
1.4. Идентификација проблема у области вода на подручју општине Прњавор................................... 55
1.5. Закључна разматрања........................................................................................................................... 55
55
1.6. Анализа стања отпадних вода.............................................................................................................
1.6.1. Канализационе отпадне воде у градском подручју....................................................................... 55
1.6.2. Канализационе отпадне воде у руралном подручју....................................................................... 56
1.6.3. Индустријске отпадне воде.............................................................................................................. 56
1.7. Идентификација проблема у области отпадних вода....................................................................... 56
1.9. Законски оквир...................................................................................................................................... 57
2. СЕКТОР УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ............................................................................................... 58
2.1. Анализа стања у сектору управљања отпадом................................................................................... 58
2.1.1. Комунални отпад............................................................................................................................... 60
2.1.2. Анимални отпад................................................................................................................................. 62
2.1.3. Органски отпад.................................................................................................................................. 63
2.1.4. Опасан отпад..................................................................................................................................... 63
2.1.5.Медицински отпад.............................................................................................................................. 63
2.1.6. Индустријски отпад........................................................................................................................... 63
2.1.7. ЕE- отпад............................................................................................................................................. 64
2.1.8. Грађевински отпад............................................................................................................................. 64
2.2. Идентификација проблема у сектору управљања отпадом.............................................................. 64
2.4. Законски оквир у сектору управљања отпадом................................................................................. 65
3. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ.................................................................................................. 65
3.1. Анализа стања пољопривредног земљишта....................................................................................... 65
3.2. Идентификација проблема................................................................................................................... 67
3.4. Законски оквир...................................................................................................................................... 67
4. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ.................................................................................................. 68
4.1. Анализа стања....................................................................................................................................... 68
4.4. Законски оквир...................................................................................................................................... 69
5. СЕКТОР АТМОСФЕРЕ, ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ И ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
ЕНЕРГИЈЕ.................................................................................................................................................. 69
5.1. Анализа стања у сектору атмосфере................................................................................................... 70
5.2. Идентификација проблема у области атмосфере.............................................................................. 71
5.4. Анализа стања у сектору обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности....................... 72
5.7. Законски оквири.................................................................................................................................... 74
6. ПЛАНСКО УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА................................................................................................. 74
6.1. Анализа стања на подручју општине Прњавор................................................................................. 75
6.2. Идентификација проблема.................................................................................................................. 76
6.4. Законски оквир….................................................................................................................................. 76
7. БИОДИВЕРЗИТЕТ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ................................................................................. 77
7.1.Анализа стања сектору биодиверзитета.............................................................................................. 77
7.2. Идентификација проблема у области биодиверзитета...................................................................... 80
7.4. Законски оквир...................................................................................................................................... 80
8. ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И БЕЗБЈЕДНОСТ СТАНОВНИШТВА......................................................... 81
8.1. Организованост здравствене заштите................................................................................................ 81
8.2. Анализа стања у односу на индикаторе животне средине................................................................ 84
8.2.1. Бука и вибрације................................................................................................................................ 84
8.2.2. Нејонизујуће, јонизујуће зрачење и радијациона сигурност........................................................ 85
8.2.3. Квалитет ваздуха (амбијентални и затворени простор)................................................................. 86
8.2.4. Квалитет воде за пиће........................................................................................................................ 86
8.2.5. Контрола здравствене исправности животних намирница............................................................ 87
8.2.6. Здравље животиња са аспекта утицаја на здравље становништва…............................................ 88
8.2.6.1. Здравствено-еколошки аспект проблем паса луталица............................................................... 88
89
8.3. Цивилна заштита...................................................................................................................................
8.4. Процјена стања и ризици..................................................................................................................... 90
8.6. Законски оквир...................................................................................................................................... 91
9. ЈАВНА СВИЈЕСТ, ИНФОРМИСАНОСТ И ОБРАЗОВАЊЕ....................................................... 92
9.1. Анализа стања јавне свијести и информисаности............................................................................. 92
9.2. Анализа стања у сектору образовањa................................................................................................. 93
9.4. Законски оквир..................................................................................................................................... 95
IV. ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉЕВИ ЛЕАП-А ОПШТИНЕ ПРЊАВОР................................................ 95
V. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ ПРЊАВОР......... 96
1. Сектор вода и отпаднe воде.................................................................................................................... 96
2. Сектор управљања отпадом.................................................................................................................... 98
3. Пољопривредно земљиште..................................................................................................................... 98
4. Шуме и шумско земљиште..................................................................................................................... 99
5. Сектор атмосфере, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије................................... 100
6. Планско уређење простора.................................................................................................................... 101
7. Биодиверзитет и заштита природе........................................................................................................ 101
8. Јавно здравље и безбједност становништва......................................................................................... 102
9. Јавна свијест, информисаност и образовање........................................................................................ 103
VI. КЉУЧНИ АСПЕКТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ЛЕАП-А ............................................................ 104
VII. ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ЛЕАП-А....................................................................................... 105
VIII. ФИНАНСИЈСКИ АСПЕКТ ЛЕАП-А ОПШТИНЕ ПРЊАВОР............................................. 106
IX. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА ЛЕАП-А................................................................................ 107
X. ДОПРИНОС ЛЕАП-А РЕАЛИЗАЦИЈИ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА РАЗВОЈА
107
ОПШТИНЕ ПРЊАВОР............................................................................................................................
XI. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................... 108
XI. ПРИЛОЗИ............................................................................................................................................ 110
У израду документа била је укључена

најшира јавност, стручна лица из различитих
УВОД
области, а обраду прикупљених података извршио
је стручни тим.
Јединствена и разноврсна животна средина Током 2008. године је припремљен, а 2009.
наше општине важна је свима који живе и раде у године је усвојен први ЛЕАП са предвиђеним
нашој локалној заједници, а који теже ка бољем акцијама у унапређењу стања животне средине за
квалитету живoта. Ипак, ово животно окружење не наредних шест година. Скупштина Општине
можемо узети „здраво за готово“ и стално се Прњавор усвојила је дана 10.06.2015. године
морамо подсјећати да оно зависи од тога како га Одлуку о приступању изради ЛЕАП-а, за период од
чувамо и њиме управљамо. 2015. до 2020. године.
Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) Ревизија ЛЕАП-а је неопходна како би се
општине Прњавор је један од стратешких поново свеобухватно сагледало стање животне
општинских докумената, који ће заједно са другим средине, анализирала тренутна ситуација и напра-
сличним документима усмјеравати будући развој вио нови Акциони план по коме ће се руководити
наше општине и допринијети унапређењу услова општинске службе, јавна предузећа и остала
живота у локалној заједници. заинтересована јавност у наредним годинама.
Документ обухвата постојеће стање живо- Додатна вриједност овог документа огледа
тне средине, као и планирање за очување и се у обезбјеђивању приступа и стицању повољних
унапређење исте, уз поштовање развојних и референци код развојних фондова и финансијских
економских потреба становништва. институција, како домаћих тако и међународних.
I. ЛЕАП КАО ПРОЦЕС фазе у изради документа су:

• одређивање координатора ЛЕАП-а,
Локални еколошки акциони план је резултат • идентификација учесника,
заједничког рада појединаца – представника свих • формирање пројектног тима и радне групе,
институција у заједници укључујући пословни • израда визије развоја заједнице,
сектор, невладине организације, стручне инстит- • процјена стања животне средине,
ције и представнике локалне управе у циљу • одређивање приоритетних области,
рјешавања проблема животне средине. Стварање и
• израда акционог плана за приоритетне области,
примјена 1ЛЕАП-а је важан процес због бољег
• одређивање приоритета у реализацији акционог
разумијевања еколошких проблема на локалном
плана.
нивоу, подизања свијести јавности о проблемима
животне средине, учешћа јавности у креирању и 1.2. Фазе израде ЛЕАП-а општине Прњавор
примјени акционих стратегија и инвестиција,
рангирања проблема у односу на утицај на људско Одјељење за просторно уређење Општи- нске
здравље и животну околину, сагледавање постоје- управе Прњавор као надлежно за послове заштите
ћих ресурса у заједници и планирање њиховог животне средине, а у складу са Законом о заштити
искоришћавања и рационално коришћење средста- животне средине („Службени гласник Републике
ва за приоритетне еколошке проблеме. Српске“, број 71/12 и 79/15), упутило је приједлог
Доношење ЛЕАП-а подразумијева учешће јавности Одлуке о приступању изради ЛЕАП-а за период од
током цијелог процеса што је важно због подизања 2015 до 2020. године. Скупштина Општине Прња-
нивоа свијести кроз информисање становништва о вор усвојила је дана 10.06.2015. године Одлуку о
еколошким проблемима, обиму, циљевима, еколо- приступању изради ЛЕАП-а за период од 2015. до
шким темама и планираним акцијама. 2020. године („Службени гласник општине Прња-
Законски основ израде ЛЕАП-а садржан је у члану вор“, број 17/15).
43. и 46. Закону о заштити животне средине У циљу што квалитетније анализе стања животне
(„Службени гласник Републике Српске“, број 71/12 средине, прикупљања података за процјену стања
и 79/15), а смјернице одређене Националним животне средине и планирања будућих активности,
еколошким акционим планом БиХ (НЕАП) (март, односно спровођења читавог процеса израде
2003). документа, начелник општине именовао је рјеше-
њем општинског ЛЕАП координатора и радну
1
ЛЕАП је скраћеница од енглеске ријечи Local групу за израду документа (број: 01/1-014-225/15 од
Environmental Action Plan, те је као таква 21.09.2015. године).
скраћеница прихваћена у БиХ и користи се за Задатак локалног координатора је обезбјеђивање
означавање општинских акционих планова адекватне координације између тима за израду
заштите животне средине.
ЛЕАП-а, различитих општинских и јавних служби
и свих релевантних чинилаца битних за израду,
1.1. Методологија израде локалног еколошког усвајање и имплементацију документа.
акционог плана
1.3. Идентификација учесника и формирање
Израда ЛЕАП-а представља сложен процес који организационе структуре
укључује све важне актере: локалну управу,
привреду, образовне и научне институције, здра- Идентификација потенцијалних учесника у изради
вство, невладин сектор и становнике општине. ЛЕАП-а општине Прњавор је представљала прву
Приликом израде ЛЕАП-а важно је учешће свих активност која је од кључне важности и један је од
евидентираних актера, а подршка локалних власти предуслова за изградњу концензуса око најважни-
је од кључног значаја, јер они имају непосредну јих питања заштите животне средине. У процес
одговорност за спровођење великог броја акција израде и имплементације ЛЕАП-а били су
које произилазе из ЛЕАП процеса. укључени:
Израда ЛЕАП-а подразумијева активно учешће • локална управа која је омогућила приступ
јавности током цијелог процеса, што омогућава потребним информацијама и обезбједила учешће
двосмjерну комуникацију, јер учешће јавности свих партнера у изради ЛЕАП-а;
значи подизање нивоа свијести и знања кроз • јавна и приватна предузећа која имају велики
предавања и информисање о важним еколошким утицај на животну средину, а која се налазе на
проблемима, темама, циљевима и обиму рада на територији локалне заједнице;
ЛЕАП-у. Израда документа се састоји од фаза које • организације и инспекције у области урбанизма,
трају одређени временски период. Фазе су логичан пољопривреде, шумарства, водопривреде, приро-
редосљед акција које најширу јавност информишу о дних ресурса, здравља, заштите природних и ку-
проблемима, приоритетима у њиховом рјешавању, лтурних добара, управљања заштићеним приро-
могућим акцијама и неопходним ресурсима за дним добрима и сл;
њихово спровођење. • образовне институције;
ЛЕАП општине Прњавор је израђен по методоло- • невладин сектор и друга удружења и организације;
гији Европске агенције за реконструкцију. Главне • локална средства информисања.
Дефинисање организационе структуре подразуми- својим МЗ и на територији читаве општине,

јева формирање радне групе и именовање ЛЕАП сматрају да је животна средина угрожена, те да
координатора, подјела задужења и одговорности. највећи негативан утицај на здравље становништва
Локални ЛЕАП координатор води све активности у има загађена пијаћа вода (29,3%), отпадне (кому-
процесу израде документа: организује и води налне) воде (23,6%), отпад (15,9%), загађено земљи-
састанке, помаже у изради радних докумената, ште (14%), загађен ваздух (12,1%) и бука (5,09%).
пружа подршку техничким тимовима и радним Грађани сматрају да животну средину највише
групама. загађује неадекватнa употреба пестицида (39,50%),
Радна група је састављена од стручњака за поједине неадекватан третман отпадних вода (38,85%),
тематске цјелине који врше процjену стања неадекватно одлагање отпада (33,75%), загађивање
животне средине. Задатак је и израда визије развоја површинских и подземних вода (25,48%), построје-
заједнице, листе проблема и приоритета, припрема ње асфалтне базе (25,48%), Термоелектрана и
и предлагање акционих планова и достављање рудник „Станари“ (17,83%), каменоломи (12,74%),
извјештаја ЛЕАП координатору. изградња аутопута Бања Лука – Добој (8,92%),
нередован одвоз смећа (8,92%), саобраћај и
1.4. Израда визије заједнице транспорт (7,01%) и индустријска производња
(5,09%).
Утврђивањем визије заједнице, ствара се оквир који Грађани оцјењују да су највеће еколошке пријетње
ће помоћи да се одаберу циљеви заштите животне развоју општине Прњавор недостатак воде за пиће
средине и рјешења која ће се одредити акционим (оцјена 5.54), загађење површинских вода (4.27),
планом. затим неадекватна канализациона инфраструктура
Визија развоја заједнице није представљена кроз (3.92), загађење ваздуха (3.31) и земљишта (3.25),
једну реченицу, већ представља смјерницу за непостојање адекватне инфрастуктуре за збрињава-
рјешавање постојећих проблема у наредном пери- ње отпада (3.11). Као најмање еколошке пријетње
оду у општини Прњавор. Она представља приказ развоју општине Прњавор оцијењена је бука (1.94)
заједнице у каквој би грађани жељели да живе у и остало (1.02) – поплаве, недостатак зелених
наредних шест година. површина, неодговорност и небрига за животну
средину, запуштено пољопривредно земљиште,
1.5. Процјена стања животне средине неконтролисана изградња стамбених објеката,
недостатак контејнера за сортирање отпада.
Процјена стања животне средине је акти- вност у Грађани су спремни дати допринос побољшању
оквиру које су учесници изводили закључке о томе стања животне средине на начин да је 54,1%
гдје су највећи проблеми и опасности за заједницу, безусловно спремно, 24,2% је спремно ако то и
који су ограничавајући фактори у њиховом други учине и 21,6% је спремно ако се не захтјевају
рјешавању и које проблеме би требало хитно новчана улагања.
рјешавати. Она садржи анализу кључних питања Грађани истичу да су најбитнији предуслови за
животне средине општине Прњавор, податке о локални развој у општини Прњавор осигуравање
утицају који на животну средину имају одређене система водоснабдијевања и канализационе инфра-
установе и институције, као и активности које те структуре, сакупљање и третман отпада, осигурање
или друге организације предузимају на санирању и система централног градског гријања, обезбјеђење
унапређењу постојећег стања. заштите од поплава и других непогода и одржавање
Процјена стања животне средине и утврђивање путева и јавних површина.
приоритета су најважније активности приликом Као мјере за побољшање стања животне средине у
израде ЛЕАП-а. Тиме добијамо пресјек постојећег општини 62,4% анкетираних грађана вјерује да је
стања животне средине у локалној заједници што је увођење строгих казни за прекршиоце основни ме-
значајно за израду планова за конкретне акције које тод за побољшање стања. Грађани сматрају да би
ће се дефинисати. Утврђивање приоритета усмје- финансирање еколошких пројеката (41,4%) такође
рава побољшање животне средине ка најважнијим осигурало висок ниво квалитета животне средине
проблемима. Успешно утврђивање приоритета за- док 32,5% грађана сматра да је потребно побо-
хтјева сарадњу представника власти, привреде и љшати рад општинских инспекцијских служби и
невладиних организација. увести програме едукације становништва (28,66%).
Прије почетка рада Радне групе, извршено је Резултати анкете су у прилогу документа.
анкетирање грађана на општини Прњавор с циљем Чланови Радне групе за израду ЛЕАП-а идентифи-
да се добије став грађана о стању животне средине. ковали су најважније проблеме и дефинисана је
Анкетом је обухваћено становништво цијеле процјена стања животне средине. Најважнији иде-
општине те се путем привредних субјеката, јавних нтификовани проблеми су:
установа, основних и средњих школа, невладиних
• постојање дивљих депонија,
организација и мјесних заједница успјешно оконча-
• неадекватно одлагање отпада,
ло и правилно попунило 157 упитника. Анкета је
обухватила 45% женских и 55% мушких испита- • неразвијена свијест о селектирању отпада,
ника. • неријешен третман опасног отпада (медицински,
Резултати анкете су показали да грађани више нису електронски...),
него што јесу задовољни стањем животне средине у • неријешен третман анималног отпада,
• непостојање канализационе мреже у градском побољшан квалитет ваздуха и коришћење поте-

подручју и селима, нцијала обновљивих извора енергије;
• непланска сјеча шума, плански уређен и заштићен простор;
• загађеност водотокова, побољшано здравље становништва и развијена
• недостатак воде за пиће, јавна свијест;
• неадекватно управљање водама, заштићен биодиверзитет.
• загађивање и деградација земљишта,
• урбанизација (непланска градња), 1.7. Израда акционог плана за приоритетне
• неспровођење и непоштовање закона, области
• недовољна едукација становништва о заштити и
унапређењу животне средине и еколошким Након што је општинска радна група за израду
темама (из области пољопривреде, производње ЛЕАП-а дефинисала конкретне ресурсе животне
здраве хране, компостирању, употреби биља...), средине на подручју општине Прњавор (према
2
• недовољна едукација становништва о правима и ДПСИР методологији), приступило се идентифи-
законима из области заштите животне средине, кацији загађивача животне средине и изради
• недовољно информисање јавности о еколошким Акционог плана за приоритетне области. Извршена
проблемима, темама и сл. је анализа старог акционог плана, евидентирано је
шта је остварено током претходних година, а шта
• непостојање Центра за прикупљање отпада,
није и дати су приједлози нових активности за
• непостојање програма за коришћење алтернати-
наредни период од шест година.
вних извора енергије,
Израда Акционог плана за приоритетне области је
• сезонски прилив становника у периодима одмора кључна фаза израде ЛЕАП-а Прњавора, јер су
и негативан утицај на количину отпада и отпа- дефинисане активности које је потребно
дних вода, реализовати како би се тренутна ситуација у
• бука (саобраћај и транспорт) и непостојање конти- појединим областима на територији општине
нуираног праћења нивоа буке, Прњавор унаприједила. За сваку активност (акцију)
• недовољан број еколошких организација и удру- у оквиру детаљне разраде дати су кратак опис,
жења грађана, наведене надлежне институције или организације
• непостојање буџетских средстава за еколошке које ће реализовати активности, оквирни временски
пројекте. рок за извршење, процјена буџета и могући извори
финансирања.
1.6. Одређивање приоритетних области рада у Општи подаци о општини Прњавор, преглед стања
оквиру ЛЕАП-а животне средине, технички извјештаји и скуп
предвиђених активности чине документ ЛЕАП
Након уочавања проблема, обрађивања анкетних општине Прњавор.
података и дефинисања процјене стања животне
средине чланови Радне групе су се опредјелили за 2
ДПСИР – узрочно-посљедични оквир за описивање
сљедеће приоритетне области рада: узајамног утицаја између друштва и животне средине,
• воде и отпадне воде, који је поставила Европска агенција за животну
• управљање отпадом, средину (European Environment Agency). Елемени тог
• ваздух, обновљиви извори енергије и енергетска оквира су: покретачке снаге које дјелују на животну
средину (D – driving forces), притисци на животну
ефикасност, средину, (P – pressures), стање животне средине (S –
• пољопривредно земљиште, state), утицај таквог стања на друштво (I – impact) и
• шуме и шумско земљиште одговор друштва на такво стање (R – responses).
• планско уређење простора,
• биодиверзитет и заштита природе, ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА-
• јавно здравље и безбједност становништва, ШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ ПР-
• јавна свијест, информисање и образовање. ЊАВОР У СВОЈОЈ СТРУКТУРИ ДЕФИНИШЕ:
Након дефинисаних приоритетних области рада РЕЗУЛТАТЕ КОЈЕ ЖЕЛИМО ПОСТИЋИ
одређени су приоритети мултикритеријумском ЖЕЉЕНО СТАЊЕ КОЈЕ ЋЕ НАСТАТИ КАО РЕЗУ-
анализом по методологији РЕЦ-а. Мултикритери- ЛТАТ ПРОВОЂЕЊА АКТИВНОСТИ ПЛАНИРА-
јумска анализа прије свега обухвата одређивање НИХ У ЛЕАП-у
приоритетних циљева, затим одређивање тежине КАКО ЖЕЛИМО ДА НАША ОПШТИНА ИЗГЛЕ-
критеријума и бодовање циљева према изабраним ДА ЗА 6 ГОДИНА
критеријумима.
ЦИЉЕВЕ КОЈЕ ЖЕЛИМО ПОСТИЋИ
ДЕТАЉНИ ЦИЉЕВИ АКТИВНОСТИ КОЈЕ СУ
Дефинисани приоритетни циљеви ЛЕАП-а опш- НАВЕДЕНЕ У ПЛАНУ ПОСТАВЉАЊЕ ЦИЉА
тине Прњавор су:
ПРЕДСТАВЉА НАМЈЕРУ ДА СЕ КРЕНЕ ПРЕМА
унапријеђен квалитет вода;
ОДРЕЂЕНОМ РЕЗУЛТАТУ
регулисано управљање отпадом;
КАКО ЋЕМО ЗНАТИ ДА СМО ДОСТИГЛИ ЖЕ-
побољшан квалитет земљишта;
ЉЕНИ РЕЗУЛТАТ
ИНДИКАТОРЕ добро обавјештени грађани ће далеко прије

МЈЕРЉИВЕ ПОКАЗАТЕЉЕ КОЈЕ КОРИСТИМО подржати поједине програме заштите животне
ЗА ПРАЋЕЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ О ПРОМЈЕ- средине у оквиру своје заједнице;
НАМА И КОЈИМ ОЦЈЕЊУЈЕМО У КОЈОЈ МЈЕРИ добро информисани грађани ће реалније
ЈЕ ЖЕЉЕНИ РЕЗУЛТАТ ДОСТИГНУТ сагледавати ситуацију у појединим областима
КАКО ЋЕМО МЈЕРИТИ ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТ и своје напоре усмјерити ка постизању консе-
нзуса о неопходним активностима;
добро информисани грађани ће имати активну
ШТА?
улогу у прикупљању и обради информација од
Пројекат, активност, протокол или процедура значаја за поједине области и еколошке про-
коју можемо развити и имплементирати, блеме;
а које могу бити краткорочне и дугорочне рјешавање многих проблема ће подразуми-
јевати и промјене у понашању или свакодне-
КО? вним поступцима чланова заједнице;
Општина/Одјељења Општинске управе грађани ће се лакше организовати у заштити
која су одговорна за сваку активност својих права и интереса, укључујући надгле-
дање поштовања закона и у случају потребе,
КАД? организовање јавног притиска на локалну
Временски рок за завршетак власт;
активности чланови заједнице могу бити добар извор
КОЛИКО? информација и креативних идеја.
Оквирно:средства за имплементацију II. ПРЕГЛЕД СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У

и потенцијални извор ОПШТИНИ ПРЊАВОР
1.8. Одређивање приоритета у релизацији акци- 1. Општи дио

оног плана
Општина Прњавор се налази у сјеверозападном
Одређивање приоритетних циљева у реализацији дијелу Босне и Херцеговине, ентитета Републике
акционог плана била је финална активност у изради Српске, у дијелу који гравитира према Бања Луци.
ЛЕАП документа. Сврха ове активности је да Административно територија Општине обухвата
омогући општини Прњавор да своје ограничене површину од око 630 km2 или 63 000 hа. Градско
материјалне ресурсе усмјери прво на најкритичнија подручје Прњавор се простире на површини од око
питања, односно на оне области гдје ће резултати 5,5 km².
имати највећи утицај на околину и цјелокупно
становништво. За одређивање приоритета кори- Садашња територија општине Прњавор смјештена
шћена је методологија бодовања у складу са је између планине Мотајице, која се налази у
значајем које поједине активности/акције имају за сјеверо-западном дијелу општине, са највишим
локалну заједницу. врхом од 625 m надморске висине (Оштра главица)
и планине Љубић са највишим врхом од 594 m
надморске висине (Свињар), која се налази у
1.9. Остале активности у оквиру израде ЛЕАП-а
јужном дијелу општине. Просјечна надморска
висина износи 160-250 m.
Основно правило израде ЛЕАП-а је да се заснива на
активном учешћу јавности током цијелог процеса, Између ових планина на простору општине Прња-
што се остварује учешћем представника свих вор пружају се плодне равнице и шуме око ријека:
релевантних институција и организација, као и Укрине, Вијаке, Лишње, Илове, Јадовице и Турја-
анкетирањем становништва. Учешће већег броја нице.
актера омогућава трагање за идејама и потребама
грађана, чиме се обезбјеђује да приоритети и акције
Посматрано са математичко-географског стано-
дефинисане у оквиру ЛЕАП-а одражавају жеље
вишта територија општине Прњавор одређена је
локалне заједнице као цјелине.
координатама од 44°52′N 17°40′E, из чега се да
Активно учешће локалне заједнице није могуће без закључити да се географски положај општине
укупног подизања свијести о обиму, значају и Прњавор налази при четрдесет петој паралели, што
циљевима рада, значају заштите животне средине и значи да се подручје општине Прњавор налази у
могућим активностима. ободу Панонске низије односно у средишњем
Најважнији разлози за рад на подизању свијести су: дијелу сјеверно умјереног појаса.
Слика број 1. Положај општине Прњавор
Извор:httп://www.nuзrs.com/attachments/Image/Karta%3D3D20RS.jпg?1381485348013
Посматрано са становишта ужег географског поло- У току је извођење радова на изградњи аутопута
жаја општина Прњавор припада простору Бањалу- Бања Лука – Добој, чија траса пролази кроз подру-
чке регије, односно крајњем истоку ове регије. Тери- чје општине Прњавор у дужини од 32 km. Јужним
торија општине Прњавор граничи са општинама дијелом подручја општине пролази жељезнички
Србац, Дервента, Станари, Теслић, Челинац и путни правац Добој – Бањалука у дужини од 17 km.
Лакташи. У оквиру саобраћајне инфраструктуре општина
Општина Прњавор има развијену саобраћајну Прњавор одржава улице у дужини од 42,86 km,
инфраструктуру коју карактерише густа мрежа тротоаре у дужини од 15 km и паркинг просторе
локалних путева у дужини од око 1035 km (од чега површине око 7000 m².
је асфалтирано 242 km), који омогућавају повеза-
Општина обухвата 63 насељена мјеста односно 34
ност насељених мјеста са сједиштем општине и
мјесне заједнице. Већина становништва општине
магистралним и регионалним саобраћајницама.
Прњавор живи у сеоском подручју. На подручју
Општина Прњавор је са сусједним општинама
града према прелиминарним подацима пописа
повезана мрежом саобраћајница:
становништва из 2013. године укупно пописано
- Магистрални пут Бања Лука – Прњавор – Дерве-
8.484 лица, док је на територији општине укупно
нта (М16), дионица Прњавор – Дервента 34 km;
пописано 38.399 лица.
дионица Прњавор – Бања Лука 53 km;
- Регионални путни правац Прњавор – Србац (R- Према Одлуци Владе Републике Српске о степену
474) у дужини од 41 km; развијености јединица локалне самоуправе у
- Регионални пут Прњавор – Станари – Добој (R- Републици Српској за 2015. годину, Прњавор је
474) у дужини од 43 km; рангиран у развијене јединице локалне самоуправе,
- Регионални путни правац Прњавор – Дервента – међу којима су и Бања Лука, Бијељина, Гацко,
Добој (R-4742) у дужини 63 km; Градишка, Дервента, Зворник, Источно Ново
- Регионални путни правац Прњавор – Челинац (R- Сарајево, Лакташи, Модрича, Мркоњић Град, Пале,
476) у дужини од 43 km; Приједор, Теслић, Требиње и Угљевик.
Табела број 1. Приказ површине општине Прњавор

Површина општине (hа) (%)
Укупна површина пољопривредног земљишта 42 963 68,2
Укупна шумска површина 17 387 27,6
Укупна површина изграђеног земљишта (неплодно земљиште) 2 646 4,2
Укупна: 62 996 100,0
Извор: Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор
2. Природни чиниоци ХМС Прњавор је престала са радом крајем 1974.
године. Од 1975. године до данас на подручју
2.1. Геоморфологија општине Прњавор није вршено званично мјерење
Простор на коме се налази општина Прњавор нити праћење наведених климатских елемената.
посматрано као јединствена цјелина, припада
простору Панонског обода са карактеристичним 2.3. Хидролошка карта општине
брежуљкасто-терцијарним земљиштем које води
поријекло од ријечних и језерских седимената. Хидрографске карактеристике подручја условљене
Посматрано према израженој конфигурацији земљи- су геолошким, геоморфолошким и геофизичким
шта за већину територије општине Прњавор може одликама овог подручја. Присутне повољне клима-
се рећи да је равничарско-брежуљкаста (4/5), а њен тске прилике и различит геоморфолошки састав
мањи дио (1/5) брдовито-планински. Посматрано са земљишта на подручју општине Прњавор имале су
становишта надморске висине око четири петине главни и одлучујући утицај на појаву и формирање
општинске територије има надморску висину од како сталних површинских водотокова тако и
130-250 m. Просјечна надморска висина износи 153 подземних вода, које чине основу хидролошке
m. Само једна петина општинске територије има мреже на овом подручју.
надморску висину већу од 250 m.
2.3.1. Површинске воде
2.2. Клима
Основу површинске хидрографије општинског
Различити климатски утицаји који се осјећају на подручја чини ријека Укрина са својим притокама
простору Републике Српске су резултат природних Вијака, Јадовица и Кремница.
елемената и законитости опште циркулације вазду- Ријека Укрина припада црноморском сливу
шних маса на ширем простору. Клима општине је односно сливу ријеке Саве, као њена десна притока.
условљена географским положајем и надморском Настаје на ушћу Велике и Мале Укрине на
висином терена. Сјеверни перипанонски дио, надморској висини 154,3 m и протиче јужним и
припада умјерено-континенталном климатском источним дијелом општине Прњавор у дужини од
појасу у коме се осјећа и панонски (степски) 36 km. Тако чини природну границу са општинама
климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме Добој и Дервента. Велика Укрина извире на око 300
већином умјерено хладне, са просјечном годишњом m надморске висине на висовима Узломца и Борје.
температуром изнад 10°C. Падавине су углавном Улијева се у ријеку Саву, чија надморска висина у
равномјерно распоређене, а највеће количине се том дијелу износи 89,1 m. Сам слив ријеке Укрине
излучују када су и најпотребније пољопривредним је лоциран између доњих токова ријеке Босне и
културама (мај, јун). Количина падавина по Врбаса, а на сјеверозападу Босне и Херцеговине
правилу опада идући од запада (1500 mm) према уједно представља и највећу ријеку Републике
истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних Српске јер читавим својим током од настанка до
струјања. Годишња доба су јасно изражена са ушћа тече кроз Републику Српску. Дужина тока
умјерено хладним зимама и топлим, сувим љетима. Укрине од извора Велике Укрине (Лукавац) је 119,3
За климатске елементе: температура ваздуха, km, а површина слива је 1 515,4 km2.
вјетрови, влажност ваздуха, облачност, инсолација, На крајњем западном дијелу општинског подручја
падавине, посљедњи валидни хидрометеоролошки значајни површински водоток чини ријека Црквена
подаци за подручје општине Прњавор датирају из и ријека Турјаница која се у Лакташима улијева у
периода од 1955. године до 1975. године, који су Врбас.
били праћени од стране хидрометеоролошке Уз наведене ријеке на подручју Општине улијевају
станице Прњавор (ХМС Прњавор). се многобројни већи и мањи потоци који такође
Анализа падавина у том периоду је приказала да чине главни површински хидропотенцијал. Осим
исте износе 1000 mm на годишњем нивоу, а да су наведених природних површинских водотокова, на
максималне мјесечне падавине регистроване у подручју општине Прњавор постоје и двије
висини од 113 mm (јун), док апсолутни мјесечни вјештачке акумулације:
максимуми достижу вриједности од 170 mm (јул). језеро Дренова и
Што се тиче температуре ваздуха вишегодишњим рибњак у Укринском Лугу, сјевероисточно од
праћењем утврђен је средњи годишњи просјек од Прњавора.
10.1 °C, док се минималне мјесечне вриједности Постојећа површинска хидрографска мрежа на
крећу од -5.6 °C (јануар), а максималне до 26 °C подручју општине Прњавор заузима укупну
(јун). површину од 1.338 ha.
Табела број 2: Приказ површинске хидрографске мреже општине Прњавор

Ред.
Назив Површина у ha
бр.
1. Основни природни површински водотоци 590
2. Површински вјештачки изграђена акумулација - језеро Дренова 110
3. Површински вјештачки изграђен рибњак у Укринском Лугу 638
УКУПНО: 1.338
Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. године и еколошка дозвола број 15-96-198/8 од
17.09.2013. године за „Рибњак“ а.д.Прњавор
друге микроелементе. Извори ове воде су врло
2.3.2. Подземне воде и издани значајни са балнеолошког становишта због прису-
ства силицијумове киселине (H2SiO3). Ова вода је
Основу подземне хидролошке мреже на подручју микробиолошки потпуно стерилна, а по свом хеми-
општине Прњавор чине термални извори Бање јском саставу вода из ових извора је хлоридно-
Кулаши и многобројни природни извори и вјешта- натријумско-магнезијумска и изразито је алкална са
чки ископани бунари питке воде. На термалним pH вриједношћу од 11,75. Због присуства радио-
изворима изграђена је Бања Кулаши која се користи активних елемената као што су: Ra, Ri и U, вода је
као центар за лијечење многих болести, одмор и благо радиоактивна. Њена радиоактивност се креће
рекреацију. Постојећа минерална вода са својим око 4,5 емона.
доказаним карактеристикама сматра се као Вода из ових термалних извора има веома љековита
природна ријеткост у Европи и свијету. својства и помаже у лијечењу болести уроге-
Истраживања која су рађена у неколико наврата на ниталног тракта, гастроинтестиналног система,
термалним врелима Бање Кулаши показују да се повишеног крвног притиска, дијабетеса и холе-
термалнe воде појављују из вулканских стијена које стерола. Добре резултате даје у лијечењу реумати-
су везане за појаву млађих тектонских фаза на зма, посљедица тјелесних повреда и кожних
ободу Панонске геоинклинације. Ове стијене налазе болести, нарочито псоријазе. На основу постојећих
се на већим дубинама на подручју Кулаша. Извори термоминералних извора изграђен је бањско-
изразито термоминералне воде на овом простору рекреативни центар „Бања Кулаши“ у Кулашима
имају температутру воде од 28,8 °C – 30,6 °C. Ови који је од општинског центра удаљен свега 14 km.
извори припадају сумпорној групи вода са Бања има стољетну традицију лијечења љековитом
минерализацијом од 162-169 mg/l. Њихова вода водом и представља свјетски раритет.
садржи микроелементе: Bа, Li, Sr, F, Ti, U, Cr, I, B и
Слика број 2. Хидрографска карта општине Прњавор
Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. године

2.3.3. Хидрогеолошка истраживања подземних „МГ ПУТЕВИ“ Прњавор, површине експлоата-

вода ционог поља 39,6 ha.
У посљедних 15 година на територији општине На иницијативу и финансирање општине Прњавор,

