REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE,
TRGOVINE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE

Projekat reforme
poljoprivrede Srbije u tranziciji

STRATEGIJA RAZVOJA
ZEMLjORADNIKOG
ZADRUGARSTVA
U REPUBLICI SRBIJI
- Radna verzija za Javnu raspravu

DAES
Drutvo agrarnih ekonomista Srbije
Beograd, 2011.

INFORMACIJE O JAVNOJ RASPRAVI - RADNA VERZIJA

STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA
U REPUBLICI SRBIJI
Povodom poetka 2012 Meunarodne godine zadruga (12. januar 2012),
Drutvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) stavlja na uvid svim poslenicima
zemljoradnikog zadrunog sektora, nauno-strunoj i ukupnoj javnosti Radnu
verziju teksta Strategije.
Radna verzija teksta Strategije na irilinom ili latininom pismu moe se
preuzeti na sajtu DAES: www.daes.org.rs
Javna rasprava o Radnoj verziji Strategije trajae dva meseca i organizovana
je na dva naina:
1. svi zainteresovani pojedinci svoje komentare, predloge za izmenu i
dopunu, kritike i eventualne polemike sa stavovima drugih uesnika u
toku naredna dva meseca mogu iznositi na posebno obezbeenom portalu
DAES
(molimo
za
strpljenje
pri
pristupu):
http://portal.zzbaco.com/mojo_baco/Forums/Thread.aspx?pageid=14&mi
d=10&ItemID=2&thread=2 ;
2. u skladu sa oekivanim predlozima zadrunih saveza i Ministarstva
poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije
(MPTV RS), u martu 2012-te organizovaemo pet regionalnih skupova i
svodnu raspravu u Beogradu o Radnoj verziji Strategije - ije datume i
mesta odravanja emo objaviti do 1. marta t.g. na www.daes.org.rs
Po zavrenoj Javnoj raspravi, DAES e obaviti konsultacije o pojedinim
pitanjima sa predstavnicima meunarodnih zadrunih asocijacija i organizacija i
uraditi konanu verziju Strategije, koja e po obimu teksta biti znaajno manja, a
po sadraju bez najveeg dela podataka i obrazloenja u fusnotama ija je
svrha u Radnoj verziji teksta da uesnicima Javne rasprave omogui (bez
dodatnog upita autorima i konsultantima) potpunije razumevanje navedenih
stavova i predloga.
Za sve dodatne informacije molimo da poruke upuujete na e-mail
daes@agrif.bg.ac.rs

STRATEGIJA RAZVOJA ZEMLJORADNIKOG ZADRUGARSTVA

U REPUBLICI SRBIJI
SADRAJ
PREDGOVOR
1. UVOD .................................................................................................................................... 1
1.1. Mesto i uloga zemljoradnikog zadrugarstva u razvoju privrede Srbije ............................ 3
1.2. Pravni osnov za donoenje Strategije .............................................................................. 4
1.3. (Ne)definisanost uloge zemljoradnikog zadrugarstva u drugim strategijama i
nacionalnim programima Republike Srbije ........................................................................... 5
1.4. Metodologija izrade Strategije......................................................................................... 6
2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA I ULOGA
DRAVE .............................................................................................................................. 8
2.1. Dananje vienje razvojnog puta zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji ..................... 8
2.2. Osvrt na evoluciju odnosa drave prema zemljoradnikom zadrugarstvu u Srbiji ...... 12
3. ANALIZA STANjA I TENDENCIJA PROMENA U ZEMLjORADNIKOM
ZADRUGARSTVU ........................................................................................................... 14
3.1. Analiza stanja i tendencija promena u zemljoradnikim zadrugama ........................... 14
3.2. Analiza stanja u zadrunim savezima............................................................................ 19
3.3. SWOT analiza zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji ................................................. 22
4. ORGANIZOVANOST I EKONOMSKO-SOCIJALNI POLOAJ ZEMLjORADNIKA U
USLOVIMA NEPOVOLjNOG POLOAJA POLjOPRIVREDE U SRBIJI ................... 26
4.1. Organizovanost i ekonomski poloaj poljoprivrede ...................................................... 26
4.2. Organizovanost i ekonomsko-socijalni poloaj zemljoradnika .................................... 27
5. NUNOST PROMENA U ZEMLjORADNIKOM ZADRUGARSTVU SRBIJE I
USKLAIVANjE SA MEUNARODNOM ZADRUNOM LEGISLATIVOM .......... 30
5.1. Neminovnost promena u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije ................................. 30
5.2. Neminovnost usklaivanja sa meunarodnom zadrunom legislativom ..................... 32
6. VIZIJA I MISIJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE ......................... 34
6.1. Vizija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije.................................................................. 35
6.2. Misija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije ................................................................. 37
7. CILjEVI RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE .................... 40
7.1. Dugoroni ciljevi razvoja zadrunog sektora u poljoprivredi Srbije .......................... 400
7.2. Kratkoroni ciljevi razvoja zadrunog sektora u poljoprivredi Srbije ......................... 43
8. PREDLOZI ZA REAVANjE VANIJIH PITANjA U ZEMLjORADNIKOM
ZADRUGARSTVU SRBIJE ............................................................................................. 47

8.1. Predlozi za reavanje nasleenih imovinskih odnosa u zemljoradnikim zadrugama i

zadrunim savezima ............................................................................................................. 47
8.2. Reavanje odnosa izmeu zadrugara, kooperanata i zaposlenih radnika ..................... 52
8.3. Obrazovanje zadrugara, zadrunih menadera i funkcionera u zadrunim savezima .. 54
8.4. Modeli transformacije kapitala u zadrugama i zadrunim savezima i mogunosti
dokapitalizacije ..................................................................................................................... 57
8.5. Delokrug rada zadrune revizije u zadrugama i zadrunim savezima ......................... 60
8.6. Primena informacionih tehnologija u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije ............... 62
9. STRATEKA PARTNERSTVA U ZADRUGARSTVU SRBIJE ..................................... 66
9.1. Partnerstva u zemljoradnikom zadrugarstvu................................................................ 66
9.2. Poslovno povezivanje zemljoradnikih zadruga sa privrednim drutvima u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede .................................................................................. 70
9.3. Strateka partnerstva zadruga i zadrunih saveza sa zadrunim sistemima u
inostranstvu ........................................................................................................................... 73
10. FINANSIRANjE RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE ..... 76
10.1. Zadruge u sistemu dravnih subvencija i podsticaja ................................................... 76
10.2. Formiranje Zadrunog fonda Srbije ............................................................................ 78
10.3. Potrebe i mogunosti revitalizacije KS u zemljoradnikim zadrugama................. 799
11. ZEMLjORADNIKO ZADRUGARSTVO - GENERATOR EKONOMSKOG,
SOCIJALNOG I KULTURNOG RAZVOJA SRBIJE ..................................................... 81
11.1. Uloga i znaaj zemljoradnikog zadrugarstva u ekonomskom razvoju agro-ruralne
privrede ................................................................................................................................. 81
11.2. Zemljoradniko zadrugarstvo podrka socijalnom i kulturnom razvoju lokalne
zajednice ............................................................................................................................... 83
11.3. Doprinos zadrugarstva odrivom razvoju agro-ruralne privrede ............................... 85
12. PRELIMINARNI PROGRAM IMPLEMENTACIJE I MONITORING REALIZACIJE
STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE .......... 87

Predgovor
"Strategija razvoja zemljoradnikog zadrugarstva u Republici Srbiji" (u daljem tekstu:
Strategija) uraena je kao Potprojekat AE002 u okviru "Projekta reforme poljoprivrede Srbije
u tranziciji" (STAR). Izradu Strategije je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPTV), u saradnji sa Meunarodnom bankom
za obnovu i razvoj i Globalnim fondom za zatitu ivotne sredine.
Strategiju je realizovalo Drutvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) u toku 2011.
godine, a lanovi tima su: prof. dr Miladin M. evarli rukovodilac, prof. dr Zorka Zaki,
mr Marija Nikoli koordinator anketnog istraivanja, prof. dr Lazo Mihajlovi, dipl. in.
ore Bugarin, prof. dr Danilo Tomi, mr Bogdan ivanovi, dipl. in. Radovan Baovi,
prof. dr Constatine Iliopouloss (Grka), prof. dr Franci Avsec (Slovenija), prof. dr Kaveh
Sarmast (Iran), dr Richard Simmons (Velika Britanija), Prof. dr Henricus Raemaekers
(Holandija), i dipl. in. Zoran Stareina (Hrvatska).
Na osnovu priloga lanova tima i raspoloivih izvora literature i podataka, tekst
Strategije su napisali prof. dr Miladin M. evarli i prof. dr Zorka Zaki.
lanovi tima i DAES izraavaju zahvalnost predstavnicima svih zadruga, zadrunih
saveza, dravnih i drugih institucija u Srbiji i inostranstvu, anketarima i saradnicima koji su
doprineli izradi Strategije.

1. UVOD
Zemljoradniko zadrugarstvo je vaan deo ekonomsko-socijalnog preduzetnitva u
poljoprivredi i na seoskim podrujima u Srbiji.
Svrha Strategije je da afirmie i u zadrunoj praksi primeni: meunarodno priznate
elemente identiteta zadruge, osnovne kategorije organizovanja i funkcionisanja zadrugarstva i
potrebne nivoe implementacije Strategije.
Predmet "Strategije razvoja zemljoradnikog zadrugarstva u Republici Srbiji" (u daljem
tekstu: Strategije) je sagledavanje dosadanjeg razvoja, ocene sadanjeg stanja i aktuelnih
pitanja budueg razvoja ovog zapostavljenog, a strateki veoma znaajnog sektora
poljoprivrede, kao i da definie mere i aktivnosti za njegovu reafirmaciju, svestraniji i ubrzani
razvoj.
Meunarodno priznata tri konstitutivna elementa identiteta zadruge (1995) po
kojima se osnivaju i posluju zadruge i zadruni savezi kao pravna lica u zadrunom sektoru
Srbije su: definicija zadruge, zadrune vrednosti i zadruni principi.1 Deo elemenata identiteta
zadruge primenjuje se i u poslovanju zadrunih preduzea, iji je kapital u veinskom ili
potpunom vlasnitvu osnivaa i po osnivanju eventualno prikljuenih deoniara - ulagaa iz
zadrunog sektora.
Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruenih da bi zadovoljili svoje
zajednike ekonomske, socijalne i kulturne potrebe i elje kroz zajedniki posedovano
demokratski kontrolisano preduzee.
Zadrune vrednosti ine osnovne (samopomo, jednakost, demokratija, pravednost,
solidarnost i samoodgovornost) i etike vrednosti (potenje, otvorenost, briga za druge i
drutvena odgovornost).
Zadruni principi su: dobrovoljno i otvoreno lanstvo, demokratska kontrola lanova,
ekonomska participacija lanova, autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i
informisanje; meuzadruna saradnja i briga za zajednicu.
Osnovne kategorije organizovanja i funkcionisanja zadrugarstva su: zadruni pokret,
zadruni sistem i zadruni sektor.
Zadruni pokret ine ljudi i ideje posveeni zadrugarstvu kao pokretu "za sva vremena" i
modelu interesnog udruivanja "za sve ljudske aktivnosti".
Zadruni sistem ine zadruge drugog stepena odnosno savezi (alijanse) koji mogu biti
teritorijalni (osnovni, regionalni, pokrajinski, nacionalni i meunarodni) i sektorski po
delatnostima u kojima posluju zadruge lanice (poljoprivredni, potroaki, kreditni, stambeni,
zanatski, ...). Zadruni savezi se mogu osnivati i kao poslovne asocijacije radi obavljanja
poverenih poslovnih funkcija udruenih zadruga.

XXXI ICA Congress (1995:3-29)

2
Zadruni sektor ukljuuje ekonomiju koju vode zadruge, zadruni savezi i zadruna
preduzea. On se razlikuje od ostala tri sektora savremene ekonomije: privatnog ili profitnog,
javnog ili dravnog i neprofitnog sektora. Zadrugarstvo kao oblik ekonomsko-socijalnog
preduzetnitva, predstavlja vaan deo nacionalne ekonomije, u ovoj Strategiji je razmatrano
na tri nivoa: mikro, mezo i makro to predstavlja bitnu odrednicu svrhe donoenja
Strategije.
Na mikro nivou Strategija je usmerena na individualna poljoprivredna gazdinstva, sa
ciljem da istakne prednosti koje njihovi vlasnici mogu imati osnivanjem i/ili pristupanjem
zadruzi. Imajui u vidu postojeu agrarnu strukturu, najvei deo porodinih poljoprivrednih
gazdinstava odnosno malih i srednjih proizvoaa nemaju dugoronu perspektivu u
samostalnom nastupanju na tritu, te neka forma udruivanja predstavlja neminovnost.
Zemljoradnike zadruge, kao jedan od moguih i tradicionalno proverenih oblika udruivanja
tih proizvoaa, ostvaruju koristi koje treba da budu transparentno iskazane za svoje lanove,
ali i za lokalnu zajednicu, a posredno i za ukupnu privredu.
Na mezo nivou Strategija je usmerena na zemljoradnike zadruge i prua im smernice za
maksimalno korienje potencijala i ostvarenje postavljenih ciljeva, putem zadovoljavanja
potreba svojih lanova. Strategija, dalje, ukazuje na potrebu udruivanja primarnih
zemljoradnikih zadruga u sekundarne zadruge i formiranje zadrunih preduzea prvenstveno
u cilju prerade poljoprivrednih u prehrambene proizvode. Prodajom finalnih prehrambenih
proizvoda zadruge postaju konkurentnije na tritu i generiu vei profit i na osnovu toga
znaajno unapreuju ekonomski poloaj lanova. Svrha Strategije je i da ukae kako zadruni
savezi mogu na najbolji nain da podre razvoj zemljoradnikih zadruga. Zadruni savezi
treba da budu servis i asocijacija udruenih zemljoradnikih zadruga, da identifikuju i na to
efikasniji nain zadovolje potrebe svojih lanica. To znai da zadruni savezi treba da
organizuju obuku iz oblasti zadrugarstva, menadmenta, trita i marketinga za rukovodioce i
lanove zadruga, predstavljaju zadruge pred dravnim organima, tite zadruge od nepovoljnih
spoljanjih uticaja (monopol, damping i dr.) i u potpunosti podravaju razvoj zemljoradnikih
zadruga.
Na makro nivou Strategija je usmerena da prui informacije dravnim organima o
znaaju zemljoradnikih zadruga za poljoprivredu i ukupnu ekonomiju, kao i da predloi
akcije koje vlada treba da preduzme u cilju stvaranja povoljnog okruenja za razvoj zadruga.
Ovo se odnosi, pre svega, na savremen i primenljiv zakon o zadrugama usklaen sa
meunarodnim zadrunim pravom, doslednu primenu Strategije, odnosno stvaranje okruenja
bez prepreka u kojem zadruge mogu maksimalno da realizuju svoje potencijale. U cilju
afirmacije zadrugarstva i ukljuivanja svih zadrunih poslenika u realizaciju Strategije
neophodno je pored zadrugara, zadruga, zadrunih preduzea i zadrunih saveza
institucionalizovati i aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo u odsustvu Opteg
zadrunog saveza ("krovnog" saveza), kao i lanova Zadrunog pokreta. Istovremeno,
Strategija je usmerena i prema: (1) meunarodnim zadrunim organizacijama (ICA, Coop
Europe, COPA COGECA); (2) meunarodnim organizacijama koje podravaju zadrugarstvo
(UN, UNDP, ILO, European Commission, ...); (3) zadrugama partnerima u svetu kao dokaz
potovanja principa i garancija otvorene i ravnopravne zadrune saradnje.

1.1. Mesto i uloga zemljoradnikog zadrugarstva

u razvoju privrede Srbije
Jedan od znaajnijih razloga izrade ove Strategije je ne samo to to se zadruni sektor u
celini, a posebno sektor zemljoradnikog zadrugarstva nalazi u velikoj krizi, ve i zbog toga
to zadruna forma organizovanja predstavlja izazov i ansu budueg razvoja agroprivrede i
ruralne ekonomije u Srbiji.
Zemljoradnike zadruge (ZZ) su, pored individualnih poljoprivrednih gazdinstava (IPG) i
poljoprivrednih preduzea (PP), jedan od tri oblika privrednih subjekata u poljoprivredi
Srbije.
Zemljoradnike zadruge su najbrojnije (1.587) i ine 66,6% od ukupno 2.383 zadruge
svih vrsta u Srbiji (april 2011).2 Meu navedenim zemljoradnikim zadrugama su i 202
zadruge u kojima se pokree steajni postupak (prema spisku Narodne banke Srbije), tako da
se moe raunati sa brojem od 1.385 aktivnih zemljoradnikih zadruga. Ipak, dominantnost
zemljoradnikih u ukupnom broju zadruga je konstanta u dosadanjem razvoju zadrugarstva
Srbije.
Zemljoradniko zadrugarstvo je, prema pokazateljima za 2010. godinu, dominantno u
ukupnom zadrugarstvu Srbije ne samo prema ueu u ukupnom broju zadruga, ve i prema
broju (6.292) i ueu (79,6%) radnika zemljoradnikih zadruga u ukupnom broju zaposlenih
u svim vrstama zadruga, kao i zbog toga to su ostvarile 59 milijardi dinara ili 86% prihoda
ukupnog zadrugarstva Srbije.3
Uee BDV zemljoradnikih zadruga koje su svrstane u sektor A (Poljoprivreda, lov i
umarstvo) iznosi 81,5% BDV ukupnog zadrugarstva Srbije u 2009. godini. Meutim, uee
BDV zemljoradnikog zadrugarstva u BDV sektora A nesrazmerno je malo (1,5%) u odnosu
na broj vlasnika zemljoradnikih gazdinstava kao potencijalnih zadrugara i njihove
proizvodne kapacitete i proizvodnju.4 To namee potrebu reafirmacije svih oblika udruivanja
zemljoradnika i posebno pospeivanja njihovog znaajno veeg poslovanja u zemljoradnikim
zadrugama. Zato je neophodno da drava razvoj zemljoradnikog zadrugarstva pospeuje
posebnim subvencijama i drugim podsticajima.
Mesto i uloga zemljoradnikog zadrugarstva odreeni su, ne samo brojem zadruga,
zadrugara i zaposlenih u zadrugama odnosno njihovom imovinom i rezultatima poslovanja,
ve prvenstveno njihovom sposobnou da organizuju udruivanje vlasnika i/ili lanova
domainstava koja poseduju individualna poljoprivredna gazdinstva (778.891 gazdinstava,
2002), kao i da ekonominije koriste njihove demografske (2,536.378 lica koja ive na IPG ili
33,8% od ukupno 7,498.001 stanovnika u Srbiji, odnosno 817.052 poljoprivrednih stanovnika
ili 10,9% ukupnog stanovnitva koje ivi iskljuivo od prihoda iz poljoprivrede, 2002) i
agrarno-proizvodne kapacitete (4,107 miliona ha ili 82,3% poljoprivrednih povrina; 1,380

Obraun autora prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije, Beograd, april 2011.
Analiza o uslovima privreivanja i finansijskih pokazatelja poslovanja zemljoradnikih zadruga u 2010. godini.
Zadruni savez Srbije, Beograd, 2011, str. 15-16.
4
Satelitski rauni zadrunog sektora u Republici Srbiji, 2009. godine. RZS, Beograd, 2011, str. 32.
3

4
miliona ili 91,0% ukupnog broja uslovnih grla stoke; 2010), kao i da poveaju njihovo uee
u otkupu poljoprivrednih proizvoda (51%, 2010).5
Zemljoradnike zadruge su znaajne i kao "socijalna preduzea" za smanjenje siromatva
svojih lanova i odrivost njihovih gazdinstava u uslovima globalizacije proizvodnje i
liberalizacije trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a posebno u periodu ekonomske
krize. Takoe, meu "est oblika organizacija koji u potpunosti ili priblino odgovaraju
konceptu socijalnog preduzea",6 poljoprivredne zadruge dominiraju i ine 57,8% ukupnog
broja "socijalnih preduzea" u Srbiji (2008).7
Zemljoradniko zadrugarstvo ima poseban znaaj ne samo za razvoj poljoprivrede, ve i
drugih neagrarnih delatnosti u svim lokalnim zajednicama na ruralnim podrujima, jer je
siromatvo ruralnog stanovnitva znaajno vee nego urbanog i to na podruju svih regiona,
ukljuujui i Beograd.8 Time poljoprivredne zadruge znaajno doprinose realizaciji veeg
broja milenijumskih ciljeva (2000), posebno prvog milenijumskog cilja o nunosti
"iskorenjavanja ekstremnog siromatva i gladi" koji je ukljuen i u "Nacionalnu strategiju za
smanjenje siromatva" (2003) sa proklamovanim zadacima da Srbija do 2015. godine "smanji
stopu nezaposlenosti za najmanje 50%" i "prepolovi stopu siromatva ukupnog stanovnitva i
iskoreni glad."9
Uspeniji razvoj zemljoradnikih zadruga mogu je u sadejstvu sa zadrugama u drugim
privrednim i neprivrednim delatnostima, pre svega sa tedno-kreditnim - koje su u Srbiji
praktino eliminisane 2005. godine,10 i potroakim - koje su zapostavljene u odnosu na
propisima neregulisano snabdevanje posredstvom sindikalnih organizacija i naroito pod
uticajem tzv. sive ekonomije odnosno nelegalnog trinog poslovanja.

1.2. Pravni osnov za donoenje Strategije

Dokumenta koja ine pravni osnov i resornu nadlenost MPTV za donoenje ove
Strategije su:
Ustav Republike Srbije (2006; lan 85) propisuje da se "Jeme se privatna, zadruna i
javna svojina, kao i da "Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu.11
5

Obraun autora prema rezultatima Popisa 2002. i Statistikog godinjaka Srbije 2010, RZS, Beograd.
Cveji Slobodan, Babovi Marija, Vukovi Olivera (2008:9)
7
Ibid, str. 37. Vie o poljoprivrednim zadrugama kao organizacijama samopomoi vidi str. 72-75.
8
Napredak u realizaciji milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji. Vlada RS i UN, UNDP Serbia,
Beograd, 2009, str. 21.
9
Ibid, str. 13.
10
Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003) postojala je
mogunost da poslove prikupljanja novanih uloga na tednju i plasmana tih sredstava mogu da obavljaju i
tedno-kreditne zadruge. Meutim, donoenjem Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005)
propisano je da te poslove mogu obavljati iskljuivo banke, a tedno-kreditnim zadrugama ostavljen je rok od
godinu dana da prikupe osnivaki ulog, iji novani deo (lan 12) iznosi 10.000.000 Evra i da se transformiu
u banku. To, naalost, nije uspela da uradi nijedna od tedno-kreditnih zadruga u Srbiji. Istim Zakonom, u
lanu 142, predvieno je da druga finansijska organizacija osnovana po prethodnom Zakonu moe u roku od
godinu dana da svoj status uskladi sa odredbama novog Zakona na jedan od sledea tri naina: (1) da se
transformie u banku, (2) da se pripoji banci, (3) da prestane da radi.
11
Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006. U odreenom kontekstu, ustavno-pravni poloaj
zadrunog sektora regulisan je i u pojedinim zemljama lanicama EU: Bugarska, Grka, Italija, Maarska,
Malta, Poljska, Portugal, panija,... Vie o tome videti: Nikoli Marija (2009:91-104)
6

5
Zakona o Vladi (2005; lan 45): "Strategijom razvoja Vlada utvruje stanje u oblasti iz
nadlenosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. 12
Zakona o ministarstvima (2011; lan 8): MPTV "obavlja poslove dravne uprave koji
se odnose na: strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije; ... 13
Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2009; lan 3): "Poljoprivredna politika i
politika ruralnog razvoja sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja
Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za
ruralni razvoj.14
Shodno napred navedenom, po usvajanju Strategije, resorno ministarstvo i Vlada treba da
iniciraju i finansijski podre izradu Nacionalnog programa razvoja zemljoradnikog
zadrugarstva.
Posebno treba istai da u organizacionoj strukturi MPTV RS, u periodu od 2004. do
2011. godine, nije postojao nijedan institucionalni nivo (sektor, odeljenje, ekspertska grupa)
koji se bavio zemljoradnikim zadrugarstvom. Pored toga, ve dugo traje procedura
usaglaavanja novog Zakona o zadrugama u Vladi Srbije, koji bi po opteusvojenom i pravno
formalnom stavu trebalo da proizilazi iz stavova Strategije, a ne da isti bude koncipiran i
donet pre usvajanja ove Strategije.

1.3. (Ne)definisanost uloge zemljoradnikog zadrugarstva

u drugim strategijama i nacionalnim programima
Republike Srbije
U Srbiji je tokom vie od jedne decenije (posle 2000-te) donet zapaen broj stratekih
dokumenata, u kojima se sagledava problematika razvoja tokom tranzicionog perioda.
Naalost, u ovim dokumentima nema sadraja koji bi ukazivali na znaaj zemljoradnikog
zadrugarstva. Ovakav odnos prema zadrugarstvu Srbije u celini doveo je do njegovog
uruavanja, pa i do pojmovnih konfuzija u praksi. U takvim okolnostima postojee
zemljoradnike zadruge, liene horizontalnog i vertikalnog povezivanja sa drugim privrednim
subjektima, su udaljene od ionako nedovoljno razvijenog domaeg trita zbog ega su ne
samo zadrugari, ve i mnogi potroai poljoprivredno-prehrambenih proizvoda lieni
potencijalne i realno ostvarive koristi.
U vie od 100 nacionalnih strategija i programa donetih u Srbiji posle 2000. godine,
pojedini aspekti zemljoradnikog zadrugarstva u manjoj meri obraeni su u:
Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije (SRPS, 2005) gde se, u podtaki 6.6.
Poljoprivredne zadruge, kao jedan od zadataka u njenoj realizaciji posebno istie: "Potrebno
je utvrditi strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji.15
Nacionalnom programu za poljoprivredu od 2010. do 2013. godine (NPP, 2010) gde
se u taki 2. Korienje dodatnih sredstava - Unapreenje kapaciteta na nivou

12

Zakon o vladi. "Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 - ispravka, 101/2007, 65/2008 i 16/2011
Zakon o ministarstvima. "Sl. glasnik RS", br. 16/2011
14
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju. "Sl. glasnik RS", br. 41/2009
15
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. "Sl. glasnik RS", br. 78/2005
13

6
poljoprivrednog gazdinstva, navodi kao zadatak "2) udruivanje organizacija poljoprivrednih
proizvoaa (zadruge, udruenja).16
Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine (NPRR, 2011)
"zadruge poljoprivrednika su istaknute kao "jedno od reenja za "podizanje kapaciteta za
prijem, skladitenje, pakovanje i pripremu za plasman na trite poljoprivrednih
proizvoda.17 Ovo je, meutim, samo jedan od segmenata znaajno sveobuhvatnije uloge
zemljoradnikih zadruga u razvoju poljoprivrede i sela.
U ostalim strategijama i nacionalnim programima razvoja, naalost, zemljoradniko
zadrugarstvo nije bilo ak ni predmet osvrta. To ukazuje na optedrutveno neprepoznavanje
njegovog znaaja u ambijentu agrarne strukture sa dominacijom sitnih gazdinstava i njihovom
neorganizovanou u zadruge radi zajednikog konkurentnijeg nastupa na tritu nabavke
inputa i sredstava rada za potrebe zadrugara (i kooperanata) i organizovanog plasmana
njihovih trinih vikova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i generatora
sveukupnog razvoja lokalnih zajednica posebno na ruralnom podruju koje ini 85,1%
teritorije i 82,8% naselja u kojima je (prema Popisu 2002) ivelo 55,5% ukupnog stanovnitva
Srbije.18

1.4. Metodologija izrade Strategije

U izradi Strategije koriena su dva metodoloka pristupa: teorijska analiza postupka
izrade strategija razvoja (istorijski, socioloki i normativni metodi) i adekvatni matematikostatistiki metodi.
Teorijska analiza specifinosti postupka izrade strategije razvoja zemljoradnikog
zadrugarstva koriena je u razmatranju sva tri nivoa zadrune strukture: mikro (primarne
zadruge), mezo (sekundarne zadruge - zadruna preduzea i zadruni savezi) i makro
(zadruni sistem i zadruni sektor na nacionalnom i meunarodnom nivou).
Sistematizovana ocena stanja i mogunosti razvoja zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji
prikazana je i primenom SWOT analize.
Analiza sadraja relevantne literature i legislative iz oblasti zadrugarstva i posebno
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji i u Evropi doprinela je formulisanju odgovarajuih
zakljuaka.
Matematiko-statistiki metodi korieni su u analizi raspoloivih podataka (RZS, APR,
RZS, ZSS, ZSV, USAID, Jaeren Produktutvikling, ...) i oceni stavova direktora i zadrugara
prikupljenih metodom anketa (DAES, 2008. i 2011) - obraenih u programu SPSS.
Saznanja autora steena in field prilikom poseta i razgovora sa zadrunim funkcionerima,
direktorima zadruga i zadrugarima u Srbiji i inostranstvu bila su naroito znaajna za pisanja
teksta Strategije.
Posebno treba ukazati na poveano interesovanje istraivaa za sektor zadrugarstva u
Srbiji, budui da je u poslednjih nekoliko godina realizovano pet znaajnih istraivakih
projekta u ovoj oblasti:
16

Nacionalni program za poljoprivredu od 2010. do 2013. godine. "Sl. glasnik RS", br. 83/2010
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine. "Sl. glasnik RS", br. 15/2011; str. 108.
18
Obraun autora prema Geografskim indikatorima u Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do
2013. godine, "Sl. glasnik RS, broj 15/2011; str. 7.
17

7
Uloga zadruga u smanjenju siromatva u Srbiji, koji su realizovali Drutvo agrarnih
ekonomista Srbije, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i University of Stirling
(UK), Beograd, 2008-2009;19
Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, koji je realizovao UNDP Serbia, Beograd,
2008; u kome su obraivane i zadruge kao socijalna preduzea;20
Satelitski rauni zadrunog sektora u Republici Srbiji 2009. godine, koji je realizovao
Republiki zavod za statistiku, uz podrku Evropske komisije Direktorata za preduzea i
industriju i Okvirni program za inovativnost i konkurentnost, RZS, Beograd, 2011;21
Unapreenje organizacije rada zemljoradnikih zadruga u Srbiji po norvekom
modelu, koji je sufinansiran sredstvima Jaeren Produktutvikling, a parteri su bili MPV,
Institut za primenu nauke u poljoprivredi Beograd, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,
vodoprivredu i umarstvo AP Vojvodine i Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Srbije;
Beograd, 2010;22 i
Ova Strategija razvoja zemljoradnikog zadrugarstva u Republici Srbiji, koju je, u
okviru STAR Project, veim delom finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede Republike Srbije, a sufinansiralo i realizovalo Drutvo agrarnih ekonomista
Srbije uz uee domaih i inostranih konsultanata, Beograd, 2010-2012.
Ova Strategija se odnosi samo na razvoj zemljoradnikog zadrugarstva, kao
najznaajnijeg i najobimnijeg dela zadrunog sektora u privredi Srbije. Mada ne pokriva
druge vrste zadruga iz zadrunog sektora, ova Strategija na svojevrstan nain predstavlja
osnovu za donoenje budue Strategije razvoja zadrunog sektora u Republici Srbiji, npr. za
vremenski period do 2020 ili 2025. godine, iz koje bi proizala potpuno nova regulativa o
zadrugama: ili kodeks o zadrugama (osnovne odredbe, opte odredbe o zadruzi, posebne
odredbe o posebnim zadrugama, odredbe o udruivanju zadruga i prelazne i zavrne odredbe)
ili jedan novi pristup optem zakonu o zadrugama i veem broju posebnih zakona o pojedinim
vrstama zadruga, koji bi se pripremili i doneli istovremeno a njihova reenja meusobno
usaglasila i sa reenjima u drugim propisima. Na primer, u Strategiji se samo kao ilustracija
njihovog znaaja ukazuje na znaaj tedno-kreditnih zadruga, tj. tedno-kreditnih slubi u
funkciji povoljnijeg finansijskog poslovanja zemljoradnikih zadruga, iako nam je poznato da
je njihov opti znaaj za razvoj zadrugarstva uopte nemerljiv.

19

Rezultat ovog Projekta je vei broj radova naveden u Literaturi ove Strategije pod rednim brojevima XY
Rezultat ovog Projekta je istoimena publikacija iji su autori navedeni u Literaturi ove Strategije pod rednim
brojem XY
21
Rezultat ovog Projekta je istoimena publikacija iji su bibliografski podaci navedeni u Literaturi ove Strategije
pod rednim brojem XY
22
Rezultat ovog Projekta su i dve publikacije: (1) Zemljoradnike zadruge u Srbiji analiza stanja, Beograd,
2010; i (2) Udruenja poljoprivrednika u Republici Srbiji analiza stanja, Beograd, 2010.
20

2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG

ZADRUGARSTVA I ULOGA DRAVE
Hronologiju razvoja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije savremenici smetaju izmeu
legende o utemeljenoj tradiciji koja slui za ponos i stranputica tokom avanturistikih
eksperimenata ije posledice se oseaju do danas. One su jasno vidljive u konfuziji i
neshvatanju pravog znaaja ove unikatne organizacije kroz koju se moe vizionirati poloaj
sitnih poljoprivrednika za 21. vek. Sa stanovita istorijske retrospektive, razvojni put
zemljoradnikog zadrugarstva Srbije, koji traje skoro 120 godina, obeleen je usponima i
padovima, kojima je, manje ili vie, doprinosila i drava. U tom smislu moe se identifikovati
tipinih pet razvojnih faza zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji.

2.1. Dananje vienje razvojnog puta zemljoradnikog

zadrugarstva u Srbiji
2.1.1. Prva faza obuhvata prelazak srpskog sela iz feudalizma u prvobitno-liberalni
kapitalizam gde je siromani seljak prinuen da se za novane pozajmice obraa gradskom ili
seoskom zelenau to ga esto vodi u propast. Spas se nazire u zadrunom organizovanju.
Pojedini autori istiu da su prvu zadrunu organizaciju na teritoriji dananje Republike Srbije
formirali doseljeni Slovaci 1844. godine u Bakom Petrovcu - "Gazdovsk spolok"
(Udruenje poljoprivrednika),23 a potom i druge zadruge na teritoriji AP Vojvodine.24
Meutim, u Meunarodnom zadrunom savezu i u naoj istoriji zadrugarstva se kao prva
zadruga u Srbije navodi kreditna zemljoradnika zadruga (Rajfajzenovog tipa) osnovana
1894. godine kao "Vranovska zemljoradnika zadruga" u istoimenom selu kod Smedereva,25 a
23

Triva Krstonoi, poznati autor prvih radova iz istorije zadrugarstva u Vojvodini, istie da prve zadruge u
Vojvodini"... nisu bile organizacije sa zadrunom unutranjom strukturom, ve udruenja". Vie o tome u
radu: Kigeci J., Vitez M. (1994:19-27)
24
Posle nje, na dananjoj teritoriji AP Vojvodina formirane su: "Zemljodelska zadruga" u Titelu (1868), Zadruga
za zajedniko zakupljivanje zemljita i njegovu zajedniku obradu u Rumi (1883), ... Vie o tome u radu:
Ranelovi V., Zaki-Vujatovi Zorka, Mandi S. (1994:13-18)
25
"Vranovska zemljoradnika kreditna zadruga" u Vranovu kod Smedereva osnovana je potpisivanjem ugovora
29 seljaka osnivaa 11. aprila (po starom kalendaru: 29. marta) 1894. godine. Neverovatno zvui, ali je istinito
da je "Dom zadrugara" dvospratna zgrada koju su 1930. godine sagradili zadrugari prve srpske zadruge,
umesto da bude MUZEJ SRPSKOG ZADRUGARSTVA, nije vie u posedu zadrugara niti zadrunog sektora
uopte. Ona je, tokom viedecenijskih i brojnih integraciono-dezintegracioni procesa u naoj poljoprivredi
bez naknade prevedena u vlasnitvo NEzadrunog posednika. ak su i ekonomsko dvorite, upravna zgrada
i magacini zadruge u Vranovu, posle viegodinjeg prestanka njenog rada, preneti u imovinu ZZ "Mihajlovac"
u Mihajlovcu, koja je iste "drala" u potpuno zaputenom stanju i van funkcija potrebnih poljoprivrednicima i
selu. O tome je prof. dr Miladin M. evarli, prilikom obilaska poslovnog podruja Zadrunog saveza
Branievskog i Podunavskog okruga Poarevac, sa inokonsultantom na izradi ove Strategije prof. dr
Henricus Reamaekers (PUM, Holandija), a u prisustvu mr Bogdana ivanovia predsednika okrunog
saveza i asistentkinje mr Marije Nikoli, snimio seriju fotografija sa dokazima nebrige o zadrunoj imovini
prve srpske zemljoradnike zadruge, koju je dostavio MPTV RS, ZSS i svim pokrajinskim i regionalnim
odnosno okrunim zadrunim savezima. Nakon toga je ZZ "Mihajlovac" iste osposobila za obavljanje
osnovnih funkcija i rad sa poljoprivrednicima sela Vranovo. Vie o tome videti na: http://www.agroservis.rs/uvranovu-mestu-gde-je-osnovana-prva-zadruga-u-srbiji

9
potom se ovaj tip zemljoradnikih zadruga iri po svim krajevima Srbije. Takav uspon
srpskog zadrunog pokreta prepoznat je i izvan zemlje to je malu Kraljevinu Srbiju dovelo
meu 12 zemalja sveta iji su nacionalni zadruni savezi osnivai Meunarodnog zadrunog
saveza (MZS) u Londonu (1895). Uz manja usporavanja tokom Balkanskih ratova (19121913), srpsko zadrugarstvo u celini, a posebno zemljoradniko bilo je u usponu. Na primer,
1895. godine bilo je samo pet zemljoradnikih zadruga, a 1913-te njihov broj je povean na
782 zadruge.26 Prema tome, srpsko zadrugarstvo je imalo bogatu tradiciju u kojoj su praeni
razvojni koraci zadrunog pokreta Evrope to je nastavljeno i u narednoj fazi sve do poetka
1940-ih.
2.1.2. Druga faza pokriva period razvoja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije u okviru
zajednike drave pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevina
Jugoslavija. Ova faza zapoinje unoenjem vlastite tradicionalne i novije zadrune politike u
zajedniki junoslovenski projekat podrke zadrunom pokretu. Na Prvom zadrunom
kongresu (1919) odlueno je da objedinjeno jugoslovensko zadrugarstvo nastavi delovanje u
skladu sa zadrunim pokretom sveta (International Co-operative Aliance - ICA). Sledei ovaj
put, novoformirani Glavni zadruni savez (1919) ulanjen je u MZS (1924). Uprkos prateim
problemima (to se naroito odnosi na pogaanja izmeu pojedinih zadrunih struktura koje
su unete u zajedniku dravu) Srbija je postigla znaajne rezultate u domenu zadrugarstva.
Ve krajem 1920-ih zadrugarstvo je, pored brojnih tekoa, dostiglo velike brojeve u
zadrugama, u ljudima kao zadrugarima i pokazateljima ekonomskog napretka, kako to navodi
Mihajlo Avramovi.27 Pred poetak rata (1939) bilo je ukupno 3.647 zadruga, od kojih 1.819
nabavno-prodajnih, 1.077 kreditnih i 751 specijalizovana.28 Zahvaljujui velikom broju umnih
ljudi koji su se ukljuili u pomaganje razvoja zadrugarstva u selu, Srbija je uspela da koraa
uporedo sa ostalim svetom kome je cilj stvaranje boljeg drutva na naoj planeti - drutva u
kome bi ovek iveo uz dignitet, uivajui pravedniju raspodelu bogatstva koje stvara svojim
radom.
2.1.3. Trea faza zapoinje posle drugog svetskog rata i traje do kraja 1980-ih.
Karakteristina je po preispitivanju "starih oblika zemljoradnikog zadrugarstva" kojim e se
najbre izvriti "socijalistiki preobraaj poljoprivrede" radi spreavanja "jaanja
kapitalistikih elemenata u selu i poljoprivredi". Agrarna reforma (1945) pruila je osnovu za
odabrani model nove zadruge pod nazivom seljaka radna zadruga (SRZ). Ovaj
avanturistiki eksperiment sproveden je na itavom YU prostoru po uzoru na sovjetski model
26

Vek i po zadrugarstva, Zadruni savez Jugoslavije, Beograd, 1995.

