CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

327

Prilozi 1. Vladimir Majevski67 SMRT VLADIKE NIKOLAJA A sad s te{kim ose}awem prelazim na najdelikatniji deo uspomena. U toku posledwih godina `ivota vladike Nikolaja kod nas u manastir je dolazio jedan Srbin novi emigrant. Vladika nije bio tim naro~ito zadovoqan i tu|io se od wega, nemaju}i potpuno poverewe. I eto ovaj Srbin, - posle otsustvovawa vi{e od jedne godine - najedanput se ponovo pojavio kod nas u vreme ci~e - zime i velike vejavice, uo~i iznenadne smrti vladi~ine, a naime u subotu 17. marta 1956. g. Radi velikog snega i nemogu}nosti kori{}ewa automobila, vladika se preselio na nekoliko dana u zgradu seminarije, bli`e manastiru i hramu. I uve~e te subote, posle ve~ere ulazio je u sobe seminarista. Govorio je s wima o liturgiji sutra{weg nedeqnog dana, kada je imao da propoveda, putuju}i na parohiju, seminarist najstarijeg razreda. Ulazio je vladika i kod sekretara seminarije i predao mu neke potpisane papire... Okolo 10 ~asova uve~e seminaristi su videli kako je Srbin ulazio u spava}u sobu vladike. A posle 11 ~asova oni su videli kako je on sa priborom za kafu ulazio u umivaonicu po vodu, rekav{i im da ho}e da gotovi za vladiku crnu kafu. Seminaristi bili su mnogo iznena|eni da je tako dockan vladika za`eleo da pije kafu, koju je u posledwe vreme uop{te izbegavao po propisu lekara... Kad je i kako Srbin oti{ao od vladike, - niko nije video. Tu se i prekida sve {to je uop{te poznato o posledwim ~asovima vladike Nikolaja. Idu}eg dana, u nedequ 18 marta, svi seminaristi sa o. Inspektorom i peva~ima otputovali su u 7 ~asova ujutru u daleku parohiju, na misionarsko putovawe. A vladika Nikolaj trebalo je da slu`i u manastirskom hramu. U odre|eno vreme zvono je zvonilo i u hramu spremili su se za do~ek vladike. No on se nije pojavqivao. Tad je iguman o. Vasilije oti{ao u seminariju i zakucao na vrata vladi~ine }elije, ali odgovora nije bilo. Vratio se u manastir i obavestio nastojateqa i re{ili su da ~ekaju vladiku. I ba{ posle 15-20 minuta ~ulo se telefonsko zvono: saznalo se da eparhijski srpski episkop, koji se nikad ranije nije interesovao za zdravqe vladike Nikolaja, najedanput raspituje se za wegovo zdravqe. Svi su se iznenadili u manastiru, zato {to su svi znali da se nikad ranije nije pokazivala takva pa`wa prema vladici Nikolaju. Pogovorili su, razmislili i nastojateq sam oti{ao je u seminariju. Zakucao je na vrata, no tako|e odgovora nije bilo. Tad je silom otvorio vrata. I vedeo je ovakvu sliku: u spava}em rubqu vladika je le`ao ni~ice na podu pokraj kreveta s nogama prema vratima, a glavom prema prozoru. Nastojateq je pritr~ao i poku{ao da pridigne vladiku, ali je odmah primetio da je on mrtav. Na glavi u vladike videla se mala rana, a u ruci bile su brojanice, koje su mu poklonile ruske monahiwe.
67 Troi~ko-Svetosavski Misionar, br. 3. maj-juni 1958. god. Xordanvil S.A.D.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

328

Judin poqubac

Nastojateq je istr~ao iz sobe, pozvao iz manastira monahe i sekretara seminarije. Iz obli`weg mesta pozvali su lekara, koji je ustanovio smrt, akoja je nastupila nekoliko ~asova ranije. Uzrok smrti bez sekcirawa, on nije mogao da ka`e, (Srbi koji su docnije do{li, tra`ili su da se ne vr{i sekcirawe) Telo vladike Nikolaja preneli su na krevet i otslu`ili prvi parastos. Obavestili su na{u Mitropoliju u Wujorku i vladiku Dionisija u Libertvilu. Tako|e i srpske crkvene op{tine u Wujorku, Lakavani i druge. O~ekivao se dolazak Srb. Telo vladike bilo je po velikom snegu preneseno u manastirski hram i odeveno u ode`de. Pred ve~e po~eli su dolaziti Srbi i kod kov~ega vladike po~eli su sporovi: gde da se sahrani? Tu, na ruskom manastirskom grobqu kao {to je vladika pokazao `equ ili u srpskom manastiru u Libertvilu. Na ovom drugom nastojali su nekoliko qudi, govore}i da bi Srbima bilo neprijatno, ako vladiku Srba sahrane u ruskom manastiru.. Razume se, Rusi su ~uvali korektnost i u spor se nisu me{ali. Drugog dana rano ujutru do{ao je i sam vladika Dionisije, koji nas je od prvog trenutka iznenadio sve u manatiru i seminariji. U prisustvu monaha i seminarista, koji su se vratili, on je uzviknuo kraj odra umrlog: Za `ivota ti si me mnogo mu~io... a posle smrti naterao si me da putujem po nepogodi. Zatim, s nekoliko Srba koji su doputovali s wim, on se tr~e}i ustremio u sobe vladike Nikolaja (i u na{em domu i u seminariji) i podvrgao ih potpunom opusto{ewu: otvarali su kufere i sanduke, grabili su sve {to im je dopalo {aka osobito ih je interesovala korespodencija vladike i wegove zabele{ke. Natovarili su to na svoje automobile i odvezli. Drugi Srbi poku{avali su da spre~e ovo nezakonito opusto{ewe i u otsustvu amerikanskih vlasti vikali su, sva|ali se i ~ak grubo osu|ivali vl. Dionisija.. No ni{ta nije pomoglo. Kad sam ja doputovao, sobe vladike Nikolaja pretstavqale su neopisivu sliku opusto{ewa: sve je bilo isprevrtano i na podu le`ale su stotine pisama, listova, kutije i dr. Slika, kakvu ja dotle nikad u `ivotu nisam video! I naj`alosnije bilo je to da su tako postupili prema uspomeni i nasle|u najve}eg pravoslavnog jerarha, velikanu Crkve i bogoslovske nauke... Sve to moglo se dogoditi tako samo radi moga otsustva. Da sam ja bio na mestu, tu, osim doktora nikog ne bih pustio k telu vladike do poziva policije iz susednog mesta, koja bi proizvela isle|ewe i zape~atila sobe vladi~ine. Zatim, samo prema re{ewu suda, bile bi vladi~ine sobe otpe~a}ene i sve detaqno zapisano, dovedeno u poredak i evidenciju. Osim toga, ja nimalo ne sumwam da u takvog ~oveka, kakvog smo mi svi znali vladiku Nikolaja, i pri wegovom karakteru - nije moglo da ne bude pismene voqe za slu~aj smrti ili ~ak formalnog testamenta. U tome mene ube|uje ne samo wegov karakter, nego i druge okolnosti. No o tome, tako|e drugi put.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