Прњавор су изведена обимна геолошка, геофизичка покренуто је истраживање руде бакра на планини
и хидрогеолошка истраживања која су као резултат Чавка. На основу Студије „Минерално-сировинска
имала откривање значајних количина подземних потенцијалност планине Чавке за истраживања и
вода, посебно зоне Повелича и Дабрака. експлоатацију руде бакра подручја општине
Током 2014. године, спроведена су геофизичка Прњавор“ (израђена од стране „ЈАНТАР ГРУПА“
испитивања за потребе истраживања подземних д.о.о. Бијељина, Београд, 2006. година), Министа-
вода на подручју општине Прњавор. Испитивање је рство за индустрију, енергетике и рударства
вршено од стране Предузећа за геолошка и Републике Српске, рјешењем број 05.07/310-310/15
геотехничка истраживања, инжењеринг и конса- од 25.09.2014. године одобрило је извођење
лтинг „GEOING GROUP B“ д.о.о. Бијељина, а детаљних геолошких истраживања бакра и пратеће
резулати су приказани у Елаборату о изведеним асоцијације елемената, привредном друштву „NEW
геофизичким испитивањима за потребе истражи- RESOURCES“ д.о.о. Бања Лука. Одобрено је
вања подземних вода на подручју општине дужних 1000 m истражних бушотина и 200 m3
Прњавор, (новембар 2014. године). Истраживања су минералне сировине која се може узети у циљу
изведена су сљедећим мјесним заједницама: Коко- испитивања квалитета и хемијско-технолошких
ри, Штрпци, Отпочиваљка, Чорле, Срповци, Гаљи- својстава . Истраживање би требало бити окончано
повци, Мравица, Кремна, Поповићи, Шаринци. до 2018. године.
Након извршених истраживачких радова на Значајна су и налазишта туфа у МЗ Кремна (засеок
локалитету „Повелич“ на подручју К.О. Горња Пиплићи), које се једно вријеме експлоатисало од
Илова, изведено је пет истражно-експлоатационих стране ГД „Градип“ а.д. Прњавор и упућивало у
бунара капацитета 68 l/s, а на локалитету „Дабрак“ Зеничку жељезару. Погодан је за производњу
три са значајним количинама врло квалитетне бијелог цемента и других материјала. На више
питке и издашне воде, капацитета 15 l/s која се мјеста на подручју МЗ Отпочиваљка постоје
може користити за људску употребу. Према налазишта кварцног пијеска, материјалa који је
процјени извориште „Дабрак“ (МЗ Чорле) може врло интересантан за производњу силикатних
снабдјевати питком водом мјесне заједнице ширег подлога. Ранијих година на неколико локалитета у
подручја општине према Прњавору. На изворишту подножју Љубића вршена је експлоатација
„Кокори“ само излив истражне бушотине даје 2,5 магнезита као и минерала стиве, који је извожен у
l/s, док је капацитет 9 l/s. Температура воде је 20,7 Беч и коришћен за производњу скупоцијених лула и
°C. Врше се даља испитивања и процјене цигаршпица.
могућности са аспекта водоснабдијевања.
Осим наведених површинских и подземних 2.5. Земљиште
хидропотенцијала на подручју општине Прњавор,
постоје и многобројни извори, јавни бунари и чесме Земљиште као саставни дио екосистема, односно
са којих се снабдијева локално становништво. површински растресити слој литосфере који настаје
као производ геолошке подлоге уз учешће
2.4. Минерално-сировински потенцијал општине климатских фактора, представља један од основних
Прњавор природних ресурса. Квалитетно земљиште има око
50 % чврстих материја (45% минералних и 5%
Општина Прњавор располаже значајним минерално
органских) и по 25% воде и ваздуха.
сировинским потенцијалом. Најзначајније су
површинске експлоатације – каменоломи:
Потребе савременог човјека за обрадивим
експлоатација „ГРИЧ“ у мјесној заједници Дре- земљиштем све више расту те је према томе
нова, инвеститора ГП „ГРАДИП“ а.д. Прњавор, земљиште ограничен природни ресурс. Земљиште
површине око 30 hа; као медиј животне средине је нарочито угрожено
експлоатација серпентинита и серпентинисаног интезивним и наглим технолошким и привредним
перидотита на лежишту „КРЕМНА“, концеси- развојем.
онара „ГЕОПРОЈЕКТ“ д.о.о. Бања Лука, површи-
не експлоатационог поља 6,2 ha; Од укупне територије на којој се простире општина
експлоатација техничког грађевинског камена Прњавор (62996 ha), пољопривредно земљиште
кречњака на површинском копу „ЧЕЛАР“ заузима површину од 42 963 hа односно 68,2%, док
Горњи Вијачани, концесионара „МГ МИНД“ остали дио општинске територије сачињавају:
д.о.о. Мркоњић Град, Р.Ј. „МГ ПУТЕВИ“,
површине експлоатационог поља 4,875 ha; шумско земљиште, површине 17 387,00 hа одно-
експлоатација техничког грађевинског камена сно 27,6% и
перидотита на лежишту „ЉУБИЋ“, концесио- неплодно земљиште, површине 2 646,00 ha одно-
нара „МГ МИНД“ д.о.о. Мркоњић Град, Р.Ј. сно 4,2%.
Табела број 3. Структура земљишта општине Прњавор
Ред.
Назив Површина у ha Површина у %
бр.
1. Пољопривредно земљиште 42.963 68,20
2. Шумско земљиште 17.387 27,60
3. Неплодно земљиште 2.646 4,20
УКУПНО: 62.996 100,00
Извор: Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шумарство (према подацима Републичке управе за
геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор)
2.5.1. Пољопривредно земљиште внику, може се констатовати да општина Прњавор
Законом о пољопривредном земљишту („Службени има повољно стање у овом погледу.
гласник Републике Српске“, број 93/06, 86/07, 14/10 Према подацима добијеним од Одјељења за пољо-
и 5/12) пољопривредно земљиште се дефинише као привреду, водопривреду и шумарство Општинске
природно богатство и добро од општег интереса управе општине Прњавор у 2014. години евиде-
које се првенствено треба користити за пољопри- нтирана је и извршена привремена и трајна
вредну производњу. Овим законом се уређује промјена намјене пољопривредног земљишта у
планирање, заштита, уређење, коришћење и распо- непољопривредне сврхе на површини од 325 513
лагање пољопривредним земљиштем, као и друга m2. У реалном сагледавању ситуације, ови губици
питања од значаја за пољопривредно земљиште као су далеко већи и представљају трајну промјену.
добро од општег интереса. Разлог за повећање ове површине у 2014. години у
Узимајући у обзир укупно расположиво пољопри- односу на претходне године је отварање површи-
вредно, шумско и друго земљиште у односу на број нских експлотација камена за потребе изградње
становника на подручју општине Прњавор, по аутопута, односно прибављање пољопривредних
једном становнику има 1,64 hа земљишта од чега на сагласности за каменоломе.
пољопривредно земљиште отпада 1,12 hа по У односу на претходне године може се закључити
становнику. да се ове површине временом варирају ако
Ако се узме у обзир да критична граница пољо- тумачимо податке из ЛЕАП 2009-2014. године, гдје
привредног земљишта потребног за производњу је наведено да је у 2007. години извршена промјена
довољних количина квалитетне хране и сировина намјене пољопривредног земљишта на површини
потребних за опстанак становништва, односно од 56 698 m2, а током 2008. године у површини од
одрживи развој износи 0,17 hа по једном стано- 103 608 m2.
Слика број 3. Пољопривредно земљиште
Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. година

Узроци загађења земљишта и угрожености про- Ерозија земљишта представља највећу опасност за
цесом ерозије су многобројни. Главну штету деградацију и трајни губитак земљишта на стрмим
земљишту узрокују прије свега људске активности, теренима. Овим процесом захваћен је најплоднији,
прекомјерна урбанизација и бесправна градња, површински слој земљишта чиме се директно
развој привреде и инфраструктура, поплаве, појаве онемогућује пољопривредна производња. Да би
клизишта, загађења из ваздуха-емисије из техноло- деградирано подручје поново постало хумусно
шких процеса и усљед сагоријевања фосилних потребно је 200 до 1000 година.
горива и издувних гасова, загађења поријеклом од Сљедећи ограничавајући фактор је просјечна вели-
отпада и отпадних вода, употреба пестицида и чина посједа по домаћинству која износи 3,5 hа.
минералних ђубрива, салинизација, површински Према ранијим анализама Одјељења за пољопри-
копови, пожари и неконтролисана сјеча шума. вреду, водопривреду и шумарство утврђено је да
Угрожавање земљишта нарочито је изражено поте- само 4,7 % газдинстава има већи посјед од 8,0 hа, а
нцирањем процеса ерозије, односно одношењем највише је газдинстава са посједом величине до 3,0
земљишта водом и/или вјетром (еолска ерозија). hа (укупно 54,3%).
Табела број 4. Категорије земљишта и власничка структрура
Површина (ha)
Категорија земљишта
Приватно Јавно Укупно
Oранице и вртови 32.169,00 3.310,00 35.479,00
Воћњаци 2.122,00 66,00 2.188,00
Виногради 22,00 1,00 23,00
Ливаде 1.769,00 1.096,00 2.865,00
Укупно обрадиво земљиште 36.082,00 4.473,00 40.555,00
Пашњаци 1.653,00 147,00 1.800,00
Рибњаци 2,00 603,00 605,00
Tрстици 3,00 0,00 3,00
Укупно пољопривредно земљиште 37.740,00 5.223,00 42.963,00
Шуме 7.474,00 9.913,00 17.387,00
Неплодно земљиште 698,00 1.948,00 2.646,00
Укупно: 45.912,00 17.084,00 62.996,00
Табела број 5. Величина земљишних посједа по власничкој структури
Власништво
Површина (ha)
Приватно (број домаћинстава) Jавно
0-2 14.408
2-5 5.318
5+ 2.759 4
Укупно 22.485 4
Табела број 6. Структура пољопривредног земљишта по бонитетним класама
Kласа %
I 0,70
II 13,50
III 31,70
IV 18,00
V-VIII 36,10
УКУПНО 100,00
Извор: Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шумарство (према подацима Републичке управе за
геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњавор)
Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шума- земљишта) до осредњег садржаја (<5mg P2O5/

рство општине Прњавор, врши константне акције 100g земљишта);
прикупљања земљишта за испитивање хемијског испитиване парцеле у 70% случајева имају
састава и контролу плодности земљишта. Према добар садржај физиолошки активног калијума,
подацима из 2014. године на подручју општине садржај варира у врло широким границама од
Прњавор анализирано је 69 узорака земљишта на 3,5 (јако низак садржај) па до 62,5 mg K2O/100 g
којима се узгајају различите културе. Лаборато- земљишта (врло добар садржај).
ријска испитивања извршио је Пољопривредни
институт Републике Српске, Завод за агрохемију и На основу приказаних резултата може се конста-
агроекологију Бања Лука. товати да већина испитиваних парцела у 2014.
години имају недовољне залихе основних храњивих
На основу резултата основних параметара пло-
елемената.
дности ораничног слоја земљишта, могу се
донијети сљедећи закључци:
Претходна 2014. година била је екстремна због
појаве клизишта и поплава при чему су направљене
реакција земљишта варира у јако широким
велике штете како на усјевима тако и на пољопри-
границама (од екстремно киселе – pH=4,7 па до
вредном земљишту, имовини физичких и правних
базне реакције pH=8,2);
лица. Научно-истраживачке институције у свијету
на основу резултата се може закључити да су на
које се баве проблемом и прогнозом ерозије земљи-
испитиваном подручју више заступљена земљи-
шта, користе прорачуне под називом USLE (Unive-
шта која са аспекта киселости имају ограничења
rsal Soil Loss Equaton) и RUSLE (Revised Universal
гајења највећег броја пољопривредних култура –
Soil Loss Equation). Oвај негативни феномен у
65% (јако кисела 14% и кисела 51%) у односу на
педологији земљишта у БиХ је слабо презентован.
земљишта која су повољна за гајење највећег
За процјену ерозије земљишта у БиХ служе 32
броја пољопривредних култура – 32% (слабо
метеоролошке станице као и ГИС систем и про-
кисела 25%, неутрална 4% и слабо алкална 3%);
сторне мапе. Осим метеоролошких фактора, поја-
садржај хумуса: хумус је један од основних
чану ерозију земљишта узрокује и недостатак
параметара плодности земљишта, а његов
хумуса као и неадекватна обрада земљишта (дре-
садржај је у чак 91% испитиваних узорака јако
нажа и изградња тераса и одводних канала). Нагла-
низак. Само 6 од 69 парцела са којих је вршено
шава се губитак шумских заједница које спречавају
узорковање имају осредњи садржај хумуса; у
ерозију.
том смислу једна од основних препорука у
сљедећем четворогодишњем периоду је обавез- У складу са програмима, пројектима и мјерама
на примјена стајњака и осталих мјера које Стратегије развоја општине Прњавор за период
доприносе очувању и повећању органске масе у 2012-2020. године, Одјељење за пољопривреду,
земљишту; водопривреду и шумарство, у току наредног пери-
у испитиваним узорцима земљишта садржај ода планира израду Основе заштите, уређења и
лакоприступачног фосфора варира у границама коришћења пољопривредног земљишта и Програма
од јако ниског садржаја (0,15 mg P2O5/100g заштите пољопривредног земљишта од ерозије.
Слика број 4. Педолошка карта општине Прњавора

1.2.5.2. Шумско земљиште – 7.474,00 ha односно 42,99% од укупног

шумског земљишта.
Шумско земљиште, шумске заједнице, биљни и За интегралну заштиту шума, од кључног је значаја
животињски свијет су природно добро од општег и стални мониторинг виталности шума, с посебним
јавног интереса за локалну заједницу. Веома је освртом на природне и антропогено изазване
важно трајно бринути о овим расположивим ресу- утицаје. За заштиту и побољшање здравственог
рсима кроз одрживо интегрално планирање, кори- стања и виталности шума, неопходан је систем
штење и заштиту. кооридинисаних мјера заштите. У оквиру компле-
Законски оквир којим се уређује политика и плани- кса антропогених и природних фактора, загађеност
рање, управљање и газдовање шумама и шумским ваздуха се и даље сматра као значајан фактор.
земљишем, заштита шума, финансирање и врије- Међутим, значај атмосферског загађивања варира,
дност шума, катастар шума и шумског земљишта и његов утицај зависи од зоне утицаја, а ефекти од
информациони систем у шумарству, имовинско- услова станишта.
правни односи, као и друга питања од значаја за Отвореност шума шумским камионским путевима
шуму и шумско земљиште ради унапређивања и представља основни предуслов за интензивно, ра-
одрживог коришћења шума и шумског земљишта и ционално и успјешно газдовање са шумама. Од
развоја шумарства је Закон о шумама („Службени отворености шума зависи успјешно извршавање
гласник Републике Српске“, број 75/08 и 60/13). Шумскопривредне основе и свих других планских
Општина Прњавор располаже са значајним шу- докумената везаних за одрживо, интензивно и еко-
мским потенцијалом. Геолошки састав, киселе сили- номично газдовање са шумама на локалном
катне стијене које углавном чине матичну подлогу подручју.
на којој су настала земљишта ових простора, усло- Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шума-
вили су појаву различитих специфичних рељефних рство општине Прњавор, планира у току 2016. годи-
форми и типова земљишта на локалном подручју. не, покренути процедуру израде Шумскопривредне
Посматрано са геоморфолошког аспекта, подру- чје основе за шуме у приватном власништву за период
под шумским земљиштем и шумом простире се 2017-2027. године.
између 150 до 695 m надморске висине. Шумско
подручје је веома хетерогено и орографски израже- Врсте шумског дрвећа
но на цијелом простору општине Прњавор. Еколо- Идући од сјевера према унутрашњости општинског
шка подлога, орографија на терену као и богата подручја и даље према југу налазе се подручја
хидрографска мрежа са уским долинама многобро- добро развијених шумама. У њима су заступљене
јних водотока, имале су одлучујући значај за појаву сљедеће врсте шумског дрвета: буква, храст китњак,
специфичне и разноврсне вегетације односно распо- храст лужњак, цер, бијели и црни граб, бијели и
ред шумских заједница. црни бор, ариш, бреза, јасика, горски јавор, дивља
На подручју општине Прњавор шумско земљиште и трешња.
шуме заузимају укупну површину од 17.387,00 ha У нижим предјелима око ријечних долина и већих
или 27,6% од укупне општинске територије. потока заступљене су сљедеће врсте дрвећа: бијела
Фонд шума и шумског земљишта састоји се од: врба, врба ива, багрем, зова, храст лужњак, бијели
шумског земљишта и шума у својини Републике јасен и црни бријест, дивља трешња, дуд, џанарика,
Српске – 9.913,00 ha односно 57,01% од укупног црни граб, бијели глог, црни трн, оскоруша, брекиња,
шумског земљишта, дивља крушка, дивља јабука и друге ријетке врсте
шумског земљишта и шума у приватној својини дрвећа.
Слика број 5. Шуме и шумско земљиште

2.5.3. Грађевинско земљиште Откривање, упознавање и очување биодиверзитета

су данас најактуелнији, најкомплекснији и најзнача-
На изграђеном земљишту изграђена су 63 насељена јнији задаци свјетске науке и праксе.
мјеста, привредни и други објекти (саобраћајнице и Повољан географски положај, рељеф, умјерно-
инфраструктурни објекти) од јавног и друштвеног континентална клима, геомеханички и педолошки
интереса. састав земљишта и веома повољне хидролошке
Према Закону о уређењу простора и грађењу прилике омогућили су да се на подручју општине
(„Службени гласник Републике Српске“, број Прњавор развије многобројан и различит биљни и
40/13), грађевинско земљиште може бити изграђено животињски свијет.
и неизграђено у градовима и насељима.
Изграђено је грађевинско земљиште оно на коме су 2.6.1. Флора општине Прњавор
изграђени објекти у складу са законом и намјењени
за трајну употребу, док је неизграђено грађевинско Диверзитет биљног свијета подручја општине
земљиште оно на коме нису изграђени објекти, на зависи од низа фактора. Највећи утицај има клима,
коме су изграђени објекти супротно закону и која је уједначена у цијелој општини, тако да не
земљиште на коме су изграђени само објекти утиче на зоналност флористичког састава. Међу-
привременог карактера. Такође, грађевинско земљи- тим, рељеф, односно висинска разлика рељефа има
ште може бити уређено или неуређено. Уређено изразит утицај на распоред биљне вегетације.
грађевинско земљиште је земљиште које је кому- Подручје општине Прњавор одликује двије врсте
нално опремљено за грађење, у складу са важећим пејзажа - перипанонског и панонског. На том
планским документом (изграђен приступни пут, подручју присутни су екосистеми обичног граба и
електро мрежа, обезбјеђено снабдијевање водом и храста китњака и веприне, храста китњака и
обезбјеђени други посебни услови). сребрне липе, храста китњака и цера, шуме букве и
поребнице, обичног граба и храста китњака са
2.6. Флора и фауна – биодиверзитет коштриком, обичног граба и храста китњака са
клокочиком, обрадивих површина (житарица и повр-
Биодиверзитет односно разноврсност живог свијета тарских култура), воћњака, екосистеми напуштених
на планети Земљи, односно, свеукупност: станишта уз путеве и насеља, урбани и рурални
гена – генетички диверзитет, екосистеми. У панонском пејзажу су изразити еко-
врста – специјски диверзитет и системи пољског јасена и дријемовца, екосистеми
екосистема – екосистемски диверзитет, шибљака аморфе и ниске шуме багрема, екоси-
од којих сваки има свој, како просторни тако и стеми водењара шашика и трстика, екосистеми уз
временски континуитет на нашој планети. обале слатких вода и екосистеми обрадивих по-
Појам биодиверзитета или биoлошке разноврсности вршина. Присутне су сљедеће врсте: врба, топола,
уведен је у терминологију заштите животне среди- граб, храст, јасен и бријест.
не прије двадесетак година на основу резултата У шумским и ливадским заједницама уочено је
фундаменталне екологије, биогеографије и таксо- присуство и разноликост гљива (сунчаница, боров
номије. вргањ, рујница, боров чавлић, вргањ, лисичарка,
Конвенција о биолошкој разноврсности Уједиње- млијечница, смрчак, пупавка, лудара и друге).
них нација, која је званично прихваћена на Конфе- На просторима општине Прњавор примјећује се
ренцији о одрживом развоју у Рио Де Женеиру више алохтоних биљних врста које имају веома
1992. године, признаје суверено право сваке државе снажан биолошко-еколошки потенцијал, који је
потписнице да располаже својим ресурсима и снажно изражен кроз њихову способност адапта-
биодиверзитетом, али се од држава очекује да пру- ције новим животним условима, несметаном
же подршку за три основна циља Конвенције: размножавању и заузимању природног простора. У
заштита биолошке разноврсности, ове биљне врсте спадају: амброзија, амерички мали
одрживо коришћење компоненти биодиверзитета, чичак, багремац и друге мање познате биолошки
правична расподјела добити од коришћења генети- агресивне биљне врсте. Њихова особина је
чких ресурса. агресивно ширење чиме ограничавају простор
Босна и Херцеговина је ратификовала сљедеће аутохтоним врстама. Осим тога представљају
међународне Конвенције и уговоре: Конвенција о опасност по здравље људи, јер изазивају алергијске
биодиверзитету, 2002. године; Конвенција о реакције. Посебну пажњу треба обратити на ове
заштити европских дивљих врста и станишта биљне врсте и спречавати њихов неконтролисани
(Бернска конвенција), 2008. године; Конвенција о развој и ширење у локалном простору. Приликом
међународној трговини угроженим врстама дивље уништавања ових врста придржавати се мјера
флоре и фауне, 2009. године; Протокол о биолошкој наведених у Одлуци о мјерама за сузбијање и
сигурности (Картагенски протокол), 2009. године; уништавање коровске биљке амброзија („Службени
Конвенција о европским пејзажима, 2012. године. гласник Републике Српске“, број 81/07).
БиХ је преузела сукцесијом 12. јула 1993. године Осим штетног утицаја наведених коровских,
Конвенцију о заштити влажних станишта (Рамса- агресивних биљних врста опасност за постојећи
рска конвенција) и Конвенцију о заштити свјетске аутохтони, локални биодиверзитет и јавно здравље
културне и природне баштине (UNESCO). људи, представљају и генетски модификовани
организми (ГМО), чија је употреба строго забра- 2. ријека Јадовица од извора до границе са
њена Законом о генетички модификованим органи- општином Дервента (ушће Дубоког Потока у
змима („Службени гласник Репубике Српске“, број ријеку Јадовица) с обје стране; од ушћа Дубоког
103/08). Потока у ријеку Јадовицу, до ушћа ријеке
Јадовице у ријеку Укрину с десне стране;
2.6.2. Фауна општине Прњавор 3. ријека Тополова и Шаринска ријека с обје
стране до ушћа у Вијаку;
Састав животињског свијета такође зависи од 4. ријека Вијака од извора до ушћа укључујући и
физичко-географских фактора, биљног свијета и акумулацију „Дренова“;
антропогеног утицаја. На овом подручју живе 5. ријека Лишња од извора до ушћа у ријеку
сисари (mаmаliа), гмизавци (reпtiliа), водоземци Вијаку с обје стране;
(ампhibiа), рибе (пisces), птице (аves) и инсекти 6. ријека Илова од извора до ушћа у ријеку Вијаку
(insectа). с обје стране;
Од сисара су најзаступљенији родови папкара, 7. стараче око ријеке Укрине и Вијаке;
звери, глодара и бубоједа. Срна је једини 8. канали око базена „Рибњак“.
представник папкара, који живи на овом подручју. Према подацима СРД „Укрински цвијет“ Прњавор
Доминантне звери су присутне са неколико (излов рибе), ријечни токови општине карактеришу
фамилија и то: лисица, јазавац, твор, ласица. сљедеће врсте риба:
Најбројнији су глодари: дивљи зец, хрчак, пољски ријечни ток Укрине: бјелица, клен, шкобаљ, пло-
миш, риђа волухарица, кућни миш, сиви пацов и у тика, деверика, буцов, штука, сом, смуђ, амур,
водама бизамски пацов. Представници значајних шаран, јез;
бубоједа су јеж, кртица и водена ровчица. Гмизавци ријечни ток Јадовица; бјелица, бркица, (ријечни
и водоземци који егзистирају на територији рак);
општине су ливадски гуштер зелембаћ, танконоги ријека Тополова: бијелица, клен, бркица, (рије-
гуштер, сљепић и змије (водењача и бјелоушка), чни рак);
док су од репатих водоземаца заступљени крестасти ријека Лишња: бјелица, клен, мрена, бркица;
и обични мрмољци, а од безрепих водоземаца род ријека Вијака; бјелица, клен, мрена, штука,
Rаnа са већим бројем фамилија и врста. шкобаљ, плотица, бабушка, сом, смуђ;
Заступљене су сљедеће врсте птица: врабац, ријека Илова: бјелица, клен, (ријечни рак);
сјеница, дивљи голуб, покућар, славуј, кукавица, канали око рибњака: шаран, смуђ, штука,
креја, сврака, врана, чавка, гавран, дјетлић, жуна, бабушка, бркица;
косовица, дивљи голуб гривњаш, дивљи голуб језеро Дренова: шаран, амур, смуђ, штука, бје-
дупљар, кос, јастреб, сиви соко-вјетруша, сива и лица, амерички сомић (цверглан), сом, кесега,
бијела чапља, разне врсте сова, ноћна птица ћук, деверика, црвенперка, бодорка, клен, бандар.
дивља патка кржла, дивља патка глухара, разне За општину Прњавор не постоји званична Рибарска
врсте шљуке, лиске, ронца, шумска јаребица, основа вода. СРД „Укрински цвијет“ Прњавор
препрелица, грлица, гугутка, фазан и многе друге спроводи активности на утврђивању Рибарске
врсте птица пјевица, а од птица водених станишта: основе од стране Министарства пољопривреде,
сива чапља (Ardea cinerea), чапља вољак (Ixobry- шумарства и водопривреде Републике Српске. Ова
chus minutus), водомар (Alcedo ispida), гњурац мали експертиза дала би веома значајне улазне податке
(Podiceps ruficollis), гњурац ћубасти (Podiceps за управљање водама на подручју општине
cristatus) и ријечни галеб (Larus ridibundus). Од Прњавор.
сисара, грабежљиваца риба присутне су: видра
(Lutra lutra) и бизамски пацов или ондантра Латински називи: клен (Leuciscus cefalus), мрена
(Ondantra zibethica). (Barbus barbus), шаран (Cyprinus carпio), сом
(Silurus glanis), штука (Esox lucius), шкобаљ
Са аспекта еколошког стања вода, значајни су (Chondrostoma nasus), црвенперка (Scardinius
подаци о ихтиофауни ријечних токова на подручју erythrophthalamus), бабушка (Carssius auratus
општине Прњавор. СРД „Укрински цвијет“ Прња- gibelio), бјелица (Leucaspius delineatus), деверика
вор је на основу Уговора о привременом уступању (Abramis brama), плотица (Rutilus pigus), јез
рибарског подручја на коришћење, (Министарство (Leuciscus idus), бијели амур (Ctenophary-
пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, ngodonidella), буцов (Chalcaburnus chalcoides),
Бања Лука), концесионар вода рибарског подручја бркица (Noemachilus barbatulus)
општине Прњавор. Риболовне воде са утврђеним
границама општине Прњавор су: Станиште ријеке Укрине одговара и ријечном раку
(Astacus astacus), који је према Уредби о Црвеној
1. ријека Велика Укрина од границе општине листи заштићених врста флоре и фауне Републике
Челинац са општином Прњавор до ушћа ријеке Српске („Службени гласник Републике Српске“,
Манастирице у ријеку Укрину с лијеве стране; број 124/12) сврстана на листу заштићених
од ушћа ријеке Манастирице у ријеку Укрину до Arthropoda.
Драгаловачког моста с обје стране; од Драга- За ријеку Укрину карактеристична је фауна водених
ловачког моста до границе општине Прњавор са инсеката3 која се одликује присуством врста из рода
општином Дервента (Тромеђа) с лијеве стране; Ephemeroptera (водени цвијет). Детерминисане су
три врсте и то: Caenis luctuosa, Ephemera sп. и 3

Водени цвјетови или ефемероптере су веома стара
Heptagenia sп. На ријеци Укрини дешава се
група крилатих инсеката (њихови фосили нађени су у
изузетно риједак феномен цвјетања воде. Наиме, ископинама из Перма), која представља најосновнији
ради се о инсекту врсте Ephemeroptera. У љетним и најстарију грану крилатих инсеката. Данас, овај ред
вечерима и ноћима током августа мјесеца око је представљен са око 30 000 врста које насељавају сва
водотока се јављају ројеви водених инсеката, слатководна водена станишта, иако су малобројне
лептира који живе у облику ларве на дну ријеке три врсте које насељавају високе планине или поларне
године, који у моменту размножавања одају утисак предјеле. Водени цвјетови су крилати инсекти који
да ријека процвjета. Овај риједак феномен познат имају изузетно кратак стадијум одраслих јединки, док
као „Укрински цвијет“, представља велико при- ларвени стадијуми дуже живе и тај дио живота
проводе у води. Ларве водени цвјетова имају велики
родно богатство, који је познат још на ријекама
значај као важна карика у ланцу исхране у ријечним
Тиса и Хоангхо (Кина). Ephemeropterе су индика- екосистемима, јер представљају храну рибама, као
тори чисте и незагађене воде. што је пастрмка. Поред тога, ларве нису у могућности
Потребно је нагласити да је 2015. године овај да трпе промјене квалитет воде, веома су осјетљиве на
феномен изостао односно одиграо се у знатно промјене у животној средини (загађења), усљед чега
мањем интезитету, што указује на озбиљан се користе као биоиндикатори.
поремећај равнотеже воденог екосистема.
2.7. Ловни потенцијали Проучавањем разних археолошких остатака из

прошлости потврђено је да су се најстарија насеља
Подручје општине Прњавор располаже укупном овог краја налазила у долини ријеке Укрине и Бање
ловном површином 60.011 hа. Укупна ловна повр- Кулаши. Ову чињеницу потврђују археолошки
шина у општини Прњавор дата је на управљање и налази на брежуљку Лушчић које је удаљено свега
газдовање у три ловишта и то: 500 m од Бање Кулаши. На овом брежуљку су
1. Ловиште „Прњавор“, укупне ловне површине пронађени остаци људског насеља из доба крапи-
од 48.861 hа (ловиштем газдује Ловачко удру- нског прачовјека, док су у селима Поповићи и
жење „Борик“ Прњавор); Штрпци пронађени артефакти који указују на
2. Ловиште „Љубић“, укупне ловне површине од присуство савременог човјека.
9.500 hа (ловиштем газдује ШГ „Градишка“ На десној обали ријеке Укрине налазила су се
Градишка); сојеничка насеља (веома старе људске насеобине).
3. Ловиште „Рибњак“ Прњавор, укупне ливне Подручје око Бање Кулаши и ријеке Укрине наста-
површине од 1.650 hа (ловиштем газдује њено је становницима из доба римског царства.
„Рибњак“ а.д. Прњавор). Насељавано је од стране панонско-илирских племе-
На подручју општине заступљене су многе, разли- на (осеријата и мезеја). У то вријеме ово подручје је
чите врсте ловне дивљачи сврстане у категорије као припадало римској провинцији Норик.
што су: Насељавање ових простора настављено је досеља-
- трајно заштићена дивљач: видра, ласица, вјеве- вањем Словена на Балкан. Њихово досељавање је
рица, кока шумске јаребице, кока фазана, све трајало од III вијека па све до прве половине VII
врсте чапљи (осим сиве чапље), роде, лабудови, вијека. Досељавање је било у етапама. То је било у
супови, шкањци, езе, луње, сиви ждрал, дивље вријеме Византијског царства. Тадашњи Словени
гуске, лиске (осим црне лиске), сове, ронци, живјели су у заједницама које су се звале „жупе“. У
гавран, соколови, све врсте јастреба и орлови; то вријеме на данашњем простору општине
- ловостајем заштићена дивљач: срна, зец, фазан, Прњавор егзистирала је жупа – „Глаж“ чије име у
пољска јаребица, јаребица камењарка, шумска преводу значи „чаша“. Око тачне локације овог
јаребица (мужјак), препелица, шљука, дивљи мјеста постоје различито подјељена мишљења.
голубови, грлица, дивље патке и црна лиска; Његова локација још увијек није тачно утврђена.
- незаштићена дивљач: вук , шакал, дивља свиња, Значење ријечи Прњавор могуће је тумачити на
лисица, твор, јазавац, дивља мачка, куна више начина. За ову ријеч и њено тумачење везано
бјелица, куна златица, сива и црна врана и чавка. је више варијанти. Тако ријеч Прњавор према једној
Ловне основе су израђене за ловишта „Љубић“ за од варијанти тумачи се као манастирско имање, док
период важности и ловиште „Прњавор“ са роком по другом тумачењу ово насеље је добило назив од
важења 01.04.2009. до 31.03.2019. године. Тренутно ријечи „спрњаворити се“ што значи настанити се на
бројно стање појединих врста дивљачи на подручју неком другом, новом простору. Према трећем
општине Прњавор је испод капацитета локалног тумачењу назив насеља Прњавор потиче као
ловишта. изведена ријеч од домаће ријечи „пронија“ која
означава човјека који чува манастирски посјед. Ова
3. Културно-историјске одлике ријеч је наводно први пут споменута 1843. године у
православној цркви званој „Ћелија“ (црква брвнара
У насељавању простора које заузима данашња у Палачковцима).
општина Прњавор свједочи доста трагова и записа Од 1878. године па све до почетка XX вијека
из времена старијих цивилизација које су прошле, наступа трећи значајан и важан период за ове
насељавале се и живјеле на овим просторима. просторе. Наиме, 1878. године одлуком Берлинског
конгреса турска власт у Босни и Херцеговини је општину Прњавор чине 63 насељена мјеста која су
замијењена Аустроугарском влашћу (Босна и груписана у 34 мјесне заједнице. Према попису
Херцеговина је анексом припојена Аустроугарској становништва из 1991. године на овом подручју
монархији). живјело је 47.055 становника у 12.864 домаћинства.
Интезивнији привредни развој Прњавор доживљава У посљедњих двадесетак година дошло је до
крајем XIX вијека када се на ово подручје, у складу значајних промјена везаних за становништво општи-
са политиком владајуће Аустроугарске, досељава не Прњавор, што показују прелиминарни резултати
велики број припадника различитих нација: пописа из 2013. године према којима је пописано
Италијана, Украјинаца, Чеха, Словака, Нијемаца, укупно 38.399 лица у 12.220 домаћинстава. Досту-
Мађара, Јевреја, Рома и других народа. Каснијим пне информације указују да највећи број
пописима становништва утврђено је да су ове становника на подручју општине живи у руралним
просторе насељавали становници деветнаест (19) насељима, али је у посљедње вријеме примјетан
различитих националности. тренд демографског пражњења, нарочито насеља
Завршетком Првог свјетског рата, котар Прњавор удаљенијих од општинског центра. Као посљедица
као дио Врбаске бановине улази у састав миграција село-град и процеса урбанизације у
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно односу на 1991. годину порастао је број становника
касније Краљевине Југославије. Овај период у приградским насељима и самом општинском
карактерише интезивни привредни и урбани развој, сједишту.
а Прњавор након аграрне реформе постаје Анализа основних компоненти природног кретања
средиште среза и административно, културно и становништва општине Прњавор указује на озби-
образовно средиште. љне проблеме у демографском развоју. У прилог
Након Другог свјетског рата, тачније 1951. године, томе говори чињеница да број умрлих расте из
као дио СР БиХ, односно СФРЈ, на површини године у годину (јер је старијих лица све више) док
приближно данашњој, формира се општина се истовремено број рођених смањује, а резултат
Прњавор, а град Прњавор добија функцију тога је негативан природни прираштај.
општинског административно-управног центра. У Истовремено, може се примијетити да је подручје
протеклих шездесетак година, на овом подручју општине Прњавор напустило више становника него
развијају се значајни привредни капацитети и што се у међувремену доселило. Иако не распола-
инфраструктура, а општинско средиште поприма жемо званичним подацима о осталим врстама
одлике урбаног насеља захваљујући којима у миграционих кретања, евидентно је да су миграције
функционалном смислу дјелује на околна насеља. присутне и да тиме значајно утичу на кретање броја
становника, као и на структуре становништва
4. Становништво општине. Углавном су то миграције економског
карактера (становништво млађе животне доби
Досадашњим проведеним пописима становништва одлази у потрази за послом).
утврђено је да је на просторима Општине живјело, а Негативан природни прираштај, праћен одласком
и данас још увијек живи многонационално особа млађе доби у потрази за послом, представља
становништво (19 нација и националности). Због значајан проблем са којим се суочава општина
свега горе наведеног с пуним правом се може за Прњавор. Стратешки изазов представља миними-
простор општине Прњавор рећи и прихватити назив зирање негативних демографских трендова, зауста-
„Мала Европа“. вљање тренда одласка младих особа са простора
4.1. Демографске статистике и кретања општине и посвећивање значајне пажње мјерама
пронаталитетне политике. Наравно, један од осно-
Први значајан попис о броју становника, броју вних услова за остварење ових циљева је у даљем
домаћинстава и броју чланова у домаћинству на развоју локалне економије, као и могућностима
подручју општине Прњавор извршен је 1878. искоришћавања близине већих центара и саобра-
године (у вријеме Аустроугарске монархије). Од ћајне повезаности. Изградњом друштвене и комуна-
тада па све до данашњег времена вршени су лне инфраструктуре одређеног квалитета могли би
редовни пописи који нам могу послужити ради се привући чак и појединци из сусједних општина.
стварања увида у број становника, њихове густине У Демографском билтену Завода за статистику
насељености и других показатеља из домена Републике Српске за 2015. годину, приказани су
виталне статистике. подаци о природном кретању становништва за пе-
Према административно-територијалној подјели тогодишњи период посматрања 2010-2014. године.
Табела број 7. Природни прираштај за општину Прњавор 2010-2014. година

ГОДИНА РОЂЕНИ ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ УМРЛИ
2010. 333 -126 459
2011. 356 -150 506
2012. 325 -91 416
2013. 308 -172 480
2014. 281 -159 440
Извор: Демографски билтен Завода за статистику Републике Српске за 2015. годину
Попис становништва из 2013. године (прелими- нарне резултате пописа становништва домаћи-
нарни подаци) нстава и станова у 2013. години. Према овим пре-
лиминарним статистичким резултатима, у општини
Агенција за статистику Републике Српске објавила Прњавор пописано је укупно 38.399 лица, укупно
је на својој службеној интернет страници прелими- 12.220 домаћинстава и 18.529 станова, и то:
Табела број 8. Општина Прњавор – Попис БиХ 2013.

