Ј. Деретић

Јован Деретић
КУЛТУРНА ИСТОРИЈА
СРБА
Kulturna istorija Srbba.indd 1 29-Mar-16 10:31:44

#
Издавач
IKP EVRO BOOK
Београд, Димитрија Туцовића 41
Tel.: 011/30-77-771, 31-67-474
За издавача
Новица Јевтић, генерални директор
Главни и одговорни уредник
Сања Ђурковић
Уредник издања
Светлана Курћубић Ружић
Лектор
Александра Шуловић
Коректура
Редакција Евро-Ђунти
Технички уредник
Весна Пијановић
Ликовна опрема
Биљана Бабић
Треће издање Ф
Штампа
Пи прес, Пирот
Тираж 1.500
Copyright © за Србију Evro Book, 2016

ISBN 978-86-505-1849-6
www.evrobook.com
prodaja@evrobook.com

#
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ
КУЛТУРНА
ИСТОРИЈА СРБА
# ^ Ф
ПРЕДАВАЊА
EVRQ
BOO

#

#
Реч унапред
Ова књига садржи предавања која сам држао

студентима Фило-
лошког факултетау Београду и Крагујевцу у времену
од 1993/1994. Ф
до 2000/2001. школске године. Накнадно су додати
само одељци из
књижевности, и то с ас вим у кратко. Књижевност
нијеукључена сра-
змерно свом значајуу српској култури већради
потпуности панораме

#

#
УВОД
ф ф
Kulturna istorija Srbba.indd 7

Ф 29-Mar-16 10:31:44
#

#
Географски простор
Географски простор је простор у којем се

одиграва историја, на
којем настаје и ствара се култура. Тај простор
вишеструко утиче на
историјска збивања и на културни живот и културно
стварање. По
речима једног од највећих историчара XX века,
Фернана Бродела:
„Једна цивилизација је пре свега простор, ’културни

ареал’, кажу
антрополози, станиште [...] Културни простор спада
у географију,
# много више но што антрополози мисле. Тај простор ће осим тогаФ
имати своје средиште, своје ’језгро’, границе,

маргине. А на марги-
ни се најчешће налазе најкарактеристичније црте,
појаве или на-
петости.” Развијајући даље ову тезу, он на другом
месту истиче: „...
погледајте трајно опстојавање градова на истом
месту, непрестано
9

#
земља не само слично оној обећаној точи мед и

млеко, но као да је
у себе примила и везала четири времена и ваздух, и
од себе даје их
осталима. Јер у целој васељени не може се наћи
земља да има сва до-
бра сабрана уједно и на све стране, но имају нека
добра делом, и само
на неким местима [...] А Српска земља је пуна сваких
добара, да и
по писању неких географија шаље ваздух западу и
Хелеспонту...” О
Србији је на сличан начин у другој половини XX века
мислио наш
највећи археолог Драгослав Срејовић: „Србија је
племенита, чове-
ку благонаклона земља.”(Д. С., 1994, 81)
Зачетник историјске географије јесте Вук

Караџић. Док у делу
Географическо-статистическо описаније Србије
(1826), које садржи
географски, етнографски, економски и
административни приказ
Србије, остварује увод у српску историју новијег
времена, у књизи
Montenegro und Montenegriner (1837) даје детаљан
опис земље, наро-
да, државног уређења, културе. То је почетак како
наше националне
географије, тако и историјске географије и
етнологије.
10

#
КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА
Говорећи о византијској цивилизацији, која је

непосредно утицала
на нашу културу, Цвијић истиче њен евроазијски
карактер.
Скренућу пажњу још на IX главу прве књиге, која

носи наслов
„Културни појаси”. На почетку дела он је географију
Балкана пове-
зао с најстаријим цивилизацијама које су поникле на
његовом тлу.
У овој глави он говори о распореду културних

појасева на Балкан-
ском полуострву свог доба. Узимајући Балкан као целину, Цвијић
издваја следећа четири културна појаса, од којих ниједан није обе-
лежен на националним границама. Први појас је „преиначена ви-
зантијска и стара балканска цивилизација”, која обухвата
средишњи
и источни део Балкана, односно Грчку, Македонију и југоисточну
Србију. Други појас чине „турско-источњачки утицаји”, најизрази-
тији у југоисточном и источном делу Балкана; за њих је
карактери-
стично да се прожимају с преиначеном византијском културом;
код
нас су тим утицајем највише били обухваћени градови на
југоистоку
Србије: Ниш, Врање и други. То је свет који можда најбоље позна-
Ф јемо захваљујући књижевности, односно сликама
нишког животаф
у делима С. Сремца, врањанског код Боре

Станковића, или оних
11

#
границе опет нису битне. То су: 1) динарски тип; 2)

централни тип;
3) источнобалкански тип и 4) панонски тип, од којих
је сваки де-
таљно описан са свим својим варијететима и
подваријететима. Нај-
више пажње је посвећено динарском типу, којем је
дата најважнија
улога у српској историји и култури.
У сфери географије додирују се поезија и наука, ерудиција и

# имагинација. Географија је одувекбила плодно поље песничке,
ства- Ф
ралачке маште. У књижевности, посебно у поезији,

своја земља, за-
вичај, отаџбина, родна груда, представља једну од
великих и неис-
црпних тема. Песници се надахњују њеним лепотама,
описују њену
природу, величају дела људских руку, певају о
местима великих дога-
ђаја. Отаџбина Ђуре Јакшића, Родна груда Симе
Пандуровића,Мо-
ја отаџбина Алексе Шантића, као и циклус песама
Јована Дучића
Моја отаџбина, Сербиа Милоша Црњанског, само су
неки класични
примери родољубивог певања у којем се спајају
12

φ
непријатељима живота; у главном граду сабирају се

наједном месту
разноврсна кретања, земаљска и небеска, он се
огледа у рајским ре-
кама, настаје из свог нестанка, уздиже се међу
облаке.
Постоји књижевна географија с именима места

значајних за
историју књижевности; она се смешта у историјску и
културну гео-
графију народа. Али постоји исто тако имагинарна,
песничка гео-
графија; у њој су најчешће заступљена стварна,
постојећа места која
се лако могу наћи на географској карти, али су
обогаћена мисао-
ним и афективним наносима какве може само
произвести поезија.
Балкан, или још тачније југоисток Европе

(простор шири од
Балкана, у који је укључена и Румунија, затим наша
Војводина, ко-
ја припада Средњој Европи) представља шири
географски простор
српске историје. Што се тиче положаја српских
земаља и Србије на
Балкану и у Европи, неколико момената заслужује
посебну пажњу.

Ф 29-Mar-16 10:31:44
#
државе Немањића. Наведену тврдњу не треба

схватита тако да су
Срби првобитно били народ који није насељавао
области поред мо-
ра. И у најстаријој српској историји на Балкану,
поред „уже” Србије,
створене у унутрашњости, у ширем залеђу
Јадранског мора посто-
јале су приморске српске покрајине, које су се
простирале од ушћа
реке Цетине на северозападу до ушћа реке Бојане на
југозападу. У
зрелом средњем веку, кад је стала на ноге, односно
од Стефана Не-
мање па надаље, Србија је стално излазила на море,
она је имала
своје „поморје”, што се види из титуле српских
владара, „краљ срп-
ских и поморских земаља”, тако да је у доба цара
Душана излазила
на три мора: Јадранско, Јонско и Егејско. Али упркос
томе, Србија
се није развила у поморску земљу, која би имала
своју ратну и тр-
говачку флоту. Њене везе с прекоморским земљама
одвијале су се
скоро искључиво преко Дубровника, града који је
настао у српском
простору, иако политички никада није припадао
Србији. Истори-
чари су га назвали Хонгконгом средњовековне
Србије.

Ф 29-Mar-16 10:31:45
мора, али ипак од њега одвојен, насилно одбијен. А

управо је тај део
српске земље, преко своје јужне области
Херцеговине (некадашње
Хумске земље), био основни правац изласка српског
народа на мо-
ре у средњем веку, у време постојања слободне и
независне српске
државе.
Много је значајнија улога река у српској

историји. Са станови-
шта хидрологије или, тачније, потамологије, српску
историју мо-
жемо описати као кретање од малих ка великим
рекама. Најранија
српска држава ствара се око малих планинских река
у унутрашњо-
сти, тачније у долинама Пиве, Таре, Ибра. Она
постаје регионална
сила са изласком на главне реке Балкана, на три
Мораве и на Вар-
дар, тј. на реке које чине осовину Балкана. У нашој
новијој историји
њено просторно тежиште помера се од југа према
северу, у простор
око две велике реке, Саве и Дунава, које су некада
представљале
граничне реке Србије, а после уласка Војводине у
њен састав, реке
15

φ
Срби су гранични народ између Истока и Запада,

често у не-
доумици којем од та два супротна смера да се
окрену, с којим да по-
деле своју судбину.
Још као млад писац, Дучић је промишљајући

овакав наш по-
ложај изнео следећу мисао: „у цијелој својој историји
српско племе
гледало је према Западу” јер је било само „случајно
на Оријенту”.
Од свих наших западњака Дучић је био

најдоследнији. Он је жи-
вео у времену када су најактивније снаге српске књижевности
биле
просто опчињене, послужимо се опет његовим речима, „великим
и умним Западом”. Но, поред уверених западњака, у нашој култу-
ри било је исто тако и истрајних, фанатичних источњака. Са Ду-
чићем се не би сложио његов друг из младости А. Шантић, песник
остатака Оријента у свом родном Мостару, не би ни приповедачи
С. Сремац и Б. Станковић, о којем је Дучић писао с пуно похвала
Ф и разумевања узимајући у обзир и његов Исток. Иако
је и њих за- Ф
хватила „западњачкарека” (М. Ракић), срце им је остало на

Истоку.
Читав наш XIX век био је испуњен носталгијом за

Истоком, иако

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
који се по новој терминологией италијанског

слависте Рикарда Пи-
кија одређују као Slavia Orthodoxa и Slavia Romana.
На северу је ли-
нија разганичења углавном пратила етничку
границу која дели Ис-
точне Словене од Западних Словена. Јужни Словени,
као најмања
словенска грана, и сами су се поделили између две
Европе и у целој
својој историји сносили последице те поделе.
Српска
ситуација била је у том погледу
најособенија. У средњем
веку, нарочито од Немање и Светог Саве, Срби су се развијали
као
православни народ с властитом аутокефалном црквом. Али знатан
део Срба остао је изван тих верских и културних оквира. У
средњо-
вековној Србији, осим католика странаца који су у њој стално или
привремено живели, постојали су и Срби католичке вере код
којих
се није било угасило српско етничко осећање. У каснијем развит-
ку ти католички Срби постепено су се удаљавали од православне
матице народа и у новије време ушли су у крило друге нације. Да
тај откинути део Српства није безначајан, говори чињеница да је
Ф посредством њега српскијезик постао лингвистичка
основицамо- ф
дерног књижевног језика још једне словенске нације

(Хрвати). Тако
је српски народ судбински искусио ту најстарију и
17

#
Положај народа у географском простору може се

посматрати с
још једног становишта, полазећи од опозиције
кретање-мировање.
Постоје народи који су током читаве своје историје

чврсто везани за
одређену територију, који су више седантарни у свом простору,
као
што постоје и народи који су склони кретањима, променама
преби-
валишта, сеобама. Срби су свакако ближи овом другом типу. Они
су народ чији су припадници покретљиви, који су се много сели-
ли; селили су се и у оним временима када су просторне
раздаљине
биле тешко и споро савладиве, као и касније када је свет постајао
све мањи. Унутрашње миграције, тј. сеобе унутар властитог
етнич-
ког простора, представљају битан, динамичан моменат у формира-
њу модерне српске нације и њене културе. Осим миграција, веома
су честе и сеобе већих или мањих делова српског народа у друге
земље, међу друге народе историје, па је с тим у вези
индикативна
Ф чињеница што је наш највећи национални роман
посвећен сеобама Ф
и носи наслов Сеобе. Поводом сеоба делова српског

народа у друге
земље, треба нагласити да су се они селили као
заједница и да су,
упркос осипањима, наставили да живе као
заједница, што, поред
18

#
велики српски културни споменици. Први у низу од

шест одабра-
них споменика јесте Хиландар, а последњи
Сентандреја. Та места
представљају крајње тачке српског културног
простирања, тачке ко-
је обележавају главну осу српске културе на
релацији која повезује
основне правце нашег кретања у географском
простору, најпре пре-
ма југу и југоистоку а затим према северу и
северозападу. Пратећи
историјске путеве српске културе по знаковима које
је оставила у
Ф Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#

#
Древне културе на тлу Србије
Ова тема уводи нас у облает једне друге науке,

археологије. Она
се бави проучавањем остатака материјалне културе
древне прошло-
сти човека. Њен прави терен је праисторија, периоди
пре пронала-
ска писма, али исто тако она се код нас бави и
проучавањем антике,
раног хришћанства, средњег века, нарочито раног;
значи свим оним
периодима у којима оскудевамо у писменим
изворима, па морамо
користити и материјалне трагове скривене у
недрима земље. Рад на
проучавању археологије у Србији почео је у XIX веку.
Године 1883.
0 формирано је Српско археолошко друштво, које већ наредне

године 0
покреће свој часопис „Старинар”. Пуни процват та

наука доживљава
у XX веку, радом бројних аутора, међу којима су
најважнији Мило-
ве М. Васић (прва половина XX в.), проналазач
21

#
утицале на привредну, културну или политичку историју Европе”.
Извесни археолошки налази у пећинама у Шумадији

(Јеринино
брдо код Градца и Рисовача код Аранђеловца) говоре
да је та облает
била настањена и у старом каменом добу. Али
археолошка ископа-
вања открила су зреле културе које спадају у средње
и млађе каме-
но доба. Међу тим налазиштима, по богатству и
значају материјала
издвајају се три: Лепенски вир, Старчево и Винча.
Свако од њих је
средиште трупа налазишта у нашој земљи и у
суседним земљама па
се говори о групи или култури Лепенског вира,
Старчева и Винче.
На њима ћемо се посебно задржати.
Лепенски вир се налази у Ђердапској клисури, на

десној обали
Дунава. Открио га је Д. Срејовић са својом екипом
1965, а 1967. ис-
копавања су довела до открића да је реч о великом
насељу из доба
мезолита и раног неолита, насталог између 7000. и
5500. г. пре нове
ере. Налази се на површини од око три квадратна
километра. От-
кривена су четири слоја: Прото-Лепенски вир,
Лепенски вир I, II,
22

#
Старчево је праисторијско налазиште

југоисточно од Панче-
ва, на локалитету Град; припада раном неолиту (од
око 5500. до око
4100. г.), а има налазе и из каснијих периода.
Приликом ископавања
изведених 1928. и 1932. пронађен је богат
археолошки материјал,
нарочито керамика, делом грубо и примитивно
украшена, делом са
сликаним орнаментима. Откривене су и јаме за које
се мисли да су
земунице. То је најстарије неолитско налазиште код
нас. Сличних
налазишта има и у другим крајевима Србије, па се
говори о стар-
чевачкој групи или старчевачкој култури. По свом
карактеру то је
култура земљорадника и сточара.
На старчевачку културу наставља се култура

млађег неолита,
која се по главном налазишту из тог периода, Винчи,
назива вин-
чанском културом, а налазишта сличног карактера
чине винчанску
групу.
Винча је најзначајније праисторијско насеље у Србији. Налази

се на локалитету Бело брдо, на десној обали Дунава, код села Вин-
Ф че, близу Београда. Систематско ископавање је у неколико
наврата -ф-
23

#
духовне и материјалне потребе. Орнаментика је

геометријска и ап-
страктна [...] За разлику од експресивног
натурализма Лепенског
вира, неолит је представу људске и животињске
фигуре довео до
крајње апстракције” (Л. Т., 1988,14). Те
карактеристике очитују се
у обради грнчарије и посебно у статуетама
пронађеним у Винчи.
То је најзначајније праисторијско налазиште средње

и југоисточне
Европе. „Стога је Винча појам којим се данас и у нас
и у свету обе-
лежава живот неолитске земљорадничке културе
код нас и у свету.”
(Д. Срејовић, 1994, 84)
Постоје велика налазишта која упућују и на

касније праисто-
ријске епохе, од којих ћу поменути само неке: Гомолава у Срему
(код Хртковаца), на ком су откривени налази чија старост
обухвата
временски распон од 6000 година, од старијег неолита
(старчевачка
култура), млађег неолита (винчанска култура), преко бронзаног и
гвозденог доба, све до антике и средњег века; Ватин код Вршца,
из
бронзаног доба, с богатим налазима скупих тканина, златног
наки-
Ф та, израђевина од камена, глине, кости и рога

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
се у тројанском рату. Хомер их нарочито хвали као

„борце избли-
за”. Али они су се на просторима Балкана задржали
и касније, што
потврђује чињеница да је за време римске управе
читав простор од
ушћа Саве у Дунав добио назив Мезија. Трибали су
живели у цен-
тралним областима Балкана и у каснијим,
византијским изворима
често су сматрани Србима. Од каснијих народа који
су живели на
Балкану непосредно пред сеобу Словена, из
историјских извора
добро су познати Илири, Келти и Трачани.
Територија данашње Србије укључена је у Римско

царство по-
четком I века нове ере. Преко ње су пролазиле римске војске које
су
ратовале с народом Дачана настањеним с оне стране Дунава. У ту
сврху направљен је први модерни пут, на најтежем терену, проби-
јен кроз стене Ђердапске клисуре. Изградња је трајала 70 година,
о чему сведоче табле четири римска цара, од којих је најпознатија
Трајанова табла (Tabula Traiana). Трајан је завршио грађење пута,
а такође је подигао и први мост на Дунаву код данашњег места
Ко-
Ф стол. Овај импозантни мост, дуг преко 1000 м био је
постављен на ф
20 снажних стубова. Изградио га је највећи архитект

тог доба -
Аполодор из Дамаска.
25

#
царства на подручју Србије подигнути су многи

градови и царске
резиденције, међу којима су најважнији: Sirmium
(Сремска Митро-
вица), Singidunum (Београд), Viminacium (Костолац),
Naissus (Ниш),
Ulpiana (Липљан), Justiniana Prima (Царичин град), а

од царских
резиденција: Romuliana (Гамзиград) и Mediana (код
Ниша). На ме-
стима неких од тих градова налазе се најбогатија
археолошка нала-
зишта, која показују величину културе и уметности
позне антике
на нашем терену.
Sirmium, на левој обали Саве (где је Сремска

Митровица), који
су Римљани освојили у I веку пре наше ере, био је најпре
царинска
станица, затим колонија, потом престоница провинције Доње Па-
ноније, а када се Римско царство, у доба Диоклецијана, поделило
на четири административне целине - један од четири царске пре-
стонице (поред Милана, Тријера и Никомедије). У њему су рођена
три римска цара (Дације, Проб и Максимијан), ту је боравио из-
весно време цар Константин, ту је крунисан цар Теодосије. У доба
Ф прихватања хришћанства био је један од центара из
којег се ширила ф
нова ера, седиште митрополита Паноније. Његовој

лепоти диви-
ли су позноантички писци: називајући га

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
ску орнаментику и обележја стила позне антике” (Л. Т., 1988,

185).
У самом граду, уЈатаган мали, откривена је велика

гробница са зид-
ним фрескама, на којима се, између осталог, налазе
и ликови Христа,
Св. Петра, Св. Павла и других светитеља. Стил

фресака наставља
се на позноримску традицију, а иконографија на
рано хришћанско
сликарство по катакомбама.
Romuliana (Гамзиград) позноримска је палата

коју је подигао
цар Галерије, родом из тог краја, а име јој је дао по
својој мајци. Гам-
зиград је био царскарезиденција и важан
административни центар.
Палата је рушена у два маха од стране Хуна, Авара и

Словена. Ипак,
то је најбоље сачувани римски град на нашем подручју. Сачувани
су
остаци утврђења около палате, које има неправилну
четвороугаону
основу. У тврђави је откривено неколико грађевина. Од њих је нај-
важнија велика царска палата са неколико престоних дворана,
два
дворишта с тремовима, купатилом, помоћним просторијама. У па-
лати су сачувани мозаици с геометријским мотивима и
фигуралним

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
античке архитектуре. Царске палате, маузолеји и

летњиковци који
су у оно време саграђени у Сирмијуму, покрај
Гамзиграда и Брзог
Брода не заостају за царским палатама и
Ф
#
28

φ
Стари Словени
Словени припадају индоевропској заједници

народа. По типу
свог језика, они заједно с Индусима, Иранцима и
другим источним
Индоевропљанима чине источну, док Грци, Латини и
Германи при-
падају западној групи индоевропских језика. На
основу изговора
лексеме „стотина”, језици прве групе називају се
сатем језицима, а
друге кентум језицима.
Не постоје сигурна историјска сведочанства о

Словенима све до
Име
У старим изворима Словени се јављају под три

имена као: Сло-
вени, Анти и Венети. Да је у питању један народ,
види се по томе
што стари историчари истичу да сви они говоре
истим језиком. Име
Анти, које се односило на источне Словене, од VII
века ишчезава.

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
обично су називани западни Словени. Само име

Словени разли-
чите је тумачено. Највероватнија је претпоставка да
оно потиче од
словенске речи слово, словити, што значиреч,
говорити. Према томе,
Словени су народ који слови, односно који говори
језиком који се
Прадомовина Словена
Постоје различита мишљена о месту њеног простирања. По

једнима, треба је тражити северно од Карпата, у средњим токови-
ма Дњепра и Дњестра, у данашњој западној Украјини. По други-
Ф ма, то је морала бити много шира територија, која се простирала
од ф
реке Висле до средњег Дњепра. По најновијој, подунавској

теорији,
Словени се смештају у средње Подунавље и источно

од њега. О томе
каква је била та територија може се закључити на
основу лексике за-
једничке свим словенским језицима. Као што Арапи
Положај међу другим народима
Стари Словени су били окружени балтичким

племенима на се-
веру, Иранцима на југоистоку, Трачанима (Дачани,

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
језички су им најближи балтички народи, у које

спадају данашњи
Летонци и Литванци, као и ишчезли Пруси. Та
блискост је била
толика да се сматра да су Словени и Балти
првобитно сачињавали
заједницу, Балто-Словене, која се после раздвојила
на две групе,
словенску и балтичку. Од осталих народа Словени су
у праистори-
ји често долазили у тесне контакте са иранским
народима, најпре с
Кимерима, потом са Скитима (о којима као великом
народу гово-
ре многи стари историчари, почевши од Херодота),
много касније
са Сарматима. Сармати су се у III веку раширили
далеко на запад,
па су остаци њихове културе пронађени и на
подручјима где су жи-
вели Стари Словени. Они су главни носиоци
иранског утицаја на
Прасловене. Лингвисти и митолози открили су многе
иранске еле-
Словенска религија
Словенска религија је много мање позната од

германске зато
што она није створила своју књижевност (какву нпр.
имају Германи
у скандинавскимЕдама). О њој знамо из страних
31

φ
религији каже: „Верују да постоји један бог, творац

муње, и да је он
једини господар света и жртвују му говеда и све жртве”. То је бог
грома Перун. Али из других извора знамо и за друге богове, сва-
како ниже по рангу, као што су: Свановид или Световид, бог рата,
заштитник поља (на свечаностима њему посвећеним свештеник је
јахао белог коња; наш Бели Виде из митолошких песама вероват-
но је остатак веровања у тог бога, сматра се и да је наш
национални
празник Видовдан остатак сећања на њега), затим Сварог или
Сва-
рожић, бог ватре, сличан грчком Хефесту; Дабог, бог сунца (по
Чај-
кановићу то је био српски врховни бог); Волос, бог стада. Од
нижих
божанстава све до данас у свим словенским народима одржале су
У очима странаца
Како су Словене видели први странци који су о

њима писали?
Како су у најстаријим изворима описани њихов
изглед и етничке
особине, њихов живот и друштвено уређење? Пажњу
странаца су
привлачили својим изгледом, белином пути, плавом
косом која пре-
лази у риђу, високим стасом. Један арапски
путописац записао је
о њима: „Никад нисам видео људе тако савршене
грађе. Личили
су на палме. Плави су, лице им је румено а пут бела”.

Ф 29-Mar-16 10:31:45
φ
познаје гвожђе и да више воле песму и музику од

ратних труба. То
је свакако идеализована представа Словена, али
подаци о љубави
према песми и музици су несумњиво тачни, јер о
томе говоре и дру-
ги стари писци а то потврђују лингвистичке анализе,
које показују
да у свим словенским језицима лексеме певати и
певање имају исти
корен, што значи да су те речи Словени понели из
прадомовине.
У старим изворима Словени се приказују као

слободни, неза- Ф
висни, поносити, гостољубиви, али и као несложни,
склони међу-
собним свађама и сукобима, анархични, без смисла
за ред. Један
грчки писац (Псеудо-Маврикије) изнео је своја
запажања о добрим
и лошим особинама Словена како би се из тога
могли извући поли-
тички закључци о начину понашања према њима:
„Племена Словена и Анта живе на исти начин,

имају исте оби-
чаје и слободни су, недопуштајући никако да буду
поробљени на-
рочито у својој земљи. Многољудна су и издржљива,
лако подносе
и жегу и студен, и голотињу тела и оскудицу хране.
Пријазни су и
према онима који им долазе као странци, и
пријатељски их проводе

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#
издржавају у води” (Исто, 133). Од непријатеља се

скривају у води,
дишућу помоћу треке.
Али и овај писац као и сви други говори и о

словенској анархич-
ности и неслози. „Живећи без власти и у међусобној
мржњи, они
не познају ни бојног реда, нити настоје да добро
сложени иду у бој.”
Свак мисли да је први и нико никоме не да испред
себе. „Пошто код
њих, наиме, владају различита мишљења, они се или
не сложе или,
ако се и сложе, њихову одлуку ускоро други погази, Ф
будући да сви
супротно мисле и ниједан није вољан да другоме
попусти” (Исто,
135). Слична запажања изнео је још раније
Прокопије: „Овим пле-
менима, Словенима и Антима, не влада један човек,
него од стари-
не живе у демократији”. Псеудо-Маврикије саветује
да се словенска
неслога искористи у борби против њих: „Како код
њих има много
главара и пошто се међусобно не слажу, није
неумесно неке од њих
придобијати, било речима било даровима, нарочито
оне ближе гра-
ници, а нападати друге, да не би наше
непријатељство против свију
34

#
Најстарији писци створили су о Словенима готово

поетску
представу. Њихова идеализација Словена почива на
њиховом живо-
ту блиском природи. Слика коју су они створили
уклапа се у древне
представе о златном веку на Земљи, када су сви
људи били слободни
и чисти; она је блиска и модерној, русоовској слици
тзв. природног
стања. Прокопије каже за Словене да нису „рђави
зликовци ни нај-
мање”, само прости и примитивни. На сличан начин
о Словенима
су писали више од хиљаду година касније Хердер и
други романти-
чари. У њима су видели народ простих земљоделаца
и пастира, који
се још није одвојио од мајке природе. Хердер је

Ф 29-Mar-16 10:31:45
#

#
Хришћанство и православље
Из своје прапостојбине наши су преци донели

своја паганска
веровања и обичаје, које ће још вековима одржавати и у новој по-
стојбини, докће се поједини њихови трагови сачувати и касније,
све до данас. Али сеобом на Балкан, на подручје Римске империје,
они су ушли у један културни простор који је одавно био христи-
јанизован. Хришћанство ће од тада све до данас остати битна ком-
понента наше културе и историје. Зато је потребно да се овде
укаже
на основне елементе из историје и учења хришћанства те у
оквиру
0 тога да се истакнунеке специфичности православља,
којеће остати 0
стожер наше културе.
У томе ће нам од велике помоћи бити

Историјарелигија Исто-
ка и Запада Тревора Линга, упоредна историја
великих светских
религија, међу њима и хришћанства. Што се развоја
хришћанства
тиче, најзначајнији су они делови студије који говоре
о постанку и
првим периодима хришћанства, до раздвајања
37

#
је као учитељ нове вере био ухваћен, суђен и осуђен,

разапет на кр-
сту, и умро мученичком смрћу, да би три дана после
тога васкрсао
из гроба и после четрдесет дана вазнео се на небо,
најавивши свој
други долазак на земљу, када ће судити свим
људима, и живима и
мртвима. Своје учење Исус Христос излагао је у
изрекама, пропо-
ведима (најважнија је Проповед на гори) и у кратким
алегоријским
причама или параболама. Приче о његовом животу и
његове речи
шириле су се најпре усменим путем. Тако је о њему
створено Свето
Ф
предање, које се преносило од уста до уста и с
колена на колено. Оно
претходи хришћанској писаној речи и хришћанској
књижевности,
а у цркви је сачувало своју вредност и после тога.
Основна књига хришћанства јесте Свето писмо

или Библија.
То је уједно темељна књига читаве хришћанске
културе у средњем
веку, непосредно присутна у свим облицима културе,
од манифе-
стација свакодневног живота до највиших облика
књижевности и
уметности. Састоји се из два дела: Старог завета,
који садржи пре-
38

φ
3. Књиге мудрости или Списи (Књига о Јову,

Псалми, Приче
Соломонове, Књига проповедникова, Песма над
песмама);
4. Пророчке књиге (четири велика пророка - Исаије, Јеремије,

Језекиља и Данила, и дванаест малих; међу
пророчким књи-
гама најважнија је Књига пророка Јеремије и
Јеремијин плач).
Нови завет:
1. Јеванђеље у четири верзије: по Матеју, Марку,

Луки и Јовану
(од којих су прва три синоптичка);
2. Апостолска дела;
3. Апостолске посланице (најважније посланице

апостола
Павла);
4. Откровење Јованово или Апокалипса.
Историјахришћанства почиње биографијом његовог оснивача,
Исуса Христа, а наставља се историјом цркве, коју су створили

ње-
^ гови настављачи и присталице. Први његови ученици звали су се
ф
апостоли и било их је дванаест: браћа Петар (Симон)

и Андрија, Ја-
ков и Јован, Филип, Натанаел Вартоломеј, Тома, Леви

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
Константина Великог (Милански едикт 313), други -

од Констан-
тина до раскола цркве на православље и
католицизам (1054), и тре-
ћи - од раскола до данас.
Први период је период прогоњене цркве. Црква је

прогоњена и
оспоравана. Прогоњена је од царских власти, њене присталице су
мучене, а оспоравана је од других религија, од јудаизма и
паганства,
и исто тако од присталица позноантичких философских покрета,
као што су неоплатонизам, стоицизам, епикурејство и др. То је до-
ба мученика и апологета. Мученици су обични људи, хришћани,
који су, следећи пут свог учитеља, пострадали за веру. Апологети
су учени хришћани који су бранили веру од представника против-
ничких учења. У борби са овим последњим развила се хришћанска
апологетика, тј. одбрана хришћанства, чији се носиоци називају
апологетима. Међу апологетима било је и оних који су били про-
тивници сваке философије и који су сматрали да је хришћанима
довољна сама вера (Тертулијан: Credo quia apsurdum est).
Изузетно
Ф је значајнапаконаструјакојаје настојала
дахришћанство оправда -ф-
фолософским аргументима, преузетим из грчке

философије. У том
смислу апологетика представља почетак
хришћанске теологије и
хришћанске философије. У периоду апологетике
најважнија је алек-
сандрита школа, а од мислилаца које је та школа
дала најзначајнији

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
Богослов (Назијанзин, Назијански). Велики оци

латинске/запад-
не цркве су Амброзије, Јероним, Августин и Гргур
Велики. Учење
светих отаца назива се патристика. Грчки свети оци
формулисали
су хришћанско учење у категоријама преузетим из
хеленске фило-
софије, па се говори о хеленизованом хришћанству
источне цркве.
У православној цркви свети оци имају неприкосновен
ауторитет,
док су код католика предност добила нека каснија
учења (нпр. тео-
логија Томе Аквинског).
Симбол вере
На Првом или Никејском сабору формулисана су

основна на-
чела хришћанске вере, која су допуњена на Другом,
Цариградском.
Тај основни доктринарни текст хришћанства назива
се Симбол ве-
ре, односно Никејски или Никејско-цариградски
симбол вере. У
црквенословенском преводу почиње речју вјеруј
(лат. credo). У два-
наест сажето формулисаних чланова изложена су
основна начела
хришћанског веровања: вера у Бога (1); вера у Исуса
Христа, где је
41

#
Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног

пре свих ве-
кова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога
истинитог;
рођеног, а не створеног, јединосуштног Оцу, кроз
Кога је све поста-
ло; 3. Који је ради нас људи и ради нашег спасења
сишао с небеса, и
оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и
постао човек; 4. И
Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и
страдао и био по-
гребен; 5. И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
6. И Који се
Ф Остали елементи хришћанског учења Ф
Свете тајне су свештене радње или ритуали

којима се верници-
ма „на видљив начин даје невидљива благодат
Светог духа”. У Сим-
болу вере поменута је само главна света тајна, тајна
крштења. Њих
има седам: крштење, миропомазање, причешће,
покајање, брак, све-
штенство и јелеосвећење (освећење јелеја - уља).
Крштење је основна
света тајна, посредством које појединац постаје члан
хришћанске
заједнице. Ритуалну радњу чине три погружавања у
води, чији је
смисао чишћење од грехова, од прародитељског
греха или, уколико

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
њим. То је подсећање на Последњу или Тајну вечеру

Исуса Христа
с његовим ученицима, на његове тадашње радње и
речи: „ - Узмите,
једите; ово је тијело моје. - И узе чашу и
заблагодаривши даде им
говорећи: - Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја
Новога завјета, која
се пролива за многе ради отпуштења гријехова”
(Матеј 26, 26-28).
Важност причешћа: „Који једе моје тијело и пије моју

крв, стоји у
мени и ја у њему” (Јован 6, 56). Покајање је исповест
грехова и одри-
цање од грехова пред свештеником. Брак, односно
сједињење мужа
и жене у брачну везу благословом свештеника спада
у свете тајне.
Свештенство је света тајна која се врши

рукополагањем, тј. епископ
полаже руку на главу изабраног лица и тим чином
преноси на њега
благодат Светог духа и даје му право да врши
Јереси
Јереси се као крива учења, одступања од основног

учења Цркве
могу поделити на две групе: на јереси настале под
утацијем учења

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
Од јереси прве групе најважније су гноса или

гностицизам и ма-
нихейство. Ове су дуалистичке јереси засноване на
веровању да по-
стоје два непомирљива принципа, добро и зло,
светлост и тама, Бог
и материја. Настала су под утицајем источњачких
учења из Индије
и Ирана. Разликују се по томе што је гностицизам у
бити философ-
ски, елитистички или чак ексклузивистички покрет,
а манихејство
популарни, народни покрет. Један од изданака
манихејства је и бо-
гумилство код балканских Словена, као и учење
„цркве босанске”.
Посебну пажњу заслужује гностицизам. Долази од

речи гноса што
значи знање. Гностици су учили да постоје зли бог или демијург,
творац материјалног света, и добри бог, творац духовног света.
Зна-
чајно је њихово учење о човеку. Човек је телесно, материјално
биће,
које је зато подложно свим злима што произилазе из материје,
али
је у њему као у тамници затворена духовна суштина, искра божан-
ске светлости. Спасење је избављење од материјалног и повратак
духовном свету. Пут спасења води преко сазнања, а највећи облик
Ф сазнања је сазнање о постојању божанске светлости
у себи. Само- -ф-
спознаја је у ствари спознаја Бога. Према
44

#
пуноћу људске природе у Христу и даје предност

божанском (то је
званично учење неких источних цркава, јерменске, коптске). Јере-
тички карактер ималаје и иконоборачка јерес у Византији у VIII
веку, тј. борба против поштовања икона. Сукоб између иконокла-
ста и иконофила претворио се у велику кризу, која је разрешена
на
последњем, Осмом васељенском сабору прихватањем поштовања
икона. Противници икона сматрали су да је обожавање икона об-
лик идолопоклонства. Браниоци икона полазили су од тезе да је
Бог, поставши човек, постао и видљив, па га је могуће описати ре-
чју и сликом. Икона није украс у цркви, није побожна слика, већ
је
то слика која приказује оваплоћени Логос, па отуда има сакрално
значење. Икона је видљиви сведок основне чињенице на којој по-
чива хришћанство: да је Бог постао Човек. Икона је уметничко из-
ражавање вере; она је, по речима руског теолога XX века Евгенија
Трубецког, „контемплација у боји”. Одбрана икона имала је пресу-
дан утицај наразвој сликарства, као једног од најзначајнијих обли-
Ф ка византијске културе. У средњем веку је уметносту
православној ф
цркви „неодвојива од богословља”.
Највећа криза у хришћанском свету настала је

услед супарни-
штва два главна центра, Цариграда и Рима, које је
после многих
сукоба довело до коначног расцепа или раскола
цркве, на поделу
хришћанства на источно и западно, православље и
католицизам
(1054). Разлике између две цркве с временом су се

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
божанском, он поприма божанска својства,

„обожује” се или, како
је рекао један византијски теолог, „Бог је постао
човек да би човек
могао постати Бог”. Западна црква наглашава
нудски пад и праро-
дитељски грех, значи изворну грешност човека.
Источна црква ис-
тиче човекову потенцијалну доброту. У Западној
цркви као осно-
ва правог хришћанства истиче се исправно
придржавање догми, у
Источној цркви правоверје, односно Право-славне,
које се састоји
пре свега у правилном богослужењу, односно огледа
у искреном до-
живнају богослужења. Постоје и разлике у схватању
Христа. У За-
падное цркви акценат је на Христовом страдању, на
његовој жртви,
његовим ранама, у Источној приоритет има идеја
Христа као побе-
дитеља над смрћу и злим силама (ускршња химна
„Смрћу си згазио
смрт”). Значајне су разлике у организацији: у
Западној цркви спро-
веден је монархијски принцип (примат папе), у
Источној — прин-
цип саборности, тј. власт припада целокупној
заједници верника
(патријарх је само први међу једнакима).
Ф Поред наведених диференцијалних одлика православна, за- ф
држаћу се још само на три момента која су значајна

за разумевање

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
доминиканци, бенедиктинци, фрањевци, језуити и

др. У Источној
цркви монаштво је јединствена појава и као такво
оно је темељ Цр-
кве. Православна црква је примарно монашка црква,
али ваља има-
ти у виду и то да у њој поред монаха постоји и
мирско свештенство,
попови који не живе у манастирима него у својим
кућама и имају
жене. У православном монаштву не постоје редови
као у католич-
ком, али постоје разлике у начину живота монаха, па
се на основу
тога могу издвојити кенобитско и идиоритмичко
монаштво. Кад је
реч о првом типу, монаси живе у заједницама, без
личне имовине,
док у другом, иако живе у заједницама, имају право
на личну имо-
вину. На тој разлици заснива се структура
ПавићевогМалог ноћног
романа. У средњем веку хришћанска духовност била
је превасходно
монашка. То је важило за Византију и за друге
православне цркве.
У малој мери је било развијено световно богословље.
За Источну цркву литургија је најбитнији чинилац заједничког

хришћанског живота, она обухвата све вернике и укључује их на не-
Ф посредан начин у реалност заједништва с Богом. Црква је по свом
ф

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
литургија, која се завршава причешћем верника. Она

постоји у два
облика или поретка: Литургија Јована Златоустог и
Литургија Ва-
силина Великог. Друга се изводи само десет пута у
години (уочи Бо-
жића и Богојављења, у недеље за време Великог
поста, на Велики
четвртак и Велику суботу и 1. јануара).
Лексема црква у нашем језику има двостурко

значење, она је за-
једница верника и храм где се окупљају људи на
службу божју. Храм
је место литургије, где заједница верних остварује
себе као цркву
божју. Храм у коме се служи евхаристијска литургија
је, по учењу
византијских теолога, слика „новог, преображеног
космоса” (Ма-
јендорф, 253). Архитектура православног храма има
своје литур-
гијско значење, своју симболику, која кореспондира
са симболиком
литургије и употпуњује је. Храм се схвата као „небо
на земљи”, ње-
гови сводови имају изглед небеског свода. Састоји се
од три дела:
1) нартекса или предворја, где се некад вршило крштење; 2)

среди-
шњег дела храма, наоса или брода, где се окупљају верници за вре-
Ф ме службе, и 3) олтара, који представља мистично место цркве,

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
С обзиром на такав значај литургије,

карактеристично је да кул-
тура православних Словена у средњем веку почиње
превођењем
литургијских текстова с грчког, установљењем
словенске литурги-
Ф Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#

#
СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА

#

φ
Срби ураном средњем веку
Прву историју Срба дао

византијски цар је
Константин Порфи-
рогенит (X век) у свом спису О народима. Он укратко саопштава о
сеоби Срба на Балкан, о земљама које су они населили и о
њиховој
историји до његовог времена. Први домаћи историјски спис је Ле-
топис попа Дукљанина (друга половина XII века), писан првобит-
но на словенском језику, потом преведен на латински, на којем је
и
сачуван. То је историја далматинских Словена (Срба и Хрвата) од
сеобе до под крај XII века, у почетним деловима пуна прича и ле-
Ф гедни, а у завршном делу хроника збивања у Дукљи у
XI и XII веку. {Џ
У њој се о далматинским Словенима говори као о једном народу,
Име
Етимологија имена Срби није објашњена. По Ф.

