Gordana Stojakovi

Svetlana Kresoja

VODI ZA
LJUBITELJE
ALTERNATIVNIH
TURA

Turistika organizacija
Grada Novog Sada
 St. Petersburg

Glasgow

Prague
Paris

Munich Bratislava
Vienna
Zurich Budapest
Szeged Arad
Zagreb Osijek Timisoara
Banja Novi (Ovsenica)
Nice Luka Sad

Rome
Skoplje
Bitolj
Thessaloniki
 Gordana Stojakovi i Svetlana Kresoja

ENSKA IMENA
NOVOG SADA

VODI ZA
LJUBITELJE
ALTERNATIVNIH
TURA

Turistika organizacija Grada Novog Sada

Novi Sad, decembar 2014

 Izdava: Turistika organizacija Grada Novog Sada
Za izdavaa: Branislav Kneevi
Tekst: Gordana Stojakovi i Svetlana Kresoja
Recenzija: ore Srbulovi
Lektura i korektura: Ivana Bolf-Labudovi
Dizajn, portreti znamenitih ena, mapa i priprema za tampu:
Mirjana Isakov
Fotografija na koricama: Ivana Bolf-Labudovi
tampa: GRAFOmarketing, Novi Sad
Tira: 2000
CIP -
,

929-055.2(497.113 Novi Sad)"18/19"

,
enska imena Novog Sada : vodi za ljubitelje
alternativnih tura / Gordana Stojakovi, Svetlana Kresoja ;
[portreti znamenitih ena Mirjana Isakov]. - Novi Sad :
Turistika organizacija Novog Sada, 2014 (Novi Sad :
Grafomarketing). - 72 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira 2.000. - Bibliografija.

ISBN 978-86-88855-11-2
1. , []
a) - - 19-20. . -
COBISS.SR-ID 294407943

ISBN 978-86-88855-11-2
Zabranjeno je preuzimanje portreta.
Zabranjeno je preuzimanje teksta bez dozvole autorki.

Novi Sad, decembar 2014

 Gordana Stojakovi

O znamenitim
Novosaankama

Cilj istraivakog projekta enska imena Novog Sada, raenog tokom

2014. je da podseti na biografije jednog broja ena koje su ostavile trag u
kulturnoj, politikoj i privrednoj istoriji Grada Novog Sada, obelei kue u
kojima su ivele i prui informacije o njihovim grobnim mestima, ukoliko
postoje.
Istoriji ena se u dominantnom istorijskom diskursu nije pridavala pa-
nja jer je u fokusu bila dogaajna i politika istorija kojom su dominirali
mukarci. ene su tek sredinom 19. veka izborile pravo na pristup uni-
verzitetima, to je omoguilo da se kvalifikuju za mnoga zanimanja i tako
izau iz obrasca koji je uglavnom bio mogu, a to je egzistencija kroz brak.
kolovanjem, a zatim i politikim pravima koje su Vojvoanke (za kratko)
izborile 1918, ene su postale vidljive u javnoj sferi dajui tako doprinos
optem napretku Novog Sada. Potpunu ravnopravnost ene u Vojvodini
izborile su u socijalistikoj Jugoslaviji kada je ideoloki, zakonski i finan-
sijski (plaeno poroajno odsustvo, obdanita, besplatno kolstvo i zdrav-
stvo, penzioni sistem...) podran projekat ravnopravnosti ena u svim
sferama ivota i rada.
Istorija grada nije samo zapisana u udbenicima ve i u prostorima u ko-
jima traje na ivot. Imena ulica, trgova, kola, nagrada, zatim biste i spo-
menici takoe govore o istorijskim tokovima, o kojima uimo neposredno,
jer postaju deo naeg identiteta kroz ime ulice u kojoj ivimo, ime kola
koje smo pohaali... Zato je vano da grad ima enska imena koja i na taj
nain neposredno svedoe o rodnom aspektu brige za kulturnu batinu.
Projekat Znamenite ene Novog Sada, ostvaren u periodu 1999-2010, na
enskim studijama i istraivanjima u Novom Sadu skrenuo je panju jav-
nosti na preko ezdeset ena koje su svedoile o vanom iskoraku ena u

3
 javnu sferu. Na osnovu istraivanja i uz podrku ena u politikim struk-
turama Novi Sad, je preteno novim ulicama, dao vie desetina enskih
imena. Tako su novosadske ulice imenovane u ast: pijanistkinje Jovanke
Stojkovi, borkinje za enska prava Savke Suboti, dobrotvorke Jelene
Kon, knjievnice Erebet Berek, dobrotvorke i pedagokinje Darinke
Gruji... a trg ispred zgrade Matice srpske dobio ime po Mariji Trandafil,
dobrotvorki koja je zdanje i podigla. Pre par godina je tek izgraena, naj-
modernija kola u novosadskom naselju Veternik dobila naziv po dobro-
tvorki Mariji Trandafil.
Ipak, i pored toga to sve vie ulica, trgova i kola dobija enska imena ne
moe se zaobii injenica da se uglavnom radi o prostorima na periferiji
grada. Osim komunistkinja (Vera Pavlovi, Grozda Gajin, Olga Petrov,
Sonja Marinkovi, Klara Feje i Lilika Bem) samo su glumice Draga Spasi,
Milka Grgurova, knjievnica Milica Stojadinovi Srpkinja i dobrotvorka
Marija Trandafil dobile ulice u centru grada i na Limanu I. Veina ena
koje su pripadale graanskoj intelektualnoj eliti danas ive na (u): Slanoj
Bari (Anica Savi Rebac, Erebet Berek, Mileva Simi), Veterniku (Savka
Suboti, Judita algo), Vidovdanskom naselju (Sofija Vuji), Adicama
(Draga Dejanovi), Klisi (Draginja Rui, Milka Markovi...), u prostori-
ma koji nisu bili deo grada u vreme kada su one ivele. Centralno mesto
su preteno dobile revolucionarke komunistkinje, to je u skladu sa ide-
olokom matricom socijalistike Jugoslavije, da je ena ravnopravna sa
mukarcem u svim segmentima ivota i rada. Perifernost enskih pozicija
se u svim drugim istorijskim periodima vidi po odabiru enskih uloga.
Tako se u strukturi gradskih prostora danas najee itaju sledee enske
uloge: glumica, knjievnica i dobrotvorka. Vie od treine svih enskih
uloga pripada znamenitim enama iz sfere umetnosti: glumice, slikarke
i knjievnice. Komunistkinjama pripada etvrtina svih ulica imenovanih
po znamenitim enama, a dobrotvorkama desetina.
Perifernost enskih pozicija, i danas vidljiva u strukturi gradskog prosto-
ra, odraava i perifernost u odnosu na poloaj u istoriji i kulturi, ali i u
odnosu na aktuelnu strukturu moi. Iitavanje perifernosti u odnosu na
rod sa jedne strane i drutvenu strukturu sa druge strane aktuelna je mera
vrednovanja mesta i dometa enskog individualnog i kolektivnog razvoja
i ostvarenja sada i ovde.

4
Nastavak inicijative u vezi sa imenovanjem ulica po znamenitim
Novosaankama je obeleavanje kua znamenitih ena u Novom Sadu,
kao i postavljanje spomenika ili bista gde je to mogue. U prvoj fazi ovog
projekta predlog je da se obelee kue sledeih znamenitih Novosaanki,
a gde to nije mogue, stave spomen obeleja u ulicama koje su po nji-
ma nazvane: Judita Horovic(17871857), Ljubica Obrenovi (17881843),
Marija Trandafil (18161883), Dafina Natoevi (18301911), Savka Suboti
(18341918), Sofija Vuju (18511921), Milka Markovi (18691931),
Milica (18541881) i Anka (18551923) Ninkovi, Adel Nemeanji
(18571933), Mileva Simi (18591946), Milica Tomi (18591944), Jelica
Belovi-Bernadikovska (18701946), Erika Miatek (18721951), Mileva
Mari-Ajntajn (18751948), Darinka Gruji-Radovi (18781958), Jelena
Kon (18831942), dr Ketrin Stjuart Mekfejl (18871974), Anica Savi-
Rebac (18921953), dr Nada Mici-Pakvor (18991969), Erebet Berek
(19041971), dr Ana Cimer (19061967), Sonja Marinkovi (19161941),
Grozda Gajin (19201941), Vera Pavlovi (19211945), Klara Feje
(19211943), Livija (Lilika) Bem (19191941) i Judita algo(1941-1996).
Projekat je zamiljen tako da rezultat rada prve faze bude publika-
cija koja e sadrati kratke biografije znamenitih ena, zatim pred-
log teksta koji treba napisati na memorijalnim tablama koje treba
postaviti na kue1 i ustanove u kojima su ivele i radile znamenite
Novosaanke ili na ulice koje su po njima imenovane. Publikacija ima za
cilj da da informacije i o grobnim mestima znamenitih ena Novog Sada.
Budui da nismo bili u mogunosti da obezbedimo prava za objavljivanje
svih fotografija dugujemo zahvalnost Mirjani Isakov koja je nacrtala sve
portrete odabranih ena iji su likovi poznati. Publikacija sadri i mapu
grada na kojoj su oznaene kue i ulice i time se ostvaruje turistika va-
lorizacija projekta, jer se publikacija moe koristiti kao svojevrstan vodi
kroz Novi Sad.

1
Preteno se radi o kuama pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika kulture Grada
Novog Sada.

5
 Svetlana Kresoja

Gde su ivele i
umrle znamenite
Novosaanke
Mnoge znamenite ene Novog Sada nisu svojim roenjem dobile status
Novosaanke, ali su svojim radom i ugledom svakako zasluile da se
nau u kolu zaslunih graanki Novog Sada. Neke od njih su ceo svoj vek
provele u Novom Sadu, roene su i umrle u njemu, a neke na alost poi-
vaju u drugim gradovima, daleko od mesta u kom su ostvarile sopstveni
san. Za nas su podjednako vane ene koje su roene u Novom Sadu, kao
i one koje su u njega dole donevi sa sobom sve svoje vrednosti koje e
nastaviti da razvijaju u ovom gradu.
Mesta na kojima su ivele i radile su za nas takoe veoma vana jer su to
mesta koja su svedoci istorije. Jo uvek postoje prozori sa kojih su one gle-
dale i vrata na koja su ulazile u svoje kue. A to je velika vrednost na koju
ne bismo smeli da ne obratimo panju. Da bismo mogli ponekad zastati
pored tih mesta i setiti se ovih izuzetnih ena, u daljem tekstu navodimo
adrese na kojima su ivele, radile, ili umrle. Nadamo se da e svaka od
ovih kua uskoro imati na svojoj fasadi i tablu koja e nas podseati da su
to kue u kojima su ivele ene koje su doprinele razvoju kulture, nauke
i privrede naeg grada. Bilo bi lepo imati mogunost da se zaviri, bar na
trenutak u prostorije u kojima su ivele i stvarale i da to budu spomen-
sobe koje bi se uredile onako kako je bilo za njihovog ivota.
Nakon istraivanja biografija poznatih Novosaanki moemo dati bar do-
nekle uvid u adrese na kojima su ivele, radile i umrle. itaocima e biti
jasno da samo mali broj ovde izabranih ena ima spomen-obeleje, a da
je veina ostala uskraena za seanje i da sasvim olako prolazimo pored
njihovih kua i ulica u kojima su ivele i ne slutei njihov znaaj. Ovim
tekstom elim da ukaem na vanost obeleavanja njihovih kua, na va-
nost postavljanja bista, spomenika i spomen ploa u njihovu ast kako bi

6
se i nekim buduim generacijama omoguilo da se upoznaju sa ivotom i
radom znamenitih ena Novog Sada.

Foto: Ivana Bolf-Labudovi

7
 JUDITA HOROVIC
(17871857)
je roena u Novom Sadu u trgovakoj porodici Horovic. Nekoliko lano-
va ove ugledne porodice bilo je krajem 18. i poetkom 19. veka u Odboru
Jevrejske optine u Novom Sadu to je znailo da su, u okviru autonomije
jevrejske zajednice, uticali na svakodnevni ivot novosadskih Jevreja. U
tako uglednoj porodici Judita Horovic je sigurno dobila solidno obrazo-
vanje, ali pokazae se kasnije i mogunost da bude upuena u trgovake
poslove svoje porodice. ene tada nisu ravnopravno sa mukarcima ue-
stvovale u drutvenom i privrednom ivotu, pa se pojava Judite Horovic
kao samostalne trgovkinje vlasnice trgovine poetkom 19. veka moe
smatrati presedanom.
Uspenost njenog privrednog preduzea je verovatno uzrok injenici da
se njeno, jedino ensko ime, nalazilo u popisu glaveina novosadskih je-
vrejskih porodica iz 1844, uz napomenu da je trgovkinja prehrambenom
robom. Za Juditu Horovic vezan je i vaan dogaaj u vezi sa borbom za
javni rad ena. Ona je sa grupom istomiljenica u martu 1848, a posred-
stvom Jevrejske novosadske optine, predala Magistratu zahtev za osni-
vanje prve enske organizacije u gradu. Namera je bila da organizacija
okupi Jevrejke koje bi se, mimo drutva Hevra Kadia, starale o siroma-
nim i bolesnim ljudima pre svega iz sopstvene zajednice. U to vreme bilo
je uobiajeno da se svaka verska ili nacionalna zajednica stara o sopstve-
nim lanovima, ali nije bilo uobiajeno da se formiraju posebne enske or-
ganizacije u tu svrhu. Magistrat je odbio zahtev za osnivanje prve enske
organizacije u Novom Sadu. Novosadsko izraelitsko dobrotvorno en-
sko drutvo, po zamisli Judite Horovic, osnovae novosadske Jevrejke
1876. Bie to prvo novosadsko ensko udruenje, koje e kontinuirano
raditi do II svetskog rata.
Judita Horovic (17871857) prva je samostalna novosadska preduzetnica
i prva ena koja je 1848. podnela zahtev za osnivanje posebne enske
organizacije u Novom Sadu.
G.S.

8
Judita Horovic je ivela u dananjoj ulici Pap Pavla, a trgovina koju je vo-
dila nalazila se u Jevrejskoj ulici. Sahranjena je na Jevrejskom groblju, na
grobnom mestu I/04-196. Na ovoj parceli se nalaze stari grobovi i spome-
nici od kamena. Teko je tano utvrditi koji je njen spomenik jer su usled
starosti spomenika koji se nalaze na ovoj parceli slova jedva vidljiva. Ne
postoji ni jedno spomen obeleje posveeno Juditi Horovic. Predlog je da
se na zgradi Jevrejske optine u Novom Sadu postavi tabla koja e podse-
ati na ovu znamenitu Novosaanku.
S.K.

