ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОДРУЧЈА ИЗМЕЂУ ТРАСЕ

ТУНЕЛСКЕ ВЕЗЕ САВСКЕ И ДУНАВСКЕ ПАДИНЕ И УЛИЦА

КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ, БАЛКАНСКЕ И ГАВРИЛА
ПРИНЦИПА, ГРАДСКА ОПШТИНА САВСКИ ВЕНАЦ

Елаборат за рани јавни увид

Београд, 2021.године
НАРУЧИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу
Београда, ЈП
Његошева 84, Београд

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УРБАНИЗАМ И ГРАЂЕВИНСКЕ

ПОСЛОВЕ
Краљице Марије 1

ОБРАЂИВАЧ ПЛАНА: УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА

ЈАВНО УРБАНИСТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ
Булевар деспота Стефана 56, Београд

ОДГОВОРНИ УРБАНИСТИ: мр Лидија Јовановић Ненадовић, дипл.инж.арх.

РАДНИ ТИМ:

Сарадници: Јасмина Ђокић Павков, дипл.инж.арх.

Марија Косовић, маст.инж.арх.

Саобраћајно решење: Јасминка Ђукић, дипл. грађ.инж.

Даница Мунижаба, дипл.инж.саоб.

Инжењерскогеолошки услови: Ивица Торњански, дипл.инж.геол.

Водоводна и канализациона мрежа: Сања Матић Симонић, дипл. грађ.инж.

Електроенергетска и тт мрежа: Весна Вокши, дипл.инж.ел.

Топловодна и гасоводна мрежа: Иван Милетић, дипл.инж.маш.

Зелене површине и заштита природе: Немања Јевтић, дипл.инж.пејз.арх.

Објекти и комплекси јавних служби: Ана Ђокић, дипл.инж.арх.

Гордана Бура, дипл.инж.арх.
мр Борка Протић, дипл.инж.арх.

Заштита културног наслеђа: Соња Костић, историчар умет.

Заштита животне средине: Марија Павловић, маст.простор.план.

Постојећа планска документација: Драган Арбутина, дипл.инж.информ.технол.

Ивана Младеновић, дипл.екон.

Техничка сарадња: Наца Оташевић, маш.словослаг.

Властимир Белановић
ДИРЕКТОР СЕКТОРА
за регулационо планирање: Мила Миловановић, дипл.инж.арх.

ДИРЕКТОР СЕКТОРА
за саобраћај: Предраг Крстић, дипл.инж.сао.

ДИРЕКТОР СЕКТОРА
за стратешко планирање и развој: Маја Јоковић Поткоњак, дипл.инж.арх.

ДИРЕКТОР СЕКТОРА
за комуналну инфраструктуру: Зоран Мишић, дипл.инж.маш.

ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР: Гордана Лучић, дипл.инж.арх.

ДИРЕКТОР: мр Весна Тахов, дипл.инж.геол.

 САДРЖАЈ

I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО .................................................................................................................... 1

1. УВОД ......................................................................................................................................................... 1
2. ОБУХВАТ ПЛАНА..................................................................................................................................... 1
3. ПЛАНСКЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ИЗ ПЛАНА ВИШЕГ РЕДА ..................................................................... 2
3.1. Планске условљености из планова генералне регулације ........................................................ 2
4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ .............................................................................................................................. 4
4.1. Постојећа планска документа ....................................................................................................... 4
4.2. Постојеће коришћење земљишта ................................................................................................ 5
4.2.1. Постојеће површине јавне намене ............................................................................................ 5
Мрежа саобраћајница ...................................................................................................................... 5
Постојеће површине за објекте и комплексе јавних служби ........................................................ 6
4.2.2. Постојеће површине остале намене ......................................................................................... 7
4.3. Стање животне средине ................................................................................................................ 8
4.4. Инжењерскогеолошки услови ....................................................................................................... 9
5. ЗАШТИТА И ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРОСТОРА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА ИЗГРАДЊЕ ...................... 9
5.2 Заштита природних добара .................................................................................................... 10
6. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА ..................................................................................................... 11
7. ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА .......................................................................................................... 12
7.1. Планирана претежна намена површина ....................................................................................12
7.1.1. Површине јавне намене ..........................................................................................................12
Саобраћајне површине са пратећом инфраструктурном мрежом ............................................ 12
Зелене површине и оквиру јавних саобраћајних површина ...................................................... 13
Електроенергетска мрежа и објекти ............................................................................................. 14
Телекомуникациона мрежа и објекти ........................................................................................... 14
Tопловодна мрежа и објекти ........................................................................................................ 14
Гасоводна мрежа и објекти ........................................................................................................... 14
Површине за објекте и комплексе јавних служби ....................................................................... 14
7.1.2. Површине остале намене ........................................................................................................15
Планиране мешовити градски центри ......................................................................................... 15
7.3. Предлог основних урбанистичких параметара и процена планиране БРГП..........................16
8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА У ПОГЛЕДУ УНАПРЕЂЕЊА НАЧИНА КОРИШЋЕЊА
ПРОСТОРА ............................................................................................................................................. 17
II ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ ......................................................................................................... 18
III ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА ........................................................................................... 18
ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОДРУЧЈА ИЗМЕЂУ ТРАСЕ ТУНЕЛСКЕ ВЕЗЕ САВСКЕ И
ДУНАВСКЕ ПАДИНЕ И УЛИЦА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ, БАЛКАНСКЕ И ГАВРИЛА
ПРИНЦИПА, ГРАДСКА ОПШТИНА САВСКИ ВЕНАЦ

- Елаборат за рани јавни увид –

I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

1. УВОД

Изради Плана детаљне регулације подручја између трасе тунелске везе Савске и Дунавске
падине и улица Краљице Наталије, Балканске и Гаврила Принципа, градска општина Савски
венац (у даљем тексту: План) приступило се на основу Одлуке о изради Плана детаљне
регулације подручја између трасе тунелске везе Савске и Дунавске падине и улица Краљице
Наталије, Балканске и Гаврила Принципа, градска општина Савски венац ("Службени лист
града Београда", бр. 63/19) (у даљем тексту: Одлука) коју је Скупштина града Београда донела
на седници одржаној 25. јула 2019. године.
Одлука о изради Плана је донета на иницијативу Дирекције за грађевинско земљиште и
изградњу Београда којом се предлаже преиспитивање решења датих Планом детаљне
регулације дела централне зоне – просторна целина уз улицу Народног Фронта (Краљице
Наталије) ("Службени лист града Београда", бр. 34/03) и дефинисање правила уређења и
грађења у складу са могућностима предметног простора, планским и другим условљеностима.
Такође, донето је Решење о неприступању изради стратешке процене утицаја на животну
средину Плана детаљне регулације подручја између трасе тунелске везе Савске и Дунавске
падине и улица Краљице Наталије, Балканске и Гаврила Принципа, градска општина Савски
венац („Службени лист града Београда“, бр. 63/19, донето под IX-03 број 350.14-29/19 од
16.07.2019. год.).