УКУПАН БРОЈ УКУПАН БРОЈ УКУПАН БРОЈ
НАСЕЉЕНО МЈЕСТО ПОПИСАНИХ ПОПИСАНИХ ПОПИСАНИХ
ЛИЦА ДОМАЋИНСТАВА СТАНОВА
Бабановци 217 68 101
Брезик 134 42 66
Велика Илова 767 231 341
Вршани 394 127 210
Гајеви 151 42 72
Гаљиповци 312 65 124
Горња Илова 890 250 374
Горња Мравица 602 190 290
Горњи Вијачани 708 231 378
Горњи Гаљиповци 270 81 137
Горњи Палачковци 888 302 457
Горњи Смртићи 1 207 355 489
Горњи Штрпци 1 331 421 618
Грабик Илова 657 192 253
Гусак 192 60 80
Долине 191 59 73
Доња Илова 572 196 318
Доња Мравица 417 131 197
Доњи Вијачани 1 326 426 662
Доњи Гаљиповци 460 136 232
Доњи Палачковци 395 146 192
Доњи Смртићи 391 175 215
Доњи Штрпци 1 199 385 590
Дренова 497 154 292
Јадовица 85 22 25
Јасик 301 96 142
Кaраћ 120 38 55
Кокори 407 128 199
Коњуховци 1 196 358 519
Кремна 959 307 445
Кулаши 542 170 412
Лишња 1 091 331 526
Лужани 221 78 109
Маћино Брдо 264 78 112
Мравица 415 103 179
Мрачај 143 54 91
Мујинци 186 65 98
Насеобина Бабановци 760 214 296
Насеобина Лишња 296 93 160
Насеобина Хрваћани 76 24 50
Ново Село 89 31 64
Околица 896 253 348
Орашје 221 86 144
Отпочиваљка 131 43 87
Парамије 176 63 104
Печенег Илова 924 234 327
Поповићи 668 214 365
Поточани 874 270 388
Прњавор 8 484 2 854 4 174
Просјек 324 103 162
Пураћи 299 85 143

Ралутинац 54 15 21
Ратковац 633 196 261
Скакавци 243 79 132
Срповци 173 63 106
Хрваћани 456 171 276
Црквена 493 155 231
Чивчије 251 78 108
Чорле 443 144 227
Шаринци 568 207 298
Шерег Илова 346 108 146
Шибовска 264 89 111
Штивор 159 55 127
Извор:htpp://www2.rzs.rs.ba/static/pпloads/bilteni/popis/PreliminarniReзultati_Popis 2013
drugo izdanje sa kartama Final.пdf
Слика број 6. Границе катастарских општина
Извор: Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњаво

4.2. Друштвена инфраструктура 5. ЈУ Народна библиотека, основана ради обавља-

ња библиотечке дјелатности, издавања књига,
Прњавор представља административни центар новина и часописа, као носилац културно –
општине, гдје су смјештене све значајне јавне умјетничких активности везаних за књигу,
установе и организације. Скупштина општине 6. ЈП „Радио Прњавор“, средство информисања
Прњавор оснивач је сљедећих јавних установа и основано 1984. године. Дневна програмска шема
предузећа: састоји се од емитовања редовних издања вије-
сти, те централних вијести са информативном
1. ЈЗУ Дом здравља, установа примарне здра- емисијом „Прњавор данас“, емитује главне инфо-
вствене заштите по моделу породичне медицине рмативне емисије Радија Републике Српске, а у
за становништво општине, програмској шеми су емисије о здрављу, о селу
2. ЈУ Центар за социјални рад, установа соци- и за село, емисија о култури и спорту, музичка
јалне заштите са јавним овлашћењима у области емисија, те колаж програм.
социјалне, дјечије, породичне заштите и стара- Организације друштвених дјелатности су јавна
тељства, извршавања васпитних мјера и мјера комунална предузећа а.д. „Парк“ и а.д. „Водовод“,
заштитног надзора, те обављања услуга соци- основне школе „Бранко Ћопић“ и „Никола Тесла“,
јалног рада, ЈУ Гимназија и ЈУ Центар средњих школа „Иво
3. ЈУ Дјечији вртић „Наша радост“, установа за Андрић“, подручна јединица Пореска управа, Биро
цјелодневни боравак, васпитање и образовање, за запошљавање, Р.Ј. „Поште Српске“ Прњавор,
рано учење и формирање личности дјетета Основни суд Прњавор, Републичка управе за
узраста од три године до поласка у школу, геодетско и имовинско правне послове, подручна
4. ЈУ Центар за културу, установа основана ради јединица Прњавор, ЗП „Елекрокрајина“ а.д. Бања
задовољења културних потреба грађана, влади- Лука – Р.Ј. „Електродистрибуција“ Прњавор,
них и невладиних организација и стварања „Шуме Републике Српске“ – шумска управа
услова за развој културе и других друштвених Прњавор, спортска дворана „Слога“, локална
потреба, телевизија „К3“ и Радио Љубић.
Слика број 7 Насеље Прњавор
Слика број 8. Трг српских бораца, Прњавор

4.3. Образовање вртића „Наша радост“ Прњавор, који је организован

као јавна установа, на подручју општине постоје
4.3.1. Предшколско образовање четири приватне предшколске установе и дјечије
играонице. Укупан капацитет приватних предшко-
Предшколско образовање и васпитање има велики лских установа је 130 дјеце.
значај, како у образовном тако и у социјалном сми-
слу, јер ствара претпоставке и основе припремања 4.3.2. Основно образовање
дјетета за укључивање у редован процес школо-
вања. Oрганизован рад на предшколском васпитању На подручју општине Прњавор основно образовање
и образовању у општини Прњавор почео је крајем се одвија кроз рад осам основних школа и Школе за
1973. године у Дјечијем вртићу „Наша Радост“ основно музичко образовање Прњавор. У школској
Прњавор. Капацитет вртића је 130 дјеце са издво- 2014/15 години наставу похађа 3.142 ученикa
јеним одјељењем у Доњој Илови. Поред Дјечијег основних школа.
Табела број 9. Преглед укупног броја ученика у периоду 2011-2014. година
ШКОЛСКА ШКОЛСКА ШКОЛСКА ШКОЛСКА
НАЗИВ ШКОЛЕ
2011/12 2012/13 2013/14 2014/15
О.Ш. „Никола Тесла“ Прњавор 1010 977 962 968
О.Ш. „Бранко Ћопић“ Прњавор 749 755 714 721
О.Ш. „Свети Сава“ Смртићи 292 279 268 244
О.Ш. „Милош Црњански“ Поточани 473 448 434 430
О.Ш. „Петар Кочић“ Шибовска 296 298 278 264
О.Ш. „Иво Андрић“ Кулаши 177 165 151 141
О.Ш. „Вук Караџић“ Д.Вијачани 253 221 216 193
О.Ш. „Меша Селимовић“ Н. Лишња 201 193 183 181
УКУПНО 3451 3336 3206 3142
Извор: Статистички билтени Основно образовање
4.3.3. Средње образовање
На подручју општине Прњавор средње образовање
се одвија кроз рад двије школе: ЈУ Гимназија Прња-
вор и ЈУ Центар средњих школа „Иво Андрић“
Прњавор.
Табела број 10. Преглед броја ученика средњих школа
Број ученика и одјељења средњих школа на подручју општине Прњавор
Школска година Број школа Број одјељења Свега ученика
2009/2010 2 51 1252
2010/2011 2 54 1314
2011/2012 2 56 1393
2012/2013 2 55 1422
2013/2014 2 55 1417
2014/2015 2 54 1302
Извор: Републички завод за статистику; Статистика образовања – средње образовање
У школској 2014/15. години ЈУ Гимназија Прњавор - Бравар (први и други разред)
имала је два смјера: општи и рачунарско-информа- - Обрађивач метала резањем (први и други
тички, док је Центар средњих школа „Иво Андрић“ разред)
Прњавор имао неколико смјерова (занимања): 4) ПОЉОПРИВРЕДА И ПРЕРАДА ХРАНЕ
1) ЕКОНОМИЈА, ПРАВО И ТРГОВИНА - Пољопривредни техничар (од првог до трећег
- Економски техничар(одпрвогдо четвртогразреда) разреда)
- Банкарски техничар (први и други разред) - Ветеринарски техничар (други разред)
- Пословно-правни техничар (од првог до четвр- - Прехрамбени техничар (трећи и четврти разред)
тог разреда) - Прехрамбени прерађивач (први и други разред)
- Пословни секретар (од првог до трећег разреда) 5) ШУМАРСТВО И ОБРАДА ДРВЕТА
- Трговац (трећи разред) - Техничар за обраду дрвета (трећи разред)
2) ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО - Столар (трећи разред)
- Грађевински техничар (трећи и четврти разред) 6) ЕЛЕКТРОТЕХНИКА
- Зидар (трећи разред) - Техничар телекомуникација (први и други
3) МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА разред)
- Лимар (други разред) - Електричар (први и други разред)
- Инсталатер (први разред)
У школској 2014/15 години наставу је похађало са 698 запослених радника (извор: Пореска управа
1.302 средњошколца што је за 115 ученика мање Републике Српске, подаци на дан 31.10.2015.
у односу на претходну школску годину. године).
5. Привреда и индустрија 5.3. Пољопривреда и прехрамбена индустрија
Привредно предузетништво у општини Прњавор Од укупне површине на којој се oпштина Прњавор

има дугу традицију и његова улога увелико је распростире, пољопривредно земљиште обухвата
довела до чињенице да је општина Прњавор од око 68,7%. Према степену значаја за развој локалне
неразвијене општине постала једна од развијених економије, пољопривредна дјелатност тренутно
општина у БиХ. заузима једно од водећих мјеста по важности.
Најзначајније природне ресурсе општине Прњавор Општина има повољне природне услове за развој
чине земљиште и вода. Од укупне површине пољопривредне производње, претежно сточарства и
земљишта од 62 996 hа, пољопривредно земљиште ратарства, што су управо и најразвијеније гране
чини 42 963 hа или 68,20%, те шуме са 17 387 hа пољопривреде на територији општине Прњавор.
или 27,60%. Пољопривредно земљиште у прива- Процјењује се да у руралном дијелу општине живи
тном власништву заузима површину од 37 740 hа, близу 30.000 становника. Према регистру Агенције
док остатак од 5 223 hа чини земљиште у јавном за посредничке, информатичке и финансијске
власништву. Индустријско земљиште заузима повр- услуге (АПИФ-а) П.Ј. Прњавор, на подручју
шину од 372 hа. општине регистровано је преко 1700 пољопри-
Суочена са проблемом недостатка грађевинског вредних газдинстава. По засијаним површинама,
земљишта за развој предузетничких активности, на подручју општине Прњавор најзаступљеније
општина Прњавор је 2012-те године усвојила пољопривредне културе према Извјештају о
Регулациони план Пословно-туристичке зоне површинама и засадима на крају прољетне сјетве у
„Вијака“, укупне површине 330 хектара, која се 2015. години су:
налази на локацији будуће петље трасе аутопута - кукуруз око 5 980 hа,
Бања Лука – Добој. - пшеница око 950 hа,
Општину Прњавор карактеришу изражена предузе- - зоб око 660 hа,
тничка традиција, као и могућност за развој пољо- - тритикале око 620 hа,
привредне производње и прехрамбене индустрије. - јечам око 370 hа.
Општина Прњавор је лидер у производњи сировог На подручју општине активна су три удружења
млијека у Републици Српској. Окосницу развоја пољопривредних произвођача:
општине чине мала и средња предузећа. Највећи - Општинско удружење пољопривредних
број предузећа дјелује у области металопрера- произвођача Прњавор,
ђивачке, прехрамбене индустрије и производње - Удружење пољопривредних произвођача
коже и обуће. У општини Прњавор су активни „Сноп“ Прњавор,
производни капацитети из области прераде дрвета, - Удружење пчелара „Багрем“ Прњавор.
производње намјештаја и грађевинског материјала. Према подацима којима располаже Одјељење за
У овим секторима запослен је и највећи број пољопривреду, водопривреду и шумарство, у
радника са подручја општине Прњавор и сусједних општини Прњавор у 2014. години, бројност сточног
општина. фонда по врстама и категоријама приказана је
сљедећим табелама:
5.1. Металопрерађивачка индустрија Табела број 11. Бројност сточног фонда у 2014.
години по врстама и категоријама
У металопрерађивачкој индустрији дјелатност
Број
обавља 18 регистрованих предузећа са 500 запосле- Р.бр. Категорија
укупно
них радника (извор: Пореска управа Републике
Српске, подаци на 31.10.2015. године). Већина 1. Говеда 15445
предузећа из ове области су извозно оријентисана, а 2. Свиње 31955
најзначајнији подсектори у којима раде су: прои- 3. Овце и козе 10180
зводња арматурних и носивих мрежа, мрежа за 4. Живина 2 058 610
зидове, ребрастих и глатких шипки, пројектовање, 5. Коњи 703
производња и инсталација топловодних и парних 6. Пчелиња друштва 3980
котлова и металних конструкција, извођење и проје- Извор: Одјељење за пољопривреду, водопривреду и
ктовање система централног гријања и климати- шумарство општина Прњавор
зације, машинска обрада метала и производња
металних конструкција. Посматрајући са аспекта заштите животне средине,
потенцијално велик извор загађења површинских и
5.2. Производња коже и обуће подземних вода представља испирање нитрата из
стајског ђубрива. То се прије свега односи на
У овој области, која има дугогодишњу традицију у подручја са интезивним узгојем у којима је велика
општини Прњавор, дјелатност обавља 10 предузећа густоћа сточарских фарми. Потребно је проводити
мјере и поступке одлагања стајњака да би се откуп, са 8-10 милиона литара произведеног

омогућио развој сточарске производње без штетног млијека годишње. То отвара пословну могућност да
утицаја на животну средину. Испирање нитрата у се на подручју општине изграде капацитети за
подземне воде које доспију у питку воду директно пријем и прераду сировог млијека. За потребе
штети здрављу људи. Осим тога, губи се вриједан изградње мљекаре општина Прњавор располаже
извор азота које би пољопривредне културе могле земљиштем површине 6.340 m² са комплетном
искористити а морају се надомјестити скупим инфраструктуром (електрична енергија, канализа-
минералним ђубривима. Са аспекта неадекватног ција, снабдијевање водом, телекомуникације и при-
одлагања и складиштења стајњака и посљедица по ступни пут) процијењене вриједности 97.248,00 €.
животну средину потребно је приказати просјечну б) Производња и прерада меса - развијена је
производњу стајњака по врстама и категоријама перадарска производња (са узгојених преко 2
домаћих животиња у зависности од узрасне кате- милиона комада перади и преко 10 милиона комада
горије: расплодних и конзумних јаја током 2014. године),
свињогојство (са узгојем од преко 32.000 прасади,
Табела број 12. Производња стајњака по товних и свиња за расплод) и узгој говеда (са
врстама и категоријама домаћих животиња узгојем од око 16.000 грла). То отвара пословну
Производња могућност да се на подручју општине Прњавор,
Р.бр. Категорија стајњака поред постојећих изграде нови прерађивачки
(просјечно у kg) капацитети у области производње и прераде меса.
1. Говеда 10-50 в) Рибарство (предузеће „Рибњак“ а.д. Прња-
вор са површином рибњака од 638 hа и произво-
2. Свиње 0,7-14 дњом од око 750 тона годишње, од чега је 500 тона
3. Овце и козе 0,5-4,0 конзумне рибе, а остатак чини производња рибље
Коке носиље- млађи).
4. 0,08-0,18 г) На подручју општине Прњавор постоје
бројлери
5. Коњи 8-30 изразито повољни агроклиматски услови за прои-
Извор: http://www.stocarstvo.com/ зводњу јабучастог, коштуничавог, језграстог, јагоди-
частог и бобичастог воћа. Евидентно је да постоји
На подручју општине Прњавор развијена је фа- велика потражња на локалном тржишту јер
рмерска производња. Један од најатрактивнијих количине воћа које се произведу на нашем подручју
видова пољопривредне производње, која је конста- не могу да задовоље потражњу локалног тржишта.
нтно у порасту је перадарство и узгој товних У наредном периоду потребно је посветити пажњу
пилића/бројлера. У приказаној табели су уобзирене интезивирању интегралне производње воћа које
фарме које имају пет и више музних крава, пет и представља контролисану производњу у погледу
више товних јунади, седам и више расплодних употребе хемијских средстава у којој је дозвољена
свиња, 30 и више товних свиња, 30 и више оваца, 30 примјена одређених пестицида за заштиту биља на
и више коза и 5000 и више товних пилића основу праћења степена напада болести и штето-
(бројлера) по турнусу у току једне године. чина као и интензитета и врсте закоровљености
парцеле. Заснивањем нових интензивних засада по
Табела број 13. Врста и број фарми на подручју принципима интегралне производње долази се до
општине Прњавор боље конкуретности на тржишту што подразу-
Ред. Врсте животиња на Број мијева увођење бољих култивара, постизање већег
број фарми фарми приноса, ефикаснију производњу и могућност
1. Музне краве 207 пласмана тржишних вишкова на страна тржишта.
2. Товна јунад 69 Општина Прњавор је члан Еко-регије „Мотајица –
Козара“, као и члан Локалне акционе групе
3. Расплодне свиње 25
„Врбања – Укрина“. Пројекат предвиђа развој
4. Товне свиње 7 атрактивне животне средине од Мотајице до Козаре
5. Овце 46 а нагласак би био на унапређењу пољопривреде,
6. Козе 1 ратарства, сточарства, воћарства и повртарства,
7. Товни пилићи (бројлери) 50 односно производњи здраве хране.
Укупно: 377 Од прерађивачких капацитета за обраду примарних
Извор: Евиденција Одјељења за пољопривреду, пољопривредних производа доминира прерада меса
водопривреду и шумарство општине Прњавор за , чији производи полако стичу своју препознатљиву
2014. годину, према захтјевима за остваривање робну марку на националном тржишту. Посљедњих
права на подстицајна средства година, све већу заступљеност у привредној
структури биљежи и дјелатност трговине, чиме
У оквиру пољопривредног сектора на подручју привредна структура добија на пријеко потребној
општине Прњавор регистровано је 28 предузећа. диверзификацији.
Пословне могућности постоје у сљедећим подсе- У складу са општим трендом раста приватне сво-
кторима пољопривреде: јине и подстицања развоја сектора малих и средњих
а) Општина Прњавор је прва у Републици предузећа и ширења предузетничких активности,
Српској по количини произведеног млијека за општину Прњавор карактерише доминација при-
ватног сектора у локалној привредној структури. Одрживи развој у сектору привреде подразумијева
развој који поштује економске, еколошке и соци-
У потенцијале за наставак развоја индустријске јалне принципе у међусобно уравнотеженом односу,
производње на територији општине убрајају се: који не исцрпљује природне ресурсе, него их
1. развијена локална инфраструктура (путна, теле- користи само у мјери која обезбјеђује да остану на
комуникациона, жељезничка), располагању и будућим генерацијама.
2. изграђеност производних и потребних инфра-
6. Туризам и угоститељство
структурних објеката,
3. развијено тржиште, Општина Прњавор располаже богатим туристичким
4. традиција у обављању појединих индустријских потенцијалом. Природа је овом подручју подарила
грана, разнолике природне комплексе, а кроз вијекове
5. развој робних марки. народ је стварао културно-историјске мотиве. Данас
на подручју општине Прњавор можемо издвојити
На другој страни, као основни ограничавајући више туристичких локалитета, а један од најко-
фактори бржег развоја индустријске производње мплекснијих је Бањско-рекреативни центар „Бања
општине, на којима би у наредном периоду требало Кулаши“. Удаљена 14 km од центра града, као
порадити, наводе се: љечилиште позната је још из доба Аустро- угарске.
Стољетна традиција Бање Кулаши заснива се на
• застарјелост технолошких процеса и опреме, изворима изразито љековите термоминералне воде.
• недовољни капацитети за реализацију виших Вода је бактериолошки потпуно стерилна, а посе-
фаза прераде, бне карактеристике су висока алкалност са ниском
• изостанак привредних асоцијација, пословних минерализацијом. Главне индикације су: болести
удружења и већег степена организованог насту- бубрега и мокраћних путева, болести органа за
па на тржишту, варење, повишени крвни притисак, дијабетес и
холестерол, посљедице тјелесних повреда, а
• неодговарајућа усклађеност образовних профи-
доказано је и дјеловање на кожне болести нарочито
ла локалне радне снаге са потребама локалне
псоријазу. Значајно је споменути да на простору
индустрије,
Европе постоје само три извора воде са оваквим
• депопулација.
карактеристикама што је сврстава у свјетске
раритете.
Слика број 9. Бања Кулаши
Шумски комплекс је одувијек представљао непро- вор свједоче архитектонски туристички мотиви,
цјењиво богатство и велики туристички потенцијал који својом вриједношћу употпуњују туристичку
општине Прњавор. Ловишта на Мотајици, Чавки и понуду.
Љубићу, поново су постали мета ловаца из Њема- Црква брвнара у Палачковцима, изграђена је 1843.
чке, Аустрије и посебно Италије. Простор општине године. Овај својеврстан споменик културе
Прњавор је у прошлости био познат по честој посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, у
организацији ловачких и риболовачких семинара, потпуности је изграђен од храстовог дрвета. У то
такмичења и дружења. вријеме, да би се саградила православна богомоља
О културно-историјском насљеђу општине Прња- по дозволу која је плаћена златом, морало се ићи
чак до Цариграда. На основу докумената који су дних линија и родова, што гарантује велики гене-
добијени у тадашњој турској пријестоници, повр- тски потенцијал ове престижне расе коња.
шина цркве није могла бити већа од површине коју Подземне воде на прњаворској општини су афи-
може покрити једна воловска кожа. Довитљивошћу рмисане од давнина, док површинским тек предсто-
мајстора, кожа је исјечена на уске траке чијим се ји валоризација. Добру основу за развој риболова
плетењем добила знатно већа површина, те израдом чине ријека Укрина и језеро Дренова. Богатство
крова са широким стрехама, под које је за вријеме рибљег фонда, обале ријеке Укрине окружене
богослужења могло стати два пута више вјерника зеленилом, те стари млинови чине је посебно
него у унутрашњи простор, храм је добио своју привлачном за све љубитеље природе. Значајно је
потпуну функционалност. Због своје градитељске и напоменути да ријека Укрина једина на простору
естетске вриједности, у вријеме старе Југославије БиХ има феномен „цвјетања воде“. Наиме, једном
проглашена је спомеником нулте категорије и годишње (средином августа) из ларви са дна
стављена под заштиту државе. ријечног корита, само једну ноћ на појединим
дијеловима ријеке излази на милионе лептира који
живе само неколико часова, завршавајући свој
репродукцијски циклус и кратки живот. Водени
цвијет, како га риболовци називају, један је од
најбољих и најцјењенијих мамаца за лов сома, тако
да се у августу на обалама ријеке окупља на
десетине риболоваца из Србије, који цвијет користе
за лов сома на Дунаву.
Због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде

и очуване природе језеро Дренова је прије три
године проглашено риболовним ревиром. Отварање
риболовне сезоне на језеру Дренова, одржава се
сваке године, прве недјеље у јуну. Тог дана
организује се и такмичење прњаворских риболо-
ваца у риболову на пловак, а отварање сезоне на
обалама језера окупи преко хиљаду риболоваца и
љубитеља природе. Поводом крсне славе општине
20. августа на ријеци Укрини организује се Куп у
лову удицом на пловак и такмичење у припремању
рибљег паприкаша.
Слика број 10. Црква брвнара посвећена Туристички потенцијал општине Прњавор обухвата
Св.апостолима Петру и Павлу, Горњи природне љепоте краја, традиционалну здраву
Палачковци кухињу, старе занате, типичне објекте сеоског
(изграђена 1843., обновљена 1998. године) туризма грађене од природних материјала (дрво,
камен, цигла) у аутохтоном стилу старих мајстора
Један од изузетно вриједних културно-историјских традиционалне архитектуре, савремене објекте –
споменика Манастир Ступље налази се на размеђу хотеле, ресторане, одмаралишта и људе спремне за
прњаворске и челиначке општине уз ријеку Мана- пружање туристичких услуга.
стирку. По предањима на мјесту данашњег мана-
стира било је много ступа за набијање конопље, па Од посебног значаја за општину Прњавор су бројни
је ту преко ноћи освануо манастир. Манастир је био фестивали и манифестације од којих је најрепре-
посвећен Светом Архангелу Михаилу, па се предио зентативнији свакако Фестивал националних
изнад њега звао и данас зове Михаиловац. Пре- мањина општине Прњавор који носи назив “Мала
тпоставља се да је Манастир Ступље изграђен у XIII Европа”.
вијеку када и Манастир Липље (1249. године), због У мултиетничкој средини поред припадника консти-
тога су у књигама увијек заједно помињани као два тутивних народа у БиХ живе Украјинци, Италијани,
близанца и страдалници од паљевина за вријеме Чеси, Пољаци, Роми и други народи који су се
турске владавине. Темељи Манастира Ступље прона- доселили на подручје општине Прњавор крајем 19.
ђени су тек средином 1994. године од када траје и вијека. Заједнички живот на овим просторима
обнова овог средњевјековног манастира. створио је амбијент уважавања и толеранције, који
Општини Прњавор припада још једно богатство, је деценијама карактеристика Прњавора. Доносећи
чија се вриједност не може процијенити. Ријеч је о са собом различиту етнологију и етнографију
липицанерској ергели „Вучијак“, најстаријем преду- припадници националних мањина задржали су
зећу на подручју општине основаном априла 1946. своје обичаје, језик и културу. Фестивал нацио-
године. Име је добило по оближњем узвишењу налних мањина општине Прњавор “Мала Европа”
Вучијак и представља огранак словеначке ергеле у традиционална је манифестација на којој наци-
Липицама. Данас у њој егзистира педесетак грла оналне мањине презентују фолклор, своје обичаје и
липицанера, уз посебност постојања више распло- традицију кроз пјесму, плес и националне кухиње.
Слика број 11. Фестивал националних мањина „Мала Европа”
Слика број 12. Прњавор, вјерски објекти
Православна црква Св.Георгија Великомученика Градска џамија у Прњавору
Католичка црква Св. Анте Падовански Украјинска црква Преображење Господње

За унапређење туристичке услуге потребно је откло- обезбјеђењу минималних услова за становање,

нити присутне недостаке, што би омогућило неадекватан приступ образовању, социјалној зашти-
подизање профитабилности ове дјелатности: ти, здравственим и комуналним услугама. Постоје и
а) унаприједити укупан маркетиншки приступ и остали аспекти социјалне угрожености у које
презентацију туристичких атрактивности подручја, спадају неостваривање права на здраву и чисту
б) побољшање постојеће туристичке инфрастру- животну средину, немогућност кориштења приро-
ктуре градњом капацитета високе категорије, дних богатстава у локалној заједници (чиста вода,
ц) изградња туристичких садржаја за развој чист ваздух и сл.). Од посебне су важности
активног одмора (пјешачке и бициклистичке стазе, квалитет становања, исхрана, снабдијевање енерги-
излетишта, пикник мјеста), јом и водом, правилно одлагање чврстог и течног
д) подизање нивоа и приступа у организацији рада у отпада и контрола загађености животе средине.
туристичкој дјелатности, Основ ових проблема је прије свега немогућност
е) категоризација туристичких објеката. запошљавања радно способног становништва,
посебно лица са инвалидитетом и посебним
7. Култура и спорт потребама, а нарочито је изражен у руралним
насељеним мјестима.
Основни носиоци културних збивања на подручју
општине Прњавор су ЈУ Центар за културу 8.1. Социјална заштита
Прњавор и ЈУ Народна библиотека Прњавор. На
шароликост културног мозаика овог краја битно Центар за социјални рад Прњавор основала је
утиче велики број различитих нација од којих свака Скупштина општине Прњавор као установу соци-
има своје богато и специфично културно насљеђе, јалне заштите са јавним овлаштењима у области
које јавно афирмишу и на тај начин утичу на социјалне, дјечије, породичне заштите и старате-
културне садржаје наше општине. Своје дјеловање љства, извршавања васпитних мјера и мјера
афирмишу кроз културно-умјетничка друштва. заштитног надзора, те установу за обављање услуга
На подручју општине не постоје посебне установе социјалног рада. У складу са Законом о социјалној
спорта него егзистира већи број спортских клубова заштити („Службени гласник Републике Српске“,
из различитих области спорта: фудбал, кошарка, број 37/12) корисник социјалне заштите је лице које
рукомет, одбојка, џудо, карате, теквондо, кик бокс, се налази у стању социјалне потребе и који
шах, атлетика, тенис, итд. Најважнији спортски остварује сљедећа права: новчана помоћ, додатак за
објекти су: СРЦ „Борик“ Прњавор, неколико помоћ и његу другог лица, подршка у изједна-
спортских дворана, 22 спортска игралишта у чавању могућности дјеце и омладине са сметњама у
мјесним заједницама и два базена. Иако дјелимично развоју, смјештај у установу, збрињавање у храни-
изграђена, друштвена инфраструктура не задово- тељску породицу, помоћ и њега у кући, дневно
љава постојеће потребе на подручју општине. збрињавање, једнократна новчана помоћ и савјето-
Стратешки изазов у овој области представља вање.
унапређење концепта полицентричног развоја У 2014. години је 195 материјално необезбије-
општине, нарочито са аспекта обезбјеђења дру- ђених и за рад неспособних лица путем Центра за
штвене инфраструктуре у руралним подручјима. социјални рад остварило право на сталну новчану
Ово се односи на аспект предшколског образовања, помоћ, док је 786 лица са подручја општине
социјалне заштите, спорта, те одређених аспеката Прњавор су остварило право на једнократне
развоја културних садржаја. Даљи развој друштвене новчане помоћи из редовних и проширених права
инфраструктуре ће свакако водити ка повећању социјалне заштите. Једнократне новчане помоћи су
квалитета живота свих грађана. исплаћиване за потребе: куповине хране, хиги-
јенског прибора, лијечења, израде личних докуме-
8. Сoцијално-економски аспект заштите животне нтата, куповине књига и плаћање станарине,
средине трошкова сахране и плаћање комисије, плаћања
Социјално-економски аспект заштите животне дјечијег вртића и путних трошкови за дјецу са
средине повезује природне и друштвене системе, сметња у развоју, те санације стамбеног простора и
дефинишући њихове међусобне односе. Тренутни подршка инвалидним лицима. У 2014. години право
еколошки проблеми не могу бити схваћени без на помоћ и његу другог лица из категорије
сагледавања проблема социјалних односа у дру- инвалида је остварило 699 лица од чега се 234 лица
штву. Дакле, економски, етички и социјални налази у првој групи (потпуно зависни од помоћи и
проблеми се заиста могу повезати са локацијом његе другог лица), а 465 лице у другој групи
капацитета који највише нарушавају човјекову (дјелимично зависни). Старих лица без породичног
животну средину. Без одговарајућих услова живота старања у 2014. години је било 111, од којих 72
који зависе од социјалних фактора, изостаје и брига лица остварује право на новчану помоћ, а 30 лица
за заштиту животне и радне средине. додатак за помоћ и његу другог лица. Пунољетних
Социјална угроженост се може окарактерисати као лица под старатељством у 2014. години је било 82
вишедимензионалан проблем друштва у цјелини, (76 лица којима је потпуно одузета пословна
који поред недовољних примања и средстава за способност и 6 лица са дјелимично одузетом
испуњавање животних потреба подразумијева и не- пословном способношћу), од чега су 25 лица
могућност задовољавања потреба у запошљавању, смјештена у установе социјалне и здравствене
заштите. У протеклој години право на здравствену 8.2. Незапосленост

заштиту по овом основу остварило је 177 корисника
права из области социјалне заштите, од чега је 97 Према подацима из евиденције Бироа за запошља-
корисника новчане помоћи, 51 корисник додатка вање Прњавор, посао тражи 2450 пријављена лица
помоћ и његу другог лица, 17 лица смјештених у од чега је број пријављених жена 1186. Број лица
установе, 7 лица смјештених у хранитељску евидентирана на Бироу за запошљавање ради
породицу и 5 лица под старатељством. остваривања других права износи 3500 од чега је
1722 жена.
Табела број 14. Приказ пријављених лица на основу квалификационе структуре
Степен
Квалификациона структура УКУПНО Жене
стручне спреме
0 Без школе 186 87
1 Неквалификовани радници 171 80
2 ПК-НСС радници 30 17
3 Квалификовани радници 1090 407
4 Техничари ССС 696 422
5 ВКВ специјалисти 9 3
6-1 Виша стручна спрема 25 15
7-1 ВСС 180 ЕЦТС 52 35
7-2 ВСС 240 ЕЦТС,4г,5г,6г 186 117
7-3 Мастер 300 ЕЦТС 5 3
7-4 Магистар стари програм 0 0
8 Доктори наука 0 0
УКУПНО 2450 1186
Извор: Биро за запошљавање Прњавор, закључно са 30.08.2015. године
Табела број 15. Приказ пријављених лица на основу старосне структуре
Старосна структура УКУПНО Жене
Од 15 - 18 година 1 0
Од 18 - 20 година 160 75
Од 20 - 24 година 361 173
Од 24 - 27 година 247 136
Од 27 - 30 година 209 113
Од 30 - 35 година 314 158
Од 35 - 40 година 299 145
Од 40 - 45 година 233 118
Од 45 - 50 година 222 104
Од 50 - 55 година 225 102
Од 55 - 60 година 141 54
Од 60 - 65 година 37 8
65 година 1 0
УКУПНО 2450 1186
Извор: Биро за запошљавање Прњавор, закључно са 30.08.2015. године
ВИЗИЈА ОПШТИНЕ ПРЊАВОР

„Очуваном животном средином и развијеном привредом општина Прњавор као
регионални лидер у примјени принципа одрживог развоја“
III. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ИДЕНТИ- општине удаљено свега 4,4 km (Бања Кулаши).
ФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА У ОПШТИНИ Обзиром да општина Прњавор не располаже
прецизним подацима о типу и карактеру техно-
Заштиту животне средине обезбјеђује у оквиру лошких процеса и чињенице да није укључена у
својих овлашћења Република, општине, привредна поступку одлучивања за предметно постројење, не
друштва, предузетници, удружења и фондације и може се са сигурношћу вршити објективна процјена
сами грађани путем доношења и провођења планова утицаја на животну средину подручја општине
заштите, постављања циљева заштите и обезбјеђи- Прњавор.
вања истих путем испуњених услова заштите. Надлежно Министарство је у току 2015. године
Јединице локалне самоуправе проводе одредбе извршило ванредну ревизију еколошке дозволе број
Закона о заштити животне средине у дијелу који им 15-96-70/08 од 19.04.2013. године за Термоеле-
је повјерен путем надлежног Одјељења (Одјељење ктрану са технологијом сагорјевања угља у CFS
за просторно уређење) и путем надзора надлежне котлу (циркулационом флуидизованом слоју) и
инспекције (Одјељење за инспекцијске послове). подкритичним параметрима паре, снаге блoка 300
На подручју општине Прњавор егзистира више MW, у Станарима и наложило усклађивање рада
загађивача из области: производња намјештаја и постројења са новим законским актима.
столарије, производња обуће и дијелова обуће, У односу на циљеве заштите животне средине који
прехрамбена индустрија, метална индустрија, при- се односе на очување и заштиту вода, треба
марна прерада дрвета, пољопривредна производња, напоменути да ни сво градско подручје општине
управљање отпадом, производња елемената за Прњавор није „покривено“ системом за одводњу
грађевинарство и асфалтне масе и експлоатација отпадних вода и нису уређени колектори на улазу у
минералних сировина. водне токове као крајње реципијенте. Што се тиче
На подручју општине у току је извођење радова на загађивача, у односу на врсту отпадних вода
изградњи аутопута Бања Лука – Добој. Извођење субјекти који имају еколошку дозволу имају и
радова је уско везано са елеменатима загађења: адекватне уређаје за пречишћавање отпадних вода
бука, вибрација, број укупних лебдећих честица (таложници, сепаратори зауљених вода).
(прашина) и ниво издувних гасова сагоријевања Подаци о стању квалитета ваздуха на подручју
мотора (радних и транспортних машина), са пропра- општине Прњавор су такође минорни и своде се на
тним појавама као што су измјештање и преси- горе поменути Програм и појединачна мјерења
јецање водних токова (поток, ријека, природни и квалитета ваздуха од стране правних лица и
изграђени одводни канали за површинске воде), предузетника којима је то обавеза по еколошкој
измјештање и пресјецање локалних путева и дозволи. У до сада контролисаним резултатима
прилаза у домаћинство. Извођење наведеног проје- мјерења, нису евидентирана прекорачења вриједно-
кта прати и редован мониторинг, а који због сти мјерених параметара квалитета ваздуха у
карактера пројекта (еколошка дозвола издата од односу на дозвољене и граничне вриједности истих.
стране надлежног Министарства) прати и контро- Ово није стварно стање квалитета ваздуха из
лише републички еколошки инспектор, тако да разлога што не постоје континуирана мјерења
стварни утицај извођења радова по овом пројекту је квалитета ваздуха у подручју града условљена
непознат. саобраћајем и горе поменутим дјелатностима –
У вези са извођењем радова на изградњи ауто-пута изградња аутопута и експлоатација камена. Инспе-
су и субјекти који експлоатишу минералне материје кцијски надзор из области заштите животне
(каменоломи). Утицај на животну средину је еви- средине врши еколошки инспектор и у 2014. години
дентан и у директној је корелацији са прекомјером је извршено 300 контролних прегледа.
експлоатацијом минералних сировина. Законом о заштити животне средине („Службени
Активно је постројењe за производњу асфалта са гласник Републике Српске“, број 71/12 и 79/15),
производним капацитетом 200 t/h. Узимајући у Правилником о постројењима која могу бити
обзир да су производња и прерада асфалтних сиро- изграђена и пуштена у рад само уколико имају
вина главни извори токсичних органо-хемијских еколошку дозволу („Службени гласник Републике
загађивача који штетно дјелују на јавно здравље Српске“, број 124/12), дефинисани су погони и
локалног становништва наложене су строжије мјере постројења који су у обавези прибавити еколошку
спречавања загађења и максимална учесталост мони- дозволу. Еколошком дозволом наложене су мјере за
торинга емисија. спречавање загађења и заштиту животне и радне
У широј зони утицаја ових постројења налази се и средине, граничне вриједности емисија за загађу-
вјештачка акумулација Дренова, која се користи као јуће материје (ГВЕ), максимално дозвољене конце-
главни водозахват за водоснабдијевање становни- нтрације (МДК), мјере за управљање отпадом,
штва града Прњавора. У односу на велики број услови за праћење емисија са методологијом и
пријава грађана, може се рећи да постоји значајан учесталошћу мониторинга, мјере за довођење на
негативан утицаја на животну средину општине минимум прекограничног загађења и мјере за
Прњавор. услове у ванредним ситуацијама.
Исто се може констатовати и за „Рудник и Термое- У том смислу се може посматрати покривеност
лектрана Станари“ инвеститора „EFT-GROUP“ загађивача наведеним мјерама. На подручју општи-
д.о.о. Станари. Општина Прњавор је под директним не Прњавор, а према евиденцији Одјељења за
утицајем овог постројења, јер је од подручја просторно уређење, већина индустријских постро-
јења и самостални предузетници који подлијежу привредних површина, одлагањем отпада у ријеку
наведеним законским одредбама посједују еколо- итд.
шку дозволу или су у поступку издавања исте. У циљу ефикаснијег управљања и заштите вода на
нивоу ријечног слива, општине Дервента, Теслић,
Табела број 16. Издате еколошке дозволе Челинац и Прњавор су 2010. године покренуле
Еколошке дозволе иницијативу за израду Регионалног акционог плана
Година за заштиту слива ријеке Укрине, који ће пружити
Број издатих дозвола
издавања свеобухватну процјену стања, потреба и акција са
2006. 2 дефинисаном улогом различитих корисника/ инте-
2007. 28 ресних група на подручју ове четири општине.
2008. 31 Регионални акциони план за заштиту слива
2009. 22 ријеке Укрине усвојен је у фебруару 2012. године.
2010. 18 Ријека Укрина има просјечан протицај 15,25 m3/s,
2011. 9 док слив просјечно прими 985,2 mm воденог талога
2012. 10 годишње. Средњи мјесечни протицаји ријеке Укри-
2013. 48 не су у функцији количине и расподјеле падавина у
2014. 50 току године: највећи су у периоду јануара, фебру-
2015. 38 ара и марта, а најмањи у току јула, августа, септе-
Извор: Одјељење за просторно уређење, општина мбра и октобра мјесеца. Еколошки прихватљив
Прњавор проток за ријеку Укрину износи 0,630 m3/s.
На ријеци Укрини, на локалитету Детлак, у нове-
Закључак о стању животне средине: мбру 2006. године постављена je аутоматска хидро-
Животна средина у општини је годинама изло- лошка станица која је пратила вриједности нивоа
жена утицају негативних чинилаца од којих су водостаја, pH, растворени кисеоник, температуру и
најизраженији: неадекватно пречишћавање отпа- електропроводљивост. Станица је девастирана у
дних вода, загађивање површинских и подземних поплавном таласу ријеке Укрине 2010. године.
вода, нерегулисано управљање отпадним матери- Оцјена квалитета вода водних тијела у складу са
јама, постојање приватних клаоница које про- Законом о водама („Службени гласник Републике
изводе велике количине анималног отпада и Српске“, број 50/06, 92/09) и Уредбом о класифика-
отпадних вода, индустријски загађивачи, асфа- цији вода и категоризацији водотока („Службени
лтна база, сепарација и каменоломи и утицај гласник Републике Српске“, број 42/01), те Окви-
Термоелектране и рудника Станари, изградња рном директивом о водама, врши се на основу двије
аутопута Бања Лука-Добој, негативан утицај групе критеријума, односно еколошког и хемијског
пољопривредне производње на квалитет земљи- статуса.
шта и квалитет хране, бесправна градња, низак Планом мониторинга квалитета вода на ријеци
ниво еколошке свијести и еколошког понашања, Укрини се проводио оперативни и национални
недовољан број служби које се баве пробле- надзорни мониторинг на пет мјерних профила
матиком животне средине и неадекватно спрово- током два циклуса истраживања у јуну и септембру
2010. године. Анализом резултата испитивања орга-
ђење законских мјера.
нског и фекалног оптерећења профила, закључено
је да се квалитет вода кретао у границама II,
Стање животне средине и идентификација проблема односно III и IV категорије водотока. Укупно је
биће анализирани кроз 9 тематских сектора. урађено 40 бактериолошких анализа квалитета
вода. Највећи број мјерења, 22 (55%) дефинисан је
1. СЕКТОР ВОДЕ И ОТПАДНЕ ВОДЕ
границама II класе водотока, 13 мјерења (32,25%) у
1.1. Анализа стања површинских и подземних III класи квалитета, док је 5 мјерења (12,5%) у IV
вода класи водотока.3
3
Воде се могу подијелити:
На подручју општине Прњавор идентификовани су .. воде I класе су најчистије природне воде, изворишта
·
сљедећи водни ресурси: ријека Укрина са Великом ријека и њихови горњи токови. Употребљавају се за пиће
и Малом Укрином, Вијака са својим притокама или у прехрамбеној индустрији. Насељавају их племените
врсте риба (салмониди). Немају мирис, видљиву боју нити
Лишња и Илова, Јадовица, Кремница и Турјаница. отпадне твари.
Ријека Укрина припада сливу ријеке Саве. У дужи- · воде II класе су још увијек релативно чисте. Могу се
ни од 36 km протиче јужним и источним дијелом користити за рекреацију и уз одређено пречишћавање за
општине Прњавор. Најдужа притока Вијака износи снабдијевање градова водом. Не смију имати мирис ни
боју.
36 km, затим Илова са дужином од 22 km. · воде III класе загађене су проласком кроз густо насељене
и индустријске области. Имају мирис и видљиву боју, али
1.1.2. Ријека Укрина се још увијек могу користити у пољопривреди и неким
Представља најзначајнији водни ресурс на подручју