O ovim "velikim brojevima" svedoe sledei podaci: preko 2 hiljade raznih vrsta zadruga; 100 hiljada
zadrugara; 200 miliona dinara u razliitim oblicima kapitala; 15 miliona dinara u nedeljivim zadrunim
fondovima od kojih se sme troiti samo ostvarena kamata; Dravni fond od Klasne lutrije u vrednosti 2
miliona dinara; Dravni fond od Ministarstva finansija u godinjoj vrednosti 50 hiljada dinara; dravna zgrada
za mali magacinski prostor zadrune robe; zgrada i zemljite stare narodne skuptine; Zadruni fond engleskih
zadruga u vrednosti preko 1,5 miliona dinara (poklon za postradale zadruge i zadrugare u ratu); mnogobrojne
povlastice u pogledu svih taksa, poreza, prireza, potarine i carina; Zakon o zadrugama; ugledno mesto
zadrugarstva u meunarodnom zadrunom pokretu koje je stvorila jedna ogromna plejada ljudi - onih koji su
direktno angaovani u zadrunom sistemu (poev od zadruga do zadrunih saveza) i onih koji su se svesrdno
ukljuili u pomaganje razvoja zadrugarstva na selu (preko 700 uitelja, preko 500 svetenika i mnogobrojnih
ljudi iz drugih profesija). Preuzeto iz govora Mihajla Avramovia prilikom proslave njegove
sedamdesetogodinjice, Zadruna biblioteka Saveza nabavljakih zadruga dravnih slubenika, broj 9,
Beograd, 1935, str. 66-67.
28
Podaci su preuzeti iz rada Radovanovi B. (1971:32).
27

10
kolektivizacije. Mada je ovaj model formalno naputen (1953), sutina zadrune politike je
ostala ista tako to joj je krajnji cilj bio "podrutvljavanje poljoprivrede", a to znai postepeno
prerastanje sitne u krupnu drutvenu poljoprivredne proizvodnju. U tom kontekstu stara
nabavno-prodajna zadruga je promovisana kao novi tip zadruge pod nazivom "Opta
zemljoradnika zadruga" (OZZ). Ovoj zadruzi je namenjena uloga da seljake, kroz razliite
oblike saradnje, artikulisane u zvaninom modelu "socijalistike rekonstrukcije poljoprivrede"
pod nazivom kooperacija, prevede u "radnike" koji e proizvoditi jevtinu hranu za odravanje
standarda urbane populacije.29 Na taj nain seljaci su bili onemogueni da se poslovno
organizuju kroz svoj tradicionalni zadruni sistem uz objanjenje zvaninika u kreiranju
agrarne politike da "ulaganje sredstava u zadruni sektor ne znai ulaganje u socijalistiki
sektor".30 Prema podacima iz 1956. godine je bilo ukupno 3.156 zadruga u poljoprivredi
Srbije (2.324 u centralnoj Srbiji i 832 u Vojvodini), od ega 2.486 optih zemljoradnikih
zadruga, 505 seljakih radnih zadruga i 165 specijalizovanih poljoprivrednih zadruga (109
stoarskih i mlekarskih, 29 vinogradarsko-vinarskih i voarskih, 21 pelarska, 11 ribarskih i 6
ostalih specijalizovanih zadruga).31 Uz to, i sama OZZ je poetkom 1960-ih
"metamorfozirana" u samoupravno poljoprivredno preduzee.32 Kao takva, ona se tokom
vaenja Zakona o udruenom radu (ZUR) utopila u dravne poljoprivredne kombinate
osnovnoj organizaciji udruenog rada (OOUR).33 U tom procesu kombinati masovno
preuzimaju zadrune ekonomije (i njene uspenije kooperante meu seljacima) pretvarajui ih
u snabdevae sirovinama za svoju preraivaku industriju. Mnoge zadruge se pretvaraju u
organizacije za svojevrsnu eksploataciju seljaka, na taj nain to se praktikuju ,,dualne" cene
poljoprivrednih proizvoda (jedne za seljake, druge za drutvene organizacije), kao i ,,dualne"
premije, regrese i ostale dravne subvencije. U svemu tome je bilo mnogo i ideoloke mrnje
prema seljaku, a kao argument u prilog ovoj tvrdnji moe se navesti Kardeljev tekst (1962):
,,Bolje je da zadruna birokratija pojede jedan deo tih sredstava nego da se njima utvruje
individualni gazda na svojoj zemlji".34 ZUR-ovski sistem je praktino unitio zadrugarstvo ne
samo po njegovoj sutini, ve i brojano (drastino je smanjen broj ak i onih zadruga koje su
to najee bile samo po nazivu): 1980. godine u Srbiji bez pokrajina bilo je svega 170
zadruga, na Kosovu i Metohiji 37, a u Vojvodini nijedna.35 Logino je da se u ovakvim
prilikama seljak, preputen sam sebi, morao udaljiti od zadruge, to nije bilo dobro ni za
seljake a ni za zadrugu koja je ostajala bez lanstva.36
2.1.4. etvrta faza pokriva period "postZUR-ovskih" reformi u kome se nagovetava
odreeni zaokret u domenu zemljoradnikog zadrugarstva, to potvruje injenica da su u
29

Na reorganizaciju starih (niih) oblika zadruga i osmiljavanje novih (viih) oblika najvie su uticali Edvard
Kardelj i Mihailo Vukovi. Prvi je bio "mozak" politikih osmiljavanja uloge zadrugarstva u novom reimu,
a profesor Vukovi je nauno uobliavao i tumaio sve vane zaokrete u zadrugarstvu od sredine 1940-ih do
sredine 1970-ih. Videti vie: Vujatovi-Zaki Z. (2000:285-286 i 297-300).
30
E. Kardelj (1983:207)
31
Zadruni leksikon FNRJ, knjiga 1, Prilog Popis zadruga FNRJ, Zadruna knjiga, Zagreb, str. XIII-XLI.
32
Vukovi M. (1961)
33
U vezi sa ovim, profesor Deroshe H. (Sorbonne, Paris) u drugoj polovini 1960-ih vrio je konkretna
istraivanja problematike YU zadrugarstva (poseta jednoj od poslednjih SRZ u s. Lovite na poluostrvu
Peljeac, a potom i u okolini Smedereva), gde konstatuje da su poljoprivredni kombinati izvrili "kolonizaciju
YU zadruga".
34
Kardelj E., Ibid, knj. 3, str. 44
35
Statistiki godinjak Srbije 1991, Beograd.
36
Videti vie u: Z. Vujatovi-Zaki (1993)

11
roku od 27 dana doneta tri zakona o zadrugama: dva u Srbiji, a jedan na nivou SFRJ.37
Donoenjem Zakona o zemljoradnikim zadrugama u Srbiji (1989) stavljena su van snage tri
ZUR-ovska zakona o udruivanju zemljoradnika: jedan za Srbiju (koji je vaio samo za
podruje izvan pokrajina), drugi za Vojvodinu i trei za Kosovo i Metohiju.38 Mada je nova
zadruna regulativa budila nadu kod istinskih poklonika prave zadruge, ona ipak nije ispunila
oekivanja. To je i razumljivo, izmeu ostalog, i zbog toga to je ona doneta u predveerje
raspada SFRJ, tokom koga ratni vetrovi nisu mimoili ni Srbiju to nije bilo bez uticaja na
zadrugarstvo. Kad gruvaju topovi u okruenju muza zadrunog pokreta se povlai iz
aktivnosti. Bez nje zadruno polje ostaje otvoreno za "udruivanje" onih kojima nije stalo do
utemeljenih meunarodnih zadrunih vrednosti i principa.
2.1.5. Peta (aktuelna) faza razvoja zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji preklapa se sa
postZUR-ovskom fazom odnosno ranim periodom tranzicije, koji oznaava svojevrsni "juri u
kapitalizam.39 U ovome periodu malo je internih problema zadruga koji bi se mogli
posmatrati odvojeno od onih u okruenju. Ipak su evidentni tipini krizni aspekti postojeeg
zadrunog sistema koji su povezani prevashodno sa identitetom zadruge, meu kojima se
istiu sledei: (1) kriza poverenja potencijalnih lanova zadruge (fatalizam) i farsa upravljanja
zadrugama od strane zadrugara na mezo i mikro nivou zadrunog organizovanja; (2) zablude
o shvatanju zadrugarstva i deformisanost zadrune prakse; (3) dileme oko afirmacije
zadrunog pokreta u procesu tranzicije, odnosno zakasnele reprivatizacije, gde se zapaa
nedostatak adekvatne dravne strategije u domenu zadrugarstva uopte i posebno u
zemljoradnikom zadrugarstvu. Pored brojnih zanemarenih problema zadrugarstva sa kojima
je ono ulo u novi milenijum (finansiranje razvoja zemljoradnikih zadruga, transformacija
kapitala u postojeim zadrunim organizacijama, usklaivanje zadrune legislative sa istom u
EU i dr.) poseban problem ini pitanje nasleenih imovinskih odnosa, tj. pitanje zadrune
svojine. Mada je ova problematika tokom poslednje dve decenije bila meu najdiskutovanijim
temema na malobrojnim nauno-strunim skupovima posveenim zadrugarstvu, pitanje
zadrune imovine i svojine se kod nas jo uvek nalazi u poetnoj fazi. I sadanji Zakon o
zadrugama iz 1996. godine je krajnje marginalizovao sporno pitanje ,,vraanja" zadrune
imovine, tako to preuzima isto ,,zamagljeno" reenje iz prethodnog Zakona o zadrugama
(1990) smetajui ga u ,,prelazne i zavrne odredbe" umesto da bude razraeno kao posebno

37

U Srbiji su 1989. godine doneta skoro istovremeno dva zakona iz oblasti zadrugarstva: (1) Zakon o zadrugama
("Sl. glasnik SRS", br. 571989) - stupanjem na snagu ovog zakona prestali su da vae Zakon o stambenim
zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 8/1987), Zakon o tedno-kreditnim organizacijama (Sl. glasnik SRS, broj
53/77, 9/78, 66/81 i 18/88) i Zakon o omladinskim zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 25/1982, 5/1984 i
24/1985); (2) Zakon o zemljoradnikim zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 591989). Pored toga, donet je i
savezni Zakon o zadrugama ("Sl. list SFRJ", br. 3/1990).
38
Videti: "Sl. glasnik SRS", br. 12/1979 i 10/1985; "Sl. list SAP Vojvodine", br. 9/1976; "Sl. list SAP Kosovo i
Metohija", br. 28/1980.
39
U tranzicionim mogunostima za prisvajanje drutvene imovine u zapoetoj privatizaciji, ovo je otvorilo
"apetite" i prema zadrunoj imovini i pojaalo otpore povraaju zadrune imovine. U naletu neoliberalnog
kapitalizma primenjen je i koncept deregulacije, pa je zadruga definisana iskljuivo kao "apsolutno slobodna
jedinka", bez ikakvih ansi da se izvue iz inferiorne podreenosti firmama nastalim raspadom poljoprivrednih
kombinata ili podrke za stvaranje integralnih zadrunih autonomnih poslovnih sistema koji su uvek bili uslov
opstanka zadruga na tritu. To nije bogzna kako promenjeno ni Zakonom iz 1996. godine. Vie o tome videti:
Marii B. (2006:37)

12
poglavlje novog Zakona.40 Mada Ustav Srbije (2006) priznaje, pored privatne i javne svojine,
i zadrunu svojinu, u praksi se ustavno naputena drutvena svojina jo uvek susree samo u
zadrugama. Ostaje nada da e dugo oekivani novi Zakon o zadrugama razreiti ovu apsurdnu
situaciju, uzimajui u obzir i Zakon o restituciji prema kome i zadruge mogu raunati na
povraaj uzurpirane imovine koju su od postanka zadruga stvarale brojne generacije
zadrugara.

2.2. Osvrt na evoluciju odnosa drave prema

zemljoradnikom zadrugarstvu u Srbiji
2.2.1. Posmatrana preko analiziranih razvojnih faza zemljoradnikog zadrugarstva u
Srbiji, drava je uvek imala odreenu ulogu. Ona se kree od neprepoznavanja znaaja
zadrugarstva u prelazu iz jednog u drugi privredno-politiki sistem (Kraljevina Srbija), preko
kontroverznog odnosa u kome se praktikuje podrka, ali i naruavanje osnovnih zadrunih
principa (Kraljevina SHS), zatim totalna etatizacija zadrugarstva (YU socijalistiki reim) do
izrazito ignorantskog stava prema zadrugarstvu (Srbija u vreme tranzicije).
2.2.2. Generalno, odnos drave prema zadrugarstvu predstavlja predmet rasprava, kako u
zadrunoj teoriji, tako i u praksi tokom itavog XX veka.41 Usaglaen je stav da je dravna
pomo neophodna kada se radi o siromanijim krajevima i siromanijem lanstvu zadruge. U
takvim situacijama zadruga moe da bude moan instrument privrednog razvoja, a iskusni
zadruni poslenici mogu pruiti pomo u sistemu stratekog planiranja ukupnog razvoja
zemlje.42 Ovakav stav preporuuju i mnoge meunarodne razvojne organizacije, meu kojima
se istiu MZS (ICA), MOR (ILO) i UN (UN). Potpuno saglasje o adekvatnom odnosu drave
prema zadrugarstvu najprikladnije se odraava kroz stav Laidlaw-a, gde se istie da drava
"treba da ohrabri, podri, ponekad da finansijski pomogne, ali nikada da dominira, usmerava
ili pokua da mu upravlja".43
2.2.3. U definisanju odnosa drave i zadrugarstva od posebnog znaaja je adekvatno
zakonodavstvo. Izmeu ostalog, zakon mora da onemogui zbrku koja nastaje usled toga to
je zadruga istovremeno preduzee i udruenje. Iako je zadruga zakonski organizovana kao i
svako drugo preduzee, iz zakona se mora takoe videti da ona svoj pravi karakter
nedvosmisleno potvruje zasnivanjem svoje prakse na koncepciji udruenja, to joj i
omoguuje da uiva vremenom ograniene povlastice u cilju podsticanja njenog razvoja u
datim uslovima reavanja nagomilanih socijalno-ekonomskih problema stanovnitva na nivou
lokalne zajednice.
2.2.4. Kao primer diskutabilnog odnosa drave prema zadrugarstvu moe se uzeti Zakon
o privrednim zadrugama (1937)44 koji je nosio obeleje politikih pogaanja i odreenih
kompromisa koji u svemu nisu bili korisni po zadrugarstvo. To se posebno odnosi na
40

Oba zakona za granicu vraanja zadrune imovine uzimaju 1. juli 1953. godine. Sve to su zadruge imale pre
toga poniteno je jednim birokratskim i (anti)zadrunim pristupom uz obrazloenje da je po Ustavnom zakonu
iz 1953. godine zadruna svojina prestala da bude poseban oblik svojine, tj. da je postala poseban oblik
drutvene svojine, to znai da je imovina zadruge pretvorena u drutvenu svojinu.
41
Ova tema je dominirala na nekoliko kongresa MZS. Vie o tome videti: Vujatovi-Zaki Z. (2000:51-95).
42
Vie o tome videti: Zaki Zorka (2000:104).
43
Vujatovi Zaki Zorka (2000:22).
44
Zakon o privrednim zadrugama. Slubene novine Kraljevine Jugoslavije, 217 LXII.

13
preveliko uplitanje drave u pogledu nadzornih ingerencija pojedinih ministara. Na primer,
ministar poljoprivrede je mogao postaviti svoje stalne izaslanike kod Glavnog zadrunog
saveza, ministar finansija kod Saveza zadruga dravnih slubenika, ministar trgovine i
industrije je imao pravo nadzora nad radom ostalih privrednih zadruga, a ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja nad radom zdravstvenih, lekarskih, apotekarskih i radnikih
zadruga. Sve ovo potvruje da je ondanje zadrugarstvo na svome raskrsnom putu krenulo
stazom tzv. poslovnog duha i morala, zanemarujui osnovne principe koji ine identitet
zadruge. Bez sumnje, to je ostavilo mrlju na zadruni pokret Srbije koji je slavno stupio u
redove najprogresivnijih pokreta u svetu poetkom XX veka. Ovakav preveliki nadzor
temeljio se i na odreenim povlasticama koje je drava obezbeivala Fondu za pomaganje
zadrugarstva: od godinjeg istog vika Dravne potanske tedionice 2% i Dravne klasne
lutrije 10%45
2.2.5. Daleko najneprihvatljiviji odnos drave prema zemljoradnikom zadrugarstvu
svakako je onaj koji je primenjivan na prostoru socijalistike Jugoslavije. Ovde se na zadrugu
ne gleda kao na autonomnu, od strane lanstva kontrolisanu, organizaciju tipa samopomoi,
koja titi legitimne interese svoga lanstva, ve prevashodno kao na specijalni tip politike
strukture vrsto integrisane u mreu partijsko-dravne kontrole. Naime, zadruga je tretirana na
isti nain kao i svako drugo socijalistiko poljoprivedno preduzee, pri emu su narueni sve
zadrune vrednosti i principi.
2.2.6. Analiza odnosa drave prema zadrugarstvu tokom postZUR-ovske faze, odnosno
tekue faze tranzicije, ne prua mogunost isticanja nekih pozitivnijih pomaka u odnosu na
prethodnu fazu. Eventualne namere drave da se donoenjem tri spomenuta zakona ozbiljnije
i adekvatnije pozabavi reformom zadrugarstva su izostale, izmeu ostalog, i zbog raspada
SFRJ (19912-1992), NATO bombardovanja i uspostavljanja jurisdikcije UN na teritoriji
Kosova i Metohije (1999), istupanja Crne Gore iz SRJ i osamostaljivanja Republike Srbije
(2006), kao i samoproglaenja nezavisnosti tzv. Republike Kosovo (2008). Oekivana nadanja
posle donoenja Zakona o zadrugama iz 1996. godine takoe se nisu ostvarila, prevashodno
zbog toga to Zakon nije dosledno primenjen u praksi. Ostaje nada da e novi Zakon o
zadrugama (o ijem Nacrtu je ve zavrena javna rasprava) imati bolju sudbinu. Danas
postoje brojna pitanja o utemeljenju adekvatnog odnosa drave prema zemljoradnikom
zadrugarstvu u Srbiji. Za oekivanje je da e Strategija razvoja zemljoradnikog zadrugarstva
Srbije (2012) dati prihvatljivije odgovore bar na veinu od tih pitanja.

45

Ibid, lan 105, stav 4 i lan 107.

14

3. ANALIZA STANjA I TENDENCIJA PROMENA

U ZEMLjORADNIKOM ZADRUGARSTVU
Analizirano stanje i tendencije promena u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije, tokom
ire shvaenog tranzicionog perioda (poev od 1990. godine) treba da prui podrobnije
informacije o vanijim odrednicama koje se odnose na zemljoradniko zadrugarstvo u celini,
meu kojima su najvanije: postojei oblici zemljoradnikih zadruga; bitne karakteristike po
kojima se zadruge razlikuju od drugih oblika udruivanja i drugih vrsta privrednih drutava;
analiza finansijskog poslovanja zadruga; zadruni savezi; zadruna revizija i paralele naeg
zemljoradnikog zadrugarstva i istog u drugim zemljama i dr.

3.1. Analiza stanja i tendencija promena

u zemljoradnikim zadrugama
3.1.1. Na podruju Srbije u zadrunoj praksi postoji vie oblika zemljoradnikih zadruga:
(1) Stare zemljoradnike zadruge koje u kontinuitetu posluju decenijama (ak i preko 100
godina) koristei vlastitu imovinu, zemljite i infrastrukturu. Prevashodno se bave
snabdevanjem zadrugara i kooperanata sa repromaterijalom i otkupom proizvoda od
zadrugara i kooperanata i prodajom njihovih proizvoda velikim trgovcima i preraivaima.
Njima prevashodno upravljaju direktor i zaposleni u zadruzi, koji su istovremeno i zadrugari.
Njihovo trino prilagoavanje nije optimalno ali, za sada, jeste dovoljno za opstanak. One se
mogu podeliti na vie podgrupa, ali su sa aspekta reafirmacije zadrugarstva najbitnije
(zemljo)radnike zadruge u kojima su lanovi zadruge praktino samo radnici zaposleni u
istoj (bez obzira da li imaju ili nemaju individualno poljoprivredno gazdinstvo). Te zadruge su
na razliite naine eliminisali druge zemljoradnike iz lanstva zadruge, postale su zatvorene
za prijem novih lanova i pretvorile se u neku formu koja podsea na otueno "drutveno
poljoprivredno preduzee" - gazduju zadrunom imovinom u tzv. drutvenoj svojini, a jo
posluje pod firmom zemljoradnike zadruge, pri emu njihovi direktori i zaposleni radnici
zadrugari sve ee i sa sve veim nestrpljenjem postavljaju i pitanje "Kad e novi zakon da
omogui privatizaciju zadruge?".46 (2) Privatne (porodine ili direktorske) zadruge koje su
registrovali pojedinci koristei nedostatke postojeih zadrunih regulativa. U sutini to su
roaka (ortaka) preduzea koja sa pravom zadrugom nemaju nikakve veze osim po nazivu
koji "vlasnik - osniva" najee koristi u pekulativne svrhe. One ne potuju meunarodne
zadrune vrednosti i principe u svome poslovanju, ime su jo vie uvrstile nevericu
poljoprivrednika ("seljaki fatalizam") u zadrugu kao prihvatljiv oblik njihovog
organizovanja. U njima se broj zadrugara zadrava na zakonskom minimumu, a iskoriavaju
se kooperanti za stvaranje profita na razlikama u ceni pri nabavci repromaterijala i otkupu
njihovih trinih vikova. (3) Nove zemljoradnike zadruge, trino usmerene, osnovane od
46

Takva je, na primer i ZZ "Poljokoop" iz Lalia, koja inae uspeno posluje, ali u kojoj od 41 lana zadruge,
meu zadrugarima dominira 31 radnik zadruge, dok je 5 penzionisanih radnika zadruge i svega 5
zemljoradnika.

15
strane poljoprivrednika koji poseduju preduzetniku kulturu. Njima rukovodi profesionalni
menadment a zadrugare servisira adekvatan broj zaposlenih. Uglavnom posluju po
meunarodnim zadrunim vrednostima i principima. Predstavljaju poeljnu osnovu za
reafirmaciju, ne samo zemljoradnikog zadrugarstva, ve i zadrunog organizovanja u celini
na podruju Srbije. Jedan broj takvih zadruga finansijski je potpomognut znaajnim
sredstvima agrarnog budeta od strane MPV, a najee i donacijama meunarodnih
agencija (USAID). To su danas uspene preduzetnike zadruge prilagoene uslovima
poslovanja na liberalizovanom tritu, kao to su na primer: ZZ "Voko" u Tavankutu,47 ZZ
"Prima" u Bakim Vinogradima,48 ZZ "Slankamenka" u Slankamenu,49 ZZ "Domain" u
Vini,50 ..., kao i neka udruenja koja u sutini posluju na zadrunim naelima na primer:
Udruenje proizvoaa jabuke "aanska jabuka" u aku;51 (4) Donatorske i donirane
zemljoradnike zadruge su dve podgrupe zadruga koje su podsticane sredstvima
meunarodnih nevladinih organizacija: (1) donatorske zadruge koje su USAID, gronor i
drugi donatori osnivali sa ciljem udruivanja poljoprivrednika u odreenim delatnostima i
njihove edukacije o znaaju udruivanja; (2) donirane zadruge koje su ranije ve postojale
ali su sredstvima, na primer Jaeren Produktutvikling, potpomognute da se reorganizuju u
skladu sa elementima identiteta zadruge i da svoje poslovanje unaprede kroz proces
formiranja sekundarnih zadruga (Zadruni savez "Agrojaeren" - Gospoinci) i zadrunog
preduzea ("Samvirke" d.o.o. - Kragujevac). Razlika izmeu ove dve podgrupe zadruga
ogledaju se u sledeim zapaanjima: (1) donatorske zadruge su, pored pozitivnih
karakteristika u procesu formiranja i korienja donacija, po isteku donacija obeleene i
nedostacima kao to su: zatvorenost, odnosno vezanost za odreenu socijalno pripadajuu
grupu; skromni kadrovski i ostali kapaciteti; labavi motivi za nastavak poslovanja jer
preovlauje trenutna namera da se iskoriste sredstva donacije umesto da se sagledaju
dugoroni razvojni potencijali poljoprivrednika u lokalnoj zajednici; ea pojava fiktivnog
funkcionisanja i dr.; (2) donirane zadruge su uspele da ostvare vie nivoe udruivanja i danas
uspenije posluju nego to su poslovale pre ukljuivanja u program korienja donacija.
3.1.2. U Srbiji postoji 1.587 zemljoradnikih zadruga koje ine 66,6% od ukupno 2.383
zadruge svih vrsta (APR, 2011), to potvruje opte poznatu konstataciju o dominantnosti
zemljoradnikih zadruga u zadrugarstvu nae zemlje. Regionalna distribucija ukazuje da 875
ili 55,1% ukupnog broja zemljoradnikih zadruga ima sedite na podruju centralne Srbije,
dok je 712 zadruga (44,9%) na podruju Vojvodine koje karakteriu povoljniji uslovi za
intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju i relativno vea zastupljenost zadruga sa znaajnijom
(nedeljivom) zadrunom imovinom. Jedna od karakteristika naih zemljoradnikih zadruga
jeste i mala zastupljenost specijalizovanih i zadruga koje imaju neki od vidova dorade ili
prerade poljoprivrednih proizvoda radi poveanja njihove vrednosti i prepoznatljivosti na
tritu. Meutim, i pored injenice da se stalno osnivaju nove zadruge, veoma je indikativno
da se njihov ukupan broj smanjuje. To je, pored drugih uzroka, posledica i primene novog

47

Vie o ZZ "Voko" Tavankut videti na: www.voko.rs

Vie o ZZ "Prima" Baki Vinogradi videti na: www.zzprima.co.rs
49
Vie o ZZ "Slankamenka" Slankamen videti na: www.slankamenka.co.rs
50
Vie o ZZ "Agrokooperativa Domain" Topola videti na: www.domacin.org
51
Vie o Udruenju proizvoaa "aanska jabuka" aak videti na: www.cacanska-jabuka.com
48

16
Zakona o steaju (2009)52 budui da je u periodu od marta 2010. do kraja oktobra 2011.
godine iz Registra APR izbrisano oko 170 zemljoradnikih zadruga.53
3.1.3. Preko polovine (50,7%)54 zemljoradnikih zadruga koje danas posluju u Srbiji su
"stare" zadruge koje su formirane pre donoenja republikog Zakona o zemljoradnikim
zadrugama (1989)55 i saveznog Zakona o zadrugama (1990).56 Glavni problem ovih zadruga
je to su u postupku postZUR-ovskog razdruivanja iz razliitih formi organizovanja
poljoprivrednih preduzea (PIK, AIK, PPK,...) u potpunosti ili delimino ostale bez svoje
imovine prethodno unete u te poljoprivredne kombinate (zemljite, farme, preraivaki
kapaciteti, poslovne zgrade i dr.). Time je nepovratno izvrena devastacija znaajnog dela
zadrune imovine koje su stvarale brojne generacije zadrugara u periodu do 1990. godine.
3.1.4. U periodu posle donoenja aktuelnog Zakona o zadrugama (1996) masovnije je
povean broj tzv. novih zadruga, jer je od sadanjeg ukupnog broja zemljoradnikih zadruga
10% osnovano u poslednjih 5 godina, a ak 38% u periodu 2001-2005. godine. U ovoj grupi,
pored "pravih", su i "kvazi" i "donatorske" zadruge o kojima ne postoje precizni kvantitativni
pokazatelji, jer se zadruna revizija u praksi ne sprovodi u skladu sa zadrunim propisima.
3.1.5. Nezavisno od razliitih pristupa klasifikacijama i opisu pojedinih oblika
zemljoradnikih zadruga u zadrunoj praksi Srbije, sve one se mogu podeliti samo na dve
grupe: (1) zadruge koje uvaavaju elemente identiteta zadruge i posluju u skladu sa
meunarodnom zadrunom praksom; (2) ostale koje nezaslueno i neosnovano u svom nazivu
koriste pojam zadruga i doprinose irenju fatalizma kod poljoprivrednika zbog ega ih treba
javno oznaiti. Meutim, zastupljenost zadruga koje uvaavaju elemente identiteta zadruge i
onih koje ih ne uvaavaju nije mogue potpunije iskazati zbog relativno male, neredovne i
nepotpune obuhvaenosti zadruga zadrunom revizijom.
3.1.6. Analiza podataka RZS za 2009. godinu ukazuje na sledee konstatacije o
zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije: (1) zemljoradnike zadruge su najzastupljenije (1.425
ili 67,1%) u ukupnom broju zadruga (2.124); (2) prema dominantnoj delatnosti, 1.293
zemljoradnike zadruge su u Sektoru A Poljoprivreda, lov i umarstvo a svega 4 zadruge u
Sektoru B Ribarstvo, to zajedno ini 60,8% ukupnog broja zadruga; (3) prema
nacionalnom zakonodavstvu, strukturu ukupnog broja zemljoradnikih zadruga karakterie
izrazita dominacija malih (1.387 ili 97,3%), mala zastupljenost srednjih (35 ili 2,5%) i
zanemarljiv broj i uee velikih zadruga (3 ili 0,2%); (4) prema meunarodnim preporukama
struktura zemljoradnikih zadruga je jo nepovoljnija, jer izrazito dominiraju mikro (do 9
zaposlenih: 1.265 ili 88,8%), znaajno su manje zastupljene male (sa 10 do 49 zaposlenih:
134 ili 9,4%) i posebno srednje (sa 50 do 249 zaposlenih: 26 ili 1,8%), a velikih zadruga (sa
250 i vie zaposlenih) uopte nema; (5) zemljoradnike zadruge su dominantne i po broju
(6.744 radnika) i ueu zaposlenih (79,1%) u ukupnom broju zaposlenih u svim sektorima
zadrugarstva (8.524 radnika), to znai da je poljoprivrednim zadrugama (izuzimajui zadruge
52

Zakon o steaju. "Sl. glasnik RS", br. 104/2009.

Prema informaciji Svetlane Stanojevi, glavnog zadrunog revizora u ZSS.
54
Svi podaci prikazani u Strategiji za koje nije naveden drugi izvor, preuzeti su iz Anketa o stanju
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji, koju je DAES sproveo 2011. godine (u daljem tekstu: Anketa, DAES,
2011).
55
Zakon o zemljoradnikim zadrugama. "Sl. glasnik SRS", br. 59/1989.
56
Zakon o zadrugama. "Sl. list SFRJ", br. 3/1990.
53

17
koje nemaju nijednog zaposlenog) zaposleno proseno 4,7 radnika; (6) zemljoradnike
zadruge nisu dominantne jedino po broju zadrugara (31.113 lanova, od kojih su 23.413 ili
75,3% mukarci a 7.700 ili 24,7% ene), to je tek 25,5% od ukupno 78.355 zadrugara u svim
zadrugama gde dominiraju omladinske i studentske zadruge sa 44.807 lanova ili 62,4%
ukupnog broja zadrugara u Srbiji; (7) BDV zemljoradnikih zadruga (3.469,2 miliona RSD
zadruga u Sektoru A i 2,0 miliona RSD zadruga u Sektoru B) dominira (81,5%) u BDV
zadrunog sektora Srbije (4.256,2 miliona RSD); (8) BDV zemljoradnikih zadruga ini
svega 1,5% BDV Sektora A ukupne ekonomije, to je izuzetno malo u odnosu na potencijale
veeg udruivanja zemljoradnika u zadruge; (9) raun formiranja dohotka zadrunog sektora
po delatnostima ukazuje da su samo zadruge u Sektoru A dobile 0,2 miliona dinara na ime
subvencija, to je ispod nivoa "statistike greke ak i u odnosu na subvencije iz inae
relativno skromnog agrarnog budeta (oko 22 milijarde dinara), dok su zadruge u svim
drugim delatnostima u potpunosti izoptene iz sistema subvencija; (10) zadruge u Sektoru A
ostvarile su i najvei bruto poslovni viak (450,0 miliona dinara), kao i zadruge u Sektoru B
ali znatno nii (1,4 miliona dinara), to znai da su ostvarene BDV omoguile da se u
poljoprivrednim i ribarskim zadrugama u posmatranoj godini na nivou zbirnih pokazatelja
za sve zadruge u sektorima A i B - izmire obaveze zaposlenima (2.846,9 miliona dinara) i
neto porezi na proizvodnju i uvoz (171,1 milion dinara), dok je u veini drugih zadrunih
sektora bruto poslovni viak bio negativan.57
3.1.7. I pored favorizovanja udruenja i klastera,58 rezultati aktivnosti ak i
meunarodnih donatorskih organizacija ukazuju da je u ukupnom broju novoformiranih
oblika udruivanja poljoprivrednika uee zadruga izrazito vee (69,9%) nego uee
udruenja (30,1%), dok se klasteri sporadino pojavljuju.59 Zadruge su institucionalno
zanemarene, politiki anatemisane, bez ravnopravnog pristupa izvorima finansiranja u odnosu
na druge subjekte privreivanja u Srbiji, ak i bez mogunosti korienja pravosnanih
sudskih reenja o zatiti zadrune imovine;60 izuzimajui dva zadruna preduzea, 61
57

Obraun autora ili preuzeto od Miloji A. i sar (2011:25-36)

U privrednom sistemu Srbije klasteri nemaju nikakvo zakonsko utemeljenje, osim to postoji mogunost
njihovog osnivanja po posebnom zakonu po kome su izjednaeni sa svim drugim oblicima (neprivrednih)
udruenja (od udruenja za organsku poljoprivredu do lovakog drutva).
59
Analiza aktivnosti ADF (USAID) koja je u Vojvodini i severoistonom delu centralne Srbije pomagala
formiranje udruenja i zadruga ukazuje da su se poljoprivrednici dominantno opredeljivali za formiranje
zadruga (65 zadruga ili 69,9% od ukupno 93 formirane zadruge i udruenja). Analiza M. evarlia, Power
Point prezentacija na Meunarodnom poljoprivrednom sajmu - program ZSS i ZSV, Novi Sad, 18.05.2011.
Formiranje klastera, bez odgovarajueg kritikog sagledavanja mogunosti za njegovo funkcionisanje u
tranzicionoj agroprivredi, predlau i autori Strategije razvoja poljoprivrede grada Beograda do 2015. godine
(2009).
60
Dopis dravnog sekretara Zore Simovi, Ministarstvo privrede, Broj 462-00-312005-02 od 26. decembra
2005. godine, upuen Republikom geodetskom zavodu Sektoru za pravne poslove, kojim se praktino
nalae "... da imovina, odnosno zemljite koje je ranije bilo u vlasnitvu zadruga, a posle 1. jula 1953. godine
koristila pravna lica i koja je evidentirana kao , odnosno drutveni kapital i koja se sada vraa zadruzi, ostaje s
obzirom na to da, po sada vaeim propisima, ne postoji pravni odnos za promenu oblika svojine iz drutvene
svojine u zadrunu." Time je dopisom dravnog sekretara resornog ministarstva praktino stavljena "zabrana"
uknjiavanja i pravosnanih sudskih reenja, a ak je vreno i ponitavanje ve upisanih reenja o prevoenju
drutvene u zadrunu svojinu u zemljinim knjigama. Od tada je prolo ve est godina, a zadruni sektor je u
jo nepovoljnijoj situaciji - jer je znaajan deo imovine zadruga u tzv. drutvenoj svojini otuen iz zadruga po
razliitim osnovama.
61
Panonija Koop ZSV d.o.o. Novi Sad, koje je formirao Zadruni savez Vojvodine; i Samvrike d.o.o.
Kragujevac, koje je formiralo osam zadruga lanica Zadrunog saveza Agrojaeren.
58

18
formiranje zadruga drugog stepena - poslovnih zadrunih saveza i zadrunih preduzea ostalo
je "mrtvo slovo na papiru" tako da zadruge uglavnom posluju bez ikakve meusobne
saradnje, zbog ega sektor zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji nema trino prepoznatljivu
ponudu zadrunih proizvoda - osim malobrojnih primera zatite oznake geografskog porekla
proizvoda.62
3.1.8. Posebno je zabrinjavajue to sektor zemljoradnikih zadruga u Srbiji ve vie
godina karakterie zbirno negativan neto finansijski rezultat, koji je u 2010. godini (za 1.184
aktivne zemljoradnike zadruge sa 6.292 zaposlena odnosno proseno 5,3 zaposlenih po
zadruzi) iznosio 579,4 miliona RSD (1.289,4 miliona RSD neto dobitak, a 1.868,7 miliona
RSD neto gubitak) i vei je nego u 2009. godini apsolutno za 234,7 miliona RSD odnosno za
68,1%.63 Vrednost ukupnih sredstava sa kojima raspolau analiziranih 1.184 zemljoradnike
zadruge u 2010. godini je 46,2 milijarde RSD (proseno 39 miliona RSD po zadruzi) i vea je
nego u 2009. godini za 5,215 milijardi RSD ili za 12,3%. Meutim, ukupan gubitak iznad
visine kapitala za sve analizirane zemljoradnike zadruge u Srbiji iznosi 1,176 milijardi RSD
odnosno 2,6% njihovih ukupnih sredstava i vei je nego u 2009. godini za 462,1 milion RSD
ili za 64,8%.64 Zbog odsustva reformskih procesa u sektoru zadrugarstva Srbije i primene
Zakona o steaju, prema podacima Zadrunog saveza Srbije 170 zemljoradnikih zadruga
izbrisano je iz Registra Agencije za privredne registre u periodu od marta 2010. do oktobra
2011. godine. To je logina posledica viegodinjih gubitaka u finansijskom poslovanju
zemljoradnikih zadruga, s obzirom da je u poslednjih 5 godina 45,6% zadruga barem u
jednoj godini iskazalo gubitak. I pored toga, deo zadruga i danas uspeno posluje.
3.1.9. Zemljoradnike zadruge u Srbiji razlikuju se od istih u drugim zemljama sa
razvijenijim zadrugarstvom po vie elemenata: (1) nepotovanje svih odrednica identiteta
zadruge; (2) kategorija kooperanata ne postoji u zadrugarstvu drugih zemljama a u Srbiji oni
dominiraju po broju i obimu poslovanja u odnosu na lanove zadruge; (3) odsustvo
horizontalnog povezivanja zadruga i formiranja zadrunih preduzea radi povoljnije nabavke
repromaterijala i plasmana trinih vikova zadrugara i kooperanata; (4) izostanak vertikalnog
povezivanja zadruga i formiranja zadrunih preduzea za doradu, preradu i plasman
proizvoda viih faza prerade i vee vrednosti u okviru integrisanog zadrunog sistema (na
primer: Migros, Danish Crown, Campina, Arla Foods, ...), to onemoguava veu
konkurentnost zadrunog sektora Srbije; (5) nepostojanje drugih sektora zadrugarstva (tednokreditno, potroako, osiguranje, ...), zbog ega je zemljoradniko zadrugarstvo u Srbiji u
nepovoljnijem finansijskom i organizacionom poloaju; (6) nedefinisan sistem raspodele
ostvarene dobiti u naim zadrugama; (7) nedosledna primena zakonske regulative o
zadrugarstvu; (8) proces ukrupnjavanja zadruga je onemoguen i kada malim zadrugama zbog
ekonomske neodrivosti preti likvidacija, jer je veina zadrunih menadera protiv integracije
zbog sopstvenih interesa.
62

Izuzetak su uspeni primeri regulisanja oznake geografskog porekla za trino prepoznatljiv Futoki kupus
(iako je tome vie doprinelo Udruenje "Futoki kupus" a ne zadruga u Futogu, vie o tome videti:
www.futoskikupus.org), Petrovsk klobsa kulen (koji je zatitila ZZ "Kulen" u Bakom Petrovcu, vie o
tome videti: www.kulen.rs), ...
63
Analiza o uslovima privreivanja i finansijskih pokazatelja poslovanja zemljoradnikih zadruga u 2010.
godini. ZSS, Beograd, 2011, str. 8.
64
Ibid, str. 9.

19

3.2. Analiza stanja u zadrunim savezima

3.2.1. Prema Zakonu o zadrugama (1996, l. 68), zadruni savezi su "samostalne
interesne i strune poslovne organizacije, koje se osnivaju radi unapreenja delatnosti zadruga
i zatite njihovih zajednikih interesa." Zadrunu nadgradnju u poljoprivrednom zadrugarstvu
ine ukupno 22 zadruna saveza (17 teritorijalnih i 5 specijalizovanih prema dominantnoj
proizvodnji zadruga koje su njihove lanice). Teritorijalno organizovani savezi su: Zadruni
savez Srbije (ZSS), Zadruni savez Vojvodine (ZSV) i Zadruni savez Kosova i Metohije
(ZSKiM) - sa ogranienim delovanjem na severu KiM, ali bez uticaja na omoguavanje
zadrunog organizovanja u srpskim enklavama na drugim podrujima KiM. Zadruni savez
Srbije je organizovan kao savez dva pokrajinska (ZS Vojvodine i ZS KiM) i devet regionalnih
(okrunih) zadrunih saveza (RZS) sa centralnog podruja Srbije, a ZS Vojvodine sa dva
regionalna (okruna) zadruna saveza. Na podruju Vojvodine posluje Zadruni savez
Junobanatskog okruga u Panevu, dok je Okruni zadruni savez Srema u Sremskoj
Mitrovici "u likvidaciji" odnosno sa statusom "privredno drutvo izbrisano iz registra".65 U
centralnoj Srbiji je pokrenut steajni postupak u Zadrunom savezu Pomoravskog i
umadijskog okruga u Jagodini (zbog duga od oko 300.000 RSD), a oteano funkcioniu i
Zadruni savez Borskog okruga u Boru, Zadruni savez Zajearskog okruga u Zajearu i
Okruni savez zemljoradnikih zadruga Uice. Deo regionalnih zadrunih saveza praktino ne
posluje zbog, pre svega, nebrige zadruga lanica, sa jedne, i viih nivoa zadrunih saveza, sa
druge strane; zatim nedostatka finansijskih sredstava, otuenog poslovnog prostora i
(ne)odgovarajuih zadrunih kadrova. Najzad, Zadruni savez Beograda posluje kao
organizaciona jedinica Privredne komore Beograda, a ne kao drugi regionalni savezi u okviru
ZSS sa obrazloenjem da bi poslovanje izvan PK Beograda bilo ekonomski neodrivo, a
navodi se i injenica da zadruge kao privredni subjekti plaaju lanske doprinose ne samo
zadrunim savezima ve i privrednim komorama. Istovremeno, jo uvek postoji Zadruni
savez Jugoslavije, koji u odnosu na zadruge i zadrune saveze zemljoradnikih zadruga u
Srbiji nema nikakvu praktinu nadlenost. Meutim, njegovu imovinu (ukoliko do tada ne
bude ve raskrmljena, jer je u toku njeno preuzimanje od "predstavnika Skuptine zadrunih
saveza Srbije i Crne Gore", koja je aktivirana pet godina posle istupanja Crne Gore iz SR
Jugoslavije !?), prema predlogu novog Zakona o zadrugama, treba da preuzme Opti zadruni
savez Srbije ukoliko bude formiran. Pored navedenih, postoje i drugi zadruni savezi, kao
to je Zadruni savez "Agrojaeren" u Gospoincima - koji ine osam zadruga doniranih
sredstvima regionalne razvojne agencije "Jaeren produktutvikling", iji osnivai su pet optina
na jugozapadu Norveke;66 kao i zadruni savezi koji su osnovani kao savezi uglavnom
specijalizovanih zadruga u oblasti povrtarstva ("Povrtarska unija" u Begeu, "Agrologik" u
Horgou, "Zeleno polje" u Gospoincima), stoarstva ("BANMLEK" u Kikindi, "Federacija
65

66

Prema stanju pri poslednjoj proveri izvrenoj 2.12.2011. u toku redakcije teksta Strategije na
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Search/GeneralEnterpriseSearch.aspx
Zadruni savez "Agrojaeren" (www.zsagrojaeren.rs) osnovan je na osnivakoj Skuptini odranoj 8.12.2009.
godine u ZZ "Gospoinci" u Gospoincima. ZS "Agrojaeren" je, na osnovu prethodnog izjanjavanja na
njihovim skuptinama zadruga, osnovalo osam (8) zadruga koje su ukljuene u projekat Jaeren
Produktutvikling koji promovie organizovanje i poslovanje po zapadnoevropskom (norvekom) modelu
zadrugarstva u Srbiji: Gospoinci, Raa, Resnik, Ba, Gornje Jaruice, Srbobran, Sebeevo i Rusko Selo.

