You are on page 1of 16

Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија

СЕМИНАРКИ РАД
из предмета Елементи електроенергетских система

Питања и одговори за први колоквијум

Професор: Студенти:

др Ивана Влајић Наумовска

Београд, Октобар 2016


1.Дефиниција система?
Систем је скуп правила елемената и активности међусобно повезаних да дефинишу
јединствену целину.
2.Шта је електроенергетски систем?
ЕЕС је динамички термички систем за производњу, пренос и дистрибуцију електричне
енергије.
3.Основне карактеристике савремених електроенергетских система?
ЕЕС припада класи великих система јер има следеће особине:
1) у физичком (географском) смислу је велик
2) у математичком смислу је велик јер се описује сложеним математичким моделима
3) може се поделити у подсистеме
4) неизвесност у погледу унутрашњих и спољашњих веза
5) сложена информациона и управљачка структурa.
- Декомпозиција je разлагање великог система или целина на мање делове
- Агрегација je супротно од декопмозиције
4. Декомпозиција ЕЕС према протоку енергије.

5. Који напонски нивои се користе и који елементи ЕЕС су обухваћени производњом,


преносом и дистрибуцијом електричне енергије?
- Производња обухвата све изворе електричне енергије (ХЕ,ТЕ, НЕ...)
- Пренос обухвата преносну мрежу која се састоји од далековода, кабловских водова и
интерконективних трансформатора. Далеководи : 400 КV, 220KV и неки 110KV
- Интерконективни трансформатор (повезује две преносне мреже): 400/220 KV/KV,
400/110 KV/KV. Далеководи - надземни водови.
- Дистрибуција обухвата дистрибутивне водове и трансформаторе: неке 110KV, 35KV,
20KV, 10KV, 0,4KV

2
6. Врсте електроенергетских мрежа.
Могућа подела:
1) Једносмерне и наизменичне (према врсти струје)
2) Преносне и дистрибутивне (према улози у систему)
3) Ваздушне и кабловске (према конструкцији)
4) Градске, индустријске и сеоске мреже (према месту)
5) Петљасте и радијалне (према начину међусобног повезивања)
6) Директно уземљење, индиректно уземљење (преко неке импедансе) и изоловане (према
начину уземљења неутралне тачке)
7) Према пропису:
НН 230/400, 400/690, 1000V
ВН 10, 20, 35, 110, 220, 400 KV
7. Ефекти повезивања ЕЕС у велике синхроне интерконекције.
Повезивање ЕЕС појединих земаља је условљено економским факторима. Основне
предности повезивања:
1) Економичније искоришћење извора
2) Снижење резерве снаге у појединим системима у интерконекцији
3) Могућност коришћења великих агрегата
4) Повећање поузданости и сигурности напајања потрошача
5) Бољи квалитет електричне енергије (стабилнија фреквенција и мања варијација напона)
Једна од великих синхроних интерконекција је ЕНТСО-е.
8. Шта је ЕНТСО-е?
ЕНТСО-е (Европска мрежа оператора преносног система за електричну енергију) је
удружење европских оператора преносног система (ТСО) за електричну енергију.
9. Који су циљеви ЕНТСО-е?
Циљеви ЕНТСО-е су успостављање јединствених стандарда и критеријума за рад система
у свим деловима Европе.
10. Начини преноса електричне енергије.
Електрична енергија се може пренети на три начина:
1) Једносмерном струјом (DC - direct current)
2) Једнофазном наизменичном струјом (AC - alternating current)
3) Трофазном наизменичном струјом

3
11. Компаративна анализа преноса наизменичном и једносмерном струјом:

12. Основни елементи ЕЕС?