.. гранама индустрије. Показатељи за ове воде имају знатно
више граничне вриједности.
·
општине Прњавор. Међутим, ријека Укрина и њене воде IV класе су све оне воде које не спадају у претходне
притоке су изузетно угрожене испуштањем отпа- три класе. Врло су загађене и морају се пречишћавати
уколико се употребљавају у одређене сврхе.
дних вода, спирањем штетних материја са пољо-
У току 2013. године рађена су испитивања воде, 1.1.3. Ријека Лишња

земљишта и ваздуха од стране Предузећа за стручне
Нарочито је угрожена изградњом аутопута Бања
услуге у заштити животне средине „ЕКОДОЗВО+
Лука-Добој на подручју општине Прњавор.
ЛА“ д.о.о. Бања Лука, на основу којих је израђен
Цијелим својим током протиче кроз општину
Eлаборат о испитивању узорака површинских вода ,
Прњавор. Дужина тока ријеке Лишња је око 25 km.
земљишта и ваздуха на сливу ријека Укрина и
Извире у насељеном мјесту Пураћи, гдје се поток
Лишња. Испитивање се вршило у III и IV кварталу
Луг и поток Лисичак састају и настаје ријека
2013. године.
Лишња. Даље протиче границом насељених мјеста
Насеобина Лишња и Мрачај, те кроз Чорле и
Према подацима из Елабората о испитивању
границом насељених мјеста Доњи Гаљиповци и
закључено је сљедеће:
Горњи Гаљиповци. Даљим својим током протиче
Према параметрима електропроводљивост воде,
границом насељених мјеста Гаљиповци и Ратковац,
укупне чврсте материје и нитратни азот (NO3-N)
границом К.О. Коњуховци и К.О. Околица. На
вода ријеке Укрине припада I класи квалитета
граници К.О. Прњавор и К.О. Вучијак улијева се у
површинских вода. Према параметрима алкалитет,
Вијаку, са десне стране магистралног пута
олово и бакар, вода ријека Укрине спада у III класу
Прњавор-Дервента.
квалитета површинских вода. Према осталим
Према подацима из Елабората о испитивању
испитиваним параметрима ријека Укрина припада II
узорака површинских вода из 2013. године,
класи квалитета површинских вода према Уредби о
закључено је да вода ријеке Лишња према
класификацији вода и категоризацији водотока
параметрима укупне чврсте материје, нитратни азот
(„Службени гласник Републике Српске“, број
(NO3-N) и жељезо припада I класи квалитета
42/01).
површинских вода; према параметру алкалитет
I и II категорија у смислу еколошке функције
воде, амонијачни азот, нитритни азот (NO2-N),
задовољавају одредбе „доброг еколошког стања-
укупни фосфор и вриједност олова, спада у III
квалитета“ и могу се користити за различите
класу квалитета, док према параметрима кадмијум
намјене (водоснабдијевање, спорт, рекреација и сл.)
и никл, вода ријеке Лишња спада у IV класу
остале три категорије (III, IV и V) карактеришу
квалитета површинских вода. Према осталим
значајни поремећаји природне биолошке равнотеже
испитиваним параметрима ријека Лишња припада
екосистема и могу се користити искључиво за
II класи квалитета површинских вода према Уредби
пловидбу, енергетске потребе и слично, уз напо+
о класификацији вода и категоризацији водотока
мену да се воде III категорије могу користити за
(„Службени гласник Републике Српске“, број
потребе наводњавања пољопривредног земљишта.
42/01)
1.1.4. Ријека Вијака проширењу корита са постављањем земљаних

насипа и издизањем тла на појединим локаци-
Значајна је са аспекта анализе стања површинских јама;
водотокова на подручју општине Прњавор. - чишћење и уређење корита ријеке Илове у
Представља лијеву притоку ријеке Укрине, а уједно мјесту Доња Илова у дужини од око 850 m, а
је и њена најдужа притока у дужини од 36 km. У која је угрожавала путну комуникацију реги-
Вијаку се улијева више водних токова: Лишња, оналног пута Прњавор-Илова-Србац и Прњавор-
Радловац, Илова, Мравица, Тополова. Њен значај се Шибовска-Дервента.
огледа са аспекта водоснабдијевања, јер са - чишћење и уређење корита рјечице Мравица са
акумулацијом Дренова чини основни хидропоте- постављањем земљаних насипа на ушћу са
нцијал општине. Ову акумулацију прихрањују ријеком Вијаком у дужини од око 550 m –
ријечице Дреновица и Вијака а из акумулације Мравица и 220 m – Вијака;
истиче ријека Вијака. - чишћење и уређење корита бујичног водотока
Планом мониторинга квалитета вода на ријеци Радуловац у дужини од око 200 m са подизањем
Укрини (оперативни и национални надзорни земљаног насипа;
мониторинг) обухваћене су и притоке ове ријеке Радови на свим локацијама су обухватили планско
као и водоток Вијака, на локацији Мачковац. чишћење и уређење обала корита од наноса дрвног
Утврђено је да на основу израчунатих индекса или неког другог материјала (смеће), крчење дрве-
сапробности, ријека Вијака на наведеном локали- ћа, полудрвенастог растиња и жбунастог растиња
тету одговара бонитету III класе, што се може на поменутим дионицама ријека, а све у циљу
тумачити као повишено оптерећење органским и повећања и бржег протока ријека стварањем већег
фекалним материјама, те је на основу података протицајног профила ријека и онемогућавања ства-
датих у Регионалном акционом планом за заштиту рања успора и могућности меандрирања и разли-
слива ријеке Укрине, ријека Вијака сврстана као јевања воде на овим подручјима. Обиласком
притока - водоток која је под вјероватним утицајем предметних дионица уочено је да један од основних
загађења. Отпадне воде се у овај водоток испуштају проблема који проузрокују изливање ријека на овим
без икаквог вида пречишћавања. локацијама представља нанос муља и шљунка као и
дрвенасти материјал односно препреке дрвећа на
1.2. Анализа стања у односу на појаву поплава којима се заустављају и остали дрвенасти наноси
грање, лишће, смеће и слично, и тако праве
Проблеми се нарочито јављају након обилних препреке у облику брана и издижу ниво воде
падавина при чему се ријеке излијевају из свог правећи ,,мини акумулације”. Уклањањем наве-
корита, те представљају потенцијалну опасност за дених препрека сматрамо да би се већина проблема
домаћинства у околини ријечног тока. Генерално, односно излијевања воде из корита ријека у вријеме
поплаве на подручју општине Прњавор јављају се повећаног водостаја спријечила.
као посљедица неповољне хидрометеоролошке Основни циљ ових захвата је спречавање поплава и
ситуације, када у одређеном временском периоду угрожавање материјалних добара становништва и
усљед великих количина падавина (и до 140 I/m2 у привредника који живе и раде на овим подручјима.
току 24 h) дође до стварања вишка површинских У будућности би требало спровести активности на
вода, пуњења и излијевања вода из корита ријека обнављању каскада на ријечним токовима, да би
Укрине, Вијаке, Лишње, Илове, те стварања буји- становништво у руралним срединама могло кори-
чних токова на мањим водотоцима и падинским стити задржану воду за пољопривредне дјелатности
дијеловима општине. и у случају елементарних непогода (пожари). Давне
Према досадашњим искуствима, најугроженији 1958. године на ријеци Укрини на локалитету
рејони од поплава су подручја мјесних заједница: тромеђа Кулаши, постојало је чак 22 каскаде, а
Прњавор, Поповићи, Кулаши, Присоје, Горњи данас их је свега 6. Проблем обнављања каскада је
Вијачани, Кремна, Дренова, Штрпци, Доња Илова, недостатак финансијских средстава.
Палачковци и Смртићи гдје су поплаве претежно
изазване излијевањем вода из корита претходно 1.3. Водоснабдијевање и стање водоводног
наведених ријека, уз стварање већих бујичних система
токова.
У току 2014. и 2015. године извршене су санације и Услуге водоснабдијевања на подручју општине
уређења корита ријека на сљедећим локацијама, Прњавор су у ингеренцији комуналног предузећа
чиме су се значајно смањиле потенцијалне штете од „Водовод” а.д Прњавор. Питање водоснабдијевања
поплава и излијевања ових водотокова: општине Прњавор ријешено је путем градског
- чишћење и уређење корита ријеке Лишње на водоводног система и више мањих водоводних
дионици од Насеобине Лишње до ушћа у ријеку система. Према томе, у погледу организованог
Вијаку у укупној дужини од 1200 m; снабдијевања водом подручја општине Прњавор не
- чишћење и уређење корита ријеке Вијаке на може се говорити о постојању јединственог
дионици од ушћа ријеке Лишње до ушћа са водоводног општинског система, јер су у функцији
потоком Радуловац (дио индустријске зоне), гдје и мањи локални системи. Са градског водоводног
су извршени радови на продубљивању и система снабдијевају се општински центар Прња-
вор и мања насеља Ратковац, Коњуховци, Сегићи, успостављене. Тренутно се врши само физичко
Лужани. обезбјеђење објекта за прераду воде и саме акуму-
Са аспекта водоснабдијевања за општину Прњавор лације. Квалитет водоснабдијевања зависи од стања
најзначајнија је вјештачка акумулација – језеро водоводне мреже, а основни проблем је одржавање
Дренова. Језеро је удаљено 6 km од града и захвата функционалности мреже усљед дотрајалости ције-
површину од 110 ha, налази се у мјесном подручју ви, недовољног притиска воде у цијевима у поје-
Дренове и Доњих Вијачана. Акумулација Дренова диним дијеловима града, усљед чега се повремено
је направљена 1976. године, подизањем бране у дешавају прекиди збор радова на реконструкцији.
горњем току ријечице Вијаке, као мултифункци- Квалитет воде за пиће се редовно контролише од
онални водопривредни објекат, те осим извора стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство“
питке воде за Прњавор има улогу заштите од Републике Српске. Проблем и даље остаје релати-
штетног дјеловања вода, као и својеврстан простор вно висок проценат физичких губитака у мрежи
за спортско-рекреативни риболов и узгој рибе. који је процјењен на 50% од укупних количина
Акумулација представља малу и плитку водо- прерађене и испоручене воде. Поред ових основних
привредну акумулацију у којој вријеме измјене слабости система водоснабдијевања проблем пре-
водене масе износи 22,5 дана а годишње се у дстављају неадекватна заштита изворишта питке
акумулацију исталожи око 53.000 m3 материјала. воде, неадекватно просторно планирање и потешко-
Испитивања квалитета вода акумулације Дренова ће на одржавању система.
показују да је на основу извршених анализа уочен Скупштина општине Прњавор је 2015. године
негативан антропогени утицај и тренд пораста именовала Тим за израду Стратегије водоснабди-
трофије који убрзано води, уз смањени доток воде јевања на подручју општине Прњавор за период од
ка прогресивном пропадању, зарастању а тиме и све 2015.-2020. године. Пројекат изградње приоритетне
већој еутрофизацији акумулације Дренова. водоводне мреже, један је од пројеката стратешког
Усљед недостатка координираног и планског рада циља 3 који је дефинисан Стратегијом развоја
саме акумулације, општина Прњавор током сушних општине 2012-2020. године.
периода године може се наћи у ситуацији
недостатка потребних количина воде. 1.3.1. Извориште „Повелич“
Захваћена вода акумулације гравитационо се
транспортује до постројења за пречишћавање воде Један од набитнијих инвестиционих пројеката за
за пиће јер вода из акумулације не задовољава општину Прњавор је свакако изградња изворишта
хигијенско-техничке услове. Технолошки процес Повелич. Општина Прњавор се налази у процесу
производње воде у фабрици воде „Кремна“, обухва- дугорочног обезбјеђивања квалитетне воде за пиће
та сљедеће технолошке активности: оксидација, са изворишта Повелич, као и изградње система
коагулација, аеризација, флокулација, таложење, водоснабдијевања за 6 мјесних заједница који се у
филтрација, УВ стерилизација, и хлорисање. Само протеклом периоду одвијају по плану. Тренутно је
постројење је пројектовано на максимални капаци- актуелна изградња дистрибутивних цјевовода, док
тет прераде воде од 100 l/s што задовољава све су у појединим мјесним заједницама домаћинства
дугорочне потребе општине Прњавор. Из постро- већ прикључена на дистрибутивну мрежу. Пројекат
јења се вода убацује у сабирни резервоар а затим се водоснабдијевања са изворишта Повелич је у
путем пумпи потискује у градски резервоар „ЦЕР“. завршној фази након чега ће се приступити прикљу-
Из резервоара Цер вода се гравитационо шаље у чивању града Прњавор овом систему водоснабди-
дистрибутивни систем који је конципиран као једна јевања.
зона снабдијевања.
1.3.2. Мали водоводни системи
Систем водоснабдијевања града Прњавора састоји На територији општине Прњавор за водосна-
се од: бдијевање становништва и индустрије, осим воде из
изворишта – акумулација „Дренова“, капаци- јавног водовода, постоји и расута мрежа сеоских
тета 100 I/s, водовода (локалних малих водоводних система) и
транспортни цјевовод, дужине 3151 m, појединачних водозахвата сеоских домаћинстава
постројења за пречишћавање воде, ииндивидуалних бунара. Ови извори пијаће воде су
сабирни резервоар са пумпном станицом, санитарно неодређени и имају значајне осцилације
транспортни-потисни цјевовод од пумпне у количини и квалитету воде. Постојећи водоводни
станице до резервоара „Цер“,дужине 3600 m, системи су:
резервоар „Цер“, V=2*1000 m3, • „Камник-Беговци“ Доњи Штрпци,
дистрибутивне мреже, укупно 57375,17 m. • Водовод Бабановци,
Сама акумулација Дренова на ријеци Вијака, својим
• Водовод Лишња (3 водовода),
положајем у изразито пољопривредном крају је
• Водовод Велика Илова (3 водовода),
веома изложена утицају дифузног загађења,
нарочито повећању количина органске материје, • Водовод Горњи Смртићи,
фосфора и нитрата као и потенцијалном штетном • Водовод „Дубока долина“ Црквена
утицају пестицида и хербицида. План о заштити • Водовод Хрваћани (2 водовода),
акумулације постоји, али никада није и практично • Водовод - Удружење за очување и заштиту вода
имплементиран и функционалне зоне заштите нису „ Вoда Вијачанка“ Доњи Вијачани,
• Водовод - Удружење за очување и заштиту вода биогаса, непровођење Нитратне директиве

„Водовод – Извор Васиљевац“ у МЗ Гусак и 91/676/ЕЕЗ и неадекватна употреба хемијских
Поточани, средстава – хербицида и пестицида.
• Водовод - Удружење за очување и заштиту вода
„Велика азна“ Маћино Брдо. 1.5. Закључна разматрања
Становништво и привреда општине Прњавор нега- На основу анализираног стања у вези пијаћих вода
тивно утичу на загађење површинских и подземних на територији општине Прњавор може се закључи-
вода због сљедећих разлога: ти да су неопходни:
• процједне воде поријеклом од отпада са неуре- заштита и очување воде од деградације и
ђених и дивљих депонија загађују површинске и загађивања тока и приобаља свих водотока;
подземне воде материјама органског поријекла, реконструкција водоводне мреже;
нутријентима, тешким металима и другим опа- модернизација система за пречишћавање пијаће
сним супстанцама, воде;
• отпадне воде из свих насеља општине Прњавор санација изворишта и водотокова и успоста-
која немају систем јавне канализације и која вљање зоне заштите око изворишта у складу са
отпадне воде испуштају у септичке јаме, пре- Правилником о мјерама заштите, начину одређи-
ливе, канале који воде до најближих водних вања и одржавања зона и појасева санитарне
тијела, садрже загађујуће материје као што су заштите, подручја на којма се налазе изворишта,
кабасти материјал, биоразградиве органске мате- као и водних објеката и вода намијењених
рије, нутријенте, тешке метале и друге опасне људској употреби („Службени гласник Репу-
супстанце, блике Српске“, број 7/03);
• индустријске отпадне воде различитих индустри- израда катастра загађивача пијаћих вода;
јских грана садрже специфичне примјесе, од израда елабората о љековитим, подземним и
којих многе имају различит степен токсичности термалним водама;
у зависности од природе и концентрације поштовање законске регулативе из ове обла-
загађивача. На подручју општине Прњавор сти.
најугроженија у том погледу је ријека Вијака,
1.6. Анализа стања отпадних вода
• отпадне воде са фарми и пољопривредних доба-
ра проузрокују загађење свих већих и мањих 1.6.1. Канализационе отпадне воде у градском
водотока због растворених минералних ђубрива подручју
и пестицида, односно повећане концентарије
азота и фосфора поријеклом из оцједних вода. Комунално предузеће „Водовод“ а.д. Прњавор
поред услуга водоснабдијевања пружа и услуге
1.4. Идентификација проблема у области вода на одводње отпадних вода. Постојећа мјешовита
подручју општине Прњавор: градска канализација је у веома лошем стању.
Поред тога њен капацитет, те непостојање постро-
Проблем који је везан за процједне воде пори- јења за пречишћавање, додатно погоршава ситуа-
јеклом од отпада са неуређених и дивљих депо- цију. Општина Прњавор има изведену канализа-
нија је нередовно и неорганизовано одношење циону мрежу у дужини од око 38.000 m, главних
отпада које уз несавјесно понашање резултира колектора дијаметара распона DN 2000 до DN 300.
управо неконтролисаним одлагањем отпада. Цијевни материјал је различит, али већином се ради
Неопоходно је идентификовати оваква дифузна о бетонским и азбест цементним цијевима. 98%
загађења и санирати онечишћена подручја; мреже је мјешовитог типа, а око 8.000 становника
Проблем који доприноси неадекватном квали- Прњавора је прикључено на канализациону мрежу,
тету површинских и подземних вода је непосто- као и 800 предузећа и институција. Отпадне воде се
јање адекватног система за пречишћавање отпа- испуштају на четири локације директно у притоке
дних вода у систему јавне канализације; ријеке Укрине, тј. у ријеке и рјечице: Лишња,
Проблем руралних подручја општине Прњавор Ратковац, Вијака без икаквог вида пречишћавања.
је непостојање система прикупљања и пречишћа- Минимални средњи протицај ријеке Лишње износи
вањe санитарно-фекалних вода (непостојање 0,32 m3/s, а укупно процјењено оптерећење орга-
система јавне канализације); нском материјом за 10.000 еквивалент становника
Проблем непостојања адекватне контроле водо- (процијењени број загађивача укључујући стано-
снабдијевања због расцјепканости мањих водово- вништво које има приступ канализацији, привреду
дних система и незаштићености изворишта; и остало), тј. повећање концентрације органске
Загађење вода поријеклом од привреде и материје износи 21,88 mg/l. Овако високо повећање
индустрије настаје због непостојања система за BPK5 индицира висок степен загађења у љетним
третман индустријских отпадних вода; мјесецима и при малим водостајима. Трошкови
Проблем загађења вода поријеклом од пољопри- изградње постројења са биолошким третманом се
вредне и сточарске производње настаје јер мали могу процијенити на 300 КМ/еквивалент стано-
број фарми има постројења за пречишћавање внику, што би за око 10.000 ЕС износило
отпадних вода или опрему за производњу 3.000.000,00 KM.
Постојећа канализациона мрежа је неадекватна и Сви индустријски центри и објекти дужни су

обухвата релативно мали број становника. Поред третирати отпадне воде, поштовати мјере наложене
тога усљед малих профила, као и слабог одржавања у водним актима и еколошкој дозволи у складу са
током кишног периода честа су изљевања важећим законским одредбама. Управљање течним
канализационих вода. Остали дио популације се медицинским отпадом из лабораторија није регу-
служи индивидуалним септичким јамама које нису лисано ни у једној од здравствених установа у
урађене у складу са техничким прописима. општини, а отпадна вода из лабораторија би треба-
Са развојем Прњавора повећао се и број загађивача, ло да, прије испуштања у градску канализацију
нарочито малих предузећа. Планско-пројектна доку- буде третирана у одвојеним колекторима.
ментација која би дала дугорочно концептуално
рјешење изградње система за сакупљање, одводњу 1.7. Идентификација проблема у области отпа-
и пречишћавање отпадних вода није урађена. дних вода на подручју општине Прњавор:
1.6.2. Канализационе воде у руралном подручју Детаљну процјену утицаја отпадних вода на
територији општине Прњавор није могуће у
У сеоским домаћинствима на територији општине потпуности утврдити због непостојања адеква-
Прњавор, ако домаћинства имају уведену пијаћу тног и свеобухватног мјерења квалитета и режи-
воду – отпадна вода се ствара и одводи из куће и ма отпадних вода, али се на основу приказаних
збрињава на лицу мјеста. У неким домаћинствима информација може закључити да постојеће
се одводи до септичке јаме и испушта на околно стање канализационог система и отпадних вода
земљиште, а отпадне воде поријеклом из помоћних генерално угрожава животну средину;
објеката за узгој стоке се слободно изливају. Чињеница да сеоска домаћинства имају септи-
Иначе, у сеоским подручјима, отпадне воде се чке јаме или се отпадне воде изливају директно
обично рјешавају појединачно нужничким јамама и на земљиште, указује да су ове отпадне воде
септичким резервоарима, који у већини случајева извор загађења земљишта, подземних вода али и
нису урађени по пропису. Нужничке јаме су заразе што изазива појаву цријевних заразних
резервоари без испуста који се користе искључиво болести;
за складиштење отпадних вода. Ускладиштени С обзиром да се у реципијент испушта отпадна
отпад се мора уклањати, јер се резервоар пуни, тако вода без икаквог пречишћавања она угрожава
да су овакве јаме скупе за одржавање због потребе екосистеме површинских водотокова као и
честог пражњења. Нужничке јаме могу бити водоснабдијевање насеља низводно од мјеста
рјешење само уколико је земља непропусна. улиjeвања у реципијент. Недовољна је покри-
Септички резервоари су мали подземни резервоари веност канализационом мрежом и заступљен је
укопани у земљу, даље од кућа за које су локални начин уклањања отпадних вода;
направљени и функционишу као мала постројења за Штетни ефекти испуштања отпадних вода без
прераду отпадне воде мале ефикасности. Чврсте пречишћавања су: присуство чврстих честица
честице се таложе на дно резервоара, а уља и масти (папир, пластичне вреће), органске материје,
се сакупљају на површини садржаја резервоара. отпад од хране, фекалије, индустријски ефлу-
Прочишћени ефлуент се по могућности инфилтрира енти (уља, масти и нафта), нутријенти (азот,
у земљу кроз процједни систем. Мање прихватљиво фосфор и материјали у траговима), бактерије и
је да се ефлуент испушта у ров или водоток, што вируси, токсичне супстанце поријеклом из
може изазвати проблеме са непријатним мирисом индустријских система.
или загађењем реципијента.
1.8. Закључна разматрања
1.6.3. Индустријске отпадне воде
Из претходно наведеног можемо закључити да на
Индустријски ефлуенти су течни отпади из територији општине Прњавор не постоји правилан
индустријских процеса. Индустријске отпадне воде третман отпадних вода, дужина атмосферске мреже
настају у фабрикама и индустријским погонима је мала, септичке јаме нису изграђене по станда-
након употребе воде у процесу производње. рдима односно нису водонепропусне тамо гдје
Основна карактеристика ове групе отпадних вода је постоје.
веома велика разноврсност састава. У неким Као мјере за побољшање горе наведених инди-
случајевима, индустријски енфлуенти су слични по катора, предлажу се: повећање покривености кана-
саставу отпаду из домаћинства, као они од прераде лизационом мрежом, изградња пречишћивача отпа-
хране, производње безалкохолних пића и слично, дних вода, реконструкција најугроженијих дионица
док у другим случајевима, они могу садржавати на постојећој мрежи, изградња водонепропусних
материјале који су токсични или корозивни и не септичких јама. На овај начин ће доћи до побољша-
могу се испуштати у водотокове или канализацију ња услова за живот и рад људи у општини, као и до
непрерађени. Неки отпади могу бити слични онима заштите животне средине као битног сегмента
из домаћинства, али су изузетно загађујући због развоја.
високих концентрација органских материја као што Неопходне мјере које треба предузети су:
су крв, уља, масти, енфлуенти из мљекара, клао- изградња система за пречишћавање отпадних
ница и дестилерија. вода;
забрана упуштања санитарних и индустријских саних мјера за поступање са отпадом у оквиру

отпадних вода у водотокове, без претходног сакупљања, транспорта, складиштења, третмана и
пречишћавања до захтијеваног квалитета дефи- одлагања отпада, укључујући и надзор над тим
нисаног класом водотока; активностима и бригу о постројењима за упра-
изградња канализационе мреже по сепараци- вљање отпадом послије затварања истих. Начин
оном систему; управљања отпадом мора да обезбиједи најмањи
изградња непропусних септичких јама за изо- ризик којим се угрожавају животи и здравље људи
ловане објекте, као прелазно рјешење до реали- и животне средине, а исти би требао да обухвати
зације канализационе мреже; контролу и мјере смањења:
изградња водонепропусних базена за прику- загађења вода, ваздуха и земљишта,
пљање употријебљених вода са фарми; опасности по биљни и животињски свијет,
изградња катастра отпадних вода и успоста- опасности од настајања удеса, експлозија или
вљање мониторинга отпадних вода; пожара,
поштовање законске регулативе из ове обла- негативне утицаје на предјеле и природна добра
сти. посебних вриједности и
нивоа буке и непријатних мириса.
1.9. Законски оквир у сектору вода и отпадних Донесени законски и подзаконски акти који обу-
вода хватају област упрaвљања отпадом имају за циљ да
обезбједе и осигурају услове за:
1. Закон о водама („Службени гласник Републике управљање отпадом на начин којим се не
Српске“, број 50/06 и 92/09, 129/12); угрожава здравље људи и животна средина,
2. Правилник о условима испуштања отпадних превенцију настајања отпада развојем чистијих
вода у површинске воде („Службени гласник технологија,
Републике Српске“, број 44/01); рационално коришћење природних богатстава,
3. Правилник о третману и одводњи отпадних вода поновно искоришћавање и рециклажу отпада,
за подручје градова и насеља гдје нема јавне издвајање секундарних сировина из отпада,
канализације („Службени гласник Републике коришћење отпада као енергента,
Српске“, број 68/01); санацију неуређених одлагалишта отпада,
4. Правилник о условима за испуштење отпадних развој поступака и метода за одлагање отпада и
вода у јавну канализацију („Службени гласник развијање свијести о управљању отпадом.
Републике Српске“, број 44/01); У циљу развоја акционог плана заштите животне
5. Правилник о здравственој исправности воде за средине у области управљања отпадним материјама
пиће („Службени гласник Републике Српске“, сагледана је постојећа ситуација са чврстим отпа-
број 75/15); дним материјама на основу расположивих података
6. Правилник о начину одржавања ријечних кори- добијених из следећих докумената и извора: ЈКП
та и водног земљишта („Службени гласник Репу- „Парк“ а.д. Прњавор и Стратегија одрживог развоја
блике Српске“, број 34/03 и 22/06); општине Прњавор. На основу анализе цитиране
7. Правилник о начину и методама одређивања расположиве документације, као и на други начин
степена загађености отпадних вода као основице прикупљених података (на терену), дат је приказ
за утврђивање водне накнаде („Службени постојећег стања на територији општине.
гласник Републике Српске“, број 79/11);
8. Правилник о мјерама заштите, начину одређи- Начело хијерархије управљања отпадом –
вања и одржавања зона и појасева санитарне представља редослијед приоритета у пракси
заштите, подручја на којма се налазе изворишта, управљања отпадом по практичном принципу
као и водних објеката и вода намјењених „4 R“, који чине: спречавање стварања отпада и
људској употреби („Службени гласник Репу- редукција, односно смањење коришћења
блике Српске“, број 7/03); ресурса и смањење количина и/или опасних
9. Уредба о класификацији вода и категоризацији карактеристика насталог отпада, поновна
водотока („Службени гласник Републике Ср- употреба, односно коришћење производа за
пске“, број 42/01); исту или другу намјену, рециклажа, односно,
10. Уредба о начину учешћа јавности у управљању третман отпада ради добијања сировине за
водама („Службени гласник Републике Српске“, производњу истог или другог производа;
број 35/07); искоришћење, односно, коришћење
11. Уредба о начину, поступку и роковима обрачу- вриједности отпада (нпр. компостирање, поврат
навања и плаћању и одгађању плаћања посебних енергије и др.). Дакле, принцип „4 R“ садржи
водних накнада ("Службени гласник Републике сљедеће елементе: eng. REDUCTION, REUSE,
Српске", број 7/14). 2.1. АнализаRECYCLING.
RECOVERY, стања
2. СЕКТОР УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ
2.1. Анализа стања у сектору управљања отпа-
Управљање отпадом је дјелатност од општег дом
интереса како на локалном, тако и на ентитетском и
државном нивоу. Подразумјева спровођење пропи- У оквиру активности израде ЛЕАП-а општине
Прњавор разматрани су проблеми комуналног и торији.