20
stoara Banata" u Vrcu, "Uzgajivai svinja" u Tomaevcu) ili zadruga iji se lanovi bave
tzv. alternativnim proizvodnjama ("Vojvoanska pela" u Veterniku, "Peurka" u Velikom
Sreditu), kao i alternativni Savez zadruga u apcu sa ijim predstavnicima vie nije
mogue stupiti u kontakt.67 Najzad, postoje i asocijacije koje oficijelno nisu zadruni savezi
ali obavljaju de facto ulogu i funkciju poslovnih zadrunih saveza, jer su se u njih udruile
novoosnovane specijalizovane zadruge radi zajednikog ostvarivanja svojih poslovnih
interesa - kao to je na primer asocijacija voarskih zadruga "Fruit Land Serbia" u
Subotici,68 ... Prisustvo specijalizovanih zadrunih saveza odnosno asocijacija
specijalizovanih zadruga iskljuivo na podruju Vojvodine ukazuje na potrebu vieg stepena
povezivanja zadruga iji su lanovi znaajniji trini proizvoai, koji u zadrunim savezima
optijeg karaktera ne mogu da imaju prioritet u reavanju pitanja njihove organizovanosti u
nekoj od specijalizovanih proizvodnji. Meutim, postojanje alternativnih ili specijalizovanih
zadrunih saveza ukazuje i da teritorijalni nivoi zadrunih saveza u okviru ZS Srbije ne
zadovoljavaju potrebe svih zadruga.
3.2.2. Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine (NPRR, 2011),
u taki 3. Ruralna podruja Republike Srbije - stanje i trendovi, podtaka d) Interesno
udruivanje poljoprivrednika, data je veoma negativna ocena stanja reprezenta
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji, odnosno istaknuto je da je Zadruni savez Srbije kao
"socijalni partner" sa "niskim nivoom" participacije u stratekom odluivanju za "utvrivanje
i sprovoenje politike u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije", to u
narednom periodu hitno treba prevazii zajednikim aktivnostima zadrunih saveza i
ministarstava resorno nadlenih za pojedine aspekte problema u zadrunom sektoru,
ukljuujui i aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo.69
3.2.3. Zakonom o zadrugama (1996; lan 70) i pravilima zadrunih saveza predvieni su
brojni poslovi koje oni treba da obavljaju u ime i za raun lanica. Zadruni savezi, meutim,
vie pomau u konsultacijama i pripremi akata za osnivanje novih zadruga (copy istog modela
pravila), nego u reavanju aktuelnih pitanja zemljoradnikog zadrugarstva (odnosi sa i meu
zadrugarima i izmeu zadruga i drugih trinih subjekata, problemi upravljanja u zadrugama,
raspolaganje i zatita zadrune imovine, problemi knjigovodstvene evidencije u zadrugama,
modeli raspodele dohotka i sl.), koji se u odreenoj meri realizuju samo u ZSV i ZSS. Zbog
toga relativno veliki broj zadruga nije u lanstvu zadrunih saveza (17,7%). Rezultati Ankete
DAES (2011) ukazuju na mali stepen potpunog zadovoljstva direktora zadruga sa radom svih
nivoa zadrunih saveza (21,5% sa regionalnim zadrunim savezima, 29,3% sa ZSV i 15,2%
sa ZSS), to delimino moe da bude i odraz neodgovarajueg sistema informisanja u
zemljoradnikom zadrugarstvu ili veih oekivanja i kritinijeg odnosa direktora zadruga
prema zadrunim savezima na pojedinim podrujima, ali i eventualnih sukoba interesa
izmeu direktora zadruga i predsednika zadrunih saveza.

67

Vie o tome u radu: evarli M., Nikoli Marija (2010:75-92).

Asocijaciju "Fruit Land - Serbia" u Subotici osnovale su 2005. godine dve specijalizovane voarske zadruge,
kojima se kasnije pridruilo jo pet zadruga, tako da njihovih oko 500 zadrugara voara raspolau sa oko
2.000 ha vonjaka i proizvode godinje oko 20.000 tona jabuka, breskve, ljiva, a poseduju i savremene
hladnjae. Vie o tome videti na: www.fruitland-serbia.com
69
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, "Sl. glasnik RS", br. 15/2011, str.24-26.
68

21
3.2.4. Najvei deo imovine sa kojom su raspolagali svi nivoi zadrunih saveza je otuen
iz zadrunog sektora, i to uglavnom bez naknade. To je posebno karakteristino za period
"utapanja" zadrunih saveza u jedinstveni sistem privrednih komora (1962).70 Posle
reorganizacije komorskog sistema i ponovnog osamostaljivanja zadrunih saveza, najvei deo
njihove imovine nije im vraen, to je sluaj ak i sa zgradom ZSS koju je preuzela PK
Srbije.71 Pored toga, preostali deo imovine sa kojom danas raspolau ZS veim delom se
rentira a delimino i prodaje radi obezbeenja sredstava za plate zaposlenih i druge trokove u
zadrunim savezima. Svojevrstan pravni kuriozitet u srpskom zemljoradnikom zadrugarstvu
je da imovina sa kojom upravljaju zadruni savezi (ZSS, ZSV, ZSJ, ...) nije imovina lanica
ovih saveza odnosno osnivaa i iste nemaju praktino nikakav uticaj na ekonomske efekte
njihovog rentiranja, pa ak i prodaje i nenamenskog ili nepoznatog naina troenja
sredstava.72
3.2.5. Upravljanje zadrunim savezima ostvaruje se na principu predstavnika zadruga,
osim kod Zadrunog saveza Srbije kojim upravljaju predstavnici pokrajinskih i regionalnih
zadrunih saveza. est je sluaj da su predstavnici zadruga i zadrunih saveza birani iz redova
nezadrugara pa se Zakonom utvren princip da "zadrugom upravljaju zadrugari" ne
primenjuje u upravljanju zadrunim savezima. Ta injenica znaajno udaljuje zadrune saveze
od optih zadrunih naela i pribliava ih asocijacijama koje vie "politiziraju" a manje rade
na istinskom irenju i primeni zadrunih ideja i principa u praksi organizovanja poljoprivrede
i poljoprivrednika u Srbiji. Zbog toga su se u zadrunoj praksi Srbije tokom tranzicionog
perioda pojavili i novoformirani zadruni savezi izvan ZSS i ZSV, kao to su zadruni savezi
grupa specijalizovanih zadruga sa odreenog regiona (BANMLEK, Povrtarska unija,
Agrologik, ...) ili Zadruni savez "Agrojaeren" koji je formiralo osam udruenih zadruga
iju je revitalizaciju donirao norveki "Jaeren Produktutvikling".73
3.2.6. Zadruni savezi se uglavnom bezuspeno bave reavanjem naelnih pitanja u
odnosu na ekonomsku politiku drave prema zadrunom sektoru i mestu zadruga u
privrednom sistemu. Veliki deo vremena posveen je nastojanju zadrunih saveza da se
ishoduje primena Zakona o zadrugama u delu koji se odnosi na povraaj zadrune imovine
odnosno da se adekvatno potrebama zadruga lobira kod dravnih organa u vezi dosledne
primene Zakona o zadrugama. Odnos zadrunih saveza prema nosiocima vlasti mora se
radikalno menjati i ulogu "zida plaa"74 i "podaniki" status prema resornim ministarstvima
pretvoriti u partnerski odnos za reafirmaciju zadrugarstva u Srbiji, to treba da bude jedna od
osnovnih aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo Opteg zadrunog saveza ili. Savezi
u ovoj aktivnosti nisu imali naroite uspehe zbog nespremnosti dravne administracije da
70

Zakon o obrazovanju jedinstvenih privrednih komora. "Sl. list FNRJ", broj 221962.
Re je o sadanjoj zgradi Privredne komore Srbije (PKS), koju je izgradio Glavni savez srpskih
zemljoradnikih zadruga i bez naknade predao PKS 1962. godine, a posle konstituisanja novog Zadrunog
saveza Srbije (ZSS) istom je osporen pravni kontinuitet sa GSSZZ i zgrada mu nije vraena u vlasnitvo. O
ovom sluaju bi se mogla uraditi doktorska disertacija na temu: "Uzurpacija zadrune imovine u Srbiji Case
Study preuzimanje zgrade direkcije GSSZZ"
72
Jedan od retkih primera, prema izjavi predsednika mr Bogdana ivanovia, je Zadruni savez Branievskog i
Podunavskog okruga, u kome Upravni odbor utvruje cenovnik za izdavanje poslovnog prostora u Poarevcu i
razmatra izvetaj o odravanju imovine, ostvarenom prihodu od zakupa i nainu korienja tako ostvarenih
prihoda.
73
Vie o norvekom zadrunom sistemu Jaeren Produktutvikling videti na: www.jaeren-produktutvikling.no
74
Prema kvalifikaciji koju koristi Mareti B. (2006:24).
71

22
postupa u skladu sa Zakonom o zadrugama i opravdanim zahtevima zadruga i zadrunih
saveza. Izuzetak je ponovo Zadruni savez Vojvodine koji jedini zapoljava pravnika sa
poloenim pravosudnim ispitom koji moe kvalifikovano davati instrukcije pa i zastupati
zadruge u postupku povraaja zadrune imovine to je, i pored nespremnosti dravnih organa
da primene Zakon o zadrugama, imalo izvesne pozitivne pomake ali ne dovoljne za ocenu da
su odredbe toga zakona primenjene u praksi. Sadanje stanje u zadrunim savezima zahteva
kompletno drugaiji pristup jer e od njihove aktivnosti ponajvie zavisiti sudbina zadruga i
zadrunog pokreta u Srbiji.
3.2.7. Nezadovoljavajue stanje zadrune revizije u ZSJ, ZSS i ZSV proizilazi iz sledeih
injenica: (1) nijedan ZS danas ne ispunjava uslove da obavlja revizijske poslove, jer nema
stalno zaposlena najmanje dva zadruna revizora; (2) na podruju Vojvodine revizija se
godinje vre u oko 15% zadruga a na podruju centralne Srbije u svega 5% zadruga, to
znai da se ista ne sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o zadrugama i nema funkciju
preventivnog delovanja; (3) organi ZS nisu nijednom razmatrali izvetaje revizora ak ni u
sluajevima zloupotreba zadrune imovine u postupku "privatizacije zadruga"; (4) nikada nije
vrena revizija poslovanja zadrunih saveza;75 (5) odsustvo revizije, intervjuisani zadruni
poslenici komentariu sledeim izjavama ("nezameranje lanovima organa zadrunih saveza",
"brigo moja prei na drugoga", "ne seci granu na kojoj sedi" i sl.).

3.3. SWOT analiza zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji

3.3.1. U okviru Strategije razvoja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije SWOT analiza
obuhvata vie znaajnijih dimenzija stanja ovoga oblika udruivanja poljoprivrednika. U
fokusu analize je potreba ostvarivanja optimalnih rezultata zemljoradnikog zadrugarstva u
budunosti. U tom smislu ova analiza treba da poslui kao dobra osnova za reafirmaciju
zadrunog pokreta, pomou koga se rekonstruisano zemljoradniko zadrugarstvo promovie
kao znaajan generator odrivog razvoja agroruralne privrede i sela. Sastavne elemente ove
analize S (Strenght) = snaga ili prednosti i W (Weakness) = slabosti se odnose na interne
elemente, dok se O (Oportunities) = prilike i T (Threats) = pretnje bave eksternim elementima
koji utiu na zadrugarstvo. Posmatrani kombinovano, ovi elementi upuuju odreene
preporuke: SO = prednosti i prilike, oznaavaju glavne pravce razvoja, tj. perspektive
zadrugarstva u budunosti; s druge strane, WT = slabosti i pretnje, kao najtetniji i
obeshrabrujui faktori, moraju biti izbegnuti pomou dubljih promiljanja kojima se moe
braniti ova Strategija.
3.3.2. Prednosti koje se mogu sagledati na osnovu prethodnih razmatranja o stanju
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji su brojne: (1) u okviru 1.587 zemljoradnikih zadruga
udrueno je proseno oko 20-ak lanova, a one sarauju sa po dva do 225 puta veim brojem
kooperanata nego to imaju zadrugara;76 (2) sa porastom socijalnih tenzija, reafirmacija
zemljoradnikih zadruga sve vie je u fokusu nadlenih institucionalnih struktura; (3) pojava
75

Osim u sluaju Zadrunog saveza Branievskog i Podunavskog okruga prilikom konkurisanja za podsticajna
sredstva Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, zapoetog i nerealizovanog u izbornoj 2008.
godini.
76
Prema analizi M. evarlia i Zorke Zaki na osnovu raspoloivih podataka za 164 od ukupno 704 zadruge na
podruju AP Vojvodine.

23
odreenog broja novih zadruga koje posluju uspeno zahvaljujui dobroj organizaciji
zasnovanoj na kolektivnom preduzetnitvu i potovanju osnovnih zadrunih vrednosti, ime
su se kvalifikovale kao preporuljiv model za reafirmaciju zadrunog pokreta u Srbiji; (4) na
zadrunoj sceni jo uvek ima aktivnih pregalaca koji ukazuju na bogatu istorijsku tradiciju
srpskog zemljoradnikog zadrugarstva, preporuujui je kao uzor za udruivanje dananjih i
buduih generacija poljoprivrednika; (5) sve vea pojava preduzetnikih inicijativa na
porodinim gazdinstvima, iji efekti se mogu uveati kroz udruivanje u zadruge; (6)
fakultetsko obrazovanje zadrunih menadera sve vie postaje traeno kao struno
usavravanje ve zaposlenih rukovodilaca i drugih kadrova u zadrugama i nezaposlenih
poljoprivrednih i strunjaka drugih specijalnosti koji su zainteresovani za rad u zadrunom
sektoru privrede, a tome doprinosi i sve vea ponuda predavanja, work shop-ova, kurseva,
treninga, tematskih ekskurzija u zemlji i inostranstvu od strane brojnih NVO i meunarodnih
agencija, kao i programa poslediplomskog usavravanja, pre svega, na Poljoprivrednom
fakultetu Univerziteta u Beogradu.
3.3.3. Slabosti, kao interni negativni faktori razvoja zemljoradnikog zadrugarstva (koji
moraju biti prevazieni u to kraem roku) su takoe brojne, meu kojima se istiu sledee:
(1) tokom poslednjih godina u procesu reafirmacije zadrunog pokreta, znatno vea panja se
posveuje zadruzi kao organizacionoj formi u poljoprivredi, nego poljoprivrednicima kao
lanovima zadruge, tako da su njihove potrebe i interesi relativno zanemareni; (2) u 21. veku
dominira ekonomija znanja a lanovi naih zadruga su, po pravilu, bez odgovarajueg
obrazovanja o savremenoj poljoprivredi i o zemljoradnikom zadrugarstvu, to oteava
njihovu ulogu upravljaa u zadrugama; (3) nesrazmerno vei broj kooperanata (2 do 225
puta)77 u odnosu na lanove zadruge upuuje na zakljuak da poljoprivredni proizvoai nisu
adekvatno motivisani za udruivanje u zadrugu, jer je profitabilnije poslovanje sa zadrugom u
poziciji "slobodnog strelca", naroito zbog toga to kooperanti ne snose bilo kakav poslovni
rizik u ovakvim odnosima sa zadrugom, ali i zatvorenosti zadruge za prijem novih lanova
zbog koristi od poslovanja sa kooperantima koju uglavnom prisvajaju direktori i radnici
zadruga; (4) postojei antagonizam, odnosno nezadovoljstvo poljoprivrednika (oni ne veruju u
zadrugu), jer ne vide ekonomsku korist od ovakvog udruivanja, kojim se ne poveava
vrednost njihovih proizvoda zato to se odnosi na relaciji zadruga - zadrugar najee svode
na jednokratni kupoprodajni odnos, po pravilu, bez uea zadrugara u raspodeli dobiti; (5) u
mnogim zadrugama prevlast imaju zaposleni u svojstvu lanova zadruge nad
poljoprivrednicima koji su lanovi zadruge, to dodatno demotivie poljoprivrednike da se
udruuju u zadruge; (6) nereeni vlasniki odnosi na relaciji zadruga - drava i zadruga zadrugari; (7) razdvajanje fizike i pravne posebnosti po pitanju oporezivanja (zadrugar se
tretira u poreskom sistemu kao partner a ne kao vlasnik zadruge); (8) zanemarena zadruna
revizija koja, izmeu ostalog, treba da titi identitet zadruge; (9) neadekvatna reenja
nadoknade za rad menadera zadruga koji rade uglavnom za fiksnu platu a ne za postotak od
ostvarene dobiti zadruge; (10) institucionalno zapostavljanje zadrugarstva kao posebnog
sektora privrede i na taj nain to se ve vie od jedne decenije odugovlai donoenje novog
Zakona o zadrugama.
77

Zemljoradnika zadruga "Milenijum" iz Banatskog Novog Sela ima samo 12 lanova i 2.700 kooperanata,
koje opsluuje 30 zaposlenih, sa ugovorenom proizvodnjom na 16.000 ha u posedu zadrugara i kooperanata.

24
3.3.4. Prilike se zasnivaju na injenicama iz analize stanja zemljoradnikog
zadrugarstva, meu kojima su najznaajnije: (1) ne postoje zakonske prepreke za odrivi
razvoj zadrugarstva; (2) postoje mogunosti udruivanja poljoprivrednika u zadruge i zadruga
u zadrune saveze; (3) sve je izraenija potreba promovisanja stratekog partnerstva optih
zemljoradnikih sa specijalizovanim i potroakim zadrugama; (4) domainstva koja poseduju
sitna gazdinstva, kao najslabije organizovane kategorije poljoprivrednih proizvoaa u Srbiji,
imaju ansu da se proizvodno-trino ukrupnjavaju pomou udruivanja, odnosno osnivanja
zadruge u kojoj su oni vlasnici i upravljai; (5) zadrugarstvu se otvara perspektivno polje rada
u ruralnim podrujima gde zadruga, kao ekonomsko-socijalni subjekt, postaje znaajan
generator ukupnog razvoja lokalnih zajednica ukljuujui i razvoj proizvodnje
tradicionalnih lokalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u funkciji obogaivanja
ponude seoskog turizma.
3.3.5. Pretnje (rizici), u SWOT analizi posmatrane povezano sa slabostima (kao internim
faktorima), predstavljaju itav niz negativnih, eksternih faktora koji moraju biti izbegnuti
ukoliko se namerava stvoriti adekvatan ambijent za razvoj zemljoradnikog zadrugarstva.
Meu brojnim faktorima ove vrste, navode se samo najdrastiniji: (1) nedovoljna
zainteresovanost i neprepoznavanje znaaja zemljoradnikog zadrugarstva od strane
institucionalnih struktura; (2) u zakonskoj regulativi zastupljeno je laiko izjednaavanje
uslova poslovanja tek osnovanih i trino nestabilizovanih zadruga i drutava kapitala, to se
posebno ogleda u sistemu oporezivanja; (3) identitet zadruge, kao znaajna odrednica
meunarodnog zadrunog pokreta, je nepoznanica ne samo za potencijalne lanove, ve i za
zadrugare i ak i za rukovodioce u veini naih zadruga; (4) opstruktivna sporost u donoenju
novog Zakona o zadrugama; (5) zloupotreba imena zadruge i verovanje pojedinaca, osnivaa
"kvazi zadruga, u brzi poslovni uspeh koji esto i ostvaruju pomou spekulativnih poslova;
(6) nastojanje da se zadruna revizija kao specifian oblik preventivne interne kontrole i
zatite primene meunarodnih zadrunih vrednosti i principa preuzme od strane dravnih
institucija; (7) zadruna birokratija koja namee nedemokratska reenja u optim i posebnim
normativnim aktima zadruga i zadrunih saveza;78 (8) dezintegracija primarne proizvodnje,
prerade, distribucije i plasmana poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; (9) nestabilnost
trita hrane u njegovom pomeranju ka globalizaciji i liberalizaciji; (10) velika zastupljenost
sive ekonomije u trgovanju hranom; (11) jo uvek dominirajue nepoverenje poljoprivrednika
u zadrugu, koje vue korene iz avanturistikih eksperimenata vezanih za kolektivizaciju
kolhoznog tipa, a koje danas neki analitiari naeg zemljoradnikog zadrugarstva identifikuju
ne kao "opravdanu nevericu", ve kao "fatalizam srpskih seljaka"; (12) angaovanje
nekompetentnih domaih, a naroito inostranih konsultanata koji su ve prepoznati kao "lovci
na projekte" u zemljama sa nerazvijenim zadrugarstvom, kao i u zemljama koje prolaze
78

Na razliku u pogledu (ne)demokratinosti ukazuju i odredbe Pravilima Zadrunog saveza Srbije koje
propisuju da Skuptina Saveza punovano odluuje ako je prisutno vie od 50% lanova i da se odluke
donose "veinom glasova prisutnih lanova" zbog ega je najvei deo odluka Skuptine ZSS u poslednje tri
godine donet sa znaajno manjim brojem glasova od polovine ukupnog broja lanova Skuptine, dok je
Pravilima Zadrunog saveza Agrojaeren propisano da se odluke donose "veinom glasova ukupnog broja
lanova Skuptine". Takoe, Poslovnikom o radu Skuptine ZSS propisano je da se materijal za sednicu
Skuptine dostavlja sedam dana pre zakazane sednice, tako da deo lanova Skuptine ZSS koji ive u selima
objektivno nije u mogunosti ni da blagovremeno dobije poziv a kamoli da o primljenom materijalu obavi
konsultacije sa svojom "izbornom bazom" u regionalnom zadrunom savezu.

25
period duge i teke tranzicije; (13) neprepoznavanje pretnji zadrugama koje su posledica
globalizacije proizvodnje i liberalizacije trgovine; (14) siromatvo ruralne populacije, koje je
izrazito vee u odnosu na urbanu populaciju, gde zemljoradniko zadrugarstvo treba da odigra
znaajnu ulogu u traenju odgovora na brojne izazove i anse u optimalnom balansiranju
siromatva ova dva stratuma stanovnitva u Srbiji.

26

4. ORGANIZOVANOST I EKONOMSKO-SOCIJALNI POLOAJ

ZEMLjORADNIKA U USLOVIMA NEPOVOLjNOG POLOAJA
POLjOPRIVREDE U SRBIJI
Organizovanost zemljoradnika kao samostalnih proizvoaa daleko je od
zadovoljavajuih potreba. U tom pogledu, njihova neorganizovanost proizlazi iz nedovoljne
organizovanosti ostalih privrednih subjekata u poljoprivredi, kao to su zadruge i
poljoprivredna preduzea. Ovim uzronicima loe organizovanosti zemljoradnika svakako
treba dodati i nepovoljan poloaj poljoprivrede u celini koji traje vie decenija. Sve ovo imalo
je, i jo uvek ima, odraza na nezadovoljavajui ekonomsko-socijalni poloaj zemljoradnika.

4.1. Organizovanost i ekonomski poloaj poljoprivrede

4.1.1. Postojea tri organizaciona oblika subjekata u poljoprivredi Srbije (individualna
poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna preduzea i zemljoradnike zadruge) su optereena
problemom neadekvatne organizovanosti. Uz to, jo uvek se nalaze u procesu tranzicije, sa
izraenom tendencijom polarizacije na ekonomski odrive i neodrive subjekte privreivanja
u svakoj od navedenih kategorija. Najzad, izmeu ova tri oblika subjekata u poljoprivredi
postoje i odreeni antagonizmi koji vuku korene iz prethodnih perioda i posebno zbog
neadekvatne privatizacije u periodu tranzicije.
4.1.2. Pored injenice da je poljoprivreda tradicionalno u nepovoljnom ekonomskom
poloaju, njen doprinos ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti Srbije i u periodu tranzicije je
izuzetno znaajan: 9,6% BDV (2010), angauje oko 20% ukupno aktivnog stanovnitva i od
2005. godine ostvaruje rastui suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednoprehrambenih proizvoda koji e u 2011. godini dostii oko 1,5 milijardi US $. Posebno
treba istai da je poljoprivreda najznaajnija delatnost u ruralnim podrujima (30% BDP
ruralnih podruja).79 I pored navedenog, poljoprivreda nema odgovarajue podsticaje drave,
jer je uee agrarnog u ukupnom budetu smanjeno sa 3,6 do 5,0% (2004-2008) na 2,2 do
2,6% (2009-2011).
4.1.3. Poljoprivredu Srbije karakteriu znaajne godinje oscilacije u nivou prinosa i
obimu proizvodnje (do 25%), koje su posledica brojnih faktora: nizak nivo tehnike i
tehnologije proizvodnje zbog ega je proizvodnja u veoj meri zavisna od nestabilnih
prirodnih uslova; neureenosti zemljinih poseda (naroito poseda porodinih gazdinstava);
neuravnoteene zastupljenosti biljne i stoarske proizvodnje (stoarstvo uestvuje sa manje od
30% BDP poljoprivrede); odsustvo rejonizacije poljoprivredne proizvodnje; nedovoljna
orijentacija ka proizvodnji ekonomski vrednijih proizvoda viih faza prerade; nizak nivo
obrazovanja poljoprivrednika; velike promene u obuhvatnosti korisnika i u strukturi i visini
subvencija i pristupu povoljnijim kreditima; neorganizovanost proizvoaa u zadruge, komore
i udruenja; znaajnom ueu sive ekonomije u prometu inputa za poljoprivredu i
79

Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, MPV RS, str. 9.

27
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; velike migracije ka dva urbana centra (Beograd i
Novi Sad) usled ega itavi regioni ostaju demografski i agrarno devastirani; velike razlike u
nivoima lokalne podrke razvoju poljoprivrede, zadrugarstva i sela (optinski i gradski
fondovi); odsustvo primene i ocenjivanja realizacije Strategije razvoja poljoprivrede Srbije;
nedostatak strategija razvoja poljoprivrede na nivou optina i okruga i dr.
4.1.4. Poljoprivreda u Srbiji je u nepovoljnom ekonomskom poloaju i zbog
neodgovarajue povezanosti sa predfarmerskim (proizvodnja agrarnih inputa i sredstava rada)
i postfarmerskim sektorom privrede (dorada, prerada, promet, ...). To je u suprotnosti sa
integrisanim modelom funkcionisanja agroprivrede u trino razvijenijim zemljama, jer se u
Srbiji malo ili uopte ne poklanja panja tzv. drutvenoj odgovornosti i solidarnosti agrobiznis
kompanija sa drugim ekonomsko zavisnim kategorijama u reprocelinama "od njive do
trpeze".
4.1.5. U uslovima globalizacije proizvodnje i liberacije trita konkurentnost
poljoprivrede Srbije je veoma niska u odnosu na veinu zemalja Evrope (jedan
poljoprivrednik proizvodi hranu u Srbiji za 18, a u Nemakoj za preko 150 potroaa).
Neodgovarajua povezanost subjekata proizvodnje, prerade i prometa domaih
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sa jedne, i vrlo jaka i dobro organizovana inostrana
konkurencija na tritu Srbije. To namee pitanje mogunosti srpske poljoprivrede da
konkurentno nastupa ne samo na meunarodnom, ve i na nacionalnom tritu. Poljoprivreda
je i danas, kao i mnogo puta ranije, amortizer socijalne stabilnosti, ali uz sve neizvesniju
ekonomsku opravdanost i porast nezadovoljstva znaajnijeg dela poljoprivrednih proizvoaa
u Srbiji.

4.2. Organizovanost i ekonomsko-socijalni

poloaj zemljoradnika
4.2.1. Domainstva koja poseduju individualno poljoprivredno gazdinstvo su najbrojnija i
najslabije organizovana kategorija poljoprivrednih proizvoaa u Srbiji. Prema izvorima
prihoda razlikuju se tri socio-ekonomske kategorije ovih domainstava, ije promene u
periodu izmeu popisa u 1991. i 2002. godini karakterie dominacija nepoljoprivrednih sa
tendencijom porasta (sa 45,8% na 62,3%) i tendencija smanjenja poljoprivrednih (sa 26,5% na
17,8%) i meovitih (sa 26,3% na 16,4%), uz porast gazdinstava bez prihoda (sa 1,4% na
3,5%).80
4.2.2. Posedovnu strukturu zemljoradnikih gazdinstava karakterie dominacija sitnijih
gazdinstava (26,7% do 1 ha i 32,7% od 1 do 3 ha), znaajno manja zastupljenost posedovnih
grupa sa srednjom veliinom poseda (17,4% od 3 do 5 ha; 12,4% od 5 do 8 ha), manja
zastupljenost gazdinstava sa relativno veim posedom (8,0% sa 8-15 ha) i svega 2%
gazdinstava sa posedom veim od 15 ha.81 Pored ostalog, ovakva posedovna struktura
determinie i ekonomsko-socijalni poloaj zemljoradnika.
80

81

Obraun autora na osnovu podataka iz publikacije: Poljoprivredna gazdinstva prema aktivnostima i izvorima
prihoda, str. 13; Popis 2002, knjiga 2, RZS, Beograd, 2004.
Obraun autora na osnovu podataka iz publikacije: Poljoprivredni fondovi po optinama, str. 19; Popis 2002,
knjiga 1, RZS, Beograd, 2003.

28
4.2.3. Zemljoradnika gazdinstva raspolau dominantnim delom: zemljinih povrina
(83,0% oranica, 95,6% vonjaka, 91,4% vinograda, 91,0% livada, odnosno 85,0% obradivog i
79,8% poljoprivrednog zemljita); grla stoke (93,8% goveda, 81,5% svinja, 97,9% ovaca,
98,1% konja i 91,1% ivine) i poljoprivrednih maina (99,9% motokultivatora, 97,4% traktora
i 88,2% kombajna).82
4.2.4. Nezavisno od toga to dominiraju u raspoloivim kapacitetima, zemljoradnika
gazdinstva ostvaruju relativno manje uee u obimu ostvarene proizvodnje: ita (73,6%
penice, 88,8% kukuruza i 63,6% jema); industrijskih kultura (45,7% eerne repe, 60,5%
suncokreta i 44,3% soje); voa i groa (86,9% jabuka, 92,1% groa) i stoarskih proizvoda
(90,8% kravljeg mleka, 97,2% vune).
4.2.5. Nia zastupljenost individualnih poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji u
odnosu na raspoloive proizvodne resurse objanjava se dominacijom nepoljoprivrednih
(62,3%) u ukupnom broju domainstava koja poseduju gazdinstva i usitnjenou poseda
posebno zemljoradnikih gazdinstava (2002), ija je prosena veliina 3,60 ha ukupne i 2,37
ha obradive povrine (2,06 ha u centralnoj Srbiji i 3,25 ha u Vojvodini).83 Pored male veliine
poseda, zemljoradnika gazdinstva karakterie i relativno veliki broj odvojenih delova poseda
i njihova mala povrina neprimerena za racionalno korienje raspoloive mehanizacije (etiri
odvojena dela prosene veliine 83 ara).84
4.2.6. S obzirom na navedene karakteristike domainstava koja poseduju individualno
poljoprivredno gazdinstvo i injenicu da ona ine najvei deo ruralnog stanovnitva, njihov
socio-ekonomski poloaj je veoma nepovoljan i zbog toga to je uee siromanog ruralnog
stanovnitva u ukupnom siromanom stanovnitvu Srbije poveano sa 55,0% u 2002. na
61,4% u 2007. godini. Siromatvo ruralnog stanovnitva je vee (9,8%) od siromatva
stanovnitva u urbanim podrujima (4,3%), a indeks siromatva ruralnog u odnosu na urbano
stanovnitvo takoe je povean sa 1,6 na 2,3.85
4.2.7. Najzad, i pored injenice da oko 70% poljoprivrednog stanovnitva smatra da je
poljoprivreda njihova "razvojna ansa", rezultati istraivanja ukazuju da seosko stanovnitvo
ocenjuje da je "najsigurniji i najredovniji izvor prihoda penzija".86 Meutim, razlike izmeu
penzionera-zemljoradnika i penzionera koji su tu socijalnu sigurnost stekli radei izvan
sopstvenog gazdinstva je izuzetno velika. U prilog tome ukazuje i injenica da svih 219.519
penzionisanih zemljoradnika prima ispod nivoa prosene penzije, a oni e tek u decembru
2011. godine dobiti poslednju (etvrtu) ratu u iznosu od 27.000 RSD na ime duga drave za
viegodinje kanjenje zaostalih preko 20,5 mesenih penzija u periodu do 2006. godine, kada
su ta dugovanja pretvorena u javni dug koji je drava bila duna da isplati u januaru 2010.
godine, ali zbog tzv. finansijske krize isti se odlae ve skoro dve godine.87
82

evarli M., Nikoli Marija (2007:565-573).

Poljoprivredni fondovi po optinama, str. 21; Popis 2002, knjiga 1, RZS, Beograd, 2003.
84
Ibid, str. 84.
85
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, MPV RS, str. 16.
86
Vie o tome u: Mili B. (2011)
87
Dravni dug prema penzionisanim poljoprivrednicima iznosio je u proseku 83.000 RSD po penzioneru ili 20,5
prosenih mesenih zemljoradnikih penzija. Tu obavezu drava je Zakonom o javnom dugu Republike Srbije
po osnovu preuzimanja obaveza RFPIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaenih penzija i naknada
("Sl. glasnik RS", br. 852005. i 1152005), pretvorila u javni dug, koji je trebala da isplati u etiri rate uz
obraun kamate od 8,5% na godinjem nivou obraunatom od 1. januara 2006. godine do datuma isplate
83

29

pojedinih rata. Poslednju etvrtu ratu za 219.159 penzionisanih zemljoradnika (ukoliko su jo ivi?) drava je
trebala da isplati u januaru 2010. godine, a sa obraunatom kamatom trebalo bi proseno isplatiti oko 30.000
RSD po penzionisanom zemljoradniku.

30

5. NUNOST PROMENA U ZEMLjORADNIKOM

ZADRUGARSTVU SRBIJE I USKLAIVANjE SA MEUNARODNOM
ZADRUNOM LEGISLATIVOM
Analiza stanja u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije upuuje na neminovnost promena
na dva nivoa: prvo, promene na nacionalnom nivou koje se odnose na revitalizaciju ovog
znaajnog sektora agroprivrede; drugo, u pogledu uvaavanja odrednica identiteta zadruge i
usklaivanje sa meunarodnom zadrunom legislativom, vodei rauna o nacionalnim
interesima i lokalnoj tradiciji.
Neophodnost reformisanja zemljoradnikog zadrugarstva namee se iz vie razloga:
analize stanja u naem zemljoradnikom zadrugarstvu; uticaja globalizacije i standardizacija
proizvodnje i liberalizacije trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; primene novog
Zakona o zadrugama i realizacije ciljeva Strategije koji mogu biti korisni za donosioce mera
budue agrarne politike u Srbiji.

5.1. Neminovnost promena u zemljoradnikom

zadrugarstvu Srbije
5.1.1. Neminovnost promena u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije proizilazi iz
nedovoljne ispunjenosti oekivanja zadrugara od lanstva u zadruzi (samo 38% je potpuno a
53% delimino zadovoljnih, dok je 9% lanova nezadovoljno). To se posebno odnosi na
ocenu ekonomske koristi zadrugara od lanstva u zadruzi pri emu ak 27,8% zadrugara
smatra da nemaju ekonomske koristi od lanstva u zadruzi a 45,6% da zadruga ne poveava
vrednost njihovih proizvoda na tritu. U zadrugama koje poveavaju vrednost proizvoda
zadrugara to se obezbeuje znaajno vie "ienjem, sortiranjem i pakovanjem" (13,9%) i
"suenjem, hlaenjem i skladitenjem" (27,8%), a malo "preradom i stvaranjem novog
proizvoda" (6,3%). To ukazuje da u naim zadrugama dominiraju kupoprodajni odnosi po
osnovu snabdevanja repromaterijalom i plasmana proizvoda zadrugara i zadruge. Relativno je
malo uee zadruga u kojima se zadrugarima deli dobit (21,5%), zbog ega je broj zadrugara
viestruko manji od broja kooperanata u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije.
5.1.2. lanovi zadruge su zadovoljniji neekonomskim koristima od lanstva u zadruzi
(67,1%); a od njih 93,7% informisanjem; 58,2% edukacijom i u razliitom stepenu
doprinosom zadruge pojedinim aktivnostima lokalne zajednice. Posebno treba istai da je
stepen nezadovoljstva zadrugara aktivnostima njihovih zadruga u celini znaajno vea na
podruju centralne Srbije nego u Vojvodini. To znai da su ekonomski jae zadruge
sposobnije da zadovolje i ekonomske i neekonomske potrebe svojih lanova.
5.1.3. Neminovnost promena u zadrugarstvu Srbije namee i relativno nezadovoljstvo
zadruga sa radom zadrunih saveza. Ocenjujui doprinos pojedinih nivoa zadrunih saveza
poslovanju zadruga, aktivnostima regionalnih saveza nezadovoljno je 26,6%, a 30,4%
direktora nije elelo ak ni da odgovori na to pitanje. Nezadovoljstvo radom Zadrunog

31
saveza Vojvodine iskazalo je 22% direktora ali nijedan nije izostavio odgovor na to pitanje,
dok je radom Zadrunog saveza Srbije nezadovoljno 27,8% a na to pitanje nije elelo da
odgovori jo 17,7% direktora zadruga. Posebno treba istai da 16,5% zadruga nisu lanice
nijednog zadrunog saveza.
5.1.4. Zadruni savezi treba hitno svoju sada dominantnu ulogu "zida plaa"88da zamene
sa dominantno poslovnim funkcijama i preventivnim aktivnostima na dobrobit
zemljoradnikog zadrugarstva, to treba regulisati i u novom Zakonu o zadrugama.
Uoavajui invalidnost aktuelnog Zakona o zadrugama u kome nije propisano ko pokree
postupak likvidacije zadruge koja je prestala da posluje due od dve godine i ije rukovodstvo
i zadrugare niko vie ne moe ili ne eli da pronae, kao primer takve proaktivne uloge
navodimo inicijativu Saveza zemljoradnikih zadruga Jablanikog i Pinjskog okruga
upuenu 2010. godine Agenciji za privredne registre da se dve zadruge "briu iz registra"
zbog ispunjavanja uslova za prestanak zadruge po lanu 64, taka 8, Zakona o zadrugama, to
je inae u skladu sa lanovima 66, 68 i 70 tog zakona.89 Time se spreava dalja devastacija
imovine tih zadruga, pomae raiavanju veoma zaputenog stanja u brojnim "zadrugama
na papiru" i uruavanje ugleda zemljoradnikog zadrugarstva Srbije.
5.1.5. Promene u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije neminovne su i zbog
neadekvatnog zakonodavnog ambijenta za poslovanje zadruga (nepovoljniji poloaj zadruga u
odnosu na mala i srednja preduzea (MSP) i ak individualne preduzetnike u okviru
ekonomske politike, izuzimanje zadruga iz programa subvencioniranog zapoljavanja, veliko
uee tzv. sive ekonomije, dugaki rokovi plaanja u poslovanju kroz legalne finansijske
tokove, nedostatak povoljnijih kredita za finansiranje tekue proizvodnje i prometa
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,...). Zbog svega navedenog zadruge delimino i
objektivno nisu u mogunosti da budu konkurentne na tritu i da obezbeuju oekivane vee
ekonomske i neekonomske pogodnosti svojim lanovima.
5.1.6. Zemljoradniko zadrugarstvo kao segment privrede Srbije neminovno se mora
prilagoavati uticaju sve vee globalizacije i standardizacije proizvodnje i liberalizacije trita
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, to proizilazi i iz ukljuenosti nae privrede u
meunarodne integracione procese (CEFTA, EU, bilateralni ugovori sa Rusijom, Turskom i
dr.). Zbog toga zadruge, ovako usitnjene kao kod nas, teko mogu da izdre konkurenciju na
sve liberalnijem i domaem a pogotovo ne na meunarodnom tritu, ime se smanjuje
mogunost poboljanja ekonomsko-socijalnog poloaja zadrugara i drugih poljoprivrednika
kao potencijalnih lanova zadruge. Nunost udruivanja poljoprivrednih proizvoaa posebno
e biti izraena od 2014. godine kada e se izjednaiti uslovi spoljnotrgovinske razmene
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji sa tada ve 28 zemalja - lanica EU.
5.1.7. Deo promena u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije nastupie neminovno po
usvajanju novog Zakona o zadrugama i ove Strategije. One treba da bude realizovane u to
88
89

Vie o tome u: Marii Branko (2006:24).

Dopis Saveza zemljoradnikih zadruga Jablanikog i Pinjskog okruga sa seditem u Leskovcu, broj 42-48 od
12.10.2010. godine upuen Agenciji za privredne registre, sa inicijativom da se, zbog neobavljanja aktivnosti
due od dve godine neprekidno, "briu iz registra" dve zadruge sa njihovog poslovnog podruja: "Barje" iz s.
Barje (Pirot) i "Poljanica" iz s. Vlase (Vranje). Osim Agenciji za privredne registre, predmetni dopis ZS
zemljoradnikih zadruga Jablanikog i Pinjskog okruga dostavio je i ZS Srbije, MPV RS i Odboru za
poljoprivredu Narodne Skuptine RS, ali odgovor nisu dobili od nijedne navedene institucije.

32
kraem roku radi reafirmacije zadrugarstva Srbije ve u toku obeleavanja 2012
Meunarodne godine zadruga. Rezultati dva nezavisna istraivanja ukazuju da direktori
zadruga smatraju da je "pravni okvir neadekvatan" (UNDP - Serbia, 2008),90 odnosno "78%
direktora smatra da bi usvajanje novog zakona vie podralo razvoj zadruga" (DAES, 2010).91
I u treem anketnom istraivanju (DAES, 2011) direktori zadruga od novog Zakona o
zadrugama oekuju prvenstveno reenja za dva najznaajnija imovinsko-pravna pitanja:
transformacija drutvene u zadrunu svojinu i raspolaganje nedeljivom zadrunom imovinom
u zadrugama to kao prioritet istie 73,4% anketiranih (DAES, 2011). Takoe, 96,2%
direktora zadruga smatra da e donoenje Strategije unaprediti razvoj zemljoradnikog
zadrugarstva u Srbiji (DAES, 2011).