У производним капацитетима ЕЕС основни енергетски елемент је синхрони трофазни
генератор.
У производним, преносним и дистрибутивним капацитетима важан елемент је енергетски
трансформатор.
У преносним и дистрибутивним мрежама елемент је надземни вод или ваздушни вод или
далековод, у мањој мери јављају се и кабловски водови.
У ширем смислу, потрошачи су елементи ЕЕС.
13. Основни елементи надземног вода?
Надземни водови се састоје од следећих елемената:
-Проводник, изолатор, овесна опрема (опрема за причвршћивање изолатора за стуб и
проводника за изолатор), стуб.
14. Проводници за надземене водове?
За надземне водове се користе голи или неизоловани проводници који се постављају тако
да су ван домашаја људи и животиња.
За стубове се причвршћују помоћу изолатора (фазни проводници).
Заштитни проводници нису изоловани у односу на стуб и на њега се директно
причвршћују. Да би заштитни проводници одиграли своју улогу, они морају бити везани
Fe-Zn траком за уземљивач.
15.Материјал за израду проводника надземних водова?
Проводници за надземне водове се израђују од Cu, Al њихових легура и челика.
Бронза је легура Cu, Zn, Si.
Алдреј је легура Al, Mg, Si, Fe.

4
16.Конструктивни облици проводника за надземне водове?
За s>16mm2 проводници се израђују у виду ужади да би се обезбедила флексибилност.
Проводници попречног пресека испод 16mm2 се не користе за израду надземних водова.
Могуће су следеће конструкције:
- Хомогено уже - све жице су од истог материјала.
- Комбиновано уже - уже од жица два различита материјала, обично комбинација
алуминијума и челика.
17.Минимални пресек проводника за надземне водове?
Пресек жица и ужади мора бити довољно велик да при спољашњој температури од +40° C
температура проводника од загревања струјом не пређе +80° C.
Минимални пресеци проводника за надземне водове: Cu: 10mm2 , Al: 25mm2,комбиновано
уже 16mm2, челик 16mm2.
18. На основу којих фактора се бира пресек проводника код надземних водова
високих напона?
Пресек проводника се бира уважавајући следеће факторе:
- загревање проводника,
- губитак снаге,
- пад напона,
- механичка чврстоћа,
- појава короне,
- економски фактор.
19.Навести 3 врсте напрезања проводника надземних водова (према пропису)?
А:σmr- максимално радно напрезање је највеће напрезање које се сме достићи у
нормалним условима рада, а бира га пројектант.
B:σnd- нормално дозвољено напрезање је највеће напрезање које се сме достићи при
нормалним условима рада.
C:σid– изузетно дозвољено напрезање је највеће напрезање које се сме достићи пр
изузетним условима рада.
σmr~(0,75.0,85) σ nd

5
20.Приказати карактеристичне тачке на дијаграму механичког напрезања
проводника.

21.На слици је приказан кос распон. Шта је представљено бројевима1, 2 и 3?


Уписати одговарајуће ознаке у засенчене правугаонике. Написати шта представљају
ознаке које сте уписали. Нацртати угиб у тачки N и означити на слици.
a
a

fmax

1-2- тачке вешања;


3- теме или трбух ланчанице.
ad – додатни или допунски распон;
at – тотални или укупни распон;
h- вертикално растојанје између тачака
Fx – укупна сила затезања у тачки (x,y).

6
22. Шта је распон? Који је умерено прав а који умерено кос распон?
Распон - хоринзотално растојање између два суседна стуба или хоризонтално растојање
између тачака вешања проводника.
Кос распон тачке вешања 1 и 2 нису на истој висини.
Прав или хоринзотални распон- тачке вешања су на истој висини.
23. Шта је угиб, а шта максимални угиб?
Угиб проводника је вертикално растојање између спојнице тачака вешања проводника и
линије проводника.
Максимални угиб је на оном месту где је тангента на ланчаницу паралелна са спојницом
тачака вешања.

24. Шта је и од чега зависи параметар ланчанице?


Параметар ланчанице није константа јер се напрезање () континуално мења са
температуром.
- једначина линије проводника
- Параметар ланчанице (није константан)
σ - мења у зависности од температуре; напрезање опада ако температура расте
(проводник се издужује )
γ - мења се ако се на проводнику ухвати лед (-5° C).
25. Како се рачуна максимални угиб проводника за праве распоне мање од 300м?

