NAJVANIJI VEDSKI IZUMI

1. Uvod .................................................................................................................................... 2. Pejsmejker (pacemaker; pulsgenerator; hjrtsimulator) ...................................................... 3. Francuski klju (skiftnyckel)................................................................................................ 4. Rajsferlus (blixtls; dragkedja) .......................................................................................... 5. ibica (tndsticka) ............................................................................................................... 6. Tetrapak (TetraPak) ............................................................................................................. 7. Friider (kylskp) ................................................................................................................ 8. Trostruko uvreni sigurnosni pojas (skerhetsblte; blte; bilblte) .............................. 9. Termometar (termometer) ................................................................................................... 10. Propeler za brod (propeller) ............................................................................................... 11. Skajp (skype.com) ............................................................................................................. 12. Rezime ...............................................................................................................................

3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 9

1. Uvod
U ovom radu dat je samo kratak pregled najvanijih vedskih izumitelja iz razliitih oblasti, i njihovih najvanijih izuma kroz razliite periode u toku istorije. Neki od njih su svetski priznati autoriteti, neki su neto manje poznati iroj javnosti. Najvanije je da je svako od njih svojim radom doprineo poboljanju kvaliteta ivota velikom broju ljudi irom sveta, i da je svaki od njihovih izuma postao vaan kako istorijski, tako i u svakodnevnom ivotu. Kako bismo se hranili da nema friidera? ta bismo nosili da nije rajsferlusa? Koliko bi nam trebalo da stignemo morem od Francuske do Engleske da nema propelera za brod? Kako bismo znali koliko je stepeni napolju da nema termometra? Svi ovi izumi su delo vedskih naunika koji su svoja najvea dostignua podelili sa celim svetom.

2. Pejsmejker (pacemaker; pulsgenerator; hjrtsimulator)

Pejsmejker je elektronski stimulator srca koji pokreu baterije. Ugrauje se operativnim putem u svrhu stimulacije sranog miia. Za nastanak pejsmejkera moemo zahvaliti veaninu Runeu Elmkvistu (Rune Elmqvist). Prva operacija ugradnje Elmkvistovog pejsmejkera izvedena je 1958. godine, ali ureaj je izdrao samo nekoliko sati, pa su izvrene odreene izmene kako bi se pejsmejker usavrio. Pacijent Arne Larson (Arne Larsson) je preiveo operaciju i iveo je do 2001. godine. Jedina mana Elmkvistovog pejsmejkera jeste ta to je imao ogranieno napajanje (jedna vrsta radio antene omoguavala je baterijama da se dopune svake nedelje). Rune Elmkvist (19061996.) roen je u Lundu, u junoj vedskoj. Doktorirao je medicinu 1939. godine. Dok je jo bio student, zapoeo je rad na razvoju elektrokardiografske opreme i drugih medicinskih instrumenata. On je napravio prvi ugradivi pejsmejker , radei pod vostvom Okea Seninga (ke Senning), primarijusa i kardiolokog hirurga u Univerzitskoj bolnici u Solni. Elmkvist je prvo radio kao lekar (stairao je u Lundu), ali je kasnije gradio ime kao inenjer i pronalaza. Godine 1976, Rune Elmkvist dobija zlatnu medalju vedske kraljevske akademije za tehnoloke nauke. Umro je 1996. Godine u svojoj devedesetoj godini.

Slika 1 - Prvi ugradivi pejsmejker iz 1958. godine.

