Janoš Boljaj

Janoš Boljaj mađarski je matematičar i jedan od osnivača neeuklidovske geometrije – geometrije koja se
razlikuje od euklidovske po pitanju definicija paralelnih linija. On je odrastao u Kološvaru u Transilvaniji,
današnjem rumunskom gradu Kluž-Napoka.

Boljaj je postao toliko obsednut Euklidovim postulatom o paralelama da je njegov otac, koji se bavi istim
problemom mnogo godina, napisao Janošu 1820: „Nikako ne pokušavaj ovaj pristup paralelama. Znam
šta je na kraju tog puta. Prošao sam uzduž i popreko taj pakao, koji je iz mene iscrpeo svu svetlost i
radost života. Preklinjem te, okani se nauke o paralelama... Uči iz mog primera.“

Janoš je, međutim, istrajao u svojoj potrazi i najzad došao do zaključka da je ovaj postulat nezavisan od
drugih aksioma geometrije i da različite konzistentne geometrije mogu biti sazdane na njegovoj negaciji.
„Otkrio sam tako čudesne stvari da sam prosto zadivljen... iz ničega sam stvorio nove čudne
univerzume“, pisao je Janoš ocu. Otkriće konzistentne alternativne geometrije, koja bi mogla odgovarati
strukturi univerzuma, pomoglo je da se matematičari oslobode i počnu da proučavaju apstraktne
koncepte bez obzira na njihovu moguću vezu sa fizičkim svetom.

Lobačevski

Nikolaj Ivanovič Lobačevski, veliki ruski matematičar, uspeo je da dokaže da je neeuklidovska geometrija
moguća, tako što je izmenio peti Euklidov postulat i zatim izveo niz teorema koje važe u novoj
geometriji. On je, koristeći matematički aparat, prvi put pokazao da je moguće isključivo matematičkom
logikom dokazati postojanje potpuno drugačijeg i (nama stranog) sveta, koji nismo u stanju da spoznamo
svojim čulima, pa čak ni da zamislimo. Njegov rad postao je široko prihvaćen kao značajan tek kad je
Ajnštajnova opšta teorija relativnosti pokazala da je prostorno-vremenska geometrija zapravo
neeuklidovska. „Ono što je Vesalije bio Galenu, Kopernik Ptolomeju, to je Lobačevski Euklidu“, izjavio je
engleski matematičar Vilijam Kliford.

Gedel

Kurt Gedel je bio veliki austrijski matematičar i jedan od najznačajnijih logičara u istoriji. Njegove
teoreme o nepotpunosti okončale su pola veka duge pokušaje da se pronađe skup aksioma dovoljnih za
zasnivanje celokupne matematike, koji su počeli sa radom Fregea a kulminirali u delu Principia
mathematica Rasela i Vajthedam i Hilbertovim formalizmom. Gedel je u suštini konstruisao formulu koja
tvrdi da je nedokaziva u datom formalnom sistemu. Ako bi bila dokaziva, onda bi bila netačna, što
predstavlja kontradikciju ideji da su u konzistentnom sistemu dokazivi iskazi uvek tačni. Stoga će uvek
postojati bar jedan istinit ali nedokaziv iskaz. Gedel je imao opsesivan strah da će biti otrovan. Stoga je
jeo samo ono što bi mu spremila njegova supruga Adel. Međutim, kad je ona, usled bolesti,
hospitalizovana na 6 meseci, on gotovo da nije jeo ništa. Umro je najverovatnije od neuhranjenosti,
teživši samo 29 kg na samri.

Muhamed el Horezmi

Abu Abdulah Muhamed ibn Musa el Horezmi bio je persijski matematičar i astronom, rodom iz Horezma,
današnja Hiva u Uzbekistanu. Smatra se ocem algebre, a izraz algoritam, koji je prvobitno opisivao način
računanja sa decimalnim brojevima, preuzet je iz latinske transkripcije njegovog imena (Algorizmi).
Pored toga, poznat je kao prevodilac velikog broja staroindijskih i staropersijskih knjiga iz matematike na
arapski jezik. Autor je najstarije knjige o aritmetici u islamskom svetu.
.

Liu Hui

Liu Hui (treći vek nove ere) drevni je kineski matematičar koji je živeo u kineskoj državi Cao Vej tokom
perioda Tri kraljevstva. Smatra se da je prvi matematičar koji je otkrio, razumeo i koristio negativne
brojeve. Rešavao je linearne jednačine pomoću matrica (nešto slično gausovskoj eliminaciji), ostavljajući
korene neodređenim. Izračunao je tačnu vrednost broja π do pet decimala, a odgovoran je i za izum
ranih oblika integralnog i diferencijalnog računa.