329

2. Jeromonah Arsenije To{ovi}, - Vladika Nikolaj Velimirovi} i ideja Srpske Zagrani~ne Crkve

Svega nekoliko godina nakon Drugog Svetskog rata, me|u pravoslavnim srbskim stadom u Americi rodila se ideja o osnivawu Srpske Zagrani~ne Crkve. No pre nego {to iznesemo motive te ideje vaqa napomenuti da je u Americi postojala Amerikansko - Kanadska eparhija na ~ije ~elo je jo{ 1940. god bio postavqen vladika Dionisije Milivojevi}.68 Egzodus iz porobqene domovine doveo je veliki broj Srba-antikomunista u Ameriku. Velika sre}a u toj stra{noj nesre}i bio je dolazak vladike Nikolaja Velimirovi}a. Ve} samo wegovo prisustvo me|u tamo{wim jerejima, a pre svega se tu misli na ep. Dinosija, izazvalo je me|u tim jerejima ogroman ose}aj zavisnosti i zlobe. Svoje prve godine boravka u SAD vladika Nikolaj je vezao za srbski manastir Sv. Save i Libertvilu, ali je nebrzo bio primoran da taj manastir napusti, i da krov nad glavom prona|e u sestrinskoj Ruskoj Zagrani~noj Crkvi. O tome je posle smrti vladike Nikolaja uredni{tvo srpskog ~asopisa Troi~ko - Svetosavksi Misionar pisalo: Kada je telo po~iv{eg Vladike Nikolaja bilo polo`eno na odar u wujor{koj srpskoj Crkvi i narod se opra{tao sa svojim voqenim Deda Vladikom, tada su pobo`ni Srbi u susednim prostorijama poveli razgovor: za{to je Vladika Nikolaj morao napustiti srpski manstir Sv. Save u Libertvilu. I tu se kao jedan od glavnih krivaca navodio jedan igumani wegovo postupawe prema Vladici Nikolaju, ovaj iguman imao je obi~aj da do|e pod prozor Vladi~ine sobe u Libertvilu i da na sav glas vi~e i urli~e: Dokle }e ovaj ~ovek sedeti ovde; dokle }e ovaj ~ovek sejati mr`wu i razdor me|u nama? Dabome, samo sobom nastaje pitawe: da li u jednoj ustanovi kao{ to je manastir, mo`e jedan monah da samovoqno ispoqava svoja ose}awa mr`we ili je, naprotiv, on bio samo izraz op{teg raspolo`ewa manastirske vlasti prema Vladici Nikolaju. Naravno, posle ovakve demonstracije i pretwe Vladici Nikolaju nije vi{e bilo mesta u manastiru Sv. Save u Libertvilu. Oti{ao je pod svoje stare dane i bolestan da tra`i pribe`i{te kod bra}e - Rusa gde je, da bi zaradio svoj nasu{ni hleb, predavao tri nastavna predmeta. Docnije, pored ovih du`nosti, bio je i Rektor Seminarije. Koliki je trud i koliko vremena zahtevao ovaj posao od obolelog Vladike, to znaju samo oni koji su i sami bili profesori ili vr{ili du`nost stare{ine jedne {kole. Umesto da se Velikom Nikolaju omogu}ilo da `ivi u srpskom manastiru i radi u srpskoj sredini i pi{e svoja dragocena i najboqa dosad srpska dela, On je, Mu~enik, radi poznatih prilika u srpskoj eparhiji u Americi i pretwe
68 Postoji osnovana sumwa da je Dionisije bio ~lan neke od masonskih lo`a u Americi. Kao

dokaz o tome mo`e da poslu`i ~lanak o jednom skupu masona u ^ikagu februara 1962. U wemu se jasno spomiwe ime Dionisija. O tome bli`e: Mason Group Growth Traced, Amerikanski Srbobran, februar 1962

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

330

Judin poqubac

jednog kalu|era, morao da be`i u tu|u crkvu i tu|i narod i prekomernim i napornim radom da tra}i svoje sile i zdravqe na posao, koji nije trebalo da radi.69 Posle dolaska u ruski manastir u Xordanvilu, jedan od najbli`ih vladi~inih saradnika i prijateqa bio je jeromonah Ruske Zagrani~ne Crkve Arsenije To{ovi}. Ova li~nost je jako va`na kada je u pitawu dana{wa antiekumenisti~ka borba protiv la`nih srbskih episkopa, a na`alost o ovom jeromonahu se u otaybini malo zna. Jeromonah Arsenije je posle smrti vladike Nikolaja pokrenuo u Xordanivulu izdavawe prvog srbskog antiekumensiti~kog ~asopisa Misionar. U wemu je akcenat prevashodno bio stavqen na re{ewe srbskog crkvenog pitawa u Americi, ali je istovremeno stranice ovog ~asopisa ispuwavalo pisawe tada{wih arhijereja Ruske Zagrani~ne Crkve u kojima su oni bespo{tedno i energi~no kritikovali apostasiju Pravoslavnih crkava i wihovu ekumenisti~ko-jereti~ku praksu. Problem za srbsku emigraciju u Americi bio je dosta mlitav i neodre|en stav vladike Dionsija prema porobqenom sinodu u Beogradu.70 To }e i biti seme kasnijeg razdora me|u Srbima, a slobodno se mo`e re}i da je glavni krivac za to bio upravo Dionisije Milivojevi}. Mi smo iz prethodnog priloga videli da je ba{ Dionsije bio jedan od glavnih organizatora zavere protiv vladike Nikolaja, koja je kona~no dovela do wegove nasilne smrti. Amerikansko-Kanadska eparhija je u tim godinama imala potpuno sve uslove da ostane jedini slobodni deo Srpske Crkve na koju komunistisatanisti nisu mogli da uti~u. Imala je sli~an polo`aj kao i izbegli arhijereji iz Rusije nakon 1917, odakle je kasnije potekla Slobodna Ruska Zagrani~na Crkva. Me|utim, vladika Dionisije nije hteo da prekine op{tewe sa crvenim sinodom u Beogradu, pla{e}i se da bi ga u tom eventualnom aktu zasenila uloga vladike Nikolaja.71 Istovremeno vladika Dionisije, na`alost, po~iwe da ulazi u ekumenisti~ki pokret, jo{ pre nego {to je to u~inio Sinod u Beogradu. Stupawe vladike Dionisija i Amerikansko-Kanadske eparhije u Svetsti Savet Crkava 1958. god. izazvalo je nevi|enu sablazan me|u svesnim srbskim pravoslavnim li~nostima, pa ~ak i u Sinodu u Beogradu. Saznajemo

69 Druga godi{wica od smrti episkopa Nikolaja, Troi~ko Svetosavski Misionar, br. 2, martapril, U.S.A. 1958, str. 17-18 70O tome svedo~i pisawe Jeromonaha Arsenija: Bladika Dionisije je pohitao da nam predstavi novog patrijarha, Gospodina Germana. Visoko ga uzdi`e i laskavo mu podilazi, vezuju}i wegov izbor za delo Svetoga Duha i Bo`ji Promisao i daju}i mu toplu sugestiju za koegzistenciju. Nadati se da Wegova Svetost German poznaje dobro pro{lost i sada{west vladike Dionisija i tako mu dadne pravac za budu}nost. (Misionar, br 5-6. ^ikago, Il. S.A.D. 1958. g. str. 27.) 71 Za ocenu karaktera vladike Dionisija mogu da poslu`e i slede}e ~iwenice: Vladika Dionisije, me|utim, bavi se trgovinom i kupoprodajom i to sve iz sentimentalnosti i humanosti, makar {to imamo organizacije ba{ radi toga. On se sva|a i napada pojedince, pa i ~itave organizacije. Vladika Dionisije zna da se pojavi na sve~anim priredbama i tribinama bez ijednog vladi~anskog spoqa{weg obele`ja. Proizvodi u ~in protojereja sve{tenika, koji se javno opredelio za Tita. Sve{tenicima je malo {to imaju pristojne plate i udobne stanove, ve} se bave trgovinom i no{nim radovima, a sutradan dremovni slu`e i propovedaju narodu (Misionar, br.5-6. ^ikago, Il. S.A.D. 1958. g. str. 27.)

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

331

iz Beograda da je samovoqno i protivzakonito pristupawe AmerikanskoKanadske Eparhije Ekumeni na molbu episkopa Dionisija primqeno u narodu i u Patrijar{iji sa zaprepa{}ewem i oceweno kao ~in samovoqe i nezakonitosti. Vi{a Crkvena Vlast preduzela je odgovaraju}e mere i episkop Dionisije bi}e pozvan na odgovornost za svoj samovoqni i antikanonski postupak. U narodu se smatra da je ovo, posle slu~aja sa konkordatom, najte`i dosad slu~aj izdaje svoje vere, crkve i naroda.72 Dakle Dionisije je postao pri~asnik jeresi ekumenizma jo{ pre nego {to je to postala porobqena crkva u Jugoslaviji. Vladika Dinosije je priznavao crveni sinod u Beogradu sve do 1964 god. kad ga je taj isti Sinod suspendovao. Tek tada se Dionisije setio da je Sionod u Beogradu porobqen i iz tog razloga prekinuo je op{tewe sa Beogradom i stvorio raskol koji nije u~iwen radi o~uvawa ~istote pravoslavqa, ve} je bio u~iwen kako bi se episkopski tron sa~uvao. Prema tome, taj Dinosijev raskol je potpuno nebitan kada je u pitawu ~uvawe Pravoslavqa. Takvo haoti~no stawe unutar Srbske Crvke u Americi moglo se nazreti jo{ pre nego {to je vladika Nikolaj napustio srbski manstir. Ba{ u tom periodu, jeromonah Arsenije To{ovi} izla`e u emigrantskoj {tampi ideju o osnivawu Slobodne Srbske Zagrani~ne Crkve o ~emu se vladika Nikolaj veoma povoqno izra`avao, o ~emu i svedo~i jedno wegovo pismo koje }emo pustiti ni`e. Jeromonah Arsenije To{ovi} je bio duboko svestan da instalirawe crkvene jerarhije od strane komunista predstavqa gubqewe blagodati i da istovremeno predstavqa vrata za apostasiju od Pravoslavqa, ~ega smo danas svedoci. Zbog toga je pisao: I u tome pot~iwavawu i pot~iwewu na{e zvani~ne crkve bezbo`noj vlasti, na{e je da uradimo ono {to su i Rusi uradili u istom slu~aju. Da li }e se u Zemqi osnovati Katakombna Crkva, kao {to je to bilo u Rusiji, koja ne}e priznavati zvani~nu srpsku crkvu i wenu kapitulaciju pred bezbo`nom vla{}u, mi ne znamo. Ali to {to treba da uradi emigracija, jeste osnivawe Srpske Zagrani~ne Crkve. (...) I srpskoj pobo`noj emigraciji ostaje da za to vreme, tj. do osnivawa Srpske Zagrani~ne, da se za svoje verske potrebe obra}a predstavnicima sestrinske Ruske Zagrani~ne Crkve. Ona je danas, jedina u svetu, ostala verna sveta neuprqana Nevesta Hristova.73 Arsenije To{ovi} je 1954 god. u ~asopisu Jedinstvo za novembar mesec, detaqno obrazlo`io s gledi{ta kanonskog prava, da Srbi koji su se na{li u Americi imaju puno pravo da organizuju Slobodnu Srpsku Crkvu, koja ne}e biti pot~iwena porobqenoj crkvi u Otaxbini. Stawe Crkve na{e u otaxbini, a samim tim i van otaxbine, nije redovno. Stawe weno sada{we moglo bi se nazvati vanredno. Crkva - majka nalazi se u ropstvu, u ropstvu komunisti~kom, gde bezbo`na vlast ~ini sve da Crkvu u~ini slugom svoje satanske vlasti. Odolevawe takvoj vlasti zna~i mu~eni{tvo. (...) Sve{teni~ko udru`ewe ima izgled da se uve}ava, a ne smawuje. Patrijarh je ve} pod pritiskom izjavio da u zemqi slobodna. Treba mo`da jo{ jedan pritisak da do|e i Patrijarh }e, mo`da isto tako priznati
72 Druga godi{wica od smrti episkopa Nikolaja, Troi~ko Svetosavski Misionar, br. 2, mart-