3

3. Francuski klju (skiftnyckel)

Johan Peter Johanson (Johan Peter Johansson) je vedski izumitelj ijoj kreativnosti i domiljatosti dugujemo postojanje dananjeg francuskog kljua. Rad na ovom izumu koji e mu kasnije doneti svetsku slavu, Johanson je zapoeo u svojoj radionici koja se zvala Enkpings Mekaniska Verkstad (Mehanika radionica u Enopingu). Nakon preseljenja u Enoping, on odluuje da zapone svoj posao, to e mu kasnije doneti jako mnogo uspeha. Ideju za francuski klju Johanson je dobio iz elje da ljudima olaka korienje ovog alata, i da ga uini efikasnijim. Hteo je da zameni ve postojee fiksne alate, koji su bili veoma nezgodni i teki za korienje. On je doao na ideju da kombinacijom navrtanja i zavrtanja napravi novi alat koji je zapravo imitirao pokrete same ljudske ake prilikom obavljanja istog posla, to je uz dodatak pokretne vilice znaajno olakalo njegovu upotrebu. Alat poinje da se prodaje 1980. godine pod imenom Bahco, to je naziv kompanije koja je otkupila prava i prva otpoela proizvodnju ovog izuma. Kompanija jo uvek radi, a do sada je proizvela preko 100 miliona primeraka ovog alata. Godine 1981. Johan i zvanino patentira svoj izum sa neto poboljanim dizajnom. U razliitim delovima Evrope mogu se uti razliiti nazivi za ovaj alat, pa je tako u nekim delovima engleski klju, u drugima francuski klju, ali u vedskoj, zemlji gde je nastao, zove se jednostavno prilagodljiv klju (skiftnyckel).

4. Rajsferlus (blixtls; dragkedja)

Gideon Sundbek (Gideon Sundbck) je roen 24. aprila 1880. godine u Jenepingu u vedskoj. Nakon studija u vedskoj, Sundbak se preselio u Nemaku, gde je studirao na Politehnikoj koli u Bingenu na Rajni. Godine 1905. emigrirao je u Ameriku, gde je poeo da radi u kompaniji Vestinghaus Elektrik u Pitsburgu, u Pensilvaniji. Svega 4 godine po dolasku u Ameriku, godine 1909, Sundbek se oenio Elvirom Aronson. Kako bi joj olakao muke koje je imala sa svojom obuom i aksesoarima, Sundbek je radi svoje ene poeo da radi na stvaranju rajsferlusa. Njegov rajsferlus nije bio prvi koji je ikada izumljen, ali je bio najfunkcionalniji i po izgledu i upotrebi najjednostavniji od svih dotadanjih. U poetku se rajsferlus zvao zatvara bez kukica, i kasnije je redizajniran kako bi bio pouzdaniji. Amerikanac Elias Hou (Elias Howe) je prvi patentirao izum koji je pretea rajsferlusa 1851. godine. U ovom prvom rajsferlusu, kukice su uivane direktno na materijal, jedna po jedna, i to runo. Ovu konstrukciju je kasnije usavravalo nekoliko ljudi, izmeu ostalih Vitkomb Dadson (Whitcomb Judson) 1893. godine, Piter A. Aronson (Peter A. Aronsson) 1906. godine i Gideon Sundbek (Gideon Sundbck) 1913. godine. Sundbekova ideja je bila da kukice privrsti za dva trake od tkanine koje bi se kasnije pomou maine za ivenje zaile za odelo ili neki drugi odevni predmet. Sundbekov izum je u amerikom zavodu registrovan 1917. godine. U poetku su se ovi rajsferlusi koristili na izmama i torbicama za duvan, a na odevnim predmetima postali su uestali u periodu Drugog svetskog rata.

5. ibica (tndsticka)
ibica je naprava za paljenje vatre pod kontrolisanim uslovima. Tipina savremena ibica se sastoji od drvenog tapia ili vrstog papira iji je jedan kraj omotan materijom koja se moe zapaliti pomou toplote izazvane trenjem, koja se postie trljanjem ibice o odgovarajuu povrinu. Gustaf Erik Pa (Gustaf Erik Pasch) bio je vedski pronalaza i profesor hemije roen 1788. godine. On je izumeo ibicu kakva se danas koristi u svetu jo 1844. godine. Paova ibica nije lakozapaljiva za razliku od fosforne ibice (sa belim fosforom na jednom kraju) koja se do tada koristila. Materija koja izaziva paljenje na Paovoj ibici (crveni fosfor), sa ibice je premetena na posebnu povrinu na kojoj se izaziva trenje to je u mnogome pojednostavilo i ubrzalo upotrebu ibice.