Sinagoga i deo Jevrejske ulice sa zgradom Jevrejske optine u Novom Sadu

Foto: G. Stojakovi

9
 LJUBICA OBRENOVI
(17881843)
je roena u Srezojevcima u porodici
Vukomanovi. Za Miloa Obrenovia, potonjeg
vou Drugog srpskog ustanka, a zatim i kneza
Srbije, udala se u godini kada je zapoeo Prvi
srpski ustanak protiv Turaka. Kum na venanju
je bio Karaore, vod Srba tokom Prvog srp-
skog ustanka. Rodila je osmoro dece od kojih
ju je troje nadivelo: Perka, Savka (Jelisaveta) i
Mihajlo, potonji srpski knez. Brak sa Miloem
Obrenoviem je bio pun iskuenja, razoarenja i
ponienja. Istorija belei da je ubila Petriju i po-
kuala da ubije Stanku, javne ljubavnice svog
mua. Od gneva kneza Miloa spasla ju je trudnoa, a jo vie beg u rodno
selo. Od tog dogaaja knez Milo je za Ljubicu Obrenovi odredio da ne
boravi sa njim u istom konaku. Od svih Ljubiinih konaka danas je najpo-
znatiji onaj beogradski.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka Ljubica Obrenovi je sa decom ostala
u Srbiji skrivajui se od turske odmazde naredivi slugi da ih sve pobije
u sluaju da ih Turci nau. Njena lina hrabrost se nije oitovala samo u
injenicama da je umela da barata orujem, da je bila snaan oslonac svo-
joj deci, porodici Vukomanovi i kada je to mogla Karaorevoj udovici,
ve i u tome to je jedina umela da ohrabri mua vou Drugog srpskog
ustanka u trenucima malodunosti.
Osim brige o deci i brojnoj porodici knez Milo je Ljubici Obrenovi po-
veravao i neke upravne i diplomatske poslove. Tako je bila zaduena
za porez kada knez nije bio prisutan, upravljala kneevim dobrima u
Poarevcu, a 1834. tokom diplomatske misije u Vidinu uspela je da isho-
duje osloboenje Andrije Genia iz turskog zatvora. O njenom boravku u
Bukuretu s potovanjem je pisala knjievnica Dora d`Istria. Postoje poda-
ci da je bila ukljuena u politika previranja u Kneevini Srbiji pridruivi
se ustavobraniteljima koji su eleli da ogranie vlast kneza Miloa i koji
e uspeti da ga proteraju iz zemlje. Zna se da je Ljubica Obrenovi bila
upoznata sa Miletinom bunom (1835), pobunom u Poarevakom okru-

10
gu (1840), ustankom u Nikom sandaku (1841). Jedno vreme je podr-
avala mua u nastojanju da on ponovo doe na vlast, olakavajui tako
nastojanja protivnika dinastije Obrenovia da i kneza Mihajla proteraju iz
Srbije 1842. Sa njim je dobrovoljno u izgnanstvo otila i Ljubica Obrenovi.
Preavi u Habzburku monarhiju prvo se nastanila u Zemunu gde je pri-
kupljala, stvarala i upravljala fondovima za politiko delovanje u korist
Obrenovia. Austrijske vlasti su joj odredile Novi Sad kao mesto stanova-
nja da bi spreile njeno uplitanje u politiki ivot Kneevine Srbije. Smrt je
prvu kneginju moderne Srbije zatekla u Novom Sadu iji su je stanovnici
sveano i sa potovanjem ispratili do manastira Kruedol, gde je sahranje-
na. Jedna od prvih humanitarnih enskih organizacija kod Srba imenova-
na je po njoj.
Ljubica Obrenovi (17881843), prva kneginja moderne Srbije kratko vre-
me je ivela i umrla u kui za koju se pretpostavlja da se nalazila na ovom
mestu.
G.S.
Ljubica Obrenovi je u Novi Sad dola u martu 1843. Dok je boravila u
Novom Sadu, prema nekim izvorima, ivela je u kui koja je je bila u staroj
Jevrejskoj ulici u dvoritu potonje Adamovieve palate (sruene prilikom
gradnje pozorita, 19791980). Ta kua je uklonjena jo 1955, kada je ta-
danji restoran Pali otvarao svoju batu. To je prostor neposredno uz
Apolo centar (prema SNP). Kneginja Ljubica Obrenovi umire nakon
samo par meseci boravka u Novom Sadu, na rukama kneza Mihajla, koji
je tvrdio da mu je majka otrovana. Odustalo se od ideje da bude sahranje-
na u porti Saborne crkve, ili na Jovanovskom groblju, pa je porodica reila
da je sahrani u manstiru Kruedol. Prilikom ispraaja zvonila su zvona sa
svih crkava u Gradu (i katolikih i protestantskih, ne samo pravoslavnih).
Sprovod je bio ogroman, telo je preko noi bilo izloeno u Sabornoj crkvi,
nosili su se silni barjaci, ripide i krstovi. Ogroman broj ljudi je, to kolima,
to peke iao u povorci za Kruedol. Na mestu gde se, prema drugim
istraivanjima, nalazila njena kua u Zmaj Jovinoj 5, nema obeleja koje bi
posvedoilo o tome da je ova izuzetna ena svoje poslednje dane provela
u Novom Sadu. Zato ga treba postaviti.
S.K.

11
 Kua u Zmaj Jovinoj 5

Foto: G. Stojakovi

12
 MARIJA TRANDAFIL
(18162 1883)

je roena u Novom Sadu u bogatoj novo-

sadskoj porodici Popovi. Rano je ostala
bez roditelja a staratelji, roaka porodica
Hadi-Kiri Nikolia, je udaju za njihovog
knjigovou Jovana Trandafila. Ona je tada
imala nepunih esnaest, a on etrdeset godi-
na. Imali su dvoje dece Kostu i Sofiju koji su
umrli u ranom uzrastu. Miraz koji je Marija
unela u brak posluie Jovanu Trandafilu da
se brzo obogati, stekne radnju i dve kue u Osijeku od ijih e se prihoda
kasnije izdravati novosadska i osjeka bolnica.
Prvi testament suprunici su napravili 1860. Posle muevljeve smrti 1863.
Marija Trandafil se sudskim putem izborila za upravu nad pokretnom i
nepokretnom imovinom. Sticala je i uveavala kapital formirajui nova
zavetanja menjajui prvobitni zajedniki testament. Meu njenim zave-
tanjima najznaajnije je Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravo-
slavnu siroad u Novom Sadu gde se danas nalazi sedite Matice srpske
i Biblioteka Matice srpske. Zavetanje je uvedeno u ivot 1926. kada je pri-
milo prve pitomce u zgradu koja je izgraena 1912. po projektu Momila
Tapavice. Matica srpska se u zgradu uselila 1928. a sirotite je premeteno
na Sajlovo. Jo jedan izvanredan legat Marije Trandafil je Zaklada Marije
Trandafil za novosadske gimnazijske ake koja je za cilj imala obezbe-
ivanje uenikih stipendija pod patronatom Novosadske Velike Srpske
Gimnazije.
To nije bila jedina prilika kojom je Marija Trandafil pomagala darovitu ili
siromanu decu, ali i novosadsku sirotinju. Zna se da je u vreme velike
gladi hranila novosadsku sirotinju bez obzira na naciju ili veru i da je iz
temelja obnovila i dala da se opremi novosadska Jermenska crkva koja je
pripadala katolikoj zajednici.
2 Podatak o datumu roenja preuzet je iz knjige Luke Jocia Tridesetogodinje ugodne i
neugodne uspomene 1854-1884, jer se Luka Joci poziva na svojerune njene zabele-
ke i daje podatak da je roena 25. decembra 1816. licem na rimski Boi .

13
 Matica srpska i Novosadska crkvena optina Srpske pravoslavne crkve
bile su batinici znaajnih zavetanja Marije Trandafil. U trenutku njene
smrti vrednost zavetane imovine u dobrima i novcu iznosila je 700.000
forinti. U knjizi Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina
narodna umjetnost do danas (Sarajevo 1913) zapisano je da je vrednost zave-
tanja iznosila 1.400.000 forinti. Posebnu panju Marija Trandafil posve-
ivala je novosadskoj Nikolajevskoj crkvi starajui se za njenu obnovu i
odravanje. U toj crkvi su pokopani Sofija, Kosta, Jovan i na kraju Marija
Trandafil. Poslednjih godina Novi Sad se oduio velikoj dobrotvorki tako
to je trg na kome se nalazi sedite Matice srpske u blizini Nikolajevske
crkve nazvan po njoj kao i najmodernija novosadska osnovna kola u
Veterniku.
Marija Trandafil (18161886) najvea dobrotvorka u Srba ostavila je
srpskom narodu i Novom Sadu zavetanja ija je vrednost 1913. bila
1.400.000 forinti.
G.S.
Marija Trandafil je roena u Novom Sadu u kui na uglu Paieve i
Grkokolske. Danas je to Paieva broj 11. Na zaobljenom uglu iznad bal-
kona ove kue nalazi se ikona Sv. Apostola Petra i Pavla, po kojoj je kua
nazvana Kod ikone. ivela je u Zmaj Jovinoj ulici broj 16, sa suprugom
Jovanom, gde je i umrla. Posle njene smrti, s obzirom da nije imala di-
rektnih potomaka, kuu su nasledili sinovi njenog brata i u njoj otvorili
tampariju. Sahranjena je zajedno sa suprugom i rano preminulom decom
sinom Kostom i erkom Sofijom u Nikolajevskoj crkvi iju su obnovu za
svog ivota Trandafili pomagali. U samoj crkvi, sa leve strane nalazi se
tabla koja svedoi da ovde poivaju Kosta, Sofija, Jovan i Marija Trandafil.
U vlasnitvu Marije Trandafil bile su kue u Zmaj Jovinoj ulici 8, 16 i 17,
Paievoj 11, Dunavskoj 16 i Miletievoj 17, koje je ostavila kao zadubinu
pored zavetanja u zemlji i novcu. Na ovim kuama ne postoje spomen
ploe. U zgradi Matice srpske u ulaznom holu je 2002. postavljena bista
Marije Trandafil, rad vajara Lasla Silaija.
S.K.

14
Kue u Paievoj 11,
Zmaj Jovinoj 16 i
Nikolajevska crkva

Foto: G. Stojakovi

15
 DAFINA (NANA) NATOEVI
(18301911)
je roena u porodici novosadskog advoka-
ta i jedno vreme gradonaelnika, Grigorija
Jovia. Od udaje za dr ora Natoevia, le-
kara i reformatora srpskih kola u Ugarskoj,
nala se u sreditu kulturnih i politikih de-
avanja novosadskih, pa i vojvoanskih Srba.
Nana Natoevi je imala znaajnu ulogu u
osnivanju prve enske organizacije u Novom
Sadu 1867. za koju je lino u Beogradu od kne-
za Mihajla pribavila 500 dukata. Kako su se Srpkinje u toj prvoj enskoj or-
ganizaciji oseale podreeno, ene oko Nane Natoevi osnovale su 1880.
Dobrotvornu Zadrugu Srpkinja Novosatkinja u kojoj je Nana Natoevi
bila potpredsednica da bi posle 25 godina zadrunog rada bila nagraena
i poasnim lanstvom. Ona je bila jedna od deset Novosaanki koje su na
inicijativu Savke Suboti od srpskog Narodno-crkvenog sabora zahtevale
osnivanje Srpske vie devojake kole. Posle smrti ora Natoevia bi-
blioteci ove kole poklonila je 4000 knjiga.
Nana Natoevi je zasluna za osnivanje filijale Crvenog krsta u Novom
Sadu 1875. Za vreme Srpsko-turskog rata (18761877) u njenoj kui
Novosaanke su pripremale zavoje i skupljale novane priloge za srp-
sko stanovnitvo pogoeno ratom. Meu dobrotvornim akcijama koje je
inicirala ili je u njima uestvovala najznaajnije su: pomo poplavljeni-
ma u Segedinu (1879) i postradalima u poaru u Sarajevu (1879). Nana
Natoevi je sama prikupila 157 dukata i 5 foriniti za tampanje Zmajeve
pevanije.
Dafina Nana Natoevi (18301911) je bila dobrotvorka i jedna od osniva-
ica Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja .
G.S.

16
Dafina Nana Natoevi stanovala je u dananjoj Paievoj broj 7 sa su-
prugom dr orem Natoeviem. Na kui ne postoji obeleje. Dafina
Natoevi nema spomenik, bistu, niti spomen plou. Sahranjena je na
Uspenskom groblju, grobno mesto V/01-011. U ovoj grobnici sahranjena
je sa suprugom. Spomenik je zatien, a drugih spomen obeleja, kao ni
ulicu, Dafina Natoevi nema. Predlog je da se spomen ploa koja e pod-
seati na Dafinu Natoevi postavi na kui u Paievoj 7.
S.K.

Kua u Paievoj 7 (kuni broj i dvorina strana). Spomenik na Uspenskom groblju

Foto: G. Stojakovi

17
 SAVKA SUBOTI
(18341918)
je roena u uglednoj novosadskoj trgo-
vakoj porodici Polit. Kao sedamnaesto-
godinjakinja se 1851. udala za advokata,
knjievnika i politiara, Jovana Subotia,
jednog od najznaajnijih prvaka kulturnog
i politikog ivota Srba u Habzburkoj
monarhiji u 19. veku. Savka Suboti se za-
lagala za kvalitetno obrazovanje devojaka
i zato je bila na elu akcije za otvaranje srp-
skih viih devojakih kola koje su otvore-
ne 1874. u Novom Sadu i Panevu i 1875.
u Somboru.
Meu najvee zasluge u javnom prostoru je njen program ekonomskog
osnaivanja ena na selu kroz razvoj domae industrije, a to je znailo da
se vetina prerade vune, tkanja, veza, pletenja kapitalizuje tako to su se
proizvedeni ilimi, srpsko platno i vez prilagodili potrebama trita i tako
osvojili svet. O tim uspesima Savke Suboti svedoile su nagrade na svet-
skim izlobama meu kojima je i nagrada na Pariskoj izlobi 1900.
Savka Suboti je bila prva predsednica Srpskog narodnog enskog saveza
i Kola srpskih sestara, a zbog zasluga na planu borbe za enska prava
gotovo sva srpska enska udruenja izabrala su je za poasnu lanicu.
Njen uticaj je bio velik i u evropskom okviru. Poznato je da je saraivala
sa Keri epmen Ket3, Rozikom vimer4 a dok je Savka Suboti bila lider-
ka Srpskog narodnog enskog saveza i sa Bertom Papenhajm5. Na poziv

3
Osnivaica i predsednica Meunarodne alijanse za ensko pravo glasa (International
Woman Suffrage Alliance) Carie Capman Catt je bila na elu organizacije od osnivanja
do 1923.
4
Rosika Schwimmer (1877-1948) 1903. osnovala Ugarsko udruenje zaposlenih
ena - Munksn Egyeslete, 1904. Savet ena- Negyesletek Szvetsge i 1904.
Feministiko udruenje Ugarske Feministk Egyeslete. lanak Rozike vimer
o Savki Suboti objavljen je u budimpetanskom listu na nemakom jeziku, Neuse
Pester Journal, a preneo novosadski enski svet (br. 1. 1912: 7).
5
Bertha Pappenheim bila borkinja protiv trgovine belim robljem i prostitucije. U
Srbiju je dola da ukljui enske organizacije u borbu protiv prostitucije.