5.2. Neminovnost usklaivanja sa meunarodnom

zadrunom legislativom
5.2.1. Promene u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije su neminovne i zbog
usklaivanja sa osnovnim elementima identiteta zadruga, evropskom zadrunom legislativom
i preporukama meunarodnih organizacija (MZS, MOR i UN).92 Njihova zajednika
karakteristika je dosledno potovanje meunarodnih zadrunih vrednosti i principa.
5.2.2. Nepoznavanje odrednica identiteta zadruge (definicija zadruga, zadrune vrednosti
i zadruni principi; 1995) je kljuni rezultat Ankete (DAES, 2011). Veina direktora zadruga
(62%) nije znala ili nije elela da odgovori ili je potpuno ili delimino netano odgovorila na
pitanje da li znaju osnovne i etike zadrune vrednosti, a od onih 38% koji su tano
odgovorili nijedan nije znao da navede vie od etiri od ukupno 10 osnovnih i etikih
zadrunih vrednosti. Veoma je indikativno da direktori zadruga jo slabije poznaju
meunarodne zadrune principe - ak 82,3% direktora pokazalo je nepoznavanje sedam
meunarodnih zadrunih principa, a od onih koji su dali delimino tane odgovore nijedan
nije znao da navede vie da od tri od ukupno sedam principa. Oekivano, zadrugari koji
obavljaju neku od upravljakih funkcija u zadruzi, takoe, ne poznaju obeleja identiteta
zadruge: samo 26,6% znalo je najvie tri od ukupno 10 zadrunih vrednosti, a tek 22,8% njih,
takoe, najvie tri od ukupno sedam zadrunih principa.
5.2.3. I pored navedenih anketnih rezultata o (ne)poznavanju navedenih obeleja
identiteta zadruge, veoma je afirmativno da dominantni deo direktora zadruga smatra da bi
potpunije potovanje zadrunih vrednosti (75,9%) i principa (83,5%) doprinelo unapreenju
rada zadruga. Zato je neophodan program sveobuhvatnog obrazovanja iz oblasti zadrune
teorije i evropske zadrune prakse za lanove i potencijalne lanove zadruga, a posebno za
zadrune rukovodioce i zadrune lidere.
5.2.4. Pored ve navedenih osnova za usklaivanje nae zadrune legislative sa
meunarodnim zakonodavstvom i preporukama, potrebno je u odreenoj meri postepeno
prilagoavati zadrunu legislativu Srbije i Statutu Evropskog zadrunog drutva (SCE, 2003).
90

Cveji S., Babovi M., Vukovi O. (2008:73)

Simmons R., Sevarlic M., Nikolic M. (2010:177-202)
92
Preporuke se odnose na dva dokumenta iz domena zadrugarstva u celini: (1) "Vodii za stvaranje povoljnog
okruenja za razvoj zadruga", Ujedinjene nacije, 2001; (2) "Preporuka 193 o promociji zadruga", Meunarodna
organizacija rada, 2002.
91

33
Time bi se omoguilo da pojedine zemljoradnike zadruge, posebno one koje su u
prigraninim podrujima i ekonomski jae ili ve nastupaju na evropskom tritu, zaponu
blagovremene pripreme za korienje prednosti poslovanja zadruge na teritoriji dve ili vie
drava.
5.2.5. U procesu usklaivanja sa meunarodnom zadrunom legislativom neophodno je u
naem Zakonu o zadrugama eliminisati sva ogranienja koja onemoguavaju formiranje i
poslovanje svih oblika zadruga iz sva tri sektora zadrugarstva (primarni, sekundarni i
tercijarni) ije su afilacije prisutne i u funkcionisanju MZS.93 To se, pre svega, odnosi na
tedno-kreditne zadruge kao izvor jeftinijih kredita za poslovanje zemljoradnikih zadruga,
iji je podoblik zemljoradnike-kreditne zadruge bio pretea znaajnog dela dananjih starih
zemljoradnikih zadruga i oko 300 tedno-kreditnih slubi u sistemu PB "AGROBANKA" koje su funkcionisale u zemljoradnikim zadrugama Srbije sve do kraja 1990-ih.

93

Vie o tome u: Vujatovi Zaki Zorka (2000:105-144 i 184-190)

34

6. VIZIJA I MISIJA ZEMLjORADNIKOG

ZADRUGARSTVA SRBIJE
Vizija i misija ine esencijalni deo izrade Strategije razvoja zemljoradnikog
zadrugarstva u Republici Srbiji, budui da u dosadanjem razvoju naeg zadrugarstva nikada
nisu definisane. One odreuju pravac kretanja i razvojne mogunosti zadrunog sektora u
agroprivredi Srbije. Proces definisanja vizije i misije zemljoradnikog zadrugarstva je deo
organizaciono-strategijskog planiranja koje treba da realizuje zadruni savez zemljoradnikih
zadruga uz podrku resornog ministarstva za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i neophodnost
da se formira i posebno telo - Savet za razvoj zemljoradnikog zadrugarstva Republike Srbije.
Definisanje vizije i misije zemljoradnikog zadrugarstva Srbije bazirano je na tri stuba: (1)
poznavanju istorije i specifinosti razvoja naeg zemljoradnikog zadrugarstva; (2) proceni
potreba, mogunosti i elja poljoprivrednika u Srbiji; (3) aktuelnoj ekonomskoj i socijalnoj
stvarnosti u poljoprivredi i postojeem sistemu proizvodnje i distribucije poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, uvaavajui globalizaciju trita i mogunosti razvoja koje se time
otvaraju.
Za uspeno definisanje koherentne vizije i misije zemljoradnikog zadrugarstva Srbije u
obzir su uzeta dva bitna prioriteta: (1) neminovnost promena u sektoru zemljoradnikog
zadrugarstva; (2) potreba harmonizacije sa meunarodnim zadrunim principima, praksom i
evropskom zadrunom legislativom.
Uvaavajui neminovnost promena u zadrunom sektoru agroprivrede ispotovan je
minimalistiki pristup. Na prvom mestu je zahtev za uvaavanje potrebe poljoprivrednika da,
po osnovu definisane saradnje, participiraju u aktivnostima i vlasnitvu zemljoradnikih
zadruga. Istovremeno, uvaena je potreba da zadrugari i zadruni poslenici uzmu uea u
procesu formulisanja vizije i misije zemljoradnikog zadrugarstva, to je uinjeno kroz
sprovedenu anketu, dubinske intervjue i brojne posete lanova tima zadrugama i zadrunim
savezima. Takoe je obezbeeno i njihovo slobodno uee u javnoj raspravi o predlogu
Strategije. Na kraju, ove promene podrazumevaju da finalni tekst vizije i misije
zemljoradnikog zadrugarstva bude usvojen i od strane zadruga, zadrunih saveza i resornog
Ministarstva. Na ovaj nain mogue je postizanje saglasnosti oko adekvatne vizije i misije za
razvoj zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji.
Prihvatajui potrebu harmonizacije sa meunarodnim zadrunim principima, praksom i
evropskom zadrunom legislativom treba istai da se vizija i misija zadrugarstva moraju
zasnivati, pre svega, na prihvaenom "identitetu zadruge" MZS, koji podrazumeva definiciju
zadruge, zadrune vrednosti i principe. Ovo je istovremeno najprepoznatljivija razlika
zadruge i drugih privrednih drutava. Naime, zadruga je definisana u funkciji ostvarivanje
ekonomskih, socijalnih i kulturolokih interesa lanova na osnovu zadrunih vrednosti i
principa, dok je privredno drutvo definisano kao pravno lice koje obavlja delatnost radi
sticanja profita, pri emu se uopte ne definiu drugi interesi investitora koji stiu korist od
delatnosti preduzea. U okviru potrebe pribliavanja praksi zadrugarstva EU, uz svestrano

35
poznavanje osnovnih trendova u pojedinim zemljama, treba traiti najbolje uzore u
prilagoavanju koji su primereni zateenim prilikama kod nas. Sve navedeno treba da bude
sadrano u novom Zakonu o zadrugama koji e biti harmonizovan sa evropskom zadrunom
legislativom.

6.1. Vizija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije

6.1.1. Definisanje vizije zadrugarstva Srbije, gledano u celini, nije lak ni jednostavan
zadatak. Ono je oteano, s jedne strane, ignorantskim stavom institucionalnih struktura
poslednjih decenija tako to se zadrugarstvu, kao treem sektoru privrede, ne posveuje duna
panja. Tu je i druga strana problema kada se radi o zemljoradnikim zadrugama. Naime,
budui da su ove zadruge praktine organizacije, veina zadrugara je sklona da razmilja o
ispunjenju trenutnih potreba. To su osnovni razlozi zbog kojih zadrunom pokretu nije lako
da gleda u dalju budunost. Stoga poljoprivrednici instinktivno preferiraju pragmatino
ukljuivanje u saradnju sa zadrugom bilo kao njeni lanovi ili kao tzv. kooperanti. I jedni i
drugi reaguju na date mogunosti u cilju adaptiranja tekuim promenama.
6.1.2. Koliko god da je teko predvianje budunosti, ipak gledanje unapred ima smisla.
Vano je da se pokua pripremanje za razne vrste izazova za koje postoje ozbiljne
pretpostavke da e se pojaviti. Pokuaji anticipiranja mogunosti koje oekuju postojee
zadruge, ili onih mogunosti koje e dovesti do formiranja novih zadruga, su uvek poeljni.
Pri tome je bitno da ljudi shvate kako mogu da se povezuju u cilju meusobne pomoi na
naine o kojima moda nikada ranije nisu ozbiljno razmiljali. Potrebno je da se preispitaju
snage i slabosti zadruga u svetlu realno predvidivih buduih dogaaja. Moda je od svega
ovoga vanije svojevrsno snivanje o tome ta bi moglo da bude ako bi zadruni pokret
privukao panju i pogodio interes svih poljoprivrednika, a posebno mladih.
6.1.3. Definisanje budueg pravca kretanja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije u smislu
formulisane efektivne vizije oteano je prisustvom brojnih eksternih i internih problema kao
to su: nereena zadruna imovina; neizgraeno i nepriznato zadruno preduzetnitvo na selu
gde se, preko zadruge i u okviru nje, mogu razvijati pored poljoprivrede i brojne aktivnosti
koje ine ruralnu ekonomiju; sistemski neiskorieni zadruni model privatizacije po kome bi
mnogi od onih koji tokom tranzicije ostaju bez posla nali nove anse za zaposlenje;
proputene mogunosti revitalizacije tzv. starih zadruga i osnivanje novih pravih umesto tzv.
kvazi zadruga; nedostatak podsticaja drave kojima bi se, preko odreenih subvencija, ubrzala
reafirmacija zadrunog pokreta; sistemsko ignorisanje zadruge kao posebne organizacionopravne forme (koja je istovremeno i drutvo lica i drutvo kapitala, odnosno udruenje i
preduzee), na taj nain to je doskora iskljuivana iz odreenih programa za podsticaj malih i
srednjih preduzea; zanemarivanje sugestija naune i strune javnosti da se formira posebno
meuministarsko telo, na primer Savet za razvoj zadrugarstva, koji bi imao na raspolaganju
odreena finansijska sredstva za izradu biznis planova i jaanje marketing funkcija u
zadrugama, za podrku pilot projekata osnivanja novih zadruga i druge savetodavne svrhe u
zadrugarstvu; decenijska opstrukcija donoenja novog Zakona o zadrugama zbog ega je
dolo do opasne deformacije zadrune prakse u Srbiji. Svi navedeni problemi i sistemski
propusti vezani za zadrugarstvo u celini, a posebno za zemljoradniko zadrugarstvo, mogu se

36
reavati pomou radikalnih promena koje e dovesti do istinskog, a ne deklarativnog,
promovisanja zadrugarstva kao treeg sektora privrede.
6.1.4. Sa geslom "neka se niko ne boji promena" i "ivot bez preispitivanja ne vredi
iveti" (Sokrat) ili "uspeni e biti samo oni koji su sposobni da se prilagoavaju promenama"
(Adies) u Srbiji je neophodno da zaponu promene sa reformisanjem postojeih
zemljoradnikih zadruga. U suprotnom, javlja se bojazan za budunost zadrunog pokreta.
Sadanje stanje zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji zbunjuje zadrugare. Posebno su
ugroene etike vrednosti identiteta zadruge. Umesto vere u zadrugarstvo i razumevanja
"zadrunog duha" i "zadrune kulture" meu srpskim seljacima najee se sree fatalizam.
Sreom, najnovija istraivanja pokazuju da zadrugari u nekim zadrugama imaju svoj san i
nadu, a to je istovremeno izazov za pravu zemljoradniku zadrugu da uperi svoj pogled u
budunost kako bi doprinela poboljanju ekonomske i socijalne stvarnosti u agroprivredi.
6.1.5. Skoro 120-godinje iskustvo zemljoradnikog zadrugarstva Srbije prua dovoljno
saznanja na osnovu kojeg je mogue vizioniranje njegove budunosti osloboene od
nasleenih problema. Ta budunost je uslovljena, pre svega, "oslobaanjem misli onih koji
donose odluke o sudbini zadrugarstva. Ovo "oslobaanje se odnosi na dileme, nejasnoe,
konfuzije, ignorisanje, predrasude, neznanje, nedostatak politike volje itd. To su istovremeno
i preduslovi za razbijanje loeg poslovnog imida veine postojeih zemljoradnikih zadruga
u Srbiji. Otklanjanje nepovoljnih predstava o zemljoradnikom zadrugarstvu treba da bude
ideja vodilja za njegov budui razvoj. On treba da se bazira na jasnim pojmovima i
uspostavljanju zdravih osnova za ukljuivanje zemljoradnikih zadruga u integracioni sistem
veza po horizontali i vertikali i sve to prema potrebama i mogunostima poljoprivrednika u
datim uslovima.
6.1.6. Vizija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije moe se definisati sa razliitih
pristupa, meu kojima se istiu sledei: (1) Vizija zemljoradnikog zadrugarstva moe biti
atraktivnost zadruge za poljoprivrednike kao lanove, za zaposlene, za dobavljae i kupce, a
ta atraktivnost se temelji na: boljem ugovarakom poloaju zadrugara na tritu i
transparentnost odnosa u lancu proizvodnje i distribucije kao i boljem funkcionisanju ovoga
lanca; (2) Vizija se definie tako to e "zemljoradnike zadruge postati glavna preduzetnika
forma koju koriste srpski poljoprivrednici kako bi poboljali svoju ekonomsku situaciju i na
taj nain znaajno doprineli razvoju srpske ekonomije; (3) Vizija je oekivanje da e
revitalizovana zemljoradnika zadruga poljoprivredu srpskih sela osloboditi pohlepnih
posrednika u trgovini proizvodima koji su seljaku potrebni i proizvodima koje seljak prodaje;
(4) Vizija zemljoradnikog zadrugarstva moe biti povratak vere u zadrugu kao organizaciju
koja srpskim poljoprivrednicima prua saznanje po emu se "zadruni put razlikuje od
drugih puteva, a to se, izmeu ostalog, svodi na: veu brigu o odrivom razvoju sela i
adekvatnu zatitu seljaka od "bezdunih trgovaca (veliki lanci) i "bezline drave zbog
diskontinuiteta ministarskih funkcija; (5) Vizija moe biti: "da zadrugarstvo kao trei sektor
privreivanja, postane prepoznato po svom znaaju za agroprivredu, podrano od strane
drave i prihvaeno od strane poljoprivrednika u kome bi oni videli svoje izazove i anse za
ostvarenje vlastite misije; (6) Vizija je sadrana u realizaciji slogana "Savremena

37
zemljoradnika zadruga za konkurentniju poljoprivredu i bogatije selo u Srbiji ili "Samo
zemljoradniko zadrugarstvo spaava poljoprivrednike Srbije.94

6.2. Misija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije

6.2.1. Potreba, znaaj i svrha postojanja zadrugarstva, gledano na makro nivou, potvruje
se saznanjem da je jedna od najvidljivijih tendencija u globalnom svetu pribliavanje dve
najmonije institucije: velikog biznisa i mone vlade. Zbog toga nisu retki sluajevi da
kormilo vlade preuzimaju najmoniji biznismeni. U tom smislu se smatra da je jedina
alternativa koju graani imaju u postojeem svetu ,,osnivanje svojih grupa", gde zadruga
zauzima znaajno mesto. Pri ovome se polazi od injenice da je ovek najdragoceniji faktor
svakog drutva, kao i od oseanja svakog pojedinca da mu je potrebna ,,grupa" u cilju zatite
vlastite individualnosti, kako se ne bi utopio u masi (,,nedrutvene vrste osuene su na
propast" istie Kropotkin). Otuda se zadruga posmatra kao vitalna jedinica u kojoj
pojedinac, pred zastraujuom moi korporacija, moe da opstane. Prema tome, zadruni
model organizovanja ljudi jeste jedini nain da ,,iroke narodne mase" (oni u nepovoljnijem
poloaju zato to su imovinski slabi) izraze i uivaju prava drutveno-pravnog lica i to bez
meusobnog uzimanja danka.
6.2.2. Restrukturiranje globalne ekonomije, koje ima svoju cenu, takoe se osea i u
Srbiji. Zadruge, posebno zemljoradnike, mogu da pomognu u smanjenju prelivanja trokova
globalizacije sa "velikih" na "male" dokazujui time da bi "mali" mogli odabrati bolji put za
participiranje u budunosti. Tu se istie nekoliko znaajnih mogunosti zadruge: (1) istorijski
kapacitet zadruge, kojim ona moe da redukuje socijalne i ekonomske podele na jedan
pravedniji nain, to potvruje da ova asocijacija nudi ljudima priliku da pomognu jedni
drugima; (2) u vremenu kada se vlade sve vie povlae iz domena ekonomske intervencije i
zatite svojih graana, zadruga moe pomoi ljudima da zadre kontrolu nad svojim vlastitim
ivotima naroito kada su u pitanju njihova radna mesta; (3) razliitost zadruge od drugih
kapital-kontrolisanih drutava (naroito akcionarskih) meu kojima se posebno istiu briga o
lanstvu, demokratske vrednosti i pravedne finansijske strukture, predstavljaju solidnu osnovu
za mobilisanje ljudi i lokalnih zajednica sa ciljem dokazivanja sposobnosti zadruge za
efikasno snabdevanje robama i uslugama upravo zahvaljujui paljivoj primeni zadrunih
vrednosti i principa koji ovu organizaciju ine unikatnom; (4) budui da je funkcionisanje
zadruge obavezno u okviru trita, ona mora da potvruje svoju efektivnost sueljavajui se
sa konkurencijom gde su njene mogunosti vee ukoliko se oslanja na profesionalni zadruni
menadment i potene (izabrane tajnim glasanjem) zadrune lidere.95 Sve ovo potvruje svrhu
postojanja zadruge pokazujui kako ona moe da koristi svoje mogunosti i kako zadrugari
mogu da ostvare svoje pojedinane misije.
6.2.3. U razvijenom svetu zadruge efektivno slue poljoprivrednicima koji obezbeuju
velike koliine konkurentnih visokokvalitetnih proizvoda za svoje potroae. Istovremeno,
one su bastion odrivosti ruralnih zajednica, naroito u pogledu ouvanja stabilnosti malih
94
95

Autori navedenih pristupa u definisanju vizije su: F. Avsec, K. Iliopoulos, Z. Zaki i M. evarli.
evarli M. (2011): Ako su namere zadrugara i zadrunih lidera potene uvek se nae dobro reenje i za
zadrugare i za zadrugu. Tema predavanja na proslavi Jubileja 100 godina ZZ "Kablar" Roci.

38
proizvoaa. Mnoge meu njima su nosioci tehnolokih inovacija i utemeljivai velikih
kooperativnih sistema hrane i drugih roba iroke potronje (proizvodnja prerada
distribucija). U Srbiji zemljoradnike zadruge, naalost, nisu dostigle ovaj nivo. Usled toga su
izloene sve otrijoj nelojalnoj konkurenciji od strane nekoliko novih "velikih trgovinskih
lanaca" poniklih u Srbiji ili "uvezenih" iz inostranstva u periodu tranzicije. U takvim uslovima
ove zadruge e morati da se reorganizuju tako to e se usredsrediti na posebne vrste
proizvoda u kojima su njeni lanovi prepoznatljivi po tradiciji, raznovrsnosti i kvalitetu. Pored
toga, one e morati u cilju izvrenja svoje misije da ostvare ujedinjenje sa drugim vrstama
zadruga (posebno su poeljne kreditne i potroake) ili sa nekim drugim investitorima izvan
zadrunog sektora ukoliko ele da ostanu na tritu. Budui da su bazirane na poslovima
porodinih poljoprivrednih gazdinstava ove zadruge treba da budu posveene pitanju
kontinuiteta ruralnih zajednica pomou njihovog odrivog ekonomskog rasta i socijalne
stabilnosti, poveanja zaposlenosti i ouvanja ivotne sredine. Obnovljeni, tradicionalni
pristupi zemljoradnikom zadrugarstvu u Srbiji, mogli bi dovesti zadruni sektor u
ravnopravniji odnos sa privatnim i javnim sektorom. Zadrugarstvo, bez sumnje, moe da
doprinese ublaavanju brojnih ekonomskosocijalnih problema sa kojima se suoava nae
drutvo u tranziciji. Da bi obnovljena zadruga bila zadovoljavajue efektivna novi zadrugari
e morati da uine jo mnogo toga kako bi se izbrisala pogrena i netana slika
zemljoradnike zadruge koja je stvarana u dugom periodu deformacije zadrune prakse.
6.2.4. Misija novog zemljoradnikog zadrugarstva Srbije u budunosti treba da poiva na
meunarodno prihvaenoj definiciji zadruge od strane MZS (1995), a koju preuzima predlog
novog Zakona o zadrugama u Republici Srbiji (2012). Iz te definicije najbolje se vide odlike
koje zadrugu razlikuju od drugih privrednih drutava na kojima upravo i poiva formulisanje
ove misije, koja ni u kom sluaju ne stvara zabludu da je zadruga izuzeta od vrednovanja na
tritu i njenom irem poslovnom okruenju. Pored univerzalne definicije zadruge, koju je
prihvatila i praksa EU, misija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije se oslanja i na neke od
znaajnih zadrunih principa. Prema prvom principu MZS "Zadruge su dobrovoljne
organizacije" svako pojedinano odluuje da li e se "prikljuiti" zadruzi. To znai da ljudi
ne mogu biti "napravljeni" zadrugarima. "Dobrovoljno i otvoreno lanstvo" blisko je
povezano sa druga dva zadruna principa: (1) obrazovanje, obuka i informisanje; (2)
demokratska kontrola od strane lanstva. Naime, lanstvo moe da igra svoju ulogu samo
ukoliko je obrazovano za korienje raspoloivih informacija i ukoliko postoji efektivna
komunikacija izmeu lanova, izabranih lidera, menadera i zaposlenih u zadruzi.
Obrazovanje znai daleko vie nego to je to puka distribucija informacija ili podsticanje
podrke: ono znai angaovanje intelektualnih sposobnosti lanova, izabranih lidera,
menadera i zaposlenih u zadrugama sa ciljem da u potpunosti razumeju kompleksnost i
bogatstvo zadrune misli i akcije. Princip demokratske kontrole podrazumeva da su zadruge
demokratske organizacije kontrolisane od strane njenih lanova koji aktivno uestvuju u
definisanju njene politike i u donoenju odluka.
Misija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije moe se definisati sa razliitih pristupa,
meu kojima se istiu sledei: (1) Misija zemljoradnikog zadrugarstva, pored ostalog, moe
da bude i zadovoljavanje potreba potroaa u pogledu snabdevanja zdravstveno bezbednim
prehrambenim proizvodima, a posledica toga je stvaranje najvee mogue dodate vrednosti na

39
tritu ime se postie maksimizacija cene koja se isplauje lanovima zadruge za njihove
isporuke poljoprivrednih proizvoda; stvaranje oseaja sigurnosti kod potroaa na osnovu
ponude proizvoda visokog kvaliteta proizvedenih na etiki prihvatljiv nain; primena naela
odrivosti koje zadruge ostvaruju tako to su njihovi lanovi istovremeno i njihovi poslovni
partneri, ali i zbog toga to stvaraju imovinu ija je namena vezana za zadrugarstvo tokom
vie generacija; doprinos stabilizaciji privrednih kretanja, socijalnoj inkluziji i zatiti ivotne
sredine i sve to u znatno veem intenzitetu nego kod drugih privrednih subjekata; (2) Misija
moe da se definie tako to su "zemljoradnike zadruge rezultat zajednikih preduzetnikih
ulaganja poljoprivrednika koji su korisnici samofinansiranih, samokontrolisanih i benefitnih
organizacija. Bazirane na meunarodnim zadrunim principima i vrednostima one mogu da
obavljaju bilo koju legalnu aktivnost kako bi poboljale ekonomsku dobrobit svojih lanova
pomou snabdevanja robama i uslugama, pristupom tritima, smanjenjem trokova, podelom
rizika i poveanjem uticaja na tritu; (3) Misija zemljoradnikog zadrugarstva Srbije moe
da bude i motivisanje lanova zadruge da uzmu svoje privredno poslovanje u svoje ruke,
oslanjajui se na vlastite snage, ime se obezbeuje put za realizaciju vizije zadruge u toku
planiranog perioda; udruivanje ljudi u statusu zadrugara, radi ostvarenja linih interesa
("Ljudi u poslovnom poduhvatu sebe radi") bez posrednika; doprinos spreavanju zloupotreba
imena "zadruge" ime bi se vratila vera za postojanje prave zadruge zasnovane na primeni
meunarodnih zadrunih vrednosti i principa; reafirmisana zadruga titi male poljoprivrednike
pomou nabavke inputa i plasmana njihovih proizvoda po fer cenama, a istovremeno motivie
velike "ugledne domaine" da preko zadruga prednjae u prenosu novih tehnologija na
porodina gazdinstva; lobiranje za prihvatanja razliitosti zadruga i drugih kapital drutava
meu kojima se posebno istie da zadruga nije motivisana iskljuivo profitom, zato to pored
ekonomske ima i druge funkcije za "odrivo selo" u okviru lokalne zajednice socijalne,
kulturne, ekoloke i naroito one funkcije po kojoj je zadruga prepoznatljiva, a to je podrka
mladima da na svojim gazdinstvima "oko poljoprivrede" upotpune svoje zaposlenje pomou
razvoja novih aktivnosti u okviru ruralne ekonomije. (4) Misija zemljoradnikog zadrugarstva
Srbije moe da bude i u realizaciji slogana "Drava bez gladnih selo bez siromanih".

40

7. CILjEVI RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG

ZADRUGARSTVA SRBIJE
Ciljevi razvoja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije treba da budu kompatibilni sa
ciljevima u drugim nacionalnim dokumentima koji se odnose na razvoj poljoprivrede i
ruralnih podruja. Pored toga, definisanje ciljeva razvoja zemljoradnikog zadrugarstva treba
da se bazira i na tri ve navedena stuba na koje se oslanja definisanje vizije i misije. Meutim,
za utvrivanje ovih ciljeva vana su konkretna polazita, meu kojima se istiu: detaljnije
poznavanje ukljuenosti poljoprivrednika u zadruge i postojeeg nivoa organizovanosti
zemljoradnikog zadrugarstva; poznavanje agrarne politike drave i njene politike prema
zadrugarstvu uopte, a naroito prema zemljoradnikom zadrugarstvu; informisanost o
poslovanju i drutvenom okruenju zadruga i dr. S obzirom na uobiajeni metodoloki pristup
u izradi strategija, ciljevi razvoja zemljoradnikog zadrugarstva Srbije sistematizovani su u
dve grupe: dugoroni i kratkoroni.
Uvaavajui potrebu realnosti i merljivosti ostvarivanja ciljeva razvoja zemljoradnikog
zadrugarstva treba imati u vidu sledee (ankete DAES i RZS): uee zemljoradnikog
zadrugarstva u makroekonomskim pokazateljima poljoprivrede (BDV, izvoz - uvoz,
zaposlenost,...), poveanje broja i zadruga i zadrugara, poveanja lanstva zadruga u
zadrunim savezima, stepen snabdevanja zadrugara sa inputima i plasmana njihovih trinih
vikova preko zadruga.

7.1. Dugoroni ciljevi razvoja zadrunog sektora

u poljoprivredi Srbije
7.1.1. Reafirmacija i ubrzani razvoj zadrugarstva kao posebnog sektora privrede,
baziranog na adekvatnoj primeni obeleja identiteta zadruge (MZS, 1995), koji u ovoj fazi
razvoja, tokom tranzicije treba i drava da podstie. S obzirom na dominantnost
zemljoradnikih zadruga u ukupnom broju zadruga u Srbiji, njihova afirmacija predstavlja
prioritet u realizaciji ne samo Strategije razvoja zemljoradnikog zadrugarstva, ve i drugih
strategija koje imaju komplementarni znaaj za razvoj poljoprivrede, ruralnih podruja i
ukupan drutveno-ekonomski razvoj Srbije.
7.1.2. Jaanje trinog poloaja zemljoradnikih zadruga treba da se ostvaruje podrkom
mera agrarne politike za udruivanje zemljoradnika u zadruge, kao i ukrupnjavanjem
usitnjenih zadruga i njihovim udruivanjem u sekundarne zadruge - integralne autonomne
poslovne zadrune saveze radi ovladavanja celinom poslovnih procesa i sticanja to vee
koristi za lanove zadruga,96 ukljuujui i potrebu formiranja zadrunih preduzea za
obavljanje pojedinih funkcija u poslovanju ili udruenih zadruga. Opredelenje zadruga za
poslovne zadrune saveze ili zadruna preduzea treba da se zasniva na interesu njihovog
lanstva da uestvuju u dobiti poslovnog zadrunog saveza srazmerno vrednosti poslova koje
96

Marii B. (2006:19).

41
zadruga i njeni lanovi obave posredstvom tog saveza kao to je princip uea u raspodeli
dobiti u zadrugama, ili da uestvuju u raspodeli profita zadrunog preduzea srazmerno
vrednosti unetog osnivakog kapitala nezavisno od toga da li zadruga posluje ili ne posluje
preko tog zadrunog preduzea. Pored formiranja zadrunih preduzea neophodne su
aktivnosti i za njihovo povezivanje sa nezadrunim preduzeima u predfarmerskom i
postfarmerskom sektoru agroprivrede, na nain kako to funkcionie u EU. Za jaanje trinog
poloaja zemljoradnikih zadruga neminovne su i statusne promene u pravcu formiranja veih
zadruga uporedo sa ukrupnjavanjem poljoprivrednih gazdinstava i procesom koncentracije u
preraivakoj industriji i liberalizaciji trita. Za razliku od procesa koncentracije kod
akcionarskih drutava koji se odvija ne samo na dobrovoljnom udruivanju, nego i
neprijateljskim preuzimanjem, u zemljoradnikim zadrugama je to neprimenljivo jer nema
prinudnog udruivanja. Za donoenje odluka o dobrovoljnom udruivanju zadruga od
posebnog znaaja je odgovarajue informisanje i obrazovanje lanstva zadruge, naroito onih
zadrugara koji odluuju u poslovodnim i nadzornim organima zadruge.
7.1.3. Poseban izazov, ali i ansa, za zadruni pokret predstavlja integraciono
povezivanje poljoprivrednoproizvoakih i potroakih zadruga iji je dugoroni cilj
stvaranje zasebnog zadrunog lanca u proizvodnji i distribuciji poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda. Istovremeno, ovim se onemoguava monopol nekih velikih trgovinskih lanaca koji
su ponikli u procesu tranzicije, a time se stvaraju i uslovi za lojalnu trinu utakmicu. Na taj
nain zadrugarstvo, integrisano po horizontali i vertikali, postaje oaza za zatitu i proizvoaa
i potroaa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
7.1.4. Restrukturiranje postojeih i oblikovanje novih modela zadruga u cilju
zadovoljavanja potreba razliitih tipova poljoprivrednih gazdinstava i drugih delatnosti u
okviru ruralne ekonomije, pri emu zadruge treba da se usmeravaju prema sledeim
delatnostima: (1) za nekomercijalna gazdinstva snabdevanje repromaterijalom, pruanje
mainskih i savetodavnih usluga; (2) za resursno ograniena gazdinstva sa prirodno
ogranienim uslovima u brdsko-planinskom podrujima97 snabdevanje repromaterijalom,
plasman trinih vikova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, prerada poljoprivrednih
proizvoda, podrka drugim delatnostima u okviru ruralne ekonomije kao to su plasman robe
na malo u prodavnicama, sakupljanje lekovitog bilja i umskih plodova, domaa radinost,
seoski turizam, prerada drveta; (3) za meovita gazdinstva u peri-urbanim podrujima
(gradskim, turistikim i industrijskim zonama) snabdevanje repromaterijalom i plasman
trinih vikova u uslovima visoke konkurencije, mogunosti osnivanja specijalizovanih
zadruga na primer za: voarstvo, vinogradarstvo i vinarstvo, povrtarstvo, cvearstvo,
organsku poljoprivredu, proizvodnju inputa za organsku poljoprivredu; (4) za komercijalna
gazdinstva u podrujima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom snabdevanje
repromaterijalom i plasman proizvoda u veim koliinama specifinih robnih grupa, dorada,
prerada i skladitenje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; smanjenje uloge posrednika i
direktno povezivanje sa proizvoaima inputa, plasman preko lanaca hipermarketa, trnica i
sopstvenih maloprodajnih objekata, mogunosti formiranja zadrunih preduzea uz

97

LFA Less Favoured Areas (manje favorizovana podruja)

42
suoavanje sa visokom konkurencijom i rizikom izlaska iz zadruge zadrugara koji su veliki
proizvoai.98
7.1.5. Restrukturiranje postojeih i osnivanje novih saveza poljoprivrednih zadruga u
skladu sa meunarodnom zadrunom praksom, nacionalnom legislativom (Zakon o
poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o regionalnom razvoju, Zakon o zadrugama, optim i
posebnim interesima lanova zadruga) i regulisanje njihovih funkcija i reprezentativnosti u
skladu sa novim optim Zakonom o zadrugama i moguim novim Zakonom o
poljoprivrednim zadrugama (Savez poljoprivrednih zadruga Srbije kao reformisani Zadruni
savez Srbije). U tom kontekstu mogu se osnivati opti i specijalizovani i/ili poslovni zadruni
savezi poljoprivrednih zadruga na nacionalnom, pokrajinskom i regionalnom nivou. Takoe,
strune slube pojedinih zadrunih saveza zemljoradnikih zadruga mogu preuzimati i
uslune poslove za nepoljoprivredne zadruge ili njihove organizaciono i ekonomski slabije
saveze (na primer: omladinskih zadruga i dr.). Najzad, treba razmotriti i pitanje finansiranja
Opteg zadrunog saveza - ije je osnivanje predvieno novim Zakonom o zadrugama, po
ugledu na brojne novoformirane agencije a i u skladu sa iskustvom Hrvatske koja iz budeta u
potpunosti finansira poslovanje "krovnog" Hrvatskog saveza zadruga (www.zadruga.hr), kao i
primer plaanja lanarine za Meunarodnu organizaciju za vinovu lozu i vino (OIV
International Organisation of Vine and Wine).
7.1.6. Jaanje konkurentnosti zadruga i zadrunih preduzea (mikro aspekt), zadrunog
sistema (mezo aspekt - regionalni, pokrajinski i nacionalni savezi zemljoradnikih zadruga) i
zadrunog sektora u poljoprivredi (makro aspekt). U tom kontekstu, poseban znaaj ima
formiranje i razvoj razliitih zadrunih preduzea u cilju konkurentnije nabavke
repromaterijala i sredstava rada (pretfarmerski sektor), prerade poljoprivrednih u prehrambene
proizvode vee vrednosti i njihove prodaje kao trino prepoznatljivih zadrunih proizvoda,
kao i u pruanju razliitih usluga (postfarmerski sektor).
7.1.7. Edukaciju zadrugara, kooperanata i drugih poljoprivrednika kao potencijalnih
lanova zemljoradnikih zadruga treba vriti kontinuirano u skladu sa programima njihovog
obrazovanja, kao i specijalistikog obrazovanja zadrunih rukovodilaca i zadrunih lidera.
7.1.8. Formiranje i razvoj dva fonda zemljoradnikih zadruga na podruju Srbije,
odnosno jedan za Vojvodinu i jedan za centralnu Srbiju. Ovi fondovi bi upravljali sledeom
zadrunom imovinom na svojoj poslovnoj teritoriji: (1) neimenovanom odnosno nedeljivom
imovinom zadrunih saveza; (2) nedeljivom imovinom zadruga koja preostane posle njihovog
prestanka rada; (3) dogovorenim delom dobiti zadruga - koja bi bila izuzeta iz osnovice za
oporezivanje zadruga (kao posebnim vidom podrke zadrugarstvu od strane drave); (4)
deponovanim sredstvima rezervnih fondova zadruga; (5) sredstvima poljoprivrednih fondova
optina i gradova namenski izdvojenim za razvoj zadrugarstva na njihovom podruju.
7.1.9. Revitalizacija zadrune revizije kao oblika obavezne interne kontrole sa
dominantno preventivnom ulogom u cilju zatite identiteta zadruge i sveukupnih interesa
zadrugara.
7.1.10. Promovisanje zemljoradnike zadruge kao osnovnog generatora lokalnog
ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i ekoloke odrivosti ruralnih podruja.
98

Vie o tome videti u: Avsec F. (2011:3)

43
7.1.11. Formiranje tedno-kreditne slube u zemljoradnikim zadrugama, jer
poljoprivreda sa optepoznatim sporim obrtom kapitala, neprimereno malim agrarnim
budetom i izuzetno skupim kreditima poslovnih banaka u Srbiji nije u stanju da bude
konkurentna sa poljoprivredom zemalja EU.99 O tome svedoi i pismo (tadanjeg) Generalnog
direktora MZS koje je uputio predsedniku.

7.2. Kratkoroni ciljevi razvoja zadrunog sektora

u poljoprivredi Srbije
7.2.1. Pribliavanje funkcija zemljoradnike zadruge mogunostima i potrebama
poljoprivrednika kao aktuelnih iili potencijalnih lanova zadruge. Njihove potrebe su razliite
s obzirom na veliinu i zaokruenost gazdinstva, stepen specijalizacije i mogunosti
racionalizacije proizvodnje i obim trinih vikova. U tom smislu bude maksimalno usklaena
sa tranjom poljoprivrednih proizvoda, odnosno sa njihovim plasmanom na tritu po
prihvatljivim cenama. Ovakav pristup u pribliavanju funkcije zemljoradnike zadruge
mogunostima i potrebama poljoprivrednika istovremeno omoguava i vee zapoljavanje
lanova poljoprivrednih domainstava.
7.2.2. Poboljanje uslova za ostvarivanje ekonomskih i drugih interesa lanova zadruge
koji se temelje na zadovoljavanju potreba krajnjih potroaa zadrunih proizvoda i usluga.
Poto se esto pojavljuju drugi uesnici izmeu zadrugara kao proizvoaa i njihovih zadruga
(preraivaka industrija, veletrgovina i trgovina na malo) jaanje ekonomskih interesa
zadrugara se ostvaruje sa to je mogue veim eliminisanjem posrednika u prometu
poljoprivrednih proizvoda izmeu poljoprivrednog gazdinstva i potroaa. Posebnu panju
treba posvetiti organizovanju potroakih zadruga koje bi zamenile "armiju" preprodavaca na
zelenim i kvantakim pijacama, pa do ulinih "kartonskih" tezgi, ime bi znaajan deo
trgovine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uveo u zonu regularne ekonomije i
ispunjavanja osnovnih sanitarno-prometnih uslova. Ekonomski efekti eliminisanja
preprodavaca i organizovanja prometa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima preko
potroakih zadruga umesto preprodavaca, procenjuje se na 160 miliona evra dodatnog
prihoda u nacionalnom budetu po osnovu poveane naplate PDV. Istovremeno, plasiranjem
trinih vikova preko potroakih zadruga ili drugih registrovanih otkupljivaa
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, vlasnici RPG (ak i oni koji ne plaaju porez na
katastarski prihod) stekli bi pravo na povraaj 5% na ime PDV za svoje prodate proizvode,
to u sluaju prodaje preprodavcima nisu u mogunosti da ostavare.100
7.2.3. Reformsko prilagoavanje zadruga novom domaem zadrunom zakonodavstvu,
koje je maksimalno harmonizovano sa evropskom zadrunom legislativom zasnovanoj na
primeni meunarodnih zadrunih vrednosti i principa. U okviru reorganizacije postojeih
99

Farmeri u EU koriste kredite sa kamatnom stopom koja se dobija tako to se stopa inflacije uveava za 1,5% +
0,6 0,8% zarade banke. O znaaju formiranja tedno-kreditnih zadruga ukazuje i pismo Generalnog direktora
MZS koje je 31. marta 2010. godine uputio predsedniku Vlade Srbije Dr Mirku Cvetkoviu i petorici resorno
nadlenih ministara, kao i predsednicima svih zadrunih saveza u Srbiji i drugim zadrunim poslenicima.
100
Vie o tome u Slubenom miljenju Ministarstva finansija o tumaenju lana 34 Zakona o porezu na dodatu
vrednost: http://sluzbenamisljenja.bazapropisa.net/porezi-i-akcize-sm/3770--ministarstvo-finansija-obraun-pdvnadoknade-fizikim-licima-koja-su-upisana-u-registar-poljoprivrednih-gazdinstava-a-nemaju-reenje-outvrivanju-poreza-po-osnovu-katastarskog-prihoda-zakon-o-porezu-na-dodatu-vrednost-lan-34.html

44
zadruga posebnu panju treba posvetiti zakonskoj zatiti naziva "zadruga" koji su tokom
poslednje dve decenije, u vreme deformisanja zadrune prakse, zloupotrebile neke "kvazi
zadruge" i drugi oblici privrednih drutava.
7.2.4. Transformacija drutvene svojine u zadrugama u zadrunu svojinu radi
usaglaavanja sa odredbama Ustava Republike Srbije (2006) predstavlja cilj koji ima
najznaajniji rang u redosledu operacionalizacije zakonodavstva u oblasti zadrugarstva,
budui da nije ve est godina ustavna svojinska kategorija. U tom pogledu, moe se
konstatovati da samo u zadrugarstvu jo uvek vae politiko-teorijski pristupi Edvarda
Kardelja koje je on promovisao jo pre pola veka a koji su kasnije sabrani u tri toma njegovih
radova (1983).101 Odravanje drutvene svojine, i posle njenog izostavljanja u Ustavu
Republike Srbije (2006), prouzrokuje u zadrugama vei broj negativnih posledica: (1) pravnu
i poslovnu neizvesnost zadruge; (2) ograniava autonomiju i inicijativu zadruge; (3) smanjuje
interes poljoprivrednika za lanstvo u zadruzi; (4) ekonomska neodrivost efikasnog
poslovanja zadruge u domenu konkurentnosti sa drugim privrednim subjektima na tritu.
Zbog svega toga, potrebno je u najkraem moguem roku da zadruge i zadruni savezi, uz
podrku drave u okviru novog Zakona o zadrugama, prevedu svu imovinu koju zadruge
koriste iz drutvene u zadrunu svojinu. U sluaju da se neki deo imovine u zadrugama koji
nije steen teretnim poslom prevede iz drutvene u zadrunu svojinu, njihovi vlasnici isti
mogu potraivati po zakonskim odredbama o restituciji (2011).102 Shodno odredbama Zakona
o vraanju oduzete imovine i obeteenju (2011), neophodno je u predlogu novog Zakona o
zadrugama, umesto 1. jula 1953. godine po Zakonu o zadrugama (1996), pomeriti granicu za
povraaj zadrune imovine na 9. mart 1945. godine - kada je nacionalizovan i deo nedeljive
zadrune imovine po Zakonu o privrednim zadrugama (1937).103 Sa stanovita zatite
zadrune imovine, posebno je znaajno da se razrei "zakonodavna trilema" koja proizilazi iz
(ne)sledljivosti zatite nedeljive zadrune imovine po Zakonu o privrednim zadrugama
(1937), Zakonu o zadrugama (1996) i lana 15. st. 1. Zakona o vraanju oduzete imovine i
obeteenju (2011).104
7.2.5. Promena finansijsko-poreske legislative u cilju onemoguenja dravi da oporezuje
vie puta ostvarenu dobit zadruge u postupku njene preraspodele. Pri ostvarivanju dobiti
zadruga prvi put plaa porez na dobit kao privredni subjekat. Ukoliko deo ostvarene dobiti
raspodeljuje zadrugarima, isti podleu obavezi plaanja poreza na prihod ostvaren po osnovu
lanskog uloga i ili vrednosti poslovanja preko zadruge. Najzad, trei put zadrugar na istu
vrednost primljenog dela dobiti zadruge plaa i eventualno porez na ukupan prihod graana
ukoliko njegov godinji prihod prelazi iznos utvren zakonskim propisima. U sadanjim
uslovima, porez na ukupan prihod graana i izbegavanje obaveznog ukljuivanja u sistem
PDV kada se ostvari zakonom propisani minimum od 4.000.000 RSD ukupnog prihoda,105
101

Vie o tome videti: Kardelj Edvard (knjiga 2, 1983:161 i 163; knjiga 3, 1983:348 i 375-376). Preuzeto iz:
Zaki Zorka (2000:327-328)
102
Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju. "Sl. glasnik RS", br. 722011. drutvenoj i
103
Zakon o privrednim zadrugama. "Sl. novine Kraljevine Jugoslavije", br. 217 - LXII
104
Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju (2011), u lanu 15. st. 1., propisuje: "Ovim zakonom vraaju
se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice
lokalne samouprave, u dravnoj, drutvenoj i zadrunoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i drutvenoj i
zadrunoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu."
105
lan 38, stav 2. Zakona o PDV, "Sl. glasnik RS", br. 842004, 862004, 612005, 612007.