индустријског отпада, а из посебних токова про- На подручју општине Прњавор не постоје реги-
блеми медицинског отпада, отпада животињског строване уређене депоније за одлагање смећа.
поријекла, грађевинског отпада и опасног отпада Отпад се са подручја општине одвози на регио-
различитог поријекла. Познавање количине и налну депонију отпада у Рамићима.
Рамићима
карактеристика отпада који генеришу насеља на
територији општине, као и индустријска произво- Ј.П. „ДЕП-ОТ“ Бања Лука основано је 06.03.2003.
дња, у току одређеног временског периода су године од стране општина бањалучке регије:
почетни и основни подаци неопходни за органи- Градишка, Лакташи, Србац, Котор Варош, Челинац,
зовање управљања отпадом на одређеној тери- Кнежево и Прњавор.
Слика број 13. Подјела отпада
Извор: http://www.sepa.gov.rs/index.
a.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked
?menu=207&id=202&akcija=showXlinked
Према подацима општинске комуналне полиције, приколица, највише аутомобилских гума, али и
неконтролисане дивље депоније регистроване су на разног другог кабастог отпада
отпада,
8 локација. Иако се ради о мањим депонијама, исте - Чивчије, гранично подручје са општином Чели-
настају као посљедица непрописног одлагања ку- нац, отпад у количини
ини од 1 камионске прико-
ћног отпада од стране несавјесног локалног лице кућног отпада,
становништва. Ради се о сљедећим депонијама: - Љубић (Свињар), код репетитора,
репетитора отпад у коли-
- Маћино Брдо, отпад у количини од око 3 ками- чини од око 3 камионске приколице, углавном
онске приколице разног кућног и кабастог кућног отпада.
отпада, Да би се процијениле све постојеће локације
- Вучијак – пут према избјегличком насељу, отпад депоновања биће неопходно поред идентификације
у количини од око 3 камионске приколице мјеста одлагања утврдити категорију депоније и
кућног и кабастог отпада, ризик по животну средину и здравље. Ово
- Кремна – напуштен мајдан за експолатацију пи- укључивање ризика је важно пошто помаже у
јеска, отпад у количини од око 5-6 камионских одређивању основних санационих захвата и даје
приколица кућног и кабастог отпада
отпада, индиције о захтјевима и мјерама које ће бити
- Кремна (Грмчара) – Павловића шљункара, отпад потребне у дугорочном периоду,
периоду за сваку локацију
у количини од око 2 камионске приколице ку- посебно. Примарни ризици који иду уз неуређене
ћног отпада, депоније су: филтрат, гас, гас заразне болести,
- Кремна, преко пута потпорног зида, на Регио- нестабилност тијела депоније,
депоније пожари.
налном путу Прњавор – Добој, На подручју општине Прњавор нису идентифи-
- Градина – напуштен мајдан за експлоатацију пи- коване локације већег и дуготрајнијег загађења
јеска, отпад у количини од око 10 камионских животне средине – „црне
црне тачке“
тачке попут исплака,
опасан гудронски отпад из процеса рафинације и подацима из Извјештаја о пословању у 2014. годи-
регенерације искориштених уља, зауљене земље, ни, регистровано је 170 корисника из категорије
муљеви, хемијски отпад и друго. правних лица и 133 корисника из категорије физи-
чких лица. Број корисника из категорије правних
2.1.1. Комунални отпад лица у 2014. години, већи је 12,89% у односу на
ЈКП „ПАРК“ а.д. Прњавор врши организовано период 2013. године, а мањи је за 11% у односу на
прикупљање и транспорт чврстог отпада. Према планирани број у 2014. години.
Табела број 17.
Извор: Извјештај о пословању ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор за 2014. годину
Разлози за овакав процентуални однос леже у оте- • учесталост хаварија на возилима и дотрајалост
жаним условима привређивања (значајан број одја- истих,
вљених правних лица у 2014. години). Проблеми са • неизвјесности наплате за извршене услуге.
којима се комунално предузеће суочава су:
На претходно наведном графикону приказан је да, веће су за 7,5% у односу на период 2013. године
планирани и остварени физички обим пословања по (повећан број корисника), а мање су за 15,4% у
основу сакупљања, транспортовања и одлагања односу на планиране количине.
комуналног, индустријског и кабастог отпада у Просјечна дневна количина отпада у 2014. години
2014. години. Остварене количине наведеног отпа- износи 14,87 тона.
На наредном графикону приказан је реализован физички обим пословања по основу сакупљања и

транспорта комуналног, индустријског и кабастог отпада по мјесецима у 2013. и 2014. години, као и
планиране количине отпада у 2014. години.
Одјељење за просторно уређење општине Прњавор Локална заједница дужна је одредити локацију
је 2013. године започело са прикупљањем улазних Центра за сакупљање отпада на које грађани доносе
података за израду републичке Стратегије за углавном кабасте предмете, као што су намјештај и
управљање отпадом и Локалног плана управљања бијела техника, баштенски отпад и материјал пого-
отпадом. дан за рециклажу.
Према подацима из 2013. године ЈКП „ПАРК“ а.д. Организовано сакупљање и транспорт отпада преду-
Прњавор врши раздвајање сљедећих врста отпада: зеће врши на подручју града Прњавора (3.074 дома-
пет амбалажа у количини од 11,60 t/г и иста се ћинства обухваћена одвозом отпада у 2013. години)
одвози на даљу прераду у „PET 4 PET“ д.о.о. и околних села општине Прњавор (2.240 домаћи-
Бања Лука, нства обухваћена одвозом отпада у 2013. години).
стакло у количини од 3,90 t/г и исто се одвози на Годишње се сакупи и транспортује 4.900,04 t (по-
даљу прераду у „ДЕПОТ“ Бања Лука, даци се односе на 2013. годину).
картон – папир у количини од 71,14 t/г и исти се
одвози на даљу прераду у „УНИЈА“ д.о.о. Бања ЈКП „ПАРК“ а.д. Прњавор врши сакупљање и
Лука, одлагање отпада животињског поријекла, те према
најлон који се одвози на даљу прераду у подацима из 2013. године сакупљено је и одложено
„АГРОПЕКС“ Обудовац. 9,60 t отпада из клаоница и месница. Потешкоће са
којима се предузеће сусреће током сакупљања и
Потешкоће са којима се предузеће сусреће прили- одлагања наведеног отпада су неправилно одлагање
ком сакупљања и одвоза амбалажног отпада (ПЕТ и истог, односно одлагање истог са комуналним
стаклена амбалажа) је неправилно одлагање истог, отпадом и стварање дивљих депонија.
јер се не врши раздвајање и откуп стаклене ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор, располаже сљедећом
амблаже. механизацијом за сакупљање и транспорт отпада:
Табела број 20. Возни парк за прикупљање и транспорт отпада

Возни парк за прикупљање и транспорт
Врста/произвођач Година
Тип возила Намјена Капацитет
возила производње
18-31 Теретно специјално 9,555 t 1997.
Mercedes Actros
Mercedes 19-22 Теретно специјално 10,60 t 1992.
STAYER 22 С 27 Теретно специјално 11,17, t 1994.
Mercedes 19-28 Теретно кипер 7,60 t 1985.
MAN N2 Носач контејнера 6 m3 1999.
Mercedes 308D Kомбинован 1,96 t 1999.
Renault Clio Теретно 2003.
Renault Clio Теретно 2004.
Renault Megan путничко 2008.
Mercedes 1212 Теретно цистерна 1988.
Scania 94-260 Теретно специјално 2000.
Scania CP 14 Теретно специјално 2005.
Tрактор IMT 539 2013.
На подручју општине Прњавор у сектору упра- вање овог питања, као и лешева угинуле стоке са
вљања отпадом послују сљедећа физичка и правна фарми папкара и перади било би пожељно пронаћи
лица: локацију за изградњу јаме гробнице. Ефекти
Самостални предузетник Ковач Осман „Код изградње и газдовања оваквим објектом су прије
Санеле“, откупна станица Лишња који врши свега финансијске природе, јер би се збрињавање
депоновање, рециклажу и продају металног наплаћивало а заинтересовани субјекти би свакако
отпада и остатака, односно пребирање, сорти- добили нижу цијену услуге. За сада се овај отпад
рање, резање и балирање метала и металних одвози у регионалну депонију у Рамиће, што
предмета и складиштење отпадних акумулатора; додатно ствара трошкове локалном комуналном
„ДД Комерц“ д.о.о. Прњавор – предузеће за предузећу.
рециклажу металног отпада, који врше прику-
пљање старог секундарног металног отпада, 2.1.3. Органски отпад
одвајање неметалних дијелова, сортирање по У току 2014. године збринуто је 8.948 kg органског
врсти материјала, пресовање ситних металних отпада, што је 38% више него у периоду 2013.
дијелова, откуп и привремено складиштење године, а мање за 10,5% у односу на план за 2014.
акумулатора. годину. У току 2014. године била је већа потражња
за ову врсту услуге у односу на 2013. годину. На
2.1.2. Анимални отпад наредном графикону приказан је реализовани
На територији општине Прњавор тренутно физички обим пословања по основу збрињавања
дјелатност клања и обраду меса папкара обавља 6 органског отпада у 2014. години, са упоредим пода-
клаоница занатског типа, док је једна клаоница цима из 2013. године. У току 2014. године уведена
регистрована за клање и обраду перади. Клаонички је накнада за преузимање и одвоз биоразградивог и
отпад се уклања у сарадњи са комуналним кабастог отпада на мјесечном нивоу за 3200
предузећем „Парк“ а.д. Прњавор на основу уговора корисника из категорије физичких лица на подручју
о одвозу органског отпада са клаоница. За рјеша- града Прњавор.

2.1.4. Опасан отпад употребе, збрињавања и заштите животне средине и

Опасан отпад је отпад који по свом поријеклу, здравља људи.
саставу или концентрацији опасних материја може На подручју општине Прњавор врши се привремено
проузроковати опасност по животну средину и складиштење ове врсте отпада и предавање
здравље људи и има најмање једну од опасних предузећу "GREEN TANK" д.о.о. Градишка, овла-
карактеристика утврђених посебним прописима, шћено од стране Министарства за просторно
укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био уређење, грађевинарство и екологију Републике
или јесте упакован. Српске, за прикупљање и збрињавање опасног
Привредни субјекти и физичка лица у чијем се електронског отпада.
процесу рада јавља опасан отпад дужни су га
прописно складиштити те га збрињавати у сарадњи 2.1.8. Грађевински отпад
са лиценцираним организацијама, а на основу Грађевински отпад потиче од рушевина, реко-
Плана управљања отпадом. нструкције и изградње нових објеката. Процјене о
количини овог отпада не постоје. Овај отпадни
2.1.5. Медицински отпад материјал би се могао у великој мјери користити за
Медицински отпад је отпад који настаје пружањем насипање природних деградација или као покривка
здравствених услуга и вршењем научних на депонијама. На подручју општине Прњавор
истраживања и експеримената у области медицине постоје активна производна предузећа која генери-
(инфективни, патолошки, хемијски, токсични или рају отпад. Сакупљање и третман грађевинског
фармацеутски отпад, као и цитотоксични лијекови, отпада није организовано. У неким случајевима
оштри инструменти итд.). На подручју општине јављају се и мање количине опасног отпада који се
Прњавор не постоји организовано сакупљање и не смије одлагати на депонију комуналног отпада
третман медицинског и опасног отпада. Медици- (салонитне плоче).
нски отпад ЈЗУ Дом здравља Прњавор, сакупља у
намјенске контејнере и одвози у сарадњи са ЈКП 2.2. Идентификација проблема у сектору упра-
„Парк“ а.д. Прњавор. вљања отпадом
2.1.6. Индустријски отпад На основу досадашње анализе стања у области

У индустријским постројењима технолошки процес организованог сакупљања и третмана отпада на по-
рада карактеришу различите врсте течног и чврстог дручју општине, могу се дефинисати сљедећи
отпада. Привредни субјекти и физичка лица дужни проблеми:
су израдити План управљања отпадом, одредити Незадовољавајуће стање у погледу прикупљања,
одговорно лице и склопити Уговоре о преузимању транспорта и локације одлагања отпада, које је
и коначном збрињавању разних врста отпада са посљедица неселективности приступа у
овлаштеним предузећима. Осим уговора за одвоз рјешавању овога проблема;
комуналног отпада дужни су обезбједити Уговор за Не постоји систем мониторинга и контроле
одвоз и збрињавање опасног отпада (отпадна уља, промета и одлагања отпада, не постоје подаци о
течне талоге из сепаратора, моторна уља и уља од генерисању опасног отпада, његовом одлагању и
мјењача, и др.), затим Уговор за одвоз отпадне третману;
амбалаже (картон, фолија, најлон, папир и сл.) и за Изостаје примјена начела „загађивач плаћа“, а
одвоз отпадног метала са овлаштеним предузећем који се односи на плаћање накнаде загађивања
за прихват секундарних сировина. За комерцијални животне средине у складу са прописима који
отпад настао у производном процесу као што су регулишу финансирање заштите животне среди-
коже, сунђери, гуме, пиљевина, отпад текстила, и не, у случају када својим активностима поте-
сл. потребно је пронаћи заинтересована лица за нцијални загађивач проузрокује или може
откуп. проузроковати оптерећење животне средине;
Постојање неуређених одлагалишта отпада;
2.1.7. ЕЕ-отпад Неидентификоване дивље депоније;
Електрични и електронски отпад (тзв. ЕЕ отпад) је Проблеми у транспорту отпада због застарјеле и
отпадна електрична и електронска опрема укључу- неисправне механизације.
јући склопове и саставне делове, који настају у
привреди (индустрији, обрту и слично), затим 2.3. Закључна разматрања
електронски отпад из домаћинства, односно
отпадна електрична и електронска опрема настала у Да би се установиле тачне вриједности количина
домаћинствима или у производним и/или услужним отпада на територији општине Прњавор неопходно
делатностима када је по врсти и количини слична је детаљније и много темељније истраживање у
ЕЕ отпаду из домаћинства. Електронски и интервалу од више година уназад.
електрични отпад има карактер опасног отпада и не Неопходно је успоставити организован интегрални
може се мијешати са другим врстама отпада. Циљ информациони систем одрживог управљања отпа-
манипулисања ЕЕ отпадом је успостављање дом, у оквиру кога би се прикупљали, евидентирали
система за одвојено сакупљање електричног и и обрађивали подаци о комуналном отпаду (врста,
електронског отпада. Потребно је да буде разврстан количина, локација настанак комуналног отпада,
на основу категорије ЕЕ отпада ради његове даље генератор – произвођач комуналног отпада, лока-
ција за одлагање, начин збрињавања и актери документације и података добијених са терена и

збрињавања одложеног комуналног отпада). Успо- стручних служби општинске управе.
стављањем оваквог система биће омогућено пру- Пољопривредно земљиште заузима 68,2% од уку-
жање потребних информација о стању управљања пне површине општине, док су шуме заступљене на
отпадом на подручју локалне заједнице. површини од 27,6%.
Ради превазилажења тренутног стања у области Настанак и појава загађења земљишта могу се
управљања отпадом на подручју општине Прњавор дефинисати као случајна (акцидентна) загађења
неопходно је: која се јављају као посљедица мањих или већих
смањити укупну количину производње отпада; хаварија радне механизације (цурења или проси-
дивље депоније у потпуности елиминисати; пања уља, мазива и горива). Штетно дејство
организовати прикупљање и одвоз отпада из минералних уља је кумулативно уколико дође на
свих већих урбано насељених мјеста; слободни простор.
организовати и омогућити селекцију отпада по Анализом стања земљишта уочено је његово
врсти и материјалу; нарушавање и деградација која је узрокована
омогућити рециклажу отпада; различитим утицајима. Значајан извор загађења
стимулисати увођење производње еколошких земљишта су неадекватна примјена вјештачких
производа који нису штетни по животну сре- ђубрива и пестицида као и неадекватан третман
дину; амбалаже и њихових остатака након употребе.
селектовати и посебно одлагати опасан отпад од Прекомјерна употреба вјештачких ђубрива доводи
неопасног отпада; до пораста садржаја нитрита у земљишту што се
формирати базу података о локалном отпаду, може неповољно одразити и на квалитет подземних
његовом прикупљању, третману и одлагању; вода. Посебан је интерес општине да очува
успоставити ефикасан систем мониторинга и земљиште јер се одликује високим пољопривре-
контроле отпада. дним вриједностима.
Процјењена количина хемијских средстава у
2.4. Законски оквир у сектору управљања пољопривреди износи 16 500 литара у току једне
отпадом календарске године која је израчуната на основу
1. Закон о управљању отпадом („Службени гла- обрађених пољопривредних површина.
сник Републике Српске“, број 111/13 и 106/15); Као посљедица одвијања саобраћаја, у непосредној
2. Правилник о категоријама, испитивању и класи- близини саобраћајница јавља се повећан садржај
фикацији отпада („Службени гласник Републике олова усљед таложења честица које емитују мото-
Српске“, број 19/15); рна возила. Биљежи се и благо повишен салинитет
3. Правилник о обрасцу захтјева за издавање дозво- као посљедица посипања саобраћајница у зимским
ле за складиштење, третман, и одлагање отпада мјесецима, односно спирања на земљиште поред
(„Службени гласник Републике Српске“, број саобраћајница.
18/15); На основу резултата добијених анализом квалитета
4. Правилник о обрасцу документа о кретању опа- земљишта на простору општине Прњавор у оквиру
сног отпада и упутству за његово попуњавање Елабората о испитивању из 2013. године на
(„Службени гласник Републике Српске“, број локалитетима насеље Кулаши и Насеобина Лишња,
21/15); може се закључити да се сви параметри у узорку
5. Правилник о садржини програма мјера са дина- земљишта налазе испод дозвољених граничних
миком прилагођавања за рад постојећих депо- вриједности према Правилнику о утврђивању
нија („Службени гласник републике Српске“, количина штетних и опасних твари у земљишту
број 41/15); („Службене новине Федерације БиХ“, број 72/09),
6. Правилник о поступку класификације и означа- односно може се закључити да испитивани узорци
вања амбалаже („Службени гласник Републике задовољавају. Нађена концентрација минералних
Српске“, број 8/12); уља у испитиваном узорку земљишта нижа је од
7. Правилник о смањењу амбалажног отпада граничних вриједности које могу указати на
(„Службени гласник Републике Српске“, број значајну контаминацију дате Уредбом о програму
46/12); систематског праћења квалитета земљишта, индика-
8. Уредба о управљању амбалажом и амбалажним торима за оцјену ризика од деградације земљишта и
отпадом („Службени гласник Републике Ср- методологији за израду ремедијационих програма
пске“, број 36/15); („Службени гласник Републике Србије“, број
9. Уредба о одлагању отпада на депоније („Слу- 88/10).
жбени гласник Републике Српске“, број 36/15). Значајнији загађивачи земљишта су површинске
експлоатације – каменоломи. Загађење потиче од
3. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ отпада који настаје на локацији приликом рада и
експлоатације (јаловина, уља и остаци течних
3.1. Анализа стања пољопривредног земљишта горива, минерална хлорована моторна уља, садржај
сепаратора, амбалажни отпад, опасан отпад класи-
Постојеће стање земљишта на територији општине фикован као апсорбенти, материјали за филтере и
Прњавор анализирано је на основу расположиве сл.). Најзначајнији проблем представља прекомје-
рна експолатација и непредузимање одговарајућих Комисије су обрадиле све захтјеве за процјену

превентивних мјера за спречавање загађења и штета, као и извршиле евидентирање појединачних
ефикасног коришћења природних ресурса. Посебно клизишта, насталих као посљедица поплава.
је актуелан проблем каменолома „Љубић“. Инте-
зивна експоатација је у вези са потребама извођења 3.2. Идентификација проблема у области пољо-
радова на изградњи аутопута Бања Лука-Добој. привредног земљишта на подручју општине
Планирани годишњи капацитет експлоатације Прњавор
грађевинског камена перидотита износи 150 000 m3,
док је према подацима предоченим у документа- Проблем загађења земљишта због постојања
цији Студије процјене утицаја на животну средину, дивљих одлагалишта отпада, затрпавања, паље-
од почетка Концесионог уговора, до краја 2014. ња или директног бацања на/у земљиште или
године експлоатисано више од 1 860 000,00 камене директног бацања у ријеке и водотоке;
масе. Током 2015. године биће експлоатисано око 1 Основни проблем у области пољопривреде је да
000 000 m3 камене масе. Може се закључити да је се због непримјењивања стандарда заштите
прекомјерна експлоатација у значајној мјери нару- животне средине на фармама и газдинствима и
шила стање животне средине и угрозила локално непостојања система за мониторинг кориштења
становништво у еколошком и социјално-еконо- количина и врста пестицида, ђубриво и стајњака
мском погледу. загађује земљиште;
Тренутно у Републици Српској не постоји Прави- Проблем наплавина и муља који су актуелни у
лник о максимално дозвољеним концентрацијама вријеме поплава нарочито приликом плављења
опасних и штетних материја у земљишту. Међутим, ријека у околно пољоприврено земљиште.
на основу литературних података (критеријуми Наплавине и муљ са собом доносе загађујуће
Ontario Ministry of the Environment), наводе се разне материје;
препоруке за контаминираност земљишта укупним Проблем неадекватног одлагања амбалаже и
нафтним угљоводоницима и потребе за ремедија- амбалажног отпада од разне врсте пестицида и
цију. У струци се користе Холандски стандарди других хемикалија (неспровођење постука
концентрација за интервенцију (2009. година), The троструког испирања амбалаже и неадекватно
European Council Regulation EEC No 2092/91, ЕU одлагање);
Proпosal for a Soil Framework Directive - COM Због ниске отворености, отежане су мјере
(2006.232), Правилник о утврђивању дозвољених заштите шума, посебно од пожара, недовољно
количина штетних и опасних твари у земљишту и су валоризоване еколошке и социјалне фунције
методе њиховог испитивања („Службене новине наших шума, успорен је развој руралних
ФБиХ“, број 72/09) и Правилник о дозвољеним подручја.
количинама опасних штетних материја у земљишту
и води за наводњавање и методама њиховог 3.3. Закључна разматрања
испитивања („Службени гласник Републике
Србије“, број 23/94). На основу наведене анализе може се закључити да
Највећи узрочници загађења земљишта су је пољопривредно земљиште значајно угрожено са
неадекватно одложени отпад, отпадне воде из више аспеката те је на локалном нивоу потребно
домаћинстава која нису прикључена на систем обезбједити заштиту земљишта на бази превенције
јавне канализације, отпадне воде септичких јама кроз идентификацију подручја под ризиком од
које нису прописно изграђене, директна излијевања деградације, било да се деградација дешава приро-
у земљиште, привредне дјелатности, неадекватно и дно или је узрокована људским активностима.
неконтролисано кориштење хемијских средстава у Степен угрожености земљишта од загађења одре-
пољопривреди. ђује се на основу вриједности загађујућих материја,
Посебан проблем са собом доносе и поплаве, те је неопходно спровести моноторинг план и
ерозија земљишта и појава великог броја клизишта израдити програм ремедијације контаминираних
које изазивају посредно загађење пољопривредног локација на основу утрврђеног присуства загађују-
земљишта, угрожавање путне инфраструктуре и ћих материја у земљишту.
стамбених објеката. На цјелокупном подручју Ради унапређења стања и квалитета земљишта
општине до сада је евидентирано преко 150 неопходно је предузети сљедеће мјере:
клизишта, од којих је 55 активних клизишта на израда катастра загађивача земљишта на подру-
локалним путевима и саобраћајницама. чју општине;
У складу са надлежностима прописаним Законом о забрана бесправне градње односно пооштравање
заштити и спасавању у ванредним ситуацијама мјера и примјена правила градње;
(„Службени гласник Републике Српске“ број правилна употреба агротехничких мјера и прави-
121/12) Начелник општине формира довољан број лан третман амбалаже;
Комисија за процјену штете проузроковане елеме- смањење употребе вјештачких ђубрива и прела-
нтарном непогодом и другом несрећом. У том зак на производњу органских ђубрива;
смислу, а у складу са исказаним потребама, за увођење процеса компостирања органског
вријеме дешавања поплава у 2014. години, на отпада;
подручју општине Прњавор формирана је једна рјешавање одлагања анималног отпада и осталог
општинска Комисија и четири стручне комисије. чврстог отпада;
прописна изградња септичких јама (водоне- активности човјека у шуми и сектору шумарства
пропусних, вишекоморних); које нису у складу са прописима управљања
изградња канализационе мреже по сепараци- шумским ресурсом. Питање отворености шума
оном систему; заслужује посебну пажњу, не само када је ријеч о
поштовање законске регулативе у овој области; шумама у својини Републике Српске, него и о свим
другим шумама и шумским земљиштима. Због
3.4. Законски оквир у сектору заштите пољопри- ниске отворености шума, етат се не реализује на
вредног земљишта цијелој површини шумскопривредних подручја.
Ниска отвореност шума има за посљедицу
1. Закон о пољопривредном земљишту („Службе- повећање транспортних дистанци у фази при-
ни гласник Републике Српске“, број 93/06, мицања и привлачења израђених дрвних сорти-
86/07, 14/10 и 5/12); мената, те с тим у вези, повећање трошкова
2. Закон о водама („Службени гласник Републике транспорта и обима штета изазваних примјеном
Српске“, број 50/06, 92/09 и 121/12): механизације.
3. Закон о уређењу простора и грађењу („Службе- Због ниске отворености, отежане су мјере заштите
ни гласник Републике Српске“, број 40/13 и шума, посебно од пожара, недовољно су валори-
106/15); зоване еколошке и социјалне фунције наших шума,
4. Закон о комуналним дјелатностима („Службени успорен је развој руралних подручја.
гласник Републике Српске“, број 124/11); У оквиру шумарства није довољно посвећена
5. Закон о пољопривреди („Службени гласник Ре- пажња развоју урбаног шумарства чије је тежиште
публике Српске“, број 70/06, 20/07, 86/07 и 71/ интереса усмјерено на остваривање добробити у
09); еколошко-социјалном смислу, а његови главни
6. Закон о концесијама („Службени гласник Репу- задаци су побољшање животног простора (клима-
блике Српске“, број 59/13); тски услови, хидрологија, ваздух, бука, естетика и
7. Закон о рударству („Службени гласник Репу- др.), осигурање површина у рекреативне и
блике Српске“, број 59/12); образовне сврхе, рециклажа и збрињавање отпада и
8. Закон о геолошким истраживањима („Службени одређени степен производње дрвне масе. Урбано
гласник Републике Српске“, број 51/04); шумарство треба омогућити и усмјерити уравно-
9. Закон о заштити од пожара („Службени гласник тежен развој градских паркова, дрвореда и шумских
Републике Српске“, број 71/12); заједница које су под снажним утицајима урбаних
10. Закон о управљању отпадом („Службени гла- средина.
сник Републике Српске“, број 111/13); Угроженост шума шумским пожарима представља
11. Закон о минералним ђубривима („Службени најјачи облик деструкције на шума и шумских
гласник БиХ“, број 46/04 и 76/11); земљишта. У наредном периоду потребно је тежити
12. Закон о средствима за заштиту биља („Слу- да се број пожара и величина опожарених површи-
жбени гласник Републике Српске“, број 52/10); на како у шумама у својини Републике Српске тако
13. Закон о сточарству („Службени гласник Репу- и у шумама у приватном власништву смање, при-
блике Српске“, број 44/15); мјеном одговарајућих превентивних противпожа-
14. Закон о обезбјеђењу и усмјеравању средстава за рних мјера, као јасно дефинисаних активности.
подстицање развоја и пољопривреде и села Даље, регулација климе утицајем шумских екоси-
(„Службени гласник Републике Српске“, број стема на климу представља основу глобалне борбе
43/02 и 106/09); против отопљавања климата. Шуме су изложене
15. Правилник о утврђивању дозвољених количина промјенама усљед процеса отопљавања и клима-
штетних и опасних твари у земљишту и методе тских поремећаја широких размјера. Због тога су
њиховог испитивања („Службене новине ФБиХ“, неопходна нова сазнања о осјетљивости врста и
број 72/09); екосистема према клими, континуирано праћење
16. Уредба о програму системског праћења различитих климатских режима и развој стратегија
квалитета земљишта, индикаторима за оцену управљања климатским промјенама. Иницијативе
ризика од деградације земљишта и методологији за осигурање здравственог стања шума, одржавање
за израду ремедијационих програма („Службени биодиверзитета и смањивање фрагментације стани-
гласник Републике Србије“, број 88/2010); шта имају значајну улогу у стварању пуферног
17. Холандски стандард концентрација за интерве- ефекта према климатским промјенама.
нцију (2009. година). Посебну пажњу треба посветити биотској угроже-
ности шума (биљне болести и штеточине).
4. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
4.2. Идентификација проблема
4.1. Анализа стања шума и шумског земљишта
Бесправне активности у сектору шумарства:
Један од веома значајних проблема у сектору шума- илегалне сјече стабала, изазивање пожара, уз-
рства јесу различити видови бесправних акти- рпације шума и шумског земљишта, бесправно
вности. Бесправне активности се односе прве- коришћење шумских ресурса, изворишта и
нствено на активности човјека. То су све оне водних токова; илегални промет ШДС и др.
Изражени притисци за промјеном намјене шума као резултат људске дјелатности, али и емисијом из
и шумског земљишта; природних извора. Загађење ваздуха настаје кад
Неизграђен систем вриједновања еколошких и концентрација одређених загађујућих материја
социјалних функција шума; (полутаната) достигне величине које узрокују
Недовољно искориштен туристички и рекреа- његову токсичност, тј. почиње штетно дјеловати на
тивни потенцијал шума; здравље људи и биљни и животињски свијет.
Уситњеност посједа приватних шума; Загађивање ваздуха може да се посматра кроз три
Неповољан утицај других привредних грана на основне групе штетних ефеката изазваних емисијом
шуме; различитих загађујућих материја у ваздух:
Необезбеђени извори финансирања, посебно за закисељавање, еутрофизација (исушивање
заштићене дијелове природе и др. земљишта) и приземни озон усљед сагоријевања
Мјестимично присутни процеси водне ерозије и фосилних горива и пољопривредних активности,
недовољна заштита изворишта и водозахвата; што има за посљедицу емисију сумпор-диоксида
Неизграђен систем мониторинга биодиверзитета (CO2), азотних оксида NO и NО2 (NОx), испа-
шума и вриједновања предјела; рљивих органских супстанци (VOC) и амонијака
Непотпун мониторинг здравственог стања шума (NH3),
и земљишта; оштећење озонског омотача које може утицати
Издвајање заштићених подручја и добара угла- на климу и свеукупну температурну равнотежу
вном у шумама у својини Републике Српске. планете,
климатске промјене као резултат повећаних
4.3. Закључна разматрања емисија гасова са ефектом стаклене баште
Очување шумског земљишта и заштиту земљишта у (ГЕСБ) антропогеног поријекла,
шумама и шумским подручјима од ерозије највећи извор загађења сигурно је индустрија,
представља врло значајан задатак, јер од очувања али се не могу занемарити кућна ложишта,
земљишта зависе све остале функције шума, у моторна возила и други, чији утицај зависи
оквиру задатака очувања животне средине. Степен прије свега од количине и врсте горива. Посебно
очуваности шумских земљишта уско је повезан са треба нагласити да штетан утицај аерозагађења
карактером земљишног покривача. Стабилне и зависи од врсте и капацитета индустрије, броја
добро очуване шумске екосистеме у главном моторних возила, броја и густине индивиду-
карактеришу очувана и високо продуктивна алних загађивача и слично. Поред тога, све зна-
шумска земљишта. У деградираним шумама проце- чајнији извор загађења ваздуха је загађење поле-
си деградације земљишта често су веома изражени, ном трава, чија концентрација представља незао-
а нарочито су угрожена земљишта необраслих билазни индикатор стања квалитета ваздуха.
шумских површина.
Ради унапређења стања и квалитета шума и 5.1. Анализа стања у сектору атмосфере
шумског земљишта неопходна је већа посвећеност
провођењу усвојених Планова управљања и газдо- Ради развоја акционог плана заштите животне
вања шумама и шумским земљиштем (Шумскопри- средине сагледана је постојећа ситуација са стањем
вредне основе). ваздуха на основу расположивих података добије-
них из Елабората о испитивању квалитета ваздуха
4.4. Законски оквир у сектору заштите шума и на подручју општине Прњавор у 2013. години.
шумског земљишта На подручју општине Прњавор не постоји контину-
ирано мјерење квалитета ваздуха, а једини досту-
1. Закон о шумама („Службени гласник Републике пни резултати су они добијени мјерењима вршеним
Српске“, број 75/08 и 60/13); за потребе одређивања „нултог стања“ утицаја
2. Закон о садном материјалу („Службени гласник рудника Станари и будуће ТЕ Станари, у оквиру
Републике Српске“, број 37/0 и 117/11); Елабората о испитивању квалитета ваздуха на
3. Правилник о елементима и садржају шумскопри- простору општине Прњавор током 2013. године.
вредних основа за државне и приватне шуме Наведена мјерења обављена су у зони будућег
(„Службени гласник Републике Српске“, број утицаја термоелектране „Станари“, односно на
25/94, 52/09 и 43/11); мјерном мјесту прије насеља Кулаши и у зони
4. Одлука о усвајању шумскопривредне основе за изградње аутопута на мјерном мјесту Насеобина
приватне шуме на подручју општине Прњавор Лишња. Узорковање је извршено аутоматском
(„Службени гласник општине Прњавор“, број станицом у току 24h. Извршена су мјерења
16/07). концентрација релевантних показатеља квалитета
ваздуха што је укључивало: мјерење емисијских
5. СЕКТОР АТМОСФЕРЕ, ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИ- концентрација SO2, CO, CO2, NO2, NO, CH4 и
КАСНОСТИ И ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА количине укупних лебдећих честица. Истовремено
ЕНЕРГИЈЕ су вршена и мјерења микрометеоролошких
параметара: брзине и смјера вјетра, температуре и
Ваздух као важан елемент животне средине посе- релативне влажности ваздуха. Добијени резултати
бно је угрожен загађењем путем емисија штетних мјерених полутаната не прелазе граничне нити
гасовитих и чврстих материја, које настају најчешће циљане вриједности у складу са Правилником о
граничним вриједностима квалитета ваздуха („Слу- дити План мјерења емисије и вршити континуирани
жбени гласник Републике Српске“, број 39/05). мониторинг стационарних извора емисије у ваздух.
На основу брзине и смјера вјетра, те добијених
праваца распростирања појединих полутаната може Најважнији загађивачи ваздуха су:
се рећи да нису регистрована већа загађења • котларнице и индивидуална ложишта,
околних насеља. • саобраћај, нарочито у подручју око друмске
Дакле, сви анализирани параметри на наведеним саобраћајнице,
мјерним мјестима се налазе у прописаним грани- • индустријска и привредна постројења.
цама те не представљају опасност по околину.
Приликом мјерења параметара квалитета ваздуха Загађивање ваздуха на територији општине, поред
мјерни уређаји нису идентификовали присуство наведених, изазивају депонијски гасови, сагорије-
озона и укупних оксида азота. вање отпада на депонији или у двориштима кућа,
На основу Уредбе о вриједностима квалитета пожари, дувански дим у затвореном простору, као и
ваздуха („Службени гласник Републике Српске“, полен неких биљака утичући на појаву болести
број 124/12), прописано је да је за оцјену квалитета дисајних органа. У одговарајућој структури градске
ваздуха мониторинг потребно проводити непреки- мреже, обзиром на њене (не)повољности на ниво
дно 5 година, те се са сигурношћу не може дати аерозагађења утичу и сљедећи фактори: временски
објективна процјена квалитета ваздуха на подручју услови, регулисање саобраћаја, брзина, проток и
општине Прњавор. Граница оцјењивања сматра се густина саобраћаја, ширина, стање путева, број
прекораченом уколико је до прекорачења дошло возила, стање вегетације итд. Ниво загађења не
током најмање три године од поменутих пет зависи само од фреквенције саобраћаја, иако је
година. степен корелације врло висок, већ штавише од
Међутим, на основу ставова грађана и чланова поменутих фактора, из којих разлога је нађено да
општинског тима, незадовољавајуће стање квали- највеће загађење није само тамо гдје је највећа
тета ваздуха јавља се нарочито током грејне сезоне, фреквенција саобраћаја, већ заправо на оним
када је изражена појава смога. Најзначајнији је локалитетима гдје неповољни фактори стварају
притисак на атмосферу због емисија од привредних услове за дуже задржавање и кумулирање
субјеката, гријања стамбеног, пословног и јавног емисионог загађења. Издувни гасови бензинских
простора, а потом од емисија из саобраћаја, депо- мотора највише садрже угљенмоноксида (0.25 –
нија отпада и емисија из пољопривредних дјела- 10%) и оксида азота (0,01 – 0,3%). Издувни гасови
тности. дизел мотора садрже чађ као тврди филтрат
У складу са Правилником о мјерама за спречавање састављен од честица угљеника.
и смањење загађивања ваздуха и побољшању Забиљежено је повећање броја регистро-
квалитета ваздуха („Службени гласник Републике ваних возила на подручју општине Прњавор
Српске“, број 3/15), субјекти који подлијежу обаве- посљедних година, што значајно утиче на повећање
зи прибављања еколошке дозволе, дужни су изра- емисије штетних гасова у атмосферу.
Табела број 22. Регистровани број возила на општини Прњавор по годинама

Регистрована возила на подручју општине Прњавор
година 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
број рег.возила 10 277 9 582 9 584 10 411 10 493 11 511 12 063 12 576
Просјечна старост возила у Републици Српској износи 16,7 година

Извор: Министарство саобраћаја и веза РС, Агенција за безбједност саобраћаја
http://www.absrs.org/sajt/doc/File/broj%20vozila%20po%20godinama%20зa%202014_%20godinu(2).pdf
5.2. Идентификација проблема у области атмо- више, те да је према подацима Агенције за

сфере на подручју општине Прњавор безбједност саобраћаја, Министарства саобраћа-
ја и веза РС, 11,9% возила технички неисправно
Основни проблем загађења атмосфере је посто- у односу на број прегледаних возила;
јање застарјелих и енергетски неефикасних У области пољопривреде највећи пробем су
неприхватљивих објеката и система гријања прекомјерна и неконтролисана употреба хеми-
стамбеног, пословног и јавног простора као и јских средстава, непостојање стандарда добрих
кориштење електричне енергије на енергетски пољопривредних пракси које онемогућавају
неефикасан начин. Ова констатација вриједи емисије штетних супстанци.
како за сектор становања тако и за привреду и
јавну администрацију; 5.3. Закључна разматрања
Основни проблем везан за сектор саобраћаја је
да су возила старости у просјеку 16 година и На основу анализе се може закључити да су у
ваздуху присутне загађујуће материје које допри- од великих хидроелектрана 3%, док од нових
носе загађењу животне средине и нарушавању извора енергије 2,4%.
здравља. Неопходно је нагласити да не постоје У будућности удио обновљивих извора енергије
стални и прецизни подаци о стању квалитета настао из нових обновљивих извора треба знатно
ваздуха, што је посљедица непостојања монито- повећавати, јер необновљивих извора енергије све
ринга стања ваздуха. Међутим, на основу је мање, а њихов штетан утицај је све израженији у
анализираних, сакупљених информација може се посљедњих неколико деценија.
закључити да су континуирани загађивачи ваздуха Развој обновљивих извора енергије, а нарочито од
индустријска постројења и привредни субјекти, Сунца, вјетра, воде и биомасе, важан је из сљедећих
саобраћај и транспорт, а значајан привремен неколико разлога:
загађивач су ложишта и котловнице (кућне и Обновљиви извори енергије имају важну улогу у
фабричке) усљед коришћења фосилних горива. Зато смањењу емисије угљен-диоксида (CO2) у
је неопходно усмјерити акције на замјену атмосферу,
постојећих горива употребом еколошки повољних Повећање удјела обновљивих извора енергије
горива за загријавање (ниско сумпорна горива, повећава енергетску одрживост система, те побо-
енергија вјетра, соларна енергија, геотермална, љшава сигурност доставе енергије на начин да
енергија биомасе и централизација система за смањује зависност о увозу енергетских сировина
загријавање). и електричне енергије,
У циљу будућег сагледавања стања квалитета За очекивати је да ће обновљиви извори енергије
ваздуха, као и његовог унапређења неопходно је постати економски конкурентни конвенциона-
увести мониторинг емисије и израдити катастар лним изворима енергије.
загађивача ваздуха на територији општине. Да би се
процјенио ризик за здравље становништва усљед Према резултатима спроведене анкете о стању
загађења ваздуха неопходна је израда студије како животне средине на општини Прњавор од укупно
би се установили показатељи угрожености здравља 157 анкетираних грађана општине Прњавор, њих
појединих група становника (дјеца, хронични 75,1% сматра да општина Прњавор има потенцијала
болесници). за коришћење обновљивих извора енергије.
На подручју општине Прњавор у току је изградња
5.4. Анализа стања у сектору обновљивих извора мини хидроелектране (МХЕ) „Дренова“ на ријеци
енергије и енергетске ефикасности Вијаци, инсталисане снаге 120 kW и постројење
Обновљива енергија добијена је из природних фотонапонских панела – Соларна електрана „Нова-
процеса који се константно обнављају. Струјање ковић“ 250 kWp у Горњим Вијачанима, за произво-
обновљиве енергије укључује природне феномене дњу и продају електричне енергије.
као што су: сунчева свјетлост, вјетар, валови, геоте- Према подацима за соларне електране ЗП „Електро-
рмална топлота и сл. Обновљиви извори енергије крајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“
могу се подијелити у двије главне категорије: Прњавор, на подручју које опслужује ово предузеће
традиционални обновљиви извори енергије до сада су изграђене двије соларне електране „МСЕ
(биомаса и велике хидроелектране), Прњавор 1“, снаге 27 kW и „МСЕ ТРИВАС“, снаге
нови обновљиви извори енергије (сунце, вјетар, 50 kW. „МСЕ ТРИВАС“ је изграђена у и на
океани, геотермална енергија и сл.). пословном објекту „МИ-ТРИВАС“ д.о.о. Прњавор,
Из обновљивих извора енергије добија се 18% те је крајем септембра 2015. године започела са
укупне свјетске енергије, већином енергија добије- производњом електричне енергије и предавањем у
на традиционалним искориштавањем биомасе 13%, дистрибутивни систем.
Слика број 14. Соларна електрана „Новаковић“, Горњи Вијачан