Правни основ за израду Плана садржан је у одредбама:

• Закона о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије", бр. 72/09, 81/09,
64/10 – Одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – Одлука УС, 50/13 – Одлука УС, 98/13 – Одлука
УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-др.закон и 9/20),
• Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког
планирања („Службени гласник Републике Србије“, бр. 32/19).
• Одлука о изради Плана детаљне регулације подручја између трасе тунелске везе Савске
и Дунавске падине и улица Краљице Наталије, Балканске и Гаврила Принципа, градска
општина Савски венац ("Службени лист града Београда", бр. 63/19)

2. ОБУХВАТ ПЛАНА

У складу са Одлуком обухваћен је део територије градске општине Савски венац између
улица: Гаврила Принципа, Балканске, Краљице Наталије и границoм Плана детаљне
регулације тунелске везе савске и дунавске падине, градске општине Стари град, Савски
венац и палилула („Службени лист града Београда“ бр 28/19).

Површина обухваћена Планом износи око 5.9 ha.

Коначна граница утврдиће се у фази израде и верификације Нацрта плана.

За израду елабората за рани јавни увид коришћене су следеће подлоге:

• орто-фото снимак;
• копија плана;
• катастарско – топографски план, и
• катaстар водова и подземних инсталација;

Предложена граница Плана приказана је на свим графичким прилозима овог елабората.

Шире окружење приказано је на графичком прилогу бр.1: "Шира ситуација са границом

обухвата''.
1
3. ПЛАНСКЕ УСЛОВЉЕНОСТИ ИЗ ПЛАНА ВИШЕГ РЕДА

Плански основ за израду Плана садржан је у Плану генералне регулације грађевинског

подручја седишта јединице локалне самоуправе – Град Београд (целинe I-XIX) ("Службени
лист града Београда", бр. 20/16, 97/16, 69/17 и 97/17) (у даљем тексту: ПГР Београда).

Према ПГР Београда, подручје обухваћено Планом припада целини I – Центар Београда, а на
предметној локацији су планиране:

Површине јавне намене:

• зелене површине (парк),
• саобраћајне површине (јавна гаража),
• мрежа саобраћајница.

Површине осталих намена:

• површине за становање (С5 - зона вишепородичног становања у формираним градским
блоковима у централној и средњој зони града),
• мешовити градски центри (М1- зона мешовитих градских центара у зони центра Београда),
• површине за комерцијалне садржаје (К1- оквиру зоне комерцијалних садржаја у зони више
спратности).

Извод из графичког прилога - "Планиранa намена површина" са катастарском подлогом

Извод из ПГР Београда je саставни део документације овог Елабората.

3.1. Планске условљености из планова генералне регулације

Плански основ за израду Плана садржан је и у Плану генералне регулације система зелених
површина ("Службени лист града Београда", бр. 110/19) (у даљем тексту: ПГР система
зелених површина).

Према ПГР-у система зелених површина а на предметној локацији су планиране:

површине јавне намене:
- јавне зелене површине (парк)

2
Извод из графичког прилога - " Планирани систем зелених површина " са катастарском подлогом

Извод из ПГР-а система зелених површина je саставни део документације овог Елабората.

Плански основ за израду Плана садржан је и у Плану генералне регулације мреже јавих
гаража ("Службени лист града Београда", бр. 19/11) (у даљем тексту: ПГР гаража).

Према ПГР-у гаража, предметно подручје припада широј централној зони, у којој је планирана
локација за јавну гаражу подземно надземну гаражу минималног капацитета 450 паркинг
места, површине комплекса од око 1920m2.

Извод из табеле: Капацитети и параметри дати по локацијамаИзвод из каталошког листа број ЈГ 137

Извод из ПГР-а гаража je саставни део документације овог Елабората.

3
4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

4.1. Постојећа планска документа

Планови и делови планова обухваћени границом Плана:

Предметни простор је у већој мери обухваћен Планом детаљне регулације дела централне
зоне – просторна целина уз улицу Народног Фронта (Краљице Наталије) ("Службени лист
града Београда", бр. 34/03).

Планови у контактном подручју

Граница Плана се граничи са следећим плановима:

• са северне стране границом Плана детаљне регулације тунелске везе Савске и
Дунавске падине, градске општине Стари град, Савски венац и Палилула ("Службени
лист града Београда", бр. 28/19);
• са западне стране границом Детаљног урбанистичког плана комплекса између улица:
Михаила Богићевића, Гаврила Принципа, Личке, Карађорђеве и трга Братства и
јединства ("Службени лист града Београда", бр. 6/87);
• са источне стране границом Регулационог плана реконструкције блокова између улица
Балканске, Призренске и Народног Фронта ("Службени лист града Београда", бр. 10/98)
и Детаљног урбанистичког плана реконструкције блокова између улица: Народног
фронта, Косовксе девојке, Маршала Тита, Теразије и Балканска ("Службени лист града
Београда", бр. 22/89).

Регулационе линије улица Краљице Наталије, Балканске и Гаврила Принципа су преузете као
стечена урбанистичка обавеза из важећег Плана детаљне регулације дела централне зоне –
просторна целина уз улицу Народног Фронта (Краљице Наталије) ("Службени лист града
Београда", бр. 34/03).

Подаци о постојећој планској документацији

Остала урбанистичка документација од утицаја на предметни простор

На просторна решења у обухвату Плана утиче Просторни план подручја посебне намене
уређења дела приобаља Града Београда - реке Саве за пројекат „Београд на води“,
4
("Службени гласник Републике Србије", бр. 7/15) који није у директном контакту са предметним
подручјем, али просторна решења из тог плана значајно се одражавају на шире подручје,
укључујући и подручје предметног Плана.

Такође, на просторна решења у обухвату Плана утиче и Одлука о изради плана генералне
регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за I фазу прве
линије метро система („Сл. лист града Београда“ бр. 56/18) којом се разрађује подземна
деоница метроа. У току израде нацрта, решења ова два плана биће усаглашена.

4.2. Постојеће коришћење земљишта

У постојећем стању издвајају се:

Површине јавних намена:

• мрежа саобраћајница,
• површине за објекте и комплексе јавних служби
(Ј1-предшколска установа, Ј6-Д - установе примарне здравствене заштите, депаданс,
Ј8- установа социјалне заштите, Ј8-Д - установа социјалне заштите, депаданс),

Површине осталих намена:

• површине за мешовите градске центре.

Постојећи начин коришћења земљишта приказан је на графичком прилогу бр.2: "Постојећа

намена површина" Р 1: 1000.