45
sva registrovana poljoprivredna gazdinstva (RPG) izbegavaju tako to svoje "de facto" RPG
dele na vei broj "de jure" RPG iju su vlasnici lanovi istog domainstva, kako ne bi uli u
sistem PDV-a.
7.2.6. Restrukturiranje zadrunog sistema u Srbiji sa dva aspekta: (1) formiranje Opteg
(tzv. "Glavnog" ili "Krovnog") saveza kao alijanse svih zainteresovanih sektorskih zadrunih
saveza; (2) redefinisanje mesta, uloge, delatnosti i finansiranja106 postojeih regionalnih
(okrunih), pokrajinskih i Zadrunog saveza Srbije koji su de facto razliiti teritorijalni
nivoi saveza zemljoradnikih zadruga. Svrsishodnost formiranja Opteg zadrunog saveza
Srbije proizilazi iz potrebe objedinjavanja zajednikih interesa i nastupa svih zadrunih
sektora (primarni, sekundarni i tercijarni) prema nadlenim dravnim (vlada, ministarstva,
agencije, fondovi i dr.) i meunarodnim organizacijama (ILO, FIPA, FAO, ...) i zadrunim
institucijama (ICA, ICA Europe, COPA COGECA). Neophodnost redefinisanja mesta, uloge i
delatnosti postojeih nivoa teritorijalnih saveza zemljoradnikih zadruga se namee zbog
odsustva kolektivne preduzetnike kulture i potrebe njihove transformacije iz dominantno
paradravne i partiokratske ispostave u poslovno-sektorsku alijansu poljoprivrednih zadruga.
7.2.7. S obzirom na sloenost zadrune problematike i objektivne tekoe u procesu
restrukturiranja zadrugarstva u Srbiji, a u kontekstu obeleavanja 2012 Meunarodne godine
zadruga, poeljno je formiranje i Nacionalnog saveta za obeleavanje 2012 Meunarodne
godine zadruga u realizaciji ijih programskih aktivnosti treba da uestvuju ne samo
predstavnici zadrunih sektora, ve i nadlenih dravnih institucija i poslenici zadrunog
pokreta u najirem kontekstu. Jedna od prioritetnih uloga ovoga Nacionalnog saveta je
lobiranje za promociju, podrku i reafirmaciju zadrugarstva u cilju bre i svestranije
realizacije ciljeva definisanih u ovoj Strategiji.

106

Budui da imovina Zadrunog saveza Srbije nije steena radom samo radnika i funkcionera u tom savezu, ve
poslovanjem celokupnog zadrunog sektora Srbije, to se prihodi po osnovu rentiranja te imovine moraju
pravinije raspodeljivati i za aktivnosti niih nivoa zemljoradnikih zadrunih saveza, kao i drugih
nepoljoprivrednih zadrunih saveza.

46

47

8. PREDLOZI ZA REAVANjE VANIJIH PITANjA

U ZEMLjORADNIKOM ZADRUGARSTVU SRBIJE
Posle globalnih trendova, opisa stanja u zadrugarstvu, vizije, misije i ciljeva razvoja, u
okviru ove teme predlau se mere koje reavaju neka od vanih pitanja, a istovremeno
predstavljaju razvojne pravce zemljoradnikog zadrugarstva Srbije. Brojna su pitanja koja
treba reavati u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije. Meu ovim pitanjima, posebno su
znaajna sledea: nasleeni neregulisani imovinski odnosi u zadrugama i savezima; odnosi
izmeu zadrugara, kooperanata i zaposlenih u zadruzi; zadruno obrazovanje; transformacija
kapitala u zadrugama i zadrunim savezima mogunosti dokapitalizacije; zadruna revizija;
i primena informacionih tehnologija u zadrugarstvu.

8.1. Predlozi za reavanje nasleenih imovinskih odnosa u

zemljoradnikim zadrugama i zadrunim savezima
8.1.1. Nasleeni imovinski odnosi i danas predstavljaju jedan od najveih problema u
zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije. To potvruje i citat iz lanka u listu "Poljoprivrednik"
(2008): "Svet nije izmislio nita bolje od zadruge za trino organizovanje malih gazdinstava,
ali za njihov preporod u Srbiji neophodno je vratiti im svu otuenu zadrunu imovinu." Za
razliku od drugih zemalja sa razvijenijim zadrugarstvom - gde se imovina u zadrugama jasno
priznaje ili kao imovina zadruge (Italija) ili kao imovina zadrugara (Norveka), Srbija je
jedina zemlja u svetu u ijem dominantnom broju zadruga i sada postoji tzv. (koja od 2006.
godine ak nije ni ustavna kategorija), to znai da njen vlasnik nije ni zadruga a ni
zadrugar. Na taj nain u Srbiji ve 53 godine postoji pravna regulativa na osnovu koje je
zadruna imovina "u raskoraku" izmeu zemljinoknjinog i izvanknjinog vlasnitva i
pravnog i faktikog stanja, a posledice toga ni danas nisu reene i njihovo reavanje stalno se
prolongira, uglavnom zbog politikih razloga. Zato se u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije
osnovano moe primeniti stilska figura: "Zadrugarstvo stvara, a politika i drava razara".
Tek posle donoenja Ustava RS (2006), samo se imovina novoosnovanih zadruga knjii kao
zadruna svojina.
8.1.2. Zadruna svojina je bila zakonima zatiena od 1846. godine na podruju
Vojvodine odnosno od 1894. godine na podruju centralne Srbije, zakljuno sa Ustavom
FNRJ iz 1946. godine, kojim je bilo propisano da: (1) "Sredstva za proizvodnju ... su ili
optenarodna imovina, to jest imovina u rukama drave, ili imovina narodnih zadrunih
organizacija, ili imovina privatnih fizikih i pravnih lica" (l. 14); (2) "... drava daje pravac
privrednom ivotu i razvitku putem opteg privrednog plana, oslanjajui se na dravni i
zadruni privredni sektor a ostvarujui optu kontrolu nad privatnim sektorom privrede" (l.
15); (3) "Drava posveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim zadrunim
organizacijama"( l. 17).
8.1.3. Meutim, Ustavnim zakonom (1953) izvreno je svojinsko razvlaivanje svih
zadruga i zadrunih saveza i izgubljen kontinuitet identiteta zadrune svojine i njene

48
evidencije u registru razliitih oblika svojine, zato to je dotadanja zadruna svojina kao
"imovina narodnih zadrunih organizacija" proglaena "drutvenom svojinom kao osnovom
drutvenog ureenja".107 To je bila prva i najvea politika i sistemska greka drave prema
zadrugarstvu u naoj zemlji, iz ije neloginosti su do danas povlaeni brojni politiki i
dravni pravno-ekonomski pogreni potezi sa katastrofalnim posledicama po zadrugarstvo
kao trei sektor nae privrede.
8.1.4. Kategorija zadrune svojine je ponovo uspostavljena Amandmanima na Ustav
SFRJ (1988), koja je Zakonom o zadrugama (1990) definisana kao "imovina nastala radom i
poslovanjem zadruga i zadrugara", a utvrena je i obaveza nezadrunih subjekata da, po
odredbama republikog zakona, vrate imovinu zadrugama i zadrunim savezima odnosno
njihovim sledbenicima to, uglavnom, nije uinjeno.
8.1.5. Saveznim Zakonom o zadrugama (1996) preuzete su prelazne i zavrne odredbe iz
Zakona o zadrugama (1990), uz blie ureenje uslova i postupka povraaja zadrune imovine
zadrugama i zadrunim savezima. Naime, lanom 92. tog Zakona utvrena je obaveza
subjekata koji nisu zadruge i zadruni savezi da, kada se organizuju u drutvo kapitala, iskau
zadrunu imovinu u akcijama ili udelima i kao takvu je vrate zadrugama i zadrunim
savezima pre otpoinjanja procesa privatizacije. To je bila obaveza svih privrednih drutava u
oblasti preraivake industrije, skladinih kapaciteta (silosi, hladnjae) i industrije inputa
(fabrike mineralnih ubriva) u koje su, u vreme ZUR-a, vrena ulaganja zadruga i zadrugara.
Meutim, ta zakonska odredba je primenjena u svega nekoliko sluajevima (mlekara "Dersi"
u Knjaevcu, DP "Silos" u Peincima i DP "itoprodukt" u Zrenjaninu). Nasuprot tome, u
veini drugih sluajeva zahtevi zadruga su odbijeni jer su se subjekti koji su bili u obavezi da
primene ove odredbe ogluili o svoju zakonsku obavezu. U takvim sluajevima sva ulaganja
zadruga i zadrunih saveza tretirana su kao , iskazana kao drutveni kapital tih preduzea, i
prodata u procesu privatizacije. Istim Zakonom je utvrena i obaveza neposrednog vraanja
nepokretne zadrune imovine (poljoprivredno zemljite, objekti) koje su zadruge unele u
vreme primene ZUR-a u "optinske kombinate", organizovane po Zakonu o preduzeima
(1989) u drutvena preduzea, ali ni ova zakonska obaveza nije sprovedena.108 Uz opstrukciju
dravnih organa (optinske uprave, Ministarstvo finansija, pa ak i Ustavni sud), zadruge i
zadruni savezi bili su u nemogunosti da dokau svoje vlasnitvo i zbog injenice da je
dokumentacija o sticanju zadrune imovine, posle integraciono-dezintegracionog procesa,
ostala u posedu kombinata i drugih subjekata koji su bili u obavezi da je vrate zadrugama i
zadrunim savezima. Kontinuitet antizadrune politike u oba zakona ogleda se u identinosti
poglavlja kojim se propisuju uslovi i postupak povraaja zadrune imovine. Umesto u
posebnom tematskom poglavlju posveenom problematici restitucije zadrune svojine, to je
uinjeno u glavi Prelazne i zavrne odredbe. Istina, Zakonom o zadrugama iz 1996. godine

107

Ustavni zakon o osnovama drutvenog i politikog ureenja FNRJ i saveznim organima vlasti, "Sl. list
FNRJ", br. 31953, lan 4: na sredstvima za proizvodnju, samoupravljanje proizvoaa u privredi i
samoupravljanje radnog naroda u optini, gradu i srezu jesu osnova drutvenog i politikog ureenja zemlje.
108
Vrlo je indikativno da u periodu postsocijalistikog "juria u kapitalizam" nijednim zakonom nije bila
propisana obaveza da poljoprivredni kombinati kao nosioci "rasprodaje imovine u tzv. drutvenoj svojini"
dokau odakle im ta imovina, kao da ta imovina nije imala svog "stvoritelja" pre nego to je proglaena kao
imovina u tzv. drutvenoj svojini.

49
neto su blie navedeni uslovi i postupak povraaja zadrune svojine nego to je to bilo u
prethodnom Zakonu o zadrugama iz 1990. godine, ali ni to nije ispotovano u praksi.
8.1.6. Zbog takve antizadrune politike koja traje ve est decenija, zemljoradniko
zadrugarstvo u Srbiji postalo je svetski kuriozitet. ak i danas posle pet godina od donoenja
Ustava Republike Srbije (2006) kojim je ukinuta , osnovna specifinost sektora
zemljoradnikog zadrugarstva jeste vea zastupljenost tzv. drutvenog kapitala (40,01%) nego
zadrunih udela (23,04%) i heterogenost porekla ostalog kapitala (0,77% dravni, 0,34% udeli
drutava sa ogranienom odgovornou, 0,31% akcijskog i 0,15% uloga lanova ortakog
drutva), kao i visoko uee ostalog osnovnog kapitala (23,04%). Visoko uee tzv.
drutvenog kapitala u zemljoradnikim zadrugama rezultat je realno teko sprovodivog
postupka dokazivanja i uknjibe da je to de jure zadruna imovina stvorena radom prethodnih
generacija zadrugara i poslovanjem zadruga u periodu od njihovog osnivanja do danas.109
Odredbe Zakona o zadrugama (1996) koje se odnose na postupak dokazivanja i prevoenja
tzv. drutvene svojine u zadrunu u praksi nisu bile znaajnije primenjivane. Pod uticajem
zakona iz oblasti privatizacije u periodu tranzicije,110 posle Zakona o zadrugama (1996) bilo
je ak sedam neuspenih inicijativa za donoenje novog zakona o zadrugama, a osmi predlog
je upravo u proceduri usvajanja na Vladi i upuivanja u Skuptinu Srbije.111 U takvim
uslovima, privatizovan je znaajni deo zadrune imovine koja se formalno vodila kao tzv. .
Umesto da tite zadrugu i zadrunu imovinu, takvim procesima doprinosili su i zadruni
menaderi u pojedinim zadrugama koje su imale nasleenu imovinu u tzv. drutvenoj svojini.
Time je kompromitovan zadruni pokret i zadruga kao najprimereniji oblik i sredstvo za
zajedniki nastup malih robnih proizvoaa na tritu, odnosno derogiran je i deo zadrunog
sistema u Srbiji.
8.1.7. S obzirom na analogiju da u privatnim preduzeima ne postoji mogunost
konstituisanja drutvene svojine, a imajui u vidu da je zadruna svojina poseban kolektivni
oblik privatne svojine (zadrugara), to u zadrugama de facto nije bilo mogue formiranje
drutvene svojine. U sutini ta imovina nastala je kao rezultat rada svih prethodnih generacija
zadrugara. To znai da je od Ustavnog zakona (1953) do Amandmana na Ustav SFRJ (1988)
najvei deo zadrune svojine nelogino ili uknjien kao ili tretiran kao tzv. neraspodeljena
zadruna imovina. Uostalom, zadruge i zadruni savezi su sve vreme na imovinu i u tzv.
drutvenoj svojini (kao specifinoj formi negacije prava vlasnitva individualnog ili

109

Ibid, str. 12.

Zakon o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine. "Sl. glasnik RS",
br. 49/1992 i 54/1996.
111
To su: (1) Nacrt zakona o zadrugama, predlaga Savezno ministarstvo privrede i unutranje trgovine, 2002;
(2) Model zakona o zadrugama, predlaga Asocijacija za ensku inicijativu, 2004; (3) Predlog zakona o
poljoprivrednim zadrugama, predlaga Zadruni savez Vojvodine, 2004; (4) Nacrt zakona o zadrunom
drutvu, predlaga Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, 2005; (5) Nacrt
zakona o zadrunim drutvima, predlaga Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo
AP Vojvodine, 2006; (6) Nacrt zakona o zadrunom fondu, predlaga Pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo AP Vojvodine, 2006; (7) Nacrt zakona o zadrugama, predlaga
Ministarstvo privrede Republike Srbije (prva i druga verzija) i (8) Nacrt Zakona o zadrugama, predlaga
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, 2010-2011.
110

50
kolektivnog vlasnika), imali pravo upravljanja, korienja i raspolaganja izuzev prava
stavljanja te imovine pod hipoteku.112
8.1.8. Nasuprot odredbama Zakona o zadrugama (1990. i 1996) koji zabranjuju otuenje
zadrune imovine, u naoj praksi brojni su primeri njenog otuenja bez naknade i prodaje, i to
kako u zadrugama, tako i u zadrunim savezima: Zadruna mlekara "Pivnice - pripojena
Novosadskoj mlekari; Zadruna banka Vojvodine pripojena Vojvoanskoj banci u Novom
Sadu; zgrada Zadrunog saveza Srbije u Beogradu (oko 8.600 m2 u ul. Resavska 15) - bez
odluke nadlenih zadrunih organa preuzeta od strane Privredne komore Srbije; akcije o
zadrunom kapitalu Mlekare "Dersi u Knjaevcu i u DP "Silos u Peincima su prodate,
kao i deo imovine Zadrunog saveza Srbije113 i Zadrunog saveza Vojvodine,114 a da sredstva
dobijena tim prodajama nisu opredmeena u drugi oblik zadrune imovine. Navedeni i drugi
brojni primeri otuenja zadrune imovine uzrokovali su dve negativne posledice: (1)
ustanovili su kategoriju nepoteni posednik115 i (2) ugrozili ugled zadruga i zadrunih saveza i
doveli u pitanje poverenje zadrugara i potencijalnih lanova u te zadrune institucije.
8.1.9. Poseban problem jeste knjienje poljoprivrednog zemljita u zemljoradnikim
zadrugama po Zakonu o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge
oblike svojine116 koji Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i oficijelno
priznaje kao lex specialis,117 a istovremeno se isti taj pravni institut (lex specialis) ne priznaje
za isto zemljite koje treba iz tzv. drutvene svojine preknjiiti u zadrunu svojinu odnosno
imovinu zadruge kojoj de facto i pripada. Na osnovu napred navedenog Zakona i drugih
propisa (Zakona o dravnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima i
podzakonskog akta Uputstva Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede o nainu
i postupku utvrivanja i evidentiranja zemljita u dravnoj i drutvenoj svojini koje koriste
pravna lica),118 sprovedeni su postupci popisa i evidencije poljoprivrednog i drugog zemljita
112

Ogranienje prava raspolaganja i zabrana stavljanja hipoteke na imovinu u zadrugama propisano je izmenama
i dopunama (saveznog) Zakona o zadrugama (1996, 1998), koje je donela Skuptina Republike Srbije ("Sl.
glasnik RS", br. 1012005 i 342006).
113
Po Ugovoru zavedenom u ZS Srbije pod brojem 04-92 od 13.03.2007. godine, ZS Srbije je prodao "poslovni
prostor 4 sobe obeleen brojem 5 od 43 m2 u prizemlju kue br. 21 u ul. Makedonska 21 ... za 64.000 " ,
odnosno za 1.448,37 m2 u strogom centru Beograda, to se moe smatrati "bagatelnom" cenom. ak je i
porez na promet ove nepokretnosti platio prodavac ZS Srbije. Takoe, prodaja ove nepokretnosti nije izvrena
na javnoj aukciji ili dostavljanjem zatvorenih ponuda, ve direktnom pogodbom sa kupcem (!?), a ta sredstva,
takoe, nisu utroena za nabavku ili investiranje u drugo osnovno sredstvo ZS Srbije, zbog ega se moe
konstatovati da su ista nenamenski utroena.
114
Zadruni savez Vojvodine je, takoe, prodao svoj poslovni prostor povrine 209 m2 u Novom Sadu, ul.
Bulevar Osloboenja 72.
115
P. Simonetti P. (2007:2)
116
Zakon o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine. "Sl. glasnik RS",
br. 491992 i 541996.
117
Prema Potvrdi koju je MPV RS, pod brojem 954-00-000582006-06 od 15.09.2006. godine, izdalo ZZ
"Beka" u Beki, resorno ministarstvo Zakon o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u
druge oblike svojine tretira kao lex specialis to je i razumljivo budui da je isti u suprotnosti sa odredbama
tada vaeeg Ustava Republike Srbije (1992), koji je sve do donoenja Ustava Republike Srbije u 2006.
godini "titio" tzv. drutvenu svojinu kao jedan od etiri oblika svojine (pored dravne ili javne, privatne i
zadrune). Iz toga proizilazi da je pretvaranje drutvene svojine nad poljoprivrednim zemljitem u druge
oblike svojine odnosno iskljuivo u privatnu bilo protivustavno od donoenja predmetnog Zakona u 1992.
godini sve do donoenja danas aktuelnog Ustava iz 2006-te.
118
Pored Zakona o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine, postupak
razgranienja zemljita u zemljoradnikim zadrugama po pojedinim oblicima svojine odnosno na dravnu i
drutvenu svojinu vren je i na osnovu drugih prateih propisa: Zakona o dravnom premeru i katastru i

51
koje koriste pravna lica tako to je izvreno razgranienje zemljita u dravnoj i u drutvenoj
svojini. Pri tome nije uvaavana injenica da su zemljite u tzv. drutvenoj svojini zadruge
"stekle teretnim pravnim poslom na osnovu primene lana 1. stav 2. lex specialis i da je ono
de facto imovina zadruge u zadrunoj svojini. To znai da ak ni u postupku popisa,
evidencije i razgranienja poljoprivrednog i drugog zemljita u dravnoj i drutvenoj svojini
koje koriste pravna lica, zadrugama nije omogueno da zemljite u tzv. drutvenoj svojini
koje je steeno teretnim pravnim poslom zadruge nije omogueno da isto uknjie kao
zemljite u zadrunoj svojini!?
8.1.10. Meutim, svi zahtevi zadruga da se tzv. na nepokretnostima koje su steene
radom i poslovanjem zadrugara i zadruge, u postupku razgranienja vlasnitva nad
poljoprivrednim zemljitem u zadrugama, preknjii iz drutvene u zadrunu svojinu su, po
pravilu, odbijena od Slube za katastar Republikog geodetskog zavoda. Tipino obrazloenje
je da u Zakonu o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike
svojine (1992) "ne postoji nijedna odredba koja govori o nainu i pretvaranju drutvene
svojine u zadrunu svojinu", a o tome ne postoji odredba ni u Zakonu o zadrugama (1996).119
Meutim, u Zakonu o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge
oblike svojine (1992) takoe nije propisano da se ista moe prevoditi iskljuivo u privatnu
svojinu, a u praksi se jedino u taj oblik svojine i prevodi!?
8.1.11. Posebno treba ukazati da se imovinska teta zemljoradnikom zadrugarstvu
nanosi i po osnovu postupanja sa imovinom zadruga koja ostane po namirenju obaveza
poveriocima kada se sprovodi steajni postupak, a koja se shodno lanu 154. Zakona o steaju
(iako je tzv. drutvena a ne dravna svojina) prenosi u nadlenost Republike direkcije za
imovinu Republike Srbije - umesto da se i po aktuelnom Zakonu o zadrugama stavi na
raspolaganje teritorijalno nadlenom zadrunom savezu za dodelu iste drugim aktivnim
zadrugama ili za osnivanje i poslovanje novih zadruga.120
8.1.12. Na osnovu prethodne analize, problemi vlasnitva nad imovinom u zadrugama i
zadrunim savezima mogu se reiti na sledee naine: (1) sva imovina koja je 1953. godine
prevedena iz zadrune u drutvenu svojinu i imovina koja je u periodu od Ustavnog zakona
FNRJ (1953) do Ustava RS (2006) steena radom i poslovanjem zadrugara i zadruge i
uknjiena kao drutvena svojina da se vrati u zadrunu svojinu zadruge donoenjem lex
specialis ili potpunijom razradom odredbi novog Zakona o zadrugama. (2) sva imovina koja
je u periodu od donoenja Ustavnog zakona FNRJ (1953) do Ustava RS (2006) izuzeta iz
zadruga i koje sadanje zadruge ne potrauju, takoe treba vratiti zadrunom sektoru kao
upisima prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 831992, 531993, 671993, 481994, 121996,
151996, 3401 i 252002) i podzakonskog akta Uputstva Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede o nainu i postupku utvrivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljita u dravnoj i
drutvenoj svojini koje koriste pravna lica ("Sl. glasnik RS", br. 211994).
119
Vie o tome u Reenju Republikog geodetskog zavoda, Slube za katastar nepokretnosti u Iniji, Broj 95201-172306c od 20.10.2006. godine, kojim se ZZ "Beka" u Beki odbija zahtev da se "brie i upie zadruna
svojina na katastarskim parcelama broj 7734 u Ko Inija-01 i 4835 u Ko Beka" u povrini od ukupno
608.66.07 ha.
120
Zakon o steaju. "Sl. glasnik RS", br. 104/2009. Interesantno je da ak i direktor Republike direkcije za
imovinu Republike Srbije, u svom odgovoru na upit Saveza zemljoradnikih zadruga Jablanikog i Pinjskog
okruga, ukazuje da ZS Srbije treba, posredstvom MPTV, da insistira kod MERR kao predlagaa da se to
pitanje adekvatnije regulie u predlogu novog Zakona o zadrugama (dopis Republike direkcije za imovinu
RS broj 464-16012011 od 31.08.2011. upuen ZS Srbije i ZS Jablanikog i Pinjskog okruga).

52
neraspodeljenu zadrunu imovinu i preneti na upravljanje u predloeni Zadruni fond RS;121
(3) svu imovinu zadruga i zadrunih saveza koja je kao drutvena svojina privatizovana
drava treba da nadoknadi u skladu sa odredbama Zakona o restituciji i prenese u Zadruni
fond RS; (4) sva imovina zadrugara da se iskae u knjigama zadrugara po njihovim ili
imenima njihovih naslednika; (5) izvriti izmenu i dopunu lana 154. Zakona o steaju tako
da se imovina u tzv. drutvenoj svojini koja preostane po okonanju steajnog postupka i
brisanja zemljoradnikih zadruga iz registra stavi na raspolaganje teritorijalno nadlenom
zadrunom savezu, a ne Republikoj direkciji za imovinu Republike Srbije kao to je to sada
praksa.
8.1.13. Ukoliko novim Zakonom o zadrugama ili drugim zakonom u formi lex specialis
drava ne obezbedi urgentno i potpuno prevoenje drutvene svojine u zadrugama u zadrunu
svojinu, zadruge odnosno zadruni savezi treba da se obrate za pomo i urgenciju
meunarodnim zadrunim i nezadrunim institucijama.

8.2. Reavanje odnosa izmeu zadrugara, kooperanata

i zaposlenih radnika
8.2.1. U pogledu zastupljenosti pojedinih kategorija lica ukljuenih u poslovanje zadruge
razlikuju se tri kategorije: zadrugari, zaposleni i kooperanti. Zadrugari su osnivai i naknadno
ulanjena lica, iji se odnosi sa zadrugom dominantno reguliu kupoprodajnim ugovorima u
nabavci repromaterijala i usluga, sa jedne, i plasmanu trinih vikova poljoprivrednih
proizvoda zadrugara, sa druge strane. Zaposleni u zadruzi su sa i bez statusa zadrugara.
Budui da 10,2% direktora (DAES, 2011) izjavljuje da njihova zadruga nije otvorena za
prijem novih lanova ili nije elelo da odgovori na to pitanje, moe se zapaziti da su to
zadruge u kojima dominiraju zaposleni sa statusom zadrugara, posebno ukoliko zadruga
raspolae i sa sopstvenom ekonomijom. Time se naruava jedan od osnovnih zadrunih
principa - princip "otvorenih vrata". Kooperanti su poljoprivrednici koji povremeno posluju sa
zadrugom (kao slobodni "strelci"), bez prava na eventualno uee u raspodeli dobiti u
zadruzi, ali i bez obaveze da snose rizik u sluaju iskazanog gubitka zadruge. Za razliku od
drugih zemalja sa razvijenijim zadrugarstvom gde se naa kategorija "kooperanti" izjednaava
sa kategorijom relativno malog broja "nelanova" zadruge, to je najbrojnija kategorija lica
ukljuena u poslovanje naih zemljoradnikih zadruga.122 U veini evropskih zemalja
poslovanje zadruge sa nelanovima mora biti znaajno manje od poslovanja sa zadrugarima,
kao i da prihodi ostvareni u poslovanju sa nelanovima ne mogu biti predmet raspodele
izmeu lanova zadruge ve ostaju kao u nedeljivim fondovima zadruge. Primenom takvih
reenja u poslovanju nelanova zadruge u evropskoj zadrunoj praksi i u naoj zemlji bi se
eliminisala mogunost zatvorenosti lanstva u zadruzi i zloupotrebe kooperanata u poslovanju
zadruge u korist radnika i malog broja lanova zadruge. Takoe, za razliku od drugih zemalja
sa razvijenijim poljoprivrednim zadrugarstvom gde lan zadruge moe da bude samo vlasnik
121
122

Nacrt Zakona o zadrugama, MERR, Beograd, 2011.

Broj kooperanata posebno je povean donoenjem Zakona o udruivanju zemljoradnika ("Sl. glasnik SRS",
broj 191974), jer su zemljoradnici udrueni u osnovne organizacije kooperanata u sastavu drutvenih
poljoprivrednih preduzea sticali status kooperanata, dok su zemljoradnici koji su se udruivali u osnovne
zadrune organizacije sticali status zadrugara.

53
farme, u Srbiji se esto deava da su vie lanova jednog domainstva istovremeno lanovi
iste zadruge.
8.2.2. Zbog nepovoljnog ekonomskog poloaja poljoprivrede i posebno zadrunog
sektora, zadrugari uestvuju u raspodeli dobiti u relativno malom broju zadruga (redovno u
15,2% a povremeno u 17,7% zadruga). Time se najvei broj zadrugara u praksi izjednaava sa
kooperantima, to destimulie motivisanost poljoprivrednika za lanstvo u zadruzi. Tako se
celokupno poslovanje zadruge, po pravilu, zavrava na primarnoj raspodeli izvrenoj kroz
obraun ulaznih cena inputa (sa zavisnim trokovima nabavke i trgovakom marom) i
izlaznih (otkupnih) cena gotovih proizvoda zadrugara.123
8.2.3. Specifinost poljoprivrednih zadruga u Srbiji ogleda se i u postojanju velikog broja
kooperanata, pri emu je izraena polarizacija zadruga: u 33,0% zadruga broj kooperanata je
manji od 50, dok 26,6% zadruga sarauje sa preko 200 kooperanata. Pri tome, kod zadruga sa
velikim brojem kooperanata ne postoji direktna povezanost veliine zadruge (imajui u vidu
sadanji broj zadrugara) i broja kooperanata, budui da zadruge sa preko 200 kooperanata
pripadaju svim intervalnim grupama po broju zadrugara. Ovo upuuje na zakljuak da bez
obzira na veliinu zadruge postoji tradicija i potreba poslovne saradnje sa kooperantima.
Posebno treba istai injenicu da je preko 100 kooperanata u ak 64.6% zadruga, dok preko
100 zadrugara ima u tek 11.4% ukupnog broja zadruga. U aktuelnom Zakonu o zadrugama
(1996), kao i u Nacrtu zakona o zadrugama (2011), nije ogranieno vreme koje poljoprivredni
proizvoa moe da provede u statusu kooperanta ili tzv. pridruenog lana u poljoprivrednoj
zadruzi. Prema Anketi DAES (2011), dominantan je stav direktora poljoprivrednih zadruga
(70,9%) da kooperanti ne treba da uestvuju u raspodeli dobiti, dok 29,1% direktora zadruga
ima pozitivan stav prema ueu kooperanata u raspodeli dobiti. Onemoguavanjem
kooperanata da uestvuju u eventualnoj raspodeli dobiti u zadruzi isti se motiviu da postanu
lanovi zadruge i preuzmu deo rizika za poslovanje zadruge, budui da je ekonomska korist
osnovni motiv za ulanjenje u zadrugu, ne samo kod nas, ve i u meunarodnoj zadrunoj
praksi. Meutim, 75,9% anketiranih direktora smatra da ne treba ograniiti period saradnje
kooperanata sa zadrugom, odnosno da ih posle tog perioda uslove stupanjem u lanstvo
zadruge (to je u skladu sa principom dobrovoljnosti ulaska u lanstvo zadruge). To,
istovremeno, moe da bude i rezultat straha direktora da bi prekid saradnje sa kooperantima
uticao na znaajno smanjenje obima poslovanja i ekonomskog poloaja zadruga.
8.2.4. Jedna od karakteristika zemljoradnikih zadruga u Srbiji jeste da se najvei broj
zaposlenih radnika nalazi u dvojnoj ulozi: zaposleni radnici i lanovi zadruge. To dvojstvo
zaposlene radnike stavlja u privilegovan poloaj u odnosu na druge zadrugare, posebno
ukoliko zaposleni radnici nisu i vlasnici individualnih poljoprivrednih gazdinstava i, po tom
osnovu, ne posluju sa zadrugom.

123

Meu malobrojnije zadruge koje imaju drugaiji pristup raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja sa
zadrugarima, navodimo primer Zemljoradnike zadruge "Beka" u kojoj se na kraju godine od 5% mare koju
ostvari u poslovnoj saradnji po osnovu isporuke proizvoda zadrugara prehrambenoj industriji "zadrugarima
pripisuje 4% vrednosti isporuene robe i to se prenosi i evidentira u APR i uveava njihov zadruni udeo, a
ostatak od 1 % ostaje Zadruzi na ime pokria trokova koji nastaju pri nabavci repromaterijala i isporuci
proizvoda zadrugara." Informacija Dragana Lonara - direktora ZZ "Beka" prilikom dubinskog intervjua i
posete lanova tima za izradu Strategije (28.07.2011.)

54
8.2.5. Veina zadruga u Srbiji danas posluje kao preduzee. Njima upravljaju direktori i
ostali zaposleni koji donoenjem odluka (formalno pokrivenih odlukama organa zadruge,
esto i nelegitimnim: na 31,7% sednica skuptine zadruga prisustvuje manje od 50% lanova,
a u 21,5% anketiranih zadrugari "samo glasaju za izloene predloge koje pripremaju
zaposleni u zadruzi) prisvajaju sve pozitivne rezultate iz poslovanja, a ako se posluje sa
gubitkom tada isti tereti smanjenje kapitala zadruge.
8.2.6. Na osnovu analize stanja o tri navedene kategorije lica u zadrugama, problemi
njihovog odnosa mogu se reiti na sledee naine: (1) zadrugar treba da bude vlasnik
porodinog poljoprivrednog gazdinstva ili drugi lan domainstva koji je poljoprivrednik u
sluaju kada vlasnik ima drugo zanimanje; (2) kooperante u sadanjoj fazi nerazvijenog
zemljoradnikog zadrugarstva ne treba iskljuivati iz poslovanja sa zadrugom (jer bi se tima
znaajno umanjili poslovni rezultati zadruge), ali ih treba ekonomski motivisati da postanu
zadrugari i propisati rok (od na primer tri godine) u kome prihod po osnovu poslovanja sa
zadrugarima mora da bude vei od prihoda iz poslovanja sa kooperantima ili iskljuiti iz mera
podsticaja sve zadruge u kojima su prihodi iz poslovanja sa kooperantima vei od prihoda iz
poslovanja sa zadrugarima; (3) radnici koji su vlasnici porodinog poljoprivrednog gazdinstva
ili njihovi lanovi domainstava mogu postati lanovi zadruge, ali se pravilima zadruge moe
ograniiti njihovo uee u organima upravljanja u zadruzi (na primer 1:10) kako ta podgrupa
zadrugara ne bi bila dominantna u lanstvu i organima upravljanja u zadruzi; (4) zaposlene
radnike koji nemaju poljoprivredno gazdinstvo (i time ni osnov za udruivanje u zadrugu)
treba iskljuiti iz lanstva zadruge i brisati iz knjige zadrugara i dokumentacije te zadruge kod
Agencije za privredne registre; (5) ukljuivanje predstavnika radnika u organe upravljanja u
zadruzi ne treba povezivati uopte sa statusom zadrugara, a njihovu aktivnost u organima
zadruge treba pravilima zadruge ograniiti na uee samo u donoenju odluka koje tangiraju
status radnika po Zakonu o radu (definisanje kolektivnog ugovora, ...).

8.3. Obrazovanje zadrugara, zadrunih menadera

i funkcionera u zadrunim savezima
8.3.1. Budui da je 21. vek vek ekonomije znanja, obrazovanju zadrugara, a posebno
zadrunih menadera i funkcionera u zadrunim savezima treba posvetiti znaajniju panju. U
tom kontekstu treba shvatiti i novije ICA preporuke koje podseaju na zaboravljenu misao
D.S. Mila: "Obrazovanje je potrebno itavom oveanstvu, a zadrugarima je ono ivotna
potreba." Zanemarivanje zadrunog obrazovanja esto dovodi do nerazumevanja izmeu
zadrugara i nezadrugara, a ponekad deluje negativno na uticajnim mestima ija je podrka
zadrugarstvu od izuzetnog znaaja: na univerzitetima, u vladi, meu ekonomistima i
pravnicima, novinarima kao kreatorima javnog mnjenja u sredstvima javnog informisanja, itd.
Sve ovo je odraz stvarnosti i u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije.
8.3.2. Programi zadrunog obrazovanja treba da se realizuju kroz sistem redovnog
kolovanja (srednje i visoke kole, fakulteti) i povremenu obuku o pojedinim pitanjima koja
proizilaze iz izazova i ansi u skladu sa promenama u svetu koji okruuje zadruge odnosno na
seminarima, radionicama, studijskim putovanjima u zemlji i inostranstvu organizovanim (a
esto i doniranim) od strane brojnih NVO (Agromrea, ....) i meunarodnih agencija (USAID,

55
Jaeren, ...). Na alost, od nekadanjih nastavnih disciplina iz oblasti zadrugarstva u srednjim
poljoprivrednim kolama (kao deo predmeta Ekonomika poljoprivrede) i na svim
poljoprivrednim, veini ekonomskih i pojedinim pravnim fakultetima u SFRJ, predmet
Zadrugarstvo u Srbiji je u kontinuitetu od 1919. godine opstao samo na Poljoprivrednom
fakultetu u Beogradu i sluaju ga jedino studenti agroekonomije, do implementacije tzv.
Bolonjske reforme na osnovnim a od promene nastavnog plana tek na master studijama.
Poljoprivredno zadrugarstvo je, kao deo zajednikog predmeta, od 2009-te uvedeno i na
Ekonomskom fakultetu u Subotici. To praktino znai da na etvorogodinjim studijama u
Srbiji, osim na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Ekonomskom fakultetu u Subotici,
nijedan student nema mogunosti da se, barem u formi izbornog predmeta, upozna sa teorijom
i praksom zadrugarstva.
8.3.3. Fakultetsko obrazovanje zadrunih menadera sve vie postaje traeno kao struno
usavravanje ve zaposlenih rukovodilaca i drugih kadrova u zadrugama i nezaposlenih
poljoprivrednih i strunjaka drugih specijalnosti koji su zainteresovani za rad u zadrunom
sektoru privrede, kao i programa strunog usavravanja na diplomskim akademskim
studijama (poznatijim kao master studije), pre svega, na Poljoprivrednom fakultetu
Univerziteta u Beogradu gde se izuava predmet Zadrugarstvo i udruivanje u agroprivredi
na master studijama.124 Na istom Fakultetu, na trogodinjim doktorskim studijama, ista
nastavno-nauna disciplina je zastupljena sa jednim izbornim predmetom. Za razliku od
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji je ranije imao predmet
Zadrugarstvo kao posebnu disciplinu ili kao deo ire definisanog nastavnog predmeta,
posebno treba istai da je i na Ekonomskom fakultetu tog Univerziteta uveden predmet
Poljoprivredno zadrugarstvo i savetodavstvo.125 Posebno treba istai da je tzv. Bolonjskom
reformom visokog obrazovanja razdvojio akademske studije na fakultetima od strukovnih
studija na visokim kolama strukovnih studija, te bi visoke kole poljoprivrednih strukovnih
studija posle trogodinjeg kolovanja mogle da akredituju i specijalistike studije iz
oblasti zadrugarstva, koje bi zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije mogle da u kratkom
vremenskom periodu obezbede dovoljan broj specijalista za zadrugarstvo i time znaajno
poboljaju nivo obrazovanja rukovodstva u naim poljoprivrednim zadrugama.
8.3.4. Obrazovanje poljoprivrednika (lanova zadruge i kooperanata) podrazumeva ne
samo njihovu obuku u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje ve i o znaaju udruivanja
na bazi zadrunih vrednosti i principa. U okviru ove kategorije posebno treba posvetiti panju
obrazovanju zadrunih lidera ija je uloga i zadatak da u zadrugama tite utemeljene zadrune
vrednosti i principe. U sutini ovo predstavlja bitnu komponentu misije zemljoradnikog
zadrugarstva Srbije. Rezultati ankete (DAES, 2011) ukazuju da su sredstva za obrazovanje
znaajnije dostupna menaderima (62%; odnosno 52,6% u centralnoj Srbiji i ak 70,7% u
Vojvodini) nego zadrugarima i zaposlenim radnicima u zadrugama (54,4%). Najzad, 78,5%
direktora smatra da je ulaganje u obrazovanje investicija, 8,9% da je troak i 6,3% da je neto
drugo - koliko takoe direktora (6,3%) nije htelo da odgovori na to pitanje.