18
ugarskih feministkinja 1911. odrala je predavanje o poloaju ena u Srbiji,
a odrala je govor i na VII Meunarodnom kongresu za ensko pravo gla-
sa u Budimpeti, koji je naroito bio dobro prihvaen meu amerikim
feministkinjama. Zbog aktivistikog rada Savka Suboti je bila izabrana
za poasnu lanicu enskog drutva iz Amsterdama (1909) i Kongresa
za ensko pravo glasa u tokholmu(1911). Njen uticaj je bio tako velik da
se Lav Tolstoj preko Savke Suboti zahvalio Srpskom narodnom enskom
savezu za estitku za 80. roendan. Za svoj rad dobila je odlikovanja srp-
skog i ruskog dvora.
Savka Suboti nije bila ena od pera ve od akcije. tampani su joj poneki
govori, predavanja i knjiga O naim narodnim tkaninama i rukotvorinama
(1904) gde je opisan njen rad sa enama na selu kao i njena zapaanja
koja se odnose na folkloristiku. Arkadije Varaanin je ostavio podatak
da su njeni aforizmi objavljivani u amerikanskim novinama poetkom
20. veka pa je moemo smatrati i jednom od naih prvih, ako ne i prvu
aforistiarku. Njeno najznaajnije predavanje koje je odrala u bekom
Naunom klubu ena na istoku i zapadu objavljeno je 1911. Posle tog
predavanja austrijska tampa je o njoj pisala kao o Der Mutter ihres
Volkes. Poslednji put se javnosti obratila tekstom (O)poruka objavlje-
nom u novosadskom enskom svetu 1914. Umrla je u Novom Sadu, a
sahranjena je u Zemunu.
Savka Suboti (1834-1918) je bila prva predsednica Srpskog narodnog
enskog saveza, Kola srpskih sestara, poasna lanica svih srpskih i nekih
evropskih enskih organizacija.
G.S.

Savka Suboti je do Bune 1848. godine ivela u Dunavskoj 5 u kui

Politovih. Ova kua je izgorela prilikom bombardovanja Novog Sada
1849, pa se porodica Polit preselila u Grkokolsku 7. Kada se udala za
Jovana Subotia, Savka je ivela u Dunavskoj 1. U kui u kojoj se danas na-
lazi Gradska biblioteka, Jovan Suboti je 1870. osnovao tampariju. Ovde
je izlazio politiki list Narod. Nakon toga je Arsa Pajevi novosadski
tampar, knjiar i izdava, otkupio kuu i zavetao Pravoslavnoj crkvenoj
optini. Savka Suboti, ena koja je bila jedna od najagilnijih ena svog

19
 vremena, nema spomenik, bistu, ni spomen plou. Umrla je u Novom
Sadu, u kui na Pozorinom trgu broj 6. Preneta je i sahranjena u Zemunu
pored supruga Jovana Subotia. Jedna ulica u Veterniku nosi danas njeno
ime. Njen portret, rad Novaka Radonia uva se u Belom salonu Matice
srpske. Predlog je da Savka Suboti dobije spomenik u Novom Sadu.
S.K.

Kua na Pozorinom trgu 6

Foto: G. Stojakovi

20
 SOFIJA VUJI
(18511921)
je roena u Ovsenici u Banatu u porodici svetenika
Luke Popovia, ija su deca: erke Draginja (udata
Rui), Jelisaveta (udata Dobrinovi), Katica (udata
Popovi), Ljubica (udata Kolarovi) i sinovi: Laza i
Paja Popovi bili glumci. Sofija je, uz pristanak i men-
torstvo sestre Draginje Rui, kao jedanaestogodinja-
kinja prihvatila profesionalni angaman u Srpskom
narodnom pozoritu u Novom Sadu i tako postala
najmlaa profesionalna glumica srpskog glumita.
Postoje dva podatka u vezi sa debitantskom ulogom
koju je ostvarila u Srpskom narodnom pozoritu: ulo-
ga Anice u Pokondirenoj tikvi (1862) i Julke u Vojnikom beguncu (1863).
Za kompozitora i dirigenta Aksentija Markovia udala se 1867. Njihova
ki Milica (Milka) Markovi bie potonja slavna glumica i rediteljka srp-
skog glumita. Posle smrti Aksentija Markovia udala se za osijekog tr-
govca i veleposednika Petra Vujia.
Umetniki ivot Sofije Vuji nije bio samo put uspeha. Teki trenuci su
doli posle iznenadne smrti Aksentija Markovia u Pragu 1873. kada je
bila prisiljena da prihvati angaman u putujuim pozoritima, a dve go-
dine je provela u Hrvatskom narodnom kazalitu u Zagrebu. U Srpsko
narodno pozorite ponovo se vratila 1878. gde je ostala sve do penzioni-
sanja 1906.
Sofija Vuji je bila sjajna i svestrana glumica koja je, posle odlaska Milke
Grgurove u Beograd, suvereno vladala novosadskom pozorinom sce-
nom. Struna javnost i publika kao najbolje ocenili su sledee njene uloge:
Kosara (Vladislav), Mara (Milo Obili) i Carica Milica (Zadubina).

21
 MILICA (MILKA) MARKOVI
(18691931)
je roena u Panevu. Rano je ostala bez oca
Aksentija Markovia pa se uz majku Sofiju,
koja je prihvatala glumake angamane po
Vojvodini i Slavoniji, esto selila. Zato ne ude
podaci da je kao petogodinjakinja ostvarila
prvu ulogu u ilerovoj drami Vilijam Tel, a da je
kao petnaestogodinjakinja postala pripravnica
Narodnog pozorita u Beogradu, gde je za dve
godine odigrala dvadesetak uloga.
U Novi Sad u Srpsko narodno pozorite je dola 1885. i tu ostala do kraja
umetnike karijere. Milka Markovi je bila obrazovana glumica. Posle za-
vrene Vie devojake kole, boravila je u Beu, Minhenu, Pragu, Parizu,
Rimu usavravajui neosporan glumaki i muziki talenat. Govorila je ne-
maki, maarski i francuski jezik sa kojih je i prevodila dramske tekstove.
Milka Markovi je bila prva rediteljka srpskog glumita. Reirala je dramu
Ljubav Ignjatija Nikolajevia Potapenka 1911. na sceni Srpskog narodnog
pozorita u Novom Sadu. U istom pozoritu postavila je zatim oko jeda-
naest predstava. Meu najznaajnije uloge Milke Markovi ubrajaju se:
Greta (Faust), Kordelija (Kralj Lir), Ofelija (Hamlet), Julija (Romeo i Julija),
Nastasja (Na dnu), Anelija i Majka Jugovia (Smrt majke Jugovia).
Privatni ivot Milke Markovi obeleile su tragedije: samoubistvo su-
pruga, glumca Mihajla Markovia, za koga se udala 1888, i prerana smrt
sina Stevana. Drugi sin, Dimitrije Markovi itav ivot je posvetio glumi
i pozoritu.
Sofija Vuji (18511921) i Milka Markovi (18691931) ubrajaju se meu
najznaajnije glumice, a Milka Markovi je i prva rediteljka srpskog
glumita.
G.S.

22
Sofija Vuji i Milka Markovi su ivele u kui u Dunavskoj ulici broj 16,
graenoj u stilu klasicizma. Kua je bila u vlasnitvu Marije Trandafil,
koja je testamentom kuu ostavila Matici srpskoj, ali i na doivotno uiva-
nje upravniku svojih dobara Luki Jociu, knjiaru i izdavau. Kasnije su je
Jocieve erke otkupile od Matice srpske. Sofija Vuji i Milka Markovi su
verovatno ovde iznajmljivale stan od 1878. Sahranjene su na Almakom
groblju. Sofija Vuji je sahranjena u grobnici I/5-658, a Milka Markovi
u grobnici sa Ruiima koja se nalazi na parceli V/6-27g. Kua u kojoj su
ivele nije obeleena, nemaju spomenik, ni bistu. U Novom Sadu na Klisi
i Vidovdanskom naselju postoje ulice koje su po njima nazvane. Predlog
je da se na kui u Dunavskoj 16, postavi tabla koja e podseati na Sofiju
Vuji i Milku Markovi.
S.K.

Kua u Dunavskoj 16
Foto: G. Stojakovi
Spomenici na Almakom groblju
Foto: S. Kresoja

23
 MILICA (18541881) i ANKA
(18551923) NINKOVI
su roene u Novom Sadu u porodici
Petra Ninkovia, profesora i upravnika
Srpske novosadske gimnazije. kolovale
su se u Novom Sadu i na Univezitetu u
Cirihu gde su u periodu 18721874. studi-
rale pedagoke nauke. Ciriki Univerzitet
je prvi otvorio vrata devojkama, a osam-
desetih godina 19. veka bio je rasadnik
socijalistikih ideja koje su izmeu osta-
log znaile i zalaganje za ravnopravnost
ena. Sestre Ninkovi su u Cirihu postale
zagovornice pokreta socijalista. U litera-
turi se esto navodi podatak da su bile
pod uticajem Svetozara Markovia, ali je manje poznat podatak da je i
uticaj ruskih studentkinja, socijalistkinja u Cirihu na njihov politiki stav
bio vrlo znaajan.
Po zavretku studija sestre Ninkovi su otile u Kragujevac gde su po-
kuale da otvore viu devojaku kolu. Postoji prepiska sa Arkadijem
Varaaninom upravnikom Srpske vie devojake kole u Novom
Sadu koja govori o tome, ak je u kragujevakom listu Osloboenje
(01.01.1875) objavljen konkurs za upis uenica u kolu, ali nema podataka
da je kola i radila.
U Kragujevcu su sestre Ninkovi bile aktivne socijalistkinje, saradnice
Starog osloboenja i Ujedinjenja. Milica Ninkovi je sa ruskog na
srpski jezik prevela: Istorija jednog zloina (Viktor Igo), Jedna junakinja iz
francuske revolucije (Fransoa Noel Babef), a delo Svetozara Markovia,
Srbija na istoku sa srpskog na ruski jezik. Milica i Anka Ninkovi su za
list Ujedinjenje prevele i priredile feljton pod nazivom Rober Oven i
njegovi pokuaji drutvenih reformi. Politiki angaman sestara Ninkovi
bio je poznat tako da su vlasti Kneevine Srbije nameravale da ih prote-
raju. One su to spreile tako to su se udale za istomiljenike, Milica za
Peru Todorovia, a Anka za Sretu Anelkovia. Milica Ninkovi udata
Todorovi je zatim dobila rusku stipendiju za studije medicine koje je za-

24
poela u Petrogradu, kasnije nastavila u Cirihu i Parizu. Tuberkuloza ju
je, na alost, spreila da zavri zapoete studije. Teko bolesna se vratila u
Kragujevac, kod sestre Anke, gde je umrla u 27. godini.
Anka Ninkovi udata Anelkovi je posle mnogih ivotnih gubitaka oti-
la u vajcarsku gde se prikljuila teozofskom pokretu Roberta tajnera. Po
povratku u Srbiju Anka je radila kao upravnica i vaspitaica Doma ueni-
ca u Beogradu. ivela je povueno. Ipak u javnosti se oglasila povodom
objavljivanja knjige Jovana Skerlia Svetozar Markovi njegov ivot rad i
ideje (1910) kada je dala dragocene podatke o Ilki Markovi u istoriogra-
fiji poznatoj kao Atentatorka Ilka. Anka Ninkovi udata Anelkovi je
umrla u Beogradu gde je i sahranjena.
Milica (1854-1881) i Anka (1855-1923) Ninkovi su prve socijalistkinje ak-
tivne u politikom ivotu Kneevine Srbije.
G.S.
Milica i Anka Ninkovi su stanovale u kui koja se nalazila u Zlatne gre-
de 4, ali je poruena za potrebe izgradnje Gimnazije Jovan Jovanovi
Zmaj. Milica i Anka su mlade otile iz Novog Sada, i ivele su i umrle u
Kragujevcu i Beogradu. U Novom Sadu ne postoji spomen obeleje koje bi
podsealo na srpske socijalistkinje, sestre Ninkovi. Jedna ulica u Novom
Sadu u blizini Novosadskog sajma nazvana je po sestrama Ninkovi.
Predlog je da se spomen ploa postavi u ulici koja nosi njihovo ime.
S.K.

Poetak ulice Zlatne grede

Foto: G. Stojakovi

25
 ADEL NEMEANJI/ NEMESSNYI ADEL
(18571933)
je roena u Lipot Sent Miklou (Liptszentmikls), kolovala se u rodnom
gradu, Bratislavi (Poun) i Budimpeti. Po zavretku kolovanja 1876. je
zapoela pedagoku aktivnost u Sekefehervaru (Szkesfehervr). Za di-
rektorku Novosadske devojake graanske kole sa nastavom na maar-
skom jeziku postavljena je 1884. to nije bilo uobiajena praksa. Direktor
Srpske vie devojake kole u Novom Sadu, u isto vreme je bio mukarac -
Arkadije Varaanin. Adel Nemeanji je bila upena direktorka sudei pre-
ma broju upisanih uenica: u kolskoj 1883/84. bilo je 63 uenice, a u kol-
skoj 1901/2 221 uenica. Pored pedagokog rada u koli Adel Nemeanji
se starala o obrazovanju samih pedagokinja koje su radile u enskim ko-
lama i njihovo strukovno povezivanje. Uz njeno ime vezuje se i osnivanje i
rad Drutva Marija Doroteja (Mria Dorottya), koje je za cilj imalo una-
preenje obrazovanja nastavnica. Radi se takoe o aktivnosti koja je bila
retka u to doba kada je bilo uobiajeno da se ene, svaka u okviru svoje za-
jednice, bave humanitarnim radom obino u okviru enske dobrotvorne
organizacije. Ova aktivnost nije mimoila ni Adel Nemeanji koja je pored
toga dala svoj doprinos u vezi sa organizovanjem Martovskih sveanosti
koje su se odravale u znak seanja na 15 mart 1848. i bile od velike kultur-
ne i politike vanosti za maarsku zajednicu u Novom Sadu.
O privatnom ivotu Adel Nemeanji danas malo toga znamo. Poznato je
da je bila u braku sa Janoem Nemeanjijem (nos Nemessnyi), ugled-
nim Novosaaninom, pripadnikom maarske, evangelike zajednice, koji
je za zasluge na prosvetnom polju dobio maarsko plemstvo.
Adel Nemeanji / Nemessnyi Adel (18571933) je bila direktorka
Novosadske devojake graanske kole sa nastavom na maaskom jezi-
ku, prva direktorka vie enske kole u Novom Sadu.
G.S.