4.2.1. Постојеће површине јавне намене

Мрежа саобраћајница

Уличну мрежу предметног Плана чини примарна и секундарна улична мрежа. Примарну
уличну мрежу чине улице: Гаврила Принципа, Краљице Наталије и Балканска, а Ломина улица
припада секундарној уличној мрежи.

Улица Гаврила Принципа је двосмерна улица, са једном саобраћајном траком по смеру,

тротоарима и обостраним паркирањем у регулацији улице (косо и подужно) – зонски систем.
Улицом саобраћају возила јавног градског превоза чији је терминус на Зеленом венцу.
Стајалишта јавног превоза се не налазе у оквиру границе Плана.

Улица краљице Наталије је двосмерна са укупно три саобраћајне траке (2+1), са

организованим подужним паркирањем (зонски систем) на парној страни улице. Улицом
саобраћају возила јавног градског превоза. Трасе аутобуских линија се пружају од терминуса
„Зелени венац“ и повезују околне делове града (Церак, Видиковац, Бањица 2, Црвени крст) са
ужим градским језгром. Стајалишта јавног превоза се не налазе у оквиру границе Плана.

Балканска улица је једносмерна улица од Гаврила Принципа ка Краљице Наталије, са

организованим обостраним подужним паркирањем (зонски систем).

Ломина улица је једносмерна (смер од Балканске ка Каменичкој улици), са организованим

обостраним подужним паркирањем (зонски систем).

У непосредном окружењу налази се вишеетажна јавна гаража „Зелени венац“, капацитета 303
паркинг места.

У регулацији улица Краљице Наталије и у Ломиној улици, присутни су једнострани лишћарски

дрвореди сађени у отворе. Дуж Балканске улице у линеарном распореду, у форми дрвореда,
постављене су савремене, мобилне жардињере са дрвећем мањих димензија.

5
Водоводна мрежа и објекти

По свом висинском положају територија обухваћена границом Плана припада првој висинској
зони водоснабдевања града Београда.
Од магистралних цевовода прве висинске зоне у граници Плана се налази В1Ø700 у Улици
краљице Наталије.
Од постојећих инсталација градског водовода у осталим улицама, унутар границе плана,
постоје дистрибутивни водоводи пречника од В1Ø80 до В1Ø150.

Канализациона мрежа и објекти

Предметна локација, припада Централном канализационом систему. На овом подручју

заступљен је општи систем каналисања.
У оквиру границе плана постоје следећи објекти градске канализације:
- У Улици Гаврила Принципа општи колектор ОК 400 и ОК 600/1100;
- У Ломиној улици општи колектор ОК 600/1100;
- У Улици краљице Наталије општи колектор ОК 350, ОК 400 и ОК 600/1100;
- У Балканској улици општи колектор ОК 600/1100.

Електроенергетска мрежа и објекти

На предметном подручју изграђени су подземни водови:

- подземни вод 110kV, бр. 172 ТС "Београд 6" - ТЕ-ТО "Нови Београд";
- четири вода 35kV, ТС 110/35kV "Београд 6" - ТС 35/10kV "Зелени венац".
За потребе напајања постојећих потрошача електричном енергијом изграђен је мањи број ТС
10/0,4 kV са одговарајућом мрежом водова 10kV и 1kV. Мрежа постојећих електроенергетских
водова изграђена је подземно.

Телекомуникациона мрежа и објекти

Предметно подручје припада кабловском подручју аутоматске телефонске централе (АТЦ)

"Губеревац". Приступна телекомуникациона (ТК) мрежа изведена је кабловима постављеним
слободно у земљу или у ТК канализацију, а претплатници су преко спољашњих односно
унутрашњих извода повезани са дистрибутивном мрежом.

Постојећа топловодна мрежа и објекти

У оквиру границе обухвата је изведенa топловодна мрежа са које је већина постојећих

потрошача прикључена на даљински систем грејања.

Постојећа гасоводна мрежа и објекти

У оквиру границе обухвата нема изведене гасоводне мреже.

Постојеће површине за објекте и комплексе јавних служби

У оквиру границе Плана, површине за објекте и комплексе јавних служби износе око 0,44ha.

Образовне установе

У обухвату границе Плана евидентиран је објекат предшколске установе (Ј1) „Принцеза

Оливера“ у улици Гаврила Принципа 65. Коплекс је ограђен, а састоји се од више постојећих
катастарских парцела. Величина комплекса износи око 3 567m².

Објекат је слободностојећи, повучен од регулације улице ка унутрашњости блока. Спратност

објекта је П, а БРГП објекта износи око 490m². Објекат је капацитета за 96 корисника.

Припадајуће слободне површине су делимично уређене уз претежно неодржаване травњаке.

У оквиру комплеска предшколске установе, налази се већи број квалитетних, постојећих
6
стабала дрвећа и шибља, различитих врста и форми. Крошње појединих високих стабала
дрвећа изразито су разгранате и у врло добром су стању.

Паркирање је обезбеђено ван парцеле, у регулацији ободних саобраћајница.

Установе примарне здравствене заштите (Ј6-Д)

У граници Плана евидентиран је депанданс примарне здравствене заштите у оквиру објекта

друге намене у Ломиној бр.39.
Постојеће установе примарне здравствене заштите
Број
Назив Адреса БРГП (m2)
запослених
1 I Здравствена станица Ломина 39 220 7

Социјална заштита (Ј8)

У обухвату плана, на КП 236 КО Стари град, на адреси Ломина бр.17, у приземљу и мезанину
дела објекта оријентисаног ка улици, евидентиран је простор (депаданс) у функцији корисника
социјалне заштите:
- у приземљу објекта организован је "Клуб за старе особе" капацитета 100 корисника
- на мезанину је организован Центар за социјални рад – Одељење Савски Венац

Површина
У ком делу
Назив Адреса која се капацитет
објекта
користи
• у приземљу објекта организован
Градски центар за
Ул.Ломина 17, КО Савски је "Клуб за старе особе"
социјални рад Део приземља
Венац капацитета 100 корисника
Београд Одељење 362 и део мезанина
Део 236 КО Савски Венац • на мезанину је организован
Савски венац, уличног објекта
центар за социјални рад –
Београд,
Одељење Савски Венац

Такође, у Ломиној 22 налази се јединица Националне службе за запошљавање, на парцели

која је у јавном власништву. На парцели се налазе два објекта које користи поменута служба.
Одсек за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са идентитетом. Објекти су
приземни, повучени од регулације улице, лошег бонитета, укупне површине око 500m2.

4.2.2. Постојеће површине остале намене

Површине за мешовите градске центре

Површине за мешовите градске центре заузимају 3,70ha.

Површине и објекти који се у постојећем режиму користе за мешовите градске центре су

различитог бонитета и спратности. У овим објектима има различитог удела комерцијалних
садржаја и становања.

