САДРЖАЈ КО ЈЕ БИО ФРЕНЕЛ? ФРЕНЕЛОВЕ ЗНАЧАЈНОСТИ О ЖИВОТУ ФРЕНЕЛОВА ДОСТИГНУЋА ФРЕНЕЛОВА ДОСТИГНУЋА ФРЕНЕЛОВИ ИНТЕГРАЛИ ФРЕНЕЛОВА СМРТ КО ЈЕ БИО ФРЕНЕЛ? Огистен Жан Френел је био француски физичар и инжењер. Познат је по својим теоретским и експерименталним истраживањима о природи светлости, на темељу којих је први приказао у математичком облику талсну теорију светлости. ФРЕНЕЛОВЕ ЗНАЧАЈНОСТИ Конструисао је уређаје за експериментисање који указују на таласни карактер светлости. Његови радови из подручја оптике проучавају дифракцију, интерференцију, поларизацију и аберацију светлости. Проучавао је светлост као теоретски тако и експериментално.
Френел је најпознатији по Френеловим сочивима која су прво
примењена прво на светионицима у доба када је он био повереник за француске светионике. Френелова сочива и данас имају широку примену. Познат је и по Френеловим интегралима. О ЖИВОТУ Огистен Жак Френел је рођен 10. маја 1788. у Броиљу, Француска. У почетку је слабо напредовао у школи и са осам година још увек није умео да чита. Са тринаест је уписао Екол Сентрал у Кану, а са шеснаест и по у Екол Политехник где је примљен са највишим оценама.
Радио је као инжењер у
департманима Вандеја, Дром и Ил и Вилен. Подржавао је Бурбоне и због тога је 1814. изгубио посао када се Наполеон вратио на власт. ФРЕНЕЛОВА ДОСТИГНУЋА Светлошћу је почео да се интензивније бави 1814. када је припремио документ о аберацији светлости иако тај документ никад није штампан. 1818. је написао рад о дифракцији светлости за који је добио награду Француске академије наука.
Први је конструисао посебну врсту
сочива која се данас зову Френелова сочива као замена за огледала у светионицима. ФРЕНЕЛОВА ДОСТИГНУЋА Френел је тајним гласањем изабран за академика, а 1825. је постао члан и Каљевског друштва у Лондону. 1827. ово друштво га је одликовало Румфордовом медаљом.
За живота је добио скромно признање за своје
радове у Оптици. Године су прошле пре него што су му неки радови били штампани од стране Француске академије наука. ФРЕНЕЛОВИ ИНТЕГРАЛИ ФРЕНЕЛОВА СМРТ Умро је од туберкулозе, 1827, у Вил д’Орију поред Париза.
Делимично за живота непризнат, рекао је
„Све похвале које сам добијао од угледних научника као што су Франсоа Араго, Пиер Симон, маркиз д Лаплас и Жан Батист Био, никада ми нису донеле толико задовољства као што је отктивање теоретских истина или теорија које сам потом потврдио и експериментално.“
Његово име се налази, на Ајфеловом торњу,
међу 72 имена, најугледнијих Француза. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Frankenštajnova majka: Agonija i smrt Aurore Rodriges Karbaljejre u vreme vrhunca nacionalkatoličke Španije, Duševna bolnica u Sjemposuelosu, Madrid, 1954–1956.