Конту, то је јед-
но „од најстаријих, чак најархаичнијих имена у
словенском свету”.
То име Срби су донели из старе постојбине. Постоји

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
Сорбен, а нас Сербен. Они пак себе називају исто

као што ми нази-
вамо сами себе, Серби, док нас они називају Јужни
Серби. Лужички
Срби су остатак некада моћног народа који је живео
на подручју ис-
точне Немачке и Пољске, о чијој величини говори,
између осталог,
и чињеница да је граница између словенских и
германских племена
у IX веку, у доба Карла Великог, називана limes
sorabucus (српска гра-
ница). Код античких писаца име Срби јавља се и пре
појаве Словена
ф Ф
Сеоба
Током VI и VII века Словени су, прешавши

границу Римског
царства, преплавили Балканско полуострво све до
Пелопонеза, ко-
је ће током три столећа бити чисто словенска
територија. О сло-
венским сеобама и пустошењу Балкана од стране
Словена и Авара
пишу многи грчки и римски писци тог доба.
Споменути цар Кон-
стантин Порфирогенит посебно говори о сеоби Срба
и Хрвата. По
њему, Срби су се населили на Балкан као
организован народ са сво-
дим властитим владаром. Дошли су не као освајачи
него на позив
„ромејског” (византијског) цара Ираклија. Ираклије
је владао од

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
једном половином отишао на југ на позив цара

Ираклија, а други с
другом половином остао у старој постојбини. Онај
део народа који
се одселио на Балкан није одмах заузео данашње
територије. Цар
их је населио најпре у солунској области, у крају који
се по њима на-
звао Сервија (и данас постоји град под тим именом).
Али пошто им
се тамо није допало, они одлуче „да се врате у своју
земљу и цар их
отпусти”. Кренувши према северу, прешли су реку
Дунав и тада су
се поново предомислили па су преко стратега у
Београду замоли-
ли цара да им додели друге земље за насељавање.
Српске земље
Срби се као посебан народ на Балкану први пут

помињу 622, у
Аналима франачког краљевства, и то под именом
Сораби. За њих се
у тој књизи каже да заузимају велики део
некадашње римске про-
винције Далмације („quae natio magnam Dalmatiae
parte obtinare
dicitur”). У византијским изворима из VII и VIII века
помиње се
Гордосерба (Српски народ) у Малој Азији, на основу
чега се може
закључити да је међу Словенима који су се населили
у Малој Ази-

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
унутрашњости — Србију у ужем смислу, коју река

Дрина дели на два
дела (на истоку је Рашка, а на западу Босна) — од
приморских покра-
јина Паганије или Неретве, Захумља и Травуније, за
које изричито
Прва српска држава
Прва српска држава на Балкану била је наставак

државе коју
су Срби имали у старој постојбини. Прва династија потиче од не-
именованог владара који је довео народ на југ. О прва два века
њи-
ховог живота на Балкану не зна се скоро ништа. О првом српском
владару Вишеславу зна се само како се звао. После њега следе Ра-
# дослав, Просигој и Властимир, који је владао
средином IX века. С Ф
Властимиром почиње време о којем се у историји нешто више зна.
Тај осветљени део најраније наше историје траје

стотинак година,
тачније од Властимира до његовог праунука Часлава.
Из тог време-
на познати су сви владари и велики број чланова
владарске породи-
це. Од владара најважнији су нам Властимир, његов
син Мутимир,
који владао у доба Ћирила и Методија, и праунук
Часлав, последњи
познати владар из наше прве династије.
56

#
према Србији разликовао се у томе што је Византија

тежила да Ср-
бију држи у некој врсти вазалног положаја, док је Бугарска
тежила
да је освоји и укључи је у своје царство, као што је пре тога
покорила
сва словенска племена у источном делу Балкана. Главну
садржину
наше историје од Властимира до Часлава чини стална борба с
Бугар-
ском за очување независности. За време Властимира, Бугари воде
против Срба трогодишњи безуспешан рат, у којем су изгубили сву
своју војску, али бугарски ратнички походи и даље се понављају.
У
једном од њих, за време Мутимира, Срби су поново до ногу пора-
зили бугарску војску и заробили царевог сина „са дванаест
великих
бољара”. На судбину земље, осим страних претензија, утицао је
још
један чинилац: борба око власти у владарској династији. До
сукоба
је долазило због начина наслеђивања владара, пренесеног из
старе
постојбине, по коме се земља после смрти владара делила између
његових синова. Зато су се након смрти сваког владара грађански
ратови стално обнављали. Природно је што су се у њих уплитале
Ф обе земље, и Бугарска и Византија, тако да су се на
престолу смењи- ф
вали бугарски и византијски штићеници. При томе,

ваља примети-
ти да су се пробугарски владари, чим би дошли на
престо, окретали

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
Србије — првог у низу многих других у нашој

историји. Часлав је
после седам година побегао из Бугарске, с још
четири своја суна-
родника, и дошавши у Србију, почео да пребира
разбегли народ,
па се, уз помоћ Византије, ослободио од Бугара,
„средио земљу” и
учврстио се на власти. Часлав је најзначајнији
Византијска освајања
Крупни историјски догађаји у последњим деценијама X и пр-

вим деценијама XI века из основа су изменили положај Словена на
Ф Балкану. Ти догађаји имају заједнички називник: византијско по-
Ф
новно освајање Балкана (reconquista). Године 971.

пало је Прво бу-
гарско царство, које је у протеклих сто година било
главна претња
српској држави. Неколике године касније (976)
дошло је до устанка
македонских Словена са Самуилом на челу. Устанак
је имао стре-
ловит успех: Самуило се у Преспи прогласио за
бугарског цара, а у
Охриду је обновио Бугарску патријаршију, за кратко
време је овла-
дао Македонијом, Бугарском, као и српским
земљама - Рашком,
58

#
биле ближе грчким територијама, домаћа власт је

потпуно униште-
на и оне су укључене у систем византијске
административне поделе
на округе или теме. Такав случај био је са
Бугарском, Македонијом
и др. У другим, претежно удаљенијим земљама
задржани су домаћи
владари, с тим што су они потпали под непосредну
зависност од Ви-
зантине, чији су војни одреди били стационирани по
тим земљама.
Српске земље, судећи по многим, мада посредним
Ф Успон Зете Ф
Први дукљански владар о коме се доста зна јесте

Св. Јован Вла-
димир (умро 1016). О њему у Дукљаниновом
Летопису налазимо
широко развијену причу, својеврсни роман у малом,
са елементима
хагиографије ијуначке песме, у којем се говори о
трагичној љубави
Владимира и Косаре, кћерке цара Самуила, као и о
мученичкој смр-
ти Владимировој од стране Владислава, подмуклог
цара узурпатора.
С падом Самуиловог царства и Зетаје потпала под власт

Византије.

Ф 29-Mar-16 10:31:46
#
титулу краља, што је представљало међународно

признање, које је
учврстило ранг нове државе. Михаила је наследио
његов син Бодин,
који је освојио Босну и Рашку, па тако постао
ујединитељ српских
земаља. Бодин је једна од најзанимљивијих и
најсложенијих лич-
ности нашег раног средњег века. Тадашњи
византијски историчар
Ана Комнина описује га као „ратоборног и пуног
злоће”, а поп Ду-
кљанин приписује му низ одвратних злочина које је
извршио под
утицајем своје зле жене Јаквинте, странкиње, иначе
кћерке једног
норманског поглавице из Барија. У доба краља
Рашки велики жупани
Рашка се издиже у време опадања Зете. Као

државна област, она
је непосредно наследница некадашње Србије кнеза
Часлава, али
само њене источне области, јер се у међувремену
област западно
од Дрине, Босна, одвојила од Рашке и почела
самостални држав-
ни живот. Владари Рашке носили су титулу великог
жупана. Први
у низу рашких великих жупана звао се Вукан. Он је
владао крајем
XI и почетком XII века, а за њим следе: Урош I, Урош
II, Деса, Бе-
60

#
од некадашњег заштитника постала господар КОЈИ се

непосредно
уплиће у унутрашње ствари. Византијска војна
посада се све до 1127.
налазила у срцу Рашке, у граду Расу. Византијски
цар постављао је
и смењивао велике жупане. Отуда је борба против
византијске до-
минације чинила главну оријентацију српске
политике посматрано
од Вукана до Стефана Немање. Та је борба
обележена ратним окр-
шајима, привременим успесима, казненим походима
против Рашке,
поразима, новим заклетвама на верност цару и Ф
поновним покре-
тима за ослобођење. Византија је, као раније
Бугарска, користила
унутрашње, династичке сукобе, подржавала једне
сроднике против
других, постављала на власт своје претенденте, али
су се и ови на
крају окретали против ње.
У тој борби Срби су налазили савезнике у

Угарској, која је због
изражених тежњи према југу дошла у сукоб с
Византијом. Везе с
Угарском први пут су постале значајан чинилац и за
једну и за дру-
гу земљу у XII веку, кадаје српска принцезаЈелена,
кћерка великог
61

#
се с њиме завршава доба вазалног односа према
Српска култура у раном средњем веку
У првих пет-шест векова нашег пребивања на

Балкану не на-
лазимо ни приближно такво изобиље у културном
стварању какво
ће пружати наредна времена, али ипак треба имати
у виду да су у
столећима раног средњег века ударени темељи на
Покрштавање Срба
# г г ф
Када су Срби христијанизовани? По Константину

Порфиро-
гениту, Срби су покрштени одмах по досељењу на
Балкан. Учинио
је то цар Ираклије, „довевши им свештенике из
Рима”. У веродо-
стојност тог податка изношене су многе сумње. У
сваком случају,
Срби су се населили у областима које су претходно

припадале сфе-
ри латинског црквеног и културног утицаја, те
уколико је дошло
до раног продора хришћанства у српске земље, оно
је морало доћи
управо с југозапада, преко Далмације, из Рима. Та
62

#
утврђује хришћанство говори и један посредан

податак: до тада
чланови владарске породице носе искључиво
народна, словенска
имена, као што су Властимир, Мутимир, Гојник,
Строимир, а од
тада, уз словенска, јављају се и хришћанска имена:
Стефан, Петар,
Захарије, Павле. Да су Срби у осмој деценији IX века

били хришћа-
ни, показује и писмо папе Јована VIII кнезу
Мутимиру („Monteme -
ru duci Sclavonicae”) из 873, у коме се нашем владару
налаже да своје
земље у црквеном погледу подреди панонској
дијецези, у којој је у
то време митрополит био Методије.
С примањем хришћанства Срби улазе у сложене

односе који су
владали у хришћанском свету, наслеђене из ранијих векова. У то
време грчка и римска црква још увек су у заједници. До
дефинитив-
ног разлаза или раскола доћи ће тек средином XI века (1054). Али
већ одраније назирале су се многе пукотине, долазило је до
сукоба,
до међусобног анатемисања итд. Насељавање Словена на Балкан
довело је до удаљавања источног и западног хришћанства. На то
су
Ф утицалаи арапскаосвајања, у којимасу источне
хришћанске земље ф

Ф 29-Mar-16 10:31:47
φ
аутокефална Српска црква; Срби у Хумском и

Зетском приморју
Настанак словенске литургије и словенске

књиге
Хришћанство се утврдило у словенском свету тек

када је ство-
рено словенско писмо и када су на словенски језик
преведене хри-
шћанска, грчка литургија и основне књиге
хришћанске литерату-
ре. Мисија Ћирила и Методија (863-885), иако везана
само за две
словенске земље, Моравску и Панонију, које ће
убрзо потом, после
доласка Мађара у Средње Подунавље, нестати са
историјске сцене,
имала је по својим последицама општесловенски
карактер. Њене
основне тековине — 1) словенско писмо, старија
глагољица и, наро-
чито, млађаћирилица; 2) словенски литургијски и
књижевни језик,
Почеци уметности
Словенске сеобе довеле су до

прекида
градитељства и других
облика уметности на свим запоседнутим
64

Ф 29-Mar-16 10:31:47
φ
прилика, нарочито после покрштавања, постепено

долази до при-
ближавања Словена околном грчком и романском
становништву.
Један од резултата овог процеса била је обнова

грађења цркава. У
томе је предњачило романско становништво у далматинским гра-
довима, што су и Словени прихватили. Али у грађењу се није
наста-
вило тамо где се стало у VII веку. Нови споменици откривају
тежње
својих твораца да се ускладе са савременим уметничким
тенденци-
јама израженим у околном свету. До културне обнове дошло је и
на
Истоку и на Западу: у Византији она се јавља као „македонска”
(по
македонској династији), а у западној Европи као „каролиншка”
(по
франачкој династији Каролинга) ренесанса. Утицаји су у наше
краје-
ве долазили из оба правца. Византија је на подручју јужног
Јадрана,
у Зети и Захумљу, била главни расадник градитељских типова, на
шта је и касније сачувана успомена. Неке од храмова који су
изгра-
ђени између IX и XII века народ и данас назива грчким. Занатске
и стилске одлике грађевина прихватане су с друге стране,
„њихова
Ф матица је предроманичко градитељство Апенинског
полуострва”.-ф-

Ф 29-Mar-16 10:31:47
#
првог из времена градње, другог из XII, трећег из

XIII века. Најста-
рији слој припада византијском провинцијском
сликарству.
Много је распрострањенији други тип цркава, у

који спадају цр-
кве с продуженом основом. Оне преовлађују у
Приморју, у роман-
ским градовима, у српским приморским областима и
у Хрватској.
Највише има сасвим једноставних једнобродних

цркава, у којима
унутрашњи простор није рашчлањен. Сложенији тип
представљају
једнобродне цркве с куполом. У њиховом грађењу
било је потребно
веће архитектонско умеће. То је најзначајнији вид
црквених грађе-
вина у Зети и Хуму у раном средњем веку. Оне су
специфичне за
то подручје, стога се о њима говори као о црквама
јужнодалматин-
ског или зетско-хумског регионалног типа.
Историчари су трагали
за њиховим пореклом. Преовлађује мишљење да су
оне настале од
једноставних једнобродних црква под утицајем
византијског хра-
ма, чију основу чини сажети уписани крст с
куполом. Најзначајнија
једнобродна грађевина с куполом јесте Црква Св.
Михаила у Стону.

Ф 29-Mar-16 10:31:47
#
тзв. усправне ћирилице, украшена је стилизовним

иницијалима у
боји и злату. Настала је на подручју на ком су се
укрштали разни
утицаји са истока и запада и где су постојале три
азбуке, глагољица
и ћирилица за словенски и латиница за латински
језик. У начину
обликовања ћирилице осећа се, с једне стране, њена
генетска веза
с глагољицом, а с друге, присутност извесних
елемената латинског
беневентанског угластог писма. Иницијали су
велики, понекад сво-
дом висином захватају више од десетак редова.
Претежно су деко-
Ф
ративног карактера. У сликама којима су украшени
иницијали све
је „у живом покрету, што је облик западног стила,
насупрот строгој
мирноћи византијској”. Честе су представе људских
фигура: у њи-
ма се осећа тачност у преношењу физичких особина,
али и одсуство
знаковаунутрашњег живота. „Ликчовека као
мисаоног и осећајног
бића” ући ће у српску уметност тек у првој половини
XII века, тј. у
време „када су Срби коначно усвојили високу
византијску култу-
ру”. Рукопис потиче из последњих деценија XI века и
довршен је
око 1192.
67

#

φ
Формирање српске
политичке
и културне
индивидуалности
Српски летописци позног средњег века почињали

су словен-
ску историју од Ћирила и Методија а српску од
Стефана Немање и
Светог Саве. Све оно што је било пре појаве ове две
личности зане-
марено је као да није ни постојало. Скоро шест
претходних векова
српског присуства на Балкану пало је у скоро потпун
заборав. То су
заборављени векови српске историје. Делатност
Стефана Немање и
Светог Саве, којима треба придружити и трећу
знамениту личност
тог доба - Стефана Првовенчаног, иако није почетак
наше историје,
означава преокрету њој, али преокрет од тако
далекосежне важно-
сти да све оно што му је претходило доиста изгледа
као његова пред-
историја. То је конститутивни период наше
средњовековне културе,

Φ 29-Mar-16 10:31:47
φ
Немања постаје велики жупан
Стефан Немања био је последњи у низу рашких

великих жупа-
на и родоначелник династије владара, који су се по њему назвали
Немањићи. Ваља имати у виду ту повезаност Немањину с ранијом
владарском лозом и уједно битне моменте који га одвајају од тра-
диције и чине га новом појавом. Немањићи нису нова династија
по пореклу него по значају који су имали у српској историји. Сам
Немања говори да су његови преци од давнина владали српском
земљом. Он потиче из старије владарске лозе, и то или из једног
од
њених побочних огранака, како мисле неки историчари, или упра-
во од главне линије, по мишљењу других. Но, како су његови први
географи пропустили да наведу имена његових родитеља, не
може
се одговорити поуздано шта је ближе истини. У време Немањиног
рођења, његови родители су били у прогонству у Зети. Он је рођен
у месту Рибници, у данашњој Подгорици. С променом прилика ње-
Ф гова породица се враћа у Рашку. Он је био најмлађи
од четворице Ф
браће, те су отуда његови изгледи у политици били

најмањи. Али
Немања подсећа на трећег царевог сина из народних
прича, који,
као најмлађи, својом вредношћу мора да освоји
првенство које су
његова браћа стекла рођењем, да покаже да има
предност над њи-
ма, односно да докаже да је најбољи, и онај којем
увек на крају после
свих искушења треба да припадне царска круна.
Тако се догодило

Ф 29-Mar-16 10:31:47
#
подржавао Немању, као најслабијег, што је овај знао

да искористи.
У борби око власти Немања је изишао као победник
Ослобађање од византијске зависности

и уједињење српских земаља
Основне тежње његове политике исте су као и

раније: ослоба-
ђање од византијске зависности и увећавање
државних територија.
Први његов покушај завршио се неуспехом, па се
морао предати цару
на милост и немилост, а он га је у својој
тријумфалној поворци одвео Ф
у Цариград. Тадашњи византијски писци с видним
задовољством
говоре о његовом понижењу. Али има и другачијих
података. Један
од њих, Евстатије, солунски митрополит, „с
дивљењем је говорио о
Немањином стасу и држању и описује како је српски
владар с изве-
сним задовољством разгледао, у царском двору у
Влахерни, слике
на којима су биле приказане разне етапе његове
побуне и где је ис-
под његовог лика писало његово име” (Оболенски,
Портрети, 122).
71

#
Зидање манастира
Значај Стефана Немање не исцрпљује се само у

томе што се осло-
бодио стране доминације, што је ујединио српске
земље и створио
јединствену државу. Неки владари из ранијих
династија, попут Ча-
слава или Бодина, постизали су сличне успехе, па
опет од њиховог
деланије остало ништа. Немањаје тежио дауспостави
институци-
је које ће његову творевину учинити трајном, а у том
правцу су ње-
гово дело наставили и довршили његови синови Сава
и Првовен-
Ф
чани. Нов стил владања изразио се најпре у
подизању манастира.
Још као удеони кнез, Немања је сазидао манастир
Св. Николе код
Куршумлије, а после победе над браћом подигао
# велелепне Ђур-
ђеве ступове на једном брду код Новог Пазара, да би,
кад је стаби-
лизовао власт, саградио највећи од свих својих
манастира, велику
лавру Студеницу, која је због свог статуса и лепоте
названа мајком
свих српских манастира. Тај рад наставио је и после
напуштања пре-
стола и повлачења у манастир, најпре у Студеницу а
72

#
Значај Хиландара у српској историји и култури
Стари српски манастири имају вишеструки значај у

нашој
историји: верски, културни, уметнички, национални,
политички.
У средњем веку и турским временима они су били

огњиште духов-
ног и културног живота. Али по улози коју је одиграо
у нашој на-
ционалној историји, ниједан од њих не може се
мерити с Хиланда-
ром. Он је једини наш манастир или чак једина
српска институција
чије је деловање континуирано, од оснивања до
данас. То деловање
се мењало и прилагођавало временима, али никад
није престајало.
Било је „средиште духовног живота средњовековне

Србије”, „важан
посредник и представник у односима између Србије
и Византије”.
„Елитни слој Српске цркве, књижевности и теологије

прошао је
кроз Хиландар. Са статусом византијске ’царске лавре’, Хиландар
је,
слободан и богат, био најбоље дипломатско представништво
Србије
у Византији.” И био је центар свих области културног деловања. У
Ф Хиландарује настала прва српска болница (чији је
оснивач Свети <§>
73

#
штампаних књига на српском и другим језицима. „Са

књигама ску-
пљеним без прекида још од краја XII века,
хиландарска библиоте-
каре најстарија, у правом смислу - национална
Србија као краљевина и њена аутокефална црква
Дело Стефана
Немање довршили су његови
синови Стефан и
Сава. Они су искористили међународне прилике: освајање Цари-
града од стране западних крсташа и стварање Латинског царства
(1204), оснивање Никејског царства од преосталих делова супар-
ничких држава Византије, у којем је настављен континуитет Васе-
љенске патријаршије и Епирског деспотата/царства, у коме је вр-
# ховну црквену власт имала Охридска
архиепископија. У новим Ф
приликама положај Србије између Истока и Запада

добио је посе-
бан значај. Надмоћ Запада над Истоком одразила се
у политичкој
оријентацији Немањиног наследника Стефана, што
је показала и
његова друга жени дба, и то ћерком млетачког
дужда. У новим поли-
тичким приликама најважнији догађај био је
проглашавање Србије
за краљевину (1217). Легат римског папе овенчао је
Стефана кра-
љевском круном (1217) и, будући да је био први краљ
Рашке, назван
74

#
и постао њен први архиепископ (1219). Сава је

спровео доследну
организацију Цркве: из старих епископија протерао
је Грке епи-
скопе и на њихова места поставио Србе, основао је
нове епископије,
проширио подручје Српске цркве све до приморских
градова који
су остали католички, упоставио епископије са
седиштем у гранич-
ним местима. Тако је Захумска била у Стону на
Превлаци. На тај су
начин, добивши национални карактер, створене и
учвршћене две
основне политичке институције, држава и црква,
краљевина и ауто- Ф
кефална архиепископија. Прво седиште

архиепископије било је у
Жичи, задужбини Стефана Првовенчаног, које ће
Византија као културни модел
Стефан Немања и његови наследници политички

су еманципо-
вали Србију од византијског утицаја а на плану
културе је везали за
Византију и преко ње за источни, православни свет.
Тај пут српске
културе на Исток симболички обележавају путовања
творца српске
цркве, првог српског просветитеља, творца српске
културне инди-
75

#
Темељ византијске цивилизације сачињавају три

следећа еле-
мента: римско право, православна вера и хеленско
културно насле-
ђе. Или по речима Г. Острогорског
(ИсторијаВизантије, 48): „Рим-
ско државно уређење, грчка култура и хришћанска
вера главни су
извори византијског развитка. Без било ког од та три
елемента, Ви-
зантина се не може замислити. Тек спајањем
хеленистичке културе и
хришћанске религије са римском државном формом
настала је она
историјска појава коју називамо Византијским
царством”. Од три Ф
тековине за наш развитак у средњем веку

најважнији су православ-
но хришћанство и римско право. Што се тиче
Почетак српског права
У овом периоду почиње самосталан развој

српског права на
основу црквеног и световног права добијеног преко
Византије (рим-
ског права). Свети Сава је први српски законодавац.
Први правни
акт у српској историји је оснивачка повеља
манастира Хиландара,
која се јавља у две верзије, једној чији је издавач
Стефан Немања и
76

#
и најзначајнијег правног кодекса у средњовековној

Србији, Номока-
нона. Он се на повратку из Никеје, после добијања
аутокефалности
цркве, задржао у Солуну, и у том граду окупио групу Грка и Срба,
познавалаца византијског црквеног и грађанског права, и створио
тај велики правни зборник, прву енциклопедију средњовековног
права. Његов грчки наслов Номоканон преведен је као Законопра-
вило, али је дело познатије под каснијим руским називом
Крмчија.
То је „једини законик у Србији који је регулисао правни живот и
цркве и државе и био у основи свих правних аката који су били за
то време издати”. У његов састав ушао је, поред црквеног права
или
Номоканона у ужем смислу, уз тумачења с коментарима грчких
сред-
њовековних канониста, и интегрални превод збирке византијског
грађанског и јавног права познатог под именом Прохирон. Савин
Номоканон прихваћен је и од других православних Словена и по-
Преокрет у архитектури
Велика епоха српског црквеног градитељства,

која ће трајати
око два и по века, до подизања манастира Манасије
деспота Сте-
фана, почиње од настанка манастира Ђурђеви
ступови, изграђеног
око 1170. Традиција задужбинарства, чији је
утемељитељ Стефан
Немања, наставиће се у столећима средњег века а и
касније. Цркве
и манастире градили су сви владари, било да су по
77

#
Српски манастири су имали друкчији положај од

оног који су заузи-
мали манастири у другим балканским земљама.
Обично нису гру-
писани на малим просторима (као касније у
Овчарско-кабларској
клисури или на Фрушкој Гори) већ су манастири
подизани у лепим
долинама као самодовољне јединице, сличне
католичким опатијама
на Западу. Налазе се обично „у пошумљеним
долинама, чији поло-
жај сведочи о оснивачком осећању за природне
лепоте” (Исто, 358).
Главни манастири овог периода су Студеница, Ф
Хиландар, Жича.
Преокрет у архитектури догодио се у Немањино

доба. Треба
упоредити најзначајнију цркву преднемањићког доба
у Рашкој,
провинцијску неугледну Петрову цркву, с
велелепним Немањи-
ним манастирима, нарочито са Студеницом, која се
може мерити с
најлепшим грађевинама тог доба и на Истоку и на
Западу. У српском
црквеном градитељству дошло је до укрштаја
источних и западних
елемената. Студеница је најособнији пример таквог
укрштаја. Ви-
зантијска обележја преовладала су „у основи и
78

#
То укрштање источних и западних елемената

представља битно
обележје рашке школе у српском црквеном
градитељству. „Грађеви-
не рашке школе изворна су дела средишњих области
Србије, створе-
на прожимањем византијских схватања плана и
простора са рома-
ничким стилом и појединостима” (Исто, 280). Дошло
је до спајања
„романичког плана грађевине и романичке обраде”
(Исто, 281).
Рељефи и пластика
настали под такође су
западним, рома-
ничким утицајем. У Студеници налазимо најзначајнији ансамбл
скулптуре у средњовековној Србији, који се појављују на конзола-
Студеничко сликарство
Сликарство тог доба је слабо сачувано. Живопоис

Ђурђевих
ступова имамо само у фрагментима. Студеница је
живописана по-
сле Немањине смрти, 1208/1209, старањем Светог
Саве. Натписи
на фрескама су на словенском језику (а не на
грчком). Национална
оријентација види се и по сликама из српске
историје, које - пред-
стављајући портрете Немањиних синова, Вукана и
Стефана, затим
79

φ
око нарочито поштованих светитеља — саставни су

део престижних
амбиција српског двора у односу на околне
православне владаре. Ле-
пота и раскош студеничких фресака, поготово
ауторитет Студенице
као маузолеја првог српског светитеља, утицали су,
колико и опште
прилике на подручју Византије, на то да српски
краљеви током XIII
века гледају на Студеницу као велики узор” (В. Ј.
Ђурић, у: ИСК, 102).
У најранијем слоју фресака једна група њих

насликана је на злат-
ној подлози покривеној златним листићима, преко
којих је цртежом
подражаван мозаик (фреске Богородице,
Евхаристије, Благовести
и Сретење), а друга група на плавој подлози с
натписима који су
исписани белом бојом или златом, зависно од
значаја сцена које су
на њима представљене, односно зависно од значаја
места на којем
су се налазиле. У тој другој групи истиче се
Преокрет у књижевности
У том периоду долази до преокрета у

књижевности, који озна-
чава њен стварни почетак. Он је у бити повезан с

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
Хиландара (две повеље, типик). Хиландарска повеља

предстаља
пролегомену читаве књижевности немањићког доба. У њој су из-
ложене политичке идеје, превасходно идеја о легитиметету
владар-
ске власти. У њој Срби први пут говоре о себи самима, о српском
идентитету. Прва књижевна дела настају у функцији стварања Не-
мањиног култа и његовог проглашења за свеца. Аутори су његови
синови, Свети Сава и Стефан Првовенчани. Од првог потиче Слу-
жба и Житије Св. Симеона, а од другог Житије Св. Симеона. Са-
ване шире приказао само последње, монашке године Немањиног
живота. Ранији живот изложен је сажето на два места, на почетку
и на крају житија. Први пут с политичког а други с морално-рели-
гиозног становишта. Две контрастне биографске скице, које
иначе
обилују драгоценим подацима, чине историјски оквир приче о мо-
наху Симеону, у којој се издвајају два догађаја - одрицање од пре-
стола и смрт. Сценаумирања најснажнија је и најпотреснија.
Нека-
дашњи владар очекује смрт у стању крајње скрушености. Он лежи
Ф нарогозини, увијен у погребну ризу, с главом на
камену. Призор је
приказан топло и непосредно, осећа се бол због

растанка двају би-
ћа, оца и сина, које је везивала најдубља љубав. За
разлику од свог
Државна идеологија
У књижевности и уметности
(немањићкаиконографија) образу-
81

#
државе и цркве, Немање и Саве. Они су светитељи и

заштитници
отачаства. Због њих Немањићи постају светородна
лоза. Њихова
имена спомињу се увек заједно, и то најпре очево
име па онда сино-
вљево. Упркос томе, према схватању средњовековних
српских пи-
саца, Сава има првенство јер је својим духовним,
Ф Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:48
φ
Србија у XIII веку
Тринаести век је велики век српске културе, век

који је донео
највеће домете у свим областима културног
стваралаштва, у књи-
жевности и сликарству нарочито. Темељи су ударени
у последњим
деценијама XII века и у прве две деценије XIII века.
Проглашењем Ф
краљевине и успостављањем аутокефалне цркве
довршено је кон-
ституисање српске политичке и културне
индивидуалности и уда-
рени су темељи на којима ће се српска култура
развијати вековима.
Утемељивачи државе и цркве постали су култне
личности, заштит-
ници земље, први национални светитељи,
захваљујући чему су Не-
мањићи постали света лоза. Шта је њихов култ
значио за државу и
какве је облике добијао у народу најбоље можда
показују речи Са-
виног биографа Теодосија, из времена када је земљом
владала трећа
генерација Немањиних потомака:
„...и отачаство своје обојица - то јест Симеон
преподобни и

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
Након великих имена којима почиње историја

епохе Немањи-
ћа, долази неколико оних мањег формата. Стефан Првовенчани је
умро 1227. У наредних педесетак година владала су његова три
си-
на: најпре најстарији - Радослав (до 1234), затим средњи - Влади-
слав (до 1243) и, на крају, најмлађи - Урош, чија је владавина нај-
дуже трајала (1243-1276). (Пада у очи да су у лози Немањића на
сличан начин као у лози старозаветних праотаца млађи синови по
правилу добијали предност над старијима: Немања над своја три
старија брата, Стефан Првовенчани над Вуканом, а Растко, Сава,
над обојицом, Владислав над Радославом а Урош над обојицом, од
Урошевих синова, млађи Милутин над старијим Драгутином, од
синова краља Милутина, Стефан Дечански над старијим полубра-
том Константином, тако да је линија наслеђивања, све до Стефана
Душана, ишла преко млађих или најмлађих синова.) Прва два си-
на Стефана Првовенчаног показала су се као слаби владари и не-
самосталне личности. Радослав, будући да су му и мајка и жена
би-
Ф ле Гркиње, водио је прогрчку политику, ослањајући
се на Епирско Ф
царство као на моћног суседа. О значајном степену

његове образо-
ваности сведоче теолошка питања која је упутио
ученом Грку Ди-
митрију Хоматијану, охридском архиепископу.
Карактеристично
је да се он није обратио свом стрицу Сави, српском
архиепископу,
него управо његовом противнику, који се
супротстављао аутекафал-
ности српске цркве и, како показује једно сачувано

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
су га историчари назвали Великим. За разлику од

свог најстаријег
брата, Византинца по духу, оженио се Францускињом, Јеленом Ан-
жуйском, из династије напуљских Анжујаца, а старијег сина и на-
следника Драгутина венчао је са угарском принцезом. Његова по-
литика била је више прозападна. Са обновљеном Византијом није
успео дауспостави добре односе, упркос њиховим настојањима. О
томе говори неуспех једног византијског посланства које је дошло
у Србију с намером да уговори брак између краљевог млађег сина
Милутина и византијске принцезе. Био је то сусрет испуњен
неспо-
разумима, и то не само политичким него и цивилизацијским. На
српском двору је, у очима Грка, било све „припросто и
сиромашно”,
принцезе су преле, укратко, владали су старински, патријахални
односи. Раскошна пратња изасланика византијског цара изазвала
је антипатије у српској средини. Нарочито су падали у очи
евнуси,
којих је било неколико у пратњи. Кад је сазнао чему они служе,
краљ
Урош је приметио: „Нама није уобичајено такво понашање”, а за-
Ф тим је указао на једну младу жену, можда своју снаху,
и додао: „Ето Ф » '-Т-< ♦
како се ми односимо према младима . То Је жива

сцена из живота
на српском двору, на чијој очуваности треба да
захвалимо писању
страних писаца, Византинаца. У њој се Урош
појављује као народни
човек, са смислом за хумор. Живот на његовом двору
још увек није
био далеко од народног живота. Али кроз неколико

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
Неки аспекти српске политике из времена

краљаУроша заслу-
Србија и Дубровник
Дубровник је
у току целе своје историје
самосталне градске ре-
публике био у најтешњим односима са српским залеђем. Првобит-
но је дубровачка територија била мала, и захватала је простор од
Дубровачке Ријеке до Жупе Жрновице. Али и та територија пред-
стављала је посед српске земље, па су Дубровчани за њено кори-
шћење српским владарима плаћали посебан данак, могориш; то је
најстарији трибут који су Дубровчани плаћали Србији. Касније су
ослобођени плаћања данка за коришћење винограда у Жупи, који
су пак за територију Дубровачке Ријеке плаћали све до доласка
тур-
# ске власти. Од осталих трибута које су Дубровчани
плаћали Србији, Ф
најважнији је српски доходах или светодмитарски

доходак, плаћан
за трговачке повластице које је Република уживала
на територији
Србије. Постојале су и друге многоструке везе. Тако
су, на пример,
Срби имали своје чиновнике у Дубровнику који су

наплаћивали
царину од соли, јер је од трговине сољу Дубровник
убирао велике
приходе. Иначе, со, која је чинила врло битну ставку
у спољној трго-
86

#
Католичка црква у Србији
Мада претежно православна земља, Србија је

имала велики
број католика, нарочито у Зетском и Хумском
приморју. Српски
владари неговали су добре односе с католицима. Ти
односи су би-
ли нарочито добри у доба краља Уроша I, чија је
жена, католики-
ња, била заштитник католика у земљи. Католици су
у Србији били
под јурисдикцијом Барске архиепископије, чији је
поглавар носио
титулу архиепископ барски и примас српски. До
сукоба с Дубровни-
ком дошло је услед тога што је Дубровник оспорио
права Барској
архиепископији и истакао претензију да Дубровачка
архиеписко-
пија буде надлежна за католике у Србији, у чему је
добио подршку
папе. То би донело мешање странаца у унутрашње
односе у земљи,
што Урош, као добар политичар, није могао ни по
Привредни раст Србије
У доба краља Уроша дошло је до привредног

раста земље. Срби-
ја је била пре свега богата пољоприведна земља с
плодним долина-
ма, на којима су неговане све пољопривредне
културе — житарице,
индустријско биље, нарочито лан, конопља — и
87

#
ограничења за производњу тог пића. На пространим

планинским
пашњацима развијало се сточарство. То је било
главно занимање
сточара Влаха, који су живели номадским животом.
У земљи су та-
кође били развијени многобројни занати. До
привредног раста у
добакраљаУроша дошло јеуследразвојарударства.
Србијаје иначе
богата разним рудама а први владар који је почео да
користи то при-
родно богатство био је краљ Урош. Из Немачке је
довео Сасе, који
су били најбољи рудари, познати у читавој
средњовековној Европи. Ф
Први рудник је отворен у Брскову, други на планини
Руднику, за-
тим у Новом Брду, који ће касније постати наш
најбогатији рудник.
Вађени су сребро, олово, гвожђе, бакар. Рударство ће
Културна оријентација
Колебања у политици између Истока и Запада и

јаке економске
везе са Западом нису довеле у питање културну
оријентацију Ср-
бије према Византији нити њену укљученост у
православни свет.
Та оријентација дала је основни печат свим
областима културног
88

#
и снаха биле католикиње, сазидао је манастир

Сопоћани, чије сли-
ке представљају највиши израз духовности источног,
православног
света. Али као земља на граници између две
културне зоне, Србија
је била отворена и за утицаје са Запада. Они су били
нарочито јаки
Доментијан
По наруџбини краља Уроша светогорски јеромонах Доменти-

јан написао је Житије Св. Саве и Житије Св. Симеона. Оба дела,
нарочито прво, доносе исто што и фреске Сопоћана, слику света
Ф прожету надисторијским, натприродним духовним вредности- Ф
ма, слику засновану на мистичким схватањима каква

су владала у
источнохришћанској, византијској учености. Његова
главна особе-
ност налази се у светлосној симболици. Светлосни
симболи (Сунце,
звезда Даница, зрака и сл.) подастиру читаво
Златно доба српског сликарства
Период од Немањиних Ђурђевих ступова,

живописаних око
1175, до манастира Градац, задужбине краљице
Јелене, подигнутог
око 1275, представља први велики век у историји

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
све до Милутиновог доба, били изузетне

архитектонске лепоте, не
могу се поредити са Студеницом. Али у сликарству је
настављен
успон започет студеничким фрескама (1208/9) и
управо је у овом
периоду, када је Србија политички стагнирала, старо
српско сли-
карство достигло врхунац у свом развитку, тако да се
о овом времену
може говорити као златном добу у историји нашег
фреско-сликар-
ства. У то време подигнути су манастири с
најлепшим фрескама:
Милешева код Пријепоља, задужбина краља

Владислава, Морача
близу Колашина, задужбина кнеза Стефана, сина
Вукановог, Храм
Светих апостола у Пећи, задужбина архиепископа
Арсенија и Со-
поћани код Новог Пазара, задужбина краља Уроша I.
Фреске у та
четири манастира заједно са студеничким фрескама
учиниле су XIII
век највећим веком у историји нашег сликарства.
Један историчар нашег средњовековног сликарства назвао је

сликарски стилXШ векамонументалним. Монументалност и пла-
стичност јесу главна уметничка обележја тог сликарства. Оно се
^ ствара на сличним духовним основама као и уметност у другим зе-
ф
90

φ
сликарством Јесте да оно следи традиции класичне,

хеленистичке
уметности, да од свих европских уметничких
творевина тог века
фреске у манастирима по забаченим долинама
Рашке стоје најбли-
же класичним идеалима лепоте.
Милешева је задужбина краља Владислава, који

ју је подигао
пре но што је постао краљ. У овај је манастир Владислав пренео
мошти Светог Саве из Бугарске, што је подигло углед манастира
(о
значају манастира говори чињеница да ће се касније у њему Тврт-
ко Котроманић крунисати за краља Србије и Босне, а Стефан Вук-
чић Косача добити титулу херцега Светог Саве). После Студенице
и Жиче, он је трећи манастир по значају у Србији. Градитељски
припада рашкој школи, представља једнобродну грађевину с кубе-
том, које се уздиже на коцкастом постољу. У унутрашњости цркве
налази се један од најбољих живописа рашке школе. Настављена
је
иконографија Немањића: на јужном зиду је лик краљевића Влади-
слава, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана
Ф Првовенчаног, Радослава, Владислава. Ту је први пут
приказано ф
хоризонтално генеалошко стабло Немањића, а та) ће

начин бити
практикован и у сликарству других манастира XIII и
почетка XIV
века, све до сликарства Грачанице, у којој ће
владарска лоза бити
приказана у вертикалном облику. Ликови Светог

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
je посреди утицаЈ две главне традициЈе византиЈског

сликарства,
дворског и монашког сликарства. Од сликарских
композиција до-
бро су сачуване композиције из јеванђеоског
циклуса: Благовести,
Рођење, Сретење, Цвети, Молитвау Гетсиманском

врту, Скидање
с крста, Мироносице на Христовом гробу.
Последње две спадају у
врхунце сликарства XIII века. За сликарство
Милешеве значајно je
да се појединости истичу лепотом и вредношћу, па
тиме надмашу-
ју вредност целине. У обради детаља долази до
израза лиризам као
доминатно обележје стила, посебно осећање
љупкости и нежности,
што се уочава и на двема издвојеним композицијама,
познатим пре
свега по детаљима а не када се узму као целине.
Фреска Скидање с
крста памти се по изванредним лирским детаљима,
као што је онај
на којем је приказано како мајка врховима прстију
придржава руку
сина, ослонивши образ на његову надланицу, „као да
свира на не-
ком наднаравном инструменту” (Крлежа). На фрески
Мироносице
на Христовом гробу издваја се монументална
фигура Белог анђела.