У централном делу Улице краљице Наталије и горњем делу Улице Балканске доминирају
објекти на уличној регулацији, доброг бонитета и високог урбанитета, адекватно локацији и
значају подручја на ком се налазе. Спратност ових објеката је до П+5+Пс. Настали су
трансформацијом оригинално стамбених објеката. Однос становања и комерцијалних
делатности је око 75%:25%.

У Улици Ломиној присутни су објекти породичног и вишепородичног становања, средње и

ниже спратности (од П до П+3 на парној и до П+6 на непарној страни), средњег и доброг
бонитета, на регулацији. Користе се у режиму мешовитих градских центара, комбинацијом
становања и пословања или услуга (хостели, хотели, пословни апартмани). Евидентирано је
и неколико тек изграђених објеката доброг бонитета спратности П+3+Пк на уличној
регулацији. Однос становања и комерцијаних делатности варира у опсегу од око 70%:30% до
0%:100%.

7
Изузетак чини објекат на углу Балканске и Ломине максимална спратност до П+9 (Балканска
34). Објекат је на уличној регулацији, солидног бонитета, високог урбанитета, адекватно
локацији и значају подручја на ком се налазе. У приземним етажама налазе се локали, а на
вишим етажама се простор користи у режиму мешовитих градских центара. Однос становања
и комерцијаних делатности је око 80%:20%.

У централном делу улице Гаврила Принципа као и у делу улице Балканске присутни су објекти
лошег бонитета спратности од П до П+2+Пк настали делимично спонтано у различитим
временским периодима. Већина објеката је претежно комерцијалног карактера са мањим
уделом становања. Део изграђене структуре није у функцији. На парцелама је заступљен већи
број објеката, позиционираних на уличној регулацији, али и у дубини парцеле. Однос
становања и комерцијаних делатности је око 20%:80%.

Издваја се пословни објекта у Улици Гаврила Принципа 57, спратности По+П+6+Пк, новијег
датума и доброг бонитета, који је позициониран тако да залази у регулацију Улице Гаврила
Принципа и није у складу са важећим Планом. Однос становања и комерцијаних делатности
је приближно 50%:50%.

У зони према тунелској деоници, између улица Краљице Наталије и Ломине, доминирају
делимично спонтано настали објекти ниже спратности (од П до П+3) углавном лошег
бонитета, изграђени у различитим временским периодима. Део изграђене структуре није у
функцији. На парцелама је заступљен већи број објеката, позиционираних на уличној
регулацији али и у дубини парцеле. Однос становања и комерцијаних делатности је око
40%:60%.

На површинама мешовитих градских центара присутне су разнородне врсте дрвећа и шибља,

различитог квалитета и нивоа одржавања, углавном самониклих и неплански сађених.
Крошње појединих високих стабала дрвећа у врло добром су стању.

4.3. Стање животне средине

Kвалитет животне средине се приказује на основу података о емисији загађујућих материја

(ваздух, вода, земљиште и остала мерења) и нивоа комуналне буке, односно мониторинга који
се обавља на нивоу града.
Предметна локација се налази у централној градској зони, а друмски саобраћај који се одвија
у предметном простору је главни извор загађења чиниоца животне средине. Улице Гаврила
Принципа и Краљице Наталије представљају фреквентне градске саобраћајнице, на којима
се одвија и интензиван јавни градски превоз путника. Друмски саобраћај извор је емитовања
угљен-моноксида (СО), сумпор-диоксида (SO2), оксида азота (NOx) и чврстих честица, што
потврђују и резултати мерења квалитета ваздуха са мерног места у непосредној околини (БАС
станица, Железничка 4). У току 2016. и 2017. године средња вредност SO2 није прелазила ГВ,
док је средња вредност NO2 била изнад ГВ и износила 46, односно 62 (μg/m3), као и
концентрација РМ10 честица која је износила 69,4, односно 64,5 (μg/m3).
Највиши дозвољени нивои буке изражени су као граничне вредности индикатора буке на
отвореном простору према Уредби о индикаторима буке, граничним вредностима, методама
за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини
(„Службени гласник РС“, бр. 75/10). Најближе мерно место за контролу нивоа комуналне буке
налази се у Краљице Наталије 66. На основу измерених вредности на овом мерном месту
може се закључити да је ниво буке најчешће био изнад дозвољене граничне вредности за дан
и ноћ, па се и на предметној локацији може очевикати приближно сличан интензитет
комуналне буке.
У нацрту предметног плана ће бити процењени утицаји планских решења и садржаја на
чиниоце животне средине и у складу са тим дате мере и услови заштите животне средине као
саставни и обавезујући део плана.
За предметни план Секретар Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове донео је
Решење о неприступању изради стратешке процене утицаја на животну средину, под бр. IX-
03 350.14-29/19, дана 16.07.2019. године.
8
4.4. Инжењерскогеолошки услови

Основни морфолошки облици у терену су настали радом маринске ерозије, а модификовани

су деловањем процеса површинског распадања и падинских процеса, пре свега планарног и
линијског спирања. На модификовање морфологије терена велики удео имао је и техногени
фактор. Терен изграђују седименти квартарне, терцијарне и савремене старости. Седименти
савремене старости су представљени насипом који изграђује површинске делове терена и
изведен је у склопу урбанизације, у циљу нивелације терена и при изградњи саобраћајница.
Квартарни седименти су представљени лесоидним седиментима прашинастог састава,
делувијалним и делувијално-пролувијалним наслагама. Терцијарни седименти, који изграђују
геолошку основу терена, су представљени лапоровитим глинама и лапорима панонске
старости као и кречњачким седиментима Тортона.
Досадашњим истраживањима у терену су утврђене две издани. Дубока издан је формирана у
оквиру водоносних кречњака са израженим колекторским својствима, преко којих је остварена
хидрауличка веза са реком Савом. Плића издан је формирана на контакту квартарних и
неогених седимената и у кори распадања лапоровитих глина и она је са благим субартерским
карактером. Ова издан је разбијена и дисконтинуална, са нивоом од 4-7m од површине
терена.

Према инжењерскогеолошкој рејонизацији дефинисаној за потребе ПГР Београда истражни

простор припада Региону А који обухвата побрђа између Саве и Дунава, односно
инжењерскогеолошким рејонима IIА2 и IIIА4.

РЕЈОН IIА2 - условно повољан терен за урбанизацију. Обухвата терене нагиба 5-10о, терене
са нивоом подземне воде плићим од 5m и условно стабилне терене. Коришћење ових терена
за урбанизацију условљава нивелационо прилагођавање природним условима, превентивне
геотехничке мере заштите стабилности ископа и природних падина, контролисано дренирање
подземних вода.
Грађевински ископи се могу изводити без заштите до дубине од 1m, а дубље ископе треба
штитити. Објекте високоградње је могуће плитко, директно, фундирати.