„МСЕ Прњавор 1“ је изграђена у и на пословном објекту „Гарант“, а преглед производње електричне

енергије у моменту израде ЛЕАП-а приказан је у табели:
Табела број 23. Преглед производње елeктричне енергије
Соларна електрана "МСЕ Прњавор 1" снаге 27 Kw
Произведено Предано у
2015. година
(kWh) дистрибутивни систем (kWh)
јануар 611 64
фебруар 814 106
март 1943 555
април 2667 973
мај 3105 1078
јун 3475 1271
јул 4286 1462
август 3374 1006
септембар 2342 727
ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор
5.5.Идентификација проблема у сектору обно- љивих течности („Службени гласник Републике
вљивих извора енергије и енергетске ефика- Српске“, број 16/96 и 67/05),
сности 5. Закон о хемикалијама („Службени гласник
Постојање застарјелих и енергетски неефи- Републике Српске“, број 25/09),
касних неприхватљивих објеката и система 6. Закон о превозу опасних материја („Службени
гријања стамбеног, пословног и јавног простора гласник Републике Српске“, број 1/08 и 117/11),
као и кориштење електричне енергије на 7. Закон о превозу експлозивних материја и запа-
енергетски неефикасан начин; љивих течности и гасова („Службени гласник
Неразвијена свијест и информисаност о могућно- Републике Српске“, број 16/96, 110/03, 67/05 и
стима и предностима искоришћавања обновљи- 1/08),
вих извора енергије; 8. Закон о заштити од пожара („Службени гласник
Финансијски аспект. Републике Српске“, број 71/12),
9. Закон о енергетској ефикасности („Службени
5.6. Закључна разматрања гласник Републике Српске“, број 59/13),
10. Закон о концесијама („Службени гласник Репу-
У циљу унапређивања стања у овој области потре- блике Српске“, број 59/13),
бно је слиједити сљедеће мјере: 11. Закон о обновљивим изворима енергије („Слу-
израда пројектне документације за експлоата- жбени гласник Републике Српске“, број 39/13),
цију обновљивих извора енергије; 12. Правилник о мјерама за спречавање и смањење
подизање свијести и информисање у области загађивања ваздуха и побољшање квалитета
примјене обновљивих извора енергије и енерге- ваздуха ("Службени гласник Републике Српске",
тске ефикасности, број 3/15)
интензивирати програме и пројекте коришћења 13. Правилник о методологији и начину вођења
обновљивих извора енергије и енергетске ефи- регистра постројења и загађивача („Службени
касности, гласник Републике Српске“, број 92/07),
оптимизација система електричне расвјете 14. Правилник о најбољим расположивим техни-
(замјена постојећих извора свјетлости с новим, кама за постизање стандарда квалитета животне
високоефикасним изворима свјетлости те средине („Службени гласник Републике Ср-
свјетиљкама с квалитетнијом оптиком), пске“, број 22/08),
оптимизација система за производњу топлотне 15. Правилник о активностима и начину израде
енергије, система за вентилацију/климатизацију најбољих расположивих техника („Службени
и електроенергетских система. гласник Републике Српске“, број 108/13),
5.7. Законски оквир у сектору заштите ваздуха, 16. Правилник о мониторингу емисија загађујућих
обновљивих извора енергије и енергетске ефика- материја у ваздух („Службени гласник Репу-
сности блике Српске“, број 39/05 и 90/06),
17. Правилник о ограничењу емисије у ваздух из
1. Републичка стратегија заштите ваздуха, Влада постројења за спаљивање биомасе („Службени
Републике Српске, март 2011. године, гласник Републике Српске“, број 85/05),
2. Стратегија развоја енергетике Републике Српске 18. Уредба о вриједностима квалитета ваздуха
до 2030. године, („Службени лист СРБиХ“, број 124/12);
3. Закон о заштити ваздуха („Службени гласник 19. Уредба о постепеном искључивању супстанци
Републике Српске“, број 124/11), које оштећују озонски омотач („Службени гла-
4. Закон о промету експлозивних материја и запа- сник Републике Српске“, број 94/05).
6. ПЛАНСКО УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА 6.1. Анализа стања на подручју општине Прња-

вор
Задатак просторног планирања је оптималан ра-
според људи и добара на одређеној територији уз За сагледавање стања планског уређења простора
поштовање принципа одрживог развоја. Подра- на подручју општине Прњавор коришћени су пода-
зумијева планско, рационално, функционално, ци Одјељења за просторно уређење и Одјељења за
управљање простором и свим ресурсима који се на инспекцијске послове општине Прњавор. За дефини-
њему и у њему налазе. сање проблема и мјера и овој области потребно је
Сваку интервенцију у простору морамо изводити сагледати стање грађевинског земљишта.
јасним и унапријед дефинисаним правилима, одно- Грађевинско земљиште обухвата све грађевинске
сно плановима, да би обезбиједили његову опти- зоне насеља и површине које су као такве дефи-
малну употребу и искоришћавање. Сходно томе нисане планским документима. Заузима 4,2% повр-
доносе се планови од државног до локалног нивоа. шине општине што не представља велики проценат,
Документи просторног уређења дијеле се на стра- али имајући у виду број становника и разуђеност
тешке и спроведбене документе, односно планове. села, показује да је густина изграђености и иско-
Стратешки документи просторног уређења су: ришћеност земљишта веома мала.
• Просторни план Републике Српске,
Урбано насеље Прњавор карактерише индивиду-
• Просторни план подручја посебне намјене Репу-
ална стамбена изградња са мањим комплексом
блике Српске,
колективне стамбене изградње. У овом насељу је и
• Заједнички просторни план двије или више једи- највећа концентрација привредних објеката, јавних
ница локалне самоуправе, установа и објеката друштвеног стандарда. Сеоска
• Просторни план јединице локалне самоуправе, насеља разбијеног типа чине насељена мјеста и
• Урбанистички план. засеоци стамбених и пратећих објеката. У новије
Просторни и Урбанистички планови су развојни, вријеме се граде куће уз асфалтиране путне правце,
стратешки, дугорочни документи просторног уре- са пратећом инфраструктуром.
ђења којима се дефинишу основни циљеви и при- Примарни проблем у овој области је свакако беспра-
нципи развоја у простору. Доносе се за плански вна градња. Бесправна градња у дугорочном смислу
период до 20 година. трајно мијења и уништава простор, смањујући
Спроведбени документи просторног уређења су: развојне могућности у будућности. Представља чин
• Зонинг план, агресије у простору, а као појава дефинише се и под
• Зонинг план подручја посебне намјене, називом „дивља градња“. Масовна бесправна гра-
• Регулациони план, дња нарушава суштину живота у организованом
• Урбанистички пројекат, друштву и смисао планирања простора. Животни
• План парцелације. простор бива потпуно поремећен а ред у простору,
Спроведбени документи просторног уређења су који је смисао сваког урбанистичког плана се губи
техничко-регулативни документи просторног уређе- или је дугорочно изгубљен.
ња на основу којих се дефинишу услови за
пројектовање и извођење објеката. Доносе се на Према Закону о уређењу простора и грађењу
плански период до 10 година. („Службени гласник Републике Српске“, број
Општина Прњавор се развија по Просторном плану 40/13), од ступања на снагу, маја 2013. до крајњег
Републике Српске 2013 – 2025. године и просто- рока 24.05.2015. године омогућена је легализација
рном Плану општине Прњавор 2010-2030. године. изграђених, започетих или реконструсаних објеката
Просторни план општине Прњавор обухвата без прибављене грађевинске дозволе, као и за
укупно 58 катастарских општина, а територија објекте изграђене на основу грађевинске дозволе на
насељеног мјеста Прњавор подјељена је на 5 гра- којима је приликом грађења одступљено од
дских зона. грађевинске дозволе и главног пројекта.
Општина Прњавор нема Урбанистички план, одно- Одјељење за просторно уређење општине Прњавор,
сно исти је истекао, па су у току припреме за израду надлежно за издавање грађевинских дозвола у
новог Урбанистичког плана града у коме ће се претходном периоду ријешило је по захтјевима
проширити зона градског грађевинског земљишта. према приказаној табели:
Табела број 24. Приказ издатих грађевинских дозвола

Број накнадних
Редни Број издатих
Година издавања рјешења грађевинских дозвола
број грађевинских дозвола
(легализација)
1. 2013. 58 13
2. 2014. 63 38
3. 2015. 86 43
Укупно: 207 94
Извор: Одјељење за просторно уређење
Закључено је да већина подносиоца захтјева нема тива у овој области је свакако инспекцијски надзор
ријешен имовинско-правни статус на земљишту на и контрола. Урбанистичко-грађевински инспектор
којем су градили или имају више сувласника до врши надзор над примјеном прописа у области
којих не могу да дођу или не могу да плате урбанизма, грађења и геодетских послова. Број
обавезне накнаде, што поступак легализације чини извршених контрола општинског урбанистичко-
сложенијим. грађевинског инспектора приказан је у сљедећој
Најважнија карика у примјени законских регула- табели:
Табела број 25: Приказ броја извршених контрола
Ред.бр. Урбанистичко-грађевинска инспекција 2013. година 2014. година
1. Број извршених контрола 564 411

2. Број донесених рјешења 71 65
Извор: Одјељење за инспекцијске послове
6.2. Идентификација проблема у области просто- подручју општине Прњавор не постоје реги-
рног планирања стрована заштићена подручја на националном ни-
воу као ни заштићени објекти геонасљеђа.
Бесправна градња; Констатује се да је притисак на биљни и
Развој у области просторног планирања се споро животињски свијет све израженији и интензивнији
одвија; кроз претварање пољопривредног у грађевинско
Непостојање информационог система; земљиште, експанзију насеља и изградњу стамбе-
Недостатак финансијских средстава за имплеме- них и привредних објеката, изградњу аутопута
нтацију савремених информационих технологи- Бања Лука-Добој и других инфраструктурних
ја и израду докумената просторног планирања. објеката.
Акронимом „HIPPO“, могу се описати основни
6.3. Закључна разматрања разлози губитка биодиверзитета и ишчезавања
врста:
Поред општих прописа у области просторног Habitat alteration (промјене станишта),
уређења, грађења и заштите животне средине који Invasive sпecies (инвазивне врсте),
се примењују на територији Републике Српске, Pollution (загађивање),
потребно је донијети и општинске одлуке које су у Poпulation growth of human (демографски
складу са постојећим законима а које се односе на раст становништва),
очување и унапређење амбијенталних и природних Overexпloitation (претјерана експлоатација).
вриједности, успостављања заштитних зона и Елементи утицаја су и повећана деградација и
правилног старања о заштићеним и незаштићеним загађење земљишта, повећана и неконтролисана
природним и културним добрима. експлоатација природних, минералних сировина,
интезивна пољопривредна производња и нестручна,
6.4. Законски оквир у сектору просторног плани- прекомјерна и неконтролисана употреба минера-
рања лних ђубрива, пестицида и других хемијских
средстава, појава повремених водених бујица и
1. Закон о уређењу простора и грађењу („Слу- поплава које ремете биолошку равнотежу. При-
жбени гласник Републике Српске“, број 19/96, ликом озелењавања уводе се многе врсте непри-
25/96, 10/98, 53/03, 40/13 и 106/15), лагођене условима средине које мијењају екосистем
2. Закон о грађевинском земљишту („ Службени потискујући аутохтоне врсте. Непланска и беспра-
гласник Републике Српске“, број 112/06). вна сјеча шума има за резултат стварање голети,
3. Закон о финансирању послова премјера и земљишта погодног за ерозију и нарушавање
катастра непокретности („ Службени гласник шумског фонда овог краја. Неконтролисана појава
Републике Српске“, број 20/07 и 92/09), ватре и пожара чији је главни узрок људски фактор
4. Закон о премјеру и катастру непокретности у чак 95% случајева, такође ремете биолошку
(„Службени гласник Републике Српске“, број равнотежу.
34/06, 110/08 и 15/10) и Правилници донесени Одлуком о давању сагласности на приједлог ЈПШ
на основу наведених закона. „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, ШГ
Градишка о стављању под заштиту састојина које
7. БИОДИВЕРЗИТЕТ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ имају атрибуте шума високе заштитне вриједности
и осталих објеката високе заштитне вриједности
7.1. Анализа стања у сектору биодиверзитета („Службени гласник општине Прњавор“, број
17/07) одређене су шуме високе заштитне врије-
Према Регистру заштићених природних добара дности на подручју општине Прњавор:
Републичког завода за заштиту културно-истори- 1. Парк шума Борик, Прњавор, шума високе
јског и природног насљеђа Републике Српске, на заштитне вриједности којом газдује „Шуме Репу-
блике Српске“ а.д. Соколац – Шумска управа пачним теренима, тако да само искрени заљубље-
Прњавор; ници природе могу уживати у његовим благо-
2. Комплекс шумског земљишта Г.Ј. „Гумјера- детима;
Царева Гора“, површина одјела је 91,50 hа – кла- 7. Историјски локалитет „Кадијин храст“, који је
се - високе шуме букве брдског појаса на еутери- смјештен у Г.Ј. „Велика Укрина“ на самој
чним смеђим земљиштима на стијенама флиша; тромеђи шумско привредних подручја „Горње
3. Културно историјски споменик „Дамјанов гроб“ Врбаског“, „Теслићког“ и „посавског“. Површи-
у оквиру комплекса шумског земљишта Г.Ј. на локалитета износи 1,61 hа. Ради се о великом
„Гумјера-Царева Гора“, издвојена на површини стаблу храста чија је старост непозната, а сам
од 2,25 hа; назив говори о временима кадија и спахија.
4. Туристичко-рекреациони центар „Равно брдо“ у Храст се налази у фази одумирања.
оквиру комплекса шумског земљишта Г.Ј. „Љу- 8. Извор ријеке Боровице, издвојени појас шуме у
бић“ на површини од 18,12 hа, на надморској циљу заштите питке воде у оквиру Г.Ј. „Велика
висини од 370-450 m, Укрина“, површине 3,95 hа. Извор је специ-
5. Извориште љековите воде „Смрдељ“ у оквиру фичан јер извире јаким млазом из камена.
комплекса шумског земљишта Г.Ј. „Велика
Укрина“, на надморској висини од 180-230 m, 9. Ловачка вода у оквиру одјела Г.Ј. „Велика Укри-
површине 8,50 hа. Љековитост воде се огледа у на“, површине локалитета 4,10 hа, познато као
лијечењу кожних болести; свратиште ловаца и осталих путника намјерника
6. „Невиђени поток и слив ријеке Кремнице“ – као и случајних пролазника;
шума високе заштитне вриједности издвојена су 10. Извор уз ријеку Шибовачу, поред шумског
у циљу заштите земљишта од ерозије и заштита камионског пута, издвојени појас шуме у циљу
изворишта питке воде, укупне површине 524,32 заштите питке воде, површине 1,53 hа. Од
hа у оквиру Г.Ј. „Љубић“. Назив „Невиђени давнина га користи како локално становништво
поток“ је добио јер се ради о тешко присту- тако и шумари, ловци а и дивљач.
Табела број 26: Приказ постојећих зелених површина у граду Прњавору

Р.бр. Зелена површина Површина
1. Парк код спортске дворане „Слога“ 6.677 m2
2. Зелена површина код градске бензинске пумпе 30 m2
3. Спомен-парк Народних хероја 83 m2
4. Зелена површина код угловнице 1. 91 m2
5. Двије површине на излазу из града 50 m2
6. Зелена површина код Занатског центра 1. 200 m2
7. Зелена површина код Нове банке 101 m2
8. Зелена површина преко пута старог хотела 100 m2
9. Зелена површина код старе зграде општине 72 m2
10. Парк код Дома културе 4.360 m2
11. Зелена површина код „Моје апотеке“ 61 m2
12 Зелена површина код Гимназије 834 m2
13. Зелени троугао у ул. М. Кондића 450 m2
14. Зелена површина код хотела и угловнице 2. 850 m2
15. Зелена површина код зграде суда 254 m2
16. Зелена површина у ул. С. Јењића 191 m2
17. Зелена површина у ул. Ј. Дучића 700 m2
18. Зелена површина у ул. В. Миланковића 150 m2
19. Зелена површина код стамбене зграде С-58 400 m2
22. Зелена површина код стамбене зграде „Солидарка“ 400 m2
23. Зелена површина код Трга српских бораца 200 m2
24. Зелена површина испред бијеле зграде општине 450 m2
25. Зелена површина у Београдској улици 400 m2
26. Зелене површине и стазе у СРЦ „Борик“ 5.000 m2
УКУПНО: 22.854 m2
Извор: Програм одржавања објеката заједничке комуналне потрошње за 2015. годину („Службени
гласник општине Прњавор“, број 6/15)
Са аспекта заштите и унапређења амбијенталног (паркови, скверови, дрвореди, шуме, парк шуме).
простора на урбаном подручју Прњавор, потребно Према томе, садржај паркова и зеленила је оскудан,
је анализирати зелене површине и амбијенталне те је неопходно предузети мјере за побољшање
садржаје градског подручја општине Прњавор. стања и унапређење амбијенталне цјелине општине
Може се констатовати да су у том погледу Прњавор.
нарушени амбијентални услови живота. Зелена
површина од 22.854 m2 је недовољна за прописане Прњавор карактеришу два дрвореда:
стандарде за насељено мјесто величине Прњавора. дрворед у улици Светог Саве у дужини од 760
У урбаним подручјима мора се обезбиједити m,
одговарајући стандард зелених површина од 15 дрворед у Београдској улици у дужини од 780
m2/становнику и разноврсна заступљеност зеленила m.
Слика број 12. Прњавор – Кестенград Дрворед кестена заснован 1904. gодине
Приоритетни пројекат ЛЕАП-а за период 2009- рија заштићених подручја. Категорије заштићених
2014. годину било је уређење СРЦ „Борик“ Прња- подручја су у великој мјери усклађене са катего-
вор. За изградњу 1900 m трим стаза са пратећим ризацијом Међународне уније за заштиту природе
садржајима уложено је 150.000 КМ, а пројекат "Оа- (IUCN). Скупштина јединице локалне самоуправе
за здравља, чистог ваздуха и рекреације" био надлежна је за проглашавање сљедећих категорија:
реализован у току 2010. године. Поводом Дана III категорија – споменик природе односно
планете Земље 22. априла 2015. у СРЦ „Борик“ је мања, неизмијењена или дјелимично измијењена
проведена акција чишћења и уређења коју је природна просторна цјелина, објекат или појава,
Општинска управа организовала у сарадњи са УГ физички јасно изражен, препознатљив и једи-
„Мозаик пријатељства“ из Бања Луке и „Руке“ из нствен, репрезентативних, геоморфолошких,
Сарајева у оквиру пројекта „Очистимо Земљу за геолошких, хидрографских, ботаничких и дру-
један дан“. Овим акцијама доказана брига за гих обиљежја, као и људским радом формирана
заштиту својеврсне природне оазе на подручју ботаничка вриједност од научног, естетског,
града Прњавор. културног или образовног значаја;
У сектору заштите локалног биодиверзитета општи- VI категорија – заштићено подручје са одржи-
на Прњавор ће у наредном периоду, а у складу са вим коришћењем природних ресурса (парк
Законом о заштити природе („Службени гласник шума и објекти обликоване природе), односно
Републике Српске“, број 20/14) и Стратегијом подручје намијењено очувању екосистема и
заштите природе Републике Српске из 2011. године станишта, а упоредо с тим и пратећих културних
приступити изради Локалног плана заштите при- вриједности и традиционалних начина управља-
роде и извршити процјену и покренути поступак ња природним ресурсима. Ту спадају: Парк
заштите нових подручја. Заштићено подручје, у шума - природна или сађена шума, веће пејза-
зависности од категорије, проглашава Народна ску- жне вриједности, намијењена за одмор и рекреа-
пштина Републике Српске, Влада Републике Ср- цију, у којој су допуштене само оне активности
пске или Скупштина јединице локалне самоуправе. и радње чија је сврха њено одржавање или
Законом о заштити природе утврђено је 7 катего- уређење и објекат обликоване природе је вјешта-
чки обликован простор (перивој, ботанички врт, Српске“, број 60/09 и 50/13);
арборетум, градски парк, дрворед, као и други 3. Уредба о Црвеној листи заштићених врста флоре
облици вртног и парковског обликовања), одно- и фауне Републике Српске („Службени гласник
сно појединачно стабло или група стабала, који Републике Српске“, број 124/12);
има естетску, стилску, умјетничку, културно- 4. Правилник о регистру заштићених природних
историјску, еколошку или научну вриједност. добара („Службени гласник“, број 55/15);
5. Одлука о мјерама за сузбијање и уништавање
7.2. Идентификација проблема коровске биљке амброзија („Службени гласник
Урбанизација - изградња насеља и инфрастру- Републике Српске“, број 81/07);
ктуре; 6. Правилник о садржају, утврђивању и начину
Непланска сјеча шума и експлоатација биљних спровођења мјера управљања заштићеним
врста; подручјима („Службени гласник Републике
Загађивање вода, ваздуха, земљишта; Српске“, број 83/15);
Површинске експлоатације; 7. Правилник о начину успостављања и управљања
Недовољна посвећеност, неинформисаност ја- информативним системом за заштиту природе и
вности; систему праћења („Службени гласник Репу-
Недостатак финансијских средстава; блике Српске“, број 85/05);
Непостојање евиденције о локалитетима од
природног и културног-историјског значаја. 8. ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И БЕЗБЈЕДНОСТ СТА-
НОВНИШТВА
7.3. Закључна разматрања
Здравље је дефинисано као стање потпуног
Постојећи ниво мониторинга биодиверзитета може физичког, психичког и социјалног благостања, а не
се у најкраћем описати као некомплетан и само као одсуство болести и онеспособљености.
мозаичан. Квалитет и квантитет постојећих пода- Највиши ниво здравља је основно право сваког
така мониторинга је нехомоген, веома често неста- човјека без обзира на расу, религију, политичка
ндардизован и само у ријетким случајевима упоре- убеђења, економски и социјални положај. Постоје
дљив са подацима земаља у региону и Европи. фактори који повећавају здравствени потенцијал, а
Циљеви и мјере које је неопходно предузети да би то су здравствени ресурси: здрава животна средина,
се очувао биодиверзитет на подручју општине здрави стилови живота, социјално благостање.
Прњавор су: Веома је сложен и комликован практични задатак
израда Локалног плана заштите природе; повезивања стопе морталитета, наталитета и морби-
едукација становништва о љековитом биљу и дитета локалног становништва са загађењем
правилном брању биља и гљива; животне и радне средине у локалној заједници.
израда студије о заштићеним, угроженим, љеко- Опште је познато да постоји јака корелацијска веза
витим, ендемичним и реликтним биљкама овог између одређених услова животне и радне средине
краја; и поремећаја здравља и сигурности становништва,
израда елабората о значају заштите феномена биљног и животињског свијета на подручју локалне
„Укрински цвијет“ и покретање поступка прогла- заједнице.
шавања природне ријеткости и заштићеног Посљедњих година се повећава број алергијских
подручја; обољења, чији су узроци, углавном осетљивост на
планска сјеча шума, пошумљавање голети; полен, прашину, буђ и сл. а мање је узрок загађен
увођење ваннаставних активности у школама ваздух. Доминирају болести из групе незаразних
које се баве заштитом биодиверзитета и геоди- болести: плућне болести, кардиоваскуларне боле-
верзитета или обогатити садржаје у наставним сти, дијабетес, болести урогениталног система, боле-
активностима овим темама; сти коштано-мишићног система, тумори.
интензивирање популаризације постојећих за-
штићених културних и природних добара и 8.1. Организованост здравствене заштите
заштићених подручја;
активирати процедуре заштите и других добара Примарна здравствена заштита становништва
која имају одлике ријетких, вриједних и атракти- општине Прњавор остварује се преко ЈЗУ Дом
вних објеката и локација а прије тога израдити здравља Прњавор, у оквиру које је организовано
катастар; неколико служби: породична медицина, здра-
при планирању и пројектовању водити рачуна о вствена заштита дјеце, здравствена заштита жена
аутентичној архитектури и аутохтоности би- (породилиште и гинекологија), стоматолошка
љних врста; здравствена заштита, лабораторијска дијагностика,
поштовање важеће законске регулативе. РТГ дијагностика, хигијенско-епидемиолошка за-
штита, те Центар за ментално здравље и Центар за
7.4. Законски оквир у сектору биодиверзитета физикалну рехабилитацију. У оквиру службе
породичне медицине налази се и служба хитне
1. Закон о заштити природе („Службени гласник помоћи и теренске амбуланте. Становништво
Републике Српске“, број 20/14); општине Прњавор, осим у оквиру ЈЗУ Дом здравља
2. Закон о ловству („Службени гласник Републике Прњавор, здравствену заштиту може остварити и у
неколико приватних љекарских, специјалистичких установа за здравствену заштиту који су у вези са

и стоматолошких ординација. Националним акционим планом за здравље и
У циљу мјера за заштиту становништва са аспекта животну средину усвојеним од стране Владе
животне средине потребно је слиједити здравствену Републике Српске.
политику унапређења здравља кроз Стратегију
заштите здравља и праћење и редукцију ризичних Преглед регистрованих обољења према старосној
фактора и јачање инфраструктуре и функције структури приказан је у сљедећим табелама:
Табела број 27. Регистрована обољења: породична медицина – одрасли (од 15 година живота)
Регистрована обољења
Група обољења 2013. год. 2014. год.
број % број %
Заразне болести и паразитарне болести 242 1,13 376 1,87
Тумори 606 2,82 415 2,07
Болести крви, крвотворних органа и поремећаји имунитета 184 0,85 131 0,65
Болести жлијезда са унутрашљим лучењем, исхране и метаболизма 952 4,44 682 3,39
Душевни поремећаји и поремећаји понашања 652 3,04 693 3,45
Болести нервног система 616 2,87 516 2,57
Болести ока и припојка ока 482 2,25 517 2,58
Болести уха и болести астоидног наставка 339 1,58 387 1,93
Болести система крвотока 4.187 19,53 3.472 17,3
Болести система за дисање 3.233 15,08 3.697 18,42
Болести система за варење 960 4,47 924 4,6
Болести коже и поткожног ткива 784 3,65 900 4,48
Болести мишићног-коштаног система и везивног ткива 2.658 12,4 2.191 10,92
Болести мокраћно-полног система 1.358 6,33 1.368 6,82
Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази 1.749 8,16 1.669 8,32
Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора - - - -
Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са
2.435 11,41 2.133 10,62
здравственом службом
УКУПНО: 21437 100% 20071 100%
Извор: Извјештај о раду ЈЗУ Дом здравља Прњавор за период од 01.01.-21.12.2014. године
Табела број 28. Регистрована обољења: породична медицина (од 7 до 15 година живота)
Болести жлијезда са унутрашљим лучењем, исхране и
7 0,13 13 0,25
метаболизма
Болести уха и болести мастоидног наставка 116 2,18 134 2,54
Болести мишићног-коштаног система и везивног ткива 122 2,30 139 2,63
Болести мокраћно-полног система 490 9,24 280 5,30
Урођене наказности деформације и хромозомске ненормалности 4 0,80 42 0,79
Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази 114 2,15 244 4,62
Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са
1.527 28,80 769 14,55
здравственом службом
УКУПНО: 5.301 100% 5.285 100%
Табела број 29. Регистрована обољења: педијатар – дјеца (од 0 до 6 година живота)
Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма 6 0,12 11 0,23
Болести уха и болести мастоидног наставка 232 4,56 33 0,70
Болести мокраћно-полног система 447 8,80 426 9,04
Стање у порођајном периоду 15 0,29 48 1,02
Урођене наказности деформације и хромозомске ненормалности 160 3,15 132 2,80
Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази 161 3,17 203 4,31
Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора 21 0,41 29 0,62
Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом
629 12,38 846 17,95
службом
УКУПНО: 5.078 100% 4.714 100%
Табела број 30. Регистрована обољења: Здравствена заштита жена

Тумори 244 6,39 451 12,17
Болести мокраћно-полног система 2.414 63,22 1883 50,8
Трудноћа, рађање и бабиње 163 4,27 90 2,43
Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом
862 22,57 1.177 31,75
службом
УКУПНО: 3.818 100% 3.707 100%
На основу публикације ЈЗУ Институт за јавно здра- варичеле (Varicella zoster).

вство Републике Српске „Здрaвствено стање стано- ЈЗУ Дом здравља Прњавор спроводи програм
вништва Републике Српске, 2013“, на подручју имунизације дјеце као мјеру специфичне заштите
општине Прњавор евидентирана је епидемија према обавезном Календару имунизације у Репу-
вирусног менингитиса (Meningitis viralis), код дјеце блици Српској. Програм обавезне имунизације
предшколског и школског узраста и укупно је у становништва се спроводи према Наредби о обаве-
периоду од 22.08.2013. до 11.10.2013. године прија- зној имунизацији за текућу годину и према стру-
вљено 19 обољелих. У периоду од 02.12.2013. до чном методолошком упутству Института за зашти-
31.12.2013. године, евидентирано је 44 обољелих од ту здравља Републике Српске, Бања Лука.
Табела број 31. Приказ броја вакцинација

Вакцинација Индекс
1 2 3=(2/1)*100
Планирано за вакцинацију Вакцинисано
92,41%
1.715 1.585
Ревакцинација
Планирано за ревакцинацију Ревакцинисано
91.79 %
2.863 2.628
Извор: Извјештај о раду ЈЗУ Дом здравља Прњавор - 2014. годинa
8.2. Анализа стања у односу на индикаторе живо- ди вибрације. У општини Прњавор не постоји
тне средине систем за мониторинг и контролу буке и вибрација.
Испитивања нивоа буке врше субјекти који су на
8.2.1. Бука и вибрације основу Закона о заштити животне средине
(„Службени гласник Републике Српске“, број 71/12
Бука је непријатна звучна појава изнад прописаног и 79/15), дужни прибавити еколошку дозволу.
нивоа у средини у којој човјек борави. Јавља се у
урбаним и у руралним срединама. Вибрације су Еколошком дозволом наложене су мјере за спре-
звучни таласи који такође утичу негативно на чавање буке и вибрација и мониторинг емисије буке
људско здравље. Настају усљед механичког у окружење према Правилнику о дозвољеним
дјеловања на тијело треперењем подлоге на којој се границама интезитета звука и шума („Службени
тијело налази или на којој је машина која произво- лист СРБиХ“, број 46/89).
Табела број 32. Дозвољени нивои вањске буке према Правилнику о дозвољеним границама
интезитета звука и шума („Службени лист СР БиХ“, број 46/89)
ЕКВИВАЛЕНТНИ ВРШНИ
ПОДРУЧЈЕ НИВОИ (Leq) НИВОИ
НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА
(ЗОНА) (dBA) (dBA)
дан ноћ L10 L1
I болничко, љечилишно 45 40 55 60
II туристичко, рекреацијско,опоравишно 50 40 60 65
чисто стамбено, васпитно-образовне,
III здравствене институције, јавне зелене и 55 45 65 70
рекреационе површине
трговачко, пословно-стамбено и стамбено уз
IV саобраћајне коридоре, складишта без тешког 60 50 70 75
транспорта
пословно, управно , трговачко, занатско, сервисно
V 65 60 75 80
(комунални сервис)
индустријско, складишно, сервисно и
VI 70 70 80 85
саобраћајно подручје без станова
Према подацима из Извјештаја о мјерењу укупног каменолома „Љубић“ што негативно утиче на
еквивалентног нивоа вањске буке у већем броју становништво околног подручја. Приликом експло-
извршених мјерења од стране овлашћених инсти- атације камена на површинском копу „Љубић“
туција нису утврђена прекорачења дозвољених обавља се бушење и минирање, док се за риповање,
вриједности према дефинисаним зонама у односу копање сировине и одстрањивање откривке користи
на локацију субјекта. Код субјеката који се налазе робусна механизација. Утовар и транспорт матери-
директно уз магистрални пут М16-1, измјерене јала на крајњу локацију (траса аутопута Бања Лука-
вриједности могу прекорачити дозвољене врије- Добој) се врши континуирано кроз насељено
дности за дефинисане зоне, јер је фреквенција мјесто. Свим овим активностима становништво је
саобраћаја висока те укупни ниво буке представља угрожено са свих аспекта међу којима је и повећана
кумулативну вриједност и потиче од више извора бука у дужем периоду експлоатације.
који се не могу искључити и занемарити. Дозвољене корекције нивоа измјерене вањске буке
Прекорачење буке је идентификовано на локацији дате су у сљедећој табели:
Табела број 33. Корекција нивоа измјерене вањске буке

КОРЕКЦИЈА ЗА КОРЕКЦИЈА ЗА
УТИЦАЈНИ ФАКТОРИ
Leq (dBA) L1 (dBA)
истакнути тонови +5 -10
импулсна бука +5 -10
бука жељезнице -5 +5
бука авиона -5 +5
8.2.2. Нејонизујуће, јонизујуће зрачење и радија- укључени у струјно коло. Ова зрачења нису опасна
циона сигурност али могу имати посљедице по људско здравље
(главобоље, повраћање, губитак апетита, несанице).
Поред буке и вибрација, у радним и пословним Зрачење изазива извјесне здравствене ризике код
просторијама јављају се извори електромагнетног становништва које му је изложено. Изазвани
нејонизујућег зрачења од свих апарата који су здравствени ризици повезују се са електроста-
тичким, електромагнетним и електричним пољима. пламен и сл. Повећана концентрација штетних