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
сабраност, контемплацију и снагу воље (В. Ј. Ђурић,

Византијске
фреске у Југославији, 37).
Црква Св. апостола у Пећи је архиепископска

задужбина. За-
мисао о подизању цркве потиче од Светог Саве, а
подигао ју је ње-
гов наследник Арсеније, 30-их година. У другој
половини XIII ве-
ка она је постала ново седиште Српске
архиепископије. Та црква је
најстарији део комплекса Пећке патријаршије, чији
ће други дело-
ви бити саграђени у XIV веку. Саграђена је по угледу
на Жичу, као
једнобродна грађевина с куполом. Најстарији слој
фресака настао
је средином XIII века. Међу композицијама издвајају
се две које су
антологијске и спадају у најбоља дела нашег старог
сликарства: 1)
Деизис у олтарском делу с три огромне фигуре -

Христа у средини и
Богородице и Јована Крститеља с леве, односно
десне стране - који
се сматра најбољим деизисом у нашем старом
сликарству (деизис
- иконографска представа Христа у средини, према
коме су лицем
окренути Богородица с десне а Св. Јован Крститељ с
леве стране,
93

#
1826, овај је храм био пуст и отворен. Упркос сталној

изложености
влаги и мразу, фреске су релативно добро очуване.
Фреске у наосу
сопоћанске цркве највиши су уметнички израз у
композицијама
са жутом (златном) позадином. У сликама има
наративних елеме-
ната. Главни мајстор је непознат. Његов стил
обликован је на иску-
ствима класичне уметности. Корпулентне фигуре
благих гестова,
смирених израза лица, налазе се у првом плану
композиција, чију
вертикалну и хоризонталну осу покривају главни
протагонисти
радње - Христос или Богородица. Начин сликања је
темперамен-
тан, слободан, брз и оживљава класичну равнотежу
између цртежа
и колорита. Ритам сопоћанских фресака зналачки је
остварен црте-
жом и бојом. У колориту преовлађују зелено-
љубичасти или зелено-
ружичасти тонови на жуто-златној позадини.
Насликане су сцене
из библијских прича — о страшном суду, прекрасном
Јосифу, жртви
Аврамовој — а библијску тематику допуњују призори
са хришћан-
ским темама: Причешће апостола, Поклоњење
агнецу, Силазак Св.

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
хришћанства...” (Оболенски, Византијски

комонеелт, 420). Рођење
Христово: пажњу привлаче извесни реалистички
детаљи, попут сце-
не са два пастира, на којој старији показује нешто
прстом млађем,
затим средишњи призор купања Христа: у средини је
мала када, у
коју једна служавка улива воду, а друга врхом прста
опрезно про-
верава топлоту воде. Али у ту композицију укључени
су и натпри-
родни детаљи, као што су анђели огњених крила који
лете и друго.
Српско
сликарство XIII века, које достиже
врхунац са фрескама
Сопоћана, испуњава ону празнину коју је у византијском сликар-
ству створило латинско освајање Цариграда. Главне одлике мону-
менталног стила српског сликарстваXШ века, по В. Ј. Ђурићу, јесу
следеће: 1) изразита пластичност у обликовању људских фигура;
2)
промене у начину компоновања сцена, што је довело до измене
из-
гледа композиције у целини; промене које настају увођењем
великог
броја фигура у призоре, што је довело до масовних сцена каракте-
ристичних првенствено за сликарство Сопоћана, посебно за најве-
0 ћу и најлепшу композицију УспењеБогородице;
главне фигуре сценеф
померају се ка средишту слике, чиме се истиче

њихов значај, тако да
95

#
сликарства, милешевске фреске Бели анђео и

Скидање с крста, Све-
ти Илијау пустињи из Мораче, Деизис и Вазнесење
из Светих апо-
стола у Пећи, као и мноштво портрета личности из
библијске, све-
штене историје и из националне историје. У кругу
Ф Ф
96

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
Србија у доба краља Милутина
Ова епоха обухвата последњу четвртину XIII и

прве две деценије
XIV века. Посматрано у целости, то је време новог
политичког успо-
на Србије, када она у ратовима с околним земљама, а
упркос унутра-
шњим сукобима, израста у прву силу региона. Нова
територијална
ширења изменила су битно геополитички положај
Србије, што ће
имати трајне последице у њеној даљој историји.
Политички успон
праћен је привредним напредовањем започетим у
доба краља Уроша
I, тако да је Србијау то време постала политички
моћна и привредно
богата земља. У културном стварању, после извесне
стагнације која
захвата последњу четвртину XIII века, долази до
Водеће личности епохе
Централна личност на политичкој сцени Србије у

то доба био је
97

φ
Он је био неимар политичке и економске моћи

државе, и као најве-
ћи градитељ међу нашим старим владарима, посредно заслужан и
за њен уметнички процват. За његову улогу индикативна је и
једна
неповољна околност: он није био једини владар у земљи. У том пе-
риоду Србија је имала два краља, Драгутина и Милутина. Најпре
је
на власт, и то насилним путем, дошао Стефан Драгутин пошто је
уз
помоћ Мађара свргнуо свог оца Уроша. Био је то чин који је
наишао
на неодобравање у земљи; против тога су биле и Црква и краљица
мајка Јелена. Владавина новог краља, започета у тако несрећним
приликама, била је праћена неуспесима у ратовању с Византијом
и
окончана личном несрећом владаревом: после пада с коња сломио
је ногу, што је схватио као божју казну за грех почињен према
оцу.
После шестогодишње владавине (1276-1282) одрекао се власти у
корист свог млађег брата. Задржао је само северне области
Србије,
којима је његов таст, мађарски краљ, додао простране поседе на
сво-
јој територији као феуд и на том подручју владао све до своје
смрти
0 (1316) као сремски краљ. У споразум између два
Властела и Црква као политичке снаге
Осим владајућих личности, на политику државе

утицала су и

Ф 29-Mar-16 10:31:48
#
главни фактор нестабилности. Она се у свом

понашању држала ис-
кључиво својих партикуларних, себичних интереса.
Приликом пре-
ношења власти са старијег на млађег брата, властела
је стала иза
Милутина, а у једном каснијем сукобу међу браћом
она је листом
прешла на страну Драгутина. Насупрот томе, Црква
је била главни
кохезивни фактор у земљи, идеолог државног
јединства, посредник
и измиритељ међу завађеним странама. Међу
# Лик краља Милутина Ф
Највећу пажњу привлачи главни јунак тог доба,

краљ Милутин,
необично сложена и противуречна личност. Оно што
је несумњиво
јесте да је он био велики државник и владар, један од
најспособнијих
и најуспешнијиху читавој нашој средњовековној
историји, и то упр-
кос онако неповољним приликама у којима је
деловао. Што се тиче
његових моралних особина, оцене историчара нису
тако повољне.
Ћоровић сматра да је био велики државник а лош

човек и каже да се
то чак може уочити и на познатим портретима из
99

#
сина Константина, вратио је оцу, без објашњења.

Друга жена му је
била Драгутинова свастика, кћеркаугарског краља,
коју је завео као
калуђерицу. С њом је добио кћерку, којој је дао,
вероватно из мило-
ште, необично име, Царица. Кад је отерао другу
жену, узео је кћерку
бугарског цара, која му је родила будућег
наследника Стефана. По-
том је и њу отерао и тај брак прогласио неважећим,
тако да је Сте-
фан постао ванбрачно дете. Најчуднији је био његов
четврти брак.
Византијски цар понудио му је за жену своју кћерку

Симониду, која
је имала само пет година. Њу су силом и на велико
противљење и
са грчке и са српске стране удали за моћног
владара, који је био већ
старац. После осамнаест година проведених у
Србији, Симонида
је покушала да се избави нежељеног брака.
Искористила је мајчину
смрт да се врати у Цариград и тада је изјавила да
више неће натраг.
Али када је Милутин запретио, отац ју је силом вратио. Успут је

умакла пратњи и замонашила се, али је њен брат раздерао њен мо-
нашки вео и довео је Милутину. Сличну безобзирност показивао
Ф је и према брату Драгутину и његовом сину. Погазио је одредбу из
Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:49
φ
века Данте у XIX певању Раја, као владара који је

ковао новац по
калупу млетачких сребрењака. Ни источни писци
нису му били
наклоњени. Византијски историчар Теодор Метохит,
који је био у
пратњи што је довела Симониду, описао га је као
хвалисавца и раз-
метљивца. „Око тела имао је више накита од
скупоценог камења и
бисера, колико год је могло да стане, и сав је трептао
у злату. Цео
дом блисташе свиленим и златом украшеним
намештајем.” Каква
разлика између те слике српског двора и оне од пре
пола века, ко-
ја приказује двор његовог оца као „припрост и
сиромашан”! Грчки
историчар прича још како је царско посланство
гошћено најскупо-
ценијим јелима, која су изношена на посуђу од злата
и сребра. Краљ
је био необично дарежљив према угледним гостима:
поклонио им
је своје „најлепше хаљине и опасао [...]
најскупоценијим појасевима,
које је само један дан носио”.
Цела та слика одаје разметљивост скоројевића који је хтео да

се
истакне пред царским изасланицима и да се покаже као достојан
0 да буде царев зет. Много тога не само у његовом понашању него и
у ф

Ф 29-Mar-16 10:31:49
#
бољег владара. Из биографија које је о њима написао

архиепископ
Данило види се да је Драгутин живео покајнички,
светитељским
животом, а да је Милутин водио ратове. Па опет
Драгутин није про-
глашен за свеца а Милутин јесте, постао је „свети
Међународна сцена и Милутинова

освајања
У доба краља Милутина, после дуге стагнације,

долази до но-
вих територијалних померања, која су учинила да
Ф
Србија од друго-
разредне постане прва сила у региону. Као што су
унутрашње при-
лике у којима је та промена извршена биле
компликоване, тако је и
# спољнополитичка сцена била сложена и пуна
опасности. Угарска је
била у успону и у сукобу између два брата стално је
држала страну
Драгутину, који је био зет угарског краља;
обновљена Византија те-
жила је да поврати своје територије; Бугарска је
била ослабљена, али
још увек јака; на западу су Млетачка република и
друге земље уче-
снице у стварању пропалог Латинског царства.
Експанзионистичка
политика свих тих земаља била је усмерена према
102

#
оријентацијом према Егејском мору. При томе ваља
Трговачки путеви, трговина, тргови и градови
Јадранско приморје је, штавише, и даље играло

главну улогу у
привредном животу земље. Најживљи саобраћај у земљи одвијао
се од Јадранског приморја према унутрашњости. Од мора су ишли
главни каравански путеви: један долином Неретве према Босни,
затим од Дубровника преко Требињау два правда; преко Билеће и
Гацка према Фочи и Вишеграду ишао је тзв. Дрински пут, а од
Тре-
биња према Никшићу и даље према Дурмитору Никшићки или
Језерски пут; затим су важни и путеви од Зетског приморја према
унутрашости. Из некадашњег језгра државе, из Полимља и доли-
не Ибра, путеви су се гранали на више страна, према Косову и
Ма-
# кедонији на југ, према Западној Морави и Руднику на
север, према Ф
Нишу и другим градовима на исток. Захваљујући

Милутиновим
освајањима, Србија је овладала значајним деоницама
Цариградског
друма, међународне саобраћајнице, који је спадао у
римске путеве.
Трговина се обављала у караванима од десетак-

двадесетак или ви-
ше натоварених коња, које су изнајмљивали Власи
сточари. Они
су сачињавали оружану пратњу каравана. Звали су
103

#
(Брсково, Ново Брдо, Рудник); војничка утврђења с

предграђима
(Рас, Звечан, Брвеник и др.); градови који су ницали
Новине у управљању земљом — византинизација
том Управљање
увећаном и вишеструко
сложеном земљом изи-
скивало је велику државничку вештину, којој је краљ Милутин
био
дорастао. Он није био само велики ратник, највећи ратник међу
старим српским владарима, већ је био и вешт државник. У његово
време догодило се неколико важних промена у управљању и начи-
ну организовања земље и у друштвеном животу. Милутин спада у
владаре законодавце. Цар Душан у свом Законику више пута по-
миње „законе светог краља”, тј. Милутина. Најзначајнија је
његова
Ф реформа пороте. Порота је традиционална
институција српског Ф
народног права. Ако би се сви поротници заклели да

је окривљени
невин, овај би био ослобођен. Довољан је био један
глас за криви-
цу окривљеног да он буде осуђен. Милутин је
реформисао судски
поступак у том смислу да су поротници морали бити
из сталежа из
којег потиче окривљени, а уколико је спор био
између припадника
разних сталежа, половина поротника бирана је из
једног а половина
104

#
титуле (логотет — канцелар; протовестијар — онај

што управља фи-
нансијама и др.); византијска етикеција — опонаша
се господство,
Милутин — градитељ и ктитор
Милутиново доба је и велика епоха у историји

српске уметно-
сти. Краљев биограф Данило II каже да је Милутин владао „четр-
десет година и подигао четрдесет цркава”. Истина, његова гради-
тељска активност не почиње кад и његова владавина. Први
период
Милутинове власти био је доба несигурности и нестабилности,
доба
ратова и унутрашњих сукоба. Други период испуњен је углавном
уметничким стварањем: почетак је означен подизањем нове
цркве
Ф у Хиландару (1293), уместо старе Немањине. Највећи
број манасти- Ф
ра подигао је у прве две деценије XIV века:

Богородицу Љевишку
у Призрену (1307-1309), Светог Никиту код Скопља
(1307-1310),
Краљеву цркву у Студеници (1313-1314), Цркву

Светог Стефана у
Бањској (1313-1315), Мушутиште (1314-1315), Старо
Нагоричино
(1317), Цркву Светог Петра у Бијелом Пољу (1320),

Ф 29-Mar-16 10:31:49
#
Ренесанса Палеолога
За генезу уметности Милутиновог доба

најважнију улогу имало
је освајање Македоније и непосредне везе са
Цариградом и царским
двором. То је био један од најсјајнијих периода у
историји визан-
тијске културе. Обновљена Византија била је само
сенка оне нека-
дашње, у свему осим у култури и уметности. У
последња два века
византијске историје, у самом Цариграду је цветала
цивилизација,
са чијим се дометима не може упоредити ниједна
претходна епоха.
У граду је живео велики број ерудита, настало

мноштво дела, дошло
до обнове хеленизма, појавио се патриотски понос и
грчка само-
свест у образованим круговима. Тај се период у
историји уметности
назива ренесансом Палеолога или класицизмом
епохе Палеолога.
Историчар уметности, византолог, Дејвид Талбот Рајс (David

Talbot
Rice) овако карактерише уметност те епохе: „Оно што ту уметност
издваја од свега осталог јесте њена свежина, нов хуманистички при-
Ф ступ и оригинални смисао за радости декорације.Ликови су много
Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:49
#
четвртине XIII века. У том времену српско

сликарство предњачи-
ло је у читавом православном свету, док се
сликарство Милутино-
вог доба уклапа у најсавременије тенденције, чији су
извори ипак
на другом месту.
Богородица Љевишка
Богородица Љевишка је настала обновом на темељима стари-

ке порушене цркве. Представља комбинацију тробродне базилике
у основи и концепције уписаног крста у горњој конструкцији. За
# време Турака била је претворена у џамију, а фреске су
препокриве- Ф
не малтером. Сликарство Богородице Љевишке

представља пре-
лаз са монументалног стила XIII века на наративни
стил XIV века.
Старијем стилу припадају изванредно Суђење

Христу, Причешће
апостола, Свадбау Кани, а од историјских
композиција то су кти-
торски портрет краља Милутина и велика поворка
Немањића. Нов,
наративни стил одликује се мноштвом малих сцена, с
малим фигу-
рама, рађеним по угледу на минијатурно сликарство,
у ком је „све
107

#
се извесни иронични или чак комични тонови, а у

поЈединим сце-
нама има чак и порнографских елемената, као у
Краљева црква
Краљева црква у Студеници је капела једноставне

унутрашње
структуре која „фасцинира гледаоца својом
сликаном декорацијом”
(С. Радојчић, 105). Мајстори више нису подређени

тексту. Слике
немају илустративну функцију, њихови творци теже да што
саврше-
није изразе сложеност, одмереност и озбиљност призора и
људских
фигура. Најзначаније композиције односе се на Богородицу:
Рођење
Богородице и ВаведењеБогородице. У Рођењује постигнута
савршена
симетрија у распореду ликова: породиља је у средини, десно и
лево
Грачаница
Грачаницаје врхунац над врхунцимаууметности

Милутиновог
доба, подједнако у архитектури и сликарству. Права
круна његовог
донаторства постигнута у последњој години живота
108

#
с оригиналним решењима у односима међу

куполама. Централна
купола ослања се на четири ступца. Она се издиже
над главним
простором цркве, који се на истоку ослања на
олтарски простор, на
западу на унутрашњу припрату, а на северу и југу на
бочне бродо-
ве, који се завршавају двема посебним капелама.
Четири мање ку-
поле, постављене на угловима, налазе се у складном
односу са цен-
тралном куполом и другим облицима у горњим
зонама грађевине.
Главне одлике грађевине су: наглашени

„вертикализамунутрашњег
простора”, ритмичко-динамички односи маса и
геометријских об-
лика, живописност спољашњег изгледа. Касније је
додата спољна
припрата. Иако одудара од основних стилских
обележја цркве, она
не доводи у питање њену архитектонску
кохерентност већ је чини
динамичнијом и сложенијом.
Фреске су веома добро очуване и представљају „једну од

најлеп-
ших уметничких целина XIV века” (КРС, 495). Репертоар и распо-
ред тема су уклађени према карактеру унутрашњег простора хра-
Ф ма. Истакнуто место заузимајурепрезентативни портрети ктитора
ф
109

#
седи на леђима некакве фантастичне животиње.

„Високе естетске
вредности грачаничких фресака сврставају их међу
најлепша дела
тзв. палеологовске ренесансе” (КРС, 496).
Грачаница је један
бисера од
наше
средњовековне уметности,
један од најсјајнијих показатеља високе културе епохе Немањића
и
нашег средњег века уопште. Она показује снагу византијског
утица-
ја и стваралачку обдареност народа код којих је он развио своју
ми-
сионарску делатност. Говорећи о томе, британски византолог Сти-
вен Рансимaн ('Византијска циеилизација, 285) напомиње да није
оправдано ценити тај утицај Византије на основу садашњег стања
балканских земаља. „Јер”, каже он, „балканске земље тек су
Теодосије
У време када су сликари умели да изванредно

приповедају у
сликама, јавио се највећи приповедач и, заједно с
Доментијаном,
највећи писац старе српске књижевности, Теодосије,
јеромонах
манастира Хиландара. Ослањајући се на свог славног
претходи-
ка, он је написао ново житије Светог Саве, сасвим
различито од
претходног. Док је Доментијан сваком делу из

Ф 29-Mar-16 10:31:49
#
средњовековној књижевности. Теодосије је

изванреданујош једној
грани књижевности, у литургијској химнографији,
где је оставио
Ф Ф

ф 29-Mar-16 10:31:49
#

#
Србија на врхунцу моћи

Доба Стефана Дечанског и Стефана
Душана
У овом периоду наставља се територијална,

политичка и еко-
номска експанзија Србије започета у доба краља
Милутина, и до-
стиже свој врхунац. После Душанових освајања она
постаје највећа
држава на Балкану и једна од најмоћнијих у Европи. Ф
То се одрази-
ло и на политички статус државе: Душан је Српску
архиепископи-
ју подигао на ранг патријаршије а себе је прогласио
за цара. Тако
је српска држава од краљевине постала царевина.
Иако је тај његов
чин био самовластан и наишао на осуду у околном
свету па и у самој
Србији, он ће имати далекосежне последице у
политичкој свести
српског народа. Цар Стефан Душан и Српско царство
биће запам-
ћени у народном предању, народној поезији и у
каснијој писаној
традицији као највеће доба српске славе. Идеја о
Душановом цар-
ству живеће вековима у политичкој свести народа и
113

#
једна велика епоха у историји нашег старог

сликарства. Душаново
време карактерише се обилношћу стварања, али не и
високим до-
метима у сликарству. У књижевности то је епоха
Доба Стефана Дечанског
То је доба ратова али и унутрашњих политичких

криза. Кад се
чита историја средњег века, добија се утисак да је
ратно стање тра-
хало непрекидно, да није било правих мирнодопских
периода него
да су постојала само затишја између ратова. А
тадашњи ратови нису
били тако велики и нису увек ангажовали све снаге
земље.
Највећа криза настала је после смрти краља Милутина. Као и

# сви аутократи који дуго живе и дуго владају, и он је, изгледа,
забора- Ф
вио на смрт и није решио питање наследника, што је

проузроковало
борбу око престола између три претендента,
Милутиновог старијег
сина Константина, млађег Стефана и Владислава,
сина краља Дра-
гутина, који је по Дежевском споразуму полагао
право на престо.
114

#
стонски доходак. Један од потписника тог споразума

био је и син
хумског војводе Војина, Милош Војиновић, познат из
народних пе-
сама. Све до смрти краља Милутина западна српска
граница била
је на реци Цетини, баш тамо где се налазила од
старине, од почетка
наше историје на Балкану. Сада се померила према
истоку. У пери-
оду највећих освајања тај губитак је био мали и једва
приметан. Али
ваља имати у виду да су освајања донела огромне
али краткотрајне
губитке, а да су губици, иако мали, остали трајни и,
што је још ва-
жније, да су Срби у њима изгубили своје територије
од давнине.
До запостављања западних граница дошло је

услед тога што је
главни правац српске експанзије водио ка истоку и југоистоку, од-
носно према Бугарској и Византији, главним српским
супарницама
на Балкану. Осећајући опасност од Србије, те две државе су ство-
риле савез против ње. Међутим, њихова заједничка акција пред-
упређена је на тај начин што је прво поведен рат против сваке од
њих одвојено. Бугарска је поражена у великој бици код Велбужда
Ф (1330), у којој се највише истакао
престолонаследник, „млади краљ”
Душан. О тој бици византијски писац Јован

Кантакузин записао
115

#
против оца, у чему га је подржала немирна зетска

властела. Стефан
Дечански је побеђен, заробљен и заточен у град
Звечан, где је под не-
разјашњеним околностима, по свој прилици
насилним путем окон-
чао живот. То је било једино краљеубиство у
историји немањићке
Србије. Када би друге владаре збацивали с престола,
слали би их у
манастир. Њега су убили. На Душана је пала љага
оцеубиства, и тај
његов грех ушао је у народну историјску традицију и
# Стефан Душан као личност Ф
Стефан Душан (1331-1355), прво краљ (до 1346) а

потом цар,
био је маркантна личност необичне лепоте, висок и
снажан, па није
чудо што је оставио јак утисак на савременике.
„Краљ међу свима
људима свог времена у свету највиши”, записао је
Филип Мезијер,
док је други један западњак запазио да је био „телом
већи од свих
људи свог времена и страшан у лицу”. Био је
способан, амбициозан,
одличан војник и војсковођа, велики државник и
законодавац. Де-
тињство и младост провео је у Цариграду, где је
стекао широко обра-
зовање и усвојио византијски начин живота. Од свог
116

#
је забранио католицима на свом двору да иду код

њега на службу
божју, али кад су они нешто касније, када га је
прошла љутња, изба-
вили да ће радије умрети него запоставити своје
верске дужности,
он се само насмејао и пустио их да чине што хоће.
Према жени је
Душанова освајања
Освајачка политика Душанова била је усмерена према Визан-

тии. Први круг освајања уследио је одмах по његовом доласку на
власт: тада је запосео Прилеп, Охрид и друге градове у Македони-
# ји. Опсео је Солун, али ни тада ни касније није успео да га освоји.
Ф
Даља освајања морао је прекинути и закључити мир,

јер је са севера
ударила Угарска. Брзом интервенцијом потиснуо је
Мађаре, тако да
се нису сви могли ни превести преко Саве већ су се
многи подави-
ли. Нов талас освајања покренуо је грађански рат у
Византији, који
је изазвао узурпатор Јован Кантакузин. Пошто је
поражен у земљи,
он је побегао у Србију и затражио помоћ од Душана.
Створили су
споразум о заједничким освајањима и о подели
освојених терито-
рија. У наредном ратовању Душан је освојио
117

#
својих освајања, Душан је предузео непосредно

после крунисања за
цара. Тада је освојио Епир, Тесалију и избио на
Коринтски залив,
који ће постати јужна граница његовог царства.
У тим ратничким временима истакли су се и
Крунисање за цара
Пошто је загосподарио највећим делом грчких земаља, Душан

је почео да своју владарску титулу прилагођава новонасталом ста-
њу, па је у њој истицао да је краљ Срба и Грка, односно Србије и
Романије, уколико су у питању биле исправе на грчком језику. Али
# његове политичке претензије биле су много веће: хтео је да освоји
Ф
Цариград и под својом влашћу обнови истрошено

Царство „Роме-
на”. У функцији те политике било је и његово
проглашење за цара.
За ту сврху придобио је поглаваре три аутокефалне цркве

(Српске,
Бугарске и Охридске), а подршку му је дао и Протат

Свете Горе,
будући да се претходно обавезао у посебно
сачињеном споразуму
да ће поштовати дотадашњи статус монашке
републике и све њене
привилегије, које је још и увећао. После тих обимних
118

#
Европе. На западу није био признат за цара. За њих

је постојало са-
мо једно царство, римско-немачко, чији је оснивач био Карло
Вели-
ки. С друге стране, Византинци су сматрали да је њихово царство
једино право римско или, како су га звали - Ромејско царство. Али
код њих су била два цара која су се немилосрдно борила око цар-
ског престола, уништавајући и оно мало што је остало од царства:
узурпатор Јован Кантакузин, који се три пута крунисао за цара ка-
ко би учврстио своју власт, на крају је ипак изгубио све и отишао
у
манастир, и легални цар Јован V Палеолог. Сви су имали различит
однос према Душановом чину. Кантакузин није признао новог ца-
ра и под његовим утицајем Васељенска патријаршија у Цариграду
бацила је анатему на цара Душана, патријарха Јоаникија и све
срп-
ско свештенство, одлучивши их од свете вере. Цар Јован V, тада
Ду-
шанов савезник, признао га је за цара, али само за цара Срба, не
и
Грка, за цара Србије, не и Романије, што је за тај тренутак био
вели-
ки успех. Анатема је ипак остала као спор између две патријарши-
Ф је, Васељенске и Српске, којије разрешен у
добакнезаЛазара. Тада ф
је анатема скинута (али царства тада више није

било). У круговима
Српске цркве Душанов чин, изгледа, није био добро
примљен, јер
се потоњи писци о њему листом лоше изјашњавају.
За Душаново царство карактеристична је извесна дводелност.
119

Ф 29-Mar-16 10:31:49
#
што су деспот (одмах иза царске), затим кесар,

севастократор и дру-
ге. Уопште узевши, Душаново царство било је
Законодавни рад
У циљу учвршћења своје сложене државе, Душан

је предузео
обиман законодавни рад. Он је најзначајнији законодавац међу
срп-
ским владарима. Његов рад у домену права настављао се на рани-
ла достигнућа у тој области, на Номоканон Светог Саве, на законе
„светог краља”. Његов законодавни ред чине три дела: 1) тзв.
Јусти-
нијанов закон, од 33 члана, у већини преузета из чувеног Земљо-
радничког закона, којим сурегулисани аграрни односи; 2)
скраћена
верзија Синтагме Матије Властара, од 94 одељка, претежно
светов-
Ф не садржине, која је служила као приручник
Душанов законик
Душанов Законик или Законик благовернаго цара

Стефана до-
несен је на Сабору у Скопљу 1349, а допуњен новим
члановима на
Сабору у Серезу 1354. Главни извори Законика су:
правна традици-
ја из доба Немањића, народно обичајно право и
византијско право.
120

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
Основни принцип Законика јесте принцип

законитости пре-
узет из римског права: закон важи за све без
изузетка, па и за цара,
који га прописује. Уколико дође до колизије између
цареве воље и
закона, судије морају дати предност закону, о чему
изричито говори
члан 171 - „О закону”. Он гласи: „Још заповеди
царство ми: Ако пи-
ше писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави,
или из милости
за некога, а то писмо разара законик, није по правди
и закону, како
пише законик, судије том писму да не верују, него да
суде и врше ка-
ко је по правди”. Тај принцип добија нарочит значај
кад су у питању
права зависних слојева друштва у односу према
привилегованим.
У члану 139 говори се о обавезама зависних сељака,

који су се зва-
ли меропси, према својим господарима па се томе
додаје једна врло
значајна ограда: да господар није властан да тражи
меропаху ништа
више него што закон прописује, а ако ли му тражи
нешто преко за-
кона, „да је властан сваки меропах парничити се са
својим госпо-
дарем, или с царством ми, или с госпођом царицом,
или с црквом,

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
државни закон, нека врста устава Душановог

царства. Закон је шти-
тио привилеговане сталеже, властелу и високо
свештенство. Једи-
но су они могли да учествују на саборима и да са
царем одлучују о
државној политици. Себри нису смели да учествују
на државним
саборима, нити су смели да праве своје саборе, а да
је било таквих
случајева, показује чувени 69. члан, који говори о
забрани сваког
окупљања себара („себров сабора да нест”). Закон је
ипак штитио и
сиромашне и потчињене, што показује наведени
члан о правима ме-
ропаха или члан 64 о сиротој прељи: „Сирота преља
да је слободна
исто као и поп”. Посебно обележје овог Законика
јесу сурове казне,
Друштво
На основу Законика и других правних аката могу

се издвојити
4 социјалне категорије:
1) властела (привилеговани сталеж),
2) себри (зависно становништво),
3) градско становништво и
4) странци.
122

#
права и повластица. Црквена властела била је

колективни корисник
тих права и у њу су улазили чланови цркава и
манастира. Светов-
на властела је имала обавезе да даје војску владару и
да плаћа порез
за земљу (соће). Црквена је властела била
ослобођена свих обавеза.
Унутар велике властеле разликовали су се:

велика властела, ма-
ла властела и властелинчићи. Није постојао систем
вазалних ле-
ствица свойствен западном феудализму, тј. да нижа
властела зависи
од више и да од ње добија посед, јер је сва властела,
и велика и мала,
добијала посед директно од владара и од њега
зависила. Властелин-
чићи су представљали бројни сталеж војничког
племства.
Према начину коришћења поседа разликовали су

се: 1) власте-
ла баштиници и 2) властела пронијари. У првом
случају поседи су
наслеђивани. У другом они су добијани за војничку
службу на лич-
но уживање и нису се могли наслеђивати.
Себри. Зависно становништво, сталеж у којем се

издваја пет ка-
123

#
Државно уређење
Владар. На снази је била византијска идеологија

власти, „ромеј-
ски” цар је сматран универзалним, док су остали
били на нижем сте-
пену. Сви хришћански владари сачињавали су
својеврсну породицу,
неки су цару били браћа, други његови пријатељи,
најнижи робови.
Отуд тежња српских владара ка вишим титулама

(краљ, цар), јер се
тиме подизао њихов ранг у хришћанској васељени.
Атрибути и функције владара. Владар је био

самодржац (аналог-
но грчком аутократор и латинском император, што
значи да је био
независтан у вођењу унутрашње и спољне политике).
Законодавна
власт је у почетку била парцијална и огледала се у
давању повеља и
привилегија. Ојачавши, српски владари почињу да
доносе законе
(Милутин, нарочито Душан) јер се доношење закона
сматрало при-
вилегиям цара. Владарске функције су биле и војно
заповедавање,
вршење судске власти, вођење спољне политике.
Ф Двор. У почетку су постојали само дворани. Касније су уведене
124

#
заглавља Законика: „Сиже законикпредстављајем од

православнога
сабора нашего, преосвештеним патријархом кир
Јоаникијем и всеми
архијереји и црковники, малими и великими, и мноју,
благоверним
царем Стефаном, и всеми властели царства ми,
малими и же вели-
ким”. Изгледа да они нису сазивани редовно него
само по потреби.
Сабори су помагали владару у управљању државом,
давали легити-
митет његовим значајним актима, као што је био
доношење закона
и слично. На њима су учествовали само
привилеговани сталежи. Ф
Забрањивани су народни сабори, сабори себара
(„себров сабора да
нест”). Осим сабора постојала су и ужа саветодавна
тела (већа), с ко-
рима се владар консултовао поводом конкретних
важних питања.
Уметност
Градитељска делатност се проширује. Ктитори

више нису са-
мо владари и, евентуално, архиепископи већ и
властела. Јављају се
многе племићке задужбине: Белу цркву каранску
подигао је жупан
Брајан; Љуботин у Скопској Црној Гори властелинка
125

Душана, од које су остали само темељи. Од

архиепископских заду-
жбина најважнија је Пећка патријаршија, а од
Пећка патријаршија
Комплекс Пећке патријаршије састоји се од

неколико грађеви-
на сазиданих у XIII и XIV веку и међусобно
повезаних. У средини
је Црква Св. апостола, на северној страни Црква Св.
Димитрија, на
јужној страни Црква Богородице Одигитрије, уз коју
је додат ма-
ли Храм Св. Николе; испред три главне цркве је
отворен нартекс,
који их повезује у једну целину. То је архиепископска
задужбина:
прву цркву је саградио архиепископ Арсеније
Сремац 30-их година
XIII века, другу архиепископ Никодим 20-их година а
трећу архи-
епископ Данило II 30-их година XIV века. Прве две су
једноброд-
не грађевине с куполом, трећа има облик сажетог
уписаног крста
с куполом, која се ослања на четири слободна
ступца. Нартекс је
изграђен као трем с војним аркадама. Значајна је и
по дометима у
126

#
Лесново
Цркву је 1341. саградио велики војвода, а касније

деспотЈован
Оливер. Има облик уписаног крста с једним кубетом,
а још једно
Високи Дечани
Ова црква посвећена Христу Пантократору,

саграђена је изме-
ђу 1327. и 1337. и представља наш највећи манастир.
Има облик пе-
тобродне базилике (дужине 36,5 м) с кубетом. На
Ф
источној страни
је троделни олтарски простор, а на западној
тробродни нартекс са
четири стуба. Њен градитељ је фра Вита Которанин.
У конструк-
ции и декорацији комбиновани су византијски,
романички и готи-
чки елементи. На бочним странама отворени су
издужени готички
прозори. Одликује се богатом каменом пластиком,
која се налази на
порталима, прозорима и на другим местима. На
западном порталу,
у тимпану, у дубоком рељефу приказан је Страшни
суд. На запад-
ное фасади рељеф приказује Св. Ђорђа како
ослобађа цареву кћерку
од аждаје. На рељефима се приказују разне
фантастичне животи-
127

#
три из страдања, двадесет шест из страшног суда;

илустрован је Ка-
лендар са посебним сценама за сваки дан у години.
„Црква је прави
рудник за онога који проучава стару иконографију,
али сва оства-
рења нису изузетно квалитетна а општи изглед
ствара утисак пре-
натрпаности (D. T. Rice, 208-209). Међу фрескама
посебну пажњу
привлачи композиција Прича о премудрости у
западном делу хра-
ма. Њена инспирација лежи у једној параболи из
Прича Соломо-
нових: „Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам
стубова; покла
Ф
стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
Посла девојке
Краљевски зборник
Тежња ка свеобухватношћу и монументалношћу,

карактери-
стична за време највеће моћи Србије, нашла је
израза и у књижевно-
сти: тада је настала и најзначајнија, иако не и
најбоља књига средњо-
вековне Србије, Животи краљева и архиепископа
српских, зборник
краљевских и архиепископских житија, које је
128

#
Позни средњи век
То је други период борбе за опстанак, који

карактерише опада-
ње политичке моћи услед турске најезде и
унутрашњих трвења. Он
почиње деобом царства и великим поразом на
Марици (1371) а за-
вршава се падом Смедерева и целе Србије под
турску власт (1459).
Јачање феудалне властеле, борба с Турцима и велики

народни пора-
зи на Марици и Косову учинили су да то доба остане
у снажном ко-
лективном сећању народа. О њему су испеване
многобројне јуначке
Деоба царства и битка на Марици
Душан је умро далеко на југу своје простране

државе, изненада,
у тренутку када је вршио припреме за освајање
Цариграда. Убрзо
је потом његов наследник Урош крунисан за цара
када је имао де-
ветнаест година. Најбоље очувани потртетмладог
129

#
је био красан изгледом а не и разумом, млад

смислом и да је слушао
савете младих а не старијих, а Константин Јаничар
назвао га је чак
Урош Луди. Касније је у народу створена легенда о
њему као о „неја-
ком” Урошу, који је иза оца остао „дете у колевци од
четерест дана”,
а тако је и било у цркви која га је прогласила за
светитеља. Главна
кривица за његово страдање и деобу царства бачена
је на Вукашина
и његову браћу Мрњавчевиће.
У стварности све је било сложеније. Власт је у

почетку функци-
онисала. Дезинтеграција није почела од великаша
него, као и ра-
ните, у владарској породици. Стварни узурпатор био
је Урошев по-
лустриц Симеон (Синиша), који се одвојио од Уроша,
прогласио се
за цара „Ромеја и Срба” и самостално владао у
Тесалији. Урошева
мајка Јелена осамосталила се у Серу, али се није
одвајала од сина.
Серска област у почетку под влашћу Јелене, а потом деспота

Угље-
ше, биће све до Маричке битке једна од најважнијих новотвореви-
на насталих после Душана. Сепаратистичке тенденције појавиле
Ф су се, дакле, најпре у грчким областима. Бивши цар Јован
Кантаку- Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
прогласио је за младог краља. Осим тога, рашка

властела (Никола
Алтомановић, кнез Лазар, Вук Бранковић) није
прихватала узди-
зање Мрњавчевића, па је међу њима дошло до сукоба
на Косову, из
којег је као победник изашао Вукашин. У тој тешкој
ситуацији по-
давили су се Турци: спољна опасност. Браћа
Мрњавчевићи су, уви-
ђајући то зло, подигли велику војску и кренули на
Доба обласних господара. Битка на Косову.
Ф На северу, у рашким областима, најмоћније велможе почињу

да Ф
владају самостално: Балшићи у Зети, Никола

Алтомановић у Хум-
ској области, Вук Бранковић на Косову, кнез Лазар у
Поморављу и
Подунављу. Идеја о обнови царства није се ипак
угасила. У једном
свом уговору с Дубровчанима зетски господар Ђурађ
Балшић уно-
си одредбу да ће повластице које им је он дао важити
„и ако тко буде
цар господин и властелој и земљи српској”. Као
претендент на срп-
ски престо појавио се босански бан Твртко, који је
био у сродству с
Немањићима. Он је у савезу с кнезом Лазаром
131

#
геополитички положај Србије. Она се помера ка

северу, постаје зе-
мља на Моравама, Моравска Србија, са оријентацијом према Сави
и
Дунаву. Лазар се није прогласио за цара, задржао је титулу кнеза,
али
је свом имену додао краљевско име Стефан (Стефан Лазар), исто
као
и Вук Бранковић. Понашао се као наследник Немањића, подизао
многе манастире и богато их обдаривао. Наглашавао је своју везу
са угашеном династијом, преко жене Милице, која је била
потомак
Немањиног сина Вукана. Постигао је значајан дипломатски успех,
измирење Српске цркве с Цариградском патријаршијом (1375) и
скидање анатеме. Свестан опасноти од Турака, он је удајом својих
кћери за моћне великаше (Вука Бранковића и Ђурђа Балшића) по-
чео да ствара неку врсту породичног савеза. Први сукоби с Турци-
ма, чији су одреди продирали на север и запад, били су успешни:
он је извојевао победу код Плочника а босански војвода Влатко
Ву-
ковић код Билеће. Али тада су Турци предузели велики поход на
Србе, који су предводили султан Мурат, оба његова сина и највеће
Ф његове војсковође. До битке је дошло на Косову пољу
15. јуна 1389. ф
На почетку битке српски племић Милош, с још

неколицином пле-
мића, убио је султана под околностима о чијим се
појединостима не
слажу сви извори. После тога власт је прузео
Муратов старији син
Бајазит, који је извојевао победу, заробио и погубио

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
Вазалство и обнова Србије
По народним песмама, српска држава је пропала

на Косову („ту
је српско царство пропануло”), након чега је настало
петовековно
ропство. Али Србија је и после Косова наставила да
постоји као дра-
жава равних седамдесет година. Битка на Косову
није била тотални
пораз, као што је касније представљано у традицији.
Први извешта-
ји о бици који су стигли на Запад говорили су о
победи хришћана.
Данас су многи историчари склони да говоре о нерешеном

исходу.
Ипак, био је то пораз, али не тоталан и коначан.

Стефан, непуно-
летни син кнеза Лазара, и кнегиња Милица примили су вазални
однос, који је трајао све до битке код Ангоре (1402), када је
Бајазита
поразио и убио монголски цар Тамерлан. О томе говори и Стефан
у једној својој повељи: „Од Косова бих порабоћен исмаилћанском
народу, док не дође цар Перса и Тартара и не разруши њих, а
мене
Бог не избави из њихових руку”. Стефан је на страни Турака уче-
Ф ствовао у многим биткама, попут оне на Ровинама,
када је погинуоФ
краљ Марко, или код Никопоља, Ангоре. У западним

изворима за-
бележено је да је Стефан са српским коњаницима
133

#
и на Западу. Редовно је ишао на угарске саборе у

Будиму, као ратник
уживао је велики углед међу западним витезовима и
спадао у оне
владаре који су имали право да венчају на витештво.
Настојао је да
среди прилике у земљи, да сломи и подреди себи
моћну властелу.
У његовој личности јавља се нов тип владара, који
тежи да савла-
да феудалну анархију и успостави апсолутну власт. У
његово време
Србија је доживела нов привредни раст у свим
гранама, а нарочи-
Ф
Агонија Србије и њен пад под Турке
Владавина Стефановог наследника деспота Ђурђа

Бранкови-
ћа (1421-1456) представља дугу агонију Србије.
Ђурађ је био један
од најспособнијих али и најнесрећнијих српских
владара. Док је
Стефан успешно лавирао између Турске и Угарске,
Ђурађ је трпео
несреће и од једног и од другог моћног суседа. Угари
су му одузе-
ли Београд, па је сазидао нову престоницу на Дунаву
- Смедерево.