РЕЈОН IIIА4 – неповољан терен за урбанизацију. Инжењерскогеолошке карактеристике ових

терена у природним условима су ограничавајући фактор. Овај рејон обухвата фосилна,
умирена и санирана клизишта. Коришћење ових терена за урбанизацију захтева претходну
припрему терена применом санационих и мелиоративних мера, у смислу побољшања
стабилности падина и обезбеђења објеката на њима.

У даљој фази планирања неопходно је извршити детаљна геолошка истраживања терена у

складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима (''Службени гласник РС'' бр.
101/15 и 95/18).

5. ЗАШТИТА И ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРОСТОРА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА ИЗГРАДЊЕ

5.1 Заштита културног наслеђа

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Сл.
Гласник РС" бр. 71/94, 52/11-др. закон и 99/11-др. закон) простор у оквиру подручја границе
Плана налази се у оквиру целине Савамала која је уписана у евиденцију добара под
претходном заштитом. У оквиру ове целине налази се неколико веома значајних културних
добара, док у самом обухвату предметног Плана нема утврђених појединачних културних
добара.
Целина Савамала, представља један од најстаријих сачуваних делова престонице, чије
архитектонско-урбанистичко наслеђе документује историју Београда и Србије. Први
привредни раст и развој српског трговачког и саобраћајног центра ослобођене Србије,
догодио се управо на београдском делу савске обале, тридесетих година 19. века.
Непосредна близина пристаништа на Сави, динамична трговачка активност и Ђумрукана
(царинарница), определиле су управо овај простор за интензивну изградњу привредних
(магацини, локали различитих намена), угоститељских, финансијских и стамбених објеката.
9
За раст и развој овог простора везују се знамените личности српске историје: кнез Милош
Обреновић, привредник Лука Ћеловић, архитекти Никола Несторовић, Андра Стевановић,
Димитрије Т. Леко и други.
За подручје предметног Плана важно је нагласити да се у непосредној близини налазе
утврђена културна добра – просторна културно историјска целина Теразије (Одлука,
„Службени гласник РС“ бр. 04/20)1 и споменик културе хотел Праг у Улици Краљице Наталије
25-27, (Одлука, „Службени гласник РС“ бр. 37/13)2.

5.2 Заштита природних добара

Заштита природе, заснована на очувању и одрживом коришћењу природних добара и

природних вредности, спроводи се у складу са Законом о заштити природе („Сл. гласник РС“,
бр. 36/09, 88/10, 91/10 и 14/16), Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр.
135/04, 36/09, 72/09, 43/11 и 14/16) и др.

Предметно подручје се не налази унутар заштићеног подручја за које је спроведен или

покренут поступак заштите, на њему нема заштићених природних добара и није у просторном
обухвату еколошке мреже.

Ван границе предметног плана, у непосредној близини, налази се парк „Теразијска тераса“
који представља евидентирано природно добро.

1 Граница заштићеног градског простора иде од раскрснице улица Зелени венац и Призренске, наставља
Сремском, пресеца Теразије и наставља Чумићевом улицом до пресека са осовином Нушићеве улице, наставља
Нушићевом до укрштања са Дечанском улицом све до Трга Николе Пашића и укрштања са Улицом кнеза Милоша,
затим даље до укрштања са Улицом Андрићев венац и укрштања са Улицом краља Милана, Добрињском улицом
до укрштања са Улицом краљице Наталије и даље непарном страном Улице краљице Наталије до укрштања са
Призренском улицом и наставља Призренском до укрштања са Балканском улицом. У оквиру просторно културно-
историјске целине Теразије налази се и Балканска улица до укрштања са Улицом краљице Наталије.
Формирање Теразија започето је почетком 19. века по налогу кнеза Милоша, чија је урбанистичка политика
изричито налагала ширење београдске вароши ван шанца принудним исељавањем српских трговаца из Савамале
и парцелисањем простора који се протезао правцем од некадашње Стамбол капије на Тргу републике ка данашњој
Славији. Уводећи воду у варош, Турци су на одређеним растојањима подизали куле на које су водоводним цевима
уздизали воду. Једна од тих кула била је на месту где је данас Теразијска чесма. Ове куле Турци су звали „теразије
за воду”. Од тог назива, када је у 19. веку почела изградња нове београдске вароши ван шанца, цео крај од Старог
и Новог двора до близу Стамбол капије назван је Теразије – име које се задржало до данас.
Теразије данас имају улогу главног транзитног „трга” где се налазе објекти од високог државног значаја, стамбене
зграде, установе културе, хотели, угоститељски објекти, јавни споменици и паркови. Иако нема класичан облик
трга, одувек је у својој историји било место окупљања, важан пословни центар старог Београда. Такође, Теразије
су попут Кнез Михаилове улице један од најстаријих и најпознатијих градских амбијената где се историја и
традиција преплићу. Вредности нематеријалне баштине препознате су у културним појавама дугог трајања, старим
занатима и кафанама, првим хотелима, као и појавама проистеклим из савремене историје.
С обзиром на то да се везује за српске владаре и владарске династије Карађорђевић и Обреновић, значајне
појединце и историјске догађаје, а имајући у виду да су се у оквиру овог простора налазиле и налазе значајне
институције, овај простор је важан за проучавање друштвене историје Срба и због тога је утврђен за културно
добро.
2
Споменик културе саграђен је 1929. године према пројекту архитекте Ђуре Борошића, за Евгенију Милаћевић,
супругу угледног београдског адвоката Радомира Милаћевића и њену сестру Наталију Марић. Маркантни угаони
објекат, првобитно четвороспратни, обликован је у стилу декоративне варијанте модернизма – ар декоа. У основи
су формирана два тракта у правцу регулације две важне београдске улице. Између трактова, у којима су смештени
ресторани, собе и сервисне просторије, постављене су вертикалне комуникације – лифт и овално степениште.
Објекат је дограђен и надзидан 1936. године, према пројекту истог архитекте, али и 1977. године, такође у маниру
безорнаменталне архитектуре, при чему је поновљена финализација елевације првобитног објекта.
Чистоти архитектонског концепта доприноси степеновање високог угаоног фронта, безорнаменталних зидних маса
и архитектонске пластике, који уз сегменте хоризонталне артикулације тамнијег тона и светлу рељефну фасадну
скулптуру успостављају ефекте полихромије на фасади. Рељефне панеле са алегоријским фигуралним
представама израдио је скулптор Светомир Почек.
Овај споменик културе поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности. Репрезентативно здање,
први и један од ретких хотелских објеката у Београду изведених у стилу „ар деко” модернизма, чији је пројекат
представљан на изложбама модерне архитектуре у Београду и Прагу, представља упечатљиво ауторско
остварење значајног београдског архитекте. Примајући претежно госте из пословних кругова Србије и Европе,
имао је значајну улогу у друштвено-пословном и културно-забавном животу Београда, а његова архитектура
показује како је у периоду између два светска рата Београд пратио савремене токове у култури великих европских
градова.