Kardano

Đerolamo Kardano, renesansni italijanski matematičar i polihistor iz 16. veka, bio je uspešan šahista i
kockar. Napisao je knjigu Liber de ludo aleae (Knjiga o igrama na sreću)kada je imao samo 25 godina,
koja je sadržala verovatno prvo sistematsko bavljenje verovatnoćom (kao i deo o efikansim metodima
varanja). Drevni Grci, Rimljani i Indijci su bili strastveni kockari, ali nikome od njih nije pokušavao da
razume koji matematički zakoni vladaju nasumičnošću. Knjiga objašnjava – sada očigledan, a rada
revolucionaran – uvid da, ukolik nasumični događaj ima nekoliko jednako mogućih ishoda, verovatnoća
da će doći do bilo kojeg pojedinačnog ishoda jednaka je proporciji datog ishoda prema svim mogućim
ishodima. To je bio jedini ozbiljan rad na temu verovatnoće sve do pojave Paskalovog dela u 17. veku.
Tokom čitavog života Kardano je imao problema sa nedostatkom novca, uglavnom zbog svojih
kockarskih navika, a 1570 optužen je za jeres nakon što je objavio horoskop Isusa Hrista, pa ga je
inkvizicija uhapsila i proveo je nekoliko meseci u zatvoru. Smatra se da je predvideo tačan datum
sopstvene smrti, ali se takođe tvrdi da se to predviđanje ostvarilo tako što se ubio tog dana.

Leonard Ojler

Leonard Ojler bio je 18-vekovni švajcarski matematičar, učenik čuvenog švajcarskog matematičara
Johana Bernulija, a Luteranska crkva uvrstila ga je čak u svoj kalendar svetaca. Prema jednoj poznatoj
priči, koja najverovatnije nije tačna, za vreme Ojlerovog boravka na dvoru Katarine Velike, u isti je došao
francuski filozof Deni Didro. Kako su Didroovi argumenti u korist nepostojanja Boga počeli znatno da
utiču na Katarinine dvorjane, carica je zamolila Ojlera da nekako obuzda francuskog gosta. Po dogovoru,
Didrou je rečeno da je Ojler došao do algebarskog dokaza o postojanju Boga i Francuz je pristao da ga
sasluša pred celim dvorom. Ojler je vrlo samouvereno istupio prema filozofu izgovorivši rečenicu:
𝑎+𝑏 𝑛
„Gospodine, 𝑛
= 𝑥, znači da Bog postoji; odgovorite!“ Zbunjeni Didro potpuno je zanemeo, dok su
ga, kao reakcija, zasipale salve smeha prisutnih dvorana. Pošto mu je matematika navodno bila slaba
strana, Ojlerova tvrdnja delovala je istinito i nije uspevao nikako da je pobije. Ponižen, zatražio je od
carice da mu dozvoli da se odmah vrati u Francusku, a ona mu je to sa blagonaklonošću i dopustila.

Abu-Rejhan Muhamed Ibn Ahmed el Biruni (973‒1048)

Njegov opus se procenjuje na oko 150 radova. Matematički doprinos (bavio se i filozofijom, religijom,
astronomijom) odnosi se na sledeće oblasti: teorijska i praktična aritmetika, pravilo trojno, iracionalni
brojevi, metode rešavanja algebarskih jednačina, geometrija. Mnoge njegove ideje su komentarisali i
proučavali drugi naučnici. Značajan je njegov doprinos geodeziji i geografiji. Izračunao je da poluprečnik
Zemlje iznosi 6339,6 kilometara, što je u Evropi dostignuto tek u 16. veku. Tvrdio je da je brzina svetlosti
neuporedivo veća nego brzina zvuka. U jednoj svojoj knjizi El Biruni zapisuje anegdotu: Kada su jednog
mudraca pitali zašto se učeni ljudi uvek skupljaju pred vratima bogataša, dok bogati nisu skloni da kucaju
na vrata učenih, ovaj je odgovorio ‒ „Učeni ljudi znaju vrednost novca, ali bogatašima nije poznata
plemenitost naukeˮ.

Majanska matematika

Maje su izumeli brojni sistem kao pre svega instrument za merenje vremena, pa tek onda za
matematičke operacije. Prema tome, majanski brojevi bili su u vezi sa danima, mesecima i godinama,
kao i sa načinom na koji su organizovali svoj kalendar. Postojala su samo tri simbola koja su predstavljala
brojeve, crta, tačka i oznaka za nulu. Koncept nule razvili su daleko pre nego Evropa,