26
Adel Nemeanji je sa suprugom Janoem Nemeanjijem ivela u ulici Petra
Drapina 29. Umrla je u Novom Sadu. Sahranjena je na Evangelikom gro-
blju u Futokoj ulici. Njenim imenom je nazvana jedna ulica u Veterniku.
Nema spomen obeleja kojim bi se zabeleio njen rad i ivot u Novom
Sadu. Predlog je da se spomen ploa postavi na zgradu u ulici Petra
Drapina 29, gde je nekada bila kua Nemeanjijevih.
S.K.

Ulica Petra Drapina Foto: G. Stojakovi

Spomenik na Evangelikom groblju Foto: S. Kresoja

27
 MILEVA SIMI
(18591946)
je roena u porodici slavnog srpskog slikara
Pavla Simia. Kao dvanaestogodinjakinja uz
specijalnu dozvolu kolskog saveta upisala se
u somborsku Uiteljsku kolu netom otvore-
nu i za devojke. kolovanje je zavrila sa od-
linim uspehom i kao petnaestogodinjakinja
primljena je za nastavnicu novosadske Srpske
vie devojake kole. Tokom sledee trideset
dve godine Mileva Simi e raditi kao nastav-
nica, a jedno vreme i upravnica ove kole i uz
Arkadija Varaanina biti najzaslunija za ge-
neracije kolovanih devojaka od kojih e mno-
ge stei i univerzitetske diplome, uglavnom
na evropskim univerzitetima. Za potrebe kole Mileva Simi je napisala
dva udbenika: Kulinarstvo i Pedagogiju, ali u javnosti je, bar u to vreme,
bila poznatija po knjievnom i prevodilakom radu. Poev od 1876. pe-
sme i pripovetke Mileve Simi, esto potpisane pseudonimima od ko-
jih je najpoznatiji bio Pavlovna, objavljene su u Javoru (Novi Sad),
Dubrovniku (Dubrovnik), Srpskoj Zori (Mostar), Strailovu (Novi
Sad), Delu (Beograd), Braniku (Novi Sad), enskom svetu (Novi
Sad), Kolu (Novi Sad) Prie za decu objavljivane su u Nevenu i
Spomenku a njeni dramski tekstovi za decu meu kojima su: Drugarice,
Dobrovoljni prilozi, Polaenik, Sirotica, U lai je plitko dno, Gordana... izvoeni
su i van Vojvodine. Matica srpska je u ediciji Knjige za narod izdala njeno
delo Retka srea - aljiva igra u jednom inu (1900). U Javoru su objav-
ljene i njene pripovetke: Nada, Maksim Crnojevi i Privienje. U njenom
prevodilakom opusu treba pomenuti prevode tekstova poznatog maar-
skog knjievnika Jokai Mora (Mr Jkai) u Javoru i enskom svetu.
Gotovo je nepoznat njen rad u vezi sa skupljanjem srpskih narodnih en-
skih pesama iz Vojvodine koje su po svedoenju Mileve Simi stvarale i
devojke i starice dok su lascivne pesme bile delo rasputenica, udovica i
povratua.
Mileva Simi je pripadala uglednom intelektualnom krugu Novosaanki
okupljenih oko Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja za iji

28
su se rad i prosperitet starale. Za taj rad Mileva Simi je nagraena po-
asnim lanstvom. Njen pedagoki i knjievni rad, kralj Aleksandar
(Karaorevi) odlikovao je Ordenom Jugoslovenske Krune 1 stepena.
Mileva Simi se nije udavala. itav ivot posvetila je unapreenju en-
skog obrazovanja i optem napretku svog naroda.
Mileva Simi (1859-1946), pedagokinja, knjievnica i prevoditeljka, na-
stavnica bila je i upravnica novosadske Srpske vie devojake kole .
G.S.
Mileva Simi je ivela u Temerinskoj broj 21, u kui koju je posedovao
njen otac Pavle Simi. Kasnije je ivela u Grkokolskoj broj 10. Umrla je
u Novom Sadu, a sahranjena na Almakom groblju, grobno mesto I/2-
19G. Njen grob je zatieno kulturno dobro. Na kui u Temerinskoj 21,
gde je Mileva neko vreme ivela sa ocem, postavljena je spomen-ploa
koja svedoi o tome da je u kui iveo njen otac Pavle Simi. Mileva Simi
se ne spominje, to treba dopuniti novom spomen ploom. Jedna ulica u
novosadskom naselju Slana Bara nosi njeno ime.
S.K.

Kua u Temerinskoj 21 Foto: G. Stojakovi

Spomenik na Almakom groblju Foto: S. Kresoja

29
 MILICA TOMI
(1859-1944)
je roena u porodici Svetozara Miletia, naj-
znaajnije politike linosti meu Srbima u
Ugarskoj u 19. veku. kolovala se u Novom
Sadu, Peti, Beu. Na politiku scenu je stupi-
la sa nepunih 20 godina u vreme Miletievog
tamnovanja preuzevi deo oevih politikih
obaveza, pre svega objavljujui politike lan-
ke u Zastavi. Milica je takoe vodila celo-
kupnu Miletievu korespondenciju. Udala se
1885. za istaknutog srpskog politiara Jau
Tomia.
Bila je urednica i vlasnica mesenika ena (19111914, 19181921) uz
enski svet, jedini novosadski asopis za ene. ena je bio angaovan
mesenik koji se bavio pitanjima emancipacije ena i otvoreno zagovarao
enska politika prava, pre svega pravo glasa. Pisala je o tekom poloaju
ena u srpskoj patrijarhalnoj porodici pozivajui se na podatke o smrtno-
sti dece do 7 godina sa poetka 20. veka u Ugarskoj koja je od svih naroda
kod Srba bila najvea.
Milica Tomi je ukazivala na potrebu obrazovanja enske dece, borbu pro-
tiv predrasuda, praznoverja, sujeverja, pisala o znaaju enskog zdravlja.
Savremenice su dale pozitivan sud o njenom radu ostavljajui o tome po-
datke u knjizi Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina
narodna umjetnost do danas (Sarajevo, 1913).
Sa istomiljenicama je osnovala ensku itaonicu Posestrima u Novom
Sadu 1910. koja je radila nedeljom posle podne, u vreme kada su ene bile
slobodne od kunih i drugih poslova. Posestrima je bila vie od itaoni-
ce, bio je to siguran prostor za ene gde su lanice bile povezane velikom
solidarnou u situacijama bolesti i nevolje.
Milica Tomi je sa saborkinjom Julkom Ilij, uz pomo lanica i simpa-
tizerki Posestrime irom Ugarske, prikupila 30.000 enskih glasova
Srpkinja protiv maarizacije kola u Ugarskoj. enski glasovi su bili
predati Jovanu Manojloviu koji je o tome govorio u ugarskom Saboru,

30
a kao potvrdu pokazao sakupljene enske glasove. Ona je bila jedna od
sedam Vojvoanki izabranih za poslanice Velike narodne skuptine Srba,
Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bake i Baranje 1918, kada su za krat-
ko pravo glasa dobile i ene.
Milica Tomi (18591944), vlasnica i urednica mesenika ena (1911
1914, 19181921) jedna je od 7 Vojvoanki izabranih za poslanice Velike
narodne skuptine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bake i
Baranje koja je proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji 1918.
G.S.
Milica Tomi je stanovala u Dunavskoj 14, u kui svog oca Svetozara
Miletia, gde je jedno vreme bila smetena i Matica srpska. Kua se nalazi
u okviru zatiene prostorno-kulturno istorijske celine. Graena je kra-
jem 18. veka, a obnovljena je posle Bune 1848-49. Krajem 19. veka u kui
je stanovao Svetozar Mileti sa porodicom, a sa njima je nakon enidbe
sa Miletievom erkom Milicom i Jaa Tomi. Kasnije se sa suprugom
preselila u Zmaj Jovinu 23, gde je bilo i sedite Srpske radikalne stranke.
Na kui u Dunavskoj 14, su postavljene dve spomen ploe Jai Tomiu
i Svetozaru Miletiu, pa treba dodati i spomen plou posveenu Milici
Tomi. Milica je nakon smrti svog supruga otila u Beograd, gde je ivela
u stanu svog brata Slavka Miletia koji je bio ministar u Kraljevini SHS,
a nakon to je i brat umro, ona je svoje poslednje dane ivota provela u
podstanarskim stanovima. Umrla je u Beogradu. Preneta je i sahranjena
na Uspenskom groblju u grobnici zajedno sa ocem Svetozarom Miletiem
i suprugom Jaom Tomi. Ova grobnica i spomenik su zatieno kulturno
dobro. Nita drugo ne upuuje na injenicu da je ova ena ostavila veliki
trag u istoriji Novog Sada. Jo uvek je nepravedno u senci svog oca i su-
pruga. Nema spomenik, bistu, ni spomen plou, a jedna ulica u novosad-
skom naselju Gornje livade nosi njeno ime.
S.K.

31
 Kue u Dunavskoj 14 i
Zmaj Joviinoj 23

Foto: G. Stojakovi

Spomenik na Uspenskom groblju

Foto: S. Kresoja

32
 JELICA BELOVI-BERNADIKOVSKA
(18701946)
je roena u Osijeku gde je zapoela kolovanje
koje e nastaviti u akovu i Zagrebu, a zavriti
na Vioj pedagokoj koli u Beu i Parizu. Kao
pedagokinja je radila u Zagrebu, Rumi, Osijeku,
Mostaru, da bi u Banjaluci bila postavljena za
upravnicu Vie devojake kole. Novosaanka
je postala po zavretku Prvog svetskog rata.
Pedagoku karijeru je nastavila u Meovitoj gra-
anskoj koli u Novom Sadu gde je doekala
penziju.
Jelica Belovi-Bernadikovska je knjievni rad zapoela 1885. objavlju-
jui prve knjievne radove u omladinskim listovima. Kao pedagokinja
bila je saradnica kolskih listova koji su tampani u Zagrebu, Sarajevu,
Somboru, Sremskim Karlovcima. Pored knjievnih radova objavljivala
je tekstove o etnologiji, pedagogiji i u inostranim listovima: Frankfurter
Zeitung, Frauenzeitung, Revue des Deux Mondes, The Gipsy Lore,
Antropopyteia, a zabeleeno je da je bila urednica lista Frauenwelt.
Njen javni rad na polju etnologije i folkloristike je bio poznat i cenjen, a na-
roito na polju narodnog veza i simbolike narodne ornamentike. Njenom
zaslugom narodni vezovi su sistematizovani i u nauni diskurs je uvedena
odgovarajua terminologija. Kao strunjakinja za etnologiju imala je udela
u osnivanju Etnografskog i obrtniko-umjetnikog muzeja u Zagrebu. Bila
je saradnica profesora Fridriha S. Krausa (Be), struna saradnica etno-
grafskih muzeja u Splitu i Beogradu i poasna lanica Bekog folklornog
drutva. Jedna je od organizatorki izlobe Srpska ena u Pragu 1910.
Dogaaj e biti povod da se uradi knjiga-spomenica koja e sadrati in-
formacije o enama u srpskom narodu koje su ostavile trag na polju, kul-
ture, nauke, pedagogije, filantropije. Radi se o knjizi Srpkinja njezin ivot
i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas (Sarajevo
1913) koju je ona uredila i koja je posveena Savki Suboti. Fototipsko iz-
danje Srpkinje... tampano je sto godina kasnije u Banjaluci 2013. Meu
najznaajnija dela Jelice Belovi-Bernadikovske na polju etnologije i fol-
kloristike spadaju: Graa za tehnoloki rjenik enskog runog rada (Sarajevo
1906), Musik und Gesang bei den Sslawen (Leipzig, 1923), Die Sitten der

33
 Sslawen (Dresden 1927), Jugoslovenski narodni vezovi (Novi Sad, 1933). Kao
Novosaanka bila je uticajna lanica Narodnog enskog saveza Kraljevine
SHS. Bila je prva intelektualka koja je piui o knjievnom radu Darinke
Bulje i Danice Bandi u Srpkinji.. definisala ensko pismo. Gotovo sasvim
zaboravljena umrla je usamljena u Novom Sadu.
Jelica Belovi-Bernadikovska (18701946) knjievnica, pedagokinja,
folkloristkinja bila je i urednica knjige Srpkinja njezin ivot i rad, njezin kul-
turni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas (Sarajevo 1913).
G.S.
Jelica Belovi-Bernadikovska je u Novi Sad dola tek posle Prvog svet-
skog rata, gde je ivela do smrti. Sahranjena je na Uspenskom groblju, ali
njen grob vie nije vidljiv, nalazi se negde na prvom polju. Stanovala je u
zgradi u Futokoj ulici br 6. Nema spomen obeleja, niti ulicu u Novom
Sadu. S obzirom da njen grob vie nije vidljiv, predlog je da se spomen
obeleje postavi na zidu Uspenskog groblja.
S.K.