26. Дефиниција нормалног додатног оптерећења?


При пројектовању проводника и заштитне ужади узима се да се на њима ствара додатно
оптерећење услед леда, иња или мокрог снега.
Додатно оптерећење делује вертикално наниже и додаје се тежини проводника.
За нормално додатно оптерећење (gdod) узима се највеће додатно оптерећење које се јавља
сваких пет година али не мање од:

Додaтно оптерећење одговара (gdod) минимална нормална додатна специфична тежина:

Ако се промени, на основу искуства, да је могуће оптерећење услед леда у области где
пролази траса новог далековода веће од γndmin, као додатно оптерећење се усваја:

7
Зона леда k- коефицијент леда
1 1
2 1,6
3 2,5
4 4

27. Дефиниција нормалног дозвољеног напрезања?


Нормално дозвољено напрезање је највеће напрезање које се сме достићи при нормалним
условима рада.
28. Изузетно дозвољено напрезање?
Изузетно дозвољено напрезање је највеће напрезање које се сме достићи при изузетним
условима рада.
29. Изузетно додатно оптерећење?
За изузетно додатно оптерећење услед леда узима се највеће додатно оптерећење које се
јавља сваких двадесет година, али не мање од двоструког нормалног додатног оптерећења.

30.Климатски услови меродавни за прорачун надземних водова?


- Температура
- Додатно оптерећење услед леда, иња, мокрог снега
- Утицај ветра на надземни вод
Температуре према којима се врши прорачун проводника и заштитне ужади су:
- Минимална температура -20° C
- Максимална температура +40° C
- Температура при којој се хвата лед -5°C
31. Утицај ветра на надземни вод?

sv - Површина пројекције тела на вертикалну раван на правац дувања ветра.

8
32. Написати основне поставке за извођење једначине промене стања проводника.
a= const
h= const
Посматрано станје: L, σ, γ, t.
-дужина проводника мења се услед промене температуре и услед промене напрезања

ΔL- укуно издужење проводника


ΔLt- издужење услед промене температуре
ΔLσ- издужење услед промене напрезања

- једначина промене стања за умерено косе распоне

(a < 500m, Ψ ≤ 30°)


- једначина стања за праве распоне

1 - проблем су почетни параметри


2 - за конкретну примену једначине струје σ0=σnd* γ0
3 - код избора почетне температуре постоји проблем јер се максимално напрезање може
појавити при:
(-20° C) без додатне специфичне тежине услед леда
(-5° C) са додатном специфичном тежином услед леда.
33. Која је разлика између једначина промене стања за умерено прав и умерено кос
распон?
- једначина промене стања за умерено косе распоне

(a < 500m, ψ ≤ 30°)

- једначина стања за праве распоне

Разлика је у cosΨ.
34. На којим температурама се може појавити максимално напрезање проводника?
(-20° C) без додатне специфичне тежине услед леда
(-5° C) са додатном специфичном тежином услед леда
Да би се могла одредити почетна температура мора се израчунати критични распон.

9
35. На којим темепературама се може појавити максимални угиб проводника?
Максимални угиб проводника се може појавити на температурама од +40°C и -5°C +лед.
36. Критични распон. Дефиниција и чему служи ?
Критични распон је распон при коме су напрезања проводника при температури -20° C без
додатног оптерећења услед леда и при температури -5° C са додатним оптерећењем услед
леда једнака:

Служи за одређивање на којој температури се појављује максимално напрезање σnd.


1. Ако је а > akr максимално напрезање наступа при темепратури од -5° C са додатним
оптерећењем услед леда
2. Ако је a < akr максимално напрезанје наступа при температури од 20° C.
37. Критична температура. Дефиниција и чему служи?
На критичној температури угиб проводника је једнак његовом угибу на температури
-5°C+ присуство додатне специфичне тежине услед леда.
σL – напрезање на темератури -5° C+ лед.

38. Шта су монтажне криве далековода?