124

Predmet Zadrugarstvo i udruivanje u agroprivredi na master studijama odslualo je ve 18 studenata u

kolskoj 201011. a u 201112. godini slua jo 38 master studenata. Vie o tome na:
http://www.agrif.bg.ac.rs/profiles/view/303
125
Vidi: http://www.ef.uns.ac.rs/beta/ofakultetu/osnovnipodaci/kadrovi/popovic-rade.htm

56
8.3.4. Rezultati ankete ukazuju da je 1,3% direktora (menadera) zemljoradnikih
zadruga samo sa osmogodinjim obrazovanjem, a ak 40,5% sa srednjom kolskom spremom,
dok je sa univerzitetskim obrazovanjem 36,7% - i to u dravi gde je preko 2.000 nezaposlenih
diplomiranih agronoma. Zato je neophodna selektivna obuka zadrunih menadera ("zadruna
kola) koja im omoguuje da nau svoje mesto u poslovnom svetu izmeu privatnog i
javnog preduzea. U okviru ovih programa obuke ozbiljnu panju treba posveti problematici i
specifinostima upravljanja zadrugom u skladu su sa zadrunim vrednostima i principima.
Polazei od toga da je zadruga organizacija koja se zasniva na samoupravi, zadruna politika
mora zadrugarima da predstavi ideju i stvarnost u kojoj je zadruga, pre svega, organizacija
samopomoi i da, kao takva, prvenstveno dejstvuje za dobrobit svojih lanova. Zato ovi
lanovi treba da ine znaajan uticaj u upravljanju zadrugom. Naravno, upravljanje u
savremenoj zadruzi mora da bude poboljano uvoenjem savremenih elemenata u poslovanje
zadruge. Ovim se uspostavlja odreena ravnotea izmeu profesionalnog menadera i od
strane lanova zadruge izabranih predstavnika u upravi zadruge. Pri tome, bitno je da svako
obavlja svoj deo posla: menader deluje kao razvojni preduzetnik u korist zadruge tako to
obezbeuje njeno uspeno poslovanje, od ega zavisi i njegova zarada. S druge strane,
izabrani predstavnik zadrugara titi njihove interese na taj nain to obezbeuje poslovanje
zadruge uz potovanje osnovnih zadrunih principa. I pored toga to postoji uspena sprega
dvojne upravljake strukture u naoj praksi se esto dogaa naruavanje ove ravnotee. Nisu
retki sluajevi da menadment preuzme poslove u svoje ruke, tako da izabrani predstavnici
lanova zadruge "postaju samo peat koji se stavlja na odluku menadera, ime se opasno
naruava princip demokratske uprave u zadrugama. U zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije
poznati su ovakvi sluajevi u "kvazi zadrugama i u zadrugama kojim dominiraju zaposleni.
8.3.5. S obzirom na stanje kadrova u zemljoradnikom zadrugarstvu, MPV RS donelo je
Uredbu o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju sela kroz jaanje
ljudskih kapaciteta zemljoradnikih zadruga u 2009. godini,126 kojom je predvieno
finansiranje obuke 50-ak "predstavnika zemljoradnikih zadruga, i to: direktora, lanova
upravnog odbora, odnosno predsednika skuptine zadrugara ... u oblasti menadmenta,
trgovinskih lanaca, marketinga, bazinog knjigovodstva, kao i studijsko putovanje po
sprovedenoj obuci, u cilju upoznavanja sa uspenim primerima iz prakse", to je realizovano
od strane MPV RS - uz podrku sredstvima USAID, ali bez obeane zavrne ekskurzije svih
uesnika obuke koji su poloili test i dobili certifikate o zavrenoj obuci. I naredne godine
doneta je Uredba o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju sela kroz
jaanje ljudskih kapaciteta zemljoradnikih zadruga u 2011. godini,127 kojom je predvieno
sufinansiranje 80% bruto godinje zarade menadera zadruge u iznosu do 40.000 RSD neto
meseno, ali ni ta uredba nije sprovedena do kraja novembra 2011-te, to, takoe, potvruje
odnos resornog ministarstva prema zemljoradnikim zadrugama.
8.3.6. Imajui u vidu da su mladi budunost zadrugarstva u Srbiji, kao i iskustva iz
drugih zemalja poput na primer "4 H" u USA (za mlade od 5 do 19 godina), koja je tokom
vie od 100 godina postojanja i razvoja prerasla u globalnu mreu za razvoj preko 7 miliona
126

127

Uredbu o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju sela kroz jaanje ljudskih
kapaciteta zemljoradnikih zadruga u 2009. godini. "Sl. glasnik RS", br. 162009.
Uredbu o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju sela kroz jaanje ljudskih
kapaciteta zemljoradnikih zadruga u 2011. godini. "Sl. glasnik RS", br. 1012010.

57
mladih u preko 70 zemalja sveta,128 potrebno je u osnovnim kolama, pre svega na seoskim
podrujima, da barem povodom Dana (svoje!) zadruge organizuju edukativne radionice o
zadrugarstvu za mlade iz njihove lokalne zajednice i okoline. Takoe, neophodno je da
zadruge i regionalni zadruni savezi svestranije sarauju i pomau uenike zadruge po
kolama i domovima u kojima postoje, a ZSV i ZSS da saine program saradnje sa Savezom
uenikih zadruga u Srbiji.
8.3.7. Predlozi za reenja problema: (1) obavezno uvoenje posebnih predmeta ili
metodskih jedinica o zadrugarstvu u agroekonomskim predmetima na svim smerovima
srednjih poljoprivrednih kola i poljoprivrednih fakulteta; (2) posebni kursevi obuke za
zadrune lidere iz redova lanova zadruga; (3) edukacija poljoprivrednika (zadrugara i
kooperanata) o zadrunim vrednostima i principima, kao i razlikama izmeu zadruga i drugih
oblika udruivanja i ostalih privrednih subjekata; (4) organizovanje posebnih programa
obrazovanja i sticanja licence za menadere u zadrugama ("zadruna kola") iz oblasti
kolektivnog preduzetnitva (zadruni menadment) i potovanja principa demokratskog
upravljanja u zadrugama; (5) sainiti programe saradnje zadruga i saveza sa uenikim
zadrugama i njihovim savezom. Pored obrazovanja, neophodno je formiranje i Instituta za
istraivanja u zadrugarstvu ili pri Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu ili kao samostalnog
instituta, koji bi analizirao stanje i istraivao promene u zadrugarstvu Srbije.

8.4. Modeli transformacije kapitala u zadrugama i zadrunim savezima i

mogunosti dokapitalizacije
8.4.1. Modeli transformacije drutvenog u zadruni kapital u zemljoradnikim zadrugama
i mogunosti njegove dokapitalizacije predstavljaju pitanje koje je najmanje istraivano u
zadrugarstvu Srbije. Pri tome treba poi od konstatacije da su zadruge privredni subjekti sa
izraenim nedostatkom kapitala. To stanje rezultat je, pre svega, niskog nivoa akumulativnosti
iz poslovanja zadruge. Zbog neprilagoenosti zadruga promenama u privrednom sistemu
(poev od 1990. godine), jaanja privatne preduzetnike inicijative u sektoru organizovanja
proizvodnje i drugih usluga u poljoprivredi i naroito poveanja sive ekonomije, znaajno je
smanjen obim poslovanja zadruga i poveano je preuzimanje njihovih poslova od strane
novoosnovanih privatnih preduzea a time je ugroena i ekonomska pozicija zadruga.
8.4.2. U strukturi kapitala zadruga i zadrunih saveza, ako imaju nasleenu imovinu
ranijih zadruga i zadrunih saveza i ako je ta imovina iskazana i procenjena kao imovinska
pozicija, treba da dominira kapital u zadrunoj svojini. Naalost, Pravilnik o Kontnom okviru
i sadrini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i
preduzetnike, u "Klasi 3: Kapital" (lan 22) omoguava da se "na raunu 305" iskae samo
"zadruni kapital podeljen na uloge zadrugara", ali ne i neimenovani ili neraspodeljeni
zadruni kapital. Zbog toga zadruge i zadruni savezi taj deo kapitala u zadrunoj svojini
knjie kao drutveni (na raunu 304) ili kao ostali kapital (na raunu 309). S obzirom na to,
zadruge treba da pristupe izradi analize obima, oblika i vlasnike strukture kapitala sa kojim

128

Vie o tome na: www.4-h.org

58
raspolau i autonomno odlue o upotrebi i/ili transformaciji kapitala kako bi poveale svoju
efikasnost.129
8.4.3. Transformaciju kapitala zadruge treba obavezno da vre ako u njihovom ukupnom
kapitalu dominira kapital koji nije imenovan na zadrugare. U tom sluaju odluke u zadruzi
donose zadrugari koji imaju manjinski kapital, pa se s tim u vezi postavlja pitanje da li se
takvim odlukama moe ugroziti veinski (nasleeni i nerasporeeni) kapital? Pravac
transformacije kapitala u zadrugama treba da bude u korist promene vlasnike strukture
kapitala tako da veinski kapital glasi na ime zadrugara. Ako i kada do takve transformacije
kapitala doe, to e znaajno pojaati odgovornost zadrugara za upravljake odluke. Zato je
potrebno pravilima zadruge omoguiti razlike u nivou ulaganja zadrugara u zadrugu odnosno
razliit nivo kapitala koji svaki zadrugar ima kao svoj ulog u zadruzi. Tako bi se zadruga, u
savremenim uslovima, pribliila drutvu kapitala i "priznala" vanost nivoa kapitala zadrugara
u poslovanju zadruge, bez obzira to e se zadrati donoenje upravljakih odluka po principu
"jedan lan - jedan glas" - koji se tradicionalno primenjuje u zadrugama i predstavlja osnovnu
razliku u donoenju upravljakih odluka izmeu zadruge i drutava kapitala.
8.4.4. Postojei kapital zadruga u drutvenoj odnosno zadrunoj svojini moe biti dobra
podloga za dokapitalizaciju zadruge odnosno uveanje njenog ukupnog kapitala. Celishodno
reenje bi moglo biti (pre)imenovanje dela tog neimenovanog kapitala zadruge u svojinu
zadrugara, srazmerno spremnosti zadrugara da u zadrugu unesu novi kapital kao svoj ulog.
Predhodno je neophodno omoguiti da ulozi zadrugara budu razliiti. Time e se kapital
zadrugara formirati u zavisnosti od ekonomske snage svakog zadrugara a zadruga e biti
osloboena hipoteke da predstavlja drutvo siromanih u kome se svi ravnaju prema
najsiromanijem lanu (kad su ulozi jednaki). Motiv za dokapitalizaciju odnosno poveanje
uloga zadrugara moe biti odgovarajui pripis dela kapitala iz zadrune svojine na ime
odnosno u svojinu zadrugara ako se on opredeli da povea svoj ulog u zadruzi. Model
dokapitalizacije od strane zadrugara podrazumeva privlaenje novanih sredstava zadrugara
odnosno poveanja njihovih uloga u zadrugu uz pripis odgovarajueg dela kapitala iz
zadrune svojine pri emu se poveava ukupni kapital zadruge i menja njegova vlasnika
struktura. Odlukama o dokapitalizaciji zadruge od strane zadrugara potrebno je predvideti rok
od nekoliko godina u okviru kojeg ulaga zadrugar ne bi mogao raspolagati delom kapitala
koji je pripisan na njegovo ime iz zadrune svojine. Na ovaj nain bi se zadruga zatitila od
pekulativnog ulaganja kapitala odnosno izbeglo bi se ulaganje radi pripisa kapitala na ime i
neposredno potom istupanje iz zadruge sa uveanim kapitalom.
8.4.5. Dodatni motiv zadrugara za dokapitalizaciju zadruge poveanjem njihovih
novanih uloga moe biti uvaavanje nivoa kapitala na ime zadrugara kod raspodele vika
prihoda nad rashodima zadruge (dobiti) na kraju poslovne godine. Umesto knjienja
nerasporeene dobiti, to demotivie zadrugare na poslovanje sa zadrugom, treba, svake
godine kada zadruga ostvari dobit, obavezno vriti raspodelu pri emu preteni deo dobiti
(posle oporezivanja a u drugim zemljama se i ne oporezuje!) treba raspodeliti srazmerno
obimu ili vrednosti poslovanja zadrugara sa zadrugom a manji deo dobiti raspodeliti
srazmerno ulogu odnosno kapitalu zadrugara koji se u zadruzi vodi na njihovo ime. Na taj
129

Pravilnik o Kontnom okviru i sadrini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna
lica i preduzetnike, "Sl. glasnik RS", br. 114/2006.

59
nain zadruga se donekle, u ekonomskom smislu, pribliava drutvu kapitala ali i dalje
zadrava tradicionalne i dokazane vrednosti zadruge kao drutva lica (raspodela srazmerno
doprinosu sticanja, princip odluivanja "jedan lan jedan glas", solidarnost i uzajamnost i
briga za zajednicu).
8.4.6. Kod raspodele dobiti zadruge poeljno je obezbediti postojanje obaveze zadrugara
da deo dobiti koji mu pripada u raspodeli ostavlja zadruzi tako to e odgovarajui procenat
pripadajueg dela dobiti zadruga zadrati i pripisati na njegovo ime kao poveanje njegovog
uloga u zadruzi. Na ovaj nain se obezbeuje bolja budunost za zadrugu, poveavaju ulozi
zadrugara na ime i, uz uticaj visine uloga zadrugara na rasporeivanje dela dobiti, zadrugar se
dodatno motivie i vezuje za zadrugu. Ova pitanja nuno je urediti eksplicitno zadrunim
pravilima kako se na skuptini zadruge svake godine, prilikom usvajanja godinjeg rauna
zadruge, ne bi otvarala pitanja opravdanosti i pitanja mogunosti i obaveznosti zadrugara da
poveava ulog na svoje ime.
8.4.7. Zadruni savezi koriste, po pravilu, imovinu odnosno kapital nasleen iz
predhodnih vremena. To nije kapital koji je stvoren rezultatima rada sadanjih radnika u
savezima niti radnika u zadrugama koje su danas lanice tih saveza. U ovoj fazi njihovog
razvoja taj kapital nije neophodno transformisati i isti moe da se prenese u novokonstituisani
Zadruni fond. Posebno treba biti obazriv i ustanoviti kontrolne mehanizme od moguih
zloupotreba prilikom promene imovinskog oblika kapitala u zadrunim savezima odnosno
prodaje nepokretne imovine radi pribavljanja novca za (navodne) investicije koje se, po
pravilu, ne realizuju za izgradnju novih objekata ili nabavku nove opreme. Prilikom promene
imovinskog oblika kapitala u zadrunim savezima mora se eliminisati svaka mogunost
zaposlenih u njima da prisvajaju deo tog nasleenog kapitala. To znai da obezbeenje
sredstava za zarade zaposlenih i druge trokove zadrunih saveza treba reavati kontinuiranim
prilivom lanarine i naplatom usluga za obavljanje dodatnih poslova, a ne prodajom kapitala
odnosno imovine koje su stvarale dosadanje generacije zadrugara.130 Istovremeno, zgrade
regionalnih zadrunih saveza mogu imati i druge konkretne poslovne namene tako da, pored
opsluivanja organa saveza, budu u funkciji sedita zadruno-zavisnog trgovinskog
preduzea, promocije zadrunih i proizvoda zadrugara, centar za agrarnu edukaciju, klub
zadrugara, internet kabinet, menaderska kancelarija za poslovne razgovore direktora zadruga
u seditu saveza sa poslovnim partnerima, privremeni smetaj za novoosnovane zadruge sa
seditem u mestu saveza, servis za informativnu i izdavaku zadrunu delatnost,
8.4.8. Ulaganje privatnog kapitala od strane nezadrugara (investitora) u zadrugu moglo bi
biti prihvatljiv nain unapreenja njenog poslovanja samo ukoliko vlasnici tog kapitala ne bi,
po osnovu kapitala, ostvarivali upravljake funkcije u zadruzi. Zadruga mora zadrati
autonomiju odluivanja svojih zadrugara, a preko modela za raspodelu dobiti definisanog
pravilima zadruge i/ili ugovorom o ulaganju kapitala nezadrugara (investitora) u zadrugu
treba urediti njihova prava kao ulagaa. Pored ekonomskih interesa, motivi investitora za
ulaganje kapitala u zadrugu mogu biti i briga za "svoju" lokalnu zajednicu to je u skladu sa
zadrunim vrednostima i principima. Pri tome se ne treba omoguiti da se veinski deo dobiti
zadruge rasporeuje po osnovu kapitala, jer bi to zadrugu pretvorilo praktino samo u drutvo
kapitala.
130

Kao to je to uradio ZSS sa prodajom dela poslovnog prostora u Beogradu, ul. Makedonska 21.

60
8.4.9. Predlozi za reenja problema: (1) u toku 2012 Meunarodne godine zadruga
zavriti postupak razvrstavanja kapitala u svim zadrugama po izvoru nastajanja i oblicima
svojine kao kategorijama Ustava RS (2006); (2) doneti izmenu propisa kojim se, pored
dravnog, drutvenog i "ostalog" kapitala, u zadrugama obavezno evidentira i
knjigovodstveno iskazuje zadruni kapital (neimenovano odnosno nerasporeeni i kapital
zadrugara) - u cilju omoguavanja toga potrebno je izvriti izmenu i dopunu lana 22
Pravilnika o Kontnom okviru i sadrini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva,
zadruge, druga pravna lica i preduzetnike; (3) izvriti transformaciju drutvenog u zadruni
kapital (po odredbama Zakona o zadrugama iili lex specialis);131 (4) omoguiti
dokapitalizaciju zadruga radi uveanja zadrunog kapitala i poveanja kreditne i poslovne
sposobnosti zadruga; (5) obezbediti imovinu zadruga i zadrunih saveza od neosnovanog i
neodgovornog otuenja, a preostalu imovinu zadruga i zadrunih saveza posle sprovedenog
steaja ili drugog oblika likvidacije preneti na gazdovanje novoformiranom Zadrunog fonda
Srbije; (6) Zakonom o zadrugama i pravilima zadruge omoguiti ulaganje novanog kapitala
od strane nezadrugara (investitora) po osnovu ugovora o ulaganju kapitala a bez dodeljivanja
upravljakih prava u zadruzi, uz obavezu ouvanja elemenata identiteta zadruge.

8.5. Delokrug rada zadrune revizije u zadrugama

i zadrunim savezima
8.5.1. Zadruna revizija, prema Zakonu o zadrugama (1996), svodi se na ispitivanje
primene zadrunih principa u zadrugama, poslovanja zadruge sa zadrugarima i treim licima,
imovinsko-pravnih odnosa i meusobnih odnosa zadruge i zaposlenih, kao i primenu optih i
zadrunih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i celokupnog poslovanja zadruge. Time
se praktino ostvaruje jedan od bitnih zadrunih principa princip zadrune samostalnosti i
autonomne kontrole zadrunog poslovanja. Po Zakonu o zadrugama (1996) zadruna revizija
je u nadlenosti ZSJ, koji od 2004. godine nema faktiku nadlenost u oblasti zadrune
revizije u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije. Prema jo vaeem Pravilniku o zadrunoj
reviziji, redovna revizija se obavlja svake druge godine, a kada to objektivne prilike zahtevaju
uvodi se i vanredna revizija. Meutim, u praksi se zadruna revizija ili uopte ne sprovodi ili
se sprovodi nepotpuno, jer deo zadruga ili ne eli ili nema sredstava da finansira rad
131

O potrebi i svrsishodnosti primene lex specialis-a u postupku reavanja decenijama nagomilavanih a

nereenih imovinsko-pravnih problema u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije M. evarli je ukazivao u
vie javnih istupanja i u objavljenim autorskim lancima, intervjuima i izjavama, kao na primer: Prilog javnoj
raspravi o zadrugarstvu Srbije (1): Sve vie zakona, sve manje zadruga, autorski lanak u dodatku
Agrobiznis, Politika, 11. juli 2006, str. 3; (2) Slom kolektivne svojine, intervju sa novinarkom Vesnom
Arseni, Politika, 16. juli 2006, str. 13; (3) Prilog javnoj raspravi o zadrugarstvu Srbije (2): Zadruni fond ne
moe da bude dravni, autorski lanak u dodatku Agrobiznis, Politika, 18. juli 2006, str. 3; (4) Prilog javnoj
raspravi o zadrugarstvu Srbije (3): Neka zadrugari odlue, autorski lanak u dodatku Agrobiznis, Politika,
25. juli 2006, str. 2; (4) "Leks specijalis" za zadrugare, intervju sa novinarkom Vesnom Arseni, Politika, 25.
septembar 2006, str. 13; (5) Lex specialis za zadrunu imovinu lanak u rubrici Agroekonomija,
www.poljoprivreda.info 26.09.2006; (6) Zadrugarstvo: Nekad bilo u Srbiji, intervju sa Gordanom Milojkovi
novinarom asopisa Biznis I finansije, broj 60, oktobar 2009; (7) Uknjiiti zadrunu svojinu, Seoske novine
List sela Srbije, godina XI, broj 64, 2009., str. 4; (8) Zadrugarstvo nojeva barka za sela Srbije, Intervju sa
novinarkom Verom Ponti. Poljoindustrija, broj 1664, 24.12.2009., str. 15; (9) Zadrugarstvo u Srbiji nikako
ne uspeva da uhvati "Evropski korak": Digli ruke od zadruga, izjava novinaru N. Subotiu, Veernje novosti,
...

61
zadrunih revizora, a ovlaeni zadrunim savezima nedostaju i licencirani zadruni revizori,
koje je po Zakonu o zadrugama (1996) jedino ZSJ ovlaen da licencira. Zadruni savez
Srbije i regionalni zadruni savezi nisu kadrovski osposobljeni i/ili izbegavaju da vre poslove
zadrune revizije. Kod Zadrunog saveza Srbije razlozi neobavljanja poslova zadrune
revizije lee pre svega u stavu ranijeg rukovodstva da se time ne dobija nita pa je, kao
politiki iznueno reenje, bio angaovan samo jedan revizor (bivi predsednik ZS Kosova),
ali je njegovim odlaskom u penziju zadruna revizija u ZSS preneta u nadlenost savetnika za
finansijska pitanja (koja je istovremeno i revizor) i time praktino obustavljena. Ovome treba
dodati i nezainteresovanost dravnih organa za ovaj vid nadzora u zadrugarstvu, budui da
dravu zanima samo naplata poreza i doprinosa od zadruga.
8.5.2. Broj obavljenih revizija u zemljoradnikim zadrugama na podruju revizijskog
Zadrunog saveza Vojvodine znaajno je apsolutno (proseno godinje u 88 zadruga, odnosno
izmeu 45 u 2005. i 183 u 2001. godini, a 90 do kraja oktobra 2011. godine) i relativno (oko
20% zadruga godinje) vei nego na podruju revizijskog ZSS (proseno godinje u svega 47
zadruga, odnosno izmeu 27 u 2008. i 92 zadruge u 2004. godini, dok je sa 7 u 2010. i sa 4
revizije do kraja oktobra 2011. godine praktino obustavljena; oko 5% zadruga godinje). Na
osnovu analize revizora u ZSV najvei broj primedbi zadrugara odnosi na rad nadzornih
odbora, to znai da je u zemljoradnikom zadrugarstvu zapostavljena interna kontrola
(nadzorni odbori), a sve vie se zanemaruje i eksterna zadruna (samo)kontrola od strane
zadrunih revizora.
8.5.3. Budui da je ZSJ od 2004. godine onemogueno poslovanje u skladu sa Zakonom
o zadrugama (zbog istupanja ZSS u 2004-oj i posebno zbog osamostaljivanja Crne Gore u
2006-oj), posle 2000. godine nije bilo obuke novih kandidata niti organizovanja polaganja
ispita radi kadrovskog jaanja zadrune revizije. U meuvremenu, od 27 zadrunih revizora iz
2000. godine, u ZSJ nema nijednog a u ZSV je ostao samo jedan stalno zaposleni revizor, dok
u ZSS savetnica za ekonomske poslove povremeno obavlja i reviziju u zadrugama ime su
sva tri navedena zadruna saveza po odredbama Zakona o zadrugama de jure izgubila status
revizijskog zadrunog saveza, jer Zakon propisuje da revizijski zadruni savez mora imati
najmanje dva zaposlena revizora.
8.5.4. Propusti koje su u zemljoradnikim zadrugama konstatovali zadruni revizori
mogu se sistematizovati u nekoliko grupa: (1) neusaglaenost osnovnih akata zadruge sa
Zakonom o zadrugama i elementima identiteta zadruge; (2) neaurno i/ili pogreno voenje
knjiga zadrugara; (3) nepravilnosti u radu organa upravljanja i interne kontrole u zadruzi; (4)
sporovi izmeu zadrugara i zadruga i dr.
8.5.5. Veoma je zabrinjavajua injenica da najvii organi ZSS i ZSV nisu nijednom
razmatrali izvetaje o izvrenim revizijama u zadrugama u periodu ubrzane privatizacije
znaajne zadrune imovine koja je danas post factum predmet istraivanja drugih nadlenih
organa.132 Posebno je poraavajue da ak i pojedini lanovi najviih organa upravljanja u

132

U toku su aktivnosti nadlenih istranih organa o potencijalnim nezakonitim privatizacijama izuzetno

znaajne zadrune imovine u 30-ak zadruga na podruju Vojvodine, sa verovatnoom da se istraga proiri jo
i na 50-ak drugih zadruga koje su preuzete u spornim poslovnim transakcijama. Ovo su, naalost, post factum
aktivnosti nadlenih dravnih organa, koji treba da sankcioniu ono to su propustili da urade nadleni organi
samokontrole (nadzorni i upravni odbori) u zadrugama i eksterni organi revizijskih zadrunih saveza

62
zadrunim savezima nisu prihvatali zadrunu reviziju u svojim zadrugama. Uslovljavanje
obavljanja zadrune revizije avansnom uplatom trokova za istu, omoguilo je pojedinim
zadrugama da se pravdaju stalnim nedostatkom sredstava "za trokove revizije" i da
izbegavaju revizije poslovanja zadruge. Praksa koja se moe ilustrovati citatima iz pojedinih
intervjua ("nezameranje lanovima organa zadrunih saveza", "brigo moja prei na drugoga",
"ne seci granu na kojoj sedi" i sl.) pospeivala je gomilanje i preutkivanje problema u
zemljoradnikom zadrugarstvu i nemo revizijskih zadrunih saveza da deluju preventivno u
zatiti otuene zadrune imovine i eliminisanju drugih nepravilnosti u poslovanju pojedinih
zadruga.
8.5.6. Predlog reenja: (1) pitanje zadrune revizije adekvatnije urediti u novom Zakonu
o zadrugama; (2) formirati nezavisnu zadrunu reviziju koju bi inili svi licencirani sadanji i
budui zadruni revizori, ukljuujui i mogunost njihovog udruivanja u posebnu zadrugu
zadrunih revizora; (3) propisati rok vanosti licence zadrunog revizora i uslove za njeno
produenje; (4) izvriti reviziju poslovanja prvo svih zadrunih saveza pre usaglaavanja sa
odredbama novog Zakona o zadrugama, a zatim i zadruga po isticanju roka za usaglaavanje
sa odredbama novog Zakona o zadrugama; (5) regulisati pitanje nadzora nad sprovoenjem
zadrune revizije sa mogunou da to bude telo koje e na odreeni period predlagati
nacionalni sektorski ili Opti zadruni savez a verifikovati resorno nadleno ministarstvo; (6)
regulisati kaznene mere u funkciji obaveznosti sprovoenja zadrune revizije i donoenja
odluka nadlenih organa zadruga i zadrunih saveza po izvetajima zadrunih revizora; (7)
onemoguiti direktorima zadruga i predsednicima upravnih i nadzornih odbora ponovni izbor
na te funkcije ukoliko se u njihovim zadrugama nije obavljala redovna zadruna revizija.

8.6. Primena informacionih tehnologija u zemljoradnikom zadrugarstvu

Srbije
8.6.1. U informatikoj ili treoj tehnolokoj revoluciji informacija se, kao obnovljiv izvor
koji se bazira na neiscrpnom ljudskom znanju i idejama, vie od tri decenije smatra osnovnim
133

razvojnim resursom sveukupnih privrednih i drutvenih aktivnosti oveanstva. Primena

informacione tehnologije oslobaa oveka tekih, zamornih operacija i pospeuje njegove
kreativne i stvaralake sposobnosti, a mogue aplikacije ove tehnologije i u poljoprivredi
134

ograniavaju samo dometi ljudske mate.

8.6.2. Primena informacionih tehnologija (IT) odnosno potpunije informacionokomunikacionih tehnologija (ICT) u zemljoradnikom zadrugarstvu nije znaajna samo zbog
demantovanja dogme po kojoj se poslovanje zadruga poistoveuje sa nainom rada i
organizacijom iz nekih prolih vremena, ve, pre svega, to i zadruga mora da ide u korak sa
razvojem nauke i tehnologije, izmeu ostalog i primenom informacionih tehnologija u svom
svakodnevnom poslovanju, i to na operativnom, taktikom i stratekom nivou. Pozitivna
iskustva iz razvijenijih zemalja i produktivnijih i modernijih sektora nae privrede utiu i na
budui
da
se
zadruna
imovina
ne
moe
privatizovati.
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/proveravaju-se-mucke-u-32-zadruge
133
Vidi Crnobrnja M. (1985:75)
134
Vidi: Harmin R. D. (1984:53)

Vie

tome:

63
ekonomsku motivisanost poljoprivrednih zadruga da se opreme raunarima, aplikativnim
softverskim reenjima i komunikacionim tehnologijama zbog vie potreba, kao to su: (1)
automatizovana obrada podataka iz svakog poslovnog procesa; (2) centralizovano skladitenje
i uvanje (zatita) podataka; (3) trenutna dostupnost podataka i na bilo kojoj lokaciji (PC, email, SMS, Skype, web site); (4) vieaspektna analiza podataka i generisanje informacija; (5)
prikaz trenutnih stanja i "slika u vremenu" (trendova); (6) upravljanje resursima pomou
informacionih sistema.
8.6.3. Primena informacione tehnologije u zemljoradnikim zadrugama i njihovim
savezima je vrlo malo zastupljena, a kod onih gde postoji uglavnom se koristi za obavljanje
administrativnih poslova, a vrlo malo u proizvodnom procesu za koji je neophodna izrada
posebnih programa (software), jedinstvenog informacionog sistema (javne mree za prenos
podataka), centralne baze podataka sa jedinstvenim nainom prikupljanja i ulaza podataka,
bre ukljuivanje u svetsku informacionu mreu, itd. Zato je, pored strunosti, ve danas
jedan od elementarnih kriterijuma za izbor strunjaka u zemljoradnikom zadrugarstvu i
njihova informatika pismenost posebno pri izboru rukovodilaca na svim nivoima. Osim
zadrunih saveza Srbije i Vojvodine, kao i Zadrunog saveza "Agrojaeren", drugi zadruni
savezi nemaju svoje internet stranice zbog ega ne postoji mogunost uvida zadrune i opte
javnosti u njihove aktivnosti niti savremene mogunosti meusobne komunikacije svih
subjekata u naem zemljoradnikom zadrugarstvu. Istovremeno, 80% zadruga ima raunar a
78% e-mail adrese, dok je znaajno manje zadruga sa web site (15,2%) od ega treina
samo na srpskom jeziku, pri emu sa zadrugarima elektronski komunicira svega 26,6%
zadruga a softverske pakete za poslovanje koristi samo 29,1% zadruga. S obzirom na
navedeno, sve zemljoradnike zadruge u Srbiji mogu se u pogledu obezbeenosti
informatiko-komunikacionom tehnologijom podeliti na malobrojne savremene i dominantno
zastupljenije starovremenske. Zato se informacione tehnologije moraju prepoznati i u
zemljoradniko zadrugarstvo uvesti kao najjeftinije sredstvo za kontinuirano uenje
zaposlenih, zadrugara i kooperanata i bri i uspeniji razvoj zadruga, zadrunog sektora i
zadrunog sistema.
8.6.4. Za uvoenje informacionih sistema u zadruge nije pitanje da li e i kako e, nego
kada e zaposleni, zadrugari i kooperanti da prepoznaju njihov znaaj za poveanje sopstvene
konkurentnosti i isplativost ovih sistema, koji su cenovno sve dostupniji. Istovremeno, budui
da brzina i sigurnost poslovanja postaju sve vei i automatizovaniji, zaposleni u zadrugama, a
u odreenoj meri i zadrugari i kooperanti, moraju da stiu sve vea i ira multidisciplinarna
znanja i vetine, kao i da koriste razliite informatiko-komunikaciona alate koji poseduju
sledee karakteristike: (1) celishodnost/prikladnost za funkcije kojima je namenjen; (2)
pouzdanost, preciznost i tanost dostupnih informacija, (3) usaglaenost konzistentnost sa
standardima, procedurama i zakonskim regulativama; (4) skalabilnost da sa rastom i
razvojem zadruge postepeno raste i informacioni sistem odnosno da softver ne bude "usko
grlo" poveanju obima poslovanja ili proirenju delatnosti zadruge; (5) integrisanost odnosno
spoj svih poslovnih procesa zadruge u jedan informacioni sistem; i (6) zatita i sigurnost od
neovlaenog koriena i "curenja informacija od strane neautorizovanih korisnika. 135

135

Lukovi I., Govedarica M. (2004).

64
8.6.5. Uvoenje i razvoj informacionih sistema u zemljoradniko zadrugarstvo Srbije
treba fokusirati na tri nivoa primene: (1) unutar zadruge; (2) za povezivanje izmeu zadruga i
(3) za povezivanja zadruga sa drugim institucijama u globalnom informatikom prostoru.
8.6.6. Informacioni sistem u zemljoradnikoj zadruzi treba da obezbedi automatizaciju
procesa (sa jakom kohezijom i odreenom interakcijom izmeu njih): (1) proizvodnje na
zadrunoj ekonomiji i gazdinstvima zadrugara i kooperanata; (2) skladitenja za sopstvene i
uslune potrebe; (3) kontrole i analize (zemljita, uzorkovanja proizvoda, kvaliteta prijema i
otpreme roba); (4) komercijalnih poslova (nabavka i plasman repromaterijala i
poljoprivrednih proizvoda); (5) finansijsko-knjigovodstvenih aktivnosti (interno sa
sopstvenim kadrovima ili sa knjigovodstvenom agencijom); (6) pomonih aktivnosti
(transport, logistika, odravanje, obezbeenje....). Za to je neophodno obezbediti: (1)
informatiko obrazovanje zaposlenih, zadrugara i kooperanata do nivoa rada i snalaenja u
korienju informatikih resursa (internet pretraivanje, obrada teksta, tabelarni prikazi,
kreiranje prezentacija, korienje online-interaktivnih baza znanja, primena poslovnih
aplikacija u poslovanju zadruge,...); (2) usaglaenost informacionih tehnologija sa modernim i
fleksibilnim platformama i alatima za razvoj, koje se smenjuju u periodu 2-3 godine; ...
8.6.7. Meusobna povezanost zadruga u zajednikom informacionom sistemu neophodna
je zbog razmene informacija o: (1) ponudi i tranje proizvoda i usluga znaajnim za zadruge,
zadrugare i kooperante ( nabavka repromaterijala, nove i polovne mehanizacije i
prodaje/ponude sopstvenih proizvoda) i poveanja meuzadrunog prometa; (2) internim
podacima i bazama podataka, radi analiza koje se na osnovu njih mogu generisati i koristiti za
pouzdanije problemske ili sektorske izvetaje; (3) znanju i transferima tehnologija koje kao
bolja iskustva drugih mogu da se primene u poslovanju svoje zadruge; ...
8.6.8. Umreavanje zemljoradnikih zadruga sa relevantnim institucijama i firmama: (1)
zadrugama, savetodavnim slubama, institutima i berzama za informacije u vezi proizvodnje,
prerade i prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; (2) zadrunim savezima za
razmene informacija i drugu slubenu korespodenciju; (3) bankama za razmenu finansijskih
informacija i razliite transakcije; (4) meteorolokim zavodima za preuzimanje podataka o
vremenskim uslovima; (5) dravnim institucijama zbog praenja i reagovanja na promenu
zakonske regulative; (6) obrazovnim institucijama za informisanje i edukaciju po odreenim
pitanjima; ...
8.6.9. I pored toga to je sadanje stanje u korienju informacionih tehnologija i sistema
u zemljoradnikom zadrugarstvu Srbije na izuzetno niskom nivou i neprihvatljivo za trino
poslovanje u 21. veku, posebno treba ukazati na neophodnost i prednosti tih tehnologija u
poslovanju zadruga na ruralnom podruju sa ratrkanim i udaljenim gazdinstvima zadrugara i
kooperanata, drugim zadrugama, savezima i relevantnim poslovnim partnerima i
institucijama, sa kojima se brzina i domeni poslovanja stalno poveavaju. Pored sve
povoljnije cenovne dostupnosti, nabavku sredstava informacionih tehnologija za
zemljoradnike zadruge i zadrune saveze potrebno je podsticati bespovratnim budetskim
sredstvima i objediniti zajednikim godinjim ili polugodinjim tenderima na nivou
republikog zadrunog saveza - ne samo zbog znaajnih finansijskih efekata, ve i zbog
unificiranosti i kompatibilnosti informatike opreme.

65
8.6.10. Sa aspekta realizacije strategije potrebno je obratiti panju i na naine i
metodologije uvoenja informacionih sistema u zadruge i naine edukacije uesnika u
sistemu, kao i njihova saznanja o ekonomskoj korisnosti i nunosti informatike
modernizacije. Pored shvatanja o prednostima upotrebe informacionih sistema u zadrugama,
potrebno je obezbediti sredstva za opremanje komunikacionom i raunarskom opremom i
instalaciju informacionih sistema, kao i podrku za odravanje i upotrebu sistema kao servisa
u domenu pruanja kvalitetnih informatikih usluga, obuke kadrova i sistema podrke. Ovo je
mogue obezbediti ili internim kadrovima ili angaovanjem spoljnih firmi specijalizovanih za
tu oblast. Za realizaciju ovih aktivnosti potrebno je jaati materijalnu osnovu zemljoradnikih
zadruga, zadrugara, kooperanata i poljoprivrede u celini da bi mogli biti konkurentni. Zadruge
i zadruni savezi kao kupci i korisnici modernih tehnologija treba da imaju podsticaje od
strane resorno nadlenih dravnih institucija za informatiku modernizaciju poslovanja.

66

9. STRATEKA PARTNERSTVA U ZADRUGARSTVU SRBIJE

Strateka partnerstva u zadrugarstvu Srbije vre se zbog horizontalnog i vertikalnog
povezivanja unutar i izvan zadrunog sektora i baziraju se na tri podsistema: prvo, partnerstva
u zemljoradnikom zadrugarstvu (spajanje zadruga i drugi oblici poslovne saradnje izmeu
dve ili vie zemljoradnikih zadruga, formiranje poslovnih i drugih zadrunih saveza i
zadrunih preduzea); drugo, partnerstva zemljoradnikog sa drugim sektorima zadrugarstva
(tedno-kreditne zadruge, zadruna preduzea odnosno sekundarne zadruge, potroake i
druge zadruge u sektoru ruralne ekonomije); tree, partnerstva izmeu zadruga i zadrunih
saveza u Srbiji sa zadrugama i savezima u inostranstvu.

9.1. Partnerstva u zemljoradnikom zadrugarstvu

9.1.1. Zemljoradniko zadrugarstvo u Srbiji karakterie relativno veliki broj, po broju
zadrugara i obimu poslovanja, malih zadruga koje su nekonkurentni trini subjekti u
uslovima sve vee globalizacije proizvodnje i liberalizacije trita - ak i na regionalnom i
nacionalnom a ne samo na meunarodnom tritu. U zadrunoj praksi, pored zadrunog
preduzea, susreu se jo dva pojma u funkciji stratekog partnerstva izmeu razliitih
zemljoradnikih zadruga: poslovni zadruni savez i sloena zadruga.
9.1.2. Analiza organizovanosti i poslovnog povezivanja zemljoradnikih zadruga u Srbiji,
u dosadanjem periodu, ukazuje na sledee etiri konstatacije: (1) u periodu pre i posle
Drugog svetskog rata uspeno su formirani poslovni zadruni savezi koji su kasnije, pod istim
poslovnim imenima, transformisani u zadruna preduzea koja su bila znaajni privredni
subjekti u nacionalnoj ekonomiji, pa i u spoljnotrgovinskoj razmeni bive SFRJ (Centrokoop i
Srbokoop u Beogradu odnosno Agrokoop, Kooperativa i Produktiva u Novom Sadu); (2)
zadruge su svoje osnivake uloge i prava upravljanja i raspodele dobiti iz poslovanja tih
zadrunih preduzea prenele na zadrune saveze kao "otuene centre zadrune moi"; (3)
drava je svojim (ne)injenjem praktino otuila znaajan deo de facto zadrunog u formi tzv.
drutvenog kapitala, koji je u procesu privatizacije izgubljen ak i bez naznaka da u
postupku restitucije zadruge budu obeteene kao to je to sluaj, na primer, sa crkvenim
institucijama; (4) u periodu tranzicije osnovana su dva zadruna preduzea od strane
Zadrunog saveza Srbije (Zadruni poslovni sistem d.o.o. u Beogradu, koji je bez znaajnijih
poslovnih rezultata "ivotario" od osnivanja 1991. do likvidacije u 2010. godini)136 i
Zadrunog saveza Vojvodine (PANONIJA KOOP ZSV d.o.o. u Novom Sadu, koji od
osnivanja u 1999. godini posluje znaajno ispod nivoa potreba i mogunosti zemljoradnikih i

136

Zadruni poslovni sistem d.o.o. Beograd osnovan je 14.02.1991. godine od strane Zadrunog saveza Srbije,
a brisan iz Registra APR 14.01.2011. godine zbog blokade rauna u periodu duem od tri godine i po
slubenoj dunosti pokrenutog prethodnog steaja po Zakonu o steaju iz 2009. godine.