Zgrada u Futokoj 6

Foto: G. Stojakovi

34
 ERIKA MIATEK / ERIKA
MITKOV (18721951)
je roena u Kisau u poznatoj porodici Miatek, iji
su lanovi: otac Jan i braa Vladimir i dr Ljudevit, bili
prvaci slovake zajednice u Vojvodini. Porodino
okruenje je za Eriku Miatek bilo podsticajna sre-
dina iz koga se ona smelo otisnula u javni prostor. U
asopisu Slovensk pohady u periodu 19001932.
objavljivala je svoje, preteno prevodilake radove
meu kojima se istiu prevodi Ksavera andora
alskog, Janka Leskovara i Branislava Nuia. Njeni
knjievni radovi ili tekstovi polemike ili dokumen-
tarne sadrine objavljeni su u listovima Dennica i
ivena. Meu knjievnim radovima treba pome-
nuti pripovetke: Dedina, Katukino previnenie, Ana samopanica. Za istori-
ju enskog pokreta znaajna je serija tekstova u listu ivena u periodu
1924-1927. o radu Sredinjeg udruenja ehoslovakih ena Kraljevine
SHS koje je osnovano 1921. u Novom Sadu na ijem elu je Erika Miatek
nasledila Ljudmilu Hurban. Ciljevi udruenja su usklaeni sa narod-
nim ciljevima koje je slovaka zajednica imala na socijalnom, kulturnom
i prosvetnom planu. Samo u Novom Sadu drutvo je inilo 110 lanica.
Dok je bila na elu organizacije Erika Miatek je organizovala predava-
nja, izlobe, posela, pozorine predstave sa ciljem da rad udruenja pribli-
i enama iz grada i sa sela.
Erika Miatek je bila jedna od uglednih lanica Narodnog enskog save-
za Kraljevine SHS (Jugoslavije) gde je na kongresu Saveza u Zagrebu 1926.
inicirala rezoluciju o zatiti Slovakinja, meu kojima je bilo mnogo vrlo
mladih devojaka, koje su kao posluga radile u Beogradu. U rezoluciji se
zahtevalo da se za potrebe vaspitno-obrazovnog rada slovakih devojaka
na slubi u Beogradu obezbedi nedeljom popodne jedna uionica u nekoj
od beogradskih kola. Za rad na polju podizanja narodne kulture naroito
meu enama u slovakoj zajednici u Vojvodini Erika Miatek je odli-
kovana Ordenom Sv. Save V reda kojim ju je odlikovao kralj Aleksandar
(Karaorevi).

35
 Erika Miatek/ Erika Mitkov (18721951) knjievnica, prevodilac,
bie zapamena kao predsednica Sredinjeg udruenja ehoslovakih
ena u Kraljevini SHS (Jugoslaviji).
G.S.
Erika Miatek je za vreme boravka u Novom Sadu stanovala u Dunavskoj
13. U Novom Sadu i Kisau ne postoje obeleja niti ulice koje nose njeno
ime i podseaju na prosvetne i kulturne aktivnosti Erike Miatek, niti na
njen rad u okviru Sredinjeg udruenja ehoslovakih ena u Kraljevini
SHS (Jugoslaviji). Predlog je da se tabla postavi na kuu u Dunavskoj 13,
kao i u Kisau.
S.K.

Kua u Dunavskoj 13

Foto: G. Stojakovi

36
 MILEVA MARI-AJNTAJN
(18751948)
je roena u Titelu u kui dede po majci,
Atanasija Ruia. Otac Milo Mari je ubrzo po-
rodicu preselio u Rumu gde je dobio inovni-
ku slubu. Mileva se najpre kolovala u Rumi
i Sremskoj Mitrovici. Srpsku viu devojaku
kolu zavrila je u Novom Sadu, a zatim je ko-
lovanje u gimnaziji nastavila u apcu, a zavrila
u Zagrebu, dobivi prethodno dozvolu da po-
haa kolu koju su mogli upisati samo mukar-
ci. Na Univerzitetu u Cirihu, Mileva Mari se
1896. prvo upisala na studije medicine, da bi se
ubrzo prebacila na Dravnu politehniku kolu
gde je studirala matematiku i fiziku kao peta ena koja je uspela da upie
tu kolu. Prve dve godine studija za Milevu Mari su bile uspene, ali
izabrane studije ipak nije uspela da zavri. Tokom studija, Mileva Mari
je upoznala Alberta Ajntajna za koga se udala 1903. Rodila je troje dece.
Kerku Lizerl, roenu van braka, o ijoj se sudbini danas nita ne zna i
sinove Hansa Alberta i Eduarda. Novosaani esto istiu podatak da su
sinovi Mileve Mari i Alberta Ajntajna krteni u Nikolajevskoj crkvi po
pravoslavnom obredu 1913. Brak sa Ajntajnom je bio komplikovan, a za-
vrio je prvo razdvajanjem 1914, a zatim i razvodom 1919.
Njena neosporno velika nadarenost za matematiku, njena ozbiljnost i
vrednoa, zapisi samog Ajntajna o tome koliko mu Milevino znanje ma-
tematike pomae u radu, bili su i ostali temelj na kome do danas traju
debate o Milevi Mari kao naunici. U tom kontekstu se ne moe zaobii
teza po kojoj je Milevin doprinos Ajntajnovom naunom radu neospo-
ran, a postoje i tvrdnje koje eksplicitno govore o njenom vanom dopri-
nosu Ajntajnovoj Specijalnoj i Optoj teoriji relativiteta. Novani iznos
Nobelove nagrade za razvoj teorije fizike koju je Ajntajn dobio 1921. naj-
pre za objanjenje fotoelektrinog efekta, objavljen 1905. u vreme inten-
zivnog rada sa Milevom, poklonio je njoj.
No, novac nije Milevi doneo spokoj i olakanje jer je vei deo novca utro-
ila na negu bolesnog Eduarda. Usledile su zatim godine nesigurnosti i

37
 patnje zbog sinovljeve bolesti, novanih problema i usamljenosti. Mileva
Mari je umrla 1948. u Cirihu gde je i sahranjena. Jedna ulica u Novom
Sadu, novosadska Srednja tehnika kola kao i nagrada za najbolje studen-
te, magistrante i doktorante iz matematike koju je Univerzitet u Novom
Sadu ustanovio 1994, nose njeno ime. Kua koju je njen otac sagradio 1907.
u Kisakoj ulici broj 20 i danas privlai posetioce mada na njoj ne postoji
ni tabla niti spomen soba koja bi govorila o jednom intimnom i naunom
partnerstvu oveka koji je svojim idejama trajno zaduio oveanstvo i
ene blistavog uma i traginog usuda koja je za njega jedno vreme bila
neosporno i vano nadahnue.
Mileva Mari Ajntajn (18751948) matematiarka blistavog uma i traginog
usuda bila je jedno vreme intimna i nauna partnerka Albertu Ajntajnu.
G.S.
Mileva Mari Ajntajn stanovala je u Kisakoj 20, u kui koju je sagra-
dio 1907. njen otac Milo Mari. Kua je podeljena na dva nejednaka dela
kolskom kapijom. Zatiena je kao kulturno dobro, a 1975. godine je po-
stavljena spomen ploa koja je kasnije uklonjena jer podaci nisu bili tani.
Naalost primetna je zaputenost i oronulost kue na kojoj vie nema ni
spomen ploe. Predlog je da se na kui u ulici Kisakoj 20 postavi novo
spomen obeleje. Mileva je jedno vreme ivela i u Kau. Sahranjena je u
Cirihu. Jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime.
S.K.

Kua u Kisakoj 20. Foto: G. Stojakovi

38
 DARINKA GRUJI-RADOVI
(18781958)
je roena u Kragujevcu u uglednoj porodici
Radovi. U Beogradu je zavrila Viu devoja-
ku kolu i zatim postala dvorska dama kraljice
Natalije (Obrenovi). U Ameriku je otila pre
poetka I svetskog rata i ubrzo postala pred-
sednica udruenja Srpska ena u Njujorku.
Poetak I svetskog rata i vesti o velikom stra-
danju srpskog naroda u I svetskom ratu zate-
kli su je u Americi, gde je odmah zapoela pri-
kupljanje pomoi koje je lino odnela prvo u
Kraljevinu Srbiju 1914, a zatim i u Skoplje gde
je 1915. organizovala prvi prihvatni centar za
decu bez roditelja koja su uspela da pobegnu od stranih ratnih razaranja
u Srbiji. Sline domove i prihvatne centre, od kojih su neki imali i kole sa
zabavitem, Darinka Gruji-Radovi je organizovala u Solunu i Nici.
U osloboenom Beogradu 1918. organizovala je dom za decu bez roditelja
u ijem sastavu su radile arapara i ivaka radionica gde su radile siro-
mane ene kojima je to bio jedini izvor prihoda. Sledee godine Darinka
Gruji-Radovi je beogradski dom ostavila na staranje Beogradskom
enskom drutvu, a ona je u Sremskoj Kamenici u dvorcu Marcibanji-
Karaonji organizovala Srpsko-amerikanski dom za decu bez roditelja.
Dvorac je otkupljen 1923. novcem Dona Frotinghema, a u dvorcu je usta-
novljena istoimena zadubina za decu bez roditelja koju je vodila Darinka
Gruji-Radovi. U Domu je postojao deo za osnovce, gimnazijalce, decu
u uiteljskoj, trgovakoj i zanatskim kolama, odeljenja za tkanje sa kur-
som tkanja, izradu odela i narodni vez. U sastavu Doma je bila i mala
ekonomija (povrtnjak, pelinjak...). Tu je jedno vreme radila i Domaika
kola. Godine 1930. Srpsko-amerikanski dom je zatvoren. Kroz njega je
prolo oko 2250 dece koja su tu nala brigu, toplinu i mogunost kolova-
nja. Posle zatvaranja Doma u Sremskoj Kamenici Darinka Gruji-Radovi
je otila u Beograd gde se i dalje starala o deci bez roditelja. Umrla je u
Beogradu gde je i sahranjena. Deje selo u Novom Sadu, institucija koja

39
 brine o deci bez roditelja, je nastavak one iste brige koju je u Sremskoj
Kamenici zapoela Darinka Gruji-Radovi.
Darinka Gruji-Radovi (18781958) je u dvorcu Marcibanji-Karaonji
osnovala i vodila Srpsko-amerikanski dom za decu bez roditelja u pe-
riodu 1919-1930.
G.S.
Darinka Gruji-Radovi je Srpsko-amerikanski dom osnovala u dvor-
cu koji je sagraen krajem 18. i poetkom 19. veka. Sagradila ga je ple-
mika porodica Marcibanji de Puho, a kasnije je bio u posedu porodice
Karaonji. Otkupljen je novcem Dona Frotinghema za potrebe Srpsko-
amerikanskog doma koji je vodila Darinka Gruji-Radovi. Dvorac je
spomenik kulture od velikog znaaja, na njegovoj fasadi stoji spomen
ploa na kojoj se moe proitati ko je podigao ovaj dvorac, ali ne i to da
je sluio u humanitarne svrhe i da je njime za to vreme upravljala jedna
izuzetna ena. Predlog je da se spomen ploa o tome postavi pored one
koja govori o prvim vlasnicima Dvorca.
S.K.

Dvorac Marcibanji-Karaonji. Foto: M. Dunji

40
 JELENA KON
(18831942)
je roena u Ajzntatu (Eisenstadt, Austrija), a
Novosaanka je postala udajom za Julija Kona,
uglednog trgovca i aktivnog lana novosadske
Jevrejske optine izmeu dva svetska rata. Tokom
velike ekonomske krize, koja se naroito osetila
tokom dvadesetih godina 20. veka, Jelena Kon je
odluila da pomogne najugroenijim kategorija-
ma stanovnitva i to bez obzira na veru i naciju.
Tako je nastala najznaajnija ekumenska humani-
tarna organizacija u Novom Sadu Kora hleba i
Deje obdanite osnovana trudom Jelene Kon 1925. sa ciljem da pomae
nezbrinutoj i ugroenoj deci i majkama.
Jelena Kon je okupila ugledne linosti, ene i mukarce, koji su pri-
lozima u novcu pomogli ovaj jedinstven poduhvat. Meu uglednim
Novosaankama koje su podrale projekat Konove bile su: Teodora
Dora Dunerski, Milica Mo, Erna Bauer, Melanija Novaek i druge.
Organizacija je poela sa radom 1925. u prostoru dananjeg Instituta za
javno zdravlje Vojvodine zbrinjavajui decu bez roditelja i siromanu
decu da bi se kasnije, izgradnjom nove, namenske zgrade i poveanjem
broja korisnika formirale i posebne celine: deje obdanite, aka trpeza
i dom za odojad u ijem sastavu je radilo medicinsko savetovalite. U
zgradi nekadanje Kore hleba i Dejeg obdanita izgraene 1933. u uli-
ci Sonje Marinkovi i danas se nalazi gradsko obdanite. Fasadu zgrade
krasi figura Majka i dete koju je po zamisli Jelene Kon napravio vajar
Mihajlo Kara, tvorac prve izraelske marke.
Da bi obezbedila sigurno finansiranje institucije Jelena Kon je pored linog,
svakodnevnog angaovanja u radu organizacije, organizovala i humani-
tarne koncerte. Zna se da su na njen poziv u korist Kore hleba i Dejeg
obdanita u Novom Sadu koncertirali: Bronislav Huberman 1928, Artur
Rubintajn 1929, Paul Hindemit 1929, Gudaki kvartet iz Drezdena 1936,
ak se i gostovanje ozefine Beker (bez verodostojnih podataka) pripisuje
njenom angaovanju. Jelena Kon je zajedno sa suprugom Julijom ubijena
u novosadskoj Raciji, pogromu koji su uglavnom nad Srbima, Jevrejima

41
 izvrili maarski faisti 1942. rtve su bacane u zaleeni Dunav, tako da
osim spomenika na Dunavskom keju i trandu kao mestu pijeteta za sve
rtve Racije, ne postoji njen zasebni grob. Ne postoji ni tabla na zgradi koja
je podignuta njenim zalaganjem, a gde je i danas deje obdanite.
Jelena Kon (18831942) je 1925. osnovala humanitarnu organizaciju
Kora hleba i Deje obdanite za decu bez roditelja i siromanu decu
svih vera i nacija. Dom organizacije je izgraen 1933.
G.S.
Suprug Jelene Kon, Julije Kon je bio vlasnik velike, poznate i cenjene rad-
nje Kod plavog konja u ulici Kralja Aleksandra. Zgrada u kojoj je bila
radnja vie ne postoji. Jelena i Julije Kon su ubijeni 1942. u novosadskoj
Raciji i sa mnogim drugim rtvama baeni u Dunav. To je razlog to ne
postoji njeno grobno mesto ali ni druga spomen obeleja osim obeleja na
Keju rtava racije i na trandu kao znak seanja na stradale Novosaane.
Predlog je da se spomen obeleje postavi na zgradu nekadanjeg Doma
Kore hleba i Dejeg obdanita, a danas obdanita Predkolske ustanove
Radosnog detinjstva u ulici Sonje Marinkovi.
S.K.