6. Tetrapak (TetraPak)
Izum blisko povezan sa ishranom i podjednako prisutan u svakodnevnoj upotrebi je tetrapak. Za dizajn prvog tetrapaka zasluan je Erik Valenberg (Erik Wallenberg), izumitelj koji je svoju naunu karijeru zapoeo ekajui da bude primljen na fakultet, kada mu je ponuen posao asistenta u laboratoriji. Poslovna ponuda stigla je od strane Okerlunda i Rausinga, lokalne firme za pakovanje hrane. Isto tako nenadano, postaje ef laboratorije, sa svega 28 godina, nakon to njegov menader odlazi sa te pozicije. Njegov tim potom dobija nareenje od vlasnika kompanije, Rubena Rausinga (Ruben Rausing), da osmisli i napravi pakovanje za mleko koje je efikasno, a opet dovoljno jeftino da se moe takmiiti sa postojeim sistemom distribucije mleka (u to vreme mleko se raznosilo u staklenim flaama). Valenberg je reenje problema video u tome da se koristi to manje raspoloivog materijala pri pakovanju mleka, i nakon niza neuspenih ideja, navodno bolestan od groznice, on dobija ideju da koristi samo jedan list papira u obliku cilindra, presavijenog sa dve razliite strane, formirajui tako matematiki tetraedar. Na taj nain omogueno je da pakovanja budu proizvedena od samo jedne rolne papira, sa minimalnim gubicima. Rausing na samom poetku nije bio ubeen, ali kako vreme odmie, on uvia potencijal ove ideje i prihvata je. Treba napomenuti i veliki praktini doprinos Harija Jerunda koji je osmislio mainu za proizvodnju prvih tetrapaka, omoguivi na taj nain realizaciju ove ideje. Rausing patentira tetrapak marta 1944. godine, otvarajui istoimeni ogranak u svojoj kompaniji, nakon ega je usledio veliki komercijalni uspeh.

7. Friider (kylskp)
Baltazar von Platen, Jon Tandberg i Karl Munters (Baltzar von Platen, John Tandberg, Carl Munters) je vedski trojac kome treba zahvaliti za razvoj friidera kakav danas poznajemo. Za vreme svojih studija na Kraljevskom institutu za tehnologiju, oni odluuju da iznajme sobu u kojoj e moi da rade neometano, sa idejom da naprave friider koji e biti jednostavan za upotrebu, i bez dodatnih delova. Naunici u zanosu imali su obiaj da rade po celu no, potom izostajui ponekad i sa predavanja na fakultetu. Na tom putu su imali dosta tehnikih problema, ali su ih uspeno prevazili genijalnom idejom da proces absorpcije iskoriste tako da transformiu toplotu u hladnou, i sve to na bazi gasa. Da bi dalje razvijali i reklamirali svoj proizvod, osnovali su kompaniju AB Artic 1923. godine u kojoj je otpoeta proizvodnja prvog takvog friidera. Friider je dalje naiao na interesovanje kompanije Waren-Green, ali su, umesto brzog pristanka, pronalazai ponudili svoj proizvod jo jednoj kompaniji to je za ono vreme bio jako hrabar potez. Kompanija se zvala Electrolux, i upravo ona je otkupila njihovu fabriku, kao i sam proizvod, i 1925. godine predstavila tritu prve friidere.