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
међу Турцима и имала утицај на свог пасторка

Мехмеда II, осваја-
ча Цариграда. Са Угрима је деспот био стално у
лошим односима.
Није хтео да учествује у походу Јанка Хуњадија
против Турака, а
кад је овај на Косову поражен, заробио га је зато што
је његова вой-
ска пустошила по Србији. Стога је био омрзнут на
Западу. Турци
Културна збивања
У исто време док се држава борила за опстанак, наша средњо-

# вековна култура пролазила је кроз једну од својих блиставих
епоха. Ф
За различиту судбину државе и културе

карактеристично је једно
поклапање: исте године када је изгубљена битка на
Марици (1371)
светогорски монах Исаија завршио је превод једног
од најзначајни-
јих дела хришћанске философије, списа Псеудо-
Дионисија Ареопа-
гита, дела које је у читавој средњовековној
философији, и на Истоку
и на Западу, имало огроман утицај. Нов период
наставља се на прет-
135

φ
Исихазам
Исихазам (од исихија — тишина, мир, ћутање)

појам је познат
у раној философско-теолошкој традицији Византије. Спомиње се
и код светих отаца. Првобитно је значио исто што и испосничко
пустињаштво, монашки аскетизам. Међутим, у XIV веку у Визан-
тии, а потом у словенским земљама под тим именом развио се ми-
стичко-религиозни покрет, карактеристичан по својим
теоријским,
спекулативним основама. Он се јавио најпре на Истоку, у кругови-
ма синаитског монаштва, потом се пренео у Цариград, Свету Гору
и друге духовне центре на Балкану. Покрет је изазвао и супротну
реакцију. Његови противници јавили су се у интелектуалним кру-
говима Византије оријентисаним према Западу и под утицајем ка-
толичке теологије. Од противника најважнији су калабријски мо-
нах Варлаам, касније Петраркин учитељ грчког језика, и
Григорије
Синаит, који је исихастичке идеје пренео са Синаја међу
балканско
Ф монаштво, и Григорије Палама, најпре светогорски
монах а потом Ф
солунски митрополит, иначе аутор више списау

којиме је бранио и
развијао мистичне идеје исихазма. По њему се овај
покрет назива
паламизам. Исихастички спор, који је дуго потресао
духовни живот
у Византији, завршио се победом исихазма и
проглашењем његовог
учења за догму. Главни тумач исихазма Григорије
Палама прогла-

Ф 29-Mar-16 10:31:50
#
и хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост. И

гле, јавише им
се Мојсеј и Илија, који с њим говораху. А Петар
одговарајући рече
Исусу: Господе, добро нам је овдје бити” (Јеванђеље
по Матеју, 17,
2-4). Зато су ту светлост коју су видели у тренуцима
екстазе нази-
вали таворском светлошћу.
Исихазам је први духовни, интернационални

покрет који је за-
хватио Србију, као и друге балканске земље, и то у време свог на-
стајања. Света Гора, главно поприште исихазма на Балкану, ушла
је на почетку Душанових освајања у састав Србије. Цар Душан се
сусрео с Григоријем Паламом и настојао да га придобије за себе,
што је овај одбио речима: „Ми немамо потребе ни за политичком
влашћу, ни за областима, ни за приходима, ни за зарадом, ни за
бла-
гом”. Присталице Паламе и његовог учења били су и српски
монаси
манастира Хиландара. На Светој Гори, изгледа још пре Паламине
смрти (1359), створен је српски исихастички круг, којем су,
између
осталих, припадали и писци Инок Исаија, преводилац Ареопаги-
0 тових списа, и монах Силуан, аутор песме Слово Св.
Сави. Они су
били први преносиоци исихастичкогучења из Свете

Горе у Србију.
Под утицајем овог учења били су сви писци тог доба,
а водећи ме-
ђу њима, био је Григорије Цамблак у свом главном
137

#
Међу овима лепотом се истичу Похвала кнезу

Лазару монахиње Је-
„Исправљање превода”
Док је исихазам био покрет који је захватио читав

духовни жи-
вот Балкана позног средњег века, „исправљање
превода” је пре свега
филолошки и књижевни покрет карактеристичан за
Србију и Бугар-
ску тог доба. Код нас се под тим називом
подразумева првенствено
организована културна акција чији је иницијатор
деспот Стефан.
Он је позивао учене монахе из Свете Горе, смештао

их по манасти-
рима у Србији са задатком да преводе непреведена дела с грчког
Бе-
зика и да преписују и исправљају старе преводе. Главно средиште
њихове делатности био је манастир Ресава, па се отуда говори о
ре-
# савској школи. У то време је, у складу с новим
схватањима језика, Ф
измењен српски правопис, тако да је уместо старог,

рашког право-
писа, уведеног у доба Светог Саве, на снази био нов
правопис, који
је назван Ресавским. Учени монаси настојали су да
дођу до аутен-
138

#
писменима. Оба дела одступају од ранијих

књижевних стандарда.
Житије деспота Стефана представља завршну
етапу у развоју на-
ших старих житија од хагиографије ка световној
биографији. Кон-
Моравска школа
У свим областима које су се формирале на

простору некадашњег
Душановог царства наставља се традиција градитељства и сликар-
ства. Она се даље развијала у држави краља Mарка (Марков мана-
стир), у областима Дејановића и Балшића, као и на подручјима
која
су ушла у састав босанске државе, али је највећи значај
уметничка
# делатност имала у областима Моравске Србије,
тачније на подруч- Ф
јима у којима су владали Лазаревићи и Бранковићи.

То је последња
велика епоха у историји наше старе уметности,
познатија под нази-
вима: период Моравске Србије, моравска школа,
моравска стилска
група. Она обухвата манастире изграђене у
последњим деценијама
XIV века и у првим деценијама XV века, у доба кнеза
Лазара и ње-
гових наследника.
139

#
контемплативним духом исихазма,

формиран у
најтежем времену,
између Марице и Косова, и развијан даље у време последњих
трзаја
наше средњовековне државе. У вези с тим карактеристично је ми-
шљење британског византолога и историчара уметности Дејвида
Талбота Рајса, који каже: „Последња фаза српске уметности доста
је специфична. Пошто су Турци постепено надирали сувоземним
путем из области Солуна, Срби су били потиснути на север, док
се,
крајем века, нису за извесно време стабилизовали дуж долина
Мо-
раве. Тамо су подигли приличан број цркава и манастира, а за њи-
хово декорисање развили су нов сликарски стил, присан,
осећајан,
можда ефемизиран, али ипак врло допадљив. Изгледа да је
постојао
свестан напор да се ужаси и недаће тог доба избегну неком
врстом
истанчане нирване”. Он даље истиче: „Необично је што је овај ис-
танчани стил настао у Србији у то доба, када се узме у обзир да су
се у то време српски владари борили за голи опстанак. Али умет-
ност није увек истинито огледало свог доба, тако да уметност
нације
Ф која се лавовски борила има све карактеристике
јагњета. Уметност ф
ове последње фазе названа је декадентном, а ако

декадентно значи
бити племенит у једном добу насиља, онда је тај
назив тачан” (Нав.
дело, 214).
140

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
Критичари истичу декоративну лепоту раваничког

сликарства. Ме-
ђу фрескама издвајају се Христос лечи слепога,
Свети ратници, Успе-
њеБогородице, слике у олтарској апсиди, за које је
речено да предста-
вљају „најлепшу студију људских нарави у нашем
средњовековном
сликарству” (ИСН, II, 178).
Љубостиња је задужбина кнегиње Милице,

започета уочи Ко-
совске битке. Њен неимар, протомајстор, био је Раде
Боровић, чије
је име уклесано на прагу између припрате и наоса.
Он би могао би-
ти прототип Рада Неимара из народних песама. То је
црква лепих
фасада, с кордонским венцем, који је дели на две
хоризонталне зо-
не. Фреске су највећим делом уништене.
Међу најлепшим манастирима моравске школе

налази се Ка-
ленић, подигнут око 1410. Он спада у племићке
задужбине. Његов
неимар је протовестијар Богдан. Изграђенје у облику
сажетог три-
конхоса, с високим кубетом, које се налази на
коцкастом постољу.
Битне карактеристике архитектуре ове цркве јесу „тежња ка

верти-

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
чине га илустрације циклуса великих празника,

Христовог живота
и Христових чуда (у наосу), циклус
апокрифногжитија Богородице
(у припрати). Савршенство у обради старих мотива
постигнуто је
на многим фрескама, међу којима Свадбау Кани
спада у најлепше
и најпознатије. Издвајају се такође стајаће фигуре:
светих ратника,
архијереја, монаха. „Каленићко зидно сликарство је
по много че-
му особено и изузетно остварење. Лирично и
осећајно. Озрачено
дифузном светлошћу, меког и благог цртежа, с
колоритом суптил-
них прелива, каленићко сликарство, с
композицијама без чвршће
структуре и фигурама отмених ставова и племенитих
ликова, ви-
ше је интимно него декоративно, али је по ликовним
вредностима
обезбедило себи место међу антологијским делима
српског сред-
њовековног уметничког стваралаштва” (КРС, 332).
Ресава или Манасија, четврти велики манастир моравске

школе,
задужбина је деспота Стефана, изграђена између 1407. и 1418. До-
бро очувана тврђава, која опасује манастир, има неправилну поли-
Ф гоналну основу и 11 кула, од којих се највећа назива Деспотова
кула. ф
142

Ф 29-Mar-16 10:31:51
φ
многобројне сликане композиције дате као

илустрација приче о до-
гађајима описаним у тексту”. Композиције су
образоване на осно-
ву псалама, литургијских песама, делу Јеванђеља по
Луки, Богоро-
дичиног акатиста, и представљају „врхунац нашег
минијатурног
сликарства”. Подсећају „на циклусе фресака на
зидовима цркава”.
Минијатуре су рађене на исти начин. „Све су једнако
урамљене,
црквеним и плавим дебелим линијама, „конциповане
на златној
позадини, често су шрафиране златом, колорит је
сведен на црвену,
плаву, љубичасту, плавосиву, ређе на зелену и окер.”
„Целовитост и
континуитет казивања, са одржавањем високог
нивоа духовности
и без падања у анегдоту, стављају Минхенски
псалтир у највећа де-
ла нашег средњег века” (Ј. Максимовић, Српска
средњовековна кул-
тура, Београд 1983, в. стр. 45-47, 119-122;
Духовна музика
У нашим рукописима XV века чувају се први

домаћи музички
текстови и имена првих српских музичара. Духовна
музика била
143

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
појање је прихватано и прилагођавано вокалним

могућностима
црквенословенског језика. Касније су наши аутори и
сами почели
да стварају музику. Верује се да је Јован Кукузељ,
један од водећих
византијских композитора средњег века, био
јужнословенског по-
рекла. Уколико је то тако, Кукузељ, један од водећих
византијских
композитора средњег века, био је јужнословенског
порекла. Уколи-
ко је то тако, Кукузељ би био прво велико име у
историји словенске
музике. Не зна се тачно где је рођен а ни када је
живео. Кукузељ је
Ф
обрађивао старе мелодије и стварао нове, и био је,
дакле, и ориги-
нални стваралац. Међу његове композиције убраја се
Тужбалица
Бугарке. Кукузељ је, уз то, био обновитељ и
реформатор византијске
музике, значајан нарочито као оснивач система
музичке писмено-
сти, која се заснива на бележењу музике нарочитим
знацима званим
неуме. Тај систем, који се одржао све до XIX века,
када је уведено
западно нотно бележење, назива се Кукузељева или
неовизантијска
неумска нотација.
144

#
Вазална деспотовина у Срему
Пад Смедерева није представљао и крај

средњовековне српске
државности. Бежећи испред Турака, српско
племство и велики део
народа насељавао се у областима северно од Саве и
Дунава, на те-
риторији тадашње Угарске, па су одатле, под
суверенитетом угар-
Ф
ског краља, настављали борбу против Турака.
Избегли су и чланови
владајуће породице, синови и унуци деспота Ђурђа -
слепи деспот
Стефан, његови синови Ђурађ (владика Максим) и
Јован и жена му
Ангелина, затим Вук, син слепог Гргура. Ти
„сремски” Бранковићи,
као титуларни деспоти и поданици угарског краља,
имали су про-
стране поседе у Срему и у другим крајевима. У
борбама против Ту-
рака највише се истакао деспот Вук, који је ушао у
народну песму.
Онје главни јунак старијих песама, бугарштица, а у
десетерачкој еп-
ској традицији добио је натприродна обележја и
145

#
На северу, у Подунављу, на просторима данашње

Војводине, на-
стављене су културне традиције рашке и моравске
Србије, али без
пређашњег замаха, без великих достигнућа. Срем је
постао нови
епицентар српске културе. У књижевности се даље
развијају исто-
риографски жанрови позног средњег века, као што
су родослови,
летописи, хронографи, настављена је и традиција
духовне, култне
поезије. О последњим, „сремским” Бранковићима,
слепом деспоту
Стефану, његовим синовима владици Максиму
(деспот Ђурађ II),
Ф
деспоту Јовану и жени му Ангелини настао је мали
циклус култних
списа. У њима се они славе као личности које држе
„престо владара
српског”, око којег се окупља „земља српска” и
„цели народ српски”.
И даље се зидају сакрални објекти, цркве и
манастири. Најстарија
је Црква Св. Николе у Старом Сланкамену из друге
половине XV
века, по предању задужбина деспота Вука. Између
1509. и 1514. по-
дигнут је манастир Крушедол, задужбина владике
Максима, први
у низу фрушкогорских манастира. Касније су
изграђени други ма-
146

φ
Култура средњовековне Босне
Босна се први пут спомиње у спису Константина

Порфироге-
нита као западни део Србије. Она је захватала средишњи део да-
нашње Босне, горњи и средњи ток реке Босне, на западу крајеве
до
реке Пливе код Јајца, на северу негде до Завидовића, на истоку до
реке Дрине, која је била граница између Босне и источне области
Рашке. До средине X века била је у саставу Србије. Касније је кре-
нула путем самосталног развитка. У доба Самуиловог царства
била
је под његовом управом, баш као што је у време зетског краља
Боди-
0 на улазила у састав његове државе. У каснијим
раздобљима средњег 0
века све више је долазила до изражаја њена

политичка и култур-
на самосталност. Али ни после тога у њој се није
изгубило српско
етничко име, о чему говоре и домаћи и страни
извори. У повељама
босанских владара (нпр. Матије Нинослава)
зажитеље босанске др-
жаве, поред регионалног имена Бошњани, јавља се и
етничко име,
147

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
оријентација, докје Босна била више оријентисана

премаУгарској,
чију је власт признавала. Њени владари звали су се банови. Први
бан чије се име зна био је Борић (друга половина XII века), а први
значајни владар - Кулин бан, савременик Стефана Немање (остао
је у колективном сећању, о чему говоре народне изреке „од
Кулина
бана” или „од Кулина бана и добријех дана”). Од друге половине
XIII века до пада под Турке у Босни је владала династија Котро-
манића. Први значајани владар из те династије Стефан II, савре-
меник Стефана Дечанског и цара Душана, освојио је западни Хум,
чиме је Босна добила излаз на море. Његов наследник бан Твртко,
савременик кнеза Лазара, пошто је у савезу с њим скршио
хумског
властелина Николу Алтомановића и завладао западним делом ње-
гове области, прогласио се (1377) у манастиру Милешеви, на
гробу
Светог Саве, за краља „Србљем и Босне” и прозвао се, онако како
су то Немањићи чинили, Стефан Твртко. Босански краљеви су и
име и титулу задржали све до пада земље под турску власт. После
Ф смрти краља Твртка, Босна је запала у феудалну
кризу, као и Срби- ф
ја после Душанове смрти. Издвојили су се моћни

великаши, који
су самостално владали у својим областима а само
формално при-
знавали босанског краља, који је под непосредном
влашћу држао
само средњи део Босне. Од великаша најмоћнији су
били: Хрвоје
Вукчић (у западним крајевима), Павле Радановић (у
источној Бо-
148

Ф 29-Mar-16 10:31:51
φ
Босанска бискупија (касније Босна сребрена). Али

стварност је би-
ла друкчија. Црквени обред примљен је са истока; црквена
служба
билаје словенска, ћирилометодијевска; језикцрквене службе био
је
црквенословенски српске редакције. Али иако ближа
православљу,
та црква није била ни православна у правом смислу. У средњем
ве-
ку Босна је важила за земљу јеретика. У Риму се за њу говорило
да
због јереси изгледа „као пустиња и шикара, пуна трња и коприва,
и
постала је легло гуја”. Против ње су вођени прави крсташки рато-
ви, босански владари натеривани су да се одрекну јереси и они су
то често чинили под принудом, али и привремено. Неки истори-
чари називају босанске јеретике богумилима. Али само то име
није
пронађено у тадашњим изворима како домаћим тако и страним. У
Србији су називани бабуни, на западу су за њих употребљавана
име-
на патарени, манихејци, босненсис (бошњани). Они сами називали
су себе крстјани, тј. хришћани. Црква босанска, како се називала
у средњем веку, била је дуалистичка, по духу манихејска, са
специ-
^ фичном хијерархијом. Крстјани су били сви чланови
цркве; њени ф
свештеници називали су се стројници, а међу њима

су се разлико-
вали гости и старци, што указује на ниже и више
свештенство, али
149

Φ 29-Mar-16 10:31:51
#
Књижевност средњовековне Босне била је

сиромашна. Сачу-
вано је свега петнаестак рукописних зборника, у
којима су од хри-
шћанских текстова највише заступљена јеванђеља.
Поредак тексто-
ва је сачињен по православном обреду, језик је
српскословенски, с
много више народних елемената него у рашким
рукописима; сви су
писани ћирилицом. Уметност је неразвијена,
сиромашна, али ваља
нагласити да постоје неки облици културног
стварања у средњо-
вековној Босни, који се издвајају својим особеним
карактером, јер
нешто слично не налазимо у другим словенским
земљама. То су, на
првом месту, усправни камени надгробни
споменици, који су због
свог изгледа добили назив стећци (једнина:
„стећак”).
Укупно је сачувано неколико десетина хиљада

таквих спомени-
ка. Највише их има на територији данашње Босне и
Херцеговине,
али има их такође у околним земљама - у Далмацији,
Црној Гори,
Србији, и то углавном у оним њиховим деловима који су бивали

или
под босанском управом или под утицајем њене културе. Због тога
150

#
донесено кући. Од некропола најпознатија и с

највише стећака је Ра-
димља код Стоца. На њој има 133 надгробна
споменика, исклесана
у XV и XVI веку. Она је припадала српској племићкој
породици
Милорадовићи Храбрени (из које потичу руски
Милорадовићи).
Преовлађују два облика: стећак у облику сандука и
стећак у облику
саркофага. У Радимљи 63 споменика има пластичну
декорацију, у
којој се разликују две врсте: орнаментална и
фигурална. Орнамен-
те чине цикцак линије, увијена ужа, лозице, розете,
плитке арка-
Ф
де, штитови, мачеви, ликови, стреле. Фигурална
пластика садржи
приказе животиња, људи, кола. Међу људским
фигурама истичу се
ликови војвода. То су фигуре ликова са уздигнутом
руком и вели-
ком шаком, обучене у средњовековне костиме, изнад
њих је сунце,
с једне стране лук а с друге стрела. Техника клесања
151

#

#
Настанак Црне Горе
После смрти цара Уроша, Зета се развила као

самостална др-
жавна област с властелинском породицом Балшића на челу.
Ђурђе
Балшић био је родбински повезан с кнезом Лазаром. Његова жена
Јелена Балшић, кћи кнезаЛазара, билаје образована жена,
атакође
и књижевница. После Ђурђеве смрти, удала се за хумског
господара
Сандаља Хранића а кад је поново обудовела, вратила се у Зету. На
Скадарском језеру подигла је манастир Горицу. Њен син, Балша
III,
умро је на двору свог ујака деспота Стефана, без потомака, па је
њего-
0 ва област ушла у саставдеспотовине. Балшићи суу
почетку држали 0
и велики део Албаније, али њихова територија

осетно се смањивала
јер су их Турци и Млечићи потискивали у планинску
унутрашњост
земље. У другој половини XV века преостали део
осамостаљује се
поново под династијом Црнојевића, али сада под
именом Црна Го-

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#

#
Старе српске штампарије
Појава штампарија у Европи један је од догађаја

којим се раз-
граничавају две историјске ере, средњи век и нови век.
Штампарију
је почетком друге половине XV века пронашао Немац Јохан Гутен-
берг. Прва штампана књига била је Библија, чије је штампање тра-
хало неколико година (1452-1455). У току рада на њој Гутенберг је
штампао тзв. Турски календар (1454), у којем се у једној песми Ф
гово-
ри о једном скорашњем турском походу на Србију. Штампарство
се
брзо шири по читавој Европи. Ни словенске земље нису заостајале
0 у прихватању те новине: убрзо су се јавиле
штампарије у Пољској,
Чешкој, Хрватској, Црној Гори. Машине за прву

српску ћирилску
штампарију набавио је војвода Ђурађ Црнојевић у
Венецији а први
наш штампар био је јеромонах Макарије, који је
после пада Црне
Горе отишао у Влашку и тамо постао оснивач
румунског ћирилског
штампарства. Из цетињске штампарије сачувано је
пет књига. Ок-
155

#
туђем свету, „в западних странах италских, в велицеј

јереси латин-
ској, а у граду мирославствујућем Венецији” и да је
ту, видећи како
се књиге штампају на разним језицима, пожелео да
их и он штампа
на свом, како је рекао, српском и бугарском језику.
Штампарије су осниване и по разним нашим
крајевима. Исте
године кад и у Венецији, основана је штампарија и у
Горажду, а ње-
ни оснивачи били су браћа Љубавићи, Божидар и
Теодор. Она је
радила свега неколико година (1519-1523).
Штампарије су осниване
у Грачаници, Милешеви (два пута), Рујни, Београду,
Скадру, Мрк-

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
НАРОДНА КУЛТУРА
Ф Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#

#
Српски народ под турском влашћу
Од свих балканских народа Срби су пружили

најдужи отпор
турским освајањима. Та дуга борба за опстанак
почела је несрећном
битком на Марици 1371, трајала је током последњих
деценија XIV
века, за свој врхунац имајући Косовску битку, те се
затим развијала Ф
у читавом XV веку све до пада Србије 1459, Босне
1463, Херцего-
вине 1482. и Црне Горе 1499. На северу је та борба
настављена под
суверенитетом угарског краља, до последњег
титуларног деспота
Павла Бакића, чијом су се смрћу 1537. угасили
последњи трагови
средњовековне државности. Период борбе за
опстанак трајао је,
дакле, више од сто педесет година. Али ни након тога
отпор није
престао, само је попримио нове облике.
Период од пада Сремске деспотовине 1535. до

Велике сеобе
159

#
они су од Једва познатог народа постали носиоци

светске империЈе
која ће у наредним вековима опасно угрожавати
Европу.
Турци су азијски народ монголског порекла,

етнички сродан
Протобугарима и Мађарима. За живот тог народа
карактеристична
је чврста војна организација, наследно племство и
јака централна
власт. Турско друштво није било оптерећено
слабостима својстве-
ним феудалној Европи. Несрећа балканских народа
почивала је у
томе што се народ с тако стабилном државном
организацијом поја-
вио у време када су све хришћанске државе тог
региона пролазиле
кроз типичну феудалну кризу: оне не само што су се
стално бориле
једна с другом већ су и изнутра биле разривене.
Турска је у перио-
дима успона сачувала своја примарна својства, што
јој је омогућило
да постане светска империја. На челу државе био је
султан, као ап-
солутни господар, док су сви други били његови
робови. Султан је
владао преко везирског већа, на чијем се челу
налазио велики везир.
Држава се делила на управна подручја, елајате, а они опет на

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
права која су из тога произилазила, док је сваки

хришћанин, па и
онај најбогатији и најугледнији, био ипак само раја.
С тим је повезано и прелажење на ислам или

исламизација, што
је један битан чинилац наше историје у доба турске
владавине. То је
био процес који се непрекидно одвијао у доба турске
власти. Један
од главних разлога преласка на ислам био је да се
они који то чине
очувају или добију одређене привилегије. Први
моменат играо је
главну улогу у почецима турске власти а други
касније. На ислам су
најпре прелазили припадници племства, нарочито
чланови неких
владајућих породица (потомци херцега Стефана -
Херцеговчићи,
Црнојевићи). Прелазак на ислам истовремено је

доносио промену
друштвеног статуса. Према новим верницима није било никаквих
предрасуда. Њима су биле отворене могућности да дођу до најви-
ших положаја у држави. То је важило како за потомке племића,
тако
и за припаднике нижих сталежа. У напредовању на друштвеној
ле-
ствици често су се најбоље показивали управо они који су тек
при-
# мили нову веру, чак боље него етнички Турци. У
првим периодима ф
161

#
Соколовића, сви су они пре тога били херцеговачки

митрополити,
што значи да су Соколовићи породица из
Херцеговине. Крајем XVI
века, када је Српска црква, од патријархаЈована,
почела да води по-
литику ослањања на хришћанске силе, потиснут је
српски утицај
на Порти и главну улогу преузели су Арбанаси
(Арнаути). Потур-
чењаци пореклом из разних народа играли су
значајуну улогу и у
турској војсци. Турске елитне јединице чинили су
јаничари (царе-
ви синови), који су потицали од потурчених
хришћана. Иако наши
потурчени сународници нису одмах кидали своје
породичне везе и
стара пријатељства, процес исламизације довео је до
још једног ве-
ликог раскола у српском народу, до потпуног
одвајања потурчењака
од народа из којег су потекли, до распламсавања
мржње према том
народу (чега није било нпр. код Арбанаса). Један од
главних разло-
га за ту појаву јесте то што су Срби за време Турака
били пре свега
припадници Српске цркве или, како се говорило,
„српске вере”.
Зато је отпадање од вере на крају доводило до отпадања од народа

Ф (што се догодило како с потурченим Србима, тако и с оним Срби-

Ф 29-Mar-16 10:31:51
#
Главну снагу млетачке војске чинили су Срби и

Хрвати пребегли на
територије које су они држали, а звали су се ускоци,
јер су ускакали
са својих области на турске територије, нападали,
палили, робили.
Познати су котарски ускоци, који су живели око
Задра, нарочито у
Равним котарима, међу којима је најславнији био
Јанковић Стојан,
и сењски ускоци, који су ратовали у аустријској
војсци. И једни и
други опевани су у народним песмама. Најважнију
улогу су Срби
као припадници војски хришћанских сила имали у
унутрашњости,
на копну. Аустрија је дуж турске границе формирала
Војну крајину
или Војну границу. То је била посебна војно-
административна те-
ритор ија под непосредном управом Беча. Она је
основана почетком
XV века аукинута је 1882, када је
припојенаХрватској. Граничари
су највећим делом били Срби.
Осим учешћа у војскама хришћанских сила,

постојао је и пер-
манентан унутрашњи отпор. Главни носиоци отпора били су хај-
дуци, тј. људи који су се одметали од турске власти, скривали се
по
Ф шумама, организовали се у чете и водили сезонске
борбе с Турци-
163

#
априла 1594. Херцеговачки устанак избио је годину

дана касније,
под вођством никшићког војводе Грдана и трајао је
неколико го-
дина, све до Грданове смрти 1612. Устаници су
успоставили везе с
хришћанским државама и у њима тражили ослонац.
Банатски Ср-
би су преговарали са Аустријом, а херцеговачки с
Млетачком репу-
бликом, Папском куријом и Шпанијом. За српску
политичку мисао
тог доба значајан је састанак народних првака у
манастиру Мора-
чи 1608, на којем су учествовали и патријарх Јован и
војвода Грдан.
Они су изразили спремност да прихвате неког

западног хришћан-
ског принца за владара под условом да не дира у
њихову веру, а би-
ли су противници језуита и сваког другог „који би
пук хришћански
обраћао на римски закон” (ИСН, III/1, 331).
Српска црква преживела је пропаст средњовековне државе (за

разлику од цркве босанске, која је нестала заједно с државом). По-
сле пада деспотовине сачувана је црквена организација која је обу-
хватала северну Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, и Србе у
Ф Хрватској. Јужни делови српске државе потпали су под Охридску ф
архиепископију. Та црквена организација одржала

се до треће деце-

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
разлозима те границе се не могу објаснити. Ниједна

српска поли-
тичка институција ни пре ни после тога није тако
потпуно обухва-
тила цео српски народ као што је то учинила Пећка
патријаршија.
Парадокс је да су Срби, у тренутку када су изгубили

све елементе
државности, постигли политичко јединство какво
никад нису има-
ли. Наравно, то јединство је било мањкаво. Српска
заједница по-
стала је етноконфесионална; из ње су аутоматски
испали сви они
Срби који нису били припадници Српске
православне цркве, који
су пригрлили другу веру. Црква је тако постала не
само духовна не-
го и политичка институција српског народа,
наследница средњо-
вековне државе и чувар њених традиција. Она је
истовремено била
политичка форма опстанка српског народа под
турском влашћу.
Турска освајања су из основа изменила културну

мапу нашег
простора. Нису само нестале политичке границе већ
је дошло до
померања свих граница - језичких, етничких
цивилизацијских.
Било је то доба сталних сеоба и миграција становништва. Бежећи

Ф испред Турака, Срби се с подручја српске државе пре свега

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
(Далмација, Босанска Крајина, Лика, Кордун, Банија,

Западна Сла-
вонија) и према североистоку (западна Србија,
велики део Шума-
дије). Екавско наречје из централних делова Србије
шири се према
Панонији. Услед тог мешања долази до
приближавања дијалеката.
Дошљаци обично намећу свој говор, примајући

понешто од ста-
роседелаца. То уједначавање говора на широким
просторима, као
последица сеоба и миграција, омогућило је да се
постигне велики
степен језичког јединства и да се нов књижевни
језик успостави на
широким народним основама. Код нас је тако
постигнуто оно чега
нема код народа с континуираним развитком: велики
степен ^един-
ства народног и књижевног језика.
У време турске владавине три феномена имају

највећи значај у
култури: 1) оријентални утицај, 2) продужетак
средњовековне кул-
турне традиције и 3) народна култура. О прва два
феномена говори-
ћемо укратко, докћемо народној култури посветити
посебну пажњу.
Дуготрајна турска владавина оставила је разноврсне културне

166

пособља и покућства, цеховског уређења итд. Турци

су тако извр-
шили свој утицај особито на градски живот
балканских народа: они
су ти који су у градовима увели исламски урбанизам.
Изван градова
они су успоставили оријентални привредни систем и
турски феу-
дализам” (Фехим Бајрактаревић).
Друго подручје на којем је турски утицај добио

широке разме-
ре био је језик. Наши преци прихватили су многе
турске речи као и
речи арапског, персијског, па чак и грчког порекла
које су претход-
но ушле у турски (нпр. авлија потиче од грчке речи
ауле; исту реч
смо у латинској варијанти као аула добили са
запада). Све те речи
добијене преко турског називамо турцизми.
Турцизме је Вукунео
у Српскирјечник зато што су постали део говорног
језика. Обележа-
вао их је звездицама, уз напомену да их треба
„ишћерати” из нашег
језика чим се створе место њих народне речи. Многе
речи које није
означио звездицом биле су такође турцизми, али су
се оне толико
одомаћиле у народном језику да се нису могле
препознати као ту-
ђице, или за њих нису постојали синоними. Касније
167

#
порекла. У њиховим делима се, без обзира на језик,

могу препознати
многе особине крајева из којих су потекли. Осим на
оријенталним
језицима, наши потурчени сународници писали су и
на нашем Бе-
зику, при томе употребљавајући два писма, арапско
и домаћу ћи-
рилицу. Књижевност писана арапским писмом на
другим језицима
назива се алхамијадо или аљамијадо литературом. То
је интернаци-
Поствизантијска култура
Ф С падом наших средњовековних држава под Турке није пре- Ф
стала да постоји наша средњовековна култура.

Византолози гово-
ре о „Византији после Византије”, тј. о византијској
култури која је
трајала скоро четири века после пропасти Византије.
Исто важи
и за нашу средњовековну културу која се развила у
византијском
културном кругу. Ту културу православних народа
Балкана у доба
турске власти називамо поствизантијском културом.
Рад је наста-
вљен у свим областима културе: архитектури,
фрескама, иконама,
минијатури, дуборезу, књигописању итд. То
стварање ни по ква-
168

#
довело до
културне обнове, мале националне
ренесансе, која се осе-
тила у свим областима културе па и у градитељству. Обновљени
су
многи стари храмови и саграђени нови. Од градитељских целина
насталих у ово време најважнији су овчарско-кабларски манасти-
ри у долини Западне Мораве, груписани на подручју које се попу-
ларно назива Мала Света Гора (Благовештење, Сретење, Никоље
и др.). У тим временима подигнуте су многе сеоске цркве, по брд-
ским крајевима су грађене цркве од дрвета, брвнаре. Ова су здања
као и раније украшавана фрескама и иконама које су радили
дома-
ћи и страни уметници, од којих некима знамо имена док су мно-
ги остали анонимни. Међу сликарима XVI века најзначајнији је
„расоноша и зограф” Лонгин, који је био сликар и песник. Сликао
је иконе, фреске, преписивао и украшавао рукописне књиге. Нај-
више је радио у Дечанима, али је оставио значајна дела и у
другим
манастирима, као што су Пећка патријаршија, Студеница, Грача-
ница, Пива и други. Од његових сликарских радова најзначајнија
Ф је велика икона Стефана Дечанског, рађена по
мотивима житија ф
овог владара и светитеља које је написао Григорије

Цамблак. На
икони је насликано више сцена, међу којима се
издваја слика битке
код Велбужда. Међу сликарима XVII века
најзначајнији је Теофан
Митрофановић, члан хиландарског братства, који је
радио фреске
и иконе за више манастира (Морача, Крупа у
Далмацији, Завала и
Добрићево у Херцеговини, трпезарија Пећке
патријаршије). Он је
живописао и велику трпезарију манастира

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
с надом о скором повратку. Неке су пронађене и на

њима су изврше-
ни конзерваторски радови. Нарочито вредну целину
чине предме-
ти пронађени у манастиру Светог Николе у Бањи код
170

#
Видови народне културе
Турска освајања зауставила су културни напредак

православ-
них народа европског југоистока. Средњовековне културне тради-
ције наставиле су да трају, али су доживеле застој. У новим
условима
дошло је до обнављања и процвата народне културе, тако да, кад
да-
нас посматрамо период турске владавине из перспективе наше
кул-
турне историје, у њему видимо пре свега велико доба наше
народне
културе. Али то не значи да је наша народна култура само тада
по-
стонала, било је ње и пре и после тога, а може се рећи да она у
одре-
Ф ђеним специфичним облицима и данас постоји.
Народна култура је ф
универзални цивилизацијски феномен, а не само

историјска поја-
ва. Постоји теорија о двема културама које се по
одређеним својим
обележјима супротстављају, па се тако издвајају
водећа и подређена,
велика и мала, висока и ниска, учена и традицијска,

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
је другачији. Она се развила после једне велике

културно-историј-
ске епохе какав је био наш, српски, византијско-
словенски средњи
век, примајући у себе многе елементе њене високе
културе. Стога јој
место није на почетку већ у средини, између две
велике епохе наше
културе, између средњег и новог века, између наше
црквенословен-
ске и грађанске културе. Из тог средишњег положаја
потичу многе
вредности наше народне културе и њена специфична
историјска
улога. Она је у време када је дошло до стагнације
виших облика кул-
туре постала основна национална култура, носилац
неких наших
класичних вредности.
Као што се на спирали историјског развоја налази

у средини,
тако и на мапи културне географије народна култура заузима
среди-
шњи положај. Развила се у свим крајевима где је живео наш
народ,
али су се њени епицентри налазили у унутрашњости. Сви видови
високе културе код нас ширили су се по правилу од периферије ка
унутрашњости. Средњовековна култура ширила се од југоистока
ка
Ф северу и северозападу, ренесансна култура је почела
од југозапада, ф

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
Народна култура распростирала се свуда где је

живео наш на-
род. Између појединих наших крајева постоје
сличности и разлике
у облицима народне културе, на основу којих се
може дати њена ге-
оантрополошка типологија. Најпознатија од ових
типологија јесте
она Цвијићева. Он је узео у обзир читав
јужнословенски простор
и у њему је издвојио четири доминантна типа:
динарски (западна
Србија, Црна Гора, Херцеговина, Босна, Далмација,
Крајина); цен-
трални (југоисточна Србија, Косово, Македонија);
источнобалкан-
ски (Бугарска) и панонски (Војводина, Славонија
итд.). Ако се узму
само српске области, према данашњим етнолозима,
могу се издво-
јити следеће четири зоне: панонска (обухвата
северне равничарске
области), моравска (обухвата „таласасто побрђе и
ниске планине”
слива реке Мораве) ијадранска (обухвата пре свега
Црногорско при-
морье с најближим залеђем).
Највише пажње поклоњено је динарској зони или, тачније, ди-

нарском човеку. Цвијићево сликање антрополошких специфич-
ф- ности тог типа често прелази из неутралног описа у идеализацију.
ф
173

#
песме, стварање и ширење Србије. Велику

даровитост и простране
концепције показали су динарски самоуци:
Карађорђе, Милош,
Вук Караџић, Његош” (Исто, 348). Динарска зона, у

којој Цвијић
издваја више варијетета (шумадијски, ерски,
динарска племена, ја-
дрански, босански, личка група, муслиманска
група), пре свега је
подручје епске, херојско-патријархалне културе, тј.
оне културе ко-
јој је Вук Караџић дао класичан израз у својим
збиркама народних
умотворина, у својим лингвистичким, етнографским
и историо-
графским описима. Величање херојско-
патријархалног менталитета
и динарског човека као његовог главног носиоца
чинило је битан
део националне идеологије у доба борбе за
национално ослобође-
ње. Отуд претеривања, идеализаторски, апологетски
однос према
динарском човеку, који поприма обележја мита,
прераста у нацио-
налну митологију, што је изазвало контрареакцију
оних који нису
динарци, нпр. Стеван Сремац, који је у роману
Вукадин и многим
приповеткама дао сатиру динарског менталитета.
174

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
била је примарно култура села, али то не значи да је

она била искљу-
чиво сеоска култура већ само да су село и односи на селу били
њена
основна друштвена позадина. Село није било затворена целина,
без
додира с другим друштвеним целинама, без додира с градом. „Из-
међу града и села”, по речима Р. Самарџића, „за време турске
вла-
давине није био јаз тако дубок да се није могла успоставита
размена
утицаја”. Народна култура обухвата и село и град, али њен главни
простор било је наше старо село, за које је карактеристична
обнова
традиционалних, предфеудалних форми и односа друштвеног жи-
вота. Посебан значај имају три основна друштвена облика: племе,
кућна задруга и село као самоуправна заједница. Племена су се
одр-
жала или обновила у динарском подручју. Племе је „крвна
заједни-
ца већих и мањих родова, великих и малих братстава” (Историја
народаЈугославије, II, 1960, 719). Племе има своју традицију, своју
племенску генеалогију, оно обично настаје од једног претка, по
пра-
вилу легендарне или полулегендарне личности. Оно држи
одређену
Ф територију. У племенском животу владали су
демократски односи, ф
племенски и братственички главари нису имали

апсолутну власт
већ су били само први међу једнакима. „Све
заједничке послове

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
дао је Лаза Лазаревић у приповеци На бунару. Село

је било при-
вредна целина и самоуправна заједница. Имало је
своју територи-
ју, сеоски атар, који је обухватао и приватне баштине
и заједничка
земљишта. „Границе међу селима су се знале и
чувале” (Исто, 732).
Класичан књижевни опис села као заједнице дао је

опет Лаза Ла-
заревич у приповеци Школска икона.
Народна култура обухвата све области

материјалног и духов-
ног живота, а у њу спадају: култура становања,
народна ликовна
уметност, разни видови примењене уметности,
народна музика,
народна ношња, народна медицина, народни
обичаји, религија и
митологија итд. Две области су ипак најважније:
народно стварала-
штво и народна религија. Народно стваралаштво
обухвата вербал-
но стваралаштво или народну књижевност, ликовно
стваралаштво
или народну уметност и народну музику. Најбогатије
је вербално
стваралаштво, народна књижевност, у коју улази све
оно што је на-
род створио уметношћу речи: многобројне врсте
лирских песама,
176

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
за украшавање и осликавање. Највише је заступљено

изражавање
наравним површинама. Много је предмета на
којимаје сједињено
више техника и поступака у настојању да се
представи схватање све-
та у којем живи заједница и постигне потпунији
уметнички израз”
(Н. Пантелић, 112).
Народно неимарство или градитељство ослањало

се на иску-
ства вековима стицана и проверавана. То је уметност самоуких на-
родних градитеља, чије се умеће преносило с генерације на
генера-
цију. При грађењу насеобина народни неимари су узимали у
обзир
климатске прилике и природу тла, користили су приручни грађе-
вински материјал, који је пружала дата средина. На природу
грађе-
вина утицале су такође привредне прилике, занимање становика
и
њихов традиционални начин живота, као и утицаји других култур-
них сфера. У том сложеном преплету природних, привредних и со-
циокултурних чинилаца кроз вековна искуства народних неимара
образовао се архитектонски идентитет одређених подручја. Зави-
Ф сно од тога, постоје разни типови кућа. Куће у
брдским, крашким ф
крајевима грађене су од камена; обично су у облику

правоугаоника
с кровом у облику троугла, који је покривен или

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
стоку, куће за складиштење животних намирница. У

Србији, у доба
великих кућних задруга, уз главну кућу прављене су мале кућице,
вајати, за сваки брачни пар. Куће су задовољавале егзистенцијал-
не и друштвене потребе породице. Биле су склониште и
станиште,
место где се одвијао друштвени, производни и обичајни животни
циклус укућана. Али поред те функционалне стране, у начину гра-
ђења кућа, у распоре ду унутрашњег простора, у односу куће и
прате-
ћих објекта и начину уклапања куће у природни амбијент
долазиле
су до израза креативне способности народних градитеља и естет-
ске потребе народа. Кућа је требало да буде не само што боља,
што
економичнија, него и што лепша. Тој примарно естетској потреби
служило је посебно обликовање појединих њених нарочито видљи-
вих делова, као што су врата, прозори, димњак, као и улепшавање
њеног спољашњег изгледа и унутрашњег простора разним
облици-
ма и бојама, које нису имале употребну функцију, већ им је сврха
била декоративна, естетска. Те тежње су се испољиле у изградњи
0 моравске куће, али су присутне и у другим типовима
кућа, нарочи- ф
то у крајевима у којима се боље живело. На сличан

начин повезује
се корисно с лепим у обликовању и украшавању
дрвета. У изради
градитељских објеката, намештаја, оруђа, разних
справа дошли су
до изражаја разни облици народне уметности у
дрвету: разне гео-
178

#
односно људи и жене у динарској зони. „Динарске

ношње одликују
се монументалношћу, равнотежом појединих делова одеће са
цели-
ном, једноставношћу линија” (Н. Пантелић, 119). „Украси богато
примењени на мушким, а особито на женским ношњама одликују
се изванредним складом орнамената и колорита. Изнијансираној
складности умногоме је доприносила префињена обојеност грађе
за тканине и украсе постигнута традиционалним поступком боје-
ња биљним бојама. У орнаментици полихромног обилног веза и у
апликацијама чохе и других украса, који прекривају готово све ви-
дљиве површине хаљетака, једнако и у ткању, преовлађују геоме-
тријски и геометризирани вегетабилни мотиви. У остваривању де-
коративних и естетских вредности вунене динарске одеће
значајну
улогу имао је разноврстан сребрни накит, који је још више
појачао
њену тешку и монументалну целокупну форму. Један од најистак-
нутијих облика биле су мушке ’токе’ за груди, састављене из више
сребрних плоча или пуцади, често позлаћених. Биле су симбол
јуна-
Ф штва и уз њих је ношено оружје висококвалитетне
занатске израде, ф
заденуто у преграде широког кожног појаса” (Јасна

Бјеладиновић
Јергић у: ИСК, 167-168). Таква је црногорска и
херцеговачка свечана
ношња, као и ношња котарских ускока. У народним
песмама одело
јунака увек се назива „господским оделом”, што не
треба схватити
као стајаће место или стилску фигуру. Јер у

Ф 29-Mar-16 10:31:52
φ
медитеранских и европских елемената, који се

сусрећу и комбину-
ју са елементима динарске ношње планинског
залеђа. У моравској
зони, у којој се смењују низијски и брдовити
предели, ношње пред-
стављају спој земљорадничких и сточарских
елемената, са очува-
ним траговима грчке, средњовековне,
старобалканске, византијске,
српске средњовековне и турско-оријенталне одевне
културе. По-
стони великаразноврсност тканина, боја, везова,
украса, нарочито у
женској одећи. Панонска ношња у Војводини,
северној Србији, По-
савини, поред домаћих елемената носи трагове
средњоевропских
утицаја и стилова, посебно барока. Одликује се
лакоћом у одевању
и разноврсношћу облика, боја и украса, с
преовлађујућим светлим
тоновима (Исто, 170-172).
Страни утицаји иначе су више изражени у градској него у сео-

ској ношњи. Градска ношња израђивана је обично од скупоцених
тканина, обично увезених, њу су радиле скупе занатлије. Сеоска но-
шња била је углавном производ домаће и сеоске радиности, како у
Ф материјалу, тако и у изради. Рукотворине су обично радиле жене,
а -ф-
понеке теже делове и сеоске занатлије. Искуство и

традиција пре-
ношени су с генерације на генерацију. Материјал је
био приручни.