67
drugih zadruga na podruju AP Vojvodine),137 kao i jedno zadruno preduzee od strane
zadruga - lanica Zadrunog saveza "Agrojaeren" (Samvirke d.o.o. u Kragujevcu, osnovano
2010. godine).138
9.1.3. Pored zadrunih preduzea, u Zadrunom savezu Srbije neuspeno je okonana i
aktivnost zadruga zainteresovanih za korienje zajednike promotivne robne marke Natura
Vita koja je bila zatitni znak za prepoznatljive proizvode iz zadrunih programa ekoproizvodnje (jabukovo sire, dem od ipuraka, ajevi, med, ...), za ije su korienje zadruge
participirale u naknadi zakupa tog zatitnog znaka kod Zavoda za zatitu intelektualne
svojine. Neuspeh ovih pokuaja delimino proizilazi i iz injenice da su direktori zadruga
ovlaeni da zastupaju zadrugu "bez ogranienja" i zbog odsustva pojedinanih interesa
zadruga.
9.1.4. Inostrana iskustva upravo ukazuju da je udruivanje zadruga i formiranje zadrunih
preduzea klju ekonomske odrivosti itavog zadrunog sektora u pojedinim zemljama od
lokalnih specijalizovanih proizvoako-preraivakih zadruga (na primer - Cantina
Cooperativa Vignaioli del Morellino di Scansano u Italiji),139 preko regionalnih (Zadruni
savez u Vieri Grka je u stvari poslovni savez tri zadruge koje su zajedniki kupile fabriku
za preradu breskve da bi objedinile ponudu breskve u konzervi na tritu Evropske unije) do
nacionalnih (Migros u vajcarskoj)140 i najveih zadrunih sistema internacionalnog znaaja,
kao to su, na primer, Danish Crown u industriji mesa (gde je u centru odluivanja i raspodele
ostao farmer zadrugar lokalne zadruge povezan sa klanicama),141 Arla Foods koja
objedinjuje farmere i kooperative u sektoru mleka iz vie zemalja (Danske, vedske, Velike
Britanije).142
9.1.5. Udruivanje u Arla Foods bilo je mogue zbog toga to Danska nema zadruni
zakon pa je primenjen zadruni zakon vedske. Tako je oko 8.000 farmerskih gazdinstava
137

Panonija Koop ZSV d.o.o. u Novom Sadu osnovano je 23.12.199. godine od strane Zadrunog saveza
Vojvodine i aktivno je privredno drutvo i danas, ali posluje znaajno ispod potencijalnih mogunosti zbog
odnosa zadruga koje u uslovima kurentnim za pojedine proizvode plasiraju samostalno, dok u uslovima
oteanog plasmana trae od zadrunog preduzea da im reava problem prodaje. Osnovna registrovana
delatnost je "46.11 Posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina, ivotinja, tekstilnih sirovina i
poluproizvoda".
138
Samvirke d.o.o. sa seditem u Kragujevcu je osnovano 1.10.2010. godine kao zadruno preduzee od strane
Zadrunog saveza "Agrojaeren" (www.zsagrojaeren.rs), a ine ga osam zadruga formiranih i u proteklih
osam godina sufinansiranih uz donatorsku pomo ove norveke zadrune alijanse. Osnovna delatnost
Samvirke d.o.o. je "Trgovina voem i povrem", a registrovano je i za spoljnotrgovinski promet.
139
Cantina Cooperativa Vignaioli del Morellino di Scansano je specijalizovana vinogradarsko-vinarska zadruga
koju je 1972. Godine osnovalo 153 vinogradara koji raspolau sa oko 400 ha vinograda u okolini gradia
Scansano, u provinciji Grosseto u Italiji. Vie o tome na: http://www.cantinadelmorellino.it
140
Migros je osnovan 1928. godine kao privatna firma za prodaju rinfuzne robe po niim cenama, a 1941. godine
transformisan u zadruni sistem. Danas ima 2 miliona lanova u 10 zadruga, 90 preduzea, svoju Banku,
Institut, turistiku agenciju i oko 600 hipermarketa u kojima radi oko 80.000 zaposlenih, godinji prihod 22
milijarde CHF i dobit 800 miliona CHF. Vie o tome na: http://www.migros.ch/de
141
Danish Crown je zadruni sistem sa 15.000 farmera, 23.500 zaposlenih u 16 klanica (u 4 drave: Danska,
Engleska, Poljska i vedska) i trgovini na tri kontinenta (Evropa, S. Amerika i Azija) i sada najvei svetski
izvoznik mesa (2 miliona tona svinjskog i 150.000 tona juneeg). Vie o tome videti na:
www.danishcrown.com
142
Arla Fods je internacionalni zadruni sistem u proizvodnji (zadruni vlasnici su 3.649 farmi u Danskoj, 3.529
farmi u vedskoj i 598 farmi u Nemakoj), preradi (8,7 milijardi kg mleka) i plasmanu mleka i mlenih
proizvoda (sa preko 16.000 zaposlenih, plasman robe u preko 100 drava pod tri robne marke Arla, Lurpak i
Castello, a dominantna trita su Danska, Holandija, Velika Britanija, vedska, Nemaka i Finska; neto dobit
od 1,3 milijarde DKK; ...). Vie o tome na: http://www.arla.com

68
koja proizvode mleko zadrugara iz Danske, vedske i Nemake obezbedilo zajedniki
nastup na tritu. To je bilo povod za unificiranje zadrunog zakonodavstva u EU (Statut
Evropske zadruge). Nakon donoenja Statuta Evropske zadruge, kada nacionalni zadruni
zakon vie nije bio prepreka, meusobnim spajanjem u sistem zadrunih mlekara Arla Foods
u Arhusu ostvarena je najbolja trina pozicija za farmere iz Danske, vedske i Nemake jer
su oni sutinski vlasnici mlekara koje posluje na prostoru EU i iri svoje poslovanja na druge
kontinente (ve ima svoje firme erke u Kanadi i Aziji).
9.1.6. Znaaj zadrunog biznisa MZS promovie od 2004. godine i godinjom Global300
list, u kojoj prikazuje 300 najuspenijih zadruga odnosno zadrunih preduzea rangiranih po
obrtu kapitala tokom prethodne poslovne godine, sa ciljem da ukae da su uspena zadruna
preduzea znaajni privredni subjekti ne samo na nacionalnom ve i meunarodnom nivou, da
su "vani poslodavci i da mogu znaajno da doprinesu ekonomskoj stabilnosti i odrivom
razvoju.
9.1.7. Znaaj zadrunog preduzea u aktivnostima MZS vidi se i iz analize slogana za
obeleavanje Meunarodnog dana zadrugarstva, koji se od 1995. godine obeleava ne samo u
okviru MZS ve i pod pokroviteljstvom OUN. O tome reito govore slogani: 1996
Zadruno preduzee: jaanje odrivog razvoja zasnovanog na ljudima; 1998 Zadruge i
globalizacija privrede; 2000 Zadruge i promocija zapoljavanja; 2009 Globalni oporavak
kroz zadruna preduzea; 2010 Zadruna preduzea osnauju ene. Znaaj zadrunih
preduzea potenciraju ne samo MZS i nacionalne zadrune alijanse, ve i OUN koja je po
drugi put143 proglasila 2012 Meunarodnu godinu zadruga (2012 International Year of Cooperatives) i za njeno globalno obeleavanja izabrala slogan "Zadruna preduzea grade
bolju budunost" (Co-operative Enterprises Build a Better World), to svakako nije sluajno.
I Meunarodni dan zadrugarstva 2011-te (International day of Cooperatives 2011) MZS i
OUN promovisale su sa prikladnim grafikim logom i sloganom "Mladi su budunost
zadrunog preduzea" (The Youth the Future of Cooperative Enterprise). 144
9.1.8. Po uzoru na ovu aktivnost MZS, u cilju afirmacije uspenih zadruga i promocije
zemljoradnikog zadrugarstva Srbije neophodno je da i ZSS svake godine publikuje slinu
rang listu, to je ZSV ve pokuao da uradi. To je neophodno uiniti i zbog javne
argumentovane podrke legitimnom zahtevu da se i u Srbiji obezbede jednaki uslovi
privreivanja zadrugama kao i drugim privrednim oblicima. U tom kontekstu posebno treba
istai aktivnost redakcije asopisa Ekonomist, koja svake godine publikuje ediciju 300
najboljih firmi u Srbiji, rangiranih po odreenim merljivo uporedivim kriterijumima. Na
alost, samo je u jednoj godini (2007) jedna jedina zadruga u Srbiji uspela da bude meu 300
nacionalno najuspenijih firmi. Bila je to renomirani otkupljiva i izvoznik malina, vianja i
ljiva, kao i preraiva krompira u na tritu traeni pomfrit - Zemljoradnika zadruga "Voar
- Dragaevo" iz Kotrae, koja je, na jo veu alost i iznenaenje, ve sledee godine
dovedena na rub propasti i sada je u steaju, a raspolae sa dve hladnjae i ima oko 180
zaposlenih, dok je gubitak u 2010. godini dostigao ve 25 miliona evra.
9.1.9. Predlogom Zakona o zadrugama (2011) omogueno je formiranje i sloene
zadruge (lan 71), koju osnivaju najmanje dve zadruge kao pravna lica. Ne uputajui se u
143
144

UN su prvi put, povodom 20 godina od osnivanja, 1965-tu proglasile Meunarodnom godinom zadruga.
Vie o tome u radu: evarli M., Nikoli Marija (201:1-29).

69
razmatranje drugih argumenata (izostavljanje sloene zadruge pri nabrajanju pojedinih vrsta i
oblika zadruga u lanu 10. i 11; izdvajanje sloene zadruge u posebnu VIII glavu Zakona sa
samo jednim lanom (!?), namee se pitanje o kontradiktornosti predmetnog lana sa lanom
14. koji propisuje da sve oblike zadruga (izuzev akih) osniva najmanje pet fizikih lica
odnosno da nije doputeno pravnim licima da budu osnivai zadruga to nije sluaj i sa
formiranjem sloene zadruge po ovom predlogu Zakona, mada je pravnim licima dozvoljeno
da budu osnivai zadruga po zadrunoj legislativi veine drugih zemalja.
9.1.10. U uslovima ekonomske krize i nedostatka sredstava za investicije u zadrugama,
potrebno je razmotriti mogunosti i naine prevoenja to veeg dela neimenovanog u
imenovani kapital lanova zadruge putem dokapitalizacije zadruge od strane zadrugara. Time
bi se u postupku dokapitalizacije uveao ukupan obim i izvrilo imenovanje pripadajueg dela
neimenovanog kapitala na zadrugare kao ulagae dodatnog kapitala.
9.1.11. Zadruge i oni zadruni savezi koji vre poslovnu funkciju mogu, u prilagoavanju
svog poslovanja na tritu, da razmotre svrsishodnost partnerstva i sa vlasnicima privatnog
kapitala kroz formiranje kapital odnosa u zajednikim preduzeima organizovanim kao
drutva kapitala. Ugovorima o osnivanju ovakvih drutava treba obezbediti zatitu i ouvanje
zadrunog kapitala u zajednikom subjektu trinog poslovanja. Formiranju ovakvih
privrednih drutava sa meovitim kapitalom zadruge treba da pristupaju tek kada iscrpe
mogunosti za formiranje poslovnih saveza zadruga i zadrunih preduzea sa dominantnim
kapitalom u zadrunoj svojini.
9.1.12. Tokom 2010. i 2011. godine po razliitim osnovama likvidirano je oko 170
zemljoradnikih zadruga u Srbiji. Takoe, izraena je tendencija smanjenja njihovog ukupnog
broja uprkos osnivanju i novih zadruga. Imajui u vidu iskustva iz drugih trino razvijenijih
zemalja, neophodno je da teritorijalno nadleni zadruni savezi, pre nego to otpone
postupak steaja ili po drugom osnovu postupak prestanka rada zadruge, sa zadrugama koje
su ekonomski jae i nalaze se na istom poslovnom podruju ili su najblie seditu te zadruge
razmotre program pripajanja slabijih i zadruga koje nemaju perspektivu samostalne
odrivosti. Pri tome ne treba "robovati" sujeti ni kada treba novije formiranim zadrugama
pripojiti stare zadruge sa bogatom tradicijom, jer se ta istorijska dimenzija zadrugarstva
prenosi na novu zadrugu. Tako bi se sauvao i deo imovine koji sada posle steaja zadruge,
suprotno odredbama Zakona o zadrugama, umesto da se predaje zadrunim savezima postaje
dravna imovina to je jo jedan u nizu neprimerenih ataka drave na sektor
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji.
9.1.13. U sluaju nedovoljnog obima posla sa zadrugarima i kooperantima u okviru
lokalne zajednice, neophodno je razmotriti mogunost odrivosti zadruge sa njenom
specijalizacijom za obavljanje odreene proizvodnje ili usluga za vie zadruga ili
diverzifikaciju aktivnosti zadruge i u podruja nezadrune ekonomije u lokalnim zajednicama,
kao to je na primer: izrada paleta i gajbica za potrebe proizvoaa voa, usluno uvanje
stoke u zadrugama na brdsko-planinskom podruju gde postoje neiskorieni resursi panjaka,
formiranje specijalizovanih zadruga za umnoavanje semenskog krompira u brdskoplaninskom podruju, obavljanje knjigovodstveno-raunovodstvenih poslova za druge
zadruge i druge preduzetnike na podruju lokalne zajednice, otvaranje obdanita za decu i
prihvatilita za stare i druge osobe koje ne mogu same da se staraju o sebi u selima, obavljanje

70
potanskih usluga, prevoza aka i radnika iz sela do mesta kolovanja i rada, popravke i
odravanje seoskih puteva, seoskih vodovoda i druge lokalne infrastrukture; i dr.
9.1.14. Predlozi reenja: (1) u predlogu novog Zakona o zadrugama: (a) preispitati
osnovanost ostajanja lana 71. koji omoguava formiranje tzv. sloene zadruge koju osnivaju
dve ili vie zadruga kao pravna lica budui da pravna lica u naelu po ovom Zakonu ne
mogu biti osnivai zadruge; (b) uneti nove odredbe sa razradom pitanja u vezi formiranja
zadrunog preduzea; (c) omoguiti osnivanja novih iili transformacije postojeih u poslovne
zadrune saveze; (2) u pravilima zadruga i zadrunih saveza: (a) obavezati zadrune saveze da
u predsteajnom postupku razmatraju svrsishodnost pripajanja ekonomski slabijih ekonomski
jaim zadrugama; (b) svake godine u regionalnim zadrunim savezima razmatrati pitanje
specijalizacije pojedinih zadruga za obavljanje odreenih poslova za potrebe vie zadruga i
pitanje diverzifikacije delatnosti zemljoradnikih zadruga u aktivnostima koje doprinose
ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj i ekolokoj odrivosti lokalnih zajednica na ruralnom
podruju.

9.2. Poslovno povezivanje zemljoradnikih zadruga sa privrednim

drutvima u pred- i postfarmerskom sektoru agroprivrede
9.2.1. Pored poslovnog povezivanja jednih sa drugim zadrugama, udruivanja u zadrune
saveze i povezivanja u procesima eventualnog formiranja zadrunih preduzea iili poslovnih
zadrunih saveza, zemljoradnike zadruge neminovno su upuene i na potrebu poslovne
saradnje sa privrednim subjektima u predfarmerskom (proizvodnja repromaterijala, sredstava
rada i opreme za poljoprivredu) i u postfarmerskom sektoru agroprivrede (otkup, prerada i
plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, usluge razliitih sektora delatnosti, ...).
9.2.2. U periodu pre tranzicije odnosi izmeu zadruga i privrednih subjekata u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede bili su bolje ureeni razliitim vrstama (samoupravnih)
sporazuma i dogovora, po kojima su zadruge ulagale znaajna sredstva zadrugara i zadruga u
izgradnju novih ili rekonstrukciju postojeih kapaciteta za potrebe proizvodnje inputa za
poljoprivredu ili prerade i plasmana poljoprivrednih proizvoda. Na alost, umesto da vrednost
tih ulaganja zadrugara i zadruga bude iskazana prilikom procene vrednosti kapitala tih
agrobiznis firmi pre njihove privatizacije i da se o tome dostave vlasniki papiri zadrugama,
to je bila obaveza po lanu 92. Zakona o zadrugama, one su ostale bez ikakve nadoknade i
bez vlasnikih prava koja im i de jure i de facto pripadaju - uz malobrojne izuzetke (mlekara
"Dersi" u Knjaevcu, DP "Silos" u Peincima i DP "itoprodukt" u Zrenjaninu). To je jo
jedan od brojnih primera viedecenijskog ignorisanja zadrune svojine i protivzakonite
prodaje zadrune imovine pod okriljem razliitih politikih reima u dosadanjoj istoriji
srpskog zadrugarstva.
9.2.3. U procesu privatizacije tzv. "drutvenog" kapitala, uz izostanak kontrole drave o
poreklu kapitala kupca i omoguavanjem prodaje odnosno preprodaje dela imovine
privatizovanih firmi i njihove meusobne integracije i pre isteka ugovora o privatizaciji
odnosno ispunjavanja svih ugovornih obaveza kupca, pojedini "agrobiznismeni" stekli su
ogromnu koncentraciju kapitala posebno u sektoru otkupa, prerade i plasmana
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U takvom politiko-ekonomskom ambijentu zadruge

71
i zadrugari su dovedeni u inferiorniju trinu poziciju i veliku zavisnost od volje i interesa
malog broja vlasnika velikih preraivakih i trgovakih preduzea, to je potencirano i
izostankom ozbiljnije konkurencije meu velikim sistemima. Otkup i prerada ukupne
proizvodnje eerne repe u Srbiji skoncentrisana je u tri kompanije (MK Group, Hellenic
sugar, SFIR) uz povremeni izvoz eerne repe u Hrvatsku po osnovu slobode prometa
izmeu zemalja lanica CEFTA (posle 2006-te), otkup i prerada suncokreta takoe u tri
kompanije (Invej, Agrokor, Victoria Group), dok u otkupu i preradi soje i izvozu itarica
dominira Victoria Group, u preradi mleka kompanija Imlek, a u trgovini DELTA sistem, itd.
Budui da nisu reena pitanja kreditiranja nabavke proizvodnih inputa, zadruge i njihovi
zadrugari i kooperanti postali su ekonomski zavisni od tih sistema i upueni na naturalnu
razmenu i prodaju unapred odnosno "na zeleno" veeg dela proizvodnje po nepovoljnijim
uslovima tim sistemima. Pored navedenog, velike preraivake kompanije, umesto zadruga
koje u veoj meri tite prava i interese zadrugara i kooperanata kao proizvoaa sirovina, sve
vie pribegavaju angaovanju tzv. organizatora proizvodnje koji vre funkciju posrednika
izmeu preraivake firme, sa jedne, i odreenog broja krupnih poljoprivrednih proizvoaa
sirovina za potrebe tih kapaciteta, sa druge strane. Tako zadruge u svom nastupu prema
preraivaima gube znaajan broj najkonkurentnijih poljoprivrednika i ekonomiju obima
ponude poljoprivrednih proizvoda za otkup i preradu i ostaju na velikom broju sitnijih i manje
konkurentnih proizvoaa.
9.2.4. Zadruge nemaju sopstvenu trinu infrastrukturu (vage, silose, hladnjae...) jer su
im, u toku privatizacije prodajom tzv. drutvenog kapitala oduzeta pripadajua vlasnika
prava. Zbog toga su upuene da i deo proizvodnje koji nisu obavezni da isporue po osnovu
naturalne razmene za inpute daju na skladitenje ili prodaju vlasnicima istih agrobiznis
kompanija. Tako e zadruge (i njihovi lanovi), bez meusobnog udruivanja i formiranja
zadrunog preduzea ili druge forme zadrunog poslovnog sistema, ostati i dalje u
nepovoljnoj ekonomskoj poziciji u odnosu na velike firme u prehrambenoj industriji i trgovini
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ukoliko, meutim, uspeju da oforme zadruno
preduzee koje bi poslovalo u ime i za raun ulanjenih zadruga, zadruge e moi
indirektno da pod povoljnijim uslovima stupaju u poslovne odnose sa kompanijama u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede, i da po osnovu ekonomije obima obezbede bolje uslove
poslovne saradnje i da poboljaju svoju trinu poziciju emu zadruni savezi, uz nesebinu
pomo drave, moraju da posvete znaajno veu panju. Pored neizvesnosti u vezi oekivane
pomoi drave a u odreenim sluajevima i zadrunih saveza, za osnivanje i funkcionisanje
zadrunih preduzea najvanija je solidarnost i saradnja izmeu zadruga. Zadruno preduzee
treba formirati kao privredno drutvo sa potpunim i/ili veinskim osnivakim kapitalom
zadruga, a to veinsko uee se mora odrati i u toku njegovog poslovanja (zatvoreno
akcionarsko drutvo u meovitoj svojini). Zadrune poslovne sisteme treba posebno osnivati
radi izgradnje trine infrastrukture (silosa, hladnjaa, doradnih i pak centara) i za industrijsku
preradu poljoprivrednih proizvoda u trino vrednije proizvode. Drava bi, merama
ekonomske politike i davanjem finansijske podrke, zajednikim ulaganjima zadruga u
zadruna preduzea delimino ispravila greke iz privatizacije odnosno prodaje zadrunog
kapitala knjigovodstveno iskazanog kao tzv. i dala impuls neophodnom ukrupnjavanju i
specijalizaciji u zadrunom sektoru privrede Srbije. Zadruge treba da formiraju i svoja
preduzea za uvoz inputa i izvoz poljoprivrednih proizvoda i tako uu u zonu poslovanja

72
velikih privrednih sistema koji potpuno kontroliu spoljnotrgovinski promet u Srbiji. Tako bi
zadruge poveale efekte svoga poslovanja i u spoljnotrgovinskom prometu robe proizvedene
u zadrugama i na gazdinstvima zadrugara i kooperanata (itarice, uljarice, stoka, voe,
povre) gde dominira sitna robna proizvodnja a uvoz repromaterijala (mineralno ubrivo,
seme, sredstva za zatitu biljaka, dizel gorivo, ...) se dominantno obezbeuje za potrebe malih
robnih proizvoaa. Domaa proizvodnja mineralnih ubriva u poeljnim formulacijama i
oblicima (kompleksna ubriva) praktino ne postoji pa dominira uvoz, prepakivanje i prodaja
od tzv. "proizvoaa mineralnih ubriva". Proizvodnja semena u Srbiji skoncentrisana je u
dva poljoprivredna instituta i kod malog broja velikih poslovnih sistema koji zastupaju strane
semenske firme. Slobodan uvoz derivata nafte (posebno evrodizela) neophodnog za traktore i
druge pogonske maine u poljoprivredi, na zadrunim ekonomijama i kod zadrugara, moe se
relativno lako organizovati tim pre to postoje znaajni kapaciteti za smetaj naftnih derivata
kod velikog broja zadruga, posebno na podruju Vojvodine. Do dostizanja cilja potpune
samostalnosti u uvozu naftinih derivata nuno je, organizacijom i posredstvom zadrunih
saveza, objediniti nabavku od izabranog dobavljaa na domaem tritu kako bi se obezbedila
bolja cenovna pozicija zadruga i jeftinije gorivo za zadrugare. Svi navedeni i drugi oblici
organizacije zajednikog nastupa u postojeem agroprivrednom okruenju ima izuzetan
znaaj za poboljanje trine pozicije zadruga.
9.2.5. Poslovne veze zadruga sa nezadrunim privrednim drutvima na lokalnom nivou
(mlinovi, fabrike stone hrane, pogoni za doradu i pakovanje primarnih proizvoda lekovitog
bilja, cvea, drugih proizvoda...) ostae i u narednom periodu znaajan segment poslovanja
zadruga i zadrugara. Lokalni akteri, u odnosu na velike privredne sisteme, bolje se poznaju i
imaju vie meusobnog razumevanja. Pri tome, uticaj lokalne samouprave u budunosti mora
vie jaati zbog brige za ekonomski odrivi razvoj lokalne zajednice. Primenom
meunarodnog zadrunog principa "briga za zajednicu zadruge treba da, na lokalnom nivou,
ostvaruju najtenju saradnju ne samo sa nosiocima privrednih ve i neprivrednih aktivnosti u
lokalnoj zajednici - posebno iz oblasti seoskog turizma, obrazovanja i kulture. Nemerljiva je
uloga lokalnih samouprava u ostvarivanju breg privrednog i ekonomskog razvoja to treba
podsticati i koristiti i u zadrunim aktivnostima i jaanju zadrunog pokreta u lokalnoj
zajednici putem formiranja zadruga za pruanje turistikih i drugih vrsta usluga, zadruga
domae radinosti i kolskih odnosno akih zadruga.
9.2.6. Oblici, intenzitet i obuhvatnost saradnje zemljoradnikih zadruga sa nezadrunim
firmama iz drugih sektora agroprivrede, kao i nezadrunim privrednim subjektima i
institucijama izvan agroprivrede zavise od potreba konkretne zadruge iili zadrunog
preduzea da izvre izbor poslovnih partnera na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom
tritu. Pri tome, zadruge uvek treba da nastoje da prioritet u poslovnim odnosima, pod
priblino istim uslovima poslovanja, daju zadrugama i zadrunim preduzeima u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede i u delatnostima izvan agroprivrede. U takvim uslovima
kruni ciklusi robausluga novac nova robausluga novac ... odvijali bi se u najveoj
moguoj meri u sve-zadrunom sektoru privrede.
9.2.7. Interes drave da pomae razvoj zadruga i zadrunog organizovanja proizilazi i
zbog injenice da zadruge, po pravilu i u skladu sa zadrunim vrednostima i principima,
posluju po vaeim nacionalnim propisima ime se smanjuje udeo nelegalne ekonomije i

73
spreava nelojalna konkurencija trinih subjekata koji posluju u zoni tzv. sive ekonomije.
Prema procenama, uz primenu samo nie stope PDV (8%), ukljuivanjem celokupnog obima
prometa agro-inputa i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u drutveno-kotrolisane tokove
prometa poveao bi se budet Srbije za oko 160 miliona eura, to je oko tri etvrtine
sadanjeg transfera budetskih sredstava za namene agrarnog budeta.145
9.2.8. Predlozi reenja: (1) u Zakonu o zadrugama definisati mogunost i naine
dokapitalizacije zadruga sa ueem investitora iz pred- i postfarmerskog sektora, kao i iz
neagrarnih sektora privrede; (2) da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i
vodoprivrede opredeli deo sredstava za subvencionisanje programa saradnje zemljoradnikih
zadruga i privrednih subjekata iz oblasti agroprivrede i neagrarnih delatnosti, posebno za
izvozno atraktivne programe proizvodnje, dorade, prerade i plasmana poljoprivrednoprehrambenih proizvoda; (3) da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preispita stav
da se poslovima organizacije i plasmana ponude seoskog turizma mogu baviti i
zemljoradnike zadruge, a ne samo optinske turistike organizacije; (4) da zemljoradnike
zadruge preuzmu deo poslova od Ministarstva za rad i socijalnu politiku i od Ministarstva za
prosvetu i nauku u vezi aktivnosti iz delokruga rada tih ministarstava na ruralnim podrujima;

9.3. Strateka partnerstva zadruga i zadrunih saveza

sa zadrunim sistemima u inostranstvu
9.3.1. Zadrugarstvo Srbije ima neprocenjivu istorijsku tekovinu koja proizilazi iz uea
Glavnog saveza srpskih zemljoradnikih zadruga u konstituisanju Meunarodnog zadrunog
saveza 1895. godine u Londonu.146 Neshvatljivo je da, zbog unutranjih slabosti u zadrunom
sistemu, Srbija kao jedan od suosnivaa ne koristi praktino nikakve usluge "dobre volje"
MZS. Naprotiv, stie se utisak da zadruni funkcioneri, zbog ouvanja "dobrih" odnosa sa
predstavnicima drave, izbegavaju i da kontaktiraju a kamoli da trae pomo i intervenciju
145
146

Vie u lanku: http://akter.co.rs/component/content/article/3863-budzet-tanji-za-160-miliona-evra.html

Meu 13 zvaninih delegacija nacionalnih zadrunih alijansi koje su 1895. godine u Londonu uestvovale na
Prvom osnivakom Kongresu MZS i iji su delegati ("sa pravom glasa i odluke") "popisani" - bila je i
delegacija Glavnog saveza srpskih zemljoradnikih zadruga (GS SZZ), koju je predvodio predsednik prof.
Mihailo Avramovi. Prof. Avramovi je istovremeno bio "popisan" i kao direktor Poljoprivredne zadrune
banke sa podruja Dunava, Smederevo (The Agricultural Co-operative Bank of the Department of the
Danube, Semendria). Na Prvom osnivakom Kongresu MZS prof. Avramovi je imao zapaeno izlaganje, a
izabran je i za lana Velikog Komiteta za patronat i propagandu (Grand Comit International de patrongage
et de propagande) sa dunou da pomogne pripremu sledeeg Kongresa i da regrutuje lanove za MZS iz
pojedinih zemalja. On je od osnivanja MZS dugo godina bio lan njegovog najueg rukovodstva i znaajno
je doprineo meunarodnoj afirmaciji i svestranom razvoju zadrugarstva Srbije. Na Drugom osnivakom
Kongresu 1896. godine u Parizu (Francuska) prof. Mihajlo Avramovi je predstavljao Savez tedno-kreditnih
poljoprivrednih zadruga (the Union des Caisses Rurales). Prof. Avramovi je, takoe, bio jedan od poasnih
predsednika Kongresa i imao je pravo da glasa na Kongresu u svoje ime tj. imao je "lini glas" - koji mu je
bio dodeljen kao priznanje to je uestvovao na Prvom osnivakom Kongresu MZS u Londonu.
Prema prepisci prof. dr M. evarlia i mr Marije Nikoli sa Maria Elena Chavez Hertig - Deputy DirectorGeneral of ICA (2010), na Prvom kongresu MZS (1895) bilo je 13 zvaninih delegacija nacionalnih
zadrunih alijansi, i to su: Argentina, Australija, Belgija, Engleska, Danska, Francuska, Nemaka, Holandija,
Indija, Italija, Srbija, vajcarska i USA. Meutim, budui da se i Kongres MZS odran 1896. godine takoe
smatra osnivakim, kao i da su u svojstvu individualnog posmatraa (neki i u ime svojih drava) i na Prvom
osnivakom Kongresu u Londonu (1895) na listi "pristalica" navedeni i uesnici iz Rusije i Austrougarske,
prema naem miljenju, moemo smatrati da je na Prvom osnivakom Kongresu MZS uestvovalo ukupno
15 zemalja.

74
MZS u zatiti legitimnih interesa pojedinih zadrunih sektora i celokupnog zadrunog sistema
u Srbiji. To potvruju i dva eklatantna primera: onemoguavanje poslovanja tedno-kreditnih
zadruga od 2005. godine i viedecenijsko raubovanje zadrune imovine koja se od Ustavnog
zakona FNRJ iz 1953-e, pa ak i posle donoenja Ustava Republike Srbije iz 2006-te vodi
kao tzv. koja je i danas predmet privatizacije.
9.3.2. Meunarodnu zadrunu saradnju formalno imaju ZSJ (Co-operative Union of
Yugoslavia) i ZSS (CUS - Co-operative Union of Serbia) preko lanstva u Meunarodnom
zadrunom savezu (ICA).147 Meutim, ne postoje aktivnosti MZS u Srbiji koje su usmerene
ka uticaju ove meunarodne organizacije na Vladu i Skuptinu Srbije za poboljanje
sistemskog i ekonomskog poloaja zadruga i zadrugara. Neangaovanje ICA, COOP
EUROPE i COPA COGECA u reavanju aktuelnih pitanja zadrugarstva uopte i posebno
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji, posledica je, pre svega, izostanka zahteva Zadrunog
saveza Srbije i drugih nacionalni sektorskih zadrunih saveza za aktivnijom ulogom MZS u
Srbiji.148 Pored toga postoji regionalna saradnja Zadrunog saveza Vojvodine sa Zadrunim
savezom Slovenije koja je usmerena ka upoznavanju rukovodstva Zadrunog saveza
Vojvodine sa iskustvima Zadrunog saveza Slovenije na putu integracija u poljoprivredni
sektor EU. ZS Vojvodine ima saradnju i sa Hrvatskim savezom poljoprivrednih zadruga i
regionalnim zadrunim savezom iz Temivara, sa kojima u formi prekogranine saradnje
organizuje manifestacije "etveni karavan".
9.3.3. Rezultati ankete ukazuje (DAES, 2011) da samo 5,1% zadruga ima poslovnu
saradnju sa zadrugama u inostranstvu, to znai da su nae zadruge dominantno upuene na
poslovnu saradnju sa partnerima na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Istovremeno, tek 18,7% direktora od ukupnog broja zadruga koje ne sarauju sa zadrugama u
inostranstvu smatra da je njihova zadruga dostigla nivo razvoja da sarauje sa inopartnerima
ali nemaju odgovor zato to i ne ine.
9.3.4. S obzirom na brojne slinosti (agrarna struktura, 70 godina zajednike drave i
drutveno-ekonomskog sistema, slinost jezik, dosadanja saradnja, blizina trita i dr.)
potrebno je, uz prethodnu saglasnost zadrunih saveza drava na teritoriji bive SFRJ, a u
saradnji sa ICA EUROPE, COPA COGECA i ICA, razmotriti mogunost otvaranja
Regionalne evropske kancelarije za zadrugarstvo u Beogradu, kao i eventualno regionalnog
Instituta za zadrugarstvo. Time bi Srbija postala sredite evropskih aktivnosti i projekata za
razvoj zadrugarstva u zemljama regiona JIE (SEE South Eastern Europe). Sedite te
Regionalne evropske kancelarije za zadrugarstvo moglo bi da bude u Beogradu, u
prostorijama sadanjeg ZSJ iju imovinu predlogom novog Zakona o zadrugama treba da
preuzme Opti zadruni savez.
9.3.5. U cilju evidencije i analize efekata i pripreme predloga za proirenje saradnje
zadruga i zadrunih saveza sa zadrunim sistemima u inostranstvu, zadruge i zadruni savezi
su duni da o takvim aktivnostima obaveste sektorski ili Opti zadruni savez najkasnije 15
dana po zavrenoj aktivnosti.
147
148

Vidi: http://www.ica.coop/members/index.html
Pismo Ian Macdonald, Generalnog direktora ICA, od 31.03.2010. godine upueno Mirku Cvetkoviu
predsedniku Vlade RS o podrci revitalizaciji zadrugarstva u vidu konsultacija u izradi novog zakona o
zadrugama u Srbiji, sa posebnom podrkom da se ponovo omogui pravni ambijent za formiranje tednokreditnih zadruga.

75

76

10. FINANSIRANjE RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG

ZADRUGARSTVA SRBIJE
10.1. Zadruge u sistemu dravnih subvencija i podsticaja
10.1.1. U periodu tranzicije zemljoradnike zadruge su uglavnom bile izoptene iz
pristupa sredstvima drave za finansiranje poljoprivrede, posebno u centralnoj Srbiji (68,4%
anketiranih direktora zadruga izjavilo je da nisu uopte koristili sredstva drave, a 4% nije
elelo da se izjasni po tom pitanju). Rekonstrukcijom monetarnog sistema (1994)
poljoprivredi je onemoguen pristup kreditima pod povoljnim uslovima iz sredstava tzv.
primarne emisije Narodne banke i ona je upuena na trite bankarskog kapitala. U takvom
poslovnom ambijentu brojne zadruge i poljoprivrednici preli su na paritetnu razmenu
odnosno prodaju "na zeleno preraivakoj industriji ili robnim rezervama, to je uzrokovalo
smanjene investicija i pojaalo dezorganizovanost malih robnih proizvoaa. ak i zadruge
koje uspeno posluju nisu u mogunosti da obezbede hipoteku na imovinu koja se u
zadrugama vodi kao tzv. .
10.1.2. Donoenjem NPRR (2011) promovisana je naelna mogunost da i
zemljoradnike zadruge mogu biti podnosioci zahteva za ostvarivanje podsticaja za
investicije u modernizaciju proizvodnje radi poveanja konkurentnosti pojedinih
poljoprivrednih proizvoda, s tim da ispunjavaju sledee uslove: (a) "da je registrovana u
Registru privrednih subjekata i razvrstana u malo preduzee u skladu sa posebnim propisom
kojim se ureuje raunovodstvo i revizija" i (b) "da ima uee dravnog kapitala maksimalno
25%."149 Meutim, u pogledu proklamovanih mogunosti dobijanja budetskih sredstava za
podsticaj razvoja zemljoradnikih zadruga, NPRR je ostao "mrtvo slovo na papiru", jer
nijedna zemljoradnika zadruga iz sredstava agrarnog budeta nije dobila ni dinara po bilo
kojem osnovu u prvih 11 meseci 2011. godine.
10.1.3. U periodu od 2006. do kraja novembra 2011. godine budetskim sredstvima
MPTV sufinansirani su pojedini razvojni programi u samo 87 zadruga sa ukupno 277
miliona RSD ili proseno sa 3,1 milion RSD po zadruzi. To znai da je regrese ili podsticaje
dobijala samo jedna zadruga meseno odnosno proseno 12 zadruga godinje to ini 0,8%
ukupnog broja tih privrednih subjekata. Svestranija analiza budetskih sredstava koja su u
periodu 2006-2011. godine dodeljena zemljoradnikim zadrugama ukazuje na sledee
konstatacije: (1) zadruge su sredstva dobijale za dve vrste regresa (6 zadruga 1,5 miliona RSD
za nabavku prvotelki a 5 zadruga 2,5 miliona RSD za tov junadi, to ini 1,5% ukupno
isplaenih sredstava svim zadrugama) i za podsticaje za 8 namena (6 zadruga - 23,5 miliona
RSD za unapreenje plasmana, 5 zadruga 4,4 miliona RSD za razvoj i promociju ruralnih
oblasti, 4 zadruge 6 miliona RSD za izgradnju ili rekonstrukciju objekata u stoarstvu, 7
zadruga 1,6 miliona u 2007-oj i 31 zadruga 5,3 miliona RSD u 2008-oj za opremu i
mehanizaciju, 3 zadruge 5,3 miliona RSD za nabavku osnovnog stada i tovnih grla i 2 zadruge
2,5 miliona RSD za podizanje vonjaka i vinograda to za tih sedam namena iznosi zbirno
149

Vie o tome videti: NPRR od 2011. do 2013. godine.