8. Trostruko uvreni sigurnosni pojas (skerhetsblte; blte; bilblte)

Trostruko uvreni sigurnosni pojas je vedski izum koji je promenio svet spreavajui ozbiljnije povrede tokom saobraajnih udesa. Izumeo ga je Nils Bulin (Nils Bohlin) 1959. godine, tada zaposlen u kompaniji Volvo. Bulin je dokazao uinkovitost pojasa sprovodei studiju koja je obuhvatala preko 28 hiljada saobraajnih udesa u vedskoj (nijedan uesnik saobraajnog udesa koji se vezao pojasom nije bio ozbiljno povreen pri brzini manjoj od 95 km/h ako bi putniki prostor ostao netaknut). Prvi automobil u koji su ugraeni trostruko uvreni pojasevi bio je Volvo PV 544 predstavljen 13. avgusta 1959. godine. Meutim, prvi auto u koji su poeli fabriki da se ugrauju trostruko uvreni pojasevi kao standardna oprema bio je Volvo 122 iz 1959. godine, iako je u svojoj prvoj verziji iz 1958. godine kao standardni deo sadravao dvostruko uvreni pojas. Pre nego to je izumeo trostruko uvreni pojas, Bulin je radio na usavravanju izbacivog sedita u kompaniji Saab. Pre Bulinovog izuma, u automobilima su se koristili samo dvostruko uvreni pojasevi, a jedino su se vozai vezivali. Prednost novog, Bulinovog pojasa u odnosu na stari, dvostruko uvreni, bila je to to su novi pojasevi osiguravali i gornji i donji deo tela, dok su dvostruko uvreni osiguravali samo donji deo. Kompanija Volvo je izum svog inenjera uinila dostupnim i drugim proizvoaima automobila kako bi se poveala bezbednost svih uesnika u saobraaju i smanjio broj povreenih i poginulih u saobraajnim udesima. Otkako je zvanino predstavljen, pa sve do danas, procenjuje se da je trostruko uvreni pojas spasio preko milion ivota.

9.Termometar (termometer)
Na prvi pogled, moe nam se initi da uz ovaj pojam neizostavno ide i ime Celzijus, ali to nije oduvek bilo tako. Stepen celzijusa kao naziv za osnovnu jedinicu temperature formalno je usvojen 1948. na sastanku Generalne konvencije za tegove i mere, sa simbolom C. To je uinjeno u ast Andersa Celzijusa (Anders Celsius), vedskog izumitelja koji je znaajno doprineo ustanovljenju jedinstvene temperaturne skale. Svoje interesovanje za problematiku merenja, naroito temperaturnih merenja, Celzijus je iskazao jako rano. Jo za vreme studiranja asistirao je profesoru astronomije u meteorolkim posmatranjima, i nije mu promakla injenica da je postojalo mnogo razliitih varijanti termometara. Celzijus je stoga krenuo da radi na vlastitoj skali kojoj je dodelio sledee dve kljune take: 100 C za kljuanje vode, i 0 C za zamrzavanje vode. On je bio prvi koji je sproveo sistematsko istraivanje obe od ovih taaka, koje je objavio u svojim novinama pod nazivom Observationer om tvnne bestndiga grader p en thermometer ili u prevodu Zapaanja o dve konstantne take na termometru . Pritom je utvrdio nezavisnost take zamrzavanja od geografske irine na kojoj se nalazi, kao i od atmosferskog pritiska, a takoe i povezanost take kljuanja sa pritiskom, do te mere precizno da se poklapa sa savremenim podacima. Uz kasnije okretanje ovih vrednosti od strane Karla Lineusa, zbog praktinih merenja, ova skala ostala je u upotrebi do dana dananjeg.