10
Уколико се у току радова наиђе на објекте геолошко-палеонтолошког или минералошко-
петрографског порекла, а за које се представља да имају својсво природног добра, сходно
члану 99, Закону о заштити природе („Сл. гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 91/10), извођач
радова је дужан да о налазу одмах обавести надлежно Министарство, привремено обустави
радове, односно предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка
овлашћеног лица.

Потенцијали и ограничења простора

Простор у обухвату Плана налази се у самом језгру урбаног ткива Београда. Подручје Плана
обухвата део простора Теразијске терасе и два блока југозападно од тог потеза. Урбана
матрица у обухвату Плана је наслеђена још из 19 века уз спорадичне измене.

Главни потенцијал простора су локацијске предности: близина Теразија као традиционалног

срца града, близина зоне Савског амфитеатра – Београда на води, који представља нови
урбани простор, као и близина реке и рекреативних садржаја у зони приобаља, и слично.

Такође, потенцијале овог простора представљају доступност свих неопходних јавних садржаја
у петоминутној пешачкој дистанци, близина атрактивних садржаја (пословно-трговачки
карактер улица Теразије и Краља Милана, пијаца Зелени вена и сл.) као и добра саобраћајна
повезаност.

Предметна територија је великим делом плански регулисана 2003. године, али до данас није
дошло до значајније реконструкције и трансформација предвиђене тада усвојеном планским
решењем. Изграђено је неколико стамбених објеката у Ломиној улици, док су остали затечени
објекти опстали до данас. Основни проблеми ниског степена реализације решења из важећег
планског документа су: неусклађеност планираних намена и власничког статуса парцела,
велики степен изграђености постојећег ткива, као и постојећи објекти доброг бонитета
изграђени на подстандардним међусобним удаљењима.

Ограничење овог простора представља и морфологија терена (блок између Ломине, Гаврила
Принципа и границе ПДР тунелске везе савске и дунавске падине има висинску разлику
између Ломине и Гаврила Принципа око 16m) као и клизиште које се налази у фази мировања.

Ограничење представља и неадекватно регулисан стационарни саобраћај, што је делимично

последица нереализованих гаража у предметним и контактним блоковима, планираним по
претходном планском документу.

Структуре чију изградњу ће дефинисати овај План de facto одређују облик отвореног јавног
простора потеза Теразијска тераса, те је неопходно формирати планско решење кроз
јединствено сагледавање читавог простора у окружењу.

6. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА

Циљеви израде Плана су:

• стварање планских могућности за трансформацију и уређење ткива и унапређење
стандарда становања и пословања;
• подизање нивоа саобраћајне опремљености, обезбеђење капацитета техничке
инфраструктуре за планирану изградњу;
• дефинисање јавног интереса, површина јавне и осталих намена и правила уређења и
грађења предметног простора ради подизања стандарда становања и пословања у
складу са могућностима предметног простора;
• дефинисање капацитета изградње и социјалне инфраструктуре у складу са
могућностима простора, планским и инфраструктурним условљеностима и
инвестиционим потенцијалима.

11
7. ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА

7.1. Планирана претежна намена површина

Планиране намене површина су:

Површине јавне намене:

• мрежа саобраћајница
• површине за објекте и комплексе јавних служби (Ј1- предшколске установе, Ј6-Д -
депаданс установе примарне здравствене заштите, Ј8 - установе социјалне заштите)

Површине осталих намена:

• мешовити градски центри - зоне мешовитих градских центара у зони центра Београда
(М1)

Предложене планиране намене површина приказане су на графичком прилогу бр.3: "Предлог

планиране намене површина" Р 1 :1000.

7.1.1. Површине јавне намене

Саобраћајне површине са пратећом инфраструктурном мрежом

Концепт уличне мреже заснива се на ПГР-у Београда у оквиру границе Плана, од примарне
уличне мреже налазе следеће улице:
- Гаврила Принципа, улица првог реда,
- Краљице Наталије, улица другог реда и
- Балканска, улица другог реда.

Ломина улица остаје део секундарне уличне мреже, која служи за приступ садржајима.

Решење Улице Гаврила Принципа преузима се из важећег Плана. Планиранa регулација

садржи двосмерни коловоз, две саобраћајне траке по смеру, и обострано тротоар. Изузетак
је зона комплекса предшколске установе где се планира 8 паркинг места у регулацији улице
Гаврила Принципа.

Улице Краљице Наталије, Балканска и Ломине улице се задржавају у оквиру постојеће

регулације (катастарских парцела саобраћајница) због просторних ограничења (постојећи
вишеспратни објекти до границе парцеле). Регулација Улице краљице Наталије, Балканска и
Ломине улице је променљиве ширине због променљиве ширине катастарске парцеле.

Регулација Улице краљице Наталије садржи двосмерни коловоз, три саобраћајне траке,
места за подужно паркирање и обострани тротоар до границе катастарске парцеле
саобраћајнице.

Регулација Балканске улице садржи једносмерни коловоз, обострано места за подужно

паркирање и обострани тротоар до границе катастарске парцеле саобраћајнице.

Регулација Ломине улице садржи једносмерни коловоз, обострано места за подужно

паркирање и обострани тротоар до границе катастарске парцеле саобраћајнице.

Пешачка кретања се одвијају постојећим и планираним троторима као и пешачким стазама.

Улице Гаврила Принципа, Краљице Наталије и Ломина су на северној граници Плана

усаглашене са саобраћајним решењима улица Гаврила Принципа, Краљице Наталије и
Ломина из Плана детаљне регулације тунелске везе Савске и Дунавске падине, градске
општине Стари град, Савски венац и Палилула ("Службени лист града Београда", бр.28/2019).

12
Због дефицита у местима за паркирање за постојеће вишеспратне објекте у граници Плана
задржава се укупно 145 паркинг местa за подужно паркирање у регулацији јавних
саобраћајних површина, од тога:
- 32 паркинг места у улици Краљице Наталије;
- 38 паркинг места у Балканској улици;
- 75 паркинг места у Ломиној улици.

С обзиром да је у току израда Планa за постављање подземних контејнера за селекцију

отпада и рециклажу у периоду од 2019-2029. године (фаза 3., општина Савски венац), у току
израде Нацрта ће доћи до корекције броја и положаја паркинг места.

За планиране садржаје у обухвату Плана потребно је обезбедити потребан број паркинг места
у складу са нормативима и правилима из ПГР-а Београда.