Криве, односно зависности σ(t) и f(t) називају се монтажним кривама и користе се за
одређивање напрезања и угиба при монтажи надземног вода.
39. Сврха формирања монтажних крива далековода?
Криве, односно зависности σ (t) и f (t) називају се монтажним кривама и користе се за
одређивање напрезања и угиба при монтажи надземног вода.

10
40. Коефицијент механичке сигурности далековода?
За сваки распон може се дефинисати коефицијент механичке сигурности проводника као
однос изузетне додатне специфичне тежине услед леда (γid) при којој се у тачкама вешања
достиже изузетно дозвољено напрезање (γid) и усвојене нормалне додатне специфичне
тежине услед леда (γnd).
Овај коефицијент се још назива фактор многострукости додатног оптерећења.

41. На који начин се може повећати коефицијент механичке сигурности проводника


при пројектовању вода?
Коефицијент механичке сигурности (m) се може повећати смањивањем распона (a) или
избором бољег ужета (са већим γid ).
42. Навести неке вредности за коефицијент механичке сигурности проводника.
По пропису најмања дозвољена вредност m je 2, односно m ≥ 2.
На местима укрштања надземног вода са другим надземним или телекомуникационим
водом, путем, пругом или слично .Пропис дефинише минималну вредност за m .
m ≥ 3 За укрштање надземног вода са телекомуникационим.
m ≤ 4 За укрштање надземног вода са пругом.
43. Дефиниција затезног поља?

На слици је приказано ЗАТЕЗНО ПОЉЕ – растојање између два суседна затезна стуба.
Максимална дужина затезног поља по правилу не прелази 8км или 30 распона. Тежи се да
распони у затезном пољу буду једнаки, али то у пракси није увек могуће постићи.

11
44. Дефиниција економског распона?
Економски распон је онај распон при коме су трошкови изградње вода најмањи. Цена
изградње вода по јединици дужине cv:

Cp- цена проводника


Ci- цена изолатора
Cs- цена стуба
Cz- цена земљишт.

45. Дефиниција граничног распона?


Гранични распон је онај распон код кога се у тачки вешања проводника достиже изузетно
довољно напрезање pid при изузетном додатном оптерећењу γid. ( γid =m* γid , изузетно
додатно оптерећење је најмање два пута веће од нормалног додатног оптерећења).
δi -хоринзотална компонента напрезања у тачки вешања
pid-укупно напрезање у тачки вешања

Тачни израз:

Приближни израз:

12
46. Гравитациони распон?
Гравитациони распон је растојање између темена два суседна стуба.

Код правих распона


Користи се при одређивању вертикалних сила које делују на стуб.
47. Средњи распон?
an = L/(n-1)
L - дужина трасе
n - број стубова
48. Дефиниција идеалног распона?
Идеални распон (ai) је распон који се користи у прорачунима да би се у неком затезном ,
пољу, где су распони различите дужине, а тачке вешања проводника на различитим
висинама, могло израчунати напрезање и угиб.
49. Појам сигурносног размака код поделе проводника у глави стуба?
Сигурносни размак је најмањи дозвољени размак између делова под напоном, односно
делова под напоном и уземљеног дела вода, за одговарајући називни напон. Удаљеност
између делова под напоном, као и удаљеност од делова под напоном до уземљених делова
и делова стуба, узимајући у обзир дејство ветра или додатног оптерећења, мора бити
најмање једнака сигурносном размаку.

13
50. Скицирати заштитне области заштитног ужета ако на стубу има једно, односно
два заштитна ужета.

51. Подела изолатора према материјалу, положају и функцији?