10. Propeler za brod (propeller)

Svi izumi i njihovi iyumitelji koje smo do sada pominjali, naili su na dobar odziv, pre svega u svojoj zemlji, a potom i ire. Medjutim, sledei izumitelj je naiao na neodobrovanje svog izuma, koji je prvobitno videlo Ministarstvo ratne mornarice, i odbilo ga. Re je o propeleru za brod vedskog izumitelja Jona Eriksona (John Eriksson). Za razliku od svojih prethodnika, Eriksonov propeler sastojao od ukupno dva takva dela koja su se okretala u razliitim pravcima (raniji modeli propelara su se sastojali od samo jednog dela koji se okretao). Ovaj izum prvobitno je patentiran maja 1836. godine, i nakon neuspene saradnje za Ministarstvom ratne mornarice, Erikson stupa u kontakt sa amerikim kapetanom Robertom Stoktonom, to e kasnije doprineti tome da ovaj izumitelj odlui da se preseli u Ameriku. Stokton ohrabruje Eriksona da svoj izum donese u Sjedinjene Amerike Drave, a takoe ga podstie dalje u njegovom radu, zaduivi ga da mu dizajnira propeler za porobrod. Rad na brodu trajao je tri godine, i uprkos neslaganjima koja su nastupila u odnosu ove dvojice, brod je uspeno zavren, i Eriksonov propeler ovde doivljava svoju punu primenu. U to doba su se prilikom upravljanja broda jo uvek koristila i vesla, osim propelera. Vremenom, primat nad ovim nainom upravljanja preuzima novi propeler, pre svega zahvaljujui svojoj efikasnosti, kompaktnosti i manje sloenom prenosu elektrine energije u sistemu, kao i smanjenju osetljivosti na oteenja (posebno tokom borbe), to je za Eriksona predstavljalo veliki uspeh.

11. Skajp (skype.com)

Skajp (skype) je mrea i istoimeni program koji prua uslugu internet-telefonije. Korisnici programa mogu besplatno meusobno da priaju preko mree, a program prua i uslugu pozivanja i primanja poziva sa standardnih telefonskih brojeva koja se dodatno naplauje. Za nastanak i razvoj skajpa moemo zahvaliti veaninu Niklasu Zenstremu (Niklas Zennstrm) koji je 2003. godine zajedno sa Dancem Janusom Frisom (Janus Friis) osmislio itav sistem i nain funkcionisanja programa, ali softver nisu razvili oni ve trojica Estonaca (Ahti Heinla, Prit Kasesalu i Jan Talin) koja su zajedno sa njima dvojicom radila ne drugom projektu. Prva javna verzija skajpa, predstavljena je javnosti u avgustu 2003. godine.

Slika 2 Prve vedske ibice.

Slika 3 Erik Valenberg sa prvim tetrapakom (svojim izumom).

Slika 4 Rajsferlus Vitkomba Dadsona iz 1893. Godine.

Slika 5 Rajsferlus Gideona Sundbeka iz 1913. godine

12. Rezime
Svi ovde navedeni izumi nisu jedini izumi veana koji su uticali na ceo svet. Zbog nae ogranienosti u broju strana, morale smo da se da se ograniimo na samo neke od njih, ali valja spomenuti da su vedski izumi i: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Usisiva (dammsugare) Micro IP - koristi se u kreditnim karticama, kljuevima za automobile... Kugluni leaj (kullager) u mehanizmima maina Dinamit (dynamit) Monitor sa ravnim ekranom (plattskrm) tedljiva sijalica (lysrrslampa; lgenergilampa) Globalni pozicioni sistem (GPS) Visokonaponski sistem za prenos jednosmernom strujom (hgspnd likstrm ; HVDC)

Zanimljivo je da ni u jednom navedenom vedskom izumu koji je spomenut ovde, nisu uestvovale ene. Ta injenica se moe objasniti time to je enama u vedskoj omogueno da pohaaju tehnike fakultete tek od 1921. godine. ene postaju aktivni i bitni izumitelji uporedo sa mukarcima od sredine XX veka, ali sa ne tako znaajnim izumima kakvi su ve ovde navedeni. Sve u svemu, bili mukarci ili ene, veani su ti kojima treba zahvaliti za sve ove izume bez kojih veliki broj ljudi danas ne bi mogao da zamisli svoj ivot.