Развој јавног градског превоза путника овог простора, планираће се у току израда Нацрта, у
складу са развојним плановима Секретаријата за јавни превоз.

На основу Генералног пројекта са претходном студијом оправданости метро линија 1 и 2

(2019.), кроз предметно подручје (подземно – у дубоком тунелу), планирана је метро линија 2,
са станицом „Економски факултет“ која се налази у непосредној близини предметног плана.
Метро линија 2 повезује Миријево и железничку станицу Земун.

У току израде нацрта дефинисаће се коначне ширине свих саобраћајних елемената унутар
регулација саобраћајница.

Зелене површине и оквиру јавних саобраћајних површина

У профилу улица Краљице Наталије и у Ломиној, планира се допуна постојећег једностраног

дрвореда новим садницама дрвећа. Дрвореде формирати у профилу улица садњом
листопадних садница дрвећа у отворе најмање ширине 0.8m и/или у затрављене траке
најмање ширине 1m.

Постојеће мобилне жардињере у Балканској улици са дрвећем мањих димензија у форми

дрвореда се задржавају, уз могућност постављања дрвореда и са друге стране улице као и
подизање нових дрвореда у садним јамама уместо постојећих жардињера са дрвећем, што ће
бити детаљно разрађено у нацрту Плана.

Водоводна мрежа и објекти

Све цевоводе пречника мањег од Ø150 је потребно реконструисати на минимални пречник В1

Ø150. Планиране и постојеће водоводе повезати у прстенаст систем.

Планиране трасе водовода су у јавним површинама у складу са саобраћајним решењем.

Прикључење објекта на уличну водоводну мрежу извести преко водомера према техничким
прописима ЈКП "Београдски водовод и канализација".

Канализациона мрежа и објекти

Реципијент за атмосферске и употребљене воде са подручја предметног Плана су постојећи

колектори општег система.

Планира се секундарна канализациона мрежа и њено повезивање са постојећом. Трасе

планиране секундарне канализационе мреже су у оквиру јавних површина, у складу са
саобраћајним решењем.

Минималан пречник планиране канализације је Ø300.

13
Електроенергетска мрежа и објекти

Према урбанистичким показатељима, за предметно подручје, планирана апроксимативна

једновремена снага износи: Pј=Pj за 284стан. + 2002 kW.

У оквиру границе предметног Плана, на основу ПГР Београда, планира се изградња

подземних водова:
- вод 110kV, ТС 110/35kV "Београд 6" - ТС 110/35 kV "Топлана Нови Београд" (као замена
дотрајалог постојећег уљаног вода);
- више водова 35kV (као замена дотрајалих постојећих водова).

Заштитни појас за подземне водове 110kV, на основу Закона о енергетици ("Службени гласник
РС", бр.145/2014), износи 2m од ивице рова.

Напајање планираних потрошача биће оријентисано на постојећу или планирану

електроенергетску мрежу односно трафостаницу, што ће се дефинисати у току израде Нацрта
плана.

Телекомуникациона мрежа и објекти

У циљу једноставнијег решавања потреба за новим прикључцима као и преласка на нове

технологије потребно је предвидети приступ свим постојећим и планираним објектима путем
ТК канализације.

Прикључење планираних телекомуникационих корисника биће дефинисано у току израде

Нацрта плана.

Tопловодна мрежа и објекти

Планира се даља изградња топловодне мреже.

Гасоводна мрежа и објекти

Не планира се гасификација предметног обухвата.

Површине за објекте и комплексе јавних служби

Објекти и комплекси јавних служби као што су предшколске установе, основне школе,
установе основне и примарне социјалне и здравствене заштите, представљају социјалну
инфраструктуру које могу бити планиране као пратећи садржаји у оквиру зона за становање,
односно зона мешовитих градских центара. С тим у вези, тачна локација, површина и
капацитет објеката и комплекса јавних служби биће дефинисани у току израде Нацрта плана
у сарадњи са надлежним институцијама.

Образовне установе

У односу на планирани број становника, од око 2203 на територији Плана, потребно је

планирати капацитете за обухват око 70% деце предшколског узраста, што износи 162 детета.

Постојећи објекат „Принцеза Оливера“ се планира за реконструкцију и доградњу. Потребно је

формирати грађевинску парцелу комплекса укупне површине око 0,34ha (комплекс Ј1), уз
поштовање норматива за димензионисање површине комплекса и БРГП површине објекта:

• површина комплекса ПУ......................... 15-25 m2/ по детету (оптимално 15-20)

• отворени простор комплекса ПУ........... мин. 10 m2/ по детету
• БРГП површина објекта........................ 6,5-7,5 m2/ по детету

Капацитет планираног објекта би износио максимално око 227 деце.

14
У оквиру предшколске установе обезбезбедити најмање 40% озелењених површина у
директном контакту са тлом и минимум 40% застртих површина. Ободом парцеле формирати
заштитни зелени појас од шибља, живе ограде и пузавица. Дуж границе парцеле формирати
фиксну ограду. Сви елементи везани за третман и обраду зелених површина у оквиру
комплекса биће дефинисани у фази израде Нацрта плана, у сарадњи са надлежним
институцијама.

Паркирање се планира ван парцеле, у регулацији ободних саобраћајница.

Тачна површина и капацитети комплекса одредиће се током израде нацрта Плана, уз

поштовање норматива, у сарадњи са надлежним институцијама.

Деца школског узраста ће користити капаците постојећих и планираних основних школа у

непосредном окружењу, који ће Нацртом Плана бити детаљније анализирани и одређени.

Установе примарне здравствене заштите (Ј6-Д)

Постојећи депанданс примарне здравствене заштите, укупне БРГП 220m² се задржава у

постојећем стању, у складу са нормативима (површина комплекса m2/становнику грав.
подручја – 0,12-0,36) уз сарадњу са надлежним институцијама у току израде Плана.

Социјална заштита (Ј8)

На парцели у Ломиној 22 се планира објекат јавне намене – установа социјалне заштите.

Капацитети, вертикална и хоризонтална регулација објекта и правила уређења и грађења
биће дефинисани у фази израде Нацрта плана. Висина објекта ће бити уједначена са осталим
објектима у низу у Улици Ломиној (парна страна). У оквиру овог комлекса, планира се простор
за потребе радне јединице из постојеће јединице у Ломиној 17 (не мање од 362m 2 коју сада
користе).

Тачна површина и капацитети комплекса одредиће се током израде нацрта Плана, уз

поштовање норматива, у сарадњи са надлежним институцијама.

Минимални проценат зелених површина у комплексу биће дефинисан у фази израде Нацрта
плана, у сарадњи са надлежним институцијама.

7.1.2. Површине остале намене

Планиране мешовити градски центри

Површине планиране за мешовите градске центре, у складу са типологијом из ПГР Београда,

припадају зони мешовитих градских центара у зони центра Београда – М1.