Nekadanji Dom Kore hleba

i Dejeg obdanita danas
obdanite PU Radosno detinjstvo

Foto: G. Stojakovi

42
 DR KETRIN MEKFEJL /
DR KATHERINE STEWART
MACPHAIL
(18871974 )
je roena u kotskoj u okolini Glazgova. Njen
otac dr Donald Mekfejl nije je ohrabrivao da
studira medicinu, ali je ona ipak sa uspehom
zavrila studije medicine 1911. Po izbijanju I
svetskog rata dr Ketrin Mekfejl se prikljuila
osoblju kotske enske bolnice za inostran-
stvo (Scottish Women`s Hospitals for Foreign
Service) koju je osnovala Federacija kotskih
sifraetskih organizacija. Dr Ketrin Mekfejl
je sa korpusom kotskog medicinskog oso-
blja 1915. dola u Srbiju, gde je radila u kragujevakoj, pa u beogradskoj
Vojnoj bolnici. Meu mnogima koji su unutar medicinskog osoblja, te
strane, ratne 1915. u Srbiji oboleli od tifusa bila je i ona. Posle oporavka
nastavila je rad u Bitoljskoj bolnici koja je bila u blizini ratnih dejstava
tokom Solunske operacije.
Po zavretku I svetskog rata u Beogradu je 1919. osnovala Englesko-
srpsku deju bolnicu koja je bila i centar za edukaciju medicinskog osoblja.
Godine 1934. zgradu bolnice otkupilo je Ministarstvo zdravlja Kraljevine
Jugoslavije. Dr Ketrin Mekfejl je napustila Beograd i uz pomo prijateljice
Darinke Gruji-Radovi je kupila zemljite u Sremskoj Kamenici na kome
je izgradila Englesko-jugoslovensku deju, ortopedsku bolnicu, prvu ta-
kve vrste u Srbiji. U bolnici koja je otpoela sa radom 1934. leena su deca
obolela od tuberkuloze kostiju i zglobova, rahitisa, skolioze. Rad bolnice
su pomagali Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije, kraljica Marija
(Karaorevi) i kotski Fond za pomo deci.
Dr Ketrin Mekfejl je poetkom II svetskog rata morala da se vrati u kotsku,
ali se odmah posle osloboenja, 1945. vratila u Sremsku Kamenicu dono-
sei opremu i sanitetski materijal za bolnicu. Na alost, vlasti nove, so-
cijalistike Jugoslavije dozvolile su joj da radi samo u okviru UNRA-e.
Godine 1947. bolnica je nacionalizovana, a dr Ketrin Mekfejl je bila prinu-

43
 ena da se vrati u kotsku, gde e iveti sve do smrti. Poslednji put je obi-
la svoju bolnicu u septembru 1954. To je bila prilika da joj graani Sremske
Kamenice dodele status poasne graanke. Srpsko lekarsko drutvo ju je
1973. posthumno izabralo za poasnu lanicu. U Noriu, gradu pobratimu
Novog Sada, 2007. osnovan je Fond Ketrin Mekfejl za obnovu nekadanje
Englesko-jugoslovenske deje bolnice.
Dr Ketrin Mekfejl/ Katherine Stewart MacPhail (18871974) osnovala
je 1934. Englesko-jugoslovensku deju ortopedsku bolnicu u Sremskoj
Kamenici, prvu takve vrste u Srbiji.
G.S.

Dr Ketrin S. Mekfejl je 1934. kupila zemljite za izgradnju Englesko-

jugoslovenske deje bolnice. Bolnica sa prekidima radi sve do ezdesetih
godina prolog veka, a zatvorena je 1992. godine. Zgrada je u vlasnitvu
Pokrajinske bolnice. Ovaj objekat je danas u ruiniranom stanju. Zavod za
zatitu spomenika kulture Grada Novog Sada je stavio ovaj objekat pod
prethodnu zatitu i pokrenuo postupak za utvrivanje objekta za kultur-
no dobro. Zalaganjem Drutva lekara Vojvodine podignuta je njena bista
u dvoritu bolnice u ulici dr Ketrin Mekfejl 39, a jedna ulica u Sremskoj
Kamenici je nazvana njenim imenom. Poprsje od bronze na postamentu
od kamena je rad vajara Ratka Gikia iz Novog Sada. Tekst na postamentu
glasi:
Dr. Katherine S. Macphail
18871974
Drutvo lekara Vojvodine
1988. g
Ketrin Mekfejl je u periodu 19311947. stanovala u kui u ulici Marka
Orekovia 1. Na fasadi ove kue postavljena je 1988. spomen-ploa koja
svedoi o tome.
S.K.

44
 Kua u Marka Orekovia 1
Foto: S. Kresoja

Poseta kraljice Marije bolnici u Sr. Kamenici

45
 ANICA SAVI-REBAC
(18921953)
je roena u Novom Sadu u porodici Milana
Savia, jedno vreme sekretara Matice srp-
ske i urednika Letopisa Matice srpske.
Intelektualna sredina u kojoj je ivela doprine-
e da Anica ve kao devojica govori nemaki,
francuski i engleski jezik, da kao trinaestogo-
dinjakinja objavi prevod Bajronovog rada
Manfred, kasnije i prevode elija i Verharna.
Prve originalne knjievne radove pesme obja-
vila je u Brankovom kolu 1906.
Porodica Savi se 1910. preselila u Be gde je Anica upisala studije klasi-
ne filologije, koje e okonati u Beogradu po zavretku I svetskog rata. U
Beograd je dola 1921. posle udaje za Hasana Rebca, i dobila prvo zapo-
slenje radei kao suplementkinja, zatim kao profesorka u Treoj enskoj
realnoj gimnaziji. Za istoriju feminizma znaajan je njen aktivistiki rad u
Udruenju Univerzitetski obrazovanih ena, organizacije osnovane 1927.
Njen boravak u Skoplju gde je otila pratei supruga, bie znaajan i zbog
poznanstva sa feministkinjom i knjievnicom Rebekom Vest koja je u knji-
zi Crno jagnje sivi soko ostavila zabeleku o Anici i Hasanu.
Anica Savi-Rebac je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
1932. odbranila doktorsku disertaciju pod naslovom Predplatonska ero-
tologija koja je iste godine i objavljena. U godinama do II svetskog rata
objavila je sledee studije i oglede: Geteov Helenizam (1933), Ljubav u fi-
lozofiji Spinozinoj (1933), Mistina i tragina misao kod Grka (1934), tefan
George (1934), Platonska i hrianska ljubav (1936), Kallistos (na nemakom
jeziku 1937), Tomas Man i problematika naih dana (1937) i druge. Nakon II
svetskog rata u esejima Njego, Kabala i Filon, Njego i bogumilstvo i Pesnik
i njegova poezija bavila se Njegoem i njegovim delom Lua Mikrokozma.
Anica Savi-Rebac je znaajna i kao prevodilac. Prevela je Njegoevu Luu
Mikrokozmu na engleski i nemaki jezik, Tomasa Mana, a u teoriju srpske
knjievnosti ula je zbirkom poezije Veeri na moru (1929). Po zavretku II
svetskog rata Anica Savi-Rebac je 1946. izabrana za vanrednu, a kasnije i
redovnu profesorku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

46
ivot e okonati samoubistvom, kako je napisala u punoj lucidnosti
intelekta i volje, posle iznenadne smrti mua, Hasana Rebca, oveka
koji je za nju bio otelovljenje topline, ahilejske smelosti i balkanske ira-
cionalnosti. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Posthumno su
joj objavljena dela: Antika estetika i nauka o knjievnosti (1954) i Helenski vi-
dici (1966). Zahvaljujui drugoj Novosaanki, Darinki Zlii sabrana dela
Anice Savi-Rebac u sedam knjiga bie objavljena u periodu (1984-1988).
Savremenom sveobuhvatnom sagledavanju ivota i dela Anice Savi-
Rebac doprinos je dala i Ljiljana Vuleti monografijom ivot Anice Savi-
Rebac (2002). Zaostavtina Anice Savi-Rebac uva se u Matici srpskoj i
Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Markovi u Beogradu.
Anica Savi-Rebac (18921953) klasina filolokinja, istoriarka filosofije,
knjievnica, prevoditeljka, profesorka Filolokog fakulteta Univeziteta u
Beogradu jedna je od najznaajnijih linosti nae intelektualne batine.
G.S.

Anica Savi-Rebac je tokom novosadskog perioda stanovala u ulici

Svetozara Miletia 13. U toj kui u kojoj je ivela sa roditeljima sastajala se
tadanja elita Novog Sada. Portret Anice Savi-Rebac, rad Uroa Predia,
uva se u Matici srpskoj. Jedna ulica u novosadskom naselju Slana bara
danas nosi njeno ime kao i ogranak Gradske biblioteke, gde itaoci mogu
da pozajme knjige na stranim jezicima i jezicima nacionalnih manjina.
Spomen obeleje treba postaviti na kuu u ulici Svetozara Miletia 13.
Anica Savi- Rebac zasluuje da ima i bistu na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu.
S.K.

47
 Kua u Mletievoj 13
Foto: G. Stojakovi

48
 DR NADA MICI-PAKVOR
(18991969)
je poreklom iz Gline (Hrvatska). Medicinske studije
je zavrila u Zagrebu 1924. U Novom Sadu je pre
II svetskog rata zapoela karijeru prvo kao lekarka
u kolskoj poliklinici, a zatim i kao efica iste usta-
nove sve do 1941. Predsednica Udruenja univer-
zitetski obrazovanih ena sekcije za Vojvodinu,
osnovanog u Novom Sadu 1932. bila je, prema za-
beleci Teodore Petrovi u knjizi Seanja dr Nada
Mici. Posle osloboenja Novog Sada nove vlasti je
1944. postavljaju za upravnicu kolske poliklinike. Po odluci Poverenitva
za narodno zdravlje Glavnog odbora Narodnog fronta Vojvodine dr Nada
Mici-Pakvor je od 1949. bila na elu Uprave za zatitu majke i deteta. Bila je
lanica Pokrajinskog odbora Antifaistikog fronta ena (AF) Vojvodine
zaduena za rad na edukaciji ena na planu zadravstvene zatite dece.
Njeni lanci o dejem zdravlju, pravilnom negovanju dece, higijeni, repro-
duktivnom zdravlju ena... redovno su objavljivani u periodu 1948-1950.
u Glasu ena, meseniku Pokrajinskog odbora AF-a Vojvodine. Deo
tog korpusa objavljen je i u posebnim brourama: Majka priprema povre
za svoju decu, Za maliane koji se lekara plae, Higijena aka od jutra do mraka,
Ne putuj majko bez velike potrebe sa svojim odojetom i druge. Od 1962, tada
ve primarijus dr Nada Mici-Pakvor je bila na elu Pokrajinskog centra
za zatitu majke i deteta, koji je iste godine transformisan u dve institu-
cije: Demonstracioni centar sa operativnim slubama i Pokrajinski centar
za zatitu majke i deteta sa posebnim zadacima na ijem elu je dr Nada
Mici-Pakvor bila do penzionisanja 1964.
Dr Nada Mici-Pakvor (1899-1969) je vie od tri decenije bila na elu slu-
bi koje su brinule o zdravlju najmlaih Novosaana i njihovih majki.
G.S.
Dr Nada Mici-Pakvor je u Novom Sadu stanovala u ulici Nikole Tesle
12. Nakon penzionisanja preselila se u Beograd gde je umrla i sahranje-
na. Nema spomen obeleje, niti ulicu, koje bi nas podsetile da je dr Nada
Mici-Pakvor dala veliki doprinos zdravstvu u Novom Sadu. Pokrajinski

49
 centar za zdravstvenu zatitu majke i deteta, gde je dr Mici-Pakvor radi-
la, se 1966. sjedinio sa Klinikom za deje bolesti u jedinstvenu instituciju
pod nazivom Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta. Sedite ove
nove zdravstvene institucije je bilo u Hajduk Veljkovoj 10. Predlog je da se
na tom mestu, danas zgradi Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omla-
dine Vojvodine postavi spomen obeleje o dr Nadi Mici-Pakvor.
S.K.

Zgrada Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omladine Vojvodine

Foto: G. Stojakovi

50
 EREBET BEREK / BRCSK
ERZSBET (19041971)
je autorka prvog jugoslovenskog romana objav-
ljenog na maarskom jeziku Beskrajni zid (A vgte-
len fal) (1933). Zavrila je katoliku gimnaziju u
Temivaru, kolu gde su devojke mogle samo da
polau ispite, ali ne i da pohaaju nastavu (1923) i
Viu pedagoku kolu u Novom Sadu (1957).
Tridesetih godina 20. veka Erebet Berek je bila
jedna od najznaajnijih knjievnika/ca pristalica couleur locale okuplje-
nih oko Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornl). To dokazuju njeni knji-
evni radovi: novela Putnik na Niavi (Vndor a Nisavnl) (1931), istoimena
zbirka novela (1936), roman Beskrajni zid (1933), prvi deo autobiografskog
romana Ester (Eszter) (1939) zatim lanci, eseji..., u svim znaajnijim listo-
vima na maarskom jeziku (Reggeli jsg, Napl, Kultra, Hd,
Jugoszlviai Magyar jsg, Htrl-Htre, A Mi Irodalmunk). U
njenim knjievnim radovima ive slike ravnice i ljudi satkanih od samog
ivota i snage, svet razliitih vera i jezika i ivot pun topline, smirenosti,
melanholije, a ponekad i besne surovosti.
Posle udaje Erebet Berek se preselila u Vrac gde je radila kao nastav-
nica nemakog i maarskog jezika. To je bio period kada je prestala da
pie. Njeni prvi knjievni radovi posle duge pauze su drame za decu i
odrasle (neke sama reira i postavlja za izvedbu), zatim tekstovi objavljeni
ili izgovoreni u Magyar Sz, 7 Nap, jvidki Rdi Drugu zbirku
novela Ljudi sa Karaa (Emberek a Karas melll) (1963) i drugi deo roma-
na Ester (1968) objavila je posle skoro trideset godina knjievnog utanja.
Poslednji roman, ari (Sri) objavljen je posle smrti knjievnice (1971). Od
1964. Erebet Berek je ivela u Novom Sadu, kod kerke, knjevnice Roe
Jodal (Jdal Rzsa). U znak seanja na delo Erebet Berek u Panevu
je u periodu 14. januar 1998-16. april 2011. radio Vojvoanski centar za
metodologiju Erebet Berek. Da se ime i delo knjievnice ne bi zabora-
vili 16. aprila 2011. u Panevu je osnovan Juno-banatski knjievni krug
Erebet Berek u okviru KUD Petefi andor.