april, U.S.A. 1958, str. 46-47 73 Iguman Arsenije, Srpska Crkva i Crkva u rasejawu, Raskol i novi arhijereji, Ko je kriv?, Srpski Misionar, br. 19, 1964. god. str 8-9.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

332

Judin poqubac

i Titovo sve{teni~ko udru`ewe. Ako se to jednom dogodi i ovi sve{tenici narodni (~itaj komunisti~ki) izaberu i svoga narodnog patrijarha, onda bi se i cela na{a Crkva u otaxbini pretvorila u narodnu. Zvani~na Crkva postala bi time komunisti~ka, ba{ oanko kao {to je to i u Rusiji bilo. Pravoj Crkvi, kojoj ni u Jugoslaviji vrata adova odoleti ne}e, preostalo bi samo jo{ da si|e u katakombe, ba{ kao {to je i u rusiji si{la. [ta treba u tom slu~aju da radi Crkva van otaybine? Po{to se Crkva u zemqi nalazi u jednom neredovnom stawu, u stawu ropstva, Crkva van otaybine treba da postavi takvo pitawe i pre nego {to je prava Crkva u otaybini prestala da postoji. Mo`e se desiti da to najgore i ne nastupi jo{ ili da nastupi daleko posle, ali ve} samim tim {to se Majka - crkva nalazi u ropstvu, crkva koja je na slobodi ne treba da dobrovoqno i sama stupa i to ropstvo. Crkva u zemqi kontrolisana je od jedne bozbo`ne vlasti, koja Crkvi dozvoqava samo ono {to ona `eli i ho}e, a ne ono {to je interes Crkve. Takva kontrola naro~ito je velika prema svemu onom {to ta Crkva radi van zemqe, a naro~ito u emigraciji. Prema tome jasno je da se danas od zarobqenog patrijarha mogu o~ekivati samo takvi ukazi i re{ewa, koji nisu nepovoqni komunisti~koj bezbo`noj vlasti ili koja su joj povoqna. (...) No ako nije na{e da osu|ujemo pretstavnike Crkve, koji se nalaze u komunisti~kom ropstvu i na mu~eni{tvu, nije na{e ni da ih hvalimo onda, kad je o~igledno da su oni pogre{ili milom ili silom. Wih }e suditi Bogk, ali da i nas ne bi Bog osudio zajedno s wima, na{e je da se spasavamo. Na{e je kao slobodnih qudi pravo da ostanemo i daqe slobodni i da se ne pot~iwavamo onim akoji se ve} nalaze u ropstvu. Mi }emo tako sa~uvati na{u slobodu i bi}e glas i na{e porobqene Majke - crkve, koja kao rob ne mo`e slobodno ni da govori ni da radi. Crkva na{a u emigraciji ima episkopa Nikolaja i episkopa Dionisija, a ima i jeromonaha Grigorija (Udickog), koji je jo{ do ovog rata bio episkopski kandidat u zemqi. Wih trojica, a mo`da jo{ neki od uglednih sve{tenika i gra|ana Crkve u emigraciji, treba da se sastanu i zajedni~ki donesu i upute Crkvi u otaxbini pretstavku o svima neodlo`nim potrebama Crkve u inostranstvu, mole}i je istovremeno da tim na{im najuglednijim qudima Majka - crkva da pravo da oni sva pitawa i potreba na{e re{avaju samostalni i slobodno, kako to oni za najboqe na|u. Ako od Majke crkve do|e pozitivan odgovor, u {to je te{ko verovati, s obzirom da to ne}e komunisti~ka vlast dozvoliti, dobri i jeste i tako neka bude. Ako li pak do|e negativan odgovor, {to je sasvim o~ekivati, bez obzira {to bi majkacrkva mogla biti saglasna sa tim, ili ne do|e nikakav odgovor, smatrati kao da je odgovor, smatrati kao da je odgovor potvrdan i tako odmah postupiti. U vanrednim prilikama primewuju se i vandredne mere. Crkva u zemqi radi svoga ropstva ne mo`e da re{ava potreba Crkve van otaybine, treba onda da ih re{ava sama ta Crkva van zemqe. Ina~e, ostavqati stvari ovako kako je dosad bilo, zna~ilo bi produ`avati stawe Crkve u inostranstvu i daqe onako kako to bezbo`na i anticrkvena komunisti~ka vlast `eli. U daqem delu ~lnaka jeromonah Arsenije opravdava svoju ideju citiraju}i pravila 37 i 39 Peto-[estog Vaseqenskog Sabora da bi na kraju zakqu~io: Stawe na{e Crkve u zemqi i verovatne gre{ke pojedinih wenih pretstavnika mi niti mo`emo izmeniti niti spre~iti, ali, budu}i na slobodi, mo`emo se sa~uvati od svih wihovih gre{aka. Zato pitawe Crkve u zemqi nije za nas

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

333

najva`nije. Oni imaju svoga sudiju Boga. No da i mi ne bi bili osu|eni od ovog Sudije, na{e je da prvo svoju ku}u pometemo. A stawe na{e ku}e, na{e Crkve, jeste u`asavaju}e. Ta~nu sliku wenog stawa dao je Kotar~ina u prepro{logodi{wem Kalendaru A. Srbobrana. Preti opasnost da Srbi u Americi budu izgubqeni i z aCrkvu i za Srpstvo. Neko mora da je kriv {to je do toga do{lo, a neko mora da snosi odgovornost i za to, {to se danas ni{ta ne preduzima da se ovo `alosno stawe popravi, iako je pastva spremna na sve `rtve u tom pogledu. No od pastve ne zavisi nego od pastira.74 Povodom ovoga ~lanka vladika Nikolaj je jeromonahu Arseniju uputio pismo slede}e sadr`ine 3. Iguman Arsenije Na temu dana75 ^lanak na{eg saradnika prof. Vl. Majevskog: Smrt Vladike Nikolaja, kako je i bilo o~ekivati, izazvao je veliko interesovawe i uzbu|ewe u srpskoj emigraciji. Redakcija Misionara dobila je tim povodom mnogo pisama i poseta i ~etiri ~lanka, od kojih dva donosimo u ovom broju Misionara. To je i razumqivo, jer se radi o slavnom srpskom i svepravoslavnom velikanu Vladici Nikolaju. A, s druge strane, radi se i o velikom kabadahiluku izvesnih lica, koga su oni sistematski provodili prema Velikom Nikolaju `ivom i mrtvom. A pisac toga ~lanka, prof. Majevski, veliki prijateq Srba, rusko - srpski dobrovoqac jo{ iz balkanskih ratova i poznati i me|u Srbima i me|u Rusima javni radnika, - jeste autoritet za sve. Biografski podaci o profesoru Majevskom dati su na drugom mestu u ovom broju Misionaru. Sam ep. Dionisije napisao je u svim glavnim listovima Amerike i Kanade svoje obave{tewe povodom navoda iz toga ~lanka, gde je i wegovo ime vi{e puta navedeno ali, na`alost, ne u svetloj boji. U svome obave{tewu ep. Dionisije ka`e da je O bolesti Episkopa Nikolaja pred wegovu smrt doznao iz pisma g. Tihomira Topalovi}a. Kao {to je poznato Vladika Nikolaj nije uop{te bolovao pred svoju iznenadnu smrt i, razume se, sad je du`nost g. Topalovi}a da objasni, o kakvoj se ovde radi bolesti Vladike Nikolaja pred smrt, koja uop{te nije postojala. U vezi sa ovim du`nost je, tako|e, i i Milana Karla da objasni srpskoj javnosti kako je mogao i smeo da objavi u svojoj engleskoj sekciji A. Srbobrana od 29 februara 1956 g. Neproverenu i potpuno la`nu i zlonamernu vest o bolesti Vladike Nikolaja?? Karlo tu obave{tava LA@NO I ZLONAMERNO SRPSKU JAVNOST DA JE VLADIKA NIKOLAJ Bishop Nicolai seriously ill, da se nalzi u bolnici u Wujurku i da se hrani kroz venu (is being fed intravenously) ,koja je la` i pakost Vladiku strahovito pogodila. Pi{u}i o ovome u Misionaru br. 2, mi smo podvukli ono mesto da krivac koji je sastavio i objavio gorwu la` u A. Srbobranu nije izi{ao i
74 Jeromonah Arsenije, Slobodnim Srbima slobodna i normalizovana Crkva, Jedinstvo,