Према врсти материјала:
- керамика
- стакло
- синтетичке смоле.
Према полжају ужета:
- потпорни
- висећи (капасти)
- штапни (не производе се у Србији)
Према функцији:
- носећи изолаторски ланци
- затезни изолаторски ланци.
52. Које типове пренапона изолатор треба да издржи?
U1min,50Hz - једноминутни подносиви напон, учестаности 50 херца, који мора да издржи 1
минут.
Uu - стандарни ударни напонски талас (1,2/50 ), који изолатор мора да издржи без обзира
на поларитет напонског таласа.
Us - називни подносиви склопни пренапон (250/2500 )

14
53. Механичко димензионисање изолатора?
Механичка прекидна сила, је битна за механичко димензионисање и избор потпорних и
штапних изолатора.
Потпорни и штапни изолатори на носећим стубовима морају имати преломно оптерећење
најмање к пута веће од тежине проводника са додатним оптерећењем, а потпорни и
штапни изолатори на затезним стубовима најмање k пута веће од силе затезања
проводника.
За носеће стубове:

k = 2.5 ( за потпорне изолаторе )


k = 3 ( за штапне изолаторе )
ag = гравитациони распон ( изолатор носи уже у гравитационом распону )
Fpr = конструктивна карактеристика изолатора
S = попречни пресек проводника
За затезне стубове:

54. Струјна стаза и специфична називна струјна стаза изолатора?


Струјна стаза је пут којим преко (мокрог) изолатора може протећи струја између металних
изолатора (најкраће растојање мерено по површини изолатора од капе до тучка).
Специфична називна струјна стаза = (дужина струјне стазе ) / (највиши називни напон
опреме). [ mm/kV ]
55. На који начин се врши механичко, а на који електрично појачање изолације?
Механичко појачање - ако се поставе паралелно два изолатора.
Електрично појачање - ако се изаберу изолатори за виши напонски ниво или са дужом
струјном стазом.
Механички - паралелно више изолатора.
Електрично - редно више изолатора (или чланака код капастих изолаторских ланаца ).
56. Подела стубова према материјалу, положају дуж трасе и по функцији?
Према материјалу:
- дрвени (за НН до 35 kV), мала трајност, потискују их армирано –бетонски
- армирано-бетонски (НН и СН, до 35 kV, тешки, па се не користе за више напоне (тешки
за транспорт))
- челично-решеткасти - (за СН и ВН), у мрежама35kV, 110kV, 220kV, 400 kV. У мрежама
нижих напона за специјалне намене (прелаз пруге, пута, други вод, река...)
Према положају дуж трасе:
- линијски - дуж линије која је права
- угаони - где траса има скретање
- крајњи стуб - где се завршава надземни вод.

15
Према функцији коју имају:
- носећи
- затезни
57. Сигурносна висина?
Сигурносна висина (Hsig ) је најмања дозвољена вертикална удаљеност проводника,
односно делова под напоном од земље или неког објекта, при температури +40° C,
односно -5° C са нормалним додатним оптерећењем (гледа се критични случај).
Значи висина вода мора да буде већа од сигурносне висине, односно:
Hmin ≥ Hsig
Сигурносна висина у прописима је дефинисана за различите врсте терена или објеката
преко кога прелази вод.
58. Одређивање сигурносне висине за водове 110kV и нижих напона, за водове 220kV
и 400kV
Врсте терена или објеката преко кога прлази вод Hsig [m]
Неприступачна места (мочваре...) 4
Места приступачна за возила 6
Неприступачни делови зграде (кров,димњак и слично) 3
Приступачни делови града (тераса,балкон) 5
Путеви 7

Сигурносне висине за називне напоне 220kV и 400kV.


Повећавају се за 0.75, односно 2m у односу на сигурносне висине за напоне до 110kV.

59. Сигурносна удаљеност?


Сигурносна удаљеност (Dsig ) је најмања дозвољена удаљеност проводника, односно
делова под напоном, од земље или некофг сдругог објекта, у било ком правцу, при
температури +40° C и оптерећењу ветром од 0 до пуног износа.
Сигурносна удаљеност је меродавна за одређивање удаљености између околних објеката и
вода:
Сигурносна удаљеност се повећава за називне напоне 220kV и 400kV за 0,75m, односно
2m ( исто као и сигурносна висина ).

60. На који начин се одређује висина стуба?

16

You might also like