51
 Erebet Berek/ Brcsk Erzsbet (19041971) knjievnica, objavila je
Beskrajni zid (A vgtelen fal), prvi jugoslovenski roman na maarskom
jeziku (1933).
G.S.
Erebet Berek je tokom novosadskog perioda ivela i umrla u zgradi u
ulici Brae Krklju 23. Sahranjena je na Katolikom groblju, grobno mesto
I/09-105. Jedna ulica u novosadskom naselju Gornje livade nosi njeno ime.
Predlog je da se spomen obeleje postavi na zgradu u ulici Brae Krklju
23.
S.K.

Zgrada u Brae Krklju 23. Foto: G. Stojakovi

Spomenik na Katolikom groblju. Foto: S. Kresoja

52
 DR ANA CIMER / G. CZIMMER ANNA
(19061967)
je roena u Aradu u Transilvaniji. Pre II svetskog rata, kao lekarka ra-
dila je u Segedinu kao asistentkinja Alberta Senterija (Albert Szent-
Gyrgyi), pronalazaa C vitamina i dobitnika Nobelove nagrade za
medicinu 1937. U tom periodu objavljivala je naune radove u strunim
asopisima, ali je isto tako prouavala i sakupljala podatke o narodnom
leenju.
Novi Sad postaje njen dom prvi put 1943, a zatim i odmah posle oslobo-
enja kada zapoinje lekarsku karijeru prvo u bolnici na Vencu, a zatim
i Dispanzeru za plune bolesti u Majevikoj ulici, gde je bila na elu bak-
teriolokog odeljenja. Od 1950. bila je gotovo sasvim paralizovana, ali je
ipak uspevala da odlazi na posao, ne proputajui svoje obaveze koje su
podrazumevale korienje mikroskopa.
Dr Ana Cimer je poznavala rumunsku knjievnost od Mihai Beniuca do
Mihaila Sadoveanua, a znaajan je i njen prevodilaki rad. Sa francuskog
je prevela novele Marsela Emea i Malog princa Sent-Egziperija. U Novom
Sadu je nauila srpski jezik tako da je mogla da prati savremenu knjievnu
produkciju na maarskom, rumunskom i srpskom jeziku. Svoje knjievne
i radove iz etnologije objavljivala u asopisima: Lumina, Hd, omla-
dinskim asopisima, a poznat je bio i knjievni salon u njenom stanu
kroz koji su lino ili kroz prepisku prole mnoge znaajne linosti maar-
ske knjievnosti. Meu njima je bila i Erebet Berek. Na alost zanimljiva
i vredna prepiska sa mnogim linostima maarske kulture u Vojvodini i
severno od nje, ukljuujui i pisma Senterija, spaljena su prema Aninoj
izriitoj elji. O njenom privatnom ivotu se malo zna. Bila je udovica dr
Gresz Bele (Gresz Bla). Nije imala dece. Kako je porodica odbila da se
brine o njoj, bolesnoj i teko pokretnoj, tu obavezu je preuzela porodica
Bence. Bolesna i usamljena Ana je umrla u 61. godini.
Dr Ana Cimer/ Czimmer Anna (1906-1967) lekarka, naunica, etnoloki-
nja i knjievnica ostae zapamena kao saradnica Alberta Senerija,
pronalazaa C vitamina.
G.S.

53
 Dr Ana Cimer sahranjena je na Katolikom groblju pod imenom Gresz
Belan. Danas je njen grob jedva vidljiv. Nema obeleja, niti ulicu u
Novom Sadu. Predlog je da se na zgradi Dispanzera u Majevikoj ulici
postavi spomen obeleje koje e podsetiti na lekarku i knjievnicu Anu
Cimer.
S.K.

Dispanzer za plune bolesti u Majevikoj 2a

Grobno mesto na Katolikom groblju

Foto: G. Stojakovi

54
 SONJA MARINKOVI
(19161941)
je roena u okolini Pakraca (Hrvatska) u porodi-
ci svetenika i uiteljice. Gimnaziju je pohaala u
Somboru i Novom Sadu, a po zavretku gimnazij-
skog kolovanja upisala je i zavrila Poljoprivredni
fakultet u Zemunu. Kao strunjakinja za agronomiju
radila je u Somboru i Novom Sadu.
U Omladinski pokret kojim je rukovodila
Komunistika partija Jugoslavije (KPJ) ukljui-
la se kao gimnazijalka, a u KPJ je primljena tokom studija. Za lanicu
Pokrajinskog komiteta Saveza komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ)
izabrana je 1938. Od tada je bila u grupi sa komunistima koji su organizo-
vali i rukovodili trajkovima, demonstracijama i drugim oblicima otpora
reimu Kraljevine Jugoslavije. Za lanicu Pokrajinskog komiteta KPJ za
Vojvodinu izabrana je 1940. Bila je zaduena za organizaciju Crvene po-
moi namenjene rtvama terora reima Kraljevine SHS/Jugoslavije. Radilo
se o pruanju materijalne, pravne i zdravstvene pomoi revolucionarima
i njihovim porodicama u periodu 1921-1941.
Sonja Marinkovi je zbog politikog delovanja bila hapena u dva navrata
1939. i 1940. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, od strane Sila osovine
i njihovih saveznika, Sonja Marinkovi je u Zrenjaninu sa drugim lano-
vima Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu rukovodila formiranjem
diverzantskih grupa, prvih partizanskih odreda i drugih formi otpora
okupatorima u Vojvodini. Agenti okupatorskih vlasti su je uhapsili 1941.
Muena je tokom isleivanja u Petrovgradu (Zrenjaninu), ali nije odala
svoje saborce/saborkinje. Streljana je u Bagljau kod Zrenjanina 1941. Za
narodnu herojku je proglaena 1943. U znak poasti njenim imenom na-
zvane su mnoge kole u Vojvodini od kojih je jedna u Novom Sadu.
Sonju Marinkovi (1916-1941), revolucionarku, narodnu herojku, komu-
nistkinju ubili su faisti u okolini Zrenjanina 1941.
G.S.

55
 Sonja Marinkovi boravila je u Novom Sadu, uglavnom u iznajmljenim
stanovima kao lanica agitacione grupe. Jedno vreme je ivela u zgradi
u Maksima Gorkog 30, gde se danas nalaze kancelarije Instituta za rata-
trstvo i povrtarstvo. U Novom Sadu i Petrovaradinu postoje ulice koje
nose njeno ime, zatim jedna osnovna kola u Novom Sadu i kulturno
umetniko drutvo su imenovani njoj u ast. Spomen ploa sa likom Sonje
Marinkovi, od bronze, rad vajara Julijane Ki, postavljena je 1969. na
zgradu Radnikog doma, na poetku Ulice Sonje Marinkovi. Spomen
ploe vie nema. Tekst na ploi je glasio:
Sonja Marinkovi
3.IV 1916 31.VII 1941.
narodni heroj
sekretar mesnog
komiteta SKOJ-a
u Novom Sadu
lan Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu
streljana
od okupatora
S.K.

Zgrada u Maksima Gorkog 30

Foto: G. Stojakovi

56
 LIVIJA (LILIKA) BEM
(19191941)
je roena u Segedinu. Sa porodicom se u Novi Sad
preselila 1924. Posle petog razreda gimnazije zaposlila
se kao slubenica u gvoari Granji u Dunavskoj uli-
ci. Rano se ukljuila u napredni pokret, a kao lanica
KPJ bila je zaduena za politiki rad u Savezu bankar-
skih, osiguravajuih i trgovakih inovnika (SBOTI).
Tu je organizovala kulturno prosvetni rad, a posebnu
politiku aktivnost je imala u odnosu na ene. Bila je
jedna od osnivaa Omladinskog kulturno-privrednog
pokreta (OMPOK) i lanica Glavnog odbora organizacije. Takoe je bila
aktivna u radu jevrejske omladinske organizacije - Haomer Hacair. Posle
provale tamparije Pokrajinskog komiteta KPJ novosadska policija je
uhapsila petnaest lanova KPJ i SKOJ-a meu njima i Liliku Bem. Iz zatvo-
ra je putena neposredno pred poetak II svetskog rata, ali je njen dosije u
policiji znaio da je bila pod stalnom prismotrom. Na samom poetku II
svetskog rata izabrana je za lanicu Okrunog komiteta KPJ i Agitpropa
Pokrajinskog komiteta KPJ sa seditem u Novom Sadu. Livija Bem je bila
ukljuena u aktivnosti kojima je rukovodila KPJ, a koje su trebale da osla-
be, uzdrmaju i osujete vlast maarskih okupacionih snaga u Novom Sadu.
Uhapena je 1941. Bezuspeno je pokuala da izbegne hapenje pucajui u
agente koji su je hapsili. Pod straom je dovedena u zatvor. Lilika Bem je
bila podvrgnuta svirepim metodama muenja koje su bile uobiajeni me-
tod iznuivanja podataka o drugim sauesnicama/ima. Nikog nije odala.
Osuena je na smrt i obeena u Novom Sadu u kasarni na Futokom putu.
Sahranjena je na Novom groblju.
Liviju Liliku Bem (19191941), revolucionarku i komunistkinju ubili su fa-
isti u okupiranom Novom Sadu 1941.
G.S.

Po preseljenju u Novi Sad Livija Bem je sa roditeljima ivela u kui u

Beogradskoj 30, to je danas ulica Koste okice. Kada je napustila rodi-
teljski dom ivela je sa drugaricama u ilegalnim stanovima, a jedan od

57
 njih je bio mansarda u ulici Vladike Platona. Oseajui da su joj agenti za
petama vrlo esto je menjala stanove. Livija Bem je uhapena u Miletievoj
ulici 20. septembra 1941. Pokuala je da izbegne hapenje pucajui u agen-
te, ali nije uspela. Obeena je u kasarni u Futokoj ulici. Sahranjena je na
Novom groblju, spomen-polje, prvi red, parcela 11-011. Spomen-groblje
boraca Narodno-oslobodilakog rata (NOR) je zatieno kulturno dobro,
a u okviru te celine nalazi se i Livijin grob. U Novom Sadu jedna ulica,
u blizini Futokog parka, nosi njeno ime. Predlog je da se spomen ploa
postavi ispod naziva ulice.
S.K.

Nekadanja
kasarna na
Futokom putu
i ulica Lilike Bem

Foto:
G. Stojakovi

58
 GROZDA GAJIN
(19201941)
je roena u ablju, a u Novi Sad je dola da bi se ko-
lovala. ivela je sa bolesnim bratom od njegove skro-
mne radnike plate. U Savez komunistike omladine
Jugoslavije (SKOJ) primljena je u leto 1941. Iste go-
dine je uhvaena sa drugaricom Natalijom Stankov
u akciji unitavanja nemake knjiare. Uhapena je
i muena u novosadskom zatvoru, zgradi poznatoj
kao Armija u neposrednoj blizini Futoke pijace.
Ubrzo je premetena u zatvor u Segedinu gde je obeena 1941.
Grozdu Gajin (19211941), revolucionarku i lanicu SKOJ-a ubili su fai-
sti u Segedinu.
G.S.
Ulica u kojoj je Grozda Gajin ivela dok se kolovala u Novom Sadu je vie
puta menjala svoje ime: Csatorna utca, Kert utca, Batenska, Studenika,
Gyergyi utca, pa ponovo Studenika, da bi danas ova ulica nosila ime
po skojevki Grozdi Gajiin. Osim naziva ulice u kojoj je stanovala, nema
drugih obeleja. Predlog je da spomen plou postavi ispod naziva ulice.
S.K.

Ulica Grozde Gajin

Foto: G. Stojakovi

59
 VERA PAVLOVI
(19211945)
je roena u Novom Sadu. Studije medicine na
Beogradskom univerzitetu upisala je pred poetak II
svetskog rata. Tokom studentskih dana uestvovala je
u studentskim demonstracijama 1939. U KPJ primlje-
na je 1940. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, Vera
Pavlovi se vratila u rodni grad gde je izabrana za lani-
cu Mesnog komiteta SKOJ-a i sekretara Rejonskog komiteta SKOJ-a. Kao
poznatu komunistkinju uhapsili su je agenti okupacionih maarskih vlasti
1941. Muena je u novosadskom zatvoru Armija ali nikog od saboraca/
saborkinja nije odala. Osuena je na smrt, da bi odmah zatim smrtna ka-
zna bila zamenjena zatvorom u trajanju od dvanaest godina. Prvo je bila u
budimpetanskom, vojnom zatvoru Kontri, a zatim u budimpetanskom
enskom zatvoru Marijanostra. U logor Ravensbrik je premetaju Nemci.
Neposredno pred osloboenje logoraa iz Ravensbrika Vera Pavlovi je
ubijena i spaljena u krematorijumu logora.
Veru Pavlovi (19211945), revolucionarku i lanicu KPJ ubili su faisti u
logoru Ravensbrik 1945.
G.S.
Imenom Vera Pavlovi je nazvana jedna ulica u Novom Sadu, a u istoj ulici
na zgradi pod brojem dva je 1976. postavljena spomen ploa rad vajara
Pavla Radovanovia. Ploa vie ne postoji. Tekst na ploi je glasio:
Vera Pavlovi
19211945.
student revolu
cionar lan KPJ
1941. godine se
kretar reonskog
komiteta SKOJ-a
herojski umrla
u logoru
Ravensbrik
S.K.

60
Mesto gde je bila Spomen-ploa posveena Veri Pavlovi u istoimenoj ulici
Foto: S. Kresoja

61
 KLARA FEJE / FEJS KLRA
(19211943)
roena je u Budimpeti. Sa porodicom se preseli-
la u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca. U Velikoj
Kikindi je zavrila gimnaziju, a u Beogradu je upi-
sala medicinu. U SKOJ je primljena 1939, u KPJ
1940. Odmah poto je Kraljevina Jugoslavija oku-
pirana Klara Feje je kao lanica Okrunog komite-
ta SKOJ-a za severni Banat, bila politiki aktivna u
Petrogradu (Zrenjanin), a zatim i u Bakoj. Radila
je na formiranju i uvrivanju skojevskih i partij-
skih organizacija u Banatu i Bakoj, tampanju i ra-
sturanju propagandnog materijala, a jedno vreme je bila meu najuim
saradnicima/saradnicama Svetozara Toze Markovia, organizacionog se-
kretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Godine 1943. izabrana
je za lanicu Oblasnog komiteta SKOJ-a za Baku i Baranju. Ubijena je sa
grupom ilegalaca u oruanom okraju sa agentima okupacionih vlasti u
Bakoj Palanci 1943.
Klaru Feje/ Fejs Klra (19211943), revolucionarku i komunistkinju ubili
su faisti u oruanom okraju 1943.
G.S.