novembar, 1954.
75 Srpski Misionar, br. 5-6. ^ikago Il. 1958. god. S.A.D.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

334

Judin poqubac

ne}e izi}i pred srpsku javnost sa konopcem oko vrata... i poslali smo to Milanu Karlu, koji i objavio ovu la`nu vest, ali on je }utao. No }utawe se tako|e, smatra za odgovor. U svome obave{tewu ep. Dionisije do{ao je u protivre~nost sa samim sobom. On, naime, ka`e da je o bolesti Episkopa Nikolaja doznao iz pisma T. Topoalovi}a, ali da je docnije saznao od S. Stokovi}a, kome je pisao sam Vladika Nikolaj da mu je dobro, da nije bolestan) demanti svoje bolesti Vladika je objavio preko novina gde je objavqen ~ak i fotostat wegova demantije), - otkud sad ep. Dionisije ba{ onog jutra kad je Vladika Nikolaj iznenada preminuo, `uri iz Pitsburga ujutru rano, pre Slu`be Bo`je, da tra`i Vladiku Nikolaja i PITA GA KAKO JE, a ovaj uop{te nije bio bolestan, a i sam ep. Dionisije zna to sa dve strane?? Ovo sve mi ne navodimo stoga {to pretpostavqamo slu~aju namernog trovawa, jer ne mo`emo da verujemo da je dotle ba{ bilo do{lo, iako je daleko bilo do{lo. Ali, omdah dodajemo da nije iskqu~ena mogu}nost slu~ajnog trovawa. Meni je sam R. Kova~evi} govorio kako je toga dana mesio dve zeqanice Vladici. Milutin Devrwa pomiwe rakiju i napomiwe da je za preosetqivog Vladiku mogao da bude fatalan i sam miris rakije. T. Topalovi} pak pi{e da je dugo re{avao mogu}nost trovawa gibanicom, dok prof. Majevski govori da je Vladika kasno u no}i bio ugo{}avan crnog kafom, a koja mu je po lekarskom propisu bila zabrawena. No jedno je nenamerno ili po gluposti trovawe, a drugo namerno. Nego nas ovde interesuje testament vladike Nikolaja. Jo{ za `ivota Vladi~ina pisalo je Srpsko Jedinstvo da jej ep. Dionisije stvorio u na{oj Crkvi tako otrovanu atmosferu, da u woj ne samo ne mo`e da di{e episkop Nikolaj, nego je naredio da ga se ni mrtva ne donosi pod wen krov. Vladika Nikolaj to ne samo nije demantovao, nego je i mnogim drugim u istom tom smislu govorio. Ali sahraweni u ruskom manastiru, mogao je vl. Nikolaj mrtav vi{e da smeta na{em aktivnom episkopu negoli `iv. Zato se je nekome onoga jutra mnogo `urilo da prvi stigne na da}u vl. Nikolaja i da u~ini ono {to je u~inio. A mi sada postavqamo pitawe: Kojim su pravom ep. Dionisije i ostala bra}a sahranili Vladiku Nikolaja u Libertivu, tamo gde on, po vi{estruko izra`enoj `eqi, nije hteo ni `eleo da se sahrawuje. Ovakve `eqe i amaneti po{tuju se i kod divqih naroda, a, evo, poneki Srbi postupili su ovde gore i od divqaka. No neka znaju da su time u~inili stra{an greh. Poznati su amerkikanski zakoni u slu~ajevima smrti, testamenta i ostav{tine. No i bez obzira na poznati zakon, kako se moglo desiti to da zahteva PE^E]EWE I ZAKQU^AVAWE Vladi~inih soba, a posle kr{e}i zakon provaquje u te sobe ba{ onaj za koga ka`e prof. Majevski da je bio NEPOMIRQIVI PROTIVNIK VLADIKE NIKOLAJA, a to znamo i svi mi? Na istom mestu ep. Dionisije rekao je i jednu veliku neta~nost. On ka`e: Ja sa sobom nisam od toga (tj. Od ostav{tine Vladike Nikolaja) ni{ta sa sobom. Ali stvar sa tim stoji ovako. Za jednu pove}u aktta{nu. Vladika Nikolaj govorio je jo{ za `ivota da bi ep. Dionisije mnogo dao kad bi mogao do}i do we. [ta se, me|utim doga|a toga tragi~noga jutra? Kad je ep. Dionisije izi{ao iz Vladi~ine sobe, u koju je protivzakono u{ao, NOSIO JE U RUKAMA BA[ OVU ISTU VLADI^INU TA[NU!

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

335

Profesor M. Devrwa koji znao {ta je Vladika Nikolaj govorio o ovoj ta{ni (pretpostavqa se da je u woj bio testament), kad je video da je ep. Dionisije ve} dograbio ovu ta{nu, vikao je svom silom ep. Dionisiju: [ta ti radi{ sa ostav{tinom Vladike Nikolaja? [ta ti je to u rukama?... [ta ti je to u rukama? Ali nemoj da misli{ da o tome ne}e znati i suditi cela srpska javnost... Na ove re~i profesora Devrwe, ep. Dionisije dr`e}i doti~nu ta{nu u rukama, dodao je ta{nu sve{teniku Stojsavqevi}u, koji se tad nalazio pokraj wega i u odgovor M. Devrwi rekao da ne}e s wim da govori. [ta je, me|utim, bilo sa tom znamenitom ta{nom i onim {to je bilo u woj, to zna ep. Dionisije nepomirqivi protivnik Vladike Nikolaja. Me|u osoboma koje po ep. Dionisiju, treba da dadu izjave da bi se rasvetlilo ovo pitawe, ne pomiwe se prof. M. Devrwa. Ali M. Devrwa, koji je bio prisutan tu u Manastiru, i pokazao se kao istinski prijateq Vladi~in, du`an je na prvom mestu da da izjavu. Na wega je mislio i prof. Majevski kad ka`e da su drugi poku{ali da spre~e ovo nezakonito opusto{ewe... sva|ali se i ~ak grubo osu|ivali vl. Dionisije... No ni{ta nije pomoglo. Zna se da je jedno lice uzelo tada iz sobe vladike Nikolaja okolo tri-~etiri hiqade dolara, koje je Vladika bio namenio raznim manastirima i crkvama, sve{tenicima i drugim osobama u Otaxbini. Ovo lice du`no je da ta~no obavesti srpsku javnost: koliko je tu bilo novca, kojim je ustanovama i li~nostima bio namewen, {ta je sa ovim novcem ura|eno ili {ta se namerava da uradi. Jedno drugo lice i drugom prilikom uzelo je iz sobe po~. Vladike Nikolaja hiqadu dolara i, kako nam je javqeno sa strane naslednika vladike Nikolaja, ovaj novac nije dostavqen onome, kome treba da se dostavi. S najboqom namerom i `eqom da jedno od posledwih dela Vladike Nikolaja ne dopadne u nepo`eqne ruke, savetovano je tada Dragoqubu Coki}u, iskrenom prijatequ Vladike, da uzme i spase rukopis kwige Jedini ~ovekoqubac. I ta je dragocena kwiga, kao {to znamo nedavno objavqena. Ali ja sam saznao od D. Coki}a da on ima jo{ tri ili ~etiri rukopisa Vladi~inih dela. Pre dve godine, on mi je pokazao neke od ovih rukopisa. Molio sam da bar ne{to ustupi Misionaru, ali one se nije saglasio. Poslao je jedan kra}i izvod od ~etiri stranice kucane na ma{ini sa proredom. To su bile misli Vladi~ine, koje su ve} objavqene u pro{lim brojevima Misionara. Mislim da on to ~uva za biblioteku Sve~anik, koja je ve} i Jedinog ~ovekoqupca objavila. Najve}e nasle|e i blago koje nam Vladika Nikolaj ostavqa posle svoje smrti jesu dela wegova, koja su neuporediva po svojoj vrednosti u celoj na{oj bogoslovskoj kwi`evnosti. A posebnu va`nost imaju Vladi~ina dela, koja su ostala posle wegove smrti. Zato, mislimo bila bi du`nost D. Coki}a da obavesti srpsku emigraciju: koliko se svezaka Vladi~inih rukopisa nalazi kod wega, koliko svaka sveska ima stranica, kakav nosi naslov i jesu li rukopisi zavr{eni. U to ime i ja saop{tavam da sam od prepisiva~a vl. Nikolaja, br. Mila Vujinovi}a dobio za Misionar prepis rukopisa Slu`ba novomu~enicima srpskim, od koga su dosad objavqena dva nastavka. Prepis iznosi 24 stranice pisane na ma{ini. Rukopis je zavr{en. [to se ti~e Muzeja Vladike Nikolaja o ~emu se ranije pisalo a i sad pi{e u Misionaru, mo`emo sa rado{}u objaviti da smo obave{teni sa