Ф 29-Mar-16 10:31:52
#
Подунављу. Млађа, фигурална орнаментика настала

је подутицајем
нових уметничких стилова, нарочито барока, затим
бидермајера,
ампира, а јавља се до средине XIX века.
Посебну врсту уметничких израђевина чине

рукотворине чија
је употреба повезана с народним обичајима и
веровањима, међу ко-
рима су најзначајније маске, иконе на стаклу и
надгробни споменици.
Маске се праве од дрвета, тикава и другог

материјала, бојади-
шу се а потом им се додаје овчје или друго какво
крзно, затим раз-
не тканине, рогови, прапорци и др. Употребљавале
су се за време
поклада, приликом неких пролетњих обреда или за
време свадби.
Маске могу имати изглед фантастичних митолошких

или гротеск-
них антропоморфних ликова. Нарочито су познате маске из
Воево-
дине и југоисточне Србије. Оне вуку корене из старих паганских
веровања у духове природе или духове предака. Иконе на стаклу
почеле су да се праве у XVIII веку, код Срба и Румуна у Војводини
под непосредним утицајем из средње Европе, а прилагођене су
по-
Ф имањима православне иконографије. Садрже
елементе византиј- ф

Ф 29-Mar-16 10:31:52
φ
гостионичар с флашом и чашом, и тако редом” (Н. Пантелић,

121).
На некима има натписа у стиховима или у прози,

понекад смешне
садржине („Умро је мучки у присуству власти”), па
их је један страни
познавалац наше земље назвао „највеселијим
гробовима на свету”.
На музички фолклор осврнућемо се сасвим

кратко. Народна
музика је део народне традиционалне културе. Она
је повезана, с
једне стране, с народним песмама, а с друге, с
народним играма.
Народне песме су песме које се певају, то важи како

за лирске тако
и за епске песме. Вук је међу њима разликовао
песму као вербалну
творевину и певање, односно музику, рекавши да је
код лирских
певање важније од песме а код епских песама
обрнуто. Ипак, он је
бележио само текстове а не и мелодије. Прве
народне мелодије за-
бележио је још у XVI веку хварски песник Петар
Хекторовић. Била
је то мелодија „српског начина”, по којем су се
певале бугарштице.
Али до систематског бележења народних мелодија долази тек ка-

сније, у другој половини XIX и, нарочито, у XX веку. Услед касног
Ф бележења велики део музичког фолклораје нестао. То се пре свега

Φ 29-Mar-16 10:31:53
#
карактеристичне су удараљке: даире, велики бубањ,

мали ручни бу-
бањ итд. Народне игре или плесови показују сличну
разноврсност
као и народно певање и слично варирање од једног
краја до другог.
У њима се још више него у вокалним мелодијама
чувају трагови ста-
рине, словенске, старобалканске, затим укрштаји
разних утицаја,
оријенталних, медитеранских, средњоевропских.
Од народних игара најраспрострањеније и с

највише разновр-
сности у облицима и функцијама јесте коло или оро.
Оно може би- Ф
ти отворено или затоврено, а у оквиру ових врста
постоје бројни
варијетети. Такође се облик може мењати и у току
саме игре. Коло
је универзални облик народне игре, чије је порекло у
далекој про-
шлости, магијске, обредне, култне, церемонијалне,
естетске итд. Од
183

#

#
Народна религија
О народној религији Срба постоји опсежна

литература. Пошто
је реч о изузетно сложеном, слојевитом феномену, о
којем овде мо-
жемо дати само основне информације и глобалне
назнаке, указаћу
на нека важнија дела из ове сфере.
Ф Посебно се користе речници. Вуков Српски Ф
рјечник једним сво-
дим значајним делом је и митолошки речник, и то
први наш ми-
толошки речник. Од дела која су рађена као
митолошки речници
или речници појединих сегмената народне религије,
најважнији
су следећи:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић,

Српски митоло-
шки речник, 1970.
М. Недељковић, Годишњи обичаји Срба, 1991.

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
С. Зечевић, Митска бића српских предања, 1981;

Култ мртвих
код Срба, 1982.
Д. Бандић, Табу у традиционалној култури Срба, 1980.
Крсно име (зборникрадова), Београд 1985.

С. Петровић, Митологије Срба.
Пре него што пређемо на српску народну

религију, потребно
је - у најкраће - указати на саме основне појмове, као
што су рели-
гија уопште и народна религија посебно.
Проучаваоци
религије слажу се у томе да
религију треба схва-
тити „као општи поглед на свет, као један општи концепт стварно-
сти, помоћу кога човек ствара организовану представу о себи и
све-
ту око себе” (Д. Бандић, 1991, 7). Али пошто и философија и наука
теже истом циљу, да пруже целовиту, системску слику
стварности,
може се поставити питањеу чемује специфичнострелигиозне сли-
186

#
за овострано. „Визија тог другог и друкчијег света

представља око-
сницу сваке религије”, она се постиже на начин
недоступан чулима
и разуму, „помоћу једног посебног, симболичног
’језика’”, који се
условно може назвати „језиком религије”. Кад је реч
о том другом
свету, ваља имати у виду да ни он, у развијеним
религијама, каква
је хришћанска, није јединствен већ је подељен на два
супротна и
непријатељска света, горњи и доњи свет, небо и ад,
рај и пакао, свет
анђела и свет демона, царство бога и царство сатане.
На тај начин,
хришћанску космологију чине три света: доњи свет
демона, сред-
њи, човеков свет и горњи, божански свет. Кад је реч
о религиозној
пракси, постоје такође два категорије, веровања и
обреди, односно
ритуали. „Веровања су стања мнења и састоје се у
представама, а
обреди су одређени начин делања. Између ове две
класе чињеница
постоји сва она разлика која постоји између мисли и
покрета” (Е.
Диркем, 35). Мит опет има карактер приче, у њему

се нешто дога-
ђа, и том страном он показује доста сличности с
народним бајкама.

Ф 29-Mar-16 10:31:53
φ
била пре свега култура села. Исто се може рећи и за

народну религи-
ју. „Када народну религију Срба третирамо као
религију народних
маса, морамо је третирати и као религију сељака,
као религију која
се формирала превасходно у сеоској средини, у
оквирима једног се-
љачког друштва” (Д. Бандић, 11).
Посебно питање је питање

српских старине
веровања. Многи
истраживачи говоре о њиховим древним историјским и духовим
коренима. Хрватски историк Натко Нодило сматра да су Срби, од
свих европских народа, заједно с Летонцима, „најпознатији уздр-
жаватељи пређашњега свога вјеровања”. Слично мишљење
износи
најпознатији наш митолог Веселин Чајкановић (1973, 535) кад го-
вори о „чудној религији” коју има наш народ. „Наши погребни и
свадбени обичаји”, каже он, „непромењени су и недирнути, још из
бронзаног доба”. Упоредна религија открива многе сличности из-
међу српских веровања и религије како суседних тако и удаљених
народа, с којима у историјским временима нисмо били ни у каквој
0 вези. „Неким српским вјеровањима и обичајима
налазимо паралеле, ф
с једне стране, у старим германским вјеровањима, а

с друге стране,
у обичајима и вјеровањима неких угро-финских
народа. И многи
кавкаски религиозни обичаји, својом суштином, а
често и у многим
детаљима, скоро су истовјетни са српским

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
многа добила сасвим ново значење. С примањем

хришћанства деси-
ла се, без сумње, дубока, квалитативна промена.
Почела је да се рађа
једнау суштини новарелигија” (Исто, 11). Та нова
религија образо-
вала се „овде, на балканским просторима.
Формирала се наразмеђу
двеју различитих идеологија, двеју различитих
верских традиција
- паганске и хришћанске. Та двостука провенијенција
народне ре-
лигије била је и остала њено основно обележје”
(Исто, 12).
Какав је однос између старе и нове религије,

између паганства
и хришћанства? Одговор који су дали наши митолози
састојао би
се у следећем: нова религија, хришћанство,
преовладала је не само
у званичном учењу Цркве него и у народу. Она је
ипак асимилира-
ла многе елементе старе религије. То се догодило и
са званичним
хришћанством и још више с народном религијом.
Стари богови су
заборављени, али њихови култови, легенде, митови
нису ишчезли
без трага. „Ми опет из науке и о религији”, каже
Чајкановић (1973,
309), „довољно знамо да овакве ствари не ишчезавају тако лако, и
189

#
које торове да иду и шта да закољу и поједу (Исто,

319). Према то-
ме, он је заштитник вукова, вучји пастир. Има и
других исто тако
необичних прича о Светом Сави. Чајкановић је
закључио да све оне
имају давнашње, паганско порекло, да су првобитно
биле својства
српског врховног бога, па кад је паганство потиснуто
хришћанством,
пренете су на Светог Саву као најпопуларнијег
националног свети-
теља. Тако је он придобио све оне функције,
понашање, легенде, кул-
тове који су некада везивани за врховног бога. Тај
наш врховни бог,
који је све до краја паганизма стајао на челу нашег
пантеона, био је,
по Чајкановићу, Дабог, који се у неким нашим
народним причама
памти и као Дaба или хроми Даба, а поистовећиван
је са ђаволом.
Пре него што је антропоморфизиран (добио људски

лик), он је имао
животињски лик и замишљен је у облику вука. Другим речима,
иза
њега се назире и друго, старије божанство - вук. У првобитним ве-
ровањима животиње су, као што је познато, биле свете животиње,
тотеми, појединих племена и народа. У том случају, вук би био пр-
Ф вобитно животињско божанство, тј. тотем Срба. На
то упућује и ф
190

#
додати да у српскоЈ народноЈ религии значаЈну улогу

имаЈу култови
историјског порекла, нпр. култ Светог Саве, који
није само цркве-
ни него и општенародни култ, затим празновање
Видовдана, у којем
значајну улогу има сећање на Косовску битку, или
пак неки локални
култови, какав је култ Василија Острошког у Црној
Гори и Херце-
говини, који такође има историјску основу (Василије
Острошки је
историјска личност из XVII века, епископ захумски и
народни вођа
у устанку против Турака). По мишљењу Д. Бандића,
не може се гово-
рити о српској религији као о повезаној целини јер
многаверовања
делимо са суседним народима, док су друга
ограничена само на по-
једине делове српског народа. Стога он и не говори о
српској народ-
ној религији него о народној религији Срба. Ипак,
неки феномени
народне религије су српски у националном смислу:
пре свих крсна
слава, култ Светог Саве и Видовдан - три примарно
српска фено-
мена. Карактеристично је да последња два имају
историјску основу.
Рекли смо да суштину религије чине веровање у онострано и

Ф обредне радње којима се у стварном животу успоставља однос с

Ф 29-Mar-16 10:31:53
φ
да је била првобитно божанство наших предака.

Такође постоје ве-
ровања и култови који су везани за друге животиње
(змију, медведа,
коња, петла). Од биљака најважније место заузима
дрво. Веровало
се да дрво има душу или да је у њему настањена
нечија душа. Такво
дрво је називано „^товито дрво” и сматрало се
опасним. Вук је за-
писао да, ако неко посече такво дрво, или одмах
умре или остане
болестан до смрти. Мотив сеновитог дрвета описан
је у приповеци
Стари врускавац Светолика Ранковића. Исто такво
табуисано дрве-
ће садило се на гробљима и није се смело дирнути.
Свако дрво које
се издваја својом величином, изгледом или
положајем сматрало се
сеновитим. Веровало се да се око таквих дрвета
окупљају божанска
бића, посебно виле, па се говорило и о вилинским
дрветима. С тим
у вези је ритуал повезан са уношењем и спаљивањем
бадњака. Ве-
ровало се да је бадњак свето породично дрво,
отеловљење духа др-
већа, духа вегетације. Ритуал повезан с бадњаком и
Бадњим даном
имао је циљ да обезбеди просперитет породици у
наредној години.

Φ 29-Mar-16 10:31:53
#
Од небеских тела у средишту народне митологије

и религије
су Сунце и Месец, који су главни јунаци наше народне „космичке”
митологије и јављају се као ликови у многим митолошким песма-
ма, причама и предањима. Из света културе, људског света, пред-
мет различитих веровања били су: огњиште (постојала је светиња
домаћег огњишта, па се веровало да се огњиште не сме дирати
чак
ни кад се кућа поруши, зато што је оно свето место); воденица
(ме-
сто где се могу наћи натприродна бића и као опасно место, на
коме
се нарочито ноћу појављују нечисте силе, ђаволи, вампири); затим
огледало, за које се веровало да је један од „прелаза” између два
света
(када неко од укућана умре, оно се прекрива), разне амајлије
ноше-
не ради заштите. Светињу представља и име, посебно име које
носи
појединац. Веровало се у магичну моћ имена, а чинови давања
име-
на, крштења, били су свечани, обредни чинови. Кум, који даје
име,
уједно је и нека врста духовног родитеља. Овде се повезују
народна
религија и хришћанско учење. Веровало се такође и да поједини
љу-
0 ди имају натприродну моћ, па су се разликовали:
урокљиви људи, ф
вештице, море (сличне вештицама; сматрало се да је

вештицаудата
жена а мора девојка); здухаћи (људи који се боре с
193

#
оног света двоструког карактера, на ЈедноЈ страни су

паганска, а на
другој хришћанска.
Од паганских бића најважније место у народним

веровањима
заузимају виле, змајеви и вампири. Вила се замишља
као млада же-
на, изузетне лепоте, висока, витка, дуге расплетене
косе, с крилима
и окриљем (значење овог другог појма није сасвим
јасно). Виле при-
падају свету природе и живе по планинама и шумама
(„бјела вила”,
„од горице вила”). Места њихових окупљања су

горски извори или
усамљени планински пропланци („вилино коло”,
„вилино играли-
ште”). Оне су добре према људима, али и опасне кад
се наљуте. Радо
ступају у полне односе с лепим младићима, али у
брак само под при-
нудом (мотив женидбе вилом јавља се у многим
народним песмама).
У епским песмама најчешће се јављају као

посестриме и помагачице
јунака. Змај је митско биће животињског порекла
обично мушког
пола, подсећа на ватрену птицу, а може попримити и
људско облич-
ье. Поседује огромну полну моћ и појављује се као
194

#
састављене од анђела и светаца. Њему је супротан

ђаво, за чију је
представу карактеристично мешање особина
паганског демона с
представом ђавола из хришћанске традиције. То је
биће које ши-
ри страх чак и поменом имена, па га зато људи
обично не именују
већ користе разне еуфемистичке називе:
„непоменик”, „нечасти-
>5 ♦ >5 И лг
ви , „онаЈ тамо , „име му се не споменуло . У неким

предањима он
се схвата као брат Бога или његов небески сустанар,
којега је Бог
бацио у пакао зато што се мешао у његове послове.
Ружан је, има
реп и рогове и сличне особине. Уз Бога су анђели,
божји гласници
с крилима. Највиши анђео је Св. Аранђео (Михаило),
који је одмах
до Бога, одликује се праведношћу, па се назива
„душевадник”. Овај
светац (Аранђеловдан) највише се слави после Св.
Николе.
Након анђела долазе свеци. Први међу свецима је Св. Јован

Крститељ, заштитник кумства, зато што је крстио Христа. Он је
најближи Богу од светаца, па отуд заклетва: „Кумим/заклињем се
Богом и Светим Јованом”. Највећу популарност међу светитељима
Ф ужива Св. Ђорђе, хришћански мученик, који је у средњем веку
пре- ф

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
се Св. Василије Острошки, чудотворац, који ужива

поштовање у
целом крају, код народа свих вера.
У религиозном понашању најзначајнију улогу

имају народни об-
реди, обичаји, ритуали. Они су везани за преломне
године у животу
појединца: трудноћа, рођење („бабиње”), свадба
(раскошно богат-
ство свадбених обичаја и сватовске лирике), смрт,
погреб, жаљење
за мртвима или корота, даћа и др. Другу врсту чине
ритуали везани
за међуљудске односе: гостопримство, заклетва,
проклињање. Тре- Ф
ћој припадају обреди повезани са обављањем разних
послова или
с препрекама које се том приликом појављују: сетва,
изазивање ки-
ше (додоле), зидање куће, жетва. Постоје такође
празнички ритуа-
ли везани за хришћанске и народне празнике:
бадњаци, божићни
обичаји, Богојављење, Беле покладе, Младенци,
Лазарева субота,
Велики петак, Васкрс, Ђурђевдан, задушнице.
Божићни обичаји
су врло богати и разноврсни и у њима су се сачували
многи паган-
ски елементи. Насупрот томе, највећи хришћански
празник код
православних Васкрс има релативно сиромашан
196

#
ГРАЂАНСКА КУЛТУРА

#

#
XVIII век: барок и просвећеност
Сеоба једног дела српског народа под Арсенијем

III Чарнојеви-
ћем 1690, једна у низу српских сеоба кроз историју,
названа је Ве-
ликом сеобом. Она то име заслужује како због
масовности тако, а
можда још више, због значаја. Велика сеоба
представља велику пре-
кретницу у историји српског народа. Њен глобални
значај заснива
се на чињеници да она означава почетак нашег
изласка из средњег
века и уласка у ново доба. Њоме се отвара нова
историјска ситуа-
ција, различита и од претходне и од наредне. До
Велике сеобе сви
су се Срби налазили углавном у истом положају:
били су у турском
ропству, али политички и верски уједињени у

оквирима национал-
не цркве. Сада се ситуација из основа мења. Сеоба за
своју после -
199

#
поприште српске историје и културе. То нарочито

важи за култур-
ни живот и културно стварање. У новој средини су се
најважније
ствари догађале у историјским приликама битно
другачијим како
од оних ранијих тако и оних у којима су живели
други припадни-
ци српског народа. Нова историјска ситуација
одређује читав је-
дан век српске историје. То је наш XVIII век, који је
трајао нешто
дуже од календарског, његове граничне године су
1690, тј. година
Велике сеобе, и година избијања Првог устанка
1804. Тај период
културноисторијски одређују два велика духовна
Бечки рат и Велика сеоба
Предисторија Велике сеобе почиње последњим и

највећим по-
ходом Турака на Европу и њиховим поразом под
Бечом 1683. Тај
пораз означава прекретницу у односима Турске и
Аустрије, Турске
и Европе, односима у које је посредно или
непосредно био укључен
и српски народ. Њиме почиње дуготрајно опадање
Турске, планови
европских сила о подели њених европских
територија и наде поро-
бљених народа у ослобођење. Непосре дна
последица бечког пораза
200

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
Турска треба да захвали Француској што је спасена

од тоталног
пораза, јер је француски краљ Луј XIV напао
Аустрију 1689. и ти-
ме довео до преокретау рату. Аустријска војска се
нагло повлачила
према северу, прешла је Саву и Дунав, а с њоме су се
повлачиле масе
српског живља с патријархом Арсенијем III
Чарнојевићем на челу.
Бечки рат је завршен Карловачким миром 1699. У
наредним деце-
нијама уследили су нови ратови и два значајна мира,
Пожаревачки
(1718) и Београдски (1739). Између та два мира
северна Србија на-
лазила се под аустријском управом, а затим је
поново потпала под
Турке, што је довело до друге сеобе Срба под
Српске привилегије
У тим мутним и преломним временима издвајају

се две историј-
ске личности с различитим политичким
концепцијама: патријарх
Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић, од
којих је први
био познат у целом српском народу, док се други
појавио као нова
личност. Ђорђе Бранковић рођен је у познатој
српској породици
201

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
„илирске” државе под суверенитетом Хабзбурга.

Бечки двор га је у
почетку прихватио и доделио му најпре титулу
барона а потом гро-
фа Светог римског царства. Али када је као „Георгије
II, наследни
деспот” позвао народ на устанак, аустријске власти
су брзо интер-
венисале и ухапсиле га. Најпре је конфиниран у Беч,
а затим, да би
се онемогућиле његове веза се Србима, бива
премештен у место Хеб
у Чешкој, где је последње године живота провео
пишући велику
историју српског народа. Србима је Бранковић био
потпуно непо-
знат, али пошто се Аустрија тако понела према
њему, поверовали су
у његову причу о припадности владарској лози, па је
после смрти,
као што то обично бива, постао предмет народне
легенде.
Патријарх
Арсеније III Чарнојевић био је у
матици свих збива-
ња па је цео тај покрет назван по њему. Ступио је у везу с
командой
аустријске војске. У септембру 1689. одржао је саветовање с
врхов-
ним командантом генералом Пиколоминијем и постигао договор о
сарадњи. Кад је дошло до повлачења аустријске војске цар
Леополод
Ф I је позвао балканске народе на устанак с обећањем
202

Ф 29-Mar-16 10:31:53
#
монархији све до 1918. „Њоме је српски народ

признат као посебна
политичка, односно аутономна целина, чиме је
постигнуто једин-
ство целокупног српског народа” ухабзбуршким
земљама (Истори-
ја српског народа, VII/1, 572). Српска црква је
призната као носилац
и чувар тог јединства, признати су такође и народно-
црквени сабо-
ри, као политичко тело састављено од представника
духовног и све-
товног сталежа. Други сабор народних првака
одржан је у Будиму у
марту 1691. Између Београда и Будима дошло је до
политичког са- Ф
зревања: постављени су нови захтеви, Ђорђе

Бранковић, за кога су у
међувремену сазнали, „извикан” је (проглашен) за
српског деспота.
Цар је посебним патентом обновио привилегије и
признао право
Србима да имају световног поглавара. Али ипак
Ђорђе Бранковић
није пуштен из затвора, већ је изабран његов
заменик, с титулом по-
двојводе. Аустрија је касније одустала од обећања
Политичка организација и друштени развитак
Срби су за Аустрију били војнички народ,

Militärvolks, који је
203

#
војсци Царевине био је по народности Србин). Сами

за себе Срби
су постојали као конфесионална заједница, на
сличан начин као и
раније, али с другим условима. Основна национална
институција
била је Карловачка митрополија (са седиштем најпре
у манастиру
Крушедолу, да би се потом од 1713. застално
преместилау Сремске
Карловце). По царској одредби и силом прилика она
је била одвоје-
на од Пећке патријаршије, на коју је гледала као на
своју матицу све
до њеног укидања. Народне послове водио је
митрополит заједно Ф
с народно-црквеним саборима на којима су се

окупљали представ-
ници духовних и световних сталежа. За време Велике
Црна Гора
Из ратова вођених крајем XVII века поникла је

још једна на-
ционална политичка творевина, Црна Гора. И она је
била конфе-
сионална заједница, која је прерасла у државу
теократског типа, на
чијем ће челу бити владике. Из његушке породице
Петровић Ње-
гош било је „пет владајућих владика”: Данило, Сава,
Василије, Пе-
204

#
војвођанских Срба, код којих се развија снажан

грађански сталеж
као носилац друштвеног развитка, Црна Гора има
племенско-родов-
ско уређење и представља савез племена која се
удружују кад запре-
ти турска опасност, а до тог тренутка свако живи за
себе; међусобно
се сукобљавају и практикују крвну освету.
Рад на стварању државе почео је тек крајем века

за време дугог
владиковања Петра I и наставио се у време његових
наследника.
ф Ф
Културни прелазак
Динамика културног развитка оствариће се на

северу. Срби
су се доселили на нове територије као народ
специфичне културе,
различите од културе народâ међу које су дошли.
Они су са собом
носили своје рукописне књиге, иконе и друге
црквене ствари (из
Раванице су понели на север и мошти кнеза Лазара);
пренели су
такође стваралачке традиције - списатељску,
неимарску, сликар-
ску, као и друге вештине и занате. Њихова култура
била је наставак
средњовековне културе и непосредно се надовезала
на традиције
205

Ф 29-Mar-16 10:31:54
φ
до стварања културе новог

процеси типа. Ти
испуњавају читав
XVIII век, обухватали су све области културе, али се нису одвија-
ли по истом ритму у свима. У историји српског народа XVIII векје
епоха културног преласка, преласка из средњег у нови век,
односно
преласка са византијске на модерну европску културу, са
геокулту-
ролошког становишта. Посредник у том преласку била је
модерни-
зована, европеизирана Русија. Све до 70-их година руска културна
доминација била је готово апсолутна: књиге су долазиле из
Русије,
јер Србима није било дозвољено да оснују штампарију; прве регу-
ларне школе основали су руски учитељи. Схоластичка гимназијау
Сремским Карловцима коју су основали ученици Кијевске духовне
академије са Е. Козачинским на челу представља почетак новог
доба
у српском школству. Дошло је до промене литургијског и књижев-
ног језика, па је уместо српскословенског уведен рускословенски.
Непосредни културни контакти са Европом, који су почели одмах
Барокни стил
Простор у који су ушли Срби био је обележен

барокном култу-
ром, која је давала печат свим областима у
уметности, али истовре-
мено и начину живота. Барок је примарно стил XVII
века, који се
јавио као супротностренесанси а друштвено је
повезан с противре-
формацијом и католичком реакцијом. „Настао у доба
206

Ф 29-Mar-16 10:31:54
φ
једноставности ренесансног уметничког израза.

Гомилање, куму-
лација изражајних средстава и претераност у изразу
- главне су
стилске особине овог периода. Међутим, по
мишљењу неких испи-
тивача, барок се карактерише већом продубљеношћу
и многостру-
кошћу симболичких значења у односу на
једносмерну и провидну
уметностренесансе” (Д. Живковић, РДД 67). Овај је
правац настао
најпре у Италији, затим се проширио на Шпанију и
друге католичке
земље, захватио је такође и Немачку и земље
протестантске Европе,
а преко Пољске продро је и у Украјину и Русију.
Могуће је разлико-
вати његове варијанте по верским обележјима
(католички, проте-
стантски и православни барок), затим по
друштвеним срединама
(дворски и грађански барок), као и геопоетички
(постоји јужни и
северни барок, од којих је први захватио Далмацију а
други наше
панонске области, мада је било и дубљих продора
једног и другог у
унутрашњости).
Барок се може схватити као духовна и уметничка обнова хри-

^ шћанства на темељима измењене слике света и измењене
уметности ф
207

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
садржаја. С друге стране, баш зато што је изостао тај

заокрет који
је на другим просторима донела ренесанса, наш
барок је могао са-
чувати у измењеном облику и неке особине
византијске уметно-
сти, па се, упоредо с новим тенденцијама, негују и
стари облици. У
сакралној архитектури се јављају грађевине чије
основе потичу од
моравског стила (нпр. манастир Ковиљ), али и
грађевине у барок-
ном стилу, па се старе грађевине дограђују на нов
начин, у складу са
захтевима новог стила.
Барокизацијауметности почиње после Велике

сеобе и развија се
неуједначеним ритмом у разним својим гранама. Најраније се
јавља
у архитектури. Срби су наставили да граде цркве на
традиционалан
начин, али су врло брзо увидели привлачност и практичност
цркава
у барокном стилу какве су имали припадници других вера, па су и
сами тежили да граде слично њима. Карактеристична је у том
смислу
препорука митрополита Мојсеја Петровића из 1724. да црква која
је требало да се гради не буде „тесна и ниска како за турског
владе-
Ф нија но што должајша и ширша можно”. Било је
покушаја од стране ф
208

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
XVIII века, на којој се нарочито истичу

монументална фасада и са
западне стране два масивна торња грађена на начин
карактеристи-
чан за средњоевропско подручје. Барок је последњи
велики архи-
тектонски стил српског црквеног градитељства.
У сликарству је прелаз од поствизантијског на

барокни стил
извршен касније. Прва грађевина у чијем се
живопису осећају еле-
менти новог стила јесте манастир Бођани у Бачкој,
живописан 1739.
Слике је радио „српско-илирически зограф”

Христифор Жефаро-
вић, последњи изданакстаре, византијске традиције и први
мајстор
нове уметности. Бођани је једна од цркава у којој је, како би то
рекао
Кашанин, „рођено наше модерно сликарство”. У композицијама
тог обимног сликарског ансамбла меша се византијска традиција
с бароком, распоред тема је традиционалан, али се у стилу осећа
барокни немир, декоративност, орнаментика. Жефаровић на тим
сликама, истиче Кашанин, „показује толико смисла заживе покре-
те у простору, осећање за наго тело, љубави за природу, да не
може
Ф бити сумње да је своје узоре нашао на Западу”. О
његовим везама са ф
западном уметношћу сведочи његов недавно

пронађени грчки пре-
209

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
црквама и манастирима —
СремскојХопову,
Митровици, Сомбо-
ру. У раду на иконостасу Саборне цркве у Сремским Карловцима
затекла га је смрт. Да је и одличан портретист, показују његова
два
сачувана монументална портрета, митрополита Павла
Ненадовића
и митрополита Јована Ђорђевића, од којих други представља јед-
но од највреднијих дела српског сликарског барока. Најзначајнији
његов рад је ипак иконостас у карловачкој Саборној цркви који је
радио заједно с Јаковом Орфелином. Крачун је урадио све иконе,
осим престоних, које су Орфелиново дело. Ту су дошле до
изражаја
његове најбоље особине, смисао за динамичне, сложене
композици-
је, необичне деформације фигура, због којих су га наши
историчари
уметности упоређивали с Ел Греком (није свакако у питању утицај
него типолошка сродност, јер су оба потекла из света у којем је
ве-
ковима цветала византијскауметност). Највећу вредност остварио
је у иконостасу олтарске капеле исте цркве где је насликао пет
вели-
ких престоних икона, десетак празничних композиција и
неколико
Ф оних са сценама из Старог и Новог завета. Посебно
се истичу ма- ф
ле композиције и целивајуће иконе „јединствена и

скоро усамљена
дела у српском сликарству XVIII века”, на којима се
његов бујан и
темпераментан барокни колорит преплиће с
210

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
Жефаровић и Захарија
Жефаровић је Орфелин.
почетком 40-их
година урадио најпре плакат у бакрорезу Свети Сава са српским
светитељима Немањиног дома, на којем се уз ликове
националних
светитеља појављује и једна лепа родољубива песма, која сећање
на
славу Немањиног дома повезује с тадашњим политичким
тежњама
Српске цркве. Жефаровић је потом у бакрорезу урадио нашу прву
штампану књигу у XVIII веку, Стематографију. То је зборник гр-
бова (међу њима је и српски грб са четири оцила), од којих је
сваки
објашњен песмом од четири стиха, а у додатку постоји и зборник
портрета српских светитеља. Највећи наш графичар XVIII века и
једна од најуниверзалнијих личности тог столећа, једини наш
енци-
клопедијски дух XVIII века, био је Захарије Орфелин. Он је урадио
ПоздравМојсеју Путнику, необично дело двомедијалног
карактера,
у којем стихови и графички облици чине недељиву целину. Он је
изванредан илустратор књига. Велико богатство и разноликост
по-
казуху његове илустрације за извесне примерке његове велике
Од старе ка новој књижевности
И књижевност је, слично другим гранама

уметности, улазилау
нове духовне и стилске токове. После Велике сеобе
књижевни рад се
наставља на старим основама. Поетика је
211

#
језик, више него раније, продире живи народни

говор. Ново књи-
жевно столеће отвара несуђени деспот Ђорђе
Бранковић (в.) опсе-
жним Славеносербским хроникама, писаним тешко
приступачним
језиком, али врло значајним по утицају на развој
наше историогра-
фије и политичке мисли у XVIII веку. У монашкој
литератури, која
и даље преовлађује, издвајају се дела писана
народним језиком: опис
путовања у Свету земљуЈеротеја Рачанина из 1727.
као и вишетомне
беседе и повести Гаврила Стефановића Венцловића
(умро око 1747),
у којима се он испољио као врстан зналац српског
језика, истински
језички стваралац, мајстор беседничког стила.
Српска књижевност ипак није кренула путевима

које је отворио
Венцловић. Неприпремљени за живот у новој
средини, без школа
и учитеља, без књига и штампарија, Срби се окрећу
„једноверној”
Русији, тражећи помоћ од ње. Прве регуларне школе оснивају ру-

ски учитељи, у њима се учи из руских књига и на рускословенском,
који постаје језик литургије и књижевности. Преко школа дола-
Ф зе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске
-ф-
212

#
Орфелин (1726-1785), који се, осим уметношћу,

бавио и свим обла-
стима писане речи. Он се више руководио
савременим потребама
народа: покренуо је први часопис (Славеносербски
магазин, 1768),
писао школске уџбенике, радове из економије,
физике, дао велику
двотомну монографију о Петру Великом, написао
Друга велика културна појава XVIII века јесте

Ф
просвећеност. За
разлику од барока, просвећеност није уметнички стил, то је при-
# марно интелектуални покрет, који је настао у оквиру
философије,
али је захватио и друге области културе, педагогију,

друштвене на-
уке, нарочито књижевност. Не може се говорити о
просветитељској
философији, књижевности, политици, друштвеној
мисли. Духовна
и друштвена основа просвећености битно је
различита од барокне.
Барок је повезан с религијом, док је просвећеност у
бити антире-
лигиозни покрет, у којем тријумфују световни дух,
критичка мисао,
практична философија. По тим странама сродан је
213

#
развијен и у средњем веку, у временима Ћирила и

Методија и Све-
тог Саве, али су његови садржаји били превасходно
духовни, рели-
гиозни, хришћански. У XVIII столећу просвећеност се
схвата пре
свега као ширење световних знања. Њој блиске идеје
откривамо
већ код барокних писаца, Венцловића (који истиче
да треба писати
„просто српски на службу сељаном некњижевним”),
Козачинског
(сматрао да Срби само уз помоћ школе и науке могу
повратити ста-
Ф
Царске реформе
Реформе су извршене 70-их година, за време

Марије Терези-
је, обухватале су многе мере за промену друштвеног
и културног
живота Срба: реформа календара (избацивање
мноштва празника,
нарочито националних, али је задржан дан Светог
Саве), укидање
назадних обичаја, укидање неких манастира, што је
изазвало не-
гативне реакције у појединим српским крајевима
(нпр. у Вршцу).

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
педагог Јохан Игнац Фелбингер, који је по налогу

Марије Терезије
(1774) позван из Пруске и прихватио се тог посла. Објављен је за-
кон Општа школска уредба у коме су изнесени основни нормати-
ви. Циљ је био да се створи модерна световна, грађанска школа и
да се на тај начин успостави јединство школског система, будући
да
је до тада свака конфесија имала своје школе. Срби су такође
били
њоме обухваћени. Године 1776. издат је први законски акт Школ-
скиустав, упоредо на немачком и српском, с потписом Марије Те-
резије. На школској реформи су у сарадњи са Фелбингеромрадили
и први наши педагошки радници или директори школа: Теодор
Јанковић Миријевски је био задужен за Банат, Аврам Мразовић за
подручје Бачке и Барање и Стефан Вујановски за Срем, Славонију
и Хрватску. Срби су заједно с другим народима Хабзбуршке импе-
рије добили основне школе, које су биле једне од најмодернијих у
Европи. Увођењем школске реформе већ раније започет развој пе-
дагошке литературе добија додатни замајац. Прва школска књига
Ф био је Буквар Теофана Прокоповича (1726), који су,
поред других ф
рускихуџбеника и словенске граматике Мелетија

Смотрицког (код
нас штампане 1757), донели руски учитељи.
Шездесетих година на-
стану први домаћи уџбеници: словенски буквар
(Орфелин), уџбеник
латинског (Орфелин), прва аритметика. Увођењем
реформе тај рад
постаје интензивнији, што показују и следећа тада
штампана дела:

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
могућност слободног развитка напоредо с другим

народима Ца-
ревине. Доситеј се својим раним делима јављао у
првим годинама
владавине Јосифа II и у првом свом спису хвали тог
Доситеј Обрадовић
У новим приликама српска књижевност улази у

период коре-
нитих промена. Њихов иницијатор је био реформатор и рациона-
листа Доситеј Обрадовић (1739-1811). Рођен у Чакову, у Банату,
свој духовни развој почиње двоструким бекством, најпре са заната
у манастир а потом из манастира у свет, да би највећи део живота
провео на путу. У првом периоду као одбегли монах путује највећ-
# ма по земљама православног југоистока Европе,
упознајући народе, Ф
културу и језике тог простора. Пре одласка на Запад,

он се развио у
књижевника и хуманисту источноевропског типа с
доминантним
грчким утицајем (не руским, као код других
тадашњих писаца), што
је дошло до изражаја у неколико његових раних, за
живота необја-
вљених радова (Ижица, Венац од алфавита,
Христоитија и др.). У
другом периоду живота (од одласка у Беч 1771)
Доситеј се сасвим
окреће Западу: упознаје земље Средње Европе,
слуша предавања
216

#
језику. Тај програм изнео је у свом просветитељском

манифесту Пи-
смо Харалампију и широко га развио на основу
властитих доживљаја
у свом главном делу Живот и прикљученија (I, 1783;
II, 1788), као и
у другим својим делима (Совјети здравагоразума,
Басне, Собраније
и др.). Његов корпус је тематски, стилски и
жанровски хетероген.
Поред аутобиографије, нарочито су му блиске басне,
које је прево-
дио и прерађивао, а највише је оригиналан у
Ф Темељи нове културе Ф
Доситејево доба (две последње деценије XVIII и

првих петна-
ест година XIX века) пионирско је доба нове српске
књижевности
и нове српске културе - ударени су темељи свим
основним књижев-
ним врстама и научним дисциплинама, стварају се
прве просветне
и културне установе.
Школство. Оснивају се прве средње школе,

Карловачка гимна-
зија (1791), Прва учитељска школа (1812. у
Сентандреји, потом пре-
мештена у Сомбор), Новосадска гимназија (1812); за
време Првог

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
типу позоришта била је Крешталица, изведена 1813.