Klara Feje je tokom boravka u Novom Sadu ivela u ilegalnim stanovi-

ma. Jedna ulica na Telepu danas nosi njeno ime. Mnoge kole u Vojvodini
imenovane su u znak uspomene na revolucionarku i komunistkinju Klaru
Feje. Od 1967. jedan studentski dom u Novom Sadu nosi njeno ime.
Predlog je da se spomen ploa postavi na zgradu studentskog doma koji
nosi ime Klare Feje.
S.K.

62
Studentski dom Klara Feje

Foto: S. Kresoja

63
 JUDITA ALGO
(19411996)
je roena u Novom Sadu kao Judita
Manhajm. Biografski podaci o njenom ra-
nom detinjstvu svedoe o pogromu Jevreja
u Novom Sadu tokom II svetskog rata. Sa
majkom koja je preivela nacistiki logor i
ouhom, Judita usvojena algo posle oslo-
boenja nastavie ivot u Novom Sadu.
Judita algo je diplomirala svetsku knjievnost na Filolokom fakultetu u
Beogradu. Sedamdesetih godina 20. veka bila je urednica Tribine mladih kada
je njenom zaslugom otvoren prostor za novu avangardu u kulturnom miljeu
Novog Sada. Nakon to je zbog politikog arbitriranja u umetnosti i diskvali-
fikacija avangarde bila prinuena da napusti Tribinu mladih, ivela je kao slo-
bodna umetnica. U njenoj radnoj biografiji sastavljenoj od suspenzija, otkaza i
odlazaka itamo da je bila: urednica Letopisa Matice srpske, urednica u
Izdavakom preduzeu Matice srpske i Televiziji Novi Sad, prevoditeljka u
Izdavakom preduzeu Forum, zatim sekretarka Drutva knjievnikaVojvo-
dine, a jedno vreme je bila aktivna i u Savetu za kulturu Novog Sada.
U kulturnoj istoriji multikulturne Vojvodine bie zapamena kao jedna
od najistaknutijih avangardnih pesnikinja, knjievnica, multimedijalnih
umetnica, spisateljica iji je opus otvorio mnoga dalekosena poetska, je-
zika i pitanja rodnog identiteta. Znaajan je i njen prevodilaki rad.
Objavila je zbirke pesama: Obalom (1962), 67 minuta, naglas (1980), ivot
na stolu (1986), roman Trag koenja (1987), zbirku pripovedaka Da li po-
stoji ivot (1995) i posthumno romane Put u Birobidan (1997) i Kraj puta
(2004), zbirku eseja Jednokratni esej (2004) .
Dobila je nagradu Ljubia Joci 1981. za poeziju i Milo Crnjanski za
roman Trag koenja.
Judita algo (19411996), knjievnica, multimedijalna umetnica, prevo-
diteljka znaajna je predstavnica avangarde u srpskoj kulturi.
G.S.

64
Judita algo je sahranjena na Jevrejskom groblju, prvo polje, parcela 4-337.
Jedna ulica u Veterniku nosi njeno ime. U Novom Sadu ne postoji obeleje
koje bi podsetilo na njen plodan i znaajan rad na planu kulture. Predlog
je da se na zgradi Kulturnog centra Novog Sada, gde i danas radi Klub
Tribina mladih, postavi tabla koja e podsetiti na Juditu algo, kao i da se
njenim imenom nazove jedna od novosadskih, knjievnih manifestacija.
S.K.

Spomen table na Jevrejskom groblju. Foto: S. Kresoja

Kulturni centar Novog Sada. Foto: G. Stojakovi

65
 Literatura
Aleksijevi, Vlastoje (1941) Naa ena u knjievnom stvaranju. Beograd: tamparija
. Madarevia.
Boinovic, Neda (1996) ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd:
Devedesetetvrta.
Boinovi, Neda (1988) Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog
univerziteta narodnooslobodilakom ratu i revoluciji. Studentkinje Beogradskog
univerziteta u revolucionarnom pokretu. 173-176. Beograd: Centar za marksizam
Univerziteta u Beogradu.
Belovi-Bernadikovska, Jelica. ur. (1913) Srpkinja, njezin ivot i rad, njezin kulturni
razvitak i njezina umetnost do danas. Sarajevo: Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u
Irigu.
(In Memoriam) Nina Petrovika. enski svet. Novi Sad. br. 1. 1909: 9-10
Cveti, Bosa ur. (1975) ene Srbije u NOB. Beograd: Nolit.
Drai, Silvija (2013) Stvarni i imaginarni svetovi Judite algo. Novi Sad: Futura
publikacije
obanski Mila at al. (1976) Novi Sad u ratu i revoluciji 19411945. Novi Sad: Institut
za izuavanje istorije Vojvodine. Knjiga I.
Erakovi, Tadija (1994) Molitva. Sremska Kamenica: SOS Deije selo dr Milorad
Pavlovi.
Gavrilovi, Andra (1990) Znameniti Srbi XIX veka. Zagreb: Srpska tamparija 1903.
Reprint: Beograd. Kultura. Knjiga I.
orevi, Mita (1912) ena u istoriji srpskoj. Novi Sad: Elektrina tamparija dr.
Sv. Miletia.
Joci, Luka (1904) Tridesetogodinje ugodne i neugodne uspomene 18541884. Novi
Sad: tamparija Deoniarskog drutva Branik.
Kljaji, Leposava (1998) Zasluni novosadski Grko-Cincari s kraja 18. i u 19. veku.
Novi Sad: Skuptina Grada Novog Sada.
Lazarevi, Jelena (1929) Engleskinje u srpskom narodu. Beograd: Beogradsko en-
sko drutvo.
Miki, elimir (1988) Uvek vaa ivot i delo dr Ketrin Makfejl. Novi Sad: Matica
srpska.

66
Popov, Duan ur. (2000) Enciklopedija Novog Sada. knj 15. Novi Sad: Novosadski
klub/Prometej
Popov, Duan ur. (2009) Enciklopedija Novog Sada. knj 30. Novi Sad: Novosadski
klub/Gradska biblioteka Stojkov
Savi-Rebac, Anica (1988) Savka Suboti u: Studije i ogledi I-II. Novi Sad:
Knjievna zajednica Novog Sada. 407-410.
Sofronijevi, Mira (2009) Darovale su svome oteestvu Plemenite ene Srbije.
Beograd: Biblioteka Grada Beograda.
Stoli, Ana ured (2001) Uspomene Savke Suboti. Beograd: Srpska knjievna
zadruga.
Stojakovi, Gordana ur. (2001) Znamenite ene Novog Sada I. Novi Sad: Futura
publikacije.
Stojakovi, Gordana ur. (2002) Neda jedna biografija. Novi Sad: Futura publikacije.
Stojakovi Gordana (2005) Diskursne osobine privatne prepiske o knjizi Srpkinja njezin
ivot i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas (19091924)
specijalistiki rad. Univerzitet u Novom Sadu. ACIMSI: Centar za rodne studije
www.nsac.rs
Stojakovi, Gordana (2007) Naa savremenica Savka Suboti dramski prikaz. Novi
Sad. Izdanje autorke. ISBN 987-86-909833-1-5
Stojakovi, Gordana (2007) CD AF Vojvodine 19421953. Novi Sad: Izdanje
autorke.
Stojakovi, Gordana (2008) Domaa radinost i angaovanje ena u Vojvodini
krajem 19. i poetkom 20. veka u: Marina Blagojevi ur. Seoske enske organizacije
u Vojvodini (19-33). Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Stojakovi, Gordana (2009) Ein Gespenst geht um in Serbien, Die
Frauenbewegungshistoriographie besitzt gute Perspektiven im: Hg. Johanna
Gehmacher und Natascha Vittorelli. Wie Frauenbewegung Geschreiben wird. Wien:
Lcker. 279-283.
Stojakovi, Gordana (2012) Rodna perspektiva u novinama antifaistikog fronta ena
(19451953) Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova
Varaanin, Arkadije (In memoriam) Nana Natoevi u: Kalendar enski svet za
1910. Zemun. 1910: 86-88.
Suboti, Darinka (1925) Savka Suboti Govor na sveanoj sednici Matice napred-
nih ena 25.11.1924. Novi Sad: Zastava.

67
 Suboti, Savka (1904) O naim narodnim tkaninama i rukotvorinama. Novi Sad:
tamparija Srpske knjiare brae M. Popovia.
Suboti, Savka (1911) ena na istoku i zapadu. Novi Sad: tamparija Deoniarskog
drutva Branik.
osberger, Pavle (2001) Novosadski Jevreji. Novi Sad: Prometej.
Varaanin, Arkadije (1906) Spomenica dvadesetpetogodinjeg rada (18801905)
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Novi Sad: tamparija Srpske knji-
are brae M. Popovia.
A.V. (Varaanin Arkadije) (1910) enska udruenja meu Srpkinjama u: enski
svet Kalendar za 1910. Zemun. 1910. 97-106.
Vuleti, Ljiljana (2002) ivot Anice Savi-Rebac. Beograd: Jovan.

68
 enski asopisi i kalendari
ena. Novi Sad (1911-1914) vlasnica Milica Tomic. tampa: Srpska tamparija dr
Sv. Miletica.
enski svet. Novi Sad (1886-1914) Izdanje Dobrotvorna Zadruga Srpkinja
Novosatkinja.
Kalendar enski svet za 1910. Zemun. tamparija Milana Ilkia. 5
Domaica, Beograd (1890-1914) list Beogradskog enskog Drutva i njegovih po-
drunica. Izdaje Beogradsko ensko Drutvo.
A N s a Trsadalom Budimpeta (1910-1914). Urednica Roza vimer. Organ ugar-
skih feministkinja.
Kalendar enski svet za 1910. Zemun 1910. Ur. Arkadije Varadanin. Izdava Milan
Ilki.

69


1

8

 LEGENDA
1 Judita Horovic (17871857)
3 zgrada Jevrejske optine u Jevrejskoj ulici
37 Ljubica Obrenovi (17881843) kua u Zmaj Jovinoj 5
Marija Trandafil (18161883)
kue u Paievoj 11 i Zmaj Jovinoj 16, Nikolajevska crkva

3 6 Dafina Natoevi (18301911) kua u Paievoj 7
Savka Suboti (18341918) kua na Pozorinom trgu 6
Sofija Vuji (18511921)i Milka Markovi (18691931)
kua u Dunavskoj 16
Milica (18541881) i Anka Ninkovi (18551923) ulica Zlatne grede 4 i
ulica Sestara Ninkovi
Adel Nemeanji (18571933) ulica Petra Drapina 29
9 Mileva Simi (18591946) kua u Temerinskoj 21
Milica Tomi (18591944) kua u Dunavskoj 14
Jelica Belovi-Bernadikovska (18701946) kua u Futokoj 6
Erika Miatek (18721951) kua u Dunavskoj 13
Mileva Mari Ajntajn (18751948) kua u Kisakoj 20
Darinka Gruji-Radovi (18781958) Dvorac Marcibanji-Karaonji
Jelena Kon (18831942) zgrada obdanita
PU Radosno detinjstvo u Sonje Marinkovi 1
Dr Ketrin S. Makfejl (18871974) kua u Marka Orekovica 1
u Sremskoj Kamenici
Anica Savi Rebac (18921953) kua u Miletievoj 13
Dr Nada Mici-Pakvor (18991969) Institut za zdravstvenu zatitu
dece i omladine Vojvodine, Hajduk Veljkova 10
Erebet Berek (19041971) zgrada u Brae Krklju 23
Ana Cimer (19061967) Dispanzer u Majevikoj ulici 2a
Sonja Marinkovi (19161941) kua u Maksima Gorkog 30
Livija Bem (19191941) kasarna na Futokom putu
Grozda Gajiin (19201941) ulica Grozde Gajin
Vera Pavlovi(19211945) ulica Vere Pavlovi
Klara Feje (19211943) Studentski dom Klara Feje
ulica Klare Feje
Judita algo (19411996) Kulturni centar Novog Sada
(Tribina mladih)

Jevrejsko groblje
Katoliko groblje
Protestantsko groblje
Uspensko groblje
Almako groblje
Spomen-groblje boraca NOR-a na Novom groblju
(van karte, ulica Rumenaki put)

ka ulici Marka Orekovia

Zahvaljujemo oru Srbuloviu za dragocene sugestije
koje smo dobile tokom istraivanja
i konanog odabira informacija.

Autorke
 (Velika)
Kikinda
Sombor

Zrenjanin
abalj (Petrograd)
Kisa
Titel
Baka Novi Sad
Palanka Vrac
Panevo
Beograd

Poarevac

Kragujevac

Ni
Gordana Stojakovi i Svetlana Kresoja
su pred novosadsku, ali i iru italaku
publiku, izale sa rukopisom enska
imena Novog Sada vodi za ljubitelje
alternativnih tura nudei kao rezultat svog
po priloenoj literaturi i dokumentaciji
kompetentnog istraivanja, mogunost
sagledavanja prolosti iz jednog, kod nas
jo nedovoljno zastupljenog ugla i sistema
vrednosti. Kako same autorke istiu,
publikacija je nastala na osnovu ranijeg
dela Znamenite ene Novog Sada, s tim
da sada predstavlja samo deo zamiljenog
projekta.

Prvi deo zamiljenog projekta je za tampu

pripremljena knjiga, koja sadri biografije
i adrese 28 ena, koje su u razliitim
vremenskim periodima, razliite nacionalne
i verske pripadnosti, razliitog stepena
obrazovanja i interesovanja, obeleile
istoriju novog Sada, ili bar jednog njenog
dela. Novi Sad je udan grad: prati ga
usud imena, pa teko da se bilo ta iz
minulih epoha zadrava na njegovim
ulicama, a sa druge strane o njegovoj
prolosti se veoma mnogo pie i govori,
a sami Novosaani spadaju u dobre
poznavaoce vlastite lokalne istorije.
Gordana Stojakovi i Svetlana Kresoja nam
nude pogled na prolost iz ugla enskog
Novog Sada i sa enske strane. Kroz
biografije 28 Novosaanki (a Novosaanki
valja shvatiti uslovno jer mnoge nisu
roene u Novom Sadu, niti su umrle u
njemu ali su ga svojim prisustvom i
delom obeleile), one skiciraju i biografiju
samog Novog Sada, ime ine iskorak u
odnosu na klasino pisanje istorije.Tako
jedno zapoeto istraivanje otvara nova, a
saznanja se prepliu i obogauju...

Iz recenzije ora Srbulovia ISBN 978-86-88855-11-2