Таква поља имају високо напонски далеководи и гасова и полутаната у ваздуху нарочито у урбаним
ниско напонске преносне мреже (трафо станице). насељима може бити јако штетна по здравље
Осим ових, нејонизујуће зрачење изазивају електро- становништва, јер доводи до:
магнетни таласи које емитују сви кућански апарати појаве респираторних и кардио-васкуларних
и уређаји, микроталасна зрачења која емитују болести;
телевизори сателитске антене, мобилни телефони, акутних погоршања здравственог стања код
радари, микроталасне пећи и радиофреквенцијски становника који болују од асматичних болести;
таласи које емитују радио станице и уређаји са штетног учинка на вентилацијску функцију
батеријским напајањем. плућа и других респираторних органа;
На подручју општине Прњавор не постоји успоста- негативна последица на репродукцијски циклус;
вљена системска евиденција извора (не)јонизујућег појаве мутагених и канцерогених обољења;
зрачења. Не постоје систематска испитивања нити повећање морбидитета и морталитета код стано-
је успостављен систем мониторинга утицаја та- вништва због укупног повећања обољења респи-
квих зрачења. раторних и кардио-васкуларних органа (акутне
Нарочиту опасност по људско здравље предста- болести).
вљају базне станице за мрежу мобилних телефона. На територији општине Прњавор не постоји конти-
Такве двије базне станице изграђене су у центра- нуирани мониторинг квалитета ваздуха (имисије).
лном градском подручју општине Прњавор. Врше се периодична испитивања емисија из постро-
Простор од око 400 m изложен је непрестано еле- јења за сагоријевање, термалне снаге котловница
ктромагнетном зрачењу које испушта базна станица преко 250 kW од стране субјеката који су обавезни
за мрежу мобилних телефона; прибавити еколошку дозволу за рад и контрола
• у простору око базне станице на удаљености од квалитета ваздуха у кругу датих постројења. Према
400 m овим негативним зрачењем обухваћена је Извјештајима о наведеним мјерењима са којима
сва популација без разлике да ли се налази на располаже Одјељење за просторно уређење општи-
отвореном или у затвореном простору; не Прњавор може се закључити да резултати
• није допуштено постављати овакве станице у мјерења током љетњег и зимског периода указују
густо насељеним дјеловима града или другог на разлике у присуству оксида азота, оксида
насеља; сумпора, чађи и таложних материја, мада, у већини
• није дозвољено постављати овакве станице на случајева, не прелазе граничне вриједности. Разлог
све јавне објекте у насељеном мјесту. Ту се томе је мали број индустријских постројења, као и
прије свега мисли на школе, вртиће, болнице, котловница већег капацитета, док се у индиви-
поште и сл. дуалним ложиштима највише користи огревно
Становништво мора бити заштићено од ових ште- дрво. Присуству загађујућих материја у ваздуху,
тних зрачења због тога што иста штетно утичу на добрим дијелом доприноси и саобраћај и висока
здравље становништва у заједници. Штетан утицај фреквенција теретног транспорта.
овог зрачења по здравље становништва испољава се
појавом умора код људи који су често пута 8.2.4. Квалитет воде за пиће
изложени овом зрачењу, касније се јавља несаница Испитивање контроле квалитета воде врши се oд
док становници који су изложени дужим и сталним стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство“ Републи-
електромагнетним зрачењима, произведеним из ке Српске, Бања Лука. Контрола хигијенске испра-
базних станица и мобилних телефона оболијевају вности воде градског водовода у 2014. години
од карцинома и најчешће главе и других органа. рађена је на бактериолошке и хемијске параметре
према броју еквивалент становника сходно Прави-
8.2.3. Квалитет ваздуха (амбијентални и затворе- лнику о хигијенској исправности воде за пиће
ни простор) („Службени гласник Републике Српске“, број
40/03).
Значајан утицај на настанак аеро-загађености на Током 2014. године узето је укупно 504 узорка
локалном нивоу има саобраћај, индустрија, домаћи- воде. Од чега 252 узорaка на микробиолошку ана-
нства, асфалтна база, каменоломи, појава пожара, лизу и 252 узорка на хемијску анализу. Резултати
спаљивање разног отпада и биљних остатака (посли- анализа показују да је вода у микробиолошком
је жетве, чишћења и припреме пољопривредног погледу у 245 узорка хигијенски исправна, тј од 252
земљишта за поновну сјетву усјева и сл.), етажна и испитаних узорака утврђено је да 7 узорака (2,77 %)
појединачна гријања (у сезони). нису задовољили исправност према одредбама
За људско здравље нарочито је значајан квалитет Правилника.
ваздуха у затвореном микро простору у коме се Резултати анализе воде на хемијске параметре
окупља и борави већи број становника (јавне показују да је вода у 40,08% случајева хигијенски
установе, болнице, школе, дјечији вртићи и сл.). неисправна, јер је од 252 испитаних узорака утврђе-
Већ споменутим загађивачима ваздуха, нарочито у на неисправност код 101 узорка и то због повећане
затвореном простору (микро простор) треба додати концентрације калијум-перманганата (KМnO4) која
и друге загађиваче као што су то: кућна прашина, се кретала у вриједности од 8,03-15,40 mg/I док је
пушење, разна плинска и електро гријања, отворени дозвољена концентрација KМnO4 8,0 mg/I.
Поред повећане концентрације KМnO4 у седам исправности којима морају одговарати животне
случајева у октобру и новембру 2014. године утврђе- намирнице у промету („Службени лист СФРЈ“, број
на је повећана концентрација жељеза (0,35-1,63 45/83, 18/87 и 43/89).
mg/I, а дозвољена концентрација према важећим У позитивном случају утврђено је присуство стафи-
прописима је 0,3 mg/I). лококних бактерија које су резултат респираторних
Очигледно је да на квалитет воде утичу и чести инфекција лица која манипулишу са намирницама.
кварови на дистрибутивној мрежи, и чести прекиди Инспектори за храну и санитарну заштиту према
у снабдијевању електричном енергијом који изази- надлежностима анализирају извјештаје здравствене
вају поремећаје у припреми и дистрибуцији воде. исправности животних намирница и предузимају
Због таквог квалитета воде рјешење санитарног мјере у случајевима позитивних налаза, контро-
инспектора о забрани воде за пиће број 03-510- лишу начина складиштења лако кварљивих живо-
184/03 од 23.04.2003. године остаје и даље на снази. тних намирница, контролишу хигијенско-санитарне
Одлуком о сеоским водоводима, јавним бунарима и услове превоза, прибора, опреме и пословних про-
јавним чесмама („Службени гласник општине сторија у којима се чувају и стављају у промет живо-
Прњавор“, број 02/08) одређено је 10 јавних водних тне намирнице, те врше контролу лица под санита-
објеката на подручју града Прњавор чије је рним надзором која раде са животним намирни-
одржавање и управљање у надлежности Одјељења цама.
за стамбено-комуналне послове и инвестиције, а то На основу усменог захтјева странака у предмету
су: отписа робе у складу са Правилником о примјени
1. Јавни бунар у Хиландарској улици (код Право- Закона о порезу на додату вриједност („Службени
славне цркве), гласник БиХ“, бр. 93/05), у 2014. години, стављено
2. Јавни бунар у кругу старе пилане „Стандард“, је ван промета 69.031,035 kg хигијенски неиспра-
3. Јавни бунар у Првомајској улици (код ТО вних животних намирница и предмета опште упо-
„Слога“), требе, у вриједности од 145.818,87 КМ, те записни-
4. Јавни бунар на Тргу српских бораца (иза ста- цима наложено уништење у КП „Парк“ а.д. Прња-
мбене зграде угловнице), вор. То је углавном роба из већих складишта и
5. Јавни бунар на раскршћу улица Илије Малића и магацина гдје власници сами траже инспекцијски
Савка Јењића, записник и присуство инспектора везано за поврат
6. Јавни бунар у Будисавској улици (Насеље Запад ПДВ-а, због насталог истека рока употребе нами-
1), рница.
7. Јавни извор „Брестовац“ (Градина),
8. Јавни извор „Добра вода“, 8.2.6. Здравље животиња са аспекта утицаја на
9. Јавни извор у улици Живојина Прерадовића, здравље становништва
10. Фонтана на Тргу српских бораца.
У 2014. години обављена су узорковања воде из Посматра се кроз одређене врсте болести које се
јавних водних објеката дана 13.06.2015. и 20.06. путем хране или директним контактима са обоље-
2015. године. Према извјештајима вода из само 2 лих животиња преносе на становништво:
јавна водна објекта била је одговарајућег квалитета бјеснило (rabies) је вирусно обољење животиња
у микробиошком и хемијском погледу и то из и становништва са леталним исходом. Преве-
јавног бунара у улици Хиландарској и јавног извора нтивна заштита од ове болести је у смањењу
„Добра вода“. броја бијесних животиња и вакцинацији паса на
цијелом општинском подручју. Вакцинација је
8.2.5. Контрола здравствене исправности живо- законска обавеза власника (држаоца) паса и иста
тних намирница се проводи једном годишње на цијелом про-
стору општине. Осим набројаног треба проводи-
Испитивањa здравствене исправности животних ти нешкодљиво уклањање паса луталица и
намирница и воде континуирано се обављају од мачака и извршити њихово еколошки исправно
стране ЈУ Института за јавно здравство Републике збрињавање. У наставку текста биће разложен
Српске и Ветеринарског института „Др Васо Буто- евидентан проблем паса луталица са приједлом
зан“, Бања Лука. Контрола здравствене исправно- рјешавања овог проблема.
сти животних намирница и воде вршена је трихинелоза (trihinela spiralis) је паразитно обо-
редовним инспекцијским прегледима и испитива- љење животиња које се преноси и на стано-
њем здравствене исправности животних намирница вништво. Ако се на вријеме становништво не
које је документовано извјештајима о узорковању лијечи ова болест може имати смртне после-
прослијеђеним од стране Института за јавно дице. Преносе је мишолики глодари, дивља сви-
здравство Републике Српске. Тако је у 2014. годи- ња и остала ловна дивљач. Становништво се
ни узето укупно 927 узорака (хране и воде) на најчешће зарази конзумирањем недовољно
микробиолошку и хемијску анализу. термички обрађеног меса дивље и домаће свиње
Испитивање хране рађено је само на микробио- и меса од друге ловне дивљачи. Редовне мјере
лошке параметре гдје је узето 423 узорака за ана- борбе против ове болести су: интегрална
лизу, од чега само 1 узорак није задовољио одредбе дератизација, као и редован преглед свињског
Правилника о условима у погледу микробиолошке меса од домаће и дивље свиње, као и меса од
друге ловне дивљачи, прије његове употребе и Проблем се мора ријешити трајно како би се број
конзумације. паса луталица могао држати под контролом а
бруцелоза (brucela abortus, melitenzis, suis) је опасност од њих свела на наjмању могућу мјеру.
болест од које оболијевају домаће и дивље Адекватан начин је азил – прихватилиште за псе
животиње (папкари). Код животиња ова болест луталице. Потребно је обавити одабир локација,
изазива побачај – oрхитис, као и појаву других одредити заинтересоване субјекте за обављање
знакова овог обољења, преноси се контактом са ових послова и могућности за бављење овим
обољелим животињама и конзумирањем недо- питањем.
вољно термички обрађених производа од Тренутно ове послове обавља „Ветеринарска ста-
заражених животиња (млијеко, сир и месо). ница“ а.д. Прњавор која има хигијеничарску службу
Појава ове болести код становништва уколико и азил за псе у кругу предузећа.
се не лијечи на вријеме може имати смртне
последице. Превентивне мјере су: вакцинација, 8.3. Цивилна заштита
њена контрола, изоловање и одстрањивање
болесних животиња, еколошко-хигијенско збри- Законом о заштити и спасавању у ванредним ситу-
њавање еутаназираних животиња. ацијама („Службени гласник Републике Српске“,
кју – грозница (q-groznica) је болест која се број 121/12) дефинисан је систем заштите и
појављује се и код животиња и код човјека. спасавања као обједињени облик управљања и
Главни преносиоци ове болести су номади и организовања снага и субјеката система на
њихова стада која прелазе или се задржавају на спровођењу превентивних и оперативних мјера и
општинским просторима. Номадско сточарење извршавању задатака заштите и спасавања људи и
треба потпуно забранити на општинској терито- добара од посљедица елементарних непогода,
рији или повремене номаде уколико се појаве на техничко-технолошких несрећа, катастрофа, епиде-
подручју општине треба што хитније организо- мија, посљедица ратних дејстава, посљедица
ваним превозом удаљити са општинског про- тероризма и других опасности и несрећа које могу
стора. угрозити становништво, материјална и културна
туларемија – ову болест изазива бактерија Fra- добра и животну средину, укључујући и мјере
ncisella tularensis, преко посредника који може опоравка од насталих посљедица.
бити крпељ, али и мува или обад, осим тога ова Цивилна заштита је интегришући и оперативни дио
болест може настати и преко заражене воде система заштите и спасавања који координира
контаминираном излучевинама обољелих живо- мјерама и активностима заштите и спасавања.
тиња. Активни је и неодвојиви дио система заштите и
крпељска грозница се стручно назива пиропла- спасавања, а најактивнија је у условима елемента-
змоза или бабезија код паса а код људи лајмска рне непогоде и друге несреће, односно по прогла-
болест, коју преко крпеља изазива бактерија шењу ванредног стања, када је неопходно на
Borrelia burgdorferi која у каснијој фази болести организован начин ангажовати све расположиве
изазива тешка оштећења периферног нервног ресурсе на подручју општине, у циљу што
система. Преноси се уз помоћ шумског крпеља ефикаснијег пружања заштите и спасавања онима
који напада домаће и дивље животиње (овце, којима је то потребно, материјалних добара и
пса, мачку) и човјека. Посљедице ове врсте животне средине, те што успјешнијег ублажавања
болести су опасне, а понекад и смртне. негативних посљедица елементарне непогоде и
друге несреће и што бржег успостављања стања
8.2.6.1. Здравствено-еколошки проблем паса лута- нормалног функционисања свих друштвених
лица функција.
Одсјек за цивилну заштиту општине Прњавор
Рјешавање питања паса луталица је комплексно, позициониран је у кабинету начелника ради
сложено и мултидисциплинарно питање које ефикаснијег, бржег, рационалнијег дјеловања и
укључује многе аспекте. Пси луталице као здра- рада како у нормалним околностима тако и у
вствени, еколошки и социолошки проблем, треба да случају ванредних ситуација.
се рјешавају на прихватљив начин у складу са Субјекти заштите и спасавања су: Одсјек за
одређеним стандардима и начелима. Пси луталице цивилну заштиту, други општински органи управе,
су у знатној мјери преносиоци разних болести привредна друштва и друга правна лица,
бактеријске, вирусне и паразитске етиологије од предузетници, грађани, удружења, професионалне и
којих су најопасније болести бјеснило, ехинококоза друге организације.
и цријевна паразитоза. Са еколошког аспекта Снаге заштите и спасавања су: Општински штаб
проблем се може посматрати кроз стварање и за ванредне ситуације, јединице и тимови цивилне
неадекватно збрињавање лешева угинулих живо- заштите које формира општина, тимови и екипе
тиња, кретање у чопору у потрази за храном у Црвеног крста општине, јединице и тимови које
урбаној средини, разношење отпада и слично. Са формирају привредна друштва и друга правна лица,
социолошког аспекта код људи изазивају страх од јединице и тимови које формирају удружења грађа-
напада и наношења повреда. Приликом рјешавања на и друге невладине организације, повјереници
овог проблема мора се водити рачуна о законском заштите и спасавања, професионалне и хитне
оквиру, етичносту рјешавања и ефикасности. службе, те грађани у оквиру личне, узајамне и
колективне заштите. и спасавања од шумских и других пожара на

*Могуће несреће/ризици који могу задесити отвореном простору у општини Прњавор.
општину Прњавор У наредном периоду Одсјек за цивилну заштиту
У циљу идентификације могућих ризика/несрећа на општине Прњавор развијаће капацитете система
општини Прњавор, и заштите ризичних група заштите и спасавања у смислу организовања стру-
(људи, имовине, животне средине и инфрастру- ктуре, обуке и оспособљавања у материјално-техни-
ктуре), општинска служба цивилне заштите општи- чком погледу, изради нових планских докумената и
не Прњавор је у складу са Законом прикупила препорука, систему осматрања, обавјештавања и
информације о ризичним објектима и потенци- узбуњивања, едукацији становништва и успоста-
јалним несрећама у општини Прњавор од релева- вљање алтернативних система веза у случају
нтних служби, установа, предузећа, а на основу немогућности коришћења постојећих.
историјских података, искустава, извјештаја ватро-
гасних, спасилачких и хитних служби и др. 8.4. Процјена стања и ризици
Могуће природне несрећe:
- земљотрес, Процјена здравственог стања представља сложену
- поплава, социјално-медицинску процедуру која омогућава
- клизање и одроњавање земљишта, добијање што објективније слике здравственог
- високи снијег и сњежни наноси, стања појединца или целе популације.
- епидемија заразних болести, Морбидитет и морталитет су фактори који показују
- суша, здравствено стање становништва, односно морбиди-
- високе и ниске температуре ваздуха и појава тет је негативан показатељ који указује на обоље-
мраза, вање становништва, морталитет је показатељ здра-
- пролом облака, олујни вјетар и град, вља заснован на подацима о смртности на тери-
- топлотни таласи. торији општине. Овим подацима се морају додати
Техничко-технолошке несреће: показатељи о броју здравих особа, тј. показатељи
- велики пожари, позитивног здравља становништва.
- рушење или преливање брана на акумулацијама, Методе позитивног мjерења здравља су:
- експанзије или експлозије гасова и опасних опсервациони метод,
материја, адаптибилност животној средини,
- радиоактивно и друго загађење зрака, воде и мерење способности особе да извршава своје
земљишта. задатке.
Остале пријетње од несрећа већих размјера: На основу расположивих показатеља здравственог
- неексплодирана убојна средства и мине (НУС), стања становништва, може се закључити да се на
- велике несреће у друмском саобраћају, територији општине Прњавор повећава број обоље-
- ратна дејства. лих од кардиоваскуларних обољења, карцинома и
Темељни документ у области заштите и спасавања болести респираторног система. На настанак и ток
је План заштите и спасавања од елементарне непо- болести утичу прије свега животни услови (посебно
годе и друге несреће који се израђује за подручје посљедњих неколико година), утицаји спољашње
општине и за потребе привредних друштава и дру- средине и штетне навике.
гих правних лица. Најчешћи фактори који изазивају појаву незаразних
План заштите и спасавања је свеобухватни плански болести су: стрес, пушење и алкохолизам, недово-
документ којим се разрађују задаци заштите и спа- љан одмор, недовољна физичка активност, неа-
савања и који обезбјеђује организовано и усклађено декватна исхрана и друго.
дјеловање на спречавању несрећа, односно смање- На појаву заразних болести првенствено утичу:
њу посљедица, и обезбјеђење услова за живот у лоше хигијенске навике, пад стандарда (лоши жи-
случају елементарне непогоде и друге несреће. вотни услови), лош квалитет исхране, миграције
План заштите и спасавања чине сљедећи доку- становништва и транзит путника, неријешени
менти: комунални проблеми, лоше спровођење мјера
Процјена угрожености од елементарне непо- дезинфекције, дезинсекције и дератизације.
годе и друге несреће, Велику опасност представља појава лајмске боле-
План превентивног дјеловања, сти због великог броја крпеља на овом подручју и
План приправности, све већег броја особа које траже помоћ за одстра-
План мобилизације и њивање крпеља из коже. За појаву епидемије
План хитног поступања. заразних болести погодује колективни смештај, као
Поред наведеног Плана, на годишњем нивоу изра- што су вртићи и школе, због блиског контакта међу
ђују се и следећи планови: дјецом. Пијаћа вода може бити узрочник појаве
План активности на спровођењу посебних мјера болести у случају неадекватне контроле воде за
заштите и спасавања од сњежних пада- вина и пиће, неправилног третмана отпадних вода, фека-
снијега од интереса за општину Прња- вор, лна контаминација воде, лоше водоводне мреже
План одбране од поплава у општини Прњавор, (цијеви лошег квалитета), опрема и уређаји за
План оперативног спровођења Плана акти- пречишћавање воде за пиће у лошем стању и сл.
вности у припреми и спровођењу мјера заштите Храна, као узрочник појаве обољевања се може
јавити у случају присуства минералних ђубрива, 4. Правилник о здравственој исправности воде за

хемијских заштитних средстава и тешких метала, пиће („Службени гласник Републике Српске“,
остатака хормона, недозвољене количине или недо- број 75/15);
звољене врсте адитива, детерџента и сл. Тежња за 5. Правилник о условима у погледу микробио-
све већим приносима биљних култура и прои- лошке исправности којима морају одговарати
зводње нових сорти, довела је до смањења ква- животне намирнице у промету („Службени лист
литета производа и биолошке вриједности нами- СФРЈ “ број 45/83, 18/87 и 43/89);
рница. Неадекватним складиштењем и чувањем 6. Правилник о санитарно-техничким и хигије-
намирница губи се њихов садржај. У току склади- нским условима („Службени гласник Републике
штења може доћи до контаминације средствима за Српске“, број 68/14);
дезинсекцију, дезинфекцију и дератизацију, а нео- 7. Правилнику о дозвољеним границама интези-
дговарајућа амбалажа може изазвати контамина- тета звука и шума („Службени лист СРБиХ“,
цију намирница продором неорганских и органских број 46/89);
компоненти, а може доћи и до микробиолошке 8. Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуа-
деконтаминације у току неправилног складиштења. цијама („Службени гласник Републике Српске“,
У циљу системске контроле стања намирница, број 121/12);
неопходно је повећати број годишњих прегледа 9. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Слу-
квалитета, досљедност у спровођењу законске регу- жбени гласник Републике Српске“, број 2/05);
лативе од стране инспекцијских органа, контроле 10. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о
санитарно-хигијенских услова за рад објеката у радијационој сигурности („Службени гласник
којима се врши производња, лагеровање и дистри- Републике Српске“, број 52/01);
буција намирница, контролу хигијенске испра- 11. Закон о заштити од пожара (”Службени гласник
вности воде за пиће, контрола здравља и хигијене Републике Српске”, број 71/12);
особа које рукују са намирницама, контролу нами-
рница са пијаца и продавница, спречавање продаје 9. ЈАВНА СВИЈЕСТ, ИНФОРМИСАНОСТ И
намирница у објектима без санитарног чвора. ОБРАЗОВАЊЕ
8.5. Закључна разматрања 9.1. Анализа стања јавне свијести и информи-

саности
Циљеви и мјере које треба предузети у циљу побо-
љшања здравља становништва и смањење појаве Опште је познато да без свијести о бризи за
оболелих на територији општине Прњавор су: животну и радну средину и учећшу јавности о
здравствена исправност воде за пиће; дешавању на пољу животне средине у локалној
обезбјеђивање квалитета ваздуха успоставља- заједници нема одрживог друштвено–економског
њем континуираног мониторинга аутоматском развоја заједнице. Учествовање јавности у овоме
мјерном станицом; није могуће без њене одговарајуће информи-
обезбјеђивање третмана отпадних вода и тре- саности, едукације и обуке. Највећи дио проблема
тмана чврстог отпада; који су везани за локалну животну средину управо
побољшање хигијенско-санитарних услова у се јављају због недовољног и неблаговременог
колективима; информисања и едукације локалне јавности у
здравствена исправност хране; заједници. Ти проблеми могу настати и усљед недо-
креирање механизама за брз одговор на велике вољног познавања конкретне проблематике или
здравствене пријетње; због пружања нетачних и неистинитих информа-
обезбјеђивање простора за псе луталице; ција. Због наведених чињеница потребно је у лока-
постојање медицинског и биолошког праћења лној заједници успоставити правилне механизме
распрострањења и ширења полена у ваздуху, прикупљања, евидентирања и обраде података и
као и његовог утицаја на здравље; пружања информација у локалној јавности. Размје-
информисање, образовање и оспособљавање ну ових података и информација треба успоставити
људи за бригу о сопственом здрављу; и омогућити у свим правцима у локалној заједници,
побољшање услова за рад ЈЗУ Дом здравља тако да сви учесници и доносиоци одлука и локално
Прњавор; становништво, НВО и друге заинтересоване стране
примјена законске регулативе у области здра- и појединци добију правовремене, тачне и истините
вства. информације о стању животне средине у локалној
заједници.
8.6. Законски оквир Босна и Херцеговина је у септембру 2008. године
ратификовала Архуску Конвенцију о приступу инфо-
1. Закон о здравственој заштити („Службени гла- рмацијама, учешћу јавности у доношењу одлука и
сник Републике Српске“, број 93/14); приступу правосуђу по питањима животне сре-
2. Закон о заштити становништва од заразних боле- дине.
сти („Службени гласник Републике Српске“, У општини Прњавор примјетан је недовољан
број 14/10); интерес грађана за едукацију о заштити и очувању
3. Закон о ветеринарству („Службени гласник Репу- животне средине. Такође, примјетан је и недовољан
блике Српске“, број 42/08 и 6/12); интерес локалних медија из ближег и даљег
окружења за ову област. У наредном временском својих ученика. Пратећи савремене тенденције
периоду потребно је направити посебан искорак за развоја друштва, наставници и васпитачи су уочили
стварање услова за едукацију локалног становни- важност еколошке педагогије и васпитања младих о
штва, подизању нивоа свијести и интереса за важности очувања природе. Образовањем ученика
локалну животну средину. Примарно је створити може се утицати да постану еколошки освијештени
услове за успостављање доброг система за прику- млади људи на којима остаје будућност наше план-
пљање, евидентирање и обраду података, пружању ете.
информација у локалној јавности о проблемима Током основног образовања ученици стичу знања
везаним за животну и радну средину. из области екологије и заштите животне средине из
Активно укључивање грађана у рјешавању сљедећих предмета:
еколошких проблема може се постићи остварењем I разред – Моја околина; II – IV разред – Природа и
сљедећих циљева: подизање еколошке свијести и друштво; V разред – Познавање природе; VI – IX
подизање нивоа стручног знања и компетентности. разред – Биологија и Географија; VIII – Хемија.
Учешће јавности о подизању свијести у области О.Ш. „Никола Тесла“ Прњавор организује и ванна-
заштите животне средине није могуће без одгова- ставне активности у оквиру двије еколошке секције
рајуће информисаности, едукације и обуке. За са ученицима виших разреда и обиљежава значајне
анализу јавне свијести, информисања и образовања датуме кроз израду едукативних паноа, предавања
становништва у области заштите животне средине од стране ученика, промовисање бициклизма, изло-
коришћени су подаци спроведене анкете и подаци жбе ликовних и литерарних радова, акције уређења
образовних установа са подручја општине (у при- парцела у школском дворишту, садњу и одржавање
логу). У општини Прњавор незнатан је број акти- зеленила у и око школе, цртање пригодних мотива
вних удружења грађана и невладиних организација кредама у боји у школском дворишту и сл.
које се баве проблематиком животне средине. Школа прати еколошки календар и обиљежава сље-
деће значајне датуме: 16.09. Свјетски дан заштите
9.2. Анализа стања у сектору образовања озонског омотача, 22.09. Дан без аутомобила, 22.03.
Свјетски дан вода, 22.04. Дан планете Земље.
Заштита, очување и унапређење здраве и чисте У централној О.Ш. „Бранко Ћопић“ и ПО Штрпци
животне и радне средине у општини Прњавор активно дјелује еколошка секција која окупља уче-
заступљена је у свим образовно–васпитним уста- нике од III до IX разреда. Од 2012. године у школи
новама (дјечијем вртићу, основним и средњим се свакодневно прикупља ПЕТ амбалажа која се у
школама). Заступљеност је изражена кроз редовне сарадњи са ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор упућује на
наставне планове и програме, као и кроз слободне рециклажу. Овом активношћу наставници желе код
активности у овим установама. ученика развити навику и свијест о важности
Предшколско образовање и васпитање рециклаже.
Односи се на дјецу, најмлађу групу становништва у У току школске 2015/2016 године школа реализује
локалној заједници. У дјечијем вртићу ЈУ „Наша еколошки пројекат „ДАНАС ЗА СУТРА“ који је
радост“ Прњавор, прилагођено узрасту, свакодне- подржан грантом Фонда „Отворено друшво БиХ“.
вно се реализују еколошке активности кроз разго- Пројекат се реализује кроз бројне активности као
воре, ликовне и литерарне радове о животињама, што су: прикупљање ПЕТ амбалаже, развој сарадње
биљкама и планети Земљи. Посебно је наглашено са ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор, угоститељским обје-
јачање еколошке свијести код најмлађе категорије ктима, културним и спортским удружењима, обиље-
становништва у заједници и раздвајање употре- жавање значајних еколошких датума, креативне
бљивог чврстог отпада (папира и другог отпада) и радионице, вршњачка едукација, радио-емисије и
могућностима његове рециклаже и поновне упо- друго.
требе. У наредном периоду васпитачи ће указивати Сваке године школа обиљежи низ еколошких дату-
на значај и очување животне средине, као што су ма: 26.01. Свјетски дан образовања о заштити живо-
садња дрвећа и очување зелених површина, реци- тне средине, 14.02. Свјетски дан очувања енергије,
клажа и слично. Активности које ће бити реализо- 22.03. Свјетски дан вода, 22.04. Дан планете Земље,
ване су: радионица чишћења дворишта и учионица, 05.06. Дан заштите животне средине.
набавка канти за разврставање отпада, припрема
кутака за садњу цвијећа и дрвећа у дворишту Средње образовање и васпитање
вртића, инсталација неколико хранилица за птице, У оквиру средњег образовања и васпитања тема-
организовање еколошких представа у Недјељи дје- тика из области животне средине заступљена је у
тета, предавање о сакупљању јестивог и љековитог наставним плановима и програмима како слиједи:
биља, обиљежавање Дана планете Земље и Дана У ЈУ Гимназија Прњавор ученици у општем и
вода пригодним цртежима, набавка акваријума и рачунарско-информатичком смјеру стичу знања из
допуњавање просторија вртића кућним зеленилом. области заштите животне средине из биологије,
енглеског и њемачког језика, географије, хемије и
Основно образовање и васпитање часовима одјељенске заједнице.
Основне школе на општини Прњавор у својим про- У наставним садржајима наведених предмета изу-
грамским циљевима имају уврштене бројне акти- чавају се сљедеће теме: разврставање отпада, ки-
вности у циљу свестраног образовања и васпитања селе кише, ефекат стаклене баште, озонски омотач,
загађивачи животне средине, загађивање и заштита 2013.година – реализован Пројекат Гете инсти-
вода, ваздуха, земљишта, хране, бука и заштита од тута под називом „ЈУРИШ НА ОКОЛИШ“, чији
буке, радијација и заштита од радијације, заштита је циљ био да се нагласи значај заштите околине
природе, рационално коришћење енергије, канце- кроз еколошке акције, те да се укаже на неодго-
рогена једињења и хемијска једињења, пречи- воран однос људи према околини, што би у
шћавање отпадних вода. На часовима одјељенске перспективи могло узроковати велике про-
заједнице током априла мјесеца обрађују се теме о блеме. Пројекат се проводи од 2011.године, од
штетности амброзије и Дан планете Земље. Школа пријављених укупно 60 школа, са својим иде-
има организовану еколошку секцију а ученици јним рјешењем прњаворска школа је изабарана
Гимназије редовно учествују у уређивању школског међу 11 најбољих;
дворишта, чишћењу паркова и уређењу СРЦ 22.априла 2014.године, у склопу обиљежавања
„Борик“ Прњавор. Дана планете Земље, ученици II разреда пољо-
привредних техничара, заједно са ученицима
Предмети из којих ученици у школској 2015/ Гимназије, организовали су акцију чишћења
2016.години у ЈУ Центар средњих школа „Иво СРЦ „Борик“;
Андрић“ Прњавор, стичу знања из области 2015. година: ученици су се у великом броју
заштите животне околине су: биологија (образовни укључили у акцију коју су иницирала удружења
профили: пољопривредни техничар, прехрамбени „Мозаик пријатељства“ из Бањалуке и „Руке“ из
техничар и прехрамбени прерађивач) и екологија и Сарајева, а која се састојала из два дијела: 22.
заштита животне средине (образовни профили: априла чишћење СРЦ „Борик“ и 9. маја „Очи-
техничар електроенергетике и грађевински техни- стимо Земљу за један дан“ – акција уклањања
чар); дивљих депонија.
Ваннаставне активности су током неколико претхо-
дних школских година организоване из ове 9.3. Закључна разматрања
области, а и ове школске године у школи дјелује
еколошка секција. Очигледно је да код становништва постоји свијест о
угрожености животне средине, али је недовољно
Током претходних школских година кроз наставне развијена. Изражена је неусклађеност између знања
садржаје у оквиру редовне наставе, часове одјеље- и еколошког понашања. У образовним установама
нске заједнице и ваннаставне активности обиље- су заступљени еколошки садржаји како у оквиру
жавани су значајни еколошки датуми: редовног наставног програма тако и у ваннаставним
Као најважније из ове области активности које су активностима. Уочено је да је недовољан број еколо-
реализоване у претходним школским годинама: шких садржаја у медијима и да не постоји заинте-
18. априла 2012. године, у склопу обиљежавања ресованост за укључивање такве врсте садржаја у
Дана планете Земље, ученици другог разреда програмске шеме.
прехрамбених техничара реализовали су акцију
„Екологија“, током које су организовали шетњу Мали је број удружења грађана, невладиних органи-
градом, с циљем подизања еколошке свијести зација и стручних служби које се баве проблемом
код суграђана. Исте године ученици другог заштите животне средине те је неопходно ојачати
разреда прехрамбених техничара, организовали их и обезбједити дио средстава за рад из буџета
су акцију уређења парка преко пута Дома култу- општине. Осим ојачавања постојећих, потребно је
ре Прњавор, за шта су били награђени новчаном подстаћи оснивање и нових удружења.
наградом; Циљеви и мјере које је неопходно предузети у наре-
05. јуна 2012.године, поводом Свјетског дана дном периоду су:
заштите животне средине, у холу школе је упри- веће учешће локалног становништва у еколо-
личена пригодна изложба на њемачком језику. шким програмима и акцијама,
Изложбу су приредили ученици другог разреда подизање нивоа свијести дјеце и одраслих о
економских техничара и првог и другог разреда заштити животне средине,
пословно-правних техничара, а за присутне већи број ваннаставних активности у школама и
ученике је изведен и пригодан програм. Исто- оснивање еколошких секција у школама гдје не
времено је у једном дијелу хола направљен постоје,
„еколошки кутак“, који су направили ученици унапређење рада постојећих стручних служби
првог разреда економских техничара; које се баве заштитом животне средине,
Јануар-април 2013. године, у склопу пројекта повећање броја удружења грађана и невладиних
„ЈА ГРАЂАНИН“, ученици II разреда геоде- организација које се баве заштитом и унапре-
тских техничара обрадили проблем „Низак ниво ђењем животне средине и оснаживање постоје-
рециклаже ПЕТ амбалаже“ и освојили 1.мјесто ћих,
на школском и 3.мјесто на међуопштинском виши степен примјене законских прописа о
такмичењу; заштити животне средине,
поспјешивати сарадњу еколошке инспекције,
стручних служби, удружења, као и самих грађа- V. АКЦИОНИ ПЛАНОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВО-
на са локалним медијима. ТНЕ СРЕДИНЕ ОПШТИНЕ ПРЊАВОР
Приступ информацијама и учешће јавности у пи-
тањима које се односе на област заштите животне Према приоритетним циљевима одређени су опера-
средине регулисани су одредбама Закона о заштити тивни циљеви који обухватају оријентациони пре-
животне средине („Службени гласник Републике глед планова, програма и мјера за период 2015-
Српске“, број 71/12 и 79/15). 2020. године по приоритетним секторима, на осно-
ву којих ће се израдити пројектни приједлози:
9.4. Законски оквир
1. СЕКТОР ВОДЕ И ОТПАДНЕ ВОДЕ
1. Закон о заштити животне средине („Службени
гласник Републике Српске“, број 71/12 и 79/15); Дугорочно гледано, општина Прњавор жели смањи-
2. Закон о слободи приступа информацијама („Слу- ти емисију штетних материја из нетретираних
жбени гласник Републике Српске“, број 20/01); комуналних отпадних вода у водне ресурсе за 60%
те повећати ефикасност кориштења расположивих
3. Закон о општем управном поступку („Службени
водних ресурса за 60%. За остварење овог плана у
гласник Републике Српске", број 13/02, 87/07 и
наредном периоду од 6 година општина Прњавор
50/10).
намјерава достићи следеће оперативне циљеве:
IV. ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉЕВИ ЛЕАП-а
повећана покривеност градског подручја кана-
лизационом мрежом за прикупљање отпадних
Радна група за израду ЛЕАП-а општине Прњавор, вода за 10% и сво становништво које није
одредила је приоритете мултикритеријумском обухваћено системом јавне канализације упозна-
анализом по методологији РEЦ-а и предложила то са исплативим и технички прихватљивим
оквирне Акционине планове за приоритетне циљеве рјешењима одводње и третмана отпадних вода;
за период доношења плана. У овом поглављу су успостављен систем пречишћивача отпадних
приказани приоритетни циљеви ЛЕАП-а општине вода;
Прњавора према тематским цјелинама које су комплетирана техничка документација за систем
обухваћене документом. секундарног третмана отпадних вода урбаног
дијела општине;
Важно је напоменути, пошто се ради о ревизији смањење губитака у систему водоснабдијевања
документа, да је на основу анализе реализованих за 30%;
циљева – активности за претходни период, успостављен систем заштите свих водоза-
закључено да се у наредном документу треба
хватних подручја и свих изворишних подручја
опредјелити за мањи број циљева, као и активности.
на општини Прњавор;
У избору будућих акција у унапређењу заштите
заштита од поплава водних ресурса општине
животне средине потребно је реалније одлучивати.
Претходни документ је био веома амбициозан, али Прњавор је адекватно третирана у плану упра-
пракса је показала да се у области екологије помаци вљања водама слива ријеке Саве за Републику
праве спорије, посебно се мисли на програме који Српску;
захтијевају пуно времена и новца. повећана покривеност за 20% руралних подручја
водоводом, евидентирати сва позната нова
Одређени приоритетни циљеви су: изворишта и искористити их.
унапређен квалитет вода;
Праћење испуњења наведених циљева ће бити
регулисано управљање отпадом; осигурано:
побољшан квалитет земљишта; праћењем броја новоприкључених објеката на
систем јавне канализације
унапређење стања шума и шумског
праћењем броја одржаних састанака, посјета,
земљишта; консултација надлежних општинских служби
побољшан квалитет ваздуха и коришћење праћењем степена финализације инвестиционо-
техничке документације за систем третмана
потенцијала обновљивих извора енергије; отпадних вода;
плански уређен и заштићен простор; праћењем m3 воде у систему водоснабдијевања;
праћењем броја заштићених водозахватних по-
заштићен биодиверзитет и природна добра; дручја;
побољшано здравље становништва; праћењем дужине уређених ријечних корита
заштићених од поплава;
развијена јавна свијест и побољшана
праћењем броја новоприкључених објеката на
доступност информацијама. систем водонабдијевања.
Како би ови циљеви били достигнити планиране су сљедеће мјере:

Колико?
Ко? Кад?
мјере
(Оквирна
Тип
Шта?
(извор средстава, (Временски
(Пројекти, планови, активности, процедуре) средства
партнери) оквир)
у КМ)
Општина Прњавор
1.1. Изградња нове канализационе мреже у дужини ИПА пројекти
2016-2020 500.000
од 2 km у градском подручју општине Прњавор Међународне
организације
1.2. Изградња постројења за пречишћавање отпадних ИПА пројекти
2018-2020 1.500.000
вода Међународне
1.3. Израда документације (геодетска подлога у Општина Прњавор
електронском формату) система третмана отпадних ИПА пројекти 2018-2020 10.000
вода, у циљу редовне евиденције о стварном стању НВО
1.4. Едукација становништа о исплативим и Општина Прњавор
техничким прихватљивим рјешењима одводње и СИДА 2016-2020 10.000
третмана отпадних вода НВО
1.5. Изградња водосистема на подручју општине
Прњавор према Програму изградње, модернизације и
Општина Прњавор 2015 35.000
реконструкције инфраструктурних објеката за 2015.
годину и
1.6. Изградња нових и реконструкција постојећих
објеката водоснабдијевања на подручју општине
релизовати/демонстрирати/подржати
Прњавор према Програму кориштења новчаних Општина Прњавор 2015-2016 130.000

средстава прикупљених од посебних водних накнада
за 2015. годину
1.6.Реновирање постојеће водоводне мреже у ИПА пројекти
2016-2020 1.000.000
градском подручју КП „Водовод“
Прњавор
1.7. Израда пројекта и изградња нове водоводне
КП“Водовод“ 2016-2020 1.500.000
мреже за приградска насеља
Прњавор
1.8. Повећана покривеност руралног подручја Општина Прњавор
2017-2020 1.000.000
водоводном мрежом Учешће грађана
1.9. Израда катастра загађивача површинских и

Општина Прњавор 2016-2018 10.000
подземних вода општине Прњавор
1.10. Израда елабората за заштиту водозахватних и Општина Прњавор
2017-2018 10.000
изворишних подручја на општини Прњавор ЈУ „Воде Српске“
1.11. Усвајање програма заштите водозахватних и
Министраство 2018 -
изворишних подручја на општини Прњавор
ЈУ „Воде Српске“
1.12 . Активности из програма заштите
водозахватних и изворишних подручја
1.13. Уређење слива ријеке Укрине у циљу заштите Општина Прњавор
од поплава (израда студије и рјешавање Министарство 2016-2020 250.000
приоритетних проблема) ЈУ „Воде Српске“
1.14. Реконструкција и санација корита поплавних ИПА пројекти
2016-2020 200.000
подручја у општини Прњавор Међународне
1.15. Изградња каскада на површинским
СРД „Укрински 2016-2020 20.000
водотоковима на општини Прњавор
цвијет“ Прњавор
2. СЕКТОР УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ повећан капацитет у техничко-организационом

смислу субјеката задужених за управљање
Дугорочно гледано, општина Прњавор жели сма- отпадом за збрињавање 20.000 m3;
њити загађење животне и радне околине успо- смањене површине под дивљим депонијама за
ставом економски одрживог система управљања 60% на подручју општине Прњавор.
отпадом за цјелокупно (100%) подручје општине Праћење испуњења наведених циљева ће бити
Прњавор. За остварење овог плана у наредном осигурано:
периоду од 6 година општина Прњавор намјерава праћењем степена финализације општинске
достићи сљедеће оперативне циљеве : стратегије управљања отпадом;
прихваћена општинска стратегија управљања праћењем степена финализације критерија и
отпадом; цијена за прикупљање и збрињавање отпада;
формирана и усвојена цијена третмана прику- праћењем броја новосклопљених уговора о
пљања и збрињавања отпада која осигурава одвозу смећа;
економски одржив систем управљања отпадом; праћењем смањења броја дивљих депонија.
Како би ови циљеви били достигнути планиране су сљедеће мјере:

Ко?
Кад? Колико?
мјере
Шта? (извор средстава –

Тип
(Временск (Оквирна
(Пројекти, планови, активности, процедуре) потенцијално и
и оквир) средства)
партнери)
2.1 Припрема Локалног плана управљања
отпадом на општини Прњавор
Реализовати/демонстрирати/подржати
ЈКП „Парк“ а.д.