у мађарском
позоришту у Пешти, коју је организовао Јоаким
Вујић, „отац срп-
ског театра”.
Журналистика. Захарије Орфелин је био пионир

и у тој обла-
сти — издао је календаре с књижевним прилозима,
покренуо први
часопис (Славеносербски магазин, Венеција, 1768).
Први поли-
тички листови појављују се почетком 90-их:
Сербскија новини (Беч,
1791—1792), Славеносербскија вједомости (Беч,
218

#
Српска револуција
и формирање нове Србије
Почетком XIX века устанцима у Србији се отвара

нова историј-
ска ситуација различита од оне карактеристичне за
период између
Велике сеобе и устанака, ситуација чији ће битни
елементи утицати Ф
на историјски развој у току читавог XIX и почетком
XX века, све
до Првог светског рата. Највећа промена која је
настала јесте ства-
рање слободне Србије, која се афирмише као главни
политички су-
бјекат на српском простору и један од главних у
региону. Упоредо с
њом као држава афирмише се Црна Гора, која се
ослободила турске
власти крајем XVII века, али сада добија
физиономију државе и та-
кође почиње њено национално, политичко и
културно деловање на
прилике и кретања у другим крајевима. Појачана
активност осећа
се и у другим нашим крајевима. Срби у Угарској
настављају бор-
бу за очување народне аутономије, у култури они
219

#
Уместо тога постоји више самосталних, али не и

аутокефалних цр-
кава: Карловачкамитрополија, која 1848. постаје
Српскапатријар-
шина, Црногорска митрополија, Београдска
митрополија, касније
Дабробосанска митрополија, док Срби под турском
влашћу остају
под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Али
насупрот тој
свеопштој разједињености нашег народа, постоји
заједнички циљ
свих, постоји јединствена идеја која све те целине
повезује, а то је
ослобођење иуједињење српског народа,. Идеја
ослобођења и уједи-
њења јесте владајућа идеја нашег XIX века. Она је
ушла и у XX век
и дала печат збивањима све до Првог светског рата,
па и у Првом
светском рату.
Први и Други српски устанак разликују се од свих

осталих које
су раније Срби дизали против Турака по томе што они
представља-
ју револуцију. То је осетио народни певач Филип Вишњић кад је о
устанку певао као о преврату („Кад се шћаше по земљи Србији /
по
Србији земљи да преврне”). Револуцијом их је први назвао
немачки
Ф историчар Леополд Ранке, којије на основу Вуковог
казивања напи-ф
220

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
збивања. На основама српског културног програма

који је формули-
сао Доситеј Обрадовић, развили су се нова српска
култура и књи-
жевност. Српски политички програм формулисан је
на познатом
Темишварском сабору (1790), који спада у
најважније српске саборе
у Угарској. Основни српски захтеви били су добијање
територијал-
не аутономије и пуне равноправности с другим
народима у свим
области националног живота. Друштвени развој
довео је до пуне
афирмације грађанске класе.
Идеје Француске револуције продирале су и у

Средњу и уЈуго-
источну Европу те подстакле ослободилачке тежње народа на тим
просторима. У том контексту појавиле су се две политичке завере,
или два тајна политичка пројекта: (1) „Мартиновићева завера” у
Угарској, са захтевом да се изврши федерализација те државе, у
ко-
јој биједна од федералнихјединицабила Илиријаи (2) политички
програм грчког револуционара Риге од Фере, чији је циљ био оп-
шти балкански устанак и ослобођење балканских народа од Тура-
Ф ка. Оба та покрета била су посредно повезана са
Србима. Игнац ф
Мартиновић, творац пројекта федералне Угарске,

био је пореклом
Србин, син покатоличених Срба. А Рига од Фере био
је заточен и
221

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
против Турске (1788-1791), у нашој историји познат

под називом
Кочина крајина, по јагодинском трговцу Кочи
Анђелковићу, који
је предводио устанике у Поморављу и био заробљен
и погубљен од
стране Турака. У аустријској војсци учествовали су
добровољци из
Србије, познати под именом „фрајкор”, који су
формирали два до-
бровољачка одреда. Међу њима се налазио и будући
вођа устанка,
ађорђе. Рат је завршен Миром у Свиштову, на коме
је, поред
осталог, дата амнестија за све устанике. После
Свиштовског мира
у Србији су спроведене реформе Селима III:
протерани су јанича-
ри, дата је слобода вероисповести, омогућена
слободна трговина,
уведена аутономија управних области, кнежина, на
чијем су челу
били Срби с титулом оборкнезова. На челу пашалука
био је Хаџи
Мустафа-паша, присталица реформи Селима III,
назван „српском
мајком” због својих добрих односа са Србима. Тај
период процва-
та значајан је и за то што су у њему Срби окусили
сласт слободе.
Ситуација се из основа изменила насилним повратком јаничара у

Ф Београдски пашалук (1801): везир је смакнут, а у земљи је
222

Ф 29-Mar-16 10:31:54
#
дахија, устаници нису хтели да се врате кућама и

поново постану
царева раја, већ су истакли своје политичке захтеве. У другој фази
устанак од буне на дахије прераста у ослободилачки рат против
тур-
ске власти. Та друга фаза почиње битком на Иванковцу 1805, када
је српска војска с Миленком Стојковићем на челу до ногу
поразила
турску војску послату да умири Србију. Следећа, 1806. година до-
нела је две велике победе, готово истовремено, над двема турским
војскама - на Делиграду над румелијском војском и на Мишару
над
босанском. Мишарска битка је највећа устаничка победа у Првом
устанку. Године 1807. ослобођен је Београд. У трећој фази Срби
ра-
тушу против Турака као савезници Русије. Година 1809. била је
кри-
зна. Карађорђе је на чело нишке војске поставио неспособног Ми-
лова Поповића, а подредио му прослављеног Милојка Стојковића,
победника на Иванковцу. Због гложења међу командантима, Срби
су претпели пораз, дошло је до расула и бежаније, коју није могао
зауставити херојски и очајнички подвиг Стевана Синђелића на
Че-
Ф гру. Али наредна, 1810. година доноси велике
устаничке победе у ф
Лозници и Варварину. Преокрет нагоре наступио је

1812, када је
Русија, због Наполеоновог похода, закључила мир с
Турском у Бу-
курешту. Србија није била заборављена у споразуму
двеју великих
сила, у осмој тачки Букурешког мира гарантовани су
223

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
народне самоуправе, као што су скупштине народних

првака, mje
представљају својеврстан продужетак традиције
српских сабора.
Већ у другој години устанка, 1805, установлен је
први орган цивил-
не власти, Правитељствујушчи совјет сербски, чији
је председник
био Прота Матеја Ненадовић. Власт Совјета није
била велика, јер
су главну реч водиле војне старешине. Вук је ту
политичку страну
устанка окарактерисао као „отимање ондашњијех
великаша око вла-
сти”. То је био сукоб између Карађорђа, који је као Ф
изабрани „вр-
ховни вожд” био носилац централне власти, и
главних војвода, вођа
устанка у појединим областима, код којих су
преовлађивале локалне
сепаратистичке тежње. Сукоб се завршио
Карађорђевом победом.
Он је формирао прву устаничку владу (1811) са
седам „попечитељ-
става” (министарстава), за попечителе је узео
најмоћније нахијске
старешине и на тај начин одвојио их је од области у
којима су били
свемоћни. За попечитеља просвете изабран је
Доситеј Обрадовић.
Борба око власти имала је и тешке жртве, од којих је
највећа проте-
ривање из Србије Миленка Стојковића и Петра
224

φ
за београдског везира и пуштен у Београд, а Срби су

задржали власт
у унутрашњости.
Период између 1815. и 1830. био је период

двовлашћа, Милоше-
вог и Марашлијиног, с тим што је моћ првога стално
била у порасту.
Милош се богатио и подмићивао Турке, а преко

Русије је предузео
дипломатске мере, које су приморале Турке да
испуне одредбе осме
тачке Букурешког мира. Турци су се дуго опирали,
али су на крају
попустили. На основу хатишерифâ из 1830. и 1833.
године Србима
је дата самоуправа, Милош је признат за наследног
кнеза, а Турци-
ма је забрањено да бораве у Србији, изузев у војним
утврђењима.
Србија је постала вазална кнежевина объективно

врло мало зависна
од Турака. Турске спахије напустиле су своје поседе у Србији. Ми-
лошевом одредбом укинути су феудални односи у земљи. Било је
покушаја да се уместо турских уведу домаће спахије, али је
Милош
то одбио: спахилук се укида и неће га више бити ни у једном обли-
ку. На тај начин је феудализам у Србији укинут петнаестак
година
Ф пре него у Аустрији и тридесетак година пре него у
Русији. Србија Φ
је постала држава слободних сељака и то ће бити

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
појединца претвори у правну државу. У чувеном

Писму кнезу Ми-
лошу Вук Караџић је извршио темељиту критику
Милошеве вла-
давине и поставио захтев да се уведе „конштитуција .
То писмо
представља први модерни документ политичке
мисли у Србији.
Притисци за увођење устава долазили су и са стране,
из Аустрије
и Русије, иако ни оне саме нису имале уставе. Под
тим двоструким
притисцима, унутрашњим и спољашњим, Милош је
морао попу-
стити. Први устав, Сретењски устав, који је урадио
Д. Давидовић
Ф
по француском моделу („француски расад у турској
башти”), био је
толико напредан да су се од њега уплашиле и
заштитнице Србије,
Русија и Аустрија, што је Милош искористио да га
укине пре но што
је спроведен у дело. После тога Србији је дат устав у
виду султано-
вог хатишерифа. Најважнија новина тог тзв. Турског
устава била је
увођење совјета од 17 чланова, које Милош није
могао ни постави-
ти ни сменити. То право је имао само султан. Пошто
му је одузета
власт из руку, Милош је абдицирао и, прешавши
Дунав, отишао у
иностранство.
226

#
Националне идеје
и национални покрети
Други феномен овог доба који је предодредио

читав наш исто-
ријски и културни развитаку XIX векујесте стварање
идеологија и националних покрета. У историји
српске културе то Ф
је епоха Доситеја и Вука, који за наш духовни
развитак и за нашу
модерну културу имају аналоган значај какав имају
Карађорђе и
Милош у нашој друштвеној и политичкој историји.
Индикативна
је чињеница да су и један и други повезани с Првим
устанком: До-
ситеј је у устанку завршио свој живот као први
министар просвете
у првој устаничкој влади, а Вук је прошао кроз цео
устанак и своје
дело започео одмах по његовом завршетку. Обојица
представља-
ју много више од писаца, философа или научника.
Они су то, али
уједно и културни реформатори, иницијатори и
227

#
регије, они су били и на Балкану и у средњој Европи,

потпадали су
под обе велике царевине, Аустрију и Турску.
За те покрете који се јављају у распону од 70-их

година XVIII
века до 1848. а понегде и касније употребљавају се
разни називи. За
збивања у словенским културама употребљен је
назив словенска ре-
несанса (M. Prelog, 1924). У неким словенским
културама се одома-
ћио назив препород или, тачније, народни и
национални препород.
Код нас није уобичајен ни један ни други назив. Али

без обзира на
његове називе, реч је о периоду у којем доиста
долази до препорода
или ренесансе (што је исто) националних култура
овог простора.
Свим тим покретима заједничко је што почињу

отварањем језич-
ког питања. Док су на Западу модерни језици доживели пуну
афир-
мацију у доба ренесансе и реформације, на овом простору још
увек
влада средњовековни језички дуализам, односно билингвизам у
ла-
тинској зони, а диглосија код Грка и православних Словена. При-
мера ради, латински језик је у Мађарској и Хрватској био у
службе-
228

#
језика. Он тај језик именује као славеносербски а

посредно и нацију
која се њиме служи.
Вук се у томе надовезао на Доситеја, али је као

лингвиста био
прецизнији у одређењу језичких граница српског
народа. У свом
знаменитом чланку Срби сви и свуда он такође
говори о Србима
сва три закона, тј. православним, католицима и
муслиманима, али
повлачи лингивистичку границу у односу на Хрвате,
која се према
његовом мишљењу поклапа с линијом граница
штокавског дијалек-
та (ово су мишљење делили и рани слависти). Према
томе, по Вуку,
Срби су
сви они којима је матерње наречје
штокавско, без обзира на
веру којој припадају. Другим речима, подручје штокавског нареч-
ја уједно је и подручје српског језика. Поменути Вуков текст
спада
у наше најзначајније програмске текстове XIX века. Ако је његово
Писмо кнезу Милошу први наш манифест модерне политичке
мисли,
чланак Срби сви и свуда представља први наш манифест
националне
идеологије. Вукова и Доситејева лингвистичка формула нације,
ко-
Ф ју је прихватио и трећи великан, Његош, била је
потпуно у складу ф

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
заједништва. Песник Јан Колар творац је идеје о

словенској књи-
жевној узајамности. Чланаку којем је изнео овај
програм наишао је
на широк одјек код словенских народа. Други
апостол панславизма
био је словачки писац Људевит Штур, професор
лицеја у Братисла-
ву на којем су учили и многи Срби. Идеје
панславизма доживља-
вају врхунац 40-их година, када су многи наши
писци, међу њима и
Његош, своје српско национално осећање
надограђивали осећањем
општесловенског заједништва и узајамности.
Илиризам је јужнословенски изданак

панславизма и уједно об-
нова дубровачко-далматинског „словинства” из времена
ренесансе
барока. Поникао је у Хрватској 30-их година XIX века. Основна
идеја илираца била је да сви Јужни Словени, од Бељака до Црног
мора, чине једну нацију, за коју су они предложили да се зове
Или-
ри, по предсловенским становницима Балкана. Та нација имала
би
један заједнички језик и једну, заједничку књижевност, у коју би
се
слили сви огранци ранијих књижевности на словенском југу.
Зајед-
Ф нички језик био би заснован на штокавском као
централном и нај- -ф-

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
тек у XX веку. У XIX веку националноослободилачка

идеја у оба
своја основна значења дала је печат свим
националним и политич-
ким покретима у свим крајевима где је било Срба. Ти
покрети се
умногоме разликују по свом односу према њој. Она је
231

#

φ
Класицизам и народна култура
Политичке и друштвене промене извршене у

првој половини
XIX века утицале су и на културни развитак. Највећа промена на
мапи културне историје била је огромно проширење културно ак-
тивног простора. У XVIII веку у пуној мери активни су били само
Срби расељени широм Хабзбуршке монархије, груписани највише
у вишенационалним насељима у јужној Угарској. У првој полови-
ни XVIII века у културне процесе се укључују јужне области, пре
свих Србија, која се у устанцима ослободила непосредне турске
вла-
0 сти и остварила услове за самосталан развитак, и
Црна Гора, која 0
се за време владике Петра I и владике Петра II од

савеза племена
претворила у државу, чија је централна власт све
више јачала. Нај-
значајније стваралачке индивидуалности, Вук
Караџић и Петар II
Петровић Његош, потекле су из тих нових културних
области. Али
култура као систем, као национална институција, с
више различи-
тих области својега гранања и великим бројем
делатника у свакој
од њих постојала је само на северу, на просторима
који су одраније,
током читавог XVIII века, били културно активни. То

Φ 29-Mar-16 10:31:55
#
интелигенција у Аустрији. Те две супротне

одреднице (народна кул-
тура - грађанска култура; колективно стваралаштво -
класицизам)
одређују оквире динамичних културних збивања тог
доба. Та су-
протност била је исходиште великих сукоба и
културних битака,
од којих је најзначајнија Вукова борба за народни
језик, највећа и
најдуготрајнија битка која је икада вођенау српској
култури. Ипак,
сукобљеност није главно обележје обог раздобља,
већ би то могло
бити културно приближавање двају подручја,
вишеструка сарад-
ња, што је све водило обостраним трансформацијама.
У културном
животу Србије најважнију улогу играју Срби из
Стварање националне интелигенције
Процес стварања националне интелигенције као

први од тих
феномена започео је у XVIII веку, али је текао врло
споро. Најсве-
странији културни стваралац тог столећа, Захарије
Орфелин, жа-
лио се на своју беспомоћну усамљеност речима: у
нус нулус, један кô
ниједан. Али већ од школске реформе 70-их година
XVIII века и,
234

#
класа” српска. Њено језгро чинили су „списатељи”,

али су јој при-
падали и сви други делатници на пољу културе.
Већ у раним фазама у развоју наше грађанске

интелигенције
долазе до израза разни видови њеног међусобног повезивања и
оку-
пљања те, с тим у вези, до стварања интелектуалних кругова и
кул-
турних центара. У последњим деценијама XVIII века важну улогу
је имао терезијански и јозефинистички Беч, као место окупљања
најактивнијег и најнапреднијег дела српске интелигенције са
Доси-
тејем Обрадовићем на челу. Ову своју улогу књижевног центра
Беч
ће имати и касније. Она ће бити нарочито значајна 40-их година
XIX века, када се у том граду окупља Вуков књижевни и културни
круг. Други велики српски културни центар налазио се у
мађарском
главном граду Пешти. Та улога Пеште као српског центра почела
је
1796, када је у тај град из Беча пренесена једина српска
штампари-
ја. У наредних тридесетак година Пешта је постала главни центар
српске књиге. Са оснивањем Матице српске (1826) као прве
српске
ф- културне установе у том граду, Пешта ће постати
наш главни кул- ф
турни центар и ту улогу задржаће све до 60-их

година XIX века, до
пресељења Матице српске у Нови Сад. За разлику од
235

#
интелектуалаца из Угарске, тако да се може

говорити о београдском,
устаничком кругу српске интелигенције. Та улога
Београда као кул-
турног центра обнављала се после Другог устанка,
Стварање српске читалачке публике
Културни напредак био је условљен порастом

културних по-
треба друштва и обрнуто, културне потребе друштва
убрзавале су
културно напредовање. Та два момента стоје у
узајамној зависности.
Ово се најснажније испољило у вези с основним,

најраспрострање-
нијим, најдемократичнијим културним добром, књигом. У овом пе-
риоду формира се нова српска читалачка публика. То је ишло споро
# и тешко. Доситеј је своје главно дело Живот и прикљученија
штам- Ф
пао у свега 300 примерака и годинама није успео да га распрода.
Кад се његов синовац пожалио да књиге не може да

распрода, он
мује љутито одговорио да њима наложи пећ, јер
онолико колико се
распродало довољно је за његову „начелну намеру”.
Али ипак До-
ситеј је својим делима, посебно Баснама, извршио
почетни утицај
236

φ
исплатило штампати њихова имена. На основу тих

спискова мо-
жемо пратити стварање и развој читалачке публике,
помоћу њих
можемо сагледати пут наше књиге у друштво, њено
територијал-
но и социјално ширење кроз широке народне масе.
Сама установа
„пренумерације” представља прворазредни чинилац
у развоју наше
књижевности и културе писане речи у целини.
„Пренумерација” је
облик колективног, народног меценатства или, како
би се данас ре-
кло, спонзорства. Она је, по речима Стојана
Новаковића (1900,15),
„главни начин који је подигао [материјално подигао -

Јован Дере-
тић] нову српску књижевност”.
Културно интересовање друштва није се

ограничило само на
књигу. С почецима нашег позоришта, с појавом
Културне установе
Свака култура која се развија и напредује тежи

да створи стал-
не институције јер само преко њих може се постићи
стабилност и
континуитет у културном животу и стварању. У

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
институцију, јер је највећи део културног, па и

књижевног стварања
био тесно повезан са школом. Крајем тог столећа
оснива се Карло-
вачка гимназија (1791), прва средња школа код
Срба. У првој поло-
вини XIX века школски систем се разгранава: оснива
се прва учи-
тељска школа у Сентандреји (1812), која је касније
премештена у
Сомбор, и друга српска гимназија, Новосадска
(1816). У Београду се
1831. оснива нижа средња школа, која се 1835.
претвара у класичну
гимназију. У овом периоду почиње развој нашег
вишег школства:
устаничка Велика школа (1808) обновљена је 1838.
као Лицеј, који
ће ускоро добити статус „великог училишта”, из
којег ће се развити
Велика школа (1868), претеча Београдског
универзитета.
И остале темељне институције оснивају се у то

време: прво срп-
ско учено друштво Матица српска у Пешти (1826), која све до
данас
издаје као своје гласило ЛетописМатице српске, најстарији
конти-
нуирано излазећи часопис у свету, Државна штампарија у
Београду
(1831), прва научна установа Друштво српске словесности, такође
у

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
универзитет, академија наука, народна библиотека,

народни музеј,
позориште, које ће тек касније добити свој коначни
облик. Али већ
на почетку деловања тих институција појавио се
један феномен, ко-
ји је, премда има универзални значај, код нас био
изражен. Реч је о
сукобу изузетних културних стваралаца и
националних институ-
Културни преображај Србије
Од свих српских земаља кроз најдубљи преображај прошла је

Србија. Срби у Аустрији прошли су кроз сличан преображај током
# читавог XVIII века, почев од Велике сеобе. У Србији су ти процеси
Ф
текли убрзано, у великој мери и зато што је већ

постојало историјско
искуство оног дела српског народа који је живео у
Хабзбуршкој им-
перији и што су наши сународници из Аустрије били
главни носи-
оци културних промена. Промене почињу повољним
историјским
приликама после Свиштовског мира 1791. и теку с
прекидима и
успоравањима насталим услед историјских
неприлика (дахијска
страховлада, пропаст Првог устанка, деспотизам
кнеза Милоша) до
40-их година XIX века. У том периоду у Србији је
239

#
раду. Њих спомиње песник устанка Филип Вишњић и

у њихове ка-
рактеристике уноси податке и о њиховом
књижевном раду. Он за
њих каже да „знаду злато растапати и са њиме ситне
књиге писат”.
У ту предустаничку интелигенцију спада и Прота

Матеја Ненадо-
вић, каснији устанички војвода, дипломата и
државник, познат и
по својим изванредним Мемоарима. Али с доласком
Доситеја Об-
радовића и других српских интелектуалаца из
Аустрије у устанич-
ку Србију, та традиционална култура се потискује и
замењује мо-
дерном грађанском културом. Тај нови правац
сасвим преовлађује
у последњим устаничким годинама, после
ослобођења Београда и
оснивања Велике школе. Трећи облик наше
Последњи изданци старе уметности
Слични процеси догађали су се и у уметности

обновљене Ср-
бије. Ликовна култура предустаничке Србије „била је
најближа тра-
диционалним схватањима једне посељачене
варијанте каснови-
зантијске уметности с местимичним продорима тзв.
240

φ
Мустафапаше, после Свиштовског мира, почела је

систематска об-
нова манастира. Из темеља је обновљено девет манастира, међу
њи-
ма Боговађа, Ћелије, Троноша и други. Подизане су и нове цркве,
посебно цркве брвнаре. Најзначајнија личност у уметности преду-
станичке Србије био је већ помињани Хаџи Рувим (Нешковић),
дуборезац, „крсторез”, књижевник. Први његов уметнички рад је
дуборез рађен као корице за Јеванђеље с изгледом манастира
Кру-
шедола, састављен од 28 медаљона, на којима су урађене слике из
живота Христа, Богородице и Св. Стефана. Радио је такође нажи-
вописању манастира Боговађе. Његов синовац Петар Николајевић
Молер, такође сликар, постаће касније један од најистакнутијих
устаничких војвода. Био је књижевно образован: у опседнутој Ло-
зници имао је код себе ДоситејевуЕтику. Рад на обнови
манастира
добио је нов замах после избијања устанка. Карађорђе је обновио
манастире Раваницу, Манасију и, попут старих владара, подигао
цр-
кву у Тополи као властиту задужбину. Ту традицију наставља Ми-
Ф лош Обреновић одмах после успешног окончања
Другог устанка. У -ф-
његовим књиговодственим књигама уведена је

посебна ставка ко-
јом су предвиђени трошкови за обнову цркава. Он је
био и велики
ктитор, заслужан за подизање великог броја нових
цркава. У његово
време долази до смене архитектонског стила:
напушта се локална
традиционална балканска, позновизантијска

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
су се попут средњовековних краљева - и они су
Почетак модерне музичке културе
У XVIII веку у Војводину а у првој половини XIX

века у Срби-
ју продире модерна музичка култура. Има података
да је музика у
војвођанском грађанском друштву крајем XVIII века
уживала вели-
ки углед, тако да је у склоп образовања младих
градских госпођица
улазило и учење свирања на појединим музичким
инструментима,
у чему је највећу популарност уживала харфа а
касније гитара. На-
ши издавачи у своје програме уносе и музичка дела,
што показује
каталог књижаре Емануела Јанковића у Новом Саду,
у којем се на-
лазе и музичка дела појединих композитора, између
осталих Баха
и Хајдна. По манастирима и црквама се обнавља
црквено појање,
# које се преносило предањем. Ствара се нов стил црквеног појања,

Ф
које ће касније забележити Корнелије Станковић,

стил који ће ући
у историју наше музике као карловачко појање. У
XVIII веку наста-
242

#
за забаву. Осим тога, музика је постала саставни део

позоришних
представау „Књажеско-србском театру”, чији је
оснивачЈоаким Ву-
јић. Представа је почињала увертиром, паузе су
испуњаване музи-
ком, а затим су у сам драмски текст уношене
иструменталне музичке
нумере, као и поједине певачке партије, за које је
Шлезингер обра-
ђивао одређене народне мелодије или их је сам
компоновао. Тако се
рађа српска сценска музика. Из ње се развија комад
с певањем, који
ће постати један од најважнијихжанрова српске
музичке литерату-
ре XIX века. Деловање Јосифа Шлезингера као
Класицизам
То је био доминантан стил у уметности и

књижевности тог до-
ба. Давао је печат уметничком стваралаштву од
1790. до 1848. годи-
не. У књижевности, заправо у поезији тада влада
класицизам Луки-
јана Мушицког и његових ученика, мада су
класицистичке тежње
приметне и код других писаца тог доба.
За класицизам у уметности карактеристично је да

се јавља у
исто време кад и у другим земљама широм Европе,
најпре у Војво-
243

Ф 29-Mar-16 10:31:55
#
Ни црква није хтела да заостане за општим

тенденцијама. Већ од
последње деценије XVIII века граде се сакралне
грађевине са обе-
лежјима класицистичког стила, као што су: западне
фасаде с тим-
панонима или простилни портали, с једним а
понекад с два реда
стубова. Главни грађевински центри су Сремски
Карловци, као се-
диште митрополије, и Нови Сад, као највећи и
најјачи економски
центар. Класицизам продире и на подручје Србије,
Сликарство: од класицизма до бидермајера

ф
Ф
Најзначајнија остварења класицизам је дао у
сликарству. На-
стану померања у темама. Запоставља се сакрално
сликарство на ра-
чун грађанског портрета, који постаје основни жанр
српског сли-
карства. Још увек су присутни иконостаси рађени по
поруџбини.
Историјске композиције својствене европском

класицизму јављају
се и код нас, мада ретко. Нису честе ни алегоријске
композиције.
244

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
пре свега портретиста, и у том жанру су до највећег

изражаја дошли
његови сликарски квалитети и класицистичка
оријентација у сти-
лу. Још за време боравка у Бечу 1793. насликао је
портрет Доситеја
Обрадовића, којем припада посебно место у српском
сликарству,
јер је „први грађански портрет у српској уметности”
(М. Коларић,
1982,32.). Поред овог, значајни су и портрети:

Аврама Мразовића,
генерала Дуке, монументални портрет епископа
Кирила Живко-
вића, портрет непознате даме и многи други. „На
свим портретима
показао је изванредно познавање заната, дубок
смисао за психологи-
ју и утанчано осећање за материју” (Исто, 41).
Насликао је и бројне
историјске композиције, од којих је сачувана само
једна, на којој се
приказује деспот Стефан Штиљановић како дели
храну сиротињи.
Његови ученици су Константин Данил и Никола Алексић.
Његов најважнији савременик, али и супарник је Павел Ђур-

ковић (1772-1830). И он је радио иконостасе (Бела Црква, Сабор-
на црква у Вршцу, Јованска црква у Сомбору), али је такође првен-
Ф ствено портретиста. Био је „најтраженији портретиста
војвођанског ф
245

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
потом је учио и код других сликара. Највећи део

живота је провео
у Великом Бечкереку, где је имао мајсторску
радионицу. Његов нај-
већи домет у изради иконостаса представљају
иконостаси Успенске
цркве у Панчеву, румунске цркве у Уздину, цркве у
Темишвару и др.
„Као иконописац, Данил није био без слабости: не

уме увек добро
да црта, сувише је мек у моделовању а у колориту
понекад и сладу-
њав” (Исто, 42). Своју уметничку даровитост
испољио је највише
у портрету. Ремек-дело његовог портретног
сликарства је портрет
архимандрита Кенгелца, као и неколико женских
портрета, између
осталих и уметникове жене, у којима је испољио
савршеност поступ-
ка и тананост психологије. „У почетку био је мало
стилизован и крут;
касније почиње да слика пуном четком, у топлијој
гами, са сочнијом
фактуром; и најзад, на врхунцу своје уметничке
зрелости, прелази на
меко, лазурно сликање, нежним, прозирним
колоритом, порцелан-
ски глатким и сјајним. Посебну пажњу поклањао је
скупоценој ма-
терики: свили, брокату, накиту” (Исто, 42). Осим
икона и портрета,
246

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
Њен Аутопортрет, који је урадила на другој година

студија, спада
у најбоље портрете нашег класицизма. Од осталих
портрета издва-
јају се: Портрет кнегиње Персиде, Војводе Стевана
Книћанина, Си-
ме Милутиновић а и други. Урадила је историјску
композицију Пад
Београда под Карађорђем, као и више других с темом
из даље про-
шлости. Од жанр-мотива истичу сеДечак са соколом,
Љубавно писмо,
Смрт богаташице, Уметнику атељеу и др. У жанру
мртве природе
остварила је две изванредне слике Корпа са
грожђем и Италијански
Ф
виноградар. Највише домете постигла је као
портретист и као сликар
мртве природе. Није насликала ниједан иконостас
(по свој прилици
зато што је, као жену, нико није ни ангажовао за
посао такве природе).
У низу сликара српског класицизма треба

поменути Уроша
Кнежевића (1811-1872), као једног од последњих
уметника тог
стила, који је учио код Константина Данила. У
Београду је насли-
као портрете устаника и других истакнутих
личности епохе: Хај-
247

#
Књижевни класицизам:
Лукијан Мушицки и његова школа
У књижевности је
превасходнокласицизам
песнички правац,
који почиње већ 80-их година XVIII века с дидактичким и родо-
љубивим песмама Алексија Везилића (1753-1792), а коначни об-
лик добија у првој деценији XIX века у делу Лукијана Мушицког,
архимандрита манастира Шишатовца, касније горњокарловачког
владике. Иако школско-занатског типа, настао путем школског
упо-
знавања с латинском поезијом, Лукијанов класицизам носи печат
његове индивидуалности. Он је у српску поезију унео стих и стро-
фе по класичним обрасцима (римски размер). Највећи број песама
испевао је у алкејској строфи, прихваћеној од Хорација, свог глав-
ног песничког учитеља. Писао је пригодне, панегиричке оде у
сла-
ву истакнутих савременика или поводом значајних догађаја,
затим
епистоле, еклоге, епиграме и др. Изражавао је родољубива
осећања
# и просветитељске идеје (Глас народољупца,
Гласхарфе шишатовач- Ф
ке). У неке песме уносио је личне мотиве, певао о

невољама које су
Вук Караџић и народна традиција
У књижевност улазе нове појаве, све до тада

непознате или пе-
риферне по значају, а пре свега народни живот и
обичаји, колек-
248

#
Књижевност улази у период дуготрајних,

беспоштедних борби, из
којих ће изићи преображена.
Носилац тог великог покрета био је Вук

Стефановић Караџић
(1787-1864), реформатор књижевног језика,
кодификатор усмене
књижевности, историчар, етнолог. Рођен у селу
Тршић код Лозни-
це, у породици досељеној из Старе Херцеговине, он
је у детињству
и раној младости стекао изванредно познавање
језика, поезије и
обичаја простог народа. Када се после слома Првог
устанка, чији
је учесник био, нашао у Бечу, он није, по властитом
признању, ни
помишљао на књижевни позив. Сусрет са
словеначким славистом
Јернејем Копитарем био је пресудан за његово
опредељење. Пошто
је од њега стекао основна филолошка и друга знања
и упуства, дао
се на рад и у току педесетогодишње неуморне
активности обавио
послове за читаве академије наука. Као познавалац
народне култу-
ре, Вук је једно од првих имена европске
фолклористике. Његова
класична збирка усмених умотворина (Српске
народне пјесме, I-IV;
249

#
и обичаји народа српскога и други радови). Био је

такође историчар
и описао је догађаје и личности Првог и Другог
устанка, написао
књигу о Црној Гори, сарађивао с Леополдом Ранкеом
у раду на де-
лу Die Serbische Revolution, преко којегсе европска
јавноступознала
са српском историјом. Изнад свега, Вук је
изванредан писац, „тво-
рац чисте српске прозе и стила”, сликар друштвених
нарави, врстан
карактеролог, историјски, књижевни и политички
мислилац, који
је у своје време и касније деловао како својим
чврстим ставовима и
новим идејама, тако и сугестивном снагом своје
речи.
Из истих извора потекли су и Мемоари Проте

Матеје Ненадо-
вића (1777-1854), устаничког војводе и првог
дипломате нове Ср-
бије. Прота пише стилом надахнутог народног
приповедача. Код
њега има једноставности и наивности, али, исто
Стерија и рађање српске драме
Од свих тековина Вуковог рада грађанска

средина угарских
Срба родољубиво је прихватила народне песме док
250

#
језика и књижевности између писаца те средине и

Вука Караџи-
ћа водио се у току неколико деценија прави
књижевни рат („рат за
српски језик и правопис”). У тој се средини
књижевност везивала
за предвуковске традиције, за Доситеја, Видаковића,
Мушицког.
Највећи представник њених идеја био је Јован

Стерија Поповић
(1806-1856), који се огледао у свим књижевним
врстама: у драми,
где је дао највећи допринос, затим у роману, поезији
и другим вр-
стама. После Вујићевих „посрба”, у трећој деценији
XIX века рађа
се оригинална српска драма, чији су творци Стефан
Стефановић,
Лазар Лазаревић и Јован Стерија Поповић, који се једини истрај-
но, до краја живота, бавио тим родом. Упоредо је писао историјске
трагедије или „жалосна позорја” и комедије из савременог
Његош
Као готово све литературе Средње и Југоисточне

Европе, и срп-
ска књижевност у првој половини XIX века добија
251

#
Црне Горе, обухватио је у свом песничком развоју

читаву ту епоху,
од народне поезије преко класицистичких стремљења до романти-
ке. Почео је као народни певач који усмено импровизује јуначке
пе-
сме о савременим догађајима, потом се приклонио
класицистичком
маниру, где су му узор били руски и српски класицисти. У
рецепци-
ей антике он је самосвојан: његови су узори хеленски, а не
римски,
а међу њима пре свих Хомер, Пиндар, трагичари. У последњој фа-
зи приближио се романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин). Његош
није тематски разноврстан већ, у бити, битематски песник.
Његове
главне теме су космичка судбина човека и историјска судбина
Црне
Горе и Српства. У основи његове космичке поезије налази се
мисао
о јединству човека и Бога, о човековој небеској преегзистенцији, о
његовој моралној кривици, паду и поновном уздизању. Она гово-
ри о човековом духовном повратку на почетке свог бића, на
изворе
свог постојања. Ту тему је развио у више песама (од којих је
најбоља
Мисао), да би јој завршни облик дао у космогонијском спеву Луча
0 микрокозма (1845), у којем је мотив човекова
библијског пада поме- ф
рен са земље на небо и интерпретиран, с једне

стране, у духу неопла-
тонистичке традиције, а с друге, помоћу модерних
природнонауч-
252

#
и спаја с традицијом неоплатонизма и с модерном

науком. Посреди
је својеврсна песничка енциклопедија, у којој су
Ф Ф
253

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#

φ
Епоха романтизма
Време од 40-их до 70-их година XIX века

представља посебну
епоху у нашој културној историји. Најмаркантније
граничне године
су: 1847, значајна као година победе Вукове реформе
у књижевности,
односно 1848, као година велике европске
револуције која је захва-
тила и наш народ. То су године које обележавају
почетак епохе, а ме-
ђу годинама које означавају њен крај су: 1875, као
година избијања
велике источне кризе, односно 1878, време
одржавања Берлинског
конгреса. Реч је о динамичном раздобљу с многим
променама и раз-
ликама између појединих наших земаља. На

политичкој сцени се
издвајају три државноправна субјекта с јасно

Φ 29-Mar-16 10:31:56
#
Догађаји и идеје
Србија. У политичком животу Србије насилним

путем смењи-
вали су се владари и династије. Два момента су ипак најважнија:
владавина уставобранитеља и друга влада кнеза Михаила. Уста-
вобранитељи су први политички покрет у Србији настао у борби
против деспотизма кнеза Милоша. Име су добили по тзв. Турском
уставу из 1838, којим је, између осталог, санкционисан савет од
17
сталнихчланова, које кнез није могао сменити. Двадесетогодишња
владавинауставобранитеља (1838-1858) период је политичког дво-
влашћа: на једној страни су „совјетници”, уставобранитељи,
сојевр-
сна чиновничка олигархија, која је имала стварну власт у земљи,
а
на другој кнез, чија је власт битно ограничена. Борба између та
два
фактора чини константу у политичком животу земље. Кнез
Милош
није прихватио двојство власти, па је абдицирао и отишао у про-
гонство. И његов син Михаило покушао је да сузбије власт уста-
Ф вобранитеља, али је и он претрпео неуспех и отишао
у прогонствоФ
(1842). За кнеза је изабран Карађорђев син

Александар, бледа сенка
свог оца, који је прихватио да одигра другоразредну
улогу, али се и
он на крају побунио, што ће довести до његовог
свргавања, као и до
престанка владе уставобранитеља.
256

#
деструктивног човека, коме смета свако нормално, стабилно

стање.
Гарашанин је сушта супротност Вучићу. Он је

политичар стваралац,
државник градитељ, први западњак међу нашим
властодршцима.
Он је иницијатор свих главних тековина

уставобранитељске епохе,
у које спадају: стварање државне администрације и чиновничког
апарата (идеал је био образован чиновник или, како би
Гарашанин
рекао, „просвећен чиновник је стуб државе”), стварање државних
институција у политичком животу, просвети, науци, култури, уво-
ђење модерног законодавства по европским узорима (први
грађан-
ски законик сачинио је 1844. најбољи наш правник тог доба, Јован
Хаџић). У спољној политици су Гарашанин и уставобранитељи
раз-
вили широку активност и ослободилачку пропаганду уперену про-
тив Турске, у коју су ангажовали образоване људе из свих околних
земаља (Босна, Приморје, Бугарска). Србија постаје центар осло-
бодилачке борбе балканских народа против турске власти. Гара-
шанин је написао тајни спис Начертаније, који садржи дугорочни
Ф политички програм Србије. У њему се залагао за
активну политику ф
Србије која треба да се ослања на Русију и западне

силе, Француску
и Енглеску, и да се обликује у сарадњи с другим
балканским наро-
дима. Полазио је од начела: „Балкан балканским

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
С једне стране је победила та сељачка маса, а с

друге млађи поли-
тичари, Европејци, либерали (Јеврем Грујић, Стевча
Михаиловић,
Јован Илић и др.). Они су нашли заједничко решење

у повратку ди-
настије Обреновића.
После тога следи десетогодишњи период друге

владавине Ми-
лоша (1858-1860) и Михаила (1860-1868). Отац и син су умногоме
били антиподи: Милош реалиста, а Михаило идеалиста на престо-
лу, први - оријентални деспот, други - западњак, романтичар. За-
једничко им је било што су хтели да владају апсолутистички. Ми-
лош се за време дугогодишњег изгнанства није много променио:
владао је аутократски, ослањајући се искључиво на народ („Наро-
де, снаго моја”) и отклањајући све такмаце. Михаило је био бли-
зак идејама западног просвећеног апсолутизма. Његов национал-
ни програм био је наставакуставобранитељског. Даље се радило
на пропаганди за ослободилачку борбу балканских народа, чији
би
предводник била Србија. Веза између тих двеју политика види се
и
ф- у томе што је Михаило узео за министра Илију
Гарашанина. Најве- Ф
ћи успех њихове политике било је истеривање

Турака из Београда
и других градова у Србији (1867), што је постигнуто
интензивном
дипломатском акцијом, такорећи без капи проливене
крви. Али у
258

#
живот je завршио у мучком и свирепом атентату од

неколицине за-
вереника, чији су мотиви били и лични и политички.
Црна Гора. Црна Гора се у овом периоду претвара

из теократске
у световну државу, кнежевину. Кад је умро владика-
песник Његош
(1851), за његовог наследника је постављен Данило.
Иако најмања,
Црна Гора је у
овом периоду једина водила
победничке ратове про-
тив Турака. Велика победа на Грахову (1857) ималаје најшири
наци-
онални и интернационални одјек, о њој су певали највећи песници
нашег романтизма. Као последица те битке дошло је до разграни-
чења Црне Горе с Турском под гаранцијом великих сила, што је
представљало фактичко признавање црногорске независности.
Као
владар, Данило је био жесток, безобзиран, силник, теократа, па је
и он пао као жртва атентата. Стварни узрок атентата није био на-
чин његовог владања него чињеница да је својим насилним пона-
шањем дошао у сукоб с моралним нормама Црногораца. Наследио
гаје синовац Никола, који је од свих црногорских владара најдуже
Ф владао (1860-1918). Црна Гора је спецификум,
историјски феномен, ф
држава која се разликовала од свих других

европских држава XIX
века. Издвајала се начином живота, у којем су се
могле препозанти
прастаре одлике херојског доба, затим својим
259

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
једар, сочан, сликовит, без трунке административне

сувопарности.
Највећи домет црногорског законодавства је Општи

имовински
законик кнеза Николе, на којем је радила екипа
народних првака
предвођена чувеним правником Валтазаром
Богишићем, професо-
ром универзитета у Русији и најбољим познаваоцем
јужнословен-
ског обичајног права. Тај законик представља
синтезу црногорских
правних обичаја и модерних европских схватања о
праву. У њему је
доследно избегнута уобичајена правна
терминологија, па су за прав-
не појмове узимане речи из народа, а тамо где их
није било коване
су нове речи по народном моделу, тако да ова књига
представља не
само правно дело интернационалне вредности него и
јединствен
споменик народног језика.
Војводина. Збивања у Србији и Црној Гори чине шири нацио-

нални и политички оквир српског романтизма. Догађаји у Војво-
дини и њихове покретачке идеје повезани су непосредно с настан-
ком и развитком нашег романтизма. Другим речима, Војводина је
Ф представљала простор, друштвену и политичку сцену на којој се ф
обликовао наш романтизам као уметнички стил и

као културнои-
260

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
мађарске, па је сваки покушај Срба оквалификован

као бунтовни-
штво и сепаратизам. То је довело до сукоба између
Срба и Мађара
те до приближавања српског покрета бечкој
реакцији. Али већ као
по обичају, Срби нису били једнодушни у том
опредељењу. Посто-
јао је велики број појединаца који је симпатисао
Мађаре, међу њима
и будући романсијер Јаков Игњатовић. Један од
најбољих и најхра-
бријих мађарских генерала био је такође Србин,
Јован Дамјанић.
Српски покрет почео је сменом старе власти по

градовима где су
Срби били већина и успостављењем нове, српске власти. Прекрет-
нички догађај била је Мајска скупштина, одржана 1. маја 1848, на
којој је проглашена Српска Војводина или Војводство Србија, како
су је сами учесници назвали. Митрополит Рајачић је изабран за
срп-
ског патријарха, пуковник Шупљикац за српског војводу.
Формиран
је такође Српски главни одбор, на чијем је челу био Ђорђе
Страти-
мировић, будући аустријски генерал, а по градовима су
образовани
народни одбори, који су довршили започету замену старе власти
Ф („старе власти нигде нису доследније разорене него
ту”). Беч је с ф
оклевањем, натеран тешким приликама, прихватио
261

Ф 29-Mar-16 10:31:56
φ
то њима стиже у помоћ братска руска војска и да је

неко рекао да су
Руси дошли да спасавају Беч, „сви бисмо му се”, како
каже песник,
„у очи смејали као будали која не зна шта говори”.
Једини историјски резултат Револуције 1848. био

је укидање фе-
удалних односау Аустрији. Иначе, после слома
Револуције уведен је
поново апсолутизам, који је по министру Баху назван
Бахов апсолу-
тизам. Укинуте су све слободе и почело је
безобзирно гоњење свега
слободоумног. Међу Србима се тада говорило да су
Срби добили
за награду исто што су Мађари добили за казну. Пад
апсолутизма
1860. и увођење устава, који су уследили због пораза
Аустрије у ра-
ту с Пруском и са Италијанима, довели су до
поновног оживљава-
ња политичког живота код свих народа Монархије,
па и код Срба.
На Благовештанском сабору
последњем (1861),
историјском сабору
у историји аустријских Срба, постављен је, између осталог, захтев
за обнову Војводине. Срби се тада поново приближавају Мађари-
ма у заједничкој борби против Беча, али остваривање аустро-угар-
Ф ске нагодбе 1867. на штету Срба и свих других
словенских народа у ф
262

Ф 29-Mar-16 10:31:56
#
Револуције 1848. — на националну сцену ступају

лаички, грађански
политичари, националисти
антиклерикалнихубеђења. Међу њима
је најважнији Светозар Милетић (1826—1901),
учеснику Револуцији
1848, вођа угарских Срба у другој половини XIX века.
Његов по-
литички успон почиње знаменитим Туцинданским
чланком, напи-
саним 1860. поводом укидања Војводине, у којем је
изнео основне
идеје свог политичког програма. Милетић је једно
време био гра-
доначелник Новог Сада и члан Угарског парламента,
али је исто Ф
тако политички прогањан и више година провео је у
тамници. По-
кренуо је лист Застава, главно политичко гласило
угарских Срба,
и основао прву грађанску партијуу Војводини под
називом Српска
народна слободоумна странка, у Бечкереку 1869.
Она је донела чу-
вени Бечкеречки програм. Борио се за права Срба и
свих угњетених
народа Аустрије. Као демократа и српски родољуб
Романтичарска поезија
Романтизам је епоха у којој се рађа српска

уметничка лирика. У
263

#
баш као што ће реализам бити велико доба прозе.

Ову значајну пе-
сничку епоху обележавају четири велика
романтичарска песника:
Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура

Јакшић и Лаза Ко-
стић, а њих је пратила читава поворка песника
другог и трећег реда.
Родоначелник српске романтичарске лирике

Бранко Радиче-
вић (1824-1853) одбацио је објективизам и дидактику
класицизма
и сав се предао изражавању непосредног искуства.
Он је песник
елементарних осећања, близак анимистичком
поимању света, ње-
гове најједноставније песме садрже мале лирске
приче, идиличне
призоре с момцима и девојкама у слободној природи.
Радосне су,
ведре, умиљате и, истовремено, распусне и чулне. У
другима се ја-
вљају сетни тонови и суморна, елегична
расположења (Кад млидијах
умрети и др.). Премда превасходно лирик, Бранко је
тежио ка ве-
ћим формама и сањао о епу. Највећи домет дао је у
два лирска спева,
Ђачки растанак и Туга и опомена, којима се по значају

придружује
264

#
виртуозни подражавалац народне лирике Јован Илић

и, најзначај-
нији, путописац Љубомир Ненадовић (1826-1895),
који је путопис
увео међу велике форме наше књижевности (Писма
из Италије, Пи-
сма из Немачке).
Бранко је остао усамљена појава у свом времену.