Површина планирана за мешовите градске центре, у оквиру границе Плана, износи око 3,61
ha.

Мешовити градски центри подразумевају комбинацију комерцијалних садржаја са

становањем у односу становање : пословање 0 - 80% : 20% - 100%. Тачан однос становања и
комерцијалних делатности биће дефинисан у фази израде Нацрта плана;

Овај тип карактерише ивична изградња на регулационој линији у затвореним блоковима са

мешовитом наменом уз поштовање микроамбијенталних карактеристика, нарочито у односу
на нагиб терена и ширину улице у којој се подзона налази. Планира се комбинација
становања, комерцијалних и јавних садржаја у објектима велике спратности. Тачне границе
подзона, параметри и изузеци у оквиру зона ће бити разматрани и дефинисани у фази Нацрта
плана.

15
Планирани урбанистички параметри у зони мешовитог градског центра у зони центра
Београда (М1)

7.3. Предлог основних урбанистичких параметара и процена планиране БРГП

укупно планирано
постојеће (ha)
НАМЕНА ПОВРШИНА (%) (ha) (%)
(оријентационо)
(оријентационо)
површине јавнe наменe
мрежа саобраћајница 1,79 30,2 1,89 31,9
објекти и комплекси јавних служби 0,44 7,4 0,43 7,2
укупно јавнe наменe 2,23 37,6 2,32 39,1
површине осталих намена
мешовити градски центи 3,70 62,4 3,61 60,9
укупно остале наменe 3,70 ПОСТОЈЕћЕ
62,4 УКУПНО
3,61 ПЛАНИРАНО60,9
Остварени
УКУПНО У ОБУХВАТУ ПЛАНАкапацитети 5,93 (оријентационо)
100,0 (пост.+ново) 100,0
5,93
Табела 1 - Табела биланса површина предложених намена (оријентационо) (оријентационо)
Укупна површина Плана 5,93hа 5,93hа
ПОСТОЈЕЋЕ (оријентационо) УКУПНО ПЛАНИРАНО
Нето површина блокова* 4,13hа 3,70hа
(пост.+ново) (оријентационо)
ПовршинеОстварени
јавне намене
капацитети
БРГП објеката и комплекса јавних служби 1 672m 2 4 242m 2
Укупна
Укупноповршина
површине Плана
јавне намене 5,93 hа 1 672m2 5,93hа
4 242m2
Нето површина блокова* 4,14 hа 4,04 hа
Површине осталих намена
Површине јавне намене
БРГП становања 42 360m 2
46 032m 2
БРГП објеката и комплекса јавних служби 1 572 m 2 5 016 m 2
БРГП становања 37
Укупно површине јавне намене 1 572 m2 5 016 m22
Површине осталихградских
намена центара 252m
БРГП мешовитих 0m 2
БРГП становања БРГП комерцијалних
БРГП становања
2
41 224 m 2 садржаја
77 33717m 2976m
БРГП мешовитих градских центара
БРГП комерцијалних садржаја БРГП комерцијалних садржаја
8 200m 2 БРГП комерцијалних
0m 2 садржаја
2
Укупно површине осталих намена 20 393 m50 560m2 58
101208 m2 2
260m
Укупно површине осталих намена 61 617 m2 135 545 m2
УКУПНА БРГП 52 232m2 106 142m2
УКУПНА БРГП 63 189 m2 140 561 m2
Број станова 273 555
Број станова 532 872
Број становника
Број становника 1436
737 1 498
2355
Бројзапослених
Број запослених 337 60 170
1765
Просечан индекс
Просечан индекс изграђености**
изграђености** 1,53 1,3 2,9
3,48
Густина
Густинастановања
становања****** 347 178 583
405
* Без саобраћајне мреже
2
** Просечан индекс изграђености је однос укупне БРГП и нето површине блокова у m
*** Густина становања је однос планираног броја становника и нето површине блокова у ha
Табела 2 - Упоредни приказ укупних постојећих и планираних капацитета – оријентационо

16
 капацитети инфраструктуре
(оријентационо)
апроксимативна једновремена снага Pj=Pj за 340стан. + 2475 kW
планирани вид грејања даљинско грејање
број телефонских прикључака 530
средња дневна потрошња воде Q ср.дн. = 14,62 l /sec
Q пожарни =10,0 l/sec
Q меродавно = 14,62 l/sec
Табела 3 - Табела процењених укупних капацитета инфраструктуре – оријентационо

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПГР БЕОГРАДА

индекс заузет. (З)

индекс заузет. (З)

дир.конт.са тлом

дир.конт.са тлом
макс.спратност /

макс.спратност /
макс.вис.венца/

макс.вис.венца/
мин.% зелених

мин.% зелених
изграђен. (И)
вис.слемена

вис.слемена
макс.индекс
површина у

површина у
ознака зоне

М1.1 70% 32/37 m 10% 4 60% 32/37 m 10%

у складу са
постојећим
објектима у
М1.2 60% 10% 4 60% 32/37 m 10%
улици Краљице
Наталије бр. 38-
40 и 46-48

М1.3 60% 22/25,5 m 10% 4 60% 32/37 m 10%

М1.4 70% 25/28,5 m 10% 4 60% 32/37 m 10%

Табела 4 - Упоредни приказ предложених урбанистичких параметара и параметара ПГР Београда

У фази Нацрта плана прецизно ће се одредити биланси планираних површина, урбанистички

параметри на нивоу парцеле као и планирани капацитети изградње.

8. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА У ПОГЛЕДУ УНАПРЕЂЕЊА НАЧИНА

КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА

Очекивани ефекти планирања су:

• Повећање атрактивности подручја, амбијенталних вредности, стандарда становања;

• Заокруживање просторно-функционалне и обликовне трансформације (овог дела
града);
• Опремање предметног подручја објектима социјалне инфраструктуре;
• Употпуњавање и унапређење важних градских визура и силуете града;
• Смањење дефицита броја паркинг места.

17
Саставни део Елабората за рани јавни увид су и:

II ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

1. ШИРА СИТУАЦИЈА СА ГРАНИЦОМ ОБУХВАТА Р 1: 1000

2. ПОСТОЈЕЋЕ КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА Р 1: 1000
3. ПРЕДЛОГ ПЛАНИРАНЕ НАМЕНЕ ПОВРШИНА Р 1: 1000

III ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА

• Регистрација предузећа
• Лиценца и Изјава одговорног урбанисте
• Одлука о изради Плана детаљне регулације
• Решење о неприступању изради Стратешке процене утицаја плана на животну средину
• Извод из: ПГР грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град
Београд (целине I – XIX), ПГР система зелених површина, ПГР гаража
• Подаци о постојећој планској документацији
• Програмски задатак Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда
• Иницијативе

18