2.2. Спровођење активности и мјера из Плана
Прњавор 2016-2020 50.000
управљања отпадом на општини Прњавор
Фонд за заштиту
животне средине РС
2.3. Формирање Центра за сакупљање
комуналног отпада који није могуће одложити у
Министарство 2016-2020 100.000
контејнере за комунални отпад (кабасти и др.
ИПА пројекти
отпад)
2.4 Повећање капацитета ЈП "Парк" а.д.
Фонд за заштиту
Прњавор у техничко-организационом смислу 2016-2020 10.000
животне средине РС
kроз набавку нових контејнера
НВО
2.5. Имплементација ГИС-а за преглед и пријаву
еколошких ризика у животној средини – 2016-2017 20.000
НВО
мапирање дивљих депонија
2.6. Акције чишћења постојећих евидентираних Општина Прњавор
2016-2020 20.000
дивљих депонија на подручју општине Прњавор НВО
2.7. Едукација становништва у поступању са
отпадом и становништва руралног подручја у Општина Прњавор 2016-2020 10.000
третману пестицида
3. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ санирана клизишта и заштита од ерозија и

поплава,
Дугорочно гледано, општина Прњавор жели сма- усвојен Локални план управљања отпадом.
њити загађење пољопривредног земљишта и уна-
приједити пољопривредну производњу кроз при- Праћење испуњења наведених циљева ће бити
мјену савремених агротехничких мјера и рјешења осигурано:
која не загађују животну средину. За остварење позитивном сарадњом са удружењима
овог плана у наредном периоду од 6 година општи- пољопривредних произвођача
на Прњавор намјерава достићи сљедеће оперативне праћењем степена финализације општинске
циљеве: стратегије управљања отпадом;
спровођење едукације пољопривредних произво- праћењем бројности сточног фонда,
ђача, праћењем стања и површина обрадивог
подршка органској производњи, земљишта,
усвојена Основа заштите, уређења и кориштења праћењем стања на тржишту и конкуре-
пољопривредног земљишта нтности пољопривредних производа.

Ко?
мјере

Тип
(Временски (Оквирна
оквир) средства)
партнери)
3.1.Еколошка едукација пољопривредних
НВО 2016-2017 15.000
произвођача
релизовати/демонстрирати
Министарство
3.2. Израда Основе заштите, уређења и Општина Прњавор
2016-2018 70.000
кориштења пољопривредног земљишта НВО
3.3. Израда Програма заштите пољопривредног
Општина Прњавор 2016-2018 -
земљишта од ерозије
3.4. Програм подршке органској пољопривредној Општина Прњавор
2016-2021 20.000
производњи НВО
3.5. Санација клизишта на подручју општине у Министарства
2016-2020 3.000.000
складу са приоритетима Међународне
4. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ одржавање шумских колских путева,

заштита од пожара и хитно реаговање ТВЈ
Дугорочно гледано, општина Прњавор жели по- Прњавор;
стићи трајно одржавање здравља шумског земљи- усвојена Шумскопривредна основа,
шта, односно слиједити примарни задатак преве- примјена законских аката у области шума,
нтивних и репресивних заштитних мјера шумских
биоценоза. За остварење овог плана у наредном Праћење испуњења наведених циљева ће бити
периоду општина Прњавор намјерава достићи сље- осигурано:
деће оперативне циљеве: утврђивањем степена узурпације;
примјена шумско-узгојних мјера као темеља праћењем и надзором од стране шумске управе;
заштите шума, праћењем стања шумског земљишта;
при обнови шума користити отпорне врсте на мониторингом виталности шумских заједница;
гљиве, инсекте и друге биотске факторе, праћењем извјештаја о здравственом стању шума

Ко?
мјере

Тип
партнери)
4.1. Израда Шумскопривредне основе за шуме у
приватном власништву за период од 2017-2027. Општина Прњавор 2017-2020 90.000
године
реализовати
4.2. Пројекат чишћења и уређења парк шуме „Борик“
НВО 2016-2020 -
Прњавор
Јавне установе
4.3. Пројекат обнове шума и пошумљавања у оквиру
програма обиљежавања значајних датума еколошког 2016-2020 10.000
НВО
календара
5. СЕКТОР АТМОСФЕРЕ, ЕНЕРГЕТСКЕ смањена потрошња енергије од фосилних

ЕФИКАСНОСТИ И ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА горива до 5% у објектима под власништвом
ЕНЕРГИЈЕ општине Прњавор, примјеном принципа
енергетске ефикасности;
Дугорочно гледано, општина Прњавор жели сма- уштеда кроз производњу електричне енергије
њити загађење ваздуха проузроковано сагорије- настале од обновљивих и/или алтернативних
вањем фосилних горива за 20%. За остварење овог извора енергије на подручју општине
плана у наредном периоду од 6 година општина Прњавор;
Прњавор намјерава достићи следеће оперативне смањити потрошњу електричне енергије у
циљеве: систему јавне расвјете у општини Прњавор
прихваћена дугорочна стартегија гријања за 20%;
стамбених, пословних и јавних објеката на смањена загађеност ваздуха издувним гасо-
градском подручју општине Прњавор; вима из аутомобила за 10%.
Праћење испуњења наведених циљева ће бити праћењем трошкова енергије издвојених из буџе-
осигурано: та општине Прњавор;
праћењем количине енергије створене из обно-
праћењем степена финализације општинске стра- вљивих и/или алтернативних извора енергије;
тегије енергетске ефикасности и система гри- праћењем смањења количине енергије у систему
јања; јавне расвјете.

Ко?
мјере
(извор средстава –
Тип
Шта?
партнери)
5.1. Усвојена стратегија гријања стамбених,
пословних и јавних објеката на градском подручју
5.2. Термоизолација јавних објеката УНДП 2016-2020 300.000
НВО
реализовати/ подржати
5.3. Увођење савремених технологија гријања и

УНДП 2016-2020 100.000
управљање енергијом у јавним објектима
НВО
5.4. Припрема и усвајање Локалног акционог
плана енергетске одрживости
5.5. Постављање аутоматске мјерне станице за
Општина Прњавор 2017 50.000
мониторинг квалитета ваздуха
5.4. Припрема и усвајање Локалног програма
заштите ваздуха
5.5. Спровођење континуираног мониторинга Општина Прњавор
2016-2020 20.000
квалитета ваздуха на подручју општине РХМЗ
5.6. Активности мјера из програма заштите
ваздуха
5.7. Увођење редовног прања улица због
задржавања тешких метала у ваздуху и на улици
6. ПЛАНСКО УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА евиденција објеката културно-историјског насли-

јеђа,
уређење руралних подручја да би се омогућило
Дугорочно гледано Општина Прњавор жели уна- плански развој села општине Прњавор.
приједити капацитете у области просторног плани- Праћење испуњења наведених циљева ће бити
рања. За остварење овог плана у наредном периоду осигурано:
општина Прњавор намјерава достићи сљедеће ци- праћењем степена финализације Урбанистичког
љеве: плана,
набавка ГИС софтера и обуке стручног особља праћењем броја издатих дозвола и докумената
за рад у програму, просторног планирања,
припрема за израду Урбанистичког плана општи- праћењем броја идентифицираних културно-
не Прњавор, чије се усвајање очекује у току историјских објеката, произашлих из евиде-
2016. године, нције.
Да би ови циљеви били достигнути планиране су сљедеће мјере:
Ко?
мјере

Тип
партнери)
6.1.Израда Урбанистичког плана општине Прњавор Општина Прњавор 2016-2017 150.000
реализовати
6.2.Израда планова за рурална подручја 2016-2020 100.000

Министарства
6.3.Унапређење информационих технологија –
увођење ГИС софтвер
6.4. Инвестиционе мјере према заштити културно- Општина Прњавор

2016-2021 50.000 КМ
историјског наслијеђа и биолошке различитости Министарства
7. БИОДИВЕРЗИТЕТ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ уређење постојећих и изградња нових зелених

површина
Дугорочно гледано, општина Прњавор жели сачу- заштићене шуме од противправног дјеловања
вати, адекватно вредновати и у функцију одрживог човјека
развоја ставити биолошку различитост, природно и Праћење испуњења наведених циљева ће бити оси-
културно-историјско наслијеђе општине Прњавор. гурано:
За остварење овог плана у наредном периоду од 6 праћењем степена финализације општинске сту-
година општина Прњавор намјерава достићи сље- дије о обиму деградације;
деће оперативне циљеве: праћењем броја пројеката којима се ревита-
валоризовано стање и идентификоване мјере лизује биолошка различитости;
заштите биолошке различитости и културно праћењем броја пројеката везаних за феномен
историјског наслијеђа, воденог цвијета на Укрини;
заштићен феномен воденог цвијета на ријеци праћењем броја идентифицираних културно-
Укрина од нестанка (уништења) историјских објеката, произашлих из регистра.

Ко?
мјере

Тип
партнери)
Републички завод за
7.1.Припрема Локалног плана заштите природе заштиту културно- 2016-2020 10.000
историјског и
природног наслеђа
Релизовати/демонстрирати
7.2. Израђена студија обима деградације биљног и Општина Прњавор

животињског свијета и идентификоване мјере Републички завод 2016-2020 20.000
ревитализације биолошке разноликости Министарства
7.3. Инвестиционе мјере према заштити културно- Општина Прњавор

2016-2010 100.000
историјског наслијеђа и биолошке различитости Министарства
7.4. Програм заштите воденог цвијета ријеке Укрине 2016-2020 10.000
Републички завод
7.5. Промотивне активности и туристичка Општина Прњавор
2016-2020 50.000
препознатљивост Министарства
7.6.Уређење постојећих и подизање зелених Општина Прњавор
2016-2021 100.000 КМ
површина Министарства
7.7. Едукација о заштити животне средине 2016-2021 10.000 КМ
Министарства
8. ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И БЕЗБЈЕДНОСТ едукација, здравствено и еколошко просвјећи-

СТАНОВНИШТВА вање локалног становништва
израда катастра загађивача на подручју општине;
Дугорочно гледано, општина Прњавор ће успо- унапређење рада ЈЗУ „Дом здравља“ кроз обе-
ставити одрживи, интегрални систем процјене, збјеђивање средстава за програме здравствене
праћења, превенције свих врста ризика који заштите и едукације;
повезују животну средину, здравље и сигурност збрињавање паса луталица - азил за псе.
становништва. За остварење овог плана у наредном
периоду од 6 година општина Прњавор намјерава Праћење испуњења наведених циљева ће бити
достићи слиједеће оперативне циљеве: осигурано:
праћењем и анализирањем извјештаја о стању
успостављање квалитетног система монитори- животне средине;
нга свих медија животне средине; праћењем здравственог стања становништва;
успостављање јединственог система за прику- праћењем реализације пројеката у области
пљање, евидентирање, обраду и размјену подата- јавног здравља.
ка у области заштите животне средине;
Како би ови циљеви били достигнути планиране су слиједеће мјере:

Тип мјере
Ко?
партнери)
8.1.Успостављање континуираног мониторинга Општина Прњавор

ваздуха набавком и успостављањем аутоматске СИДА 2016-2017 50.000
мјерне станице РХМЗ
8.2. Припрема и усвајање општинске Одлуке о

Општина Прњавор 2016 -
мјерама заштите од буке
Реализовати/демонстрирати
8.3.Успостављање мониторинга буке и вибрација у Општина Прњавор

2016-2021 20.000
градском подручју Министарства
8.4.Унапређење информационих технологија у Општина Прњавор

2016-2020 20.000
сектору цивилне заштите Министарства
8.5. Израда „Програма контроле популације паса

Општина Прњавор 2016-2020 -
на подручју општине Прњавор
8.6. Рјешавање проблема паса луталица-азил за псе 2017 50.000
Сусједне општине
8.7. Управљање отпадом у градском подручју- СИДА, USAID
постављање већег броја кoнтејнера за селективно Фонд за заштиту 2016-202 20.000 КМ
одлагање отпада животне средине
РС
9. ЈАВНА СВИЈЕСТ, ИНФОРМИСАНОСТ И подизање свијести јавности о значају учешћа,

ОБРАЗОВАЊЕ али првенствено значају животне средине за
живот свих будућих генерација;
Дугорочно гледано, општина Прњавор ће преузети јачање капацитета удружења грађана и органи-
главну улогу у развијању свијести и јачању при- зација како би квалитетније и смисленије могли
мјене доступности информацијама, повећању еко- приступити информацијама, формулисати за-
лошких тема и садржаја у медијима, учешћу јавно- хтјеве, те на адекватан начин учествовати у
сти у рјешавању питања загађења и заштите доношењу одлука;
животне средине. Општина Прњавор ће подржати преиспитивање јавног интереса при доношењу
организације које се баве овом проблематиком одлука значајних за животну средину
приликом имплементације еколошких пројеката и подршка образовном систему у развоју еколо-
подстакнути развој свијести и еколошке културе шких програма и акција.
код ученика кроз обезбјеђивања средстава за рад
секција и организација. Праћење испуњења наведених циљева ће бити
За остварење овог плана у наредном периоду од 6 осигурано:
година општина Прњавор намјерава достићи
слиједеће оперативне циљеве: праћењем броја захтјева за приступ информа-
унапређење имплементације и измјене у хори- цијама;
зонталној законској регулативи (свих релева- праћењем броја жалби и притужби на рјеша-
нтних прописа којима се уређују области: грађе- вање управних органа у области заштите
ње, концесије, водопривреда, заштита животне животне средине;
средине, у односу на већину идентификованих праћењем реализације пројеката НВО секто-
недостатака: ра у овом сектору;
обавештавање јавности о активностима и аними- праћењем еколошке тематике и садржаја у
рање јавности; јавним медијима и веб страницама.
Како би ови циљеви били достигнути планиране су слиједеће мјере:

Ко?
Шта? Кад? Колико?
мјере
(извор средстава –
Тип
(Пројекти, планови, активности, (Временски (Оквирна

потенцијално и
процедуре) оквир) средства)
партнери)
9.1.Формирање и успостављање рада локалног Општина Прњавор
2016-2017 20.000 КМ
еколошко-информационо-едукативног центра Министарства
Реализовати/демонстрирати
9.2.Програми едукације о заштити животне

Министарства 2016-2020 10.000 КМ
средине
НВО
9.3.Еколошке радионице за дјецу и омладину Министарства 2016-2020 10.000 КМ
НВО
9.4.Обиљежавање значајних еколошких
НВО 2016-2020 10.000 КМ
датума пригодним акцијама
Јавне установе
9.5.Покретање радио-емисије о теми Општина Прњавор
2016-2017 10.000 КМ
екологија и заштита животне средине ЈП „Радио Прњавор“
9.6. Ажурирање веб портала општине са
еколошким садржајима и обавјештавање о Општина Прњавор 2016-2020 -
активностима
VI. КЉУЧНИ АСПЕКТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ искористимо наше снаге,

ЛЕАП-A ОПШТИНЕ ПРЊАВОР реализујемо могућности,
смањимо утицај пријетњи,
SWOT АНАЛИЗА елиминишемо слабости.
На основу прикупљених података који приказују SWОТ анализа је резултат заједничких напора
тренутно стање у појединим областима, односно локалне управе и свих кључних интересних група и
дају основу за процјену стања животне средине, појединаца, који су комисијским и личним радом
урађена је закључна SWOT анализа животне сре- појединаца дошли до релевантних података и ана-
дине у општини Прњавор, односно анализа осно- лиза. На основу тог и таквог рада на прикупљању и
вних снага, слабости, могућности и пријетњи са систематизовању података и давању предлога и
којима се суочавамо. Снаге и слабости предста- идеја за нашу општину, снимајући и анализирајући
вљају интерне (унутрашње) факторе, односно инте- стање животне средине, тј. природне, друштвене и
рну анализу која треба да укаже на то шта су све друге факторе као и присутне приједлоге и
предности а шта недостаци наше општине, док идеје како постојеће стање побољшати и унапри-
пријетње и могућности представљају екстерне једити, препознатљивије су наше снаге, слабости,
(спољне) факторе, односно екстерну анализу која могућности и пријетње. Након препознавања и
треба да индентификује потенцијалне пријетње уважавања одређених чињеница мора се закључити
развоју као и да укаже на то шта су шансе, односно да општина Прњавор није до сада на један
могућности наше општине. систематизован и плански начин прилазила питању
Снаге и могућности представљају позитивне, док животне средине, због чега је неопходно да у што
слабости и пријетње представљају негативне фа- краћем року започне имплементацију овог доку-
кторе економског развоја. Користећи SWOT ана- мента. Истовремено је неопходно прићи прецизном
лизу у стратешком планирању уопште (укључујучи дефинисању одговорности органа и појединаца,
и ЛЕАП), односно индентификујући интерне и овладати опробаним начином вођења стратешких
екстерне факторе који утичу на развој локалне развојних процеса. Укрштањем интерних снага и
заједнице настојаћемо да, што квалитетније у ипле- слабости са могућностима и пријетњама идентифи-
ментацији Локалног еколошког акционог плана: ковали смо следећу SWОТ анализу:
СНАГЕ СЛАБОСТИ
застарјела опрема постојећих привредних
релативно повољан географски положај капацитета
природни ресурси недостатак воде за пиће
климатска и амбијентална привлачност непокривеност територије општине одвозом
људски ресурси отпада
позитивна застарјела опрема и возила ЈКП „Парк“ а.д.
Прњавор
финансијски ресурси
неедуковано становништво
лоша комунална инфраструктура
лош социоекономски статус становништва
нерјешено гријање градског подручје
МОГУЋНОСТИ ПРИЈЕТЊЕ
едукација становништва (школе, медији, дивље депоније
здравствене установе) уништавање зелених површина
успостављање хидрометеоролошке станице непостојање канализационе инфраструктуре
незагађен приородни амбијент (добри услови за непоштовање закона и законских прописа
развој туризма, лова, риболова итд.) нелегална сјеча шума
отварање нових производних капацитета на миграција становништва
основу постојеће инфраструктуре са чистим бесправна градња
технологијама рудник и ТЕ Станари
кориштење постојећих ресурса изградња аутопута Бања Лука – Добој
развијање спортских активности површинске експлоатације
проширење здравствених капацитета
кориштење домаћих фондова
коришћење предприступних фондова
доношење преавних аката за заштиту животне
средине
примјењивање постојећих законских акта
VII. ПРИОРИТЕТНИ ПРОЈЕКТИ ЛЕАП-A дновати аспекте животне средине утицаје, узроке
ОПШТИНЕ ПРЊАВОР настанка аспекта, као и неопходне активности на
елеминисању или свођењу истих на прихватљиву
У свакој будућој активности везаној за реализацију мјеру.
идентификованих мјера/пројеката Локалног еколо-
шког акционог плана, потребно је претходно вре- Предложени критеријуми су сљедећи:
Табела број 34. Вјероватноћа појављивања

Оцјена Фреквенција Период
појављивања појављивања појављивања
А Веома риједак догађај једном у 1-5 године
Б Риједак догађај једном у 1-6 мјесеци
Ц Чест догађај једном седмично
Д Веома чест догађај стално или једном дневно
Табела број 35. Критеријуми за процјену значаја аспеката, озбиљност посљедица

Oцјена
Утицај Опис утицаја
озбиљности
Занемарљив Нема жалби, нема законских регулатива, нема штете по околину, веома
1
утицај мали пролазни утицај, нема утицај на здравље.
Нема жалби, нема законских регулатива, утицај на окоилину није увјек
Средњи мјерљив, али је јасно да постоји стралан утицај на животну средину, може
2
утицај да утиче при дужем излагању, прекомјерно трошење ресурса, деградација
околине
Постоје законске регулативе, постојале су жалбе на његов утицај, има
Озбиљан
3 доказан утицај на здравље, инцидент са опасним материјама и опасним
утицај
отпадом
Критичан Озбиљни инциденти, сталне жалбе, кршење закона, озбиљан утицај на
4
утицај животну средину, опасност по живот и здравље
Табела број 36. Коначна оцјена аспекта утицаја на животну средину

Оцјена озбиљности
Оцјена појављивања
1 2 3 4
А Није значајан Није значајан Није значајан Значајан
Б Није значајан Није значајан Значајан Значајан
Ц Није значајан Није значајан Значајан Значајан
Д Није значајан Значајан Значајан Значајан
Дакле, на основу усвојеног модела, коначна оцјена сорно и мултидисциплинарно процјењивање

аспекта може бити: ЗНАЧАЈАН или НИЈЕ ЗНА- спроведених активности дефинисаних ЛЕАП
ЧАЈАН и на основу тога ће се градити приоритети документом како би се остварили сљедећи циљеви:
имплементације ЛЕАП-а. ефикасно провођење ЛЕАП-а,
Напомена: Аспекти за које постоје законски захтје- израда препорука за надлежне службе, организа-
ви имају коначну оцјену ЗНАЧАЈАН, и захтијевају ције, јавна предузећа,
приоритетне мјере. измјене и допуне ЛЕАП-а уколико се утврди да
На основу ових критеријума, Тим за реализацију за тим постоји потреба.
ЛЕАП-а, ће периодично (једном годишње), уз шире За потребе праћења и реализацију активности и
консултације радити на изради Акционог плана за пројеката дефинисаних у ЛЕАП-у, установиће се
наредну буџетску годину из мјера/пројеката који су ЛЕАП Евалуациони Тим (ЛЕТ) који ће се састојати
идентификовани овим ЛЕАП-ом за период 2015- од три особе из различитих општинских служби.
2020. године. Чланове ЛЕАП Евалуационог Тима именује наче-
лник на плански период одређен ЛЕАП-ом (2015-
VII. ФИНАНСИЈСКИ АСПЕКТ ЛЕАП-А 2020) у року од 15 дана од дана усвајања ЛЕАП-а
ОПШТИНЕ ПРЊАВОР од стране Скупштине општине. Основни задатак
ЛЕАП Евалуационог Тима је да на полугодишњем
У циљу реализације што већег броја акционих и годишњем нивоу (јун и децембар) прати проведбу
планова и пројеката чији укупни износ фина- ЛЕАП-а у свим областима дјеловања и на свим
нсијских средстава превазилази оквире буџета нивоима. Поред праћења, ЛЕАП Евалуациони Тим
општине Прњавор, потребно је реалније сагледати анализира прикупљене информације у сврху при-
ситуацију. Један дио приоритетних циљева из преме годишњег извјештаја о спровођењу ЛЕАП-а
ЛЕАП-а је већ обухваћен буџетом општине и и доношења препорука за надлежне службе,
понавља се сваке године, а ради се о улагањима у организације и јавна предузећа, те по потреби
изградњу водоводне и канализационе мреже, путне иницира измјене и допуне ЛЕАП-а ако се утврди да
инфраструктуре, израду урбанистичког плана, по- постоји таква потреба. Годишњи извјештај о
дршке пољопривредним произвођачима, едукација спровођењу ЛЕАП-а и Акциони план за наредну
пољoпривредних произвођача, азил за псе луталице годину са финансијском пројекцијом се подноси на
и др. Највећи дио средстaва потребних за спро- одобравање Скупштини општине.
вођење оперативних планова односи се на велике ЛЕАП Евалуациони Тим је обавезан да размотри
капиталне инвестиције које се сваке године дефи- било чији образложени приједлог за измјене и
нишу програмом који доноси Скупштина општине допуне ЛЕАП-а који може упутити било која од
и чији извори финансирања су унапријед познати. служби, организација, јавних предузећа или заинте-
Највеће програмско подударање са буџетом може ресованих грађана.
се очекивати код акционих планова за сектор вода и За сваки појединачни пројекат из ЛЕАП-а који се
отпадних вода и планско уређење простора док су буде имплементирао, именоваће се одговорна особа
активности код осталих планова до сада мање били (координатор) која ће подносити извјештај ЛЕАП
заступљени у буџету општине, а о чему одлучује Евалуационом Тиму у складу са пројектном
Скупштина општине напријед поменутим програ- динамиком, најмање два пута у току трајања
мом. пројекта. Чланови ЛЕАП Евалуационог Тима не
Закључак: могу бити водитељи појединачних пројеката.
Обзиром на напријед наведене чињенице, може се Оцјена успјешности реализације ЛЕАП-а се врши у
закључити да у зависности од подударања капи- складу са релизацијом постављених оперативних
талних инвестиција општине, у наредном периоду циљева.
за који се доноси ЛЕАП, учешће општине у
суфинансирању пројеката који нису предвидјени
IX. ДОПРИНОС ЛЕАП-А РЕАЛИЗАЦИЈИ
буџетом може износити максимално до 20% у
СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА РАЗВОЈА
односу на укупна предвиђена средства. Дефинисана
средства су оквирна и потребно их је разрадити у
пројектним приједлозима.
Разлику треба тражити у другим изворима предви- Документом „Стратегија развоја општине Прња-
ђеним планом стога је неопходно усмјерити анга- вор 2012-2020. године“ идентификовани су сљедећи
жовање на припрему квалитетних пројектних прије- стратешки циљеви развоја општине Прњавор:
длога. Коначан циљ је остваривање капацитета и Стратешки циљ 1. Креирање инвестиционих усло-
високог нивоа организације за приступ ИПА ва које Прњавор сврставају међу најатрактивнија
фондовима. Осим тога, један од основних циљева мјеста за инвестиције у РС и БиХ
општине Прњавор је успостављање позитивне Стратешки циљ 2. Стварање конкурентне привре-
климе за улагање у привредном сектору, чиме ће се дне структуре са већим учешћем производних
обезбједити свеукупан друштвени развој. инвестиција
Стратешки циљ 3. Полицентрична заједница са
VIII. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА ЛЕАП- развијеном друштвеном и комуналном инфрастру-
А ктуром која ће обезбиједити квалитетан живот у
селу и граду
Мониторинг и евалуација подразумијевају интерре- Стратешки циљ 4. Одржив рурални развој уз
савремену и тржишно оријентисану пољопривре-

дну производњу и повећан степен прераде пољопри-
вредних производа
Стратешки циљ 5. Створити јединствен амбијент
који на оптималан начин комбинује већ постојећу
препознатљивост, туристички потенцијал и очува-
ност животне средине.
Специфичним циљем ЛЕАП-a:
„До 2020. године настојимо имати квалитетну животну
средину, као основни предуслов напретка заједнице“
...доприносимо остварењу стрaтешких циљева 15. Елаборат о изведеним геофизичким испитива-

општине Прњавор, те се и овај документ може њима за потребе истраживања подземних вода
посматрати као саставни дио интегралне стратегије на подручју општине Прњавор, „ГЕОИНГ ГРО-
развоја, који је усмјерен на одрживи развој са УП Б“ д.о.о., новембар 2014. године, Београд;
аспекта заштите животне средине. 16. Елаборат о испитивању узорака површинских
вода, земљишта и ваздуха на сливу ријека
X. ЛИТЕРАТУРА Укрине и Лишње, број 99/13, децембар 2013.
„Екодозвола“ д.о.о. Бања Лука;
1. Локални еколошки акциони план општине Прња- 17. Регионални акциони план за заштиту слива
вор 2009-2014. године („Службени гласник ријеке Укрине, Регионални центар за околиш за
општине Прњавор“, број 24/09); Босну и Херцеговину, Сарајево, фебруар 2012.
2. Стратегија развоја општине Прњавор за период година;
2012.-2020. године („Службени гласник општи- 18. Оквирна директива о водама ЕУ (Directive of the
не Прњавор“, број 14/12); Euroпen Parliament and of the Council 2000/
3. Просторни план општине Прњавор 2010-2030. 60/EC);
године („Службени гласник општине Прњавор“, 19. Извјештај о стању животне средине Федерације
број 4/12); Босне и Херцеговине;
4. Инвестициони сажетак општине Прњавор; 20. Први национални извјештај Босне и Херцего-
5. НEAП, Национални еколошки акциони план вине за Конвенцију о биолошкој разноликости;
БиХ, март 2003; 21. Први национални извјештај БиХ у складу са
6. Просторни план Републике Српске за период до Оквирном УН Конвенцијом о климатским про-
2025. године; мјенама.
7. Приручник за израду ЛЕАП-а, Регионални це-
Интернет извори:
нтар за околиш (РЕЦ), септембар 2004. године;
1. httп://www.oпstinaпrnjavor.net/images/Doc/INVES
8. Водич за примену локалних еколошких акцио-
TICIONI%20SAETAK%20OPTINE%20PРNJAV
них програма, РЕЦ ЦЕЕ, 2001, Београд ;
OР.пdf
9. Локални програм заштите животне средине
2. httп://www.okolis.ba
општине Дервента 2012—2017, општина Дерве-
3. httп://www.fmoit.gov.ba
нта, фебруар 2012. године;
4. httп://www.unfccc.ba
10. Билтен Архус центара, Центар за екологију и
5. httп://www.ecotoпia.rs/active/sr-
енергију, Сарајево, март 2015. година;
latin/home/resources/зemljiste.html
11. Политика у области просторног планирања,
6. httп://www.iutravnik.com/uпloads/112/571/PРVO
ГАП пројекат управне одговорности, USAID;
%20PРEDAVANJE%20OCUVANJE%20BIODIV
12. Заштита околиша у југоисточној Европи, Л.
EРЗITETA.пdf
Павић-Рогошић, С.Кипсон, Еко-центар “Caпut
7. httп://www.nasljedje.org/sr_РS/пrirodno-
Insulae”-Beli, Ријека, 2004.година;
nasljedje/2014-03-31-09-51-53
13. Здравствено стање становништва Републике Ср-
8. httп://www.seпa.gov.rs/index.пhп?menu=20181&id
пске, 2013. године, ЈЗУ Институт за јавно здра-
=20026&akcija=showAll
вство Републике Српске, Бања Лука;
9. httп://www.vladars.net/sr-SP-
14. Студија „Минерално-сировинска потенција-
Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Pages/default.asпx
лност планине Чавке за истраживања и експло-
10. httп://ekofondrs.org/
атацију руде бакра подручја општине Прњавор“,
11. httп://greentank.ba/
ЈАНТАР ГРУПА д.о.о. Бијељина, 2006. година,
Београд;
XI. ПРИЛОЗИ
ПРИЛОГ 1. РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ОПШТИНИ ПРЊАВОР
Да ли сте задовољни стањем животне средине у Вашој мјесној

заједници?
180 157
160
140
120
100 68
80 63
60 40,13 43,32
40 17 10,82 7
20 2 1,27 4,46 100%
0
Потпуно Задовољан Дјелимично Нисам Нисам Укупно:
задовољан задовољан задовољан довољно
упознат/а са
постојећом
ситуацијом
Број Проценат
Да ли сте задовољни стањем животне средине у општини

Прњавор?
200 157
150
100 68 68
43,32 43,32
50 2 1,27 10 6,37 9 5,72 100%
0
Потпуно Задовољан Дјелимично Нисам Нисам Укупно:
задовољан задовољан задовољан довољно
упознат/а са
постојећом
ситуацијом
Series1 Series2
Шта у Вашој мјесној заједници највише угрожава здравље

људи?
180 157
160
140
120
100
80
60 46
29,30 37
40 23,57 22 14,01 19 12,10 25
15,92 8 5,09
20 100%
0
Загађена Отпадне Загађено Загађен Отпад Бука Укупно:
пијаћа вода (комуналне) земљиште ваздух
воде
Series1 Series2
Локални Еколошки Акциони План

2015-2020
ОПШТИНА ПРЊАВОР
КАРАЂОРЂЕВА 2
ПРЊАВОР, БиХ – РЕПУБЛИКА СРПСКА
Тел/факс: +387 51 663 740, e-mail:opstina@prnjavor.ba
www.prnjavor.ba
Број: 01-022-14/16 Предсједник

Датум: 28.01.2016. године Скупштине општине
Прњавор, Борко Лукановић, с.р.
САДРЖАЈ
36. Одлука о усвајању Локалног еколошког

акционог плана за општину Прњавор за
период од 2015. до 2020. године..................1
Локални еколошки акциони план општине
Прњавор 2015 – 2020. године.....................1
ИЗДАВАЧ: Скупштина општине Прњавор, Светосавска бр. 10. – Телефон/факс 051/660-340. Излази у
складу са потребама. Одговорни уредник Војиславка Гатарић. Штампа Стручна служба СО-е.

LeAP Prnjavor PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LeAP Prnjavor PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

Локални еколошки акциони план општине Прњавор 2015 – 2020. године

ЧЛАНОВИ РАДНЕ ГРУПЕ Зоран Радујковић, машински техничар, стру-

У израду документа била је укључена

I. ЛЕАП КАО ПРОЦЕС фазе у изради документа су:

Дефинисање организационе структуре подразуми- својим МЗ и на територији читаве општине,

• непостојање канализационе мреже у градском побољшан квалитет ваздуха и коришћење поте-

ИНДИКАТОРЕ добро обавјештени грађани ће далеко прије

Оквирно:средства за имплементацију II. ПРЕГЛЕД СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У

1.8. Одређивање приоритета у релизацији акци- 1. Општи дио

Слика број 1. Положај општине Прњавор

Табела број 1. Приказ површине општине Прњавор

Табела број 2: Приказ површинске хидрографске мреже општине Прњавор

Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. године

2.3.3. Хидрогеолошка истраживања подземних „МГ ПУТЕВИ“ Прњавор, површине експлоата-

У посљедних 15 година на територији општине На иницијативу и финансирање општине Прњавор,

Слика број 3. Пољопривредно земљиште

Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. година

Табела број 4. Категорије земљишта и власничка структрура

Табела број 5. Величина земљишних посједа по власничкој структури

Табела број 6. Структура пољопривредног земљишта по бонитетним класама

Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шума- земљишта) до осредњег садржаја (<5mg P2O5/

Слика број 4. Педолошка карта општине Прњавора

Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. године

1.2.5.2. Шумско земљиште – 7.474,00 ha односно 42,99% од укупног

Слика број 5. Шуме и шумско земљиште

Извор: Просторни план општине Прњавор 2010-2030. године

2.5.3. Грађевинско земљиште Откривање, упознавање и очување биодиверзитета

три врсте и то: Caenis luctuosa, Ephemera sп. и 3

2.7. Ловни потенцијали Проучавањем разних археолошких остатака из

Табела број 7. Природни прираштај за општину Прњавор 2010-2014. година

Табела број 8. Општина Прњавор – Попис БиХ 2013.

Пураћи 299 85 143

Извор: Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, подручна јединица Прњаво

4.2. Друштвена инфраструктура 5. ЈУ Народна библиотека, основана ради обавља-

Слика број 7 Насеље Прњавор

Слика број 8. Трг српских бораца, Прњавор

4.3. Образовање вртића „Наша радост“ Прњавор, који је организован

5. Привреда и индустрија 5.3. Пољопривреда и прехрамбена индустрија

Привредно предузетништво у општини Прњавор Од укупне површине на којој се oпштина Прњавор

мјере и поступке одлагања стајњака да би се откуп, са 8-10 милиона литара произведеног

Слика број 9. Бања Кулаши

Због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде

Слика број 11. Фестивал националних мањина „Мала Европа”

Слика број 12. Прњавор, вјерски објекти

Православна црква Св.Георгија Великомученика Градска џамија у Прњавору

Католичка црква Св. Анте Падовански Украјинска црква Преображење Господње

За унапређење туристичке услуге потребно је откло- обезбјеђењу минималних услова за становање,

заштите. У протеклој години право на здравствену 8.2. Незапосленост

ВИЗИЈА ОПШТИНЕ ПРЊАВОР

Представља најзначајнији водни ресурс на подручју

У току 2013. године рађена су испитивања воде, 1.1.3. Ријека Лишња

1.1.4. Ријека Вијака проширењу корита са постављањем земљаних

• Водовод - Удружење за очување и заштиту вода биогаса, непровођење Нитратне директиве

Постојећа канализациона мрежа је неадекватна и Сви индустријски центри и објекти дужни су

забрана упуштања санитарних и индустријских саних мјера за поступање са отпадом у оквиру

Прњавор разматрани су проблеми комуналног и торији.

Слика број 13. Подјела отпада

Табела број 17.

Извор: Извјештај о пословању ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор за 2014. годину

Табела број 18.

Извор: Извјештај о пословању ЈКП „Парк“ а.д. Прњавор за 2014. годину

На наредном графикону приказан је реализован физички обим пословања по основу сакупљања и