Он је умро
исувише рано да би дочекао победу свог правца. Али
50-их година
јавља се нов нараштај песника, који доводи до краја
његову песни-
чку обнову.
Први међу њима, Јован Јовановић Змај (1833-

1904), оставио је
огромно дело. Његову основу чини интимна лирика, односно љу-
бавне и породичне песме (две тематски повезане збирке Ђулићи и
Ђулићиувеоци и др.). Змајева лирика изражава осећања дубоке ве-
зе, јединства с ближњима, са женом, децом, породицом и, у проду-
жетку, са српским народом и људским родом. Осећања се
преплићу
и стапају с природом, тако да у првој књизи, која пева о љубавној
срећи, преовлађују озарени, идилични пејзажи, и у другој, чија је
Ф тема смрт најближих, основни тон дају суморне
јесење слике, визи-
је ништавила, непостојања, смрти, али има и

тренутака мистичне
озарености када доживљава сновидовне, светлосне
сусрете саумр-
265

#
као сликар, песник, приповедач, драмски писац. У

поезији је ишао
властитим путем и, више од осталих, изражавао
субъективна распо-
ложења. Дубоко лично незадовољство животом
прераста у роман-
тичарски сукоб изузетне, несрећне личности са
светом. Песниково
ја је у стању сталне зараћености, између њега и
других нема правог
људског додира, нема дијалога. Тај положај
изражава се наразне на-
чине, у гордом одбацивању света, у прометејском
пркосу, презирању
свега приземног, у бацању песничке анатеме на
свет. Но, има доста
песама у којима су изражена блажа осећања: туга,
потреба за људ-
ском топлином, љубављу и лепотом, чежња за
миром, спокојством
у крилу природе. Песник ноћи, потмулих тишина,
стрепњи пред
непознатим, Јакшић је у својој родољубивој поезији
грмео против
туђинских освајача и домаћих тирана и стекао глас
српског Тиртеја.
Писао је херојске историјске трагедије с монументалним,

алиједно-
димензионалним ликовима, обележене снажним лиризмом (Јели-
савета, кнегиња црногорска и др.), а био је плодан и као приповедач.
ф- Последњи велики песник међу романтичарима, Лаза Костић ф
266

#
(Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј, Santa
Романтичарско позориште
Стварање националног позоришта чинило је

једну од основ-
них тежњи романтичарске омладине. Идеју о
националном знача-
ју позоришта најбоље је изразио Лаза Костић у
речима које звуче
као парола: „Дошло је време да се бојишта преруше
у позоришта”. У
програму Уједињене омладине истакнутаје потреба
„ширењаумет-
ности у све редове народне”, „у првом реду
позоришне уметности”.
Ф Омладинско доба доносинајвећипреокретуисторијисрпскогпо- Ф
зоришта. За претходни позоришни живот код Срба

карактеристи-
чан је изразит дисконтинуитет: јављале су се
позоришне дружине
које су често биле путујуће, било је и привремених
позоришта, али је
недостајало стално позориште, без кога нема
стабилности и конти-
нуитета у позоришном стварању. Тај огромни
267

#
била је велика прослава Шекспирове

тристагодишњице, када је, уз
друге манифестације, давана његова историјска трагедиј а Ричард
III,
у преводу Лазе Костића. Нови Сад је постао расадник позоришне
уметности на читавом српском и, делимично, хрватском простору.
Из новосадске дружине изишли су први београдски глумци и
изве-
стан број загребачких. Народно позориште у Београду основано је
1868. Оснивач је био опет Јован Ђорђевић, а мецена кнез
Михаило.
Наредне године оно је добило сталну позоришну кућу, у којој се и
данас налази. Са тим позориштима у периоду романтизма
повезан
је рад драмских писаца: Јована Суботића, Матије Бана, Ђуре Јак-
шића, Лазе Костића, Косте Трифуновића и др. Први редитељ био
је Алекса Бачвански, а најважнији из прве генерације глумаца су:
Романтичарско сликарство
Романтизам је у српском сликарству сменио

класицизам и би-
дермајер. Први весник романтизма који се јавио у
оквирима бидер-
мајера био је Павел Симић (1818-1876), студент
Бечке уметничке
академије, по завршетку студија стално настањен у
Новом Саду.
Истакао се као сликар многих иконостаса (Шабац,
Стари Футог,
Нови Бечеј, Нови Сад - Николајева црква, Сомбор -
Саборна цр-
268

#
патријарх Рајачић показује народу царске

привилегије. На слици се
распознају и друге истакнуте личности: Светозар
Милетић, Прота
Матеја Ненадовић, Јован Суботић, Никанор Грујић и
др.
Представници зрелог сликарског романтизма су:

Новак Ра-
донић (1826-1890), ЂураЈакшић (1833-1878) и Стева
Тодоровић
(1832-1925).
Новак Радонић учио је најпре у атељеу Николе

Алексића, за-
тим на Бечкој академији. Ради сликарског образовања путовао је
по Италији, али гледање великих сликара ренесансе и барока није
деловало охрабрујуће на њега. Најбоље резултате остварио је у
жан-
ру портрета, где можемо издвојити платна Жена с црвеном
траком
у коси, портрет младог калуђера, монументални портрет владике
Платона Атанацковића, портрете писаца Јакова Игњатовића и J. Ј.
Змаја, као и два изванредна аутопортрета. Од њега потиче и један
од
ретких пејзажа епохе романтизма Манастир Хопово. С мање
успе-
ха радио је на историјској композицији (Смрт цара Уроша, Смрт
0 Марка Краљевића, алегоријаБиле крунишу
БранкаРадичевића).
Стева Тодоровић је у свом дугом животу насликао

велики број
269

#
су се остварили у два различита медија, слици и

речи, у две ауто-
номне уметности, сликарству и књижевности, а да се ниједној од
њих не може дати предност над оном другом. Његово образовање
било је сликарско: учио је код многих сликара, између осталих и
код
Константина Данила, највећег сликара нашег бидермајера, живео
у великим европским уметничким центрима, у Бечу, у два маха, и
Минхену. Али није завршио ниједну сликарску школу нити било
какву другу. Био је полуобразован, али изузетно даровит. У себи
је
видео првенствено сликара и уз своје име као назив занимања ре-
довно ставља реч „молер” (сликар). Ипак стално бављење
књижев-
ним радом учинило га је симултаним, двомедијалним уметником.
Он често говори о двострукости свог рада: „Малам дању а пишем
песме увече” а у тренутку малодушности осећа то као терет:
„Молер
несам а списатељ несам, изгубио сам се”. Између његових песама
и
слика постоје мотивске и дубље стилске сродности. Тематске
слич-
ности постоје између платна Одмор после боја и песме Караула
на
0 Вучјој пољани, између слике Кнез Михаило на одру и
песме На гробу
кнеза Михаила, између историјске композиције

Војводина смрт и
поеме Невеста Баја Пивљанина, између портрета
Кнез Лазар и пе-
сме Ноћ у Горњаку. Сматра се да је у песми Мила и
најлепше слике
270

#
уметничке конвенције свог доба, те да је он стварни

зачетник нашег
модерног сликарства. Његове слабости су у цртежу,
где се испољи-
ло његово недовољно образовање, непотпуна
савладаност заната.
Али та слабост вишеструко је надокнађена његовом

темперамент-
ном колористиком, смелим, иновативним поступцима и утанча-
ним психолошким нијансирањем. Главне новине Јакшићевих сли-
ка потичу из његових светлосних решења, посебно у контрастном
односу светло-тамно. Драматика тог односа остварена је
увођењем
унутрашњег, вештачког, ноћног осветљења, чији извор често није
прецизно одређен. Многа његова дела су пропала и изгубљена
зау-
век. Међу сачуванима се налазе иконе, портрети, историјске
компо-
зиције, а од сачуваних икона познате су Христос на Гори,
Извођење
Христа, Апостол Петар, Апостол Павле и др. У сликама
религио-
зне инспирације светлост се јавља као еманација сакралних
лично-
сти и обично је концентрисана у чеоном делу главе (нпр.
Извођење
Христа). Слично решење примењено је и у портрету Кнез Аазар,
у
Ф којемсеукрштапортретно, историјско и сакрално.
Јакшић је најве- ф
ћи мајстор историјских композиција у нашем сликарству XIX века.

Ф 29-Mar-16 10:31:57
#
не обасјава подједнако све делове портрета, као што

се види на пор-
трету директора Ћирића, обележеног присуством
нечег напетог,
узнемиреног на његовом лицу. И на крају, најлепши
његов портрет
и најлепша међу свим његовим сликама, права
насликана песма,
јесте Девојкау плавом, ремек-дело нашег сликарства,
коју је један
сликар и ликовни критичар овако окарактерисао:
„Маркантан лик,
снажни израз овог дивног божјег створа дат је у
неколико великих
и тамних мрља како постижу само чисти и велики
сликари. Овде је
Ф
портрет сведен на свој најсажетији и најизразитији
облик. Овде су
Почетак „националног стила” у музици
Први наш модерни композитор Корнелије

Станковић
(1831-1865) припада епоси романтизма. Он је
зачетник „нацио-
налног стила у српскоЈ музици. 1аЈ стил у целини
носи романти-
272

#
Епоха реализма
Реализам временски обухвата период од почетка

70-их година
до краја XIX века. Његов зачетак на плану идеја
треба тражити у
знаку социјалистичког покрета Светозара
Марковића (1868), а на
плану политичке историје у знаку Велике источне
кризе (1875). Крај
епохе обележен је европејством Српског књижевног
гласника (1901)
Историјска позадина реализма
Најкрупнји историјски догађај епохе реализма је

Велика исто-
чна криза (1875-1878). Она је почела сељачким
устанком у Невеси-
њу јуна 1875. (Невесињска пушка), који се затим
брзо проширио на
друге делове Херцеговине и на Босанску Крајину,
захватио источну
Босну, Санџак, делове Бугарске и Македоније. То је
највећи сељачки
устанак на Балкану после Првог српског устанка и
273

#
1878, на којем је Босна и Херцеговина стављена под

аустријску упра-
ву, Србија добила четири округа на југоистоку и
призната јој је не-
зависност, а Црна Гора је вишеструко проширена,
добила је излаз
на море и стекла признање независности. Али и
поред значајних
добитака, последице тих одлука биле су негативне,
јер ће њима ви-
ше деценија бити заустављен покрет српског народа
за коначно на-
ционално ослобођење и уједињење. Реализам је
период депресије
српске националноослободилачке идеологије.
Насупрот нацио-
налном снажно се развио социјални фактор, који је
реализму као
правцу и иначе највише својствен.
Главне економске претпоставке реализма су:

распадање патри-
јархалних заједница услед продора капиталистичке
производње,
раслојавање и пропадање села, првобитна
акумулација капитала.
Друштвени и политички живот, као и читаву историју XIX века,

обележавају аутократски, деспотски режими: најпре оријентални
деспотизам кнеза Милоша, аутократизам чиновичке олигархије у
Ф доба уставобранитеља, просвећени апсолутизам кнеза Михаила, Ф
а у доба реализма самовољни, ћудљиви апсолутизам

последња два
Обреновића и, у Црној Гори, патријархални

Ф 29-Mar-16 10:31:57
φ
партија Димитрија Туцовића, и у Радикалну странку (вођа

Никола
Пашић), најзначајнију и најутицајнију политичку партију у
Срби-
ји у последњим деценијама XIX и првим деценијама XX
века, која
ће се од левичарске сељачке странке развити у типичну
грађанску
партију. Осим са режимом, партије су се бориле и између
себе, у
Културни напредак
Епоха реализма започела је у знаку важних промена у

културној Ф
и књижевној географији српског народа. Од њих је
најважније по-
мерање националног културног жаришта од периферије ка
центру.
Србија од 70-их година има водећу улогу не само у
политици него и
у култури и књижевности. Београд, као њена престоница,
замењује
Нови Сад у улози главног културног, уметничког
књижевног сре-
дишта. Највећи број установа од општенационалног
значаја оснива
се у Београду, у њему живи и ствара огромна већина
стваралаца у
свим областима културе и уметности. Београд је постао
жижа Срп-
ства: оно што се стварало у другим крајевима и у другим
регионал-
ним центрима равнало се према узорима који су долазили

Ф 29-Mar-16 10:31:57
#
дао је критичар Милан Кашанин (1968, 142-143),

пишући о једном
од највећих Београђана тог доба, приповедачу Лази
Лазаревићу:
„Тиме што Србија с Београдом на челу преузима

вођство срп-
ског народа врши се фундаментални преображај његовог живота
и
судбине - њега отад води његов центар, а не периферија, и води га
слободна земља, не туђа провинција. У последњој четврти
прошлог
века, песничка, уметничка и научна дела настала у Београду и
Ср-
бији ничим се толико не одликују колико уздржаношћу осећања и
зрелошћу мисли. У то време, први пут се зачула у нашој поезији -
у
стиховима Војислава Илића - тиха, мајестетична кантилена, која
смењује ритмичку хуку романтичара, а у нашој философији, у де-
лима Божидара Кнежевића, откривале се пропорције у историји
и утврђивао у њој закон реда. У то време Ђорђе Крстић, први од
српских сликара, доноси на својим платнима мирне, озарене пре-
деле, а скулптори Петар Убавкић и Ђорђе Јовановић уносе
ведрину
у градске тргове, подижу и споменике, који изазивају национални
Ф понос у посматрача. У то време, Стеван Мокрањац,
компоновањем ф
својихРуковети, одређује правац модерној српској

музици на бази
фолклора и, по европским концертним дворанама, с
београдским
хором, открива свету идилични дијатонски
276

Ф 29-Mar-16 10:31:57
#
Петронијевић, чија имена ће ући не само у наше

универзитетске
уџбенике и енциклопедије. Што нарочито
изненађује, то је што се
тад - супротно од оног што би се очекивало од
представника гене-
рације васпитане у распусном друштву - ти
научници, војсковође
и ти уметници ничим толико не истичу колико
уравнотеженошћу
својих мисли и висином личног морала”.
Тај импозантни списак великана тог доба требало
би допунити
именима врхунских приповедача наше књижевности,
која је Каша-
нин прескочио зато што је у цитираном огледу писао
Ф
о једном од
њих. А неколико датума из културне историје може
употпунити и
прецизирати ту слику општег културног напретка
оствареног у Бе-
ограду, Србији и другим српским крајевима:
1868. Основано Народно позориште у Београду (прво

српско по-
зориште Српско народно позориште у Новом
Саду основа-
но је 1861); Лицеј у Београду прерастао у Велику
школу с три
факултета - филозофским, правним и техничким;
основана у
Београду „Техничарска дружина”, прво
277

#
1887. Оснивање Градског народног позоришта у

Нишу, после ново-
садског и београдског, трећег сталног театра у
Србији.
Српски социјализам
Речи „реализам , „реални правац , „реалност ,

„реалист ушле
су у наш политички жаргон заједно с речима
„материјалист”, „со-
циЈалист , „комунист , „анархист . Они КОЈИ су
наступали под тим
Ф именима говорили су за себе да су „нови људи” и Ф
понашали су се као
апостоли вере која треба да препороди српски народ
и читаво чове-
чанство. Србија је прва од балканских земаља
започела националну
борбу за ослобођење и државну независност. Она је
међу њима пред-
њачила и у другој врсти борбе, у борби за друштвену
правду и по-
литичке слободе. У време када су се социјалистичке
идеје појавиле
на духовним хоризонтима младе кнежевине, њени
владари још увек
су признавали суверенитет турског султана, на
београдској тврђави
вијорила се отоманска застава, а огроман део
српског народа нала-

Ф 29-Mar-16 10:31:57
#
у сукоб због политичког чланка Српске обмане

(1869), па му је због
тога одузета стипендија. По повратку у земљу (1870)
онемогућаван је
у раду, прогањан, затваран. Умро је у Трсту у двадесет деветој
годи-
ни од туберкулозе. За кратко време развио је живу јавну и
књижевну
делатност, покренуо прве социјалистичке листове, оставио опсе-
жно публицистичко дело, окупио истомишљенике, дао нов правац
у политичком и културном животу, тако да његова појава и
делова-
ње чине епоху у историји друштвене мисли у Србији. Марковић је
дао темељиту критику целокупне српске стварности, обухватив-
ши њене друштвено-економске, политичке, културне и књижевне
аспекте. У естетичким чланцима Певање и мишљење и Реалност
у
поезији немилосрдној критици подвргао је „општи правац” наше
тадашње књижевности и указаао на „реални правац”, који треба
да заузме књижевност. Марковић је у свом главном делу, Србија
на
истоку (1872), као и у другим својим социолошким и политичким
студијама и чланцима, анализирао друштвене процесе који чине
^ критичку основу његове социјалистичке идеологије.
ф
У основи Марковићеве социологије налази се

апологија при-
родног стања. Друштвени напредак схваћен је на
русоовски начин,
као кретање унатраг, као повратак у природно
стање, само што оно
за Марковића није било апстрактна категорија него
279

φ
моралну чистоту, поезију свакодневног живота.

Апологија негда-
шње Србије кулминира у ставу који бисмо могли
назвати парадок-
сом о Турцима. Наводећи све оно у чему је наш човек
уживао некада
када је био неслободан, у политичком смислу, а шта
је све изгубио у
слободи, Марковић закључује: „То је узрок што је у
српском наро-
ду и под највећим притиском под Турцима сачувана
поезија у жи-
воту, раду и обичајима - поезија среће и задовољства
какве нема у
слободној Србији”.
Ф Марковић је мислио да је то друштво управо
Ф
онакво какво се
пожелети може, да Србији није ни потребно боље и
да је сва њена
несрећа у томе што се од њега стално удаљава. Иако
је донекле по-
знавао Маркса и од његових дела посебно ценио
Капитал, па је
предлагао да се он преведе на српски, он се није у
свему слагао с њи-
ме. Сматрао је да Марксово учење проистиче из
развитка капита-
листичког друштва на Западу и да важи само за
тамошње прилике,
па отуда није универзално, јер закони капитализма
на Западу „нису
закони чевечанског друштва уопште”. За српски
народ, који је једва
закорачио на пут капиталистичке производње, било
би бесмисле-

Ф 29-Mar-16 10:31:57
#
српском селу. Том страном Марковићево учење било

је блиско и
онима који су одбацивали његове социјалистичке
идеје.
Идеје Светозара Марковића развијале су даље

његове приста-
лице и следбеници. Најдаље у њиховој
радикализацији отишао је
Пера Тодоровић (1852-1907), који је захтевао
„уништење естетике”
и залагао се за утилитарну, тенденциозну
књижевност и уметност.
Он с потцењивањем говори о књижевности, о свакој

књижевности,
чак и оној највећој, пориче јој да је икада одиграла неку иоле
значај-
ну улогу у историји, поставља јој „неке услове”, које, ако
„испуни”,
може „бити снажан покретач друштвеногаразвића и напретка”.
Али
тај претенциозни, негаторски тон добија на снази и уверљивости
кад се с општег спушта на домаћи књижевни терен, као, на
пример,
када се руга нашем слепом, некритичком повођењу за Европом:
„[...]
ми имамо европско шарлатанство, али немамо једру европску
науч-
ну мисао и критику; ми познајемо и проучавамо европске
књижевне
грошићаре, а не знамо европске велике мислиоце, сваки је од нас
281

#
Критичка школа у националној историографији
Две најстарије науке код Срба су историја и

филологија. У изве-
сним делима позног средњег века откривамо прве
зачетке тих науч-
них дисциплина: у нашим старим летописима —
„почетак прагма-
тичне историографије” (Ф. Кемфер, 1970,79), у спису
Константина
Философа Слово о писменима — почетак наше
филологије, а у глав-
ном делу истог писца, Житију Стефана Лазаревића
— зачетке еру-
дитске историографије. Модеран развој тих и других
наука започиње с Вуком Караџићем, а коначан
раскид с преднауч-
ним, аматерским бављењем језичким питањима
извршили су коди-
фикатори модерног српског књижевног језика,
Караџић и Даничић.
Вук је такође поставио основно начело и за

историографију — да се
увек придржава истине, ма колико та истина могла
бити непријат-
на — и примењивао га у властитом писању о
догађајима из недавне
прошлости.
Ф Али одлучна битка за примену научног, критичкогначелау про-

Ф
282

#
Руварац је разобличио политичке митове из касније

историје, зна-
чајне превасходно за поједине делове српског
народа: на основу
историјских података показао је да је гроф Ђорђе
Бранковић једна
од централних личности из епохе Велике сеобе,
самозвани деспот,
да се идеја о непрекидности црногорске слободе и
назависности,
у шта су веровали сви Црногорци и о чему је певао
Његош, не за-
снива на истини, јер је Црна Гора потпала под Турке,
као и друге
наше средњовековне државе, и два века признавала
турску власт.
Открића Руварца и Ковачевића, нарочито она која су

се тицала по-
следњег српског цара и најславније битке у нашој историји,
изазвала
су „једну од највећих бура у српском културном животу” (С. Ћир-
ковић, 1982, XII), која се по интензитету и страстима може упоре-
дити с Вуковом борбом за народни језик. Битка се водила између
критичке и традиционалне, односно роматничарске историогра-
фије, чији је главни представник био Панта Срећковић, професор
Велике школе и један од првих чланова Краљевске академије нау-
Ф ка, али је захватила и широке слојеве друштва,
пренела се у новине, -ф-
популарна предавања, памфлете и пашквиле, ушла у

свакодневне
разговоре. Руварац је због својих ставова, које
283

#
Руварчеве школе није ни довршио своју критичку

примедбу, а иза
леђа зачу нимало родитељску псовку, а на својем
образу тешку руку
разљућеног Сремца, који се ту случајно десио”.
Иако вођена на ниском нивоу, темпераментима а

не само ар-
гументима, то је ипак била велика битка за научну
истину. Побе-
дом критичке школе наша историографија одвојила
се од поезије
Успон природних наука

ф
Ф
Утемељивач научног мишљења код Срба је
Доситеј Обрадовић,
који је истицао критику и принцип узрочности
(„зашто је што та-
ко а не другојаче било”, „што, како и зашто”) као
основу таквог ми-
шљења, неуморно је вршио пропаганду науке и
позивао учене људе
да преводе и пишу дела у којима ће упознати српске
читаоце с те-
ковинама наука, пре свега природних наука, у
Европи. Прву етапу
у развоју наше науке чини, дакле, рецепција
европске науке. Међу

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
другим нашим крајевима, проучавао биљни и

животињски свет,
дао прве научне описе њихових врста, а више њих
први пут открио
јавности (најважније његово откриће је тзв.
Панчићева оморика),
написао многе научне радове, од којих је најважнија
монографија
Флора кнежевине Србије (1874). Био је први
председник Српске ака-
демике наука. У кругу Академије и Велике школе (од
1905. Универ-
зитета), ређе изван њих, развиле су се и друге
научне дисциплине,
које су управо у последњим деценијама XIX и у
првим деценијама
XX века дале своје највеће представнике, тако да овај
период може-
мо назвати златним добом српске науке.
У исто то време Срби су дали велики допринос светској науци.
Никола Тесла (1856-1943) и Михајло Пупин (1858-

1935), обоји-
ца потекли из нашег патријархалног села, први син православног
свештеника из Лике, а други неписмених сељака из Баната, фор-
мирали су се као научници у Америци и својим проналасцима из
електрицитета и телекомуникација сврстали се у пионире
модерне
Ф индустријске ере у свету. Они су вршњаци наших
реалиста и своја Ф
најзначајнија открића дали су 80-их и 90-их година,

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
помоћу опита вршених и вођених у вашој сопственој

лабораторији
успели (сте) да учините један врло значајан прилог развићу
једног
од великих чуда нашег столећа, радио-телефона”), почиње
сликама
из његовог сеоског живота у његовом родном Идвору. Описани су
сеоски послови, вечерња посела, дати маркантни ликови сељака,
указано на „старе традиције” српског села, на легендарне ликове
из
националне прошлости (Светог Саву, Марка Краљевића, Карађор-
ђа) који живе у песмама и причама сељака, испричани многи
лични
доживљаји. Од ових последњих посебно је значајно једно његово
па-
стирско искуство понесено с пространих банатских пашњака.
Наи-
ме, за време школских распуста чувао је заједно с другим
дечацима
велика крда волова, која су ноћу била угрожена од крадљиваца
сто-
ке скривениху суседним кукурузиштима. Да би спречили лопове,
дечаци су користили нарочит начин дојављивања. Једни би
забада-
ли ножеве с дугачком дрвеном дршком дубоко у земљу и
ударањем
по дршци производили звук, док су остали, лежећи на земљи, ува
Ф прислоњеног о тле, ослушкивали откуда долазе
звучни сигнали. „Ве- ф
жбајући”, прича Пупин (Нав. дело, 21), „постали смо

стручњаци за
286

#
Књижевни реализам
Захвативши матицу народа, реализам је у

књижевности открио
малог човека и његов свет. Реалисти највећу пажњу
поклањају ра-
зноликим видовима народног живота - од оних
прастарих, фол-
клорних, до оних које је доносило ново доба. Они
теже да што вер-
ните пренесу начин живљења, обичаје и нарави, као
и начин говора
у појединим крајевима. У књижевност улази
регионална тематика,
а њен језик преплављују дијалекатска обележја.
Заљубљени у старе
Ф
патријархалне односе, који су нестали, они су с
познавањем и сим-
патиям приказали породичне и друштвене прилике
на селу и у ма-
лом граду (паланци), док су зазирали од модерног
града и европ-
ског начина живота.
Реализам у српској књижевности обухвата

широку и разновр-
сну панораму књижевних појава у великом
временском распону.
Први кораци учињени су још 60-их година, у јеку
романтизма. Јаков
Игњатовић (1822-1889) и Стефан Митров Љубиша
(1824-1878),
обојица припадници генерације Бранка Радичевића,
287

#
Од 70-их година реализам постаје водећи правац.

Његове про-
грамске основе дао је Светозар Марковић у чланцима Певање и
ми-
шљење и Реалност у поезији. Најпотпунији израз добио је у при-
повеци из народног живота („сеоска приповетка”), чији су творци
Милован Глишић (1847-1908), ЛазаЛазаревић (1851-1891) иЈанко
Веселиновић (1862-1905). Глишић и Веселиновић су остали у по-
етичким оквирима реализма, изразивши његове супротне стилске
могућности, Глишић у хумористичко-сатиричној приповеци, а Ве-
селиновић у идиличним приповеткама (Приче из сеоског живота
и
др.) и у романима с темама из народног живота и из историје
(Сељан-
ка, Хајдук Станко), док је Лазаревић као уметник те оквире више-
струко надмашио. Један од најобразованијих и најкултивисанијих
духова свог доба, истакнути лекар, који је оставио значајне радове
из
медицине, а попут осталих поклоник патријархалног света и њего-
вих вредности, он је дубље од других осетио потресе које је
доносило
ново доба, открио индивидуалне и моралне аспекте кризе старих
од-
0 носа, први дао судбину интелектуалца у нашем
друштву. Са смислом ф
за психологију ликова, поетском снагом у

дочаравању амбијента и
атмосфере те великом брижљивошћу у изграђивању
композиције и
стила створио је ремек-дела у жанру наше
приповетке (Први пут с
оцем на јутрење, Ветар, Све ће то народ
288

#
и желео (романиГорски цар, Сеоскаучитељица и Порушени

идеалы).
Поступком довођења до апсурда Домановић је у

сатирично-алего-
ричним приповеткама приказао негативне стране
модерног друштва:
бирократски формализам, деградацију аутентичних
вредности, пода-
ничко васпитање, ропски менталитет (Страдија,
Данга, Вођа, Мртво
море и др.), а у најбољој од њих, Вођи, испричао је
причу о колектив-
ној опсесији вођом, који води у погибију. Поникао из
традиције XIX
века, он је по својим сатиричним визијама уистину
писац XX века.
Најплоднији реалистички приповедачи су Матавуљ и Сремац.
Симо Матавуљ (1852-1908) родом је из Далмације, а

живео је у Боки
Которској, Црној Гори и, највише, у Београду. Све те
крајеве прика-
зао је у својим делима, у хумористичком роману
Бакоња фраБрне, у
приповеткама из црногорског, приморског и
београдског живота,
од којих су оне најбоље класичне по својој
289

#
што је највише пажње поклонио античким тема,

облицима и иде-
алима. Он је артист, „уметник-песник”, реформатор
српског стиха,
брижљив стилиста, мајстор форме.
Драму репрезентује Бранислав Нушић (1864-

1938), који неу-
морно ствара и у наредна два раздобља. Био је полихистор и
огледао
се у разним врстама. Највеће домете остварио је најпре у
комедији,
потом и у хумористичкој прози. У својим великим комедијама (На-
родны посланик, Сумњиво лице, Госпођаминистарка, Покојник и
др.)
сјединио је главне врлине својих претходника, значајност
Реализам у ликовним уметностима
Реализам у сликарству развијао се различитим

путевима од ре-
ализма у књижевности. И узори су им били
другачији. Насупрот
претежно руској оријентацији књижевних реалиста,
сликари су већ
традиционално били упућени на Немачку. Главни
центар у којем
су учили био је једна од метропола европске
уметности, Минхен.
Зато се реализам у нашем сликарству обично
називаминхенскиреа-
лизам. Али и поред разлика, сликаре и приповедаче
290

#
и доминантне сликарске врсте. Пионир сликарског

реализма Ми-
лош Тенковић (1849-1890) у својим цртежима,
акварелима и уљима
на платну испољио је „префињен артизам”, „отмен и
хладан коло-
рит”, „мирно поуздање”, „мајсторско постављање
слика” (Д. Меда-
ковић, 1983,415) - квалитете сличне песничком
артизму Војислава
Илића. Његово најпознатије платно, мала и лепа
слика Продавачица
цвећа (1877), означава почетак реализма у нашем
сликарству. Водећи
сликар српског реализма, Ђорђе Крстић (1851-1907),
изненадио је
нашу ликовну публику новим сликарским
поступцима, широким
потезима четке, тамним бојама, брзим и лаким
хармонизовањем бо-
ја, што је дошло до изражаја у његовим најбољим
сликама (Анатом,
Утопљеница, Под
јабуком, Растанак, Писци
јеванђеља, Слепица и
др.). Нове подстицаје добио је за време двогодишњег путовања по
Србији, током којег је за збирку кнеза Милана сликао историјске
знаменитости, цркве и манастире, пејзаже, народну ношњу,
сеоске
ентеријере, људе из разних крајева. Са тог уметничког ходочашћа
Ф
Крстићједонеоплатнакојапредстављајунајособенијиизразнашег

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
Својеврстан врхунац у развоју ликовних

уметности чини тзв.
академски реализам, под којим се обично
подразумевају два сли-
кара и два вајара. Сликари су Паја Јовановић (1859-
1957) и Урош
Предић (1857-1953) а вајари Ђорђе Јовановић (1861-
1953) и Си-
меон Роксандић (1874-1943). Њихов стил одликује се
занатским
савршенством, али изостају нова уметничка
тражења. Као уметни-
ци формирали су се и достигли уметничку зрелост у
доба реализма
и тим начином наставили да стварају и у наредном
столећу, мимо
потреса који су узнемиравали модерну уметност.
Како су били ду-
говеки, нарочито прва тројица, иза себе су оставили
огроман опус.
Јовановић је стекао славу

монументалним,
помпезним национал-
ним, историјским композицијама, међу којима су најпознатије Се-
оба Срба и Проглашење Душановог царства, као и великим бројем
жанр-сцена из народног живота с херојским и романтичарским
ак-
центима (Игра са мачевима, Крвна освета из Куча, Гуслар,
Причање
о боју на Косову, Арнаутски двобој, Бој петлова, Кићење
невесте, Ар-
Ф банас проси девојку и др.). Овај изузетно плодан
портретист је у Бе- ф

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
српског грађанског друштва” свог доба (Исто, 426).