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

336

Judin poqubac

nadle`ne strane da je takav Muzej ve} osnovao sinovac vladike Nikolaja, arhimandrit Jovan, u rodnom mestu Vladi~inu, tj. u selu Leli}u. Zato je i kum vladike Nikolaja g. S. Stokovi} uputio tamo i sve stvari Vladi~ine kojima je on raspologao. Poslewi broj Misionara dao je potstrek na{im protivncima da poku{aju na svaki na~in da onemogu}e daqwe izla`ewe na{eg ~asopisa. Mislili su da }e to najlak{e posti}i ako uzmu Misionaru wegovog dosada{weg slaga~a br. Nikolu Vukovi}a. Lakavanski sve{t. M. \uri} napisao je u tome smislu jedno duga~ko parabelum-pismo N. Vukovi}u, gde doslovno pi{e: Proklet bio ako {to na{tampa{ protiv mene(!) Na kuverti mesto svoga, potpisao tu|e ime, a u pismu moli da br. Nikola nikome ne pokazuje ovo pismo. Sli~no parabelum - pismo on je napisao i samom uredniku. No protivnici Misionara prevarili su se. Ko }e slagati Misionar nije toliko va`no kao {to oni misle. No da }e se on i ubudu}e slagati i {tampati sve {to treba da se {tampa, pa makar to bilo i protiv ponekih popova, to je va`no i to je ~iwenica, o kojoj svedo~i i ovaj broj na{eg Misionara. 4. Pismo Svetog Nikodima Svetogorca o jednom monahu koji je bio kr{ten kropqewem (upu}eno Vaseqenskom patrijarhu Grigoriju preko tog monaha) Preosve}eni Vladiko i bo`anski Patrijar{e vaseqenski, Donosilac ovoga pisma, koji je poreklom iz Maxarske (to jest Transilvanije), i ima Kr{tewe (ili boqe re}i raskr{tewe), budu}i zara`en prqav{tinom latina, dolazi mojim posredovawem k Va{em Visokopreosve{tenstvu, toplo zahtevaju}i da bude kr{ten Kr{tewem na{e Isto~ne Crkve. Dakle, kako on, tako i ja molimo va{e apostolsko srce koje sleduje Hristu, da ovoga monaha-nemonaha (to jest bez dara mona{tva) po{aqete, potvr|eno zvani~nom pismenom naredbom, duhovniku Rumunu ocu Grigoriju iz manastira Pantokratora. Jer on, budu}i istoga roda i istoga jezika s wim, mo`e da ga nau~i i da ga obnovi na{im Kr{tewem; kako on sam, tako se i ja molim vi{e Bogu da posle drugih prozbi za spasewe ima i lako putovawe, da bude putevo|en prestolu Va{ega Svebla`enstva i da izabere dobri put na korist celoga hri{}anskog naroda. Zbog toga, preporu~uju}i se Va{im molitvama, ostajem smatraju}i sebe za najmaweg va{eg slugu Nikodim s. r.

Povodom ovoga pisma, Sveti Jovan Rumun govori: Iz ovoga akta se vidi koliko je mnogo stra`ewa u ono vreme (18-19 vek) bilo da se ne prime u manastir koji su kr{teni kropqewem. O ovom se mo`emo uveriti i iz kwiga Prepodobnoga Pajsija iz Wamca, koji nije nikako primao u svoje bratstvo one {to su dolazili iz Transilvanije ili iz Bukovine, gde se kr{tavalo kropqewem.5

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi 5. Pismo Svetiteqa Filareta ocu N.76

337

Ovo malo poznato pismo svetiteqa Filareta upu}eno 1980. godine jednom liberalno nastrojenom sve{teniku Ruske Zagrani~ne Crkve, ocu N., jasno pokazuje svetiteqev negativan stav prema danas veoma rasprostrawenoj ideologiji borbe iznutra borbe za preporod Crkve kada borci za Pravoslavqe deluju unutar crkvenih organizacija koje su same otpale od Pravoslavqa, i pri tome sa~uvale samo spoqa{wi izgled istinske Crkve. Mitropolit Isto~noameri~ki i Wujor{ki FILARET, Predsedavaju}i Arhijerejskim Sinodom Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve 26. jun/9. jul 1980

O~e N.! Odavno se ve} spremam da ti napi{em neku re~, ali nekako mi se nije dalo. Ali kona~no sam se nakanio i pi{em. Jo{ dok sam bio u Australiji, kada sam po~eo da post faktum dobijam obave{tewa iz Amerike o tome kako je ovde bilo protesta, demonastracija pa ~ak i molebana pred svojetskim konzulatom, mnogo sam se uznemirio i bilo mi je `ao {to nisam bio ovde, jer bih se odlu~no suprotstavio mnogo ~emu {to se dogodilo. Naro~ito molebanu na takvom mestu. Nisu li pevali pesmu Gospodwu na zemqi tu|oj? Za{to je trebalo iznositi svetiwu crkvene molitve pred o~i razuzdanih slugu antihristovih? Zar se nije moglo pomoliti u hramu? Moram otvoreno re}i da mi je uvek mrsko da ~ujem o protestima, demonstracijama itd. U SSSR vlada onaj (sa ro{~i}ima) koji se boji samo Hrista i Krsta i ni~ega drugog na svetu. A protestima i demonstracijama samo se podsmeva Javno mwewe? Na wega antihristove vlasti pquju sa visine! Htelo im se da uzmu ^ehoslova~ku i uzeli su je, ne obaziru}i se na proteste i pretwe kojekakvih kartela i kompanija. Svi poku{aji da se u tzv. slobodnom svetu stvori javno mwewe u korist onih koji stradaju o dkomunizma uzaludni su i jalovi, jer slobodni svet uporno zatvara o~i, kao noj koji sakriva glavu od krilo i misli da ga niko ne vidi... Sa nedoumicom sam pro~itao u novinama kako jedan novinar sa odobravawem navodi tvoje re~i: U pravu je sve{tenik N kada pi{e: Rusija vaskrsava iz mrtvih! Mi u to moramo da verujemo, jer verujemo u Hrista Spasiteqa, vaskrslog iz mrtvih. Ne mogu da shvatim kakve to veze ima jedno sa drugim!... Li~no, ja u Vaskrsewe Hristovo verujem to je za mene ono najdragocenije {to postoji na svetu. Ali savr{eno ne vidim za{to sam du`an da verujem u to da Rusija
76 An|eo Filadelfijske Crkve, Svetogorsko-pravoslavna misija Svetovaznesewski Manastir

Esfigmen 2000. god.