77
48,4 miliona RSD ili 17,5% ukupno raspodeljenih sredstava, dok je 18 zadruga za izgradnju
skladinih kapaciteta dobilo 224,6 miliona RSD ili 81,1% ukupno isplaenih sredstava); (2)
najvea sredstva po godinama zadruge su dobile u 2006-oj (258,5 miliona RSD ili 93,3%
ukupno odobrenih sredstava), dok su budetski podsticaji u 2007-oj (3,6%), 2008-oj (2,2%) i
2009-oj (0,9%) bili na marginalnom nivou i sa tendencijom stalnog smanjivanja do potpunog
ukidanja, tako da u 2010. i 2011. godini nije uopte bilo budetskih sredstava za zadruge; (3)
izuzimajui dve namene (regres za prvotelke i podsticaje za nabavku opreme i mehanizacije
koje su zadrugama sufinansirane u po dve godine), sve ostale namene bile su sufinansirane
samo u po jednoj godini (4 namene u 2006-oj, 4 namene u 2007-oj i po jedna razliita namena
u 2008. i 2009. godini), to ukazuje na odsustvo dugoronosti i stabilnost finansiranja
odabranih namena podsticaja za razvoj zemljoradnikih zadruga.150
10.1.4. O odnosu drave prema zemljoradnikim zadrugama najbolje ukazuje
ponitavanje afirmativno najavljivane u predizbornoj Uredbi o uslovima i nainu korienja
podsticajnih sredstava za unapreenje delatnosti i podrku interesnom udruivanju
zemljoradnikih zadruga u 2008. godini,151 sa ciljem da se bespovratnim sredstvima u iznosu
do 5.000.000 RSD po zadruzi ili drugom obliku udruivanja (udruenje, savez, klaster i dr.)
podstakne unapreenje tehnologije rada i nabavka opreme za zajedniku proizvodnju i
podizanje konkurentnosti zadruga (suare, klanice, hladnjae, plastenici, staklenici, silosi,
pakerice, vakumke, izbijaice, etiketirke, punionice, rigoleri i podrivai, kombajni,
laboratorijska oprema, uvoenje standarda kvaliteta i zatite geografskog porekla,
unapreenje i zatita dizajna, brendiranje proizvoda, ...), kao i ekonomskog razvoja lokalne
zajednice, ukoliko ispunjavaju propisane uslove u pogledu pozitivnog finansijskog poslovanja
i plaenih poreza za 2007. godinu i podnesu biznis plan. Na raspisani Konkurs152 prijavilo se
288 zadruga, od ega je samo 115 podnosilaca ili 39,9% ukupnog broja prijavljenih zadruga i
drugih oblika udruivanja ispunjavalo propisane uslove. Po izvrenom bodovanju i rangiranju
odabrano je 68 zadruga i Nacionalna asocijacija "Plodovi Srbije" kojima je u rasponu od
500.000 RSD (ZZ "Dionis" Crepaja) do 3.500.000 RSD (ZZ "Agroklek" Zrenjanin i ZZ
"Beka" Beka) raspodeljeno ukupno 130 miliona RSD. Meutim, budui da postupak
dodeljivanja bespovratnih sredstava izabranim zadrugama do okonanja izbora i formiranja
nove Vlade nije okonan, dolaskom novog ministra poljoprivrede taj postupak je prekinut i
bespovratna budetska sredstva namenjena podsticanju zadrunog biznisa nisu uopte
raspodeljena, ve su utroena nenamenski u odnosu na predmetnu planiranu budetsku
poziciju. Ostavljajui po strani ekonomsku tetu koju su 288 uesnika na predmetnom
Konkursu pretrpeli (25,7 miliona RSD ili 19,8% od ukupno 130 miliona RSD planiranih za
raspodelu),153 neekonomska teta u pogledu ignorantskog odnosa i "potene namere" resornog
ministarstva kao reprezenta drave prema zemljoradnikim zadrugama je nenadoknadiva!
150

Obraun M. evarlia i Zorke Zaki na osnovu podataka Uprave za agrarna plaanja MPTV RS.
Uredba o uslovima i nainu korienja podsticajnih sredstava za unapreenje delatnosti i podrku interesnom
udruivanju zemljoradnikih zadruga u 2008. godini. "Sl. glasnik RS", br. 31/2008.
152
Konkurs o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za unapreenje delatnosti i podrku interesnom
udruivanju
zemljoradnikih
zadruga
u
2008.
godini
(raspisan
14.04.2008:
http://www.ekapija.ba/website/bih/page/165018)
153
Prema proceni M. evarlia uraenoj prilikom pripreme izjave o predmetnom Konkursu za sredstva
informisanja (Svakoj zadruzi po pet miliona, Biznis novine, 17.12.2007.): ukupno 288 zadruga i drugih
podnosilaca zahteva * proseno po 1.000 evra trokova (za izradu biznis planova, pribavljanje dokumentacije
151

78
10.1.5. Sredstva koja zadruga iz ostvarene dobiti izdvaja u rezervni fond treba osloboditi
obaveze plaanja poreza na dobit, kao to je to sluaj u zadrugarstvu Italije.
10.1.6. Treba uspostaviti posebne kreditne linije sa subvenciranim kamatama za
realizaciju investicionih programa u zemljoradnikim zadrugama. Opravdanost ovakve
dravne podrke je u racionalnijem postupanju sa ogranienim investicionim sredstvima, jer
se za vei broj porodinih gazdinstava obezbeuje izgradnja objekata i nabavka opreme veeg
kapaciteta, ime se poveava konkurenta sposobnost svih gazdinstava koja, kroz zadrugu,
reavaju svoje investicione potrebe.
10.1.7. Dosadanji nain finansiranja zadrunih saveza odnosno plaanja lanarine
zadruga za sufinansiranje aktivnosti zadrunih saveza nije zadovoljavajui, uglavnom zbog
slabog ekonomskog poloaja zadruga kao kontributora, ali i odreenog nezadovoljstva
zadruga sa obimom, asortimanom i kvalitetom usluga koju im pruaju razliiti nivoi
zadrunih saveza. Zbog toga, umesto da se trokovi zaposlenih u zadrunim savezima i
njihove aktivnosti finansiraju iz lanskih doprinosa i naplate drugih usluga koje po sporazumu
o udruivanju zadruga u regionalne zadrune saveze, odnosno regionalnih i pokrajinskih
saveza u ZS Srbije, finansiranje zadrunih saveza danas je u manjoj meri bazirano na lanarini
a u veoj meri iz druga dva karakteristina dopunska izvora finansiranja u zadrugarstvu
Srbije: (1) regionalni zadruni savezi u potpunosti (ZS Beograda) ili delimino u veoj ili
manjoj meri dobijaju sredstva od regionalnih privrednih komora i (2) iz prihoda od izdavanja,
pa ak i prodaje dela ili trampe kroz ustupanje bez naknade celokupne zadrune imovine koju
su stekle sve prethodne generacije zadrugara za odreene protivusluge od strane primaoca te
imovine.154 Tako se imovina steena radom i poslovanjem zadrugara i zadruga u ranijem
periodu, umesto da slui razvoju zadrugarstva i za pomo pri formiranju novih zadruga ili
novih objekata u zadrunom sektoru, decenijama ekonomski raubuje ili otuuje i nenamenski
koristi.

10.2. Formiranje Zadrunog fonda Srbije

10.2.1. Predlogom Zakona o zadrugama predvieno je formiranje Zadrunog fonda
Srbije koji bi gazdovao poverenom neimenovanom odnosno nedeljivom zadrunom
imovinom u zadrugama i zadrunim savezima, kao i preostalom zadrunom imovinom po
zavrenom steaju ili drugom nainu likvidacije zadruga i zadrunih saveza.
10.2.2. Formiranje Zadrunog fonda Srbije zasluuje posebnu raspravu i sagledavanje
njegovih prednosti i slabosti kako se isti ne bi pretvorio u jo jedan od otuenih "centara
moi" od zadrugara i zadruga.

154

i druge pratee trokove) = 288.000 ; i dalje: 288.000 * 89,18 RSD = 25,683.840 RSD; iz ega
proizilazi: 25,683.840 RSD : 130,000.000 RSD * 100 = 19,8% ukupnih sredstava planiranih (a neisplaenih)
za podsticaje zadrugama i drugim oblicima udruivanja. U svakoj odgovornoj dravi, ministar za
poljoprivredu kao hijerarhijski naredbodavac suspendovao bi odgovorno lice za takvu nacionalnu i zadrunu
blamau ili bi i sam podneo odmah neopozivu ostavku.
Primer ZS Pinjskog i Jablanikog okruga koji je svoj poslovni prostor (oko 600 m 2) ustupio Regionalnoj
privrednoj komori u Leskovcu.

79

10.3. Potrebe i mogunosti revitalizacije KS

u zemljoradnikim zadrugama
10.3.1. Kreditne zemljoradnike zadruge su prvi oblici zadrunih organizacija formiranih
u selima Srbije. One su imale istorijski, organizacioni i ekonomski znaaj za razvoj
poljoprivrede i sela. Sa njihovom devastacijom nestao je jedan od vrlo znaajnih i povoljnih
izvora sredstava za razvoj poljoprivrede i sela odnosno za reinvestiranje dela tednje
poljoprivrednika i drugih stanovnika u razvoj poljoprivrede i drugih delatnosti u lokalnim
zajednicama.
10.3.2. Specifinost tedno-kreditnog zadrugarstva u Srbiji ogleda se u postojanju tednokreditnih slubi (KS) u periodu i pre i nakon Drugog svetskog rata. KS su poslovale u
okviru razliitih oblika zadruga, najee zanatskih i poljoprivrednih, i bavile su se
prikupljanjem tednje i davanjem pozajmica na zadrunim osnovama.
10.3.3. irom sveta, kreditne zadruge uspeno angauju lokalni kapital u cilju razvoja
malih lokalnih biznisa. Na ovaj nain kreditno zadrugarstvo nije znaajno samo sa stanovita
drugih oblika zadrunog organizovanja, ve i kao pokreta lokalnog ekonomskog razvoja.
Kreditne zadruge, zadrune banke i drugi oblici finansijskih organizacija u zadrunom sektoru
karakteristini su i za vrlo razvijene zemlje sa jakom privredom. Meu istaknutim zadrunim
bankama u Evropi su francuska Credit Agricole,155 nemake DZ Bank AG i WGZ Bank AG,156
holandska Rabobank Group i austrijska Raiffeisenbank. Iako ove banke u svojim matinim
zemljama posluju kao zadrune banke, potujui zadrune principe, kao to je sluaj sa
Austrias Raiffeisen Banking Group u drugim zemljama one mogu poslovati u formi
nezadrunih banaka. Tako grupacija Raiffeisen Bank International AG posluje u Srbiji kao
univerzalna banka, iako je njen veinski vlasnik austrijska zadruna banka.
tedno-kreditne zadruge predstavljaju znaajan oblik zadrunih organizacija tokom
celokupnog razvoja zadrunog sektora, sve do poetka tranzicionog perioda. Razvojem
komercijalnih banaka, ovom obliku zadruga se prvo ograniava, a kasnije i zabranjuje rad i
poslovanje.
10.3.4. Prema rezultatima ankete (DAES, 2008) 58% direktora zadruga navodi potrebu
za povoljnim kreditima kao jedan od najvanijih ograniavajuih faktora razvoja
zemljoradnikih zadruga, odmah nakon potrebe za usvajanjem novog zakona o zadrugama.
Zato revitalizacija kreditnog zadrugarstva predstavlja preduslov za sveobuhvatniji razvoj
zemljoradnikog zadrugarstva u Srbiji.157
155

Credit Agricole objedinjuje 2.544 lokalnih kreditnih zadruga organizovanih u 32 regionalne kreditne zadruge
sa 6,2 miliona lanova. Regionalne kreditne zadruge vre zajedniki upravljaka prava preko jednog
posebnog drutva koje dri 56,3% ukupnih akcija Zadrune banke Credit Agricole, dok su opstale akcije
rasprene izmeu pojedinaca naroito zaposlenih u ovoj bankarskoj grupi. Vie o tome videti na:
http://www.credit-agricole.com/Le-Groupe/Nous-connaitre/Organisation-du-Groupe/Les-Caisses-regionales i
http://www.credit-agricole.com/en/Finance-and-Shareholders/Credit-Agricole-S.A.-Shares/Share-ownership
156
Nemake sredine zadrune banke DZ Bank AG i WGZ Bank AG, koje okupljaju oko 1.000 kreditnih zadruga
sa 15 miliona lanova i oko 190.000 zaposlenih, predstavljaju najvee ekonomske organizacije u Nemakoj.
Zanimljivo je da je ukupan broj akcionara (3,6 miliona akcionara i oko 6 miliona sopstvenika akcionarskih
fondova) manji od ukupnog broja zadrugara (oko 20 miliona) u kreditnim i drugim zadrugama u Nemakoj.
Vie o tome videti na: DAI-Factbook, Stand: 28.09.2011; http://www.dai.de/internet/dai/dai-20.nsf/dai_statistiken.htm
157
Vie o tome u radu: Simmons R. et al. (2010:118)

80
10.3.5. Za osnivanje i poslovanje KS, kao i tedno-kreditnih zadruga, potrebna je
promena zakonske regulative, budui da aktuelni Zakon o bankama (2005) zabranjuje njihov
rad, a Nacrt zakona o zadrugama ne predvia njihovo ponovno uspostavljanje iako je
njihovo osnivanje naelno mogue po sada vaeem Zakonu o zadrugama (1996). Zbog toga
se novi Zakon o zadrugama moe oceniti retrogradnim u odnosu na: (1) aktuelni Zakon o
zadrugama; (2) istoriju formiranja i vek i po poslovanja zemljoradnikih i tedno-kreditnih
zadruga i slubi u Srbiji; (3) meunarodnu zadrunu praksu i postojeu afilaciju ICBA
(International Co-operative Banking Association) u okviru MZS iju bi strukturu trebalo da
sledi i zadruni sistem u Srbiji.
10.3.6. Protivljenje dela bankarskog sektora u Srbiji ponovnom uspostavljanju tednokreditnih zadruga iili slubi je neosnovano iz vie razloga: (1) banke tretiraju zadruge i MSP
kao poslove sa veim rizikom, iako je meunarodna praksa pokazala da je stopa gaenja novih
zadruga znaajno manja od drugih oblika preduzea;158 (2) banke nemaju podsticaje za
kreditiranje zadruga, budui da postoje unosnije i manje rizine poslovne mogunosti; (3)
kreditne zadruge dominantno posluju na teritoriji neinteresantnoj za komercijalne banke
(izrazito ruralnim podrujima) i preteno sa niskim tednim ulozima, to se posebno odnosi na
KS iji je obim poslovanja ogranien time to posluju unutar poljoprivrednih zadruga, sa
ciljem zadovoljavanja kreditnih potreba lanova; (4) poslovanje KS limitirano je na obim
koji ne ugroava osnovnu delatnost poljoprivrednih zadruga bilo u pogledu prostornih
kapaciteta, bilo u pogledu angaovanja osoblja i menadmenta poljoprivredne zadruge.

158

Simmons et all (2010:196)

81

11. ZEMLjORADNIKO ZADRUGARSTVO - GENERATOR

EKONOMSKOG, SOCIJALNOG I KULTURNOG
RAZVOJA SRBIJE
Analiza aktuelne definicije zadruge (ICA, 1995) upuuje na kljune rei sadrane u njoj,
meu kojima su najznaajnije ove: zadovoljavanje zajednikih ekonomskih, socijalnih i
kulturnih potreba lanova zadruge. Poto je ova definicija vaea za sve oblike zadruga i
svuda u svetu gde je MZS angaovan u razliitim aktivnostima, logino je da se i
zemljoradniko zadrugarstvo razmatra u tome kontekstu. Pri tome, u ovom obliku udruivanja
poljoprivrednika obino se postavlja pitanje "Ko i kako rauna na zemljoradniko
zadrugarstvo?" shvaeno u najirem smislu (mikro, mezo i makro). Na prvom mestu je
poljoprivreda, kao znaajni segment nacionalne ekonomije. Zatim, na zemljoradniku
zadrugu, kao brojano najmasovniju organizaciono-pravnu formu privreivanja u ruralnim
sredinama, rauna i lokalna zajednica oekujui da e ba zadruga biti podrka socijalnom i
kulturnom boljitku sredine u kojoj je zajednica locirana. Najzad, od zadruge se oekuje
znaajan doprinos konceptu odrivog razvoja oveanstva, koji predstavlja preokupaciju
razvojnih strategija na itavoj planeti Zemlji poslednjih nekoliko decenija. Sve ovo, na
odreeni nain, upuuje na traenje reenja "zadrune trileme": zadruga izmeu trita, drave
i civilnog drutva.

11.1. Uloga i znaaj zemljoradnikog zadrugarstva

u ekonomskom razvoju agro-ruralne privrede
11.1.1. U brojnim strategijama privrednog razvoja Srbije poljoprivreda je svrstavana u
prioritete. Ali to je samo privid koji se u razvojnim strategijama belei ve decenijama, dok je
stvarnost, u velikoj meri, obrnuta. Nisu retki strateki analitiari koji su nastupali sa sloganom
"nae anse su u poljoprivredi". Meutim, decenijsko zapostavljanje poljoprivrede u korist
drugih privrednih grana (industrija, energetika i trgovina) definitivno je opovrglo hipotezu o
prioritetnom razvoju srpske poljoprivrede, to potvruju sledee injenice: (1) mada Srbija
ima relativno dobre prirodne resurse za poljoprivrednu proizvodnju, oni nikada nisu korieni
na valjan nain tako da i danas ostaje dosta nekorienih plodnih oranica u svim ruralnim
podrujima; (2) struktura biljne proizvodnje jo uvek je usmerena prevashodno na
tradicionalni model gde preovlauje primarna proizvodnja u odnosu na industrijsko
procesuiranje, kojim se ostvaruje vea dodata vrednost, pa i bolja isplativost bavljenja
agrobiznisom; (3) stoarska proizvodnja, ne samo to je neusklaena sa biljnom
proizvodnjom, ve je podlona velikim ciklinim kretanjima, tako da se jo uvek pojavljuju
nestaice npr. nekih vrsta mesa i mleka; (4) u posedovnoj strukturi preovlauju sitna,
ratrkana porodina gazdinstva, koja ne raspolau novijom modernizacijom niti imaju
finansijskih mogunosti za njeno obavljanje, a ako se tome doda slabo korienje modernih

82
inputa u proizvodnji i nedostatak mlae, kvalifikovane radne snage, onda je logian zakljuak
da je produktivnost srpske poljoprivrede jo uvek na niskom nivou.
11.1.2. Poto je konano opovrgnuta hipoteza da se razvojne anse Srbije vezuju
prevashodno za poljoprivredu, poev od kraja 1980-ih i kod nas se preispituje nova hipoteza o
razvojnim ansama kompleksa agro-ruralne privrede koja ekonomsko-socijalni razvoj
usmerava na model "oko poljoprivrede". U razvijenim zemljama ova hipoteza je potvrena
kao validna ve tokom poslednje decenije XX veka kroz primenu koncepta "ruralni razvoj",
ija sutina se najkrae svodi na sledee karakteristike: (1) terminoloka razgranienja
poimanja "ruralnosti" gde se odbacuje laiko-arhaino shvatanje da je "ruralno" jednako
"poljoprivredno", to u naoj praksi jo uvek nije na jasan nain prihvaeno; (2) termin
ruralna ekonomija predstavlja daleko iri obuhvat izvan poljoprivrede zato to je ova samo
njen deo, ali ne uvek i najvaniji; (3) ruralnu ekonomiju ini teritorijalno zaokruen kompleks
privrednih delatnosti i drugih aktivnosti (primarni, sekundarni i tercijalni sektor) na
odreenom podruju definisanom kao ruralni region; (4) postepeno reformisanje agrarne
politike u politiku ruralnog razvoja koja se fokusira na unapreenje razvoja zapostavljenih
ruralnih regiona i lokalnih zajednica unutar njih, tako to se lansira "nova ekonomija" koja,
izmeu ostalog, prua vee anse zapoljavanja ruralne populacije izvan poljoprivrede;159 (5)
koncept ruralnog razvoja, primenjen u praksi, predstavlja instrument modernizacije, obnove i
zatite zapostavljenih ruralnih podruja u kojima je locirano veliko bogatstvo prirodnih
resursa.
11.1.3. Zemljoradnika zadruga kao promoter korisnog udruivanja poljoprivrednika nije
sama po sebi cilj. Naprotiv, ona je sredstvo za postizanje ciljeva njenih lanova zadrugara
koji se udruuju "sebe radi" kako bi ostvarili bolje rezultate poslujui na porodinim
poljoprivrednim gazdinstvima. Zadruga kao generator ekonomskog razvoja poljoprivrede
deluje u vie pravaca: (1) pretenduje da postane glavna preduzetnika forma pomou koje e
srpski poljoprivrednici kontinuelno poboljavati svoju ekonomsku situaciju; (2) u saradnji sa
zadrugom poljoprivrednici najlake vre transfer tradicionalne poljoprivrede u modernu tako
to nabavljaju nove inpute preko zadruge po najpovoljnijim cenama i uz strune instrukcije o
nainu korienja tih inputa; (3) okupljajui male poljoprivrednike zadruga, kao ekonomski
servis zadrugara, preko marketing informacija usmerava ih na strukturu proizvodnje koja
donosi optimalne rezultate, informiui ih takoe o tome gde i kada mogu da prodaju svoje
proizvode po najboljoj ceni; (4) poslujui sa zadrugom po "modelu ugovorene proizvodnje"
ostvaruje se vea zaposlenost lanova domainstva na porodinim gazdinstvima iz ega
proizilazi njihovo ekonomsko jaanje preko ostvarivanja veeg dohotka; (5) poslujui u
trinim uslovima zadruga mora da potvruje svoju konkurentnost, a time to obavlja svoje
ekonomske funkcije u ime i za raun zadrugara ona jaa trinu poziciju porodinih
gazdinstava, to im obezbeuje bolje pregovarake uslove za efikasnije poslovanje; (6)
zadruga doprinosi stabilizaciji privrednih kretanja i pomou eliminacije sive ekonomije i
njenom formalizovanju iz ega rezultira vei prihod od poreza, redukcija kriminala i
smanjenje nefer konkurencije; (7) preko otvaranja zadrunih preduzea u preraivakoj
159

Politika ruralnog razvoja realizuje se kao jedinstvo agrarne politike, industrijske politike, strukturne politike i
politike razvoja tercijarnog sektora, zdravstvene politike, infrastrukturne politike i politike zatite ivotne
sredine.

83
industriji zadruga omoguuje svojim lanovima da postanu vlasnici prepoznatljivog
zadrunog proizvoda vee dodate vrednosti; (8) zadruga moe da redukuje ekonomsko
raslojavanje populacije u procesu tranzicije na pravedniji nain tako to udrueni u zadrugu
mogu da pomognu jedni drugima.
11.1.4. Zadrugarstvo kao generator ekonomskog prosperiteta ruralnih podruja dobija sve
vie na svome znaaju tokom procesa tranzicije. Naime, zadruni pokret, koji nudi razliite
oblike udruivanja ljudi, moe u velikoj meri da ublai bolne posledice tranzicije koje se
dodatno umnoavaju delovanjem ekonomske krize. Institut udruivanja nudi bolji put
participacije u novom svetu turbulentnih promena koje donosi privatizacija. Bez posla ostaju
mnogi ljudi razliitih profesija i razliitih nivoa obrazovanja. Za njihove novane otpremnine
otvaraju se nove investicione anse u okviru ruralne ekonomije, gde udrueni mogu razvijati
zadruno preduzetnitvo koje je veoma poeljno kako u ruralnom, tako i u semiurbanim
podrujima cele Srbije, a posebno u junim i jugoistonim delovima. Ova podruja, koja
inae drugi privredni subjekti zaobilaze, za zadrugarstvo su pravi izazov, ali i ansa. Meu
poeljne vrste zadruga koje imaju svoje anse u okviru ruralne ekonomije spadaju sledee: (1)
poljoprivredne zadruge bilo opteg tipa (koje seljake snabdevaju potrebnim inputima,
otkupljuju i plasiraju njihove proizvode) ili specijalizovane u okviru biljne ili stoarske
proizvodnje; (2) zadruge mainskih prstenova, kao tip malih zadruga u sektoru primarne
poljoprivrede ija je osnovna svrha da zajedniki dele korienje skupe mehanizacije, koje su
specifine po tome to nemaju direktora niti druge organe upravljanja koji optereuju
trokove poslovanja; (3) turistike zadruge sa dvostrukom funkcijom vre usluge seoskog
turizma i omoguuju organizovani odmor i putovanja za svoje lanove po fer cenama i
dobrom kvalitetu usluge; (4) komunalne zadruge koje vre sve vrste usluga koje su potrebne
na nivou ue ili ire lokalne zajednice; (5) povezane proizvoako-potroake zadruge koje
ruralnoj populaciji obezbeuju nabavku robe iroke potronje i istovremeno vre otkup
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje prodaju potroaima po fer cenama; (6) brojne
druge delatnosti koje mogu biti organizovane na zadrunoj osnovi kao to je pruanje raznih
vrsta usluga, poput marketinkih, konsultantskih, knjigovodstvenih, IT i dr. U vezi sa
prethodnim izlaganjima treba istai injenicu da "zadruni model privatizacije" kod nas nije
prepoznat, niti je podran od zvaninih struktura kao oblik generisanja novih radnih mesta, to
je uinjeno u nekim drugim zemljama u tranziciji.

11.2. Zemljoradniko zadrugarstvo podrka socijalnom

i kulturnom razvoju lokalne zajednice
11.2.1. Po definiciji zadruga je istovremeno poslovno preduzee, ali i udruenje
pojedinaca koje, pored ekonomskih ima i socijalne ciljeve. Koncepcija o ekonomskim
ciljevima koji su objedinjeni sa socijalnim idejama predstavlja jedan od znaajnih stubova
zadrunog pokreta. U tome kontekstu moe se rei da su i danas aktuelne misli Alfreda
Marala: "neki pokreti imaju visoke socijalne ciljeve, drugi u svojoj osnovi imaju biznis, dok
zadrugarstvo ima istovremeno i jedno i drugo". Potujui meunarodne zadrune vrednosti i
principe zadruga je usmerena prevashodno na stvaranje dobrobiti za svoje lanove. Meutim,
tu je i sedmi princip nazvan "briga za zajednicu" koji zadrugu obavezuje da se fokusira na
one ciljeve koji se ne odnose samo na zadrugare. Prevedeno u stvarnost, to znai socijalizaciju

84
profita (dobiti) ostvarenog u zadruzi kao poseban vid generisanja razvoja u lokalnoj i iroj
zajednici. Konkretni oblici ove socijalizacije mogu biti: (1) sponzorstvo u kome se imenuje
zadruga i to imenovanje podrazumeva svojevrsnu nadoknadu za sponzorstvo; (2) donacije za
koje se ne trai bilo kakvo priznanje u vidu tzv. nadoknade; (3) uee u stvaranju
regionalnog savetodavnog tela iji zadatak je da nadzire i prati ostvarene rezultate socijalnih
projekata na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou; (4) redukovane cene odreenih
proizvoda za ciljne grupe potroaa; (5) dodela specijalnih nagrada zaposlenima u ogranima
vlasti ili u drugim kulturnim i socijalnim strukturama lokalne zajednice; (6) preuzimanje
veeg rizika za socijalne investicije sa niskom kamatnom stopom; (7) deljenje poslovnog
prostora i opreme sa volonterima neprofitnih organizacija; (8) podrka odreenim projektima
koji respektuju kulturu i tradiciju lokalne zajednice; (9) podrka sportskim projektima koji su
namenjeni mladima, kao i projektima za rekreaciju ire populacije u lokalnoj zajednici.
11.2.2. Poseban vid podrke razvoju lokalne zajednice od strane zemljoradnikih zadruga
moe se ostvariti kroz strateka partnerstva sa drugim akterima koji deluju na podruju ovih
zajednica. U tom kontekstu se javlja "zadruna trilema" koja zadrugu smeta u razliite
pozicije na relaciji zadruga - trite (konkurentnost); zadruga - drava (obezbeenje
poslovnog ambijenta, poreske olakice i subvencije); zadruga - civilno drutvo (socijalni i
kulturni razvoj lokalne zajednice). Traenje reenja ove trileme iznedrilo je nove trendove u
zemljama sa razvijenim zadrugarstvom, koji se manifestuju u dva nova tipa zadruga: (1)
socijalne zadruge (razvijene naroito u Italiji, Francuskoj i Portugaliji) koje su finansirane od
strane pojedinih lanova kao patrona, pomou upisa deonice za interne aktivnosti zadruge po
osnovu kojih uivaju beneficije kao to su poreske olakice koje nemaju pekulativni
karakter; (2) multistejkholderske zadruge su u stvari zakonski institucionalizovane kao
respektivna socijalna preduzea bazirana na zadrunom modelu (neprofitne organizacije) u
kojima se oekuje saradnja izmeu zaposlenih, korisnika usluga, javnih institucija i drugih
stejkholdera. lanovi ovih zadruga zastupaju interes odreenih socijalnih grupa kao to su
radniki pokreti, agrarni pokreti, pa ak i onih kategorija stejkholdera koji ne mogu da govore
za sebe, meu kojima su pokreti za ouvanje ivotne sredine, pokreti treeg sveta. Upravo ove
zadruge predstavljaju novi tip lanstva za razliku od klasinog tipa gde je pojedinac lan
zadruge. Ova vrsta lanstva oznaava proirenje ciljeva zadruge tako to jaa javni karakter
usluga koje one pruaju. Mogu da preuzmu vodeu ulogu u inovacijama, to povratno moe
da utie na stvaranje mone mree njihovih partnera koja deluje u duhu primene sedmog
zadrunog principa. Ovaj model podrke zadrunom pokretu preporuuje i "Zelena knjiga
Evropske Komisije" (2007).
11.2.3. Zakljuujui razmatranja o novim trendovima u zadrugarstvu koje generie
ekonomsko-socijalni i kulturni razvoj lokalnih zajednica potrebno je, paralele radi sa
zemljama u kojima je zadrugarstvo dostiglo visok nivo razvijenosti, da se istaknu
najupeatljivije odlike zadrugarstva u celini, pa i zemljoradnikog: (1) nae zadrugarstvo
(predstavljeno preko pojedinanih zadruga i zadrunih saveza na razliitim nivoima) je
izrazito siromano i bazirano na klasinom lanstvu, koje je takoe siromano; (2) drugi akteri
iz "zadrune trileme" nisu do sada pokazali adekvatan interes za reafirmaciju zadrunog
pokreta u Srbiji; (3) ipak ima primera dobre prakse u kojima se neguje partnerstvo zadrunog,
javnog i privatnog sektora doprinosei tako razvoju lokalnih zajednica. Kroz ovo partnerstvo

85
moe se poboljati ekonomsko blagostanje ljudi (vea zaposlenost vei dohodak), kao i
socijalno blagostanje (kvalitet ivljenja). Bolje reenje srpske "zadrune trileme" moe da
redukuje socijalno i ekonomsko raslojavanje drutva u celini i da tako teret tranzicije podeli
na jedan pravedniji nain. Udruivanje na zadrunoj osnovi ovu organizacionu formu
privreivanja moe da pretvori u svojevrsni amortizer bolnih posledica tranzicije i ekonomske
krize (osiromaenje ljudi), koji nikada do sada nije imao tako veliki znaaj.

11.3. Doprinos zadrugarstva odrivom razvoju

agro-ruralne privrede
11.3.1. Meunarodni zadruni pokret se svrstava u prve protagoniste koncepta odrivog
razvoja, to se potvruje sledeim injenicama:160 (1) prepoznavanje globalnog problema na
relaciji "ekonomika socijala - ekologija" koji je posledica modela razvoja 1970-ih i 1980-ih
u kome uloga drave kao stimulatora ekonomskog rasta i distributera bogatstva znaajno
opada u odnosu na trite, koje tako postaje dominirajui faktor privrednog ivota, ali po cenu
rastuih razlika izmeu bogatih i siromanih, kao i naruavanja ravnotee izmeu ekonomije i
ekologije; (2) poev od tokijskog Kongresa MZS (1992) Alijansa se usmerava na alternativne
koncepte razvoja gde se ostvaruje saglasnost da "odrivi razvoj oveanstva" poiva na tri
elementa ekonomski progres, socijalna pravednost i zatita ivotne sredine; (3) usvajanje
dokumenta pod nazivom "Koop agenda 21" na jubilarnom Kongresu MZS u Manesteru
1995. godine, koji je u saglasju sa dokumentom UN pod nazivom "Agenda 21" - usvojena na
Konferenciji u Rio de aneiru (1992), koja predstavlja uputstvo za primenu koncepta "odrivi
razvoj" u svim sektorima koji koriste osnovne faktore ivotne sredine. Oba dokumenta
predstavljaju svojevrsna uputstva kako da se priprema svet na izazove XXI veka. Koop
agenda 21 reflektuje na doprinos zadruga iz svih sektora u pogledu promocije ciljeva novog
koncepta odrivog razvoja.
11.3.2. Zemljoradnike zadruge u sebi sadre poeljnu kombinaciju ekonomske,
socijalne i komunalne orijentacije na kojoj poiva model odrivog razvoja oveanstva u
celini. Pored toga, zadruni model razvoja (= zadruni put) ukljuuje potovanje znaajnih
zadrunih principa kao to su "lanovi kontroliu" i "autonomija". Prema tome, ove zadruge
se uklapaju u model odrivog razvoja po svim komponentama ovoga modela, to se pokazuje
na sledei nain: (1) poto zadruge organizuju i usmeravaju poljoprivrednu proizvodnju na
gazdinstvima svojih lanova, uz pametno korienje prirodnih resursa i drugih inputa
proizvedenih van poljoprivrede, one doprinose produktivnom zapoljavanju i ekonomskom
rastu, te na taj nain ispunjavaju prvu komponentu koncepta "odrivi razvoj" koji se odnosi na
ekonomski progres, socijalnu pravednost i zatitu ivotne sredine; (2) u svojstvu promotora
socijalne integracije zemljoradnike zadruge su odavno poznate kao "kole demokratije"
koje, kroz obrazovne programe o odrivom razvoju, o rodnoj ravnopravnosti, o ouvanju
diverziteta prirode, ..., doprinose ukupnom drutvenom razvoju ispunjavajui tako drugu
komponentu koncepta "odrivi razvoj oveanstva" koja se odnosi na najire shvatanje
socijalne pravde; (3) direktno ukljuivanje zemljoradnikih zadruga u zatitu ivotne sredine
bazirano na povezanosti "Koop agende 21" sa "Rio agendom 21", predstavlja proveru
160

Videti vie u radu: Zaki Z. (2003)

86
validnosti uputstva iz ova dva dokumenta na podruju gde zadruga posluje, a ime se u praksi
potvruje trea komponenta "odrivi razvoj oveanstva".
11.3.3. Dometi zemljoradnikog zadrugarstva Srbije u primeni osnovnih komponenti
koncepta "odrivi razvoj oveanstva" mogu se sagledati preko pet dobrih razloga za
formiranje i razvoj zadruge, koje treba imati u vidu i prilikom sagledavanja zemljoradnikog
zadrugarstva kao generatora ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i ekoloke odrivosti
naih lokalnih zajednica: (1) zadravaju poslove i ekonomsku korist u okviru lokalne
zajednice; (2) ue zadrugare kako da demokratski ree probleme razvoja u svojoj lokalnoj
zajednici; (3) jaaju ekonomsku mo i poboljavaju poziciju malih proizvoaa iz lokalnih
zajednica ne samo na lokalnom ve i na irim tritima; (4) omoguavaju zadrugarima da
utiu na promene i reavanja ekonomskih i socijalnih problema u lokalnoj zajednici i (5)
povezuju biznis lokalnih zajednica u regionalnu i nacionalnu privredu. Pored toga, u
marketinkih kampanjama za afirmaciju zemljoradnikog zadrugarstva, zadruge bi u Srbiji
mogle da koriste i efektne slogane, poput sledeih koji se koriste u drugim zemljama:
"graditelji zajednice", "zadruge slue", "zadruge brinu", "zadruga moe", "partneri za
progres", "gradimo lokalni biznis - zajedno", "ljudi koji rade zajedno", "deo Vaeg ivota",
"deo Vae budunosti", a kod starih zadruga na primer "vreme je isprobalo lanovi su
odobrili 1910 - 2010" i sl.161
*
*

Zemljoradnike zadruge su bile, danas su i bie generator ekonomskog, socijalnog i

kulturnog razvoja i ekoloke odrivosti u 4.537 sela i varoica u ruralnom podruju Srbije!
Drava koja neguje zadrugu, kao najprimereniji oblik, privrednog i interesnog organizovanja
malih robnih proizvoaa, davalaca i korisnika usluga ima budunost. Drava koja to ne ini
ima i imae problem socijalnog zbrinjavanja malih koji predstavljaju veinu u svakoj dravi.

161

Vie o tome u radu: evarli M., Nikoli Marija (2011:1-28)

87

12. PRELIMINARNI PROGRAM IMPLEMENTACIJE I MONITORING REALIZACIJE

STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE
Ciljevi koje treba
ostvariti u realizaciji
Strategije
Uspostavljanje
odgovarajueg
statusnopravnog
okvira za
organizovanje
zemljoradnikih i
drugih zadruga i
zadrunih saveza

Mere za ostvarivanje ciljeva

Nosioci mera za
ostvarivanje ciljeva

Period realizacije mera

Donoenje Zakona o zadrugama Nadleno ministarstvo u U prvoj polovini

saradnji sa zadrunim
2012. godine
organizacijama, strunim
i civilnim drutvom,
Vlada

Oekivani efekti i pokazatelji njihovog merenja

Oekivani efekti
- Uporedivost pravnog ureenja zadrugarstva sa
meunarodno prihvaenom definicijom
zadruge, zadrunim vrednostima i principima i
zadrunim zakonodavstvom u uporedivim
zemljama;
- Vea pravna sigurnost zadruga, zadrugara i
poslovnog prometa;
Pokazatelji:
- Diverzifikacija zadrugarstva s obzirom na
delatnosti i geografsko rasporeenje zadruga
- Vei stepen odrivosti zadruga nakon
osnivanja
- Manji broj zadruga sa gubicima odnosno u
steajnim postupcima
- Vei broj lanova zadruga
- Bolje komercijalne (trini udeo i sl.) i
finansijske performanse zadruga (prihod,
dodata vrednost, dobit i sl.)
- Poboljano zadovoljstvo lanova zadruga

88
Nastavak 12.1
Informisanje
poslovodnih i
nadzornih organa
zadruga i zadrunih
saveza, sadanjih i
potencijalnih
zadrugara, radnika
zadruga i ire
javnosti o
zakonodavnim
reenjima te sadraju
i znaaju Strategije
razvoja
zemljoradnikog
zadrugarstva,
pojedinih zadruga i
zadrunih saveza

Publikovanje strunih i
promotivnih lanaka u dnevnoj i
specijalizovanoj poljoprivrednoj
tampi, organizovanje diskusija u
zadrugama i zadrunim
savezima, na obrazovnim i
istraivakim institucijama

Nadleno ministarstvo ili Za vreme pripreme i

Nacionalni savet,
neposredno nakon
donoenja zakona o
zadruge, zadruni savezi,
zadrugama i strategije
mediji,
razvoja zemljoradnikog
obrazovne i istraivake zadrugarstva
institucije

Savetovanje,
praenje i kontrola

Osnovati struni i nadzorni organ Nadlena ministarstva,

za praenje i nadzor nad
zadruni savezi
postupcima prilagoavanja
zakonu i sreivanja
imovinskopravnih odnosa u
zadrugama ili osnovati
interdisciplinarno struno telo za
savetovanje zadrugama u tim
postupcima

Oekivani efekti:
- Poboljana informisanost o zadrugarstvu
- Uveani interes zemljoradnika pa i ire
javnosti za zadrugarstvo
- Sticanje novih uvida u razvojne mogunosti
zadruga
- Poboljana reenja u zakonodavstvu
Pokazatelji:
- Broj uesnika i razliitih primedbi u
raspravama
- Broj lanaka i posebnih publikacija

Neposredno nakon
Oekivani efekti:
donoenja zakona o
- Bre i zakonito prilagoavanje zadrugarstva
zadrugama i strategije
razvoja zemljoradnikog - Razmena iskustava izmeu zadruga i
zadrunih sektora
zadrugarstva
- Smanjeni trokovi prilagoavanja
Pokazatelji:
- Broj odgovora na otvorena pitanja
- Dostupnost odgovora, objanjenja odnosno
odluka zainteresovanim licima (tira
publikovanih informacija u tampi, broj
posetioca internet stranicama itd.)
- Zadovoljstvo zadruga i zadrugara sa pruenim
savetima

89
Nastavak 12.2
Usklaivanje
postojeih zadruga
i zadrunih saveza
sa
zakonodavstvom,
sreivanje
imovinskih odnosa
...

Obrazovanje
zadrugara,
zadrunih
menadera i
omladine

Svaka zadruga donosi program usklaivanja sa

novim zakonom. Program ne obuhvata samo
formalne akte (novi statut ili promene statuta)
nego se na poetku i na kraju ovog procesa
sastavlja pregled, koji bi trebao biti revidiran,
bar u veim zadrugama. Zadruga odnosno
zadruni savez takoe donosi strategiju svog
razvoja.

(1) Obavezno uvoenje posebnih predmeta ili

metodskih jedinica o zadrugarstvu u
agroekonomskim predmetima na svim
smerovima srednjih poljoprivrednih kola i
poljoprivrednih fakulteta;

Zadruge, zadruni
savezi; predlae se da
bi postupak
usklaivanja pratilo i
prualo savete
interdisciplinarno telo;
jo bolje reenje bi
bilo osnivanje
Nacionalnog komiteta
ili Agencije (koji bi
imali strune i
nadzorne zadatke i bili
osnovani za odreeno
razdoblje dok se ne
zavri usklaivanje sa
zakonom i
razgranienje imovine
u zadrugama i
zadrunim savezima

U roku odreenom Oekivani efekti:

nakon stupanja na - Sreivanje imovinskih odnosa u
snagu zakona o
zemljoradnikom zadrugarstvu
zadrugama
- Vea verovatnost potovanja duha i
odredaba zakona radi revizije i kontrole
- Objektivnije informacije lanovima (radi
spoljnog savetovanja i/ili nadzora)
- Vea privlanost postojeih zadruga

Zadruni savezi,
Stalan zadatak
nadlena ministarstva,
obrazovne institucije
na nivou srednjeg i
visokog kolstva

Pokazatelji:
- Broj lanova prije i posle usklaivanja
zadruge sa zakonom i donoenja strategije
- Obim saradnje sa lanovima u odnosu na
saradnju sa nelanovima pre i posle
usklaivanja zadruge sa zakonom i
donoenja strategije
- Trini udeo zadruge pre i posle
usklaivanja zadruge sa zakonom i
donoenja strategije
Oekivani efekti:
- Ojaan interes za zadrugarstvo u javnosti
- Poboljane sposobnosti za upravljanje
zadrugama

(2) posebni kursevi obuke za zadrune lidere iz

redova lanova zadruga;

Pokazatelji:

(3) edukacija poljoprivrednika (zadrugara i

kooperanata) o zadrunim vrednostima i
principima, kao i razlikama izmeu zadruga i
drugih oblika udruivanja i ostalih privrednih
subjekata;

- Zadovoljstvo lica sa dobijenim

informacijama, postignutim znanjem i
spretnostima

(4) organizovanje programa obrazovanja i

sticanja licence za menadere u zadrugama

- Broj lica obuhvaenih pojedinim merama

90
Nastavak 12.3
Nauno istraivaka Formiranje i Instituta za
Nadleni fakulteti,
delatnost
istraivanja u zadrugarstvu ili pri ministarstva i zadruni
Poljoprivrednom fakultetu u
savezi
Beogradu ili kao samostalnog
instituta

to pre

Oekivani efekti:
- Bre saznavanje izmena i zbivanja u
zemljoradnikom zadrugarstvu
- Analiza uzroka i predlagenje reenja
zadrugama i dravi
Pokazatelji:
- Broj i kvalitet istraivanja prema
kriterijumima evaluacije

Stvaranje povoljnog 1. Promene u poreskom

okruenja za
zakonodavstvu kako bi se
zemljoradnike
eliminisalo dvojno
zadruge
oporezivanje zadrugara
2. Podsticaji za ulaganja u
zadruge (ljudski faktor i
materijalna ulaganja, na
primer fiziki kapaciteti)

Nadlena ministarstva

Stalan zadatak

Oekivani efekti:
- Pravedniji i za zadruge stimulativniji poreski
sistem i politika
- Poveanje broja lanova, irenje proizvodnog
sortimenta i delatnosti u zadrugama
Pokazatelji:
- Vei trini udeo zadruga
- Smanjenje sive ekonomije i poveani poreski
prihodi drave