Електротехничка школа “Раде Кончар”

ЕЛЕКТРИЧНО ПОКРЕТАЊЕ
Контактна мрежа
Контактна мрежа, заједно са електровучним подстаницама, представља
стабилан део постројења електричне вуче који служи за квалитетно и
сигурно снабдевање вучних возила електричном енергијом.
Електровучне подстанице (ЕВП)

ЕВП су електроенергетска постројења која електричну енергију једног облика

претварају у електричну енергију другог облика, који је погоднији за напајање
вучних возила преко контактне мреже. Током времена настало је више врста
ЕВП-а, па и контактних мрежа, које се према врсти струје и напона напајања
вучних возила деле на:
 Електровучне подстанице једносмерне струје и
 Електровучне подстанице наизменичне једнофазне струје.
Електровучне подстанице
једносмерне струје
У овим ЕВП се трофазна струја високог напона индустријске учестаности
претвара у једносмерну струју одговарајуће вредности напона за напајање
вучних возила. Због тога су основни елементи у њима трансформатор снаге и
исправљач. Снаге су веома велике, па су исправљачи везани у редно-паралелне
везе.
ЕВП једносмерне струје се данас ретко користе, осим за напајање вучних
возила у градском саобраћају.
Електровучне подстанице
наизменичне струје
ЕВП наизменичне струје једнофазног система могу да буду:
 ЕВП напона 25kV, 50 Нz, код којих се електрична железничка вуча напаја из
државног електроенергетског система и
 ЕВП напона 15kV, 16⅔ Нz, код којих се електрична вуча напаја из
електроенергетског система, па се помоћу претварача учестаност претвара у
потребну 16⅔ Нz (Швајцарска) или се специјално за напајање електричне
вуче граде електране и далеководна мрежа са овим напоном (Немачка,
Шведска, Норвешка и Аустрија).
Прикључак ЕВП на електроенергетски систем изводи се на више различитих начина,
од којих се код нас примењују три:
 принцип улаз-излаз преко трофазног далековода 110kV између два разводна
постројења ЕЕС, која се напајају из посебних извора. При томе се воде два
трофазна далековода на посебним стубовима до сабирница трофазног система
110 kV. Са ових сабирница, са две исте фазе, иде се на нове сабирнице са којих се
напајају трансформатори,
 са два двофазна далековода, који се напајају из два разводна постројења ЕЕС, а
преко далековода електрична енергија се доводи на сабирнице 110kV, одакле се
напајају трансформатори у ЕВП. Ове далеководе могуће је водити и из једног
разводног постројења, ако се оно напаја двострано,
 директно напајање са сабирница 110kV разводног постројења ЕЕС, које се напаја
најмање двострано.
Како су вучна возила једнофазни потрошачи, а дистрибутивна мрежа трофазна, при
напајању вучних возила долази до струјних несиметрија у трофазном систему
напајања подстаница. Да би се отклониле те несиметрије користи се више метода:
 напајање ЕВП са различитих фаза трофазног система, код којег свака ЕВП има по
један монофазни трансформатор. Овај систем захтева изградњу посебног
далековода који напаја све подстанице одређеног железничког правца, а између
сваке деонице које напајају суседне ЕВП граде се ''неутралне зоне'' да би се
избегли кратки спојеви између фаза,
 напајање ЕВП трансформаторима у ''V'' спрези, где се користе два једнофазна
трансформатора. И овде је потребан посебан далековод за напајање подстаница а
број неутралних зона је двоструко већи,
 напајање ЕВП употребом SCOTТ-ових трансформатора не захтева градњу посебног
далековода, а несиметрију елиминише само онда када су оба секундарна намотаја
подједнако оптерећена. Овај систем је могуће извести једино у градском
саобраћају.
Сваки од ових метода има своје добре и лоше карактеристике, а који ће се метод
применити зависи од низа фактора економског, енергетског и техничког карактера.
Контактна мрежа
Контактна мрежа представља стабилно постројење електричне вуче које служи
за пренос електричне енергије од електровучнох подстаница до електричног
вучног возила. Контактна мрежа састављена је од више контактних водова, који
се састоје од проводника за напајање вучних возила и комплетне носеће и друге
опреме која им припада. Проводници су неизоловани и налазе се или изнад
колосека или поред шина, као у подземном градском саобраћају (тзв. трећа
шина). Проводници се најчешће израђују од гвожђа, механички су заштићени од
додира, падајућих предмета и влаге и постављају се на носеће изолаторе,
паралелно са колосеком. По проводнику клизи пантографски растављач, који
служи за пренос електричне енергије од проводника до шинског возила.
Повратни вод чине шине, а код тролејбуса један од два проводника контактне
мреже. Напони контактне мреже су исти као код ЕВП, а према начину извођења
контактне мреже могу бити:
 са обичним вешањем проводника (тзв. просте контактне мреже) и
 са кончастим вешањем (ланчасте контактне мреже).
Просте контактне мреже

Најједноставнији облик контактне мреже изводи се тако што се проводник

специјалног облика, којег носе одговарајуће стезаљке, веша на изолаторе, које
носе конзолни носачи. Конзолни носачи се налазе на стубовима постављеним
дуж пруге. Стубови се најчешће израђују од челичних бешавних цеви.
Проводник се израђује од тврдог електролитског бакра, пресека 107 mm2.
Жлебови са стране служе за причвршћивање стезаљки вешаљки, а доња
површина по којој клизи пантограф назива се слободна или клизна површина.
Просте контактне мреже су знатно јефтиније од
кончастих мрежа, али имају читав низ
недостатака, као што је нпр. постојање угиба
између тачака вешања, због чега је лоше
напајање вучних возила посебно при већим
брзинама (изнад 40km/h). Да би се смањио
угиб потребно је смањити растојање између
стубова, а тиме се повећавају трошкови
изградње вода.
Контактна мрежа са обичним вешањем гради
се на споредним колосецима јавног
железничког саобраћаја, где су мање брзине,
као и у градском саобраћају са максималним
брзинама до 40 km/h.

Проста контактна мрежа

Ланчасте контактне мреже

Код ове мреже отклоњени су недостаци просте мреже и омогућила се већа

брзина кретања вучног возила. Угибање зависи од осцилација температуре
околине тако да при нижим температурама угиб практично не постоји, а при
вишим угиб може бити веома изражен. Да би се избегле последице те појаве,
контактни вод се затеже посебним механизмима.
Састав контактне мреже:
1 - контактни проводник,
2 - носеће уже,
3 - вешаљке,
4 - стуб
Затезање контактног вода назива се компензовање мреже и на њима су брзине
вучних возила до 120km/h, док се на некомпензованим мрежама брзине крећу
у границама до 80km/h. Веће брзине од 120km/h постижу се помоћу елемената
који омогућавају квалитетније напајање вучних возила, као што су нпр. посебна
еластична ужад, амортизујући елементи и др. Растојање између суседних
стубова је до 80m. Контактни проводник је исти као код просте мреже, а носеће
уже се израђује од бронзе пресека 65mm2 и, осим што носи проводник има и
функцију проводника.
Затезање проводника контактног вода
Основни делови ланчасте контактне мреже
Вешање контактног вода на железничким станицама и тунелима
разликује се од вешања на отвореној прузи а на кривинама пруге,
где се колосеци граде са нагибом, контактни водови се постављају
тако да прате нагиб пруге.