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

338

Judin poqubac

vaskrsava. Nadam se da }e ona zaista vaskrsnuti onda kada to izvoli svemogu}a voqa Bo`ja. Ali u sada{we vreme ne samo da ne delim tvoj entuzijazam, nego sam veoma zabrinut za ruski narod. Wemu su o~evidni la` i pusto{ ateizma. Ali, avaj, tamo se ne {iri istinito Pravoslavqe. Tamo se ruskom narodu pod vidom Pravoslavqa podme}u bulgakov{tina, ber|ajev{tina i besmislice evlogijanskog raskola, tamo cvetaju sekte baptizam i druge. Zvani~na crkva propoveda saradwu sa bogobornom vla{}u, hvale}i je kako stigne. Istinska Pravoslavna Crkva oti{la je u katakombe sakrivena je od narodnih masa... Je li to preporod Pravoslavqa? I ne uzimap li ti malo previ{e na sebe kada na sav glas objavquje{ da se u Rusiji prepora|a Pravoslavqe? Daj, Bo`e, da istina pobedi sva usku{ewa i da trijumfuje nad wima. Ali ipak je jo{ rano o tome govoriti, jer tamo je jo{ uvek previ{e jak uticaj antipravoslavnih principa. Ne govorim vi{e o tome da antihristova sovjetska vlast, dok upravqa Rusijom, trijumf Pravoslavqa nikada ne}e dopustiti nije se tamo bez razloga istinito Pravoslavqe sakrilo u katakombe i surovo se goni. Nekoliko re~i o tragediji oca Dudka. Jo{ na samom po~etku wegove delatnosti, kada su po~eli sve ~e{}e i ~e{}e nazivati ga stubom pravoslavqa, tome su se pridru`ili u Sinodu i wegovi ~lanovi, arhijereji; ali ja, koji pi{em ove redove, odmah sam se uklonio i upozorio svoju sabra}u da se tu mo`e dogoditi katastrofa. Za{to? Zato {to je u SSSR, po ta~noj definiciji o. Arhim. Konstantina s a t a n o k r a t i j a. Tamo vlada onaj koga je Spasiteq nazvao la`qivcem i ocem la`i. Ta la` tamo caruje. Zato se ni~emu {to se tamo doga|a ne sme verovati. Ma koja ~iwenica duhovnog zna~aja koja se ~ini ute{nom, mo`e da se poka`e kao falsifikat, prevara i provokacija... Za{to se dogodila ta nesre}a sa o. Dimitrijem? Pretpostavimo najboqe, ne podozrevaju}i wegovu saradwu sa KGB i wegovu izdaju sopstvenih uverewa, ali prihvataju}i ipak `alosnu ~iwenicu da on nije izdr`ao i da se slomio kapitulirao pred neprijateqima Crkve. Za{to? Zato {to se wegove delatnost odvijala VAN ISTINITE CRKVE. [ta je sovjetska crkva? O. Arhim. Konstantin mnogo i uporno govori da najstra{nije {to je bogoborna vlast u~inila u rusiji predstavqa pojava svojetske crkve, koju su boq{evici podvalili narodu kao Crkvu istinitu, oterav{i istinsku Pravoslavnu Crkvu u katakombe ili konclogore. Ta la`icrkva dvaput je anatemisana. Najsvetiji patrijarh Tihon i sveruski crkveni Sabor anatemisali su komuniste i sve wihove saradnike. Ta stra{na anatema do danas nije skinuta i punosna`na je, jer je skinuti mo`e samo sveruski crkveni Sabor, kao najvi{a kanonska crkvena vlast. I eto, dogodila se stra{na stvar 1927 godine, kada je mitro. Sergije, koji je vozglavqivao Crkvu, svojom sramnom odstupni~kom deklaracijom pot~inio Rusku Crkvu boq{evicima i objavio saradwu sa wima. I dogodilo se u pravom smislu ono iz predispovedne molitve: pod svoju anatemu pado{e! Jer 1918. g. Crkva je anatemisala sve saradnike komunizma, a 1927. sama je u{la me|u wih i po~ela da hvali crvenu bogobornu vlast da hvali crvenu zver o kojoj govori Apokalipsa. To nije sve. Kada je mitr. Sergije obnarodovao svoju zlo~ina~ku deklaraciju od sovjetske crkve odmah su se odvojila crkvena ~ada i sazdala

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

339

se katakombna Crkva. A ona je sa svoje strane anatemisala oficijelnu crkvu zbog izdaje Hrista. I eto, u toj crkvi lukavih proticala je delatnost o. Dimitrija Dudka, koji je u {tampi direktno izjavio da on sa sovjetskom crkvom ne raskida i da ostaje u woj. Da su mu bile otvorene duhovne o~i i da je video istinsku prirodu oficijelne crkve, verovatno bi na{ao u sebi mu`astvo da ka`e zamrzeh crkvu lukavih i sa ne~astivima ne}u sesti raskidam sa dru{tvom bogoprotivnika i izlazim iz sovjetske crkve. Eto kada bi on postao na{ wegovo mu`astvo uni{tilo bi zid koji neuklowivo stoji me|u nama, zato {to je Sabor prihvatio da se rukovodi zave{tawem mitr. Anastasija. A u tom zave{tawu je nazna~eno da mi ne smemo da imamo ikakvo op{tewe sa sovjetima, ne samo molitveno nego ni fizi~ko. Ali ukoliko bi se o. Dudko odrekao ostajawa u sovjetskoj la`icrkvi i iza{ao iz we na wega se taj zid vi{e ne bi odnosio. Pamtim jedan zanimqiv slu~aj direktnu ~udesnu pomo} Bo`ju onima koji su verni do kraja. U Solovke su doterali jednu grupu monahiwa koje su pripadale katakombnoj Crkvi. ^ekisti su im rekli: Sada se spremajte, a sutra }ete i}i na taj i taj posao. Dobili su me|utim, neo~ekivani odgovor: Ne}emo po}i i raditi ne}emo. Spokojni odgovor qudi koji se u svojoj vernosti ni~ega ne boje glasio je: [ta }e biti, bi}e a bi}e {ta je ugodno Bogu, a ne vama, krvnicima i zlikovcima. Vi mo`ete da sa nama uradite {ta vam je voqa da nas morite gla|u, stavqate na muke, ve{ate, streqate, pe~ete na vatri. Ali upozoravamo vas jednom i zauvek: mi vas, sluge antihrista, ne priznajemo za zakonitu vlast i nikakve va{e naredbe ispuwavati ne}emo... Razjareni ~ekisti ujutru su oterali monahiwe na breg smrti. Tako se nazivalo visoko brdo na kom je stalno duvao ledeni vetar. Na tom vetru ~ovek bi se za ~etvrt sata smrzao na smrt. Monahiwe, odevene u wihove ove{tale rase, crvenoarmejci su poveli na taj breg obu~eni i sa {ubarama na glavi. Monahiwe idu vese, radosne i poju psalme i molitve. Vojnici ih postavi{e na vrh brega i spusti{e se. Pola sata, sat, dva, vi{e sa vrha se ~uje pojawe. Nastupilo je ve~e. Stra`a dolazi monahiwama a one `ive, nepovre|ene i nastavqaju da poju molitve. Zadivqeni vojnici povedo{e ih ku}i u logor. Po celom logoru odmah se pronela vest o tome. A kada se sutra promenila stra`a i ponovilo isto to logorske vlasti su monahiwe rasterale i ostavile ih na miru... Nije li to pobeda? Eto {ta zna~i biti veran do smrti kako ka`u ~udesne re~i Apokalipse: Budi veran do smrti i Ja }u ti dati venac `ivota. A u ovom slu~aju javno ~udo, kako je bilo sa tri otroka u pe}i vavilonskoj, samo {to je tamo bila smrtonosna ogwena stihija, a ovde smrtonosna pogubna hladno}a. Eto kako Gospod nagra|uje za vernost! A ovo je moje duboko uverewe: kada bi sva mnogomilionska masa ruskih qudi projavila takvu vernost, kao te monahiwe, i odbila da se povinuje razbojnicima koji su pritisnuli ruski narod komunizam bi se u trenu survao, jer bi narodu do{la ista pomo} Bo`ja koja je na ~udesan na~in spasila monahiwe koje su i{le u sigurnu smrt. A dok narod priznaje tu vlas i poviwava joj se, makar je i prokliwao u du{i ta vlast ostaje gde je. Razume se: monahiwe, kao i drevni mu~enici, bile su ukrepqene silom Bo`ijom. Bez wene pomo}i ne bi izdr`ale. Ali wihov podvig

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

340

Judin poqubac

savr{io se se u istinitoj Crkvi, ispuwenoj blagoda}u i Istinom. Jer istinita Crkva, po u~ewu apostolskom, Telo je Hristovo Gospod prebiva u woj i vozglavquje je kao wena Bo`anstvena Glava. Zar }e se iko usuditi da tvrdi da Gospod i Wegova blagodat prebivaju u crkvi lukavih, koja hvali Wegove osatawene neprijateqe i sara|uje sa wima i koja se zbog toga nalazi pod dvostrukom anatemom, kako je gore pokazano? Mo`e li biti blagodatne crkve koja se ujedinila sa bogoborcima? Odgovor je jasan! Svetiteq Teofan Zatvornik svojevremeno je upozoravao da }e se pribli`iti stra{no vreme kada }e pred qudima spoqa biti privid crkvenog blagoqepija tor`estvene slu`be, crkveni ~inovi itd a unutra potpuna izdaja Hristovoga Duha. Zar mi to ne vidimo u sovjetskoj crkvi? Patrija{ija , mitropoliti , sve{teni~ki i mona{ki in - a ujedno savez sa bogoborcima , tj . javna izdaja Hrista . Tom dru{tvu pripadao je i o . Dudko. Svakako, wegovo iskreno religijsko ose}awe primoravalo ga je da propoveda o Bogu i ne sagla{ava se sa mnogim nakaznim pojavama u `ivotu ruskoga naroda. Ali za wega je Pimen bio, a verovatno je i sada duhovna glava, glava sovjetske jerarhije, dok za nas to savr{eno nije tako. Jer Sabor iz 1971. izneo je zakqu~ak na osnovu tih i tih kanona da se Pimenov izbor dr`i nezakonitim, neva`e}im i da se smatra da sve wegove odluke i ukazi nemaju nikakvu snagu i zna~aj . Kako je sada te`ak polo`aj nesre}nog o . Dudka! [ta mu je ~initi? Da li da nastavi sa pastirskim poslom? A i {ta }e govoriti vernicima? Isto ono {to je govorio pre svoga pokajawa? Ali toga se odrekao! Suprotno? Ali wemu su verovali onda kada je propovedao ono ~ime je osvojilo poverewe i po{tovawe vernika, a sada - kako }e im pogledati u o~i?... Jedna devojka sa pravom je rekla da je za wega re{ewe - da poka`e pravo pokajawe - u onome {to je sada uradio. Ali za to mu je potrebno da iza|e iz crkve lukavih u Crkvu Istinitu i da tamo prinese pokajawe. Ali zbog toga }e se sa wim crvena vlast razra~unati sa umno`enom surovo{}u. Svakako, prelaze}i u istinsku Crkvu, on }e pre}i u oblast blagodati i sile bo`anstven , koja ga mo`e ukrepiti onako kako je ukrepila katakombne monahiwe. I daj, Bo`e, da on prona|e istinski i spasiteqni put . Hteo bih i ovo da primetim. Katakombna Crkva u Rusiji sa qubavqu i punim poverewem odnosi se prema Crkvi Zagrani~noj. Ali jedno katakombnicima nije jasno - nejasno im je za{to na{a Crkva, nesumwivo znaju}i da je sovjetska jerarhija izdala Hrista i da vi{e ne nosi blagodat, ipak prima klirike sovjetske crkve u postoje}em ~inu, ne rukopola`u}i ih ponovo, kao da ve} imaju blagodat. Pa blagodat i klirici i pastva dobijaju od jerarhije - a ako je ona izdala Istinu i li{ila se blagodati, otkuda blagodat kod klirika? Tako pitaju katakombnici. Odgovor na to je - prost. Crkva ima vlast da u izvesnim slu~ajevima primewuje princip tzv. ikonomije - snisho|ewa. Jo{ je sveti Vasilije Veliki govorio kako je potrebno, da se ne bi mnogi odbili od Crkve, neki put dopu{tati snisho|ewe i ne primewivati pravila Crkve sa svom strogo{}u . Kada je na{a crkva primala rimokatoli~ke klirike vo su{~em sane ne rukopola`u}i ih ponovo, ona je postupala po tom principu. I mitr. Antonije, razja{wavaju}i to pitawe, ukazivao je na to da spoqa{wa forma - prejemstveno rukopolagawe od apostolskih vremena kod rimokatolika

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

341

postoji, a blagodat, koju je rimokatoli~ka crkva izgubila, oni koji se prisajediwuju dobijaju od punote blagodati, koja je svojstvena Pravoslavnoj Crkvi, u samom ~asu svoga prisajediwewa. se dopuwuje sadr`ajem - govorio je mitr. Antonije. Upravo tako, primaju}i sovjetski klir mi primamo klirike iz Moskve ne kao one koji imaju blagodat, nego kao one koji }e je dobiti u samom prisajediwewu. Ali da priznamo crkvu lukavih kao onu koja nosi i ~uva blagodat mi, razume se, ne mo`emo. Jer van Pravoslavqa blagodati NEMA, a sovjetska crkva sebe je blagodati li{ila .3 Na kraju ovoga pisma ho}u ne{to da ti predo~im, o~e N. Sabor episkopa prihvatio je da se rukovodi zave{tawem mitr. Anastasija i dr`i ga se, zave{tawa u kojem nam je pokojni Prvojerarh ostavio da sa sovjetskom crkvom nemamo nikakvog op{tewa, ne samo molitvenog, nego ni fizi~kog. A na osnovu ~ega ste ti i drugi sve{tenoslu`iteqi imali neposredno op{tewe sa o. Dudkom, pisali mu pisma itd? Ma koliko ga iskrenim ~ovekom smatrali, mo`e li va{e li~no mi{qewe ukinuti pravilo koje je Crkva primila? Evo, kada bi o. Dudko rekao: raskidam sa oficijelnom crkvom i izlazim iz we - tada biste vi mogli da stupite u op{tewe sa wim. A bez toga, to {to vi ~inite je - naru{avawe crkvene discipline. Dudko mi je li~no pisao, ali ja mu nisam odgovorio - mada bih mogao mnogo toga... Usput - na osnovu ~ega ti je jo{ ranije palo na um da pomiwe{ na Velikom Vhodu arhiepiskopa sovjetske crkve? Ko ti je dao pravo na to, koji arhijerej - ko, kako, gde, kada?... Budi oprezan, dobri moj i usrdni, ali malo brzopleti saslu`itequ! Mir ti i milost Gospodwa. I matu{ki so ~ada. Sa qubavqu: Mitropolit Filaret

6. Arhiepiskop Antonije Los-An|elski Za{to je Moskovksa patrijar{ija bezblagodatna ^lnak bla`enopo~iv{eg arhiepiskopa Antonija Los-An|elskog objavqujemo radi pokazivawa nepokolebqivog stava ispovedni~ke Ruske zagrani~ne Crkve prema ''Petoj upravi KGB'' - Moskovskoj patrijar{iji koju je (za razliku od dana{we Lavrove jarahije) do pre samo nekoliko desetina godina jerarhija zagrani~nog sinoda, smatrala za bezblagodatnu, antikanonsku, jereti~ku ustanovu. Stawe u kome se nalazi Srbska patrijar{ija, preko pot~iwenosti, ranije komunisti~koj, danas demo(no)kratskoj vlasti (postavqawe patrijaraha i episkopa od iste), kao i aktivno ~lanstvo, delima i ideologijom, u svejereti~kom Svetskom Savetu Crkava se po odpadni{tvu mnogo ne razlikuje od wene sestre - Moskovske patrijar{ije. Smatramo za du{ekorisno da ovaj ~lanak arhiepiskopa Antonija predstavimo na{im ~itaocima. Ina~e, arhiepiskop Antonije je jedan od najuglednijih jeraraha ispovednika koji je jo{ 1994. godine demostrativno napustio Arhijerejski sabora RPCZ sa re~ima : ''Ovo je kraj Ruske Zagrani~ne Crkve''. Na tom

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

342

Judin poqubac

saboru je doneta odluka od prihvatawu jereti~ke eklisiologije psedvomitropolita Kiprijana Kucumbasa, da novokalendarci i ekumenisti jo{ uvek nisu otpali od Tela Crkve i da u potpunosti poseduju spasavaju}e svete Tajne. Nije pro{lo mnogo vremena, a vladika Antonije je preminuo od sr~anog udara uz sumwu da mu je kod zubara stavqeno ne{to {to je izazvalo prekid rada srca. Pitawe bezblagodatnosti Moskovske patrijar{ije toliko je o~igledno, da ne zahteva naro~ite dokaze. To pitawe je jasno i shvatqivo ako se razmatra po{teno, nepristrasno i bez predube|ewa. Pre svega mora da se zna da je posle ''izdaje Crkve'' (re~i bla`enog mitropolita Antonija Hrapovickog) od strane mitropolita Sergija Starogorodskog, Moskovska patrijar{ija u svome slu`ewu bogobora~koj vladi do{la dotle da to danas vi{e nije Crkva, nego organski deo ateisti~ke vlasti (ta~nije, deo pete uprave - KGB), {to je i potvr|eno saop{tewem Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta RSFSR od 6. marta 1992. godine. KGB se bavi iskorewivawem vere i uni{tavawem vernog naroda u rusiji. Taj zadatak ispuwava pomo}u nasiqa, obmana, pretwi i potkupqivawa. Mnogi postupci Moskovske patrijar{ije isti su onima koji }e biti karakteristi~ni za antihrista. To se vidi iz re~i apostola Pavla i tuma~ewa sv. Jovana Zlatousta. Sv. Apostol Pavle veli: ''Jer ne}e do}i (taj dan) dok najpre ne do|e otpadni{tvo i ne pojavi se ~ovek bezakowa, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega {to se zove bog ili svetiwa,tako da }e sam sesti u hram bo`iji kao bog, tvrde}i za sebe da je bog''(2.Sol.2,3-4). Sveti Jovan Zlatoust ovako tuma~e pomenute re~i apostola Pavla (mi smo velikim slovima ozna~ili ono u ~emu gre{i Moskovska patrijar{ija): ''ODSTUPNI[TVOM apostol naziva samog antihrista jer ON TREBA DA POGUBI MNOGE I DA IH ODVEDE U ODSTUPNI[TVO. ^ovekom bezakowa ga naziva zato {to }e on SAVR[ITI HIQADE BEZAKOWA I PODSTA]I DRUGE DA IH SAVR[E. A sinom pogibli naziva ga zato {to }e i sam poginuti. Ko }e on biti? Zar satana? Ne, nego neki ~ovek koji }e PRIMITI SVU SILU SATANE. On }e biti BOGOPROTIVNIK, odbaci}e sve bogove i zapovedi}e da se klawaju wemu umesto Bogu, i SE[]E U HRAM BO@IJI, ne samo jerusalimski nego SVUDA U CRKVAMA. Nisam rekao da }e sebe nazivati Bogom, nego da }e se truditi da se poka`e kao bog''(Jovan Zlatoust,t.HI,str.582) Moskovska patrijar{ija je savr{ila BEZAKOWA, na primer, iskrivqavaju}i Tajnu Kr{tewa kroz oblivawe, skra}uju}i i iskrivqavaju}i druge bogoslu`bene ~inove i uzimaju}i obaveznu platu za savr{avawe svetih Tajni, {to predstavqa simoniju. tj. jedan od najte`ih kanonskih prestupa, a tako|e naru{avaju}i osnovne zapovesti moralnog pona{awa {to povla~i li{ewe ~ina. Ptretenduju}i na spoqa{we slu`ewe bogu Moskovska patrijar{ija se u isto vreme bori sa verom i pobo`no{}u, {to je po re~i Hristovoj, nemogu}e. Istovremenim slu`ewem i dobru i zlu ona savr{ava bezakone

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

Prilozi

343

postupke antihrista: ODBACIVAWE BOGA, LA@ I SABLAZAN. Bore}i se sa Bogom Moskovska patrijar{ija je ZASELA POSVUDA U CRKVAMA, tj. U HRAMOVIMA. Moskovska patrijar{ija je prihvatila i ~vrsto se dr`i jeresi ekumenizma. Prema tuma~ewu prep. Agatona Egipatskog (spomen 2. marta). JERES JE OTU\EWE OD BOGA JERETIK SE ODLU^UJE OD @IVOG I ISTINITOG BOGA I PRISAJEDIWUJE SE \AVOLU I AN\ELIMA WEGOVIM. ONAJ KO JE ODLU^EN OD HRISTA VI[E NEMA BOGA KOGA BI MOGAO UMOLITI ZA SVOJE GREHE (Ota~nik) Odlukom Ruske Zagrani~ne Crkve ONI KOJI SU PRIMILI JERES EKUMENIZMA PREDAJU SE ANATEMI. Kona~no, Moskovska patrijar{ija, postav{i deo bogoborne vlasti nije mogla da se usprotivi i NIJE SE USPROTIVILA ODBACIVAWU BOGA OD STRANE TE VLASTI, A TAKO\E NI ZAMEWIVAWU BOGA LEWINOM I MATERIJALIZMOM. Sve je to tako|e bilo antihristovo delo. Jo{ jedna potvrda bezblagodatnosti bogobora~ke vlasti, a zajedno sa wom i wenog odeqewa - Moskovske patrijar{ije - nalazimo u poslanici svetog Patrijarha tihona od 19. januara 1918. godine, kojom je sovjetska vlast predata anatemi. U toj poslanici, opisuju}i krvava gowewa Crkve, Patrijarh ka`e ''TO JE ZAISTA SATANSKO DELO''. Ovu poslanicu sv. Patrijarha primio je Sveruski Sabor 1918. godine, {to jo{ pove}ava wen duhovni autoritet. Mi vidimo da Moskovska patrijar{ija vr{i ve}inu antihristovih dela koja je nabrojao sv. Jovan Zlatoust a od kojih je nastra{nije ODSTUPAWE OD VERE, ODSTUPAWE OD BOGA, STUPAWE U REDOVE NEPRIJATEQA BO@IJIH, ZAPOSEDAWE CRKAVA (tj. hramova) I SABLA@WAVAWE MNO[TVA VERNIH LA@IMA I OBMANAMA. ^ovek mora da se zapita mogu li imati blagodati oni koji vr{e dela antihristova - bezakowa i obmawivawe vernih - oni koji su pali u osu|enu jeres, oni koji su odstupili od boga i koji su odlu~eno od Wega, agenti KGB, tj. oni koji su stupili u redove neprijateqa bo`ijih koji sami sebe nazivaju ''vojinstvuju}im bezbo`nicima'' i time pokazuju svoju mr`wu prema Bogu, oni koji su predati anatemi i pri tome su svuda zaposeli crkve, tj. hramove? Iz istorije jeresi je poznato: kada su oni koji stoje na ~elu Crkve padali u jeres, tada je ~itava Crkva postajala bezblagodatna. Sveti Maksim Ispovednik koga je Crkva proslavila zbog nepriznavawa blagodatnosti u takvom slu~aju, na zahtev da prihvati jeres po{to su se i Car i patrijarh pri~estili kod jeretika, rekao je: ''Ako se i sva vaseqena pri~esti, ja se ne}u pri~estiti''. Kada je mitropolitu Evlogiju bilo zabraweno da slu`i, a on je nastavio to da ~ini, Arhijerejski Sinod Ruska zagrani~ne Crkve pod predsedavawem mitropolita Antonija utvrdio je da su sve Tajne koje savr{ava Mitropolit Evlogije i wegovo sve{tenstvo bezblagodatne. Kao dopunu onome {to je re~eno navodimo izvode iz op{irnog dela protojereja {tampanog u organu zagrani~ne Crkve ''Pravoslavni Vesnik'' (br. 70-71, novembar-decembar 1993). Nije li vreme da na osnovu bogoslovskih, kanonskih i istorijskih ~iwenica saborno izjavimo da Moskovska patrijar{ija uop{te nije patri-

CYAN MAGENTA YELLOW BLACK

344

Judin poqubac

jar{ija, nego nedelotvorna antikanonska ustanova? Zar nije tako|e vreme da ka`emo da po{to ta ustanova ostaje u jeresi kroz ekumenisti~ku ideologiju i praksu, onda su, po u~ewu svetih Otaca i po crkvenim kanonima, wene svete tajne nedelotvore? Sa ta~ke gledi{ta kanona i svetoota~kog u~ewa patrijar{iju u celini treba smatrati za jereti~ku ustanovu, a verni narod (to su milioni qudi!) za obmanuto stado ''slovesnih ovaca'' koje patrijar{ija vodi pravo u propast. Deklaracija Mitropolita Sergija iz 1927, godine predstavqala je onaj krvqu poprskani krajeugaoni kamen izdajstva Crkve na kome i danas stoji Moskovska patrijar{ija. Od 1927 godine patrijar{ija se obavezala da }e slu`iti ne hristu, nego silnicima ovog sveta (ko god da su oni) i da }e se rukovoditi ne Duhom Svetim, nego duhom ovoga sveta, te da }e prijateqstvo i bratstvo sa antihristovim silama uvek pretpostavqati bratstvu u Hristu. Sveto Pismo ka`e da ne mo`e biti op{tewa vernoga sa nevernikom, svetlosti sa tamom, Hrista sa Velijarom. Patrijar{ija se vi{e ne mo`e smatrati za deo Ruske pravoslavne Crkve koja se nalazi u ropstvu bogobora~kih sila. Patrijar{ija je sada organizacija koja se dobrovoqno i svesno pot~inila ''ocu la`i'' i antihristovim silama. Prestup patrijar{ije sastoji se u tome {to je pre{la granice (kompromisa sa goniteqima vere) i ~ak teoretski opravdala taj svoj ''prelazak'', zbog ~ega je prestala da bude patrijar{ija tj. zakonita vlast Ruske Pravoslavne Crkve. Patrijar{ija je qude ~esto osu|ivala na muke. Tokom represije 20tih, a potom i 30-ih godina postradaloje dosta episkopa i sve{tenika koji nisu pristali na deklaraciju iz 1927. godine.'' Navedenim sna`nim re~ima protojereja Lava lebedeva u kojima on podse}a da je Moskovska patrijar{ija zalivena krvqu i da je predavala qude na muke treba dodati da nije samo ''postradalo dosta episkopa i sve{tenika'', nego je pobijena ve}ina wih. Kao odli~an primer slu`i slede}a ~iwenica: kada je Staqen da bise spasao od hitlera privremeno dopustio da gowewa oslabe i kada je organizovao ''izbore'' za patrijarha, u Mosvku je na te izbore iz logora bilo poslato oko dvadeset ve} zaboravqenih arhijereja ( u logore ih je oti{lo oko dve stotine), a ostali su bili dovedeni do smrti ili streqani. Mnogi od wih su postradali zato {to ih je patrijar{ija predala na istragu KGB-u. Prema svedo~anstvu gore pomenutog saop{tewa Prezidijuma Vrhovnog sovjeta RSFSR, ve}ina arhijereja Moskovske patrijar{ije su - agenti i ''ve~ite sluge'' KGB-a.