Ђорђе Јовано-
вић је оставио иза себе огромно вајарско дело, са око
триста радова
разних врста (споменици, статуе, статуете, попрсја,
медаље, плаке-
те), међу којима се издвајају: Споменик
косовскимјунацима у Крушев-
цу, Кнез Милош, споменик у Пожаревцу, Вуков
споменик у Београду
и др. Стил је изградио „на строгим начелима
неокласицистичких и
академскихликовнихобразацамере, јасноће и
складности” (Исто,
449). Симеон Роксандић се развио под утицајем
немачког реализма
и античке скулптуре. Волео је да слика дечје ликове,
што показују:
„Национални стил” у музици
У европску музичку културу Срби су се укључили

у XVIII веку,
а Србија у доба кнеза Милоша. Али на позадини
рецепције европ-
ских музичких искустава деловала је српска музичка
традиција,
чије је битно обележје вокализам, с два њена
основна извора, цр-
квеним појањем и народним мелосом.
Средњовековно, унисоно
појање, прихваћено из Византије, трансформисало се
293

#
тим основама створен је „национални стил” у нашој

музици, чи-
ји је утемељивач Корнелије Станковић (1831-1865), наш
музички
романтичар; главни су му настављачи Даворин Јенко
(1835-1914)
и Јосиф Маринковић (1851-1931), а врхунски израз је добио
у де-
лу највећег српског композитора Стевана Мокрањца (1856-
1914).
Музичко стварање изражавало се највише у хоровима,
соло песма-
ма, у сценским делима, посебно у комадима с певањем као
прела-
зној форми између драме и опере, затим у врстама духовне
музике
Ф
као што су литургија, помен, опело, док су вокално-
инструментал-
на дела много ређа. У том музичком развитку настао је
сплет на-
родних песама као једна аутохтона музичка форма, чији
прототип
представља Коло Јосифа Маринковића, а која свој
класични израз
и име добија у Руковетима Стевана Мокрањца.
Руковети, вокална
рапсодија састављена на основу народних песама из разних
јужно-
словенских крајева, „одликују (се) изванредним складом
како у ар-
хитектоници облика и психолошком компоновању
садржане, тако
и у избору тоналитета и адекватности хармонског израза”
294

#
МОДЕРНА КУЛТУРА
Ф Ф

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#

#
Епоха модерне
Ова епоха обухвата време од почетка XX века до Првог

светског
рата. Године које обележавају њен почетак су: у
политичкој истори-
ки - Мајски преврат (1903), а у културној историји - учешће
Србије
на светској изложби у Паризу 1900, покретање Српског
књижевног
гласника 1901. Крај епохе је у знаку ратова, и то вођења
двају бал-
канских ратова и избијања Првог светског рата. Основна
Парламентарна демократија
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. у Београду је

извршен офи-
цирски пуч. Група официра на челу с Драгутином
Димитријевићем
Аписом продрла је у двор и извршила атентат на краља
Александра
и краљицу Драгу. Непосредна последица Мајског преврата
била је
промена династије. Народна скупштина за новог краља
изабрала
297

#
је француско-пруском рату и за показану храброст

добио орден Ле-
гије части. За време Босанско-херцеговачког устанка
1875. дошао је
у Босанску Крајину и борио се под именом
легендарног хајдучког
харамбаше Петра Мркоњића. Извесно време живео
је на Цетињу,
где се оженио кћерком књаза Николе. Био је човек
либералних уве-
рења. У младости је превео дело енглеског философа
Д. С. Мила О
слободы. Уочи доласка на престо изјавио је да је
целог века био „по-
штеног либералног мишљења” и да сматра да је
Србија зрела за пот-
пуну слободу штампе, какву имају и друге модерне
државе.
Стварни значај Мајског преврата састоји се у

томе што је до-
вео до укидања апсолутизма и увођења
парламентарне демократије.
Враћен је у живот Устав из 1888, онај због кога је

краљ Милан абди-
цирао. Слобода штампе билаје потпуна. Самоу Београду излазило
је 15 политичких листова, који су нападали све и свашта, па и
саму
краљевску кућу. Главнуулогуу политичком животу играла је Ради-
кална странка, а од политичких вођа тог доба најважнији је
Никола
Ф Пашић. У младости социјалиста, сарадник и

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
је велики углед у Европи. Руски цар Никола II рекао је да

је он „нај-
већи пријатељ кога Русија има”. Имао је више кћери, које
је удавао за
владајуће личности (нпр. за италијанског краља) или
личности из
владарских домова, па је популарно називан тастом
Европе. Врху-
нац његове афирмације је проглашење Црне Горе за
краљевину 1910.
Ипак, задржао је апсолутистички начин владања, што га је
Обнова ослободилачке акције
Ф Мајски преврат донео је заокрет и у националној политици зе- Ф
мље. Србија обнавља своју ослободилачку мисију у борби

српског
народа и југословенских народа за ослобођење и
уједињење, што
се испољило у целокупној њеној политици. Ослободилачка
акци-
за добила је екстремни облику стварању завереничке
организације
„Уједињење или смрт”, позанате под називом „Црна рука”,
која за
остварење свог циља није бирала средства; служила се и
терори-
змом. Ослободилачка мисао захвата читав југословенски
простор.
299

φ
Заоштравање односа са Аустријом
Такав развој догађаја неизбежно је водио заоштравању

односа
са Аустријом. Србија је настојала да се ослободи како
политичке та-
ко и економске зависности од суседа на северу, јер је сва
њена спољна
трговина ишла преко Аустрије. Аустрија је на то реаговала
завође-
њем економске блокаде Србије познате под називом
Царински рат
(1906-1911): тај рат се свео на забрану увоза живе стоке и
сточних
производа из Србије. Србија је на то реаговала забраном
увоза ин-
дустријских производа из Аустрије. Царински рат је у
почетку иза-
звао велике штете у српској привреди. Али Србија је на
крају пре-
бродила те тешкоће и пронашла нова тржишта за своје
производе,
тако да је Аустрија на крају била поражена у том
економском рату,
док је међународни углед Србије порастао. Позитивна
последица
Балкански ратови
На крају ове блиставе епохе Србија и читав српски

народ ушли
су у раздобље ратова, најстрашнијих и најкрвавијих које је
икада
до тада водила. То су балкански ратови и Први светски
300

Ф 29-Mar-16 10:31:58
φ
Македонија. Пошто су и други балкански народи имали

велике
делове својих територија под Турском, заједнички интерес их је
зближио, што је довело до склапања савеза Србије, Црне Горе, Бу-
гарске и Грчке против Турака (1912). Исте године у јесен почео је
рат. Савезници су брзо напредовали. Највеће успехе имала је Ср-
бија. Ослободила је најпре Косово и Санџак, а после великих по-
беда код Куманова и Битоља, и Македонију. Освојила је и Албанију
и изишла на море, а помогла је и Бугарима да освоје Једрене. Мир
је потписан у Лондону исте године, када је извршено разграниче-
ње освојених територија. Србија је морала да напусти Албанију а
Црна Гора Скадар. Одлуком великих сила створена је нова држава,
Албанија. То је био Први балкански рат. Други балкански рат по-
вела је Бугарска против Србије (1913) због Македоније. Србија је уз
помоћ Црне Горе извојевала велику победу на Брегалници. Пора-
жену Бугарску напале су друге балканске државе - Грчка, Турска и
Румунија - и одузеле јој значајне територије. На миру склопљеном
0 у Букурешту међународно је прихваћено ново стање.
Боемија и академски модернизам
За разлику од политичке историје, у којој су оштро

омеђени
почетаки крај епохе, почетакунутрашњим политичким
превратом
а крај ратовима, у културној историји нема значајних
прекретнич-
ких покрета какав је, рецимо, био покрет Светозара
Марковића с
почетка реализма. Упркос томе, ово је једно од
најдинамичнијих
раздобља, испуњено унутрашњим противуречностима и

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
у европеизму, естетизму, индивидуализму. Али упоредо с

њима де-
ловале су супротне традиције, наслеђене из XIX века -
традицио-
нализам, социјални и морални утилитаризам,
национализам. Кул-
турни и уметнички живот био је интензиван, богат,
разноврстан,
у њему су се испољиле оштре поларизације. У културном
животу
Београда, који више није био само престоница Србије већ и
прави
национални центар, издвајају се две различите, међусобно
оштро
супротстављене културне средине. Је дна је кафанска,
боемска, дру-
га академска, универзитетска.
Кафана је била традиционално место друштвеног окупљања.
Породица је дуго остала затворена, патријархално

неприступачна,
као да се налазила иза дебелих, непробојних зидова. „Сав
остали
живот, ван породичнога, кретао се кроз чаршију и
кафане”, напи-
сао је Бранислав Нушић. Српскауметничка боемија била је
најжи-
вописнија појава у том шароликом кафанском Београду. Са
запад-
ним боемством она је делила презир према свему што је
обично,
302

Ф 29-Mar-16 10:31:58
#
догодио се такође 1901. године, кад је покренуто

најважније гласи-
ло епохе Српски књижевни гласник. Он је био израз
другог Београда,
академског, универзитетског. Целим својим
деловањем он се супро-
стављао начину живота и схватања оличеном у
„ Дарданелима”, уно-
шењем европских мерила у културни живот, он је
хтео да искорени
традиционални, балкански, оријентални дух
„дарданелизма”. Битна
одлика нашег модернизма у његовој почетној фази, у
доба Српског
књижевног гласника, јесте да је био академски. У
његовом настаја-
Књижевна модерна
У поезији се наставља оно што је започео

Војислав Илић: мо-
дернизација песничког израза, усавршавање форме.
Илић их је
тражио у класичној старини и код руских
романтичара, а песни-
ци нових нараштаја уче од француских парнасоваца
и симболиста.
Прелаз између војиславизма и модерне чине поетски
опуси Алек-
се Шантића, Милутина Јакшића и Милорада
Митровића. Од на-
ведених песника Шантић је дао најснажније и
најхомогеније дело,
303

#
и израза, стваралачкоЈ самодисциплини и стално

поправљао ста-
ре песме како би биле што боље, или их је сасвим
одбацивао. Исту
тежњу ка уметничкој перфекцији испољио је и у
прози (путописи
Градови и химере, философске рефлексије Благо
цара Радована, фи-
лософски есејиЈутра саЛеутара, критички огледи
Моји сапутници
и др.). Песничко језгро модерне чине песници
београдског круга:
Милан Ракић (1876-1938), Сима Пандуровић (1883-
1960) и Влади-
слав Петковић Дис (1880-1917) - они су изразили
трагично осећа-
Ф
ње света, бол века, безнађе, нирвану. Међу њима се
издваја Дис. Као
један од оних из категорије уклетих песника,
необразован, боем, он
је створио аутохтону поезију, ирационалну,
визионарску.
Иако чвршће везана за домаће изворе, и проза је

проналази-
ла путеве ка модерном. Новији реалисти попримају
све више лир-
ске, поетске црте, па их је Скерлић називао лирским
реалистима:
Иво Ћипико (1869-1923), песник љубави и мора,
изразио је сан
о изгубљеном и поново нађеном рају у крилу
304

#
врстан приповедач, хроничар свакодневног живота,
Златно доба српске науке
Академски дух епохе добио је најзначајнији израз

у науци. Овај
период дао је значајне резултате у књижевности и у свим
области-
ма уметности, али су можда најзначајнији резултати остварени у
науци. Крај XIX и прве деценије XX века представљају златно до-
ба у развоју српске науке. Њено средиште је било у Академији на-
ука и Великој школи, која је 1905. прерасла у Универзитет. Већ
сам
говорио о утемељењу наука код нас и о нашим научницима у све-
ту. Сада ћу указати само на најважнија и имена и резултате. Јован
Цвијић, највећи српски географ, зачетник српске антропологије,
оснивач Српског географског друштва, остварио је волуминозно
# дело на проучавању земаља и становништва Балкана,
и то посебно Ф
јужнословенских. Његов утицај је био пресудан у

области геогра-
фине и етнологије. Покренут је Српски етнографски
зборник, у којем
посебан одељакчини објављивање резултата
проучавања насеља и
порекла становништва на нашим просторима. Међу
етнографима
један од најзначајнијих је Тихомир Ђорђевић (Наш
народни жи-
вот). И Цвијић и његова школа у обема
дисциплинама настављају
305

#
после прихватили и књижевници. У математици прво

место заузи-
ма Михаило Петровић Алас, творац математичке
феноменологије
и других математичких дисциплина, који по својим
резултатима
припада европској науци, творац београдске
математичке школе,
која све до данас даје научнике светског значаја. У
природним нау-
кама највеће име је Милутин Миланковић, астроном,
геофизичар,
математичар, творац математичке теорије Земљине
Почеци модерног сликарства

Ф
Указаћу на најважније догађаје из уметничког

живота. Један од
њих је свакако формирање уметничке наставе:
године 1895. основа-
на је Српска цртачка и сликарска школа, која је
прерасла у Државну
уметничку школу, кроз коју су прошли најважнији
српски слика-
ри тог доба (Академија ликовних уметности у
Београду основана
је 1937).
Међународне афирмације: на светску изложбу у

Паризу 1900.
први пут је позвана Србија. У њеном павиљону била
306

#
удружење, које је у почетку имало Јужнословенски

карактер, а потом
je постало трајно име асоцијације српских уметника.
У оријентацији према свету главнуулогујош

увекимаМинхен,
у којем наставља школовање већина наших
уметника, али се крајем
овог периода наши уметници окрећу Паризу, који ће
у наредним
раздобљима постати њихов главни инострани
центар.
У стилској оријентацији овај период

представљаудаљавање од
академског реализма ка новим модернистичким
тенденцијама, пле-
неризму, сецесији, импресионизму (појмови из тог
времена). Плене-
ризам (од речи plein air - отворен, слободан простор)
сликање је у
слободној природи, увођење природне светлости у
слику; међу сли-
карским жанровима прво место добија пејзаж.
Сецесија (одвајање,
отцепљење) означава удаљавање од академизма.
Импресионизам,
стил који се јавио у Француској 60-их година XIX
века, представља
једну од најважнијих прекретница у историји
сликарства (говори се
о импресионистичкој револуцији) - почетакмодерног
сликарства.
307

#
него ствари блиске његовом уметничком

темпераменту и стилској
оријентацији, што се може видети из наслова:
Тераса, Предеоу Ка-
прију; из тог периода потичу и „чувена Плава врата,
сва окупана у
раскошној сунчаној светлости, која још више
подвлачи присност и
дубоку поетичност слике” (ИСН, VI/2, 444).
Коста Милићевић школовање после Београда

наставља у Пра-
гу, Бечу и Минхену, и споро се развија. Његов развој
можемо озна-
чити као заокрет од реализма ка пленеризму, и од
овог ка импре-
сионизму. Врхунац је достигао за време рата, у
крфском периоду, у
лирски интонираним пејзажима Стаза у маслињаку,
Потамос на
Крфу и др. „У сунцем окупаној, чистој и готово
невиној природи
нема ни трага ни гласа од крвавог наличја ових
радосних, безмало
идилично доживљених слика. Пут у ново
интимистичко сликар-
ство код Срба био је остварен, и до њега је дошло у
сусрету са Ме-
дитераном” (Исто).
И Малиша Глишић представља прелаз од пленеризма ка им-

Ф пресионизму. Издвајају се његови пејзажи с медитеранским, ита-
ф

Ф 29-Mar-16 10:31:59
#
отаџбину, на путовањима по Србији (између 1903. и

1910). Тада су
настала њена најзначајнија дела: Ресник, Шума,
Дереглија на Сави,
Ада Циганлија и др. Већ у првој фази овог периода

„она је у срби-
јанском пределу савладала почетничке мане са
студија, и што је ду-
бље залазила у Србију, све више се ослобађала туђих
утицаја и свог
манира, и осамостаљивала као сликар” (Л.
Трифуновић, 1973, 53).
Двогодишњи боравак у Паризу, током којег је дошла

у непосредан
додир с модерним правцима, унео је у њен стил нове
елементе, које
су неки доводили у везу са фовизмом. Из тог периода
потичу, по-
ред осталих, Девојчицау Булоњској шуми, Булоњска
Отварање српске музике
У српској музици такође долази до промена. Она

не напушта
национални стил, али се, истовремено, отвара према
европским
музичким облицима и стиловима. „То је означавало
континуитет
дотадашњег развоја и истовремено урастање у ново
стваралаштво,
309

#
између два рата и после Другог светског рата. Сви се

надовезују
на традицију музичара националног стила, посебно
на Мокрањца,
али у свом стварању отварају се према европској
музици и модер-
ним музичким правцима. Стеван Христић
најпознатији је по балету
Охридска легенда, вероватно нашем највише
извођеном музичком
делу. Своју вредност дугује српском и македонском
фолклору, изра-
жајној мелодици, темпераментном ритму и
рафинираном оркестру.
Од осталих дела треба споменути ораторијум
Васкрсење, више соло
песама, сценску музику за више драмских дела,
оперу Сутон, хорска
дела из духовне музике, од којих је најбоље Опелоу
б-молу.
Петар Коњовић је највише дао у сценској музици,

компоновао
је пет опера, од којих је најбоља Коштана, рађена према истоиме-
ном комаду за певање Борисава Станковића. На његово формира-
Велико доба глуме
Позоришна уметност је сложена, колективна.

Мада у предста-
ви учествује велики број уметника разних
категорија, од њих су
310

#
гледалаца. Историја српског позоришта доказује

приоритет глумца,
она открива да су велики глумци имали чак важнију
улогу од вели-
ких редитеља, па се тако поједине епохе у развоју
нашег позоришта
памте пре свега по великим глумцима. Последње
деценије прошлог
и прве деценије овог столећа представљају велико
доба српског теа-
тра, доба када су играли највећи мајстори српске
сцене. Из плејаде
великих глумаца издвојићу тројицу најбољих и
најпознатијих. То
су: Пера Добриновић, Илија Станојевић и Добрица
Милутиновић.
Илија Станојевић, познат као Чича Илија, био је

један од нај-
популарнијих личности београдске сцене и београдске боемије, о
којој су се испредале многе анегдоте. У младости је постао
омиљен
као глумац певач, који је играо у многим комадима с певањем.
Али
највећи израз дао је у карактерној комици. Играо је комичне ли-
кове у многим преведеним драмама, нпр. Шекспировог Фулстафа,
Молијеровог господина Журдена и друге, али је највећу популар-
ност стекао у сценским креацијама комичних ликова домаћих пи-
Ф саца, Стеријиног кир Јање, Глишићевог Вула
Пупавца, Сремчевог
Калче и др.
311

#
дао је у улози кир Јање. За Добрицу Милутиновића

написао је да је
„најомиљенији глумац у историји српског
позоришта, уметник из-
узетне индивидуалности, маркантне и лепе појаве, с
гласом заносне
лепоте и темпераментом којем по силини али и
лирској емоционал-
ности није било премца” (Исто, 264). Највећа
остварења дао је у ин-
Почетак филма
Филм - уметност XX века - пронађен је крајем прошлог века.
Ф Прва филмска представа одржана је у Паризу 28. децембра 1895.

Ф
Шест месеци касније, 6. јуна 1896, одржана је прва

представа код
нас, у кафани „Код златног крста”. Представи су
присутвовали краљ
Александар Обреновић и краљица Наталија. Већ
следеће године
француски синеасти приказали су београдским
гледаоцима сце-
не из живота њиховог града. Најстарији сачувани
филм снимљен у
Србији, Крунисање краља Петра I, снимили су
енглески синеасти.
Први стални биоскоп отворен је у Београду 1909, а

312

#
Сомбору 1906. И још један догађај привлачи пажњу у раној

истори-
ки српског филма. После повлачења наше војске преко
Албаније, на
Крфу је при Српској врховној команди основана Филмска
секција,
са задатком да приказује савезничке филмове српској
војсци и да
Ф Ф

ф 29-Mar-16 10:31:59
#

#
Међуратно раздобље
Ово је период између два рата, „међувреме” које

почиње Пр-
вим а завршава се Другим светским ратом. У том раздобљу
Срби су
први пут уједињени у једној држави и здружени с другим
сродним
народима. Али након тога све више долазе до изражаја
унутрашње
противуречности међу тим народима, које све више
добијају анта-
гонистички карактер и прете разарању новостворене
државе. На
међународном плану то је „доба нетрпељивости”, период
којем су
дале печат две тоталитарне идеологије, фашизам и
комунизам, први
каокрајност
десничарскихадругикаокрајностлевичарскихидеја.
Први светски рат и голгота Србије
Први светски рат је европски рат настао као израз

противуреч-
ности између великих сила, груписаних у два савеза,
315

#
избио код нас, па је и прве његове страхоте искусио српски народ.
Повод је био Сарајевски атентат, у којем су припадници

Младе Бо-
сне убили аустријског престолонаследника Франца
Фердинанда и,
нехотице, његову жену Софију, на Видовдан 28. јуна 1914.
Аустрија
је без основе оптужила Србију као кривца, упутила јој
ултиматум,
који је довео у питање њен суверенитет, да би јој после
одбијања ул-
тиматума, месец дана после атентата у Сарајеву, сместа
објавила рат.
У рат против Аустрије одмах је ушла и Црна Гора. Локални

рат из-
међу двеју суседних држава прерастао је убрзо у европски
и светски.
Почетак рата био је несрећан по Аустрију. Иако је била

велика
империја, с вишеструко већом војном силом, она је доживљавала по-
разе. Три њена похода на Србију, праћена репресалијама над цивил-
ним становништвом, скршена су у великим српским победама - на
Церу, Гучеву и Колубари. С ратом су ишле и друге невоље, као што
су глад и болести. Тако је епидемија пегавог тифуса у лето 1915, по-
сле победе на Колубари, однела око 150.000 људских живота, скоро
ф- исто толико колико и аустријски походи. Неочекивани
успеси Ср- ф
бије узбудили су свет, јавили су се гласови подршке са

свих страна,
316

φ
одступницу, извојевала је велику победу на Мојковцу, на

Бадњи дан
и Божић 1916. и потпуно зауставила аустријско надирање
према ис-
току, чији је циљ било потпуно уништење српске војске.
Страдање
војске и народа наставило се и после изласка на албанску
обалу Ја-
дранског мора, јер су западни савезници оклевали да их
прихвате,
и тек на енергичну интервенцију руског цара Николе II,
који је за-
претио изласком Русије из рата, организован је превоз
избеглица на
грчко острво Крф. Али ни ту није престало страдање.
Исцрпљени
људи умирали су у масама, тако да није било могуће да се
сахрањују.
Уместо тога, лешеви су бацани у море поред острвца Видо,

у чувену
„плаву гробницу”, која је захваљујући истоименој песми
СтварањеЈугославије
Главни резултат Првог светског рата било је стварање

нове држа-
ве, Краљевина СХС, која је 1929. добила назив Југославија.
Процес
њеног настајања може се пратити током читавог рата. Већ
после пр-
вих ратних сукоба и успеха, српски прваци изјављивали су

Ф 29-Mar-16 10:31:59
#
„ослобођење и уједињење наше неслободне браће

Срба, Хрвата и
Словенаца”. Убрзо потом, у Риму је формиран Југословенски
одбор
са хрватским политичарем Антом Трумбићем на челу, који је све
до
крајарата био званични заступник интереса неослобођенихјуго-
словенских народа. У јулу 1917. Српскавлада и Југословенски
одбор
доносе Крфску декларацију, на основу које се предвиђа стварање
Краљевине СХС с династијом Карађорђевић на челу. У јесен 1918.
представници југословенских народа у Хабзбуршкој монархији
про-
гласили су отцепљење од Аустрије и у Загребу прогласили
Државу
Словенаца, Хрвата и Срба. Али то је била само држава провизо-
ријум, без чврсте власти, без војске, изложена агресивним
тежњама
суседне Италије, што је утицало да се ствар уједињења убрза.
Држава тешких противуречности
Југославија се морала борити са огромним

тешкоћама како уну-
трашњим тако и спољашњим. Била је од самог
почетка економски
заостала, неразвијена, аграрна земља, са
неуједначеним економским
и правним системом. У Босни и Херцеговини, на
Косову и у Ма-
кедонии затечени су феудални односи, који су
укинути тек аграр-
318

#
У правном животу земље деловало је шест правних

система: у Срби-
ји Грађански законик, у Црној Гори Имовински
законик, у одређеним
крајевима бивше Аустрије један а у другим други
аустријски законик,
у Војводини мађарско право, код муслимана у Босни
и Херцеговини
шеријатско право. Била је то држава с три велике
светске религије
- православном, католичком и исламом, држава три
конститутив-
на народа, који су безуспешно покушавали да створе
једну нацију,
држава с мноштвом националних мањина: највише је
било Немаца,
Мађари су били на другом месту, а тек на трећем Албанци.
Њен међународни положај био је крајње

неповољан, непријате-
љи многобројни. Све суседне државе, осим Грчке и
Румуније, сма-
трале су да је она створена на њихову штету и
тежиле су да је униште.
Од великих сила
њен главни ослонац била је
Француска а главни
противник Немачка. За време Првог светског рата, у Октобарској
револуцији, нестала је Русија, која је била главни ослонац српског
народа у прошлости. Држава која ју је заменила, СССР, била је та-
Ф кође непријатељ Југославије и водила је политику
чији је циљ био ф
319

#
догађаја издвојићу три најважнија и с најдалекосежнијим

последи-
цама: 1) атентат на Стјепана Радића и друге прваке
Хрватске сељачке
странке у скупштини 6. јуна 1928, који је извршио Пуниша
Рачић,
радикал из Црне Горе, довео је до слома парламентарног
система и
увођења диктатуре краља Александра (6. јануара 1929); 2)
атентат
на краља Александра у Марсељу, чији су организатори
Културне прилике
Ф Економске и политичке невоље пратило је и културно заоста- Ф
јање. Југославија је била земља с највећим процентом

неписменог
становништва. Он је растао идући од запада према истоку
и од севе-
ра према југу. У том погледу појављивале су се огромне
несразмере.
Највише су заостајале Босна и Херцеговина, Косово и Македонија.
И док је у Словенији и Војводини неписменост била искорењена,
Србијаје с великим бројем неписмених била у средини.

Југославија
је наследила неразвијен школски систем и у току свог
кратког по-
320

#
светског гласа, попут византолога Острогорско г,

правника Таранов-
ског, математичара Билимовића и др. У културном животу
главни
печат давао је француски утицај, али су у појединим
сферама кул-
туре, пре свега у уметности и књижевности, били снажни и
руски
и совјетски утицаји, чији су носиоци били комунисти и
грађански
левичари. У популаризацији напредне књижевности
истока и запа-
да највише је отишло издавачко предузеће Нолит,
основано 1928.
Заосталост се најмање осетила у елитној култури, у Ф

научном и
уметничком стварању. У науци се наставио успон из
претходих пе-
риода. Научни радници из разних дисциплина следили су
путе-
ве светске науке. Поједини наши научници учествовали су
у вели-
ким интернационалним открићима. Физичар Павле Савић
један
је од пионира нуклеарне физике. У Институту за радијум у
Паризу
Велико књижевно раздобље
Веза са Европом и светом карактеристична је за развој

књижев-
321

#
раздобља, с мноштвом покрета, стилова, праваца,

књижевних и
уметничких удружења, програмских манифеста разних група које
су тражиле свој пут у уметности. Двадесете године су време изама:
експресионизма, дадаизма, футуризма, надреализма, а стварани су
и домаћи изми: суматраизам Милоша Црњанског, хипнизам Рада
Драинца, зенитизам Љубомира Мицића, који је имао интернаци-
онални одјек. У часопису Зенит, који је водио Мицић, сарађивали
су најистакнутији европски књижевници и уметници тог доба. С
друге стране, београдски надреализам био је један од најзначајнијих
огранака тог интернационалног уметничког покрета, чија је центра-
ла била у Паризу. У књижевности у међуратном периоду појавили су
се најзначајнији наши писци XX века. Синтезу традиционалног и
модерног дао је Иво Андрић (1892-1975). Између два рата афирми-
сао се као приповедач, а приповетке је писао и касније. Највише је
сликао Босну турског, аустријског и савременог доба, као земљу на
граници између подељених светова, која је и сама изнутра подељена
Др многим границама, испуњена скривеним, потмулим
мржњама, које Pp
повремено букну у ужас. Код Андрића се у новелистичком

облико-
вању људских судбина допуњују реализам и психологија,
объектив-
на и субъективна перспектива, хроничарско бележење
догађаја са
субјективном перспективом. Касније је написао велике
романе са
темама из прошлости Босне — НаДрини ћуприја,
Травничка хрони-
ка, Госпођица и недовршени Омер-пашаЛатас —
историјски засно-
ване, епизодно невелистички обликоване, са широком
322

#
наговештава велике романе позног периода Друга

књига Сеоба, Код
Хиперборејаца и Роман о Лондону, у којима је
мисаоно и уметнички
продубио и допунио своју слику света и створио
најоригиналнији
опус у нашој књижевности XX века.
Према екстремним захтевима авангарде најдаље је

искорачио
Растко Петровић (1898-1949), брат сликарке
Надежде Петровић.
Он је у раним прозним и поетским делима испољио

рушилачки,
експлозивни експресионизам. Најбоља његова дела
настала су после
„болног повраткаужим границама”: путопис
Африка, мали путопи-
сни роман Људи говоре, велики роман о Албанској
голготи српског
народа у Првом светском рату - Дан шести.
Посебан случај у кругу вршњака, медерниста,

представља Мом-
чило Настасијевић (1894-1938), затворен у свој свет, далеко од ли-
терарне вреве модернистичких кафана, „пустињаку граду”. Писао
је много а објављивао мало. Ослањао се на домаће изворе, на
сред-
њовековну традицију, на лирске народне напеве, хтео је да створи
Ф песму која ће бити аутентичан израз „матерње

Ф 29-Mar-16 10:31:59
#
Судбине сликара
За ликовно стваралаштво значајна је такође та

непосредна веза
са европским уметничким покретима: импресионизмом,
експреси-
онизмом, кубизмом, надреализмом и другима. Центар уметничког
света постаје Париз. Он је у нашем сликарству од Првог светског
рата до данас играо сличну улогу какву је имао Минхен у
последњим
деценијама XIX и почетком XX века, с тим што су везе с Паризом
још интензивније јер су многи наши уметници између два рата и
после Другог светског рата привремено или стално живели у Па-
ризу, заједно са уметницима из многих других земаља, јер је
Париз
био интернационална сликарска метропола. Авангардне тежње
код
наших најбољих међуратнихуметника биле су ипак пролазна поја-
ва, карактеристична углавном за године њиховог учења и боравка
у
Паризу. После повратка у земљу многи су се враћали
традиционал-
ним стиловима, које су модернизовали. Овај се стил у историјама
Ф наше уметности одређује као нови реализам или
неокласицизам. Ф
Тек после Другог светског рата, од почетка 50-их

година, код нас је
потпуно завладао уметнички модернизам.
У уметничком животу у земљи значајну улогу

играли су разни

Ф 29-Mar-16 10:31:59
#
У том периоду јавља се мноштво сликара снажне

обдарености
и с великим стваралачким опусом, од којих је већина
наставила рад
и после Другог светског рата. На поједине ћу се осврнути
сада, а о
некима ћу говорити у оквиру послератног периода.
Јован Бијелић (1886-1964), родом из Босанске Крајине,

обра-
зовао се у Кракову, Паризу, Прагу. Највећи део живота
провео је у
Београду. У свом развоју прошао је кроз кубистичку и
експресио-
нистичку фазу, те се потом окренуо ка чвршћој Ф
реалистичкој кон-
цепцији, у којој је нарочито наглашен колорит. После 1960,
у по-
следњој фази његовог стварања, испољила се тежња ка
апстрактном
сликарству. Оставио је обиман и жанровски разнолик
сликарски
опус. Сликао је пејзаже, портрете, мртву природу, женски
акт, фигу-
ралне композиције, историјске композиције. Као и већину
наших
сликара, привлачио га је медитерански простор, али је
исто тако
радо сликао и босанске пределе, Београд итд. Познате су
његове Ку-
пачице, Заливу Гружу, Предеоу Босни, Јајце,
Предео са Сењака, Пор-
325

#
Сава Шумановић (1896-1942) један је од наших

највећих мо-
дерних сликара. У почетној фази био је под утицајем
Сезана, екс-
пресионизма, кубизма. Двадесетих година два пута
је боравио у
Паризу. Из тог периода потиче његова чувена слика
Пијана лађа,
динамичка композиција, урађена у силовитом
замаху, за свега седам
ноћи. Париски период завршио се његовим
душевним сломом, и он
се вратио у завичај, у Шид, да се лечи. У том периоду
он доживљава
снажан уметнички успон. „Он није више ни кубист
ни експресио-
нист, пронашао је свој сопствени манир, који се
састоји од овлаш
стилизованог цртежа, светле палете и пастозне
фактуре. Слика
платна великог формата, с фигурама у пејзажу, или
мртве природе”
(ЕЈ, VIII, 277). Из тог периода потичу: Женски

акт,Мртва природа
с грожђем и многе друге. Трећи боравак у Паризу, после
оздравље-
ња, представља врхунац његовог стварања, што показују: Мост
на
Сени, Јесењи пејзаж из околине Париза, Авенија
опсерваторије, Црве-
ни ћилим и др. И тај период завршава се кризом и
Шумановићевим
326

#
враћа се у Сомбор као зрео уметник с властитим

изразом и ту остаје
до крајаживота. Свој пуни израз достигао је као
сликар амбијента и
природе Војводине (карактеристичан пример
Житна поља). Он је
„сликар снажног темперамента, чисте боје и
експресивног цртежа.
Кроз цело своје сликарско дело он остаје дубоко
везан за живот и
свет којим је окружен, његов доживљај полази увек
од једне реалне
инспирације” (ЕЈ, V, 304).
Плејади сликара између два рата припадају два

сликара из Цр-
не Горе, Мило Милуновић и Петар Лубарда, који су
наставили рад
и после рата. Како је Лубарда одиграо прекретничку
улогу у нашем
сликарству почетком 50-их година, о њему ћу
говорити у оквиру
наредне теме. Мило Милуновић (1897-1967)
школовао се у Итали-
ки, потом у Паризу и другим центрима. Као његово
Модернизам у скулптури
Промене настају и у скулптури. Академизам је

појам у чијем
знаку почиње наша скулптура XX века. Указали смо
на њене главне
327

#
Београду, био професор ликовне академије, имао

своју мајсторску
радионицу, где је сада његова галерија. Најпознатији
је по двема мо-
нументалним групама испред Народне скупштине
Играли се врани
коњи. У његовом раду приметан је утицај
Мештровића, с којим је
непосредно сарађивао на недовршеном пројекту
Видовдански храм.
Међу његовим радовима лепотом се издваја портрет

у бронзи Хар-
фист (1929), фигура у покрету, с мирном, гипком
фактуром и финим
психолошким нијансирањем.
После Првог светског рата упоредо са сликарима

јављају се и
вајари модерне оријентације; за њихов стил критичари су
користи-
ли појмове: „конструктивизам”, „синтетичка структура”,
авангарди-
зам. У тој првој генерацији модерних вајара најзначајнији су
Петар
Палавичини, Сретен Стојановић и Ристо Стијовић. Петар Пала-
вичини је Корчуланин, који је живео и радио у Београду. И он је у
почетку под утицајем Мештровића, али га се касније ослобађа и
сти-
че пуну самосталност. Бавио се монументалном скулптуром, али
су
328

#
Нови замах музике
Српска музика тек у периоду између два рата

добија неке од
основних својих институција: Београдску оперу
(1920), Београдску
филхармонију (1923). Велику помоћ у развоју
нарочито опере и ба-
лета дали су руски уметници емигранти. Ствара се и
српска музичка
публика, чему су допринела гостовања славних
уметника, између
осталих Фјодора Шаљапина и Артура Рубинштајна.
Од музичких аутора у овом периоду најактивнији

су компози-
тори који су свој рад започели у првој деценији XX века - Стеван
Христић, Петар Коњовић и Милоје Милојевић, о којима је већ би-
ло речи. Њима се придружује Јосип Славенски (1896-1955), Хрват,
родом из Међумурја, који је од 1924. до смрти живео и стварао у
Бе-
ограду. Он је највећи композитор на простору бивше Југославији и
један од значајних и оригиналних европских музичких стваралаца
XX века. И он се инспирисао фолклором, најпре фолклором свог
Ф родног краја (Песмемојемајке за алт и гудачки
квартет и др.), а за- Ф
тим и фолклором читавог Балкана (симфонијска

свита Балканофо-
нија /музичка панорама Балкана/ и многа друга
дела). Ипак ишао
је у својим замислима и истраживањима и даље
тражећи нове теме
и нова музичка решења. Његово најважније дело је
329

#
композитори школовани у Прагу. Посебно треба

истаћи промене
као што су: раскид с традицијом, напуштање
националног стила,
прихватање нових музичких форми и модерних
концепција му-
зичког израза. Поменућу Станојла Рајичића, који је
свој рад у овој
области започео 30-их година и наставио гау
читавом послератном
раздобљу. Школован у Прагу, пошавши од традиције
доспео је у
свом развоју до реског, политоног хармонског језика.
Компоновао
је опере (Симонида), балете, симфонијске поеме,
концерте за разне
инструменте, песме за глас и оркестар и др.
Василије Мокрањац, у
музичком изразу близак импресионизму и
неокласицизму, компо-
новао је симфоније, квартете, увертире, свите,
#
330

φ
Савремена култура
Савремено доба, од Другог светског рата до данас,

обухватиће-
мо само у најглобалнијим назнакама. Не само зато што су
појаве ско-
рашње и данашње већ и што време није сάмо учинило
одабир, тако
да из мноштва различитих појава и остварења у први план
дођу оне
које су најважније и најбоље. Зато ће моје излагање на ту
тему више
од претходних пружити само нацрт, само скицу, а никако
целовити
и систематски преглед појава и дела у разним областима
културе.
Постоје и друге тешкоће. Епоха о којој ћемо говорити, иако скора-

шња, припада већ прошлости и ми смо сведоци настанка друкчијег ф
доба, чије контуре и смисао једва можемо разабрати.

Држава чијој
ћемо култури посветити највећу пажњу нестала је са
историјске сце-
не, а последице тог нестанка још се не могу сагледати у
потпуности.
Измењена историјска ситуација намеће нову перспективу,

захтева

Φ 29-Mar-16 10:32:00
#
рушење капитализма и отварање перспективе

социЈалистичког раз-
вода; отварање народне власти, НОО, два заседања АВНОЈ-
а и ства-
рање друге Југославије као федеративне државе; а после
рата: резолу-
ција Информбироа, раскид са СССР-ом и земљама
социјалистичког
табора; несврстаност као главни чинилац спољне политике
и свет-
ски Покрет несврстаних, у којем Југославија игра једну од
водећих
улога; на плану друштвеног уређења - прелазак са
административ-
ног социјализма на самоуправни социјализам; у
конституисању др-
Ф
жаве - прелазак са централизоване федерације на
децентрализовану
конфедерацију, у којој су све републике добиле атрибуте
државе, са
изузетком Србије, која је у својим оквирима имала две
покрајине, ко-
је су такође биле заступљене у федерацији као равноправ
не чланице,
представљајући тако објективну сметњу Србији да и она
функциони-
ше као држава. Свим тим објективним чиниоцима треба
додати још
један, персонални моменат, који се огледао у личност
Уметност: развој од ангажмана ка модерном
За културни и уметнички живот ове епохе

карактеристичан
332

#
покретима у свету. Модел социјалне уметности

стварао се крајем
20-их година под утицајем социјалистичког реализма
у СССР-у и
социјалних тенденција у уметности Запада. Он је
нашао своје при-
сталице у свим областима. У књижевности се појавио
покрет со-
цијалне литературе. И у другим уметностима дошле
су до изражаја
сличне тенденције. Главни представник те
оријентације у сликар-
ству био је Ђорђе Андрејевић Кун, претежно
графичар. Он слика
социјалне и политичке теме: живот рудара у борском
руднику, при-
зоре из грађанског рата у Шпанији, слике из
затвора, а у току рата
и после њега, теме из НОБ-а и социјалистичке
изградње.
У музици главни представник те струје Војислав

Вучковић
(1910-1942), прашки ђак, доктор музикологије, 30-их година на-
пушта експресионизам својих првих дела и ствара оркестарске и
ин-
струментално-вокалне композиције под утицајем совјетских
компо-
зитора. За ту оријентацију каракатеристичан је његов програмски
чланак Музика као средство пропаганде. После победе
револуције
Ф тај модел почео је да се намеће као обавеза за све.
Нови реализам, за ф

ф 29-Mar-16 10:32:00
φ
Враћање књижевности у модерне токове
Књижевне борбе биле су најбучније, највише изложене

очима
јавности. Образују се две непомирљиве стране, „реалисти”
и „модер-
нисти”, једни су присталице традиционалне књижевности,
други
обнављају међуратни модернизам и надреализам. Превагу
добија
друга струја. Изграђује се нов модел литературе, потпуно
супро-
тан социјалној књижевности, чије су одлике естетизам,
формали-
зам, авангардизам. Поларизације су нарочито јаке у
поезији. Васко
Попа и Миодраг Павловић најпотпунији су израз модерног
духа
у послератном песништву, а потом следе многи: трагично
преми-
нули Бранко Миљковић, затим Борисав Радовић, Иван В.
Лалић,
Јован Христић. Али и традиционални лиризам, увек јаку

српској
Од академизма до апстрактне структуре
Када је у питању развој осталих уметности, поћи ћемо

од скулп-
туре, најмлађе уметности код нас, која је почела да даје
трајне вред-
ности тек у другој половини прошлог века. Али упркос
томе, она је
већ у првој половини овог века показала динамичан
развој, од ака-

Ф 29-Mar-16 10:32:00
#
вајара (Палавичинија, Стојановића, Стијовића).

После одбацива-
ња социјалистичког реализма у вајарству друге
половине XX века
превладала је тежња према апстрактној и
асоцијативној скулптури,
у којој се губи фигуралност. У лепези различитих
индивидуалних
израза модерности могу се издвојити две
доминантне тенденције.
У једној, и поред губитка фигуралности, остају ипак

одређене ан-
тропоморфне особине (другим речима нема препознатљивих људ-
ских фигура, али у форми скулптура постоји нешто што подсећа
на
људске облике и особине). За другу тенденцију карактеристично
је
да се губи не само фигуралност него чак и све антропоморфне
асо-
цијације, да би дошли до израза органски и геометријски облици
или чак аморфна стања. За прву оријентацију карактеристична је
ОлгаЈанчић, један од водећих српских савремених скулптора, која
је ушла у Историју модерне скулптуре Херберта Рида. Свој рад
по-
чела је у вајарској радионици Томе Росандића. Њено дело открива
развој од фигуралне, портретске скулптуре до апстрактног антро-
0 поморфизма, у којем је нашла свој уметнички израз.
У најранијимф
радовима битна је тежња да се сачува сличност лика

(нпр. Портрет
оца, Портрет дечака), потом се фигуре
335

#
масе, сапостављене у напетом, драматичном односу

и међусобно по-
везане гвозденим шипкама (Пројекат за споменик,
Центрипетална
форма, Комплементарне форме и др.). Последње
дело сматра се кла-
сичним за ову оријентацију. „Оштри графизам”
њених делауказује
на драматичну супротност органско - неорганско, са
превлашћу
органског” (М. Протић, 131). У њима је изражен
„егзистенцијални
немир” модерног човека.
Главне струје у сликарству

ф #
У сликарству се после одбацивања соцреализма

уочавају две
главне струје: једна наставља модернизовану
традицију међуратног
фигуралног сликарства, а друга се оријентише према
савременом
нефигуралном сликарству. Први чине међуратни
сликари у већини
(М. Коњовић, М. Челебоновић, П. Милосављевић, Х.
Гвозденовић,
С. Аралица и др.). Другој струји припада већина

младих сликара а
од међуратних Петар Лубарда, чија је улога у
послератним токовима
посебно значајна. Петар Лубарда (1907-1970) сликар
336

#
индивидуални израз модерног. Нудиле су се разне

могућности: гео-
метризам, фантастика, магични реализам, фигурације и
апстракци-
је разних врста, концептуализам. Код неких сликара
актуализују се
домаће традиције, средњовековне, српске и византијске,
традиције
народне уметности (што је нарочито изражено код Лазара
Возаро-
вића, Младена Србиновића, Лазара Вујаклије). Међу
уметничким
групама највећи одјек имала је „Медијала”, која се ослања
на међу-
ратни модернизам, на Салвадора Далија, али и на старе
мајсторе.
Њени припадници обнављају и деју „интегралне слике” као

синтезе
која је схваћена збирно, литерарано, а не интензивно,
ликовно. Они
поново говоре о реализму, али то је друкчији реализам, уз
који иду
одреднице магични, фантастични, алогични и сл. Они
„реалистич-
ки” и логично сликају егзотеричне алогичне визије.
Програм школе
систематски је изложио Леонид Шејка у свом Трактату
о сликар-
ству. Поред Шејке, групи су припадали: Оља Ивањицки,
Светозар
Самуровић, Милован Видак, Милић Станковић, Љуба
Поповић,

Ф 29-Mar-16 10:32:00
φ
поетских вариЈацијаЈедног предмета с надреалистичким

примесама
у изразу до апстарктних композиција пунихунутарње
динамике. У
последњем периоду вратио се сликама из свакодневног
живота са
социјалним импликацијама. „Брутални реализам
наглашава уво-
ђењем предмета који се укључују у органску целину
сликаног до-
гађаја.” То је био својеврсни антисоцијалистички
реализам, који је
у своје време изазвао жестоке реакције званичне критике.
На свој
начин, њему је аналоган Милорад Бата Михаиловић, који
живи у
Паризу и у чијим сликарским композицијама преовлађују
мотиви
и споменици нашег средњовековног постојања: у његовом
уметнич-
ком потезу препознаје се, кроз важна посредовања Ел
Грека, запре-
там нит која нас одводи до византијског сликарства, чије
традиције
оживљавају под кичицом модерног сликара.
Значајан феномен у уметности XX века је тзв. наивна уметност.
У Хрватској је постојала светски познатаХлебинска школа. Творац

српског наивног сликарства јеЈанко Брашић, из села Опарића код
Ф Јагодине. Он је почео да слика 30-их година и у току шездесетого- ф
дишњег рада створио је богат опус слика, цртежа, икона, скулптура.

Он приказује свакодневни живот на селу: радове у пољу,
празнике,

Ф 29-Mar-16 10:32:00
#
Преображај музике
И српска музика је доживела корените промене.

Раскидом с
традицијом националног стила почетком 30-их
година и преусме-
равањем на токове европске музике она почиње да
се интензивно
развија, прихватајући нова схватања.
Композитори друге
XX половине
века,
прихвативши неокласи-
цизам као полазиште, користе разне модерне и постмодерне
стило-
ве. Већ поменути Владан Радовановић у музици као и у
сликарству
изразит је неконформист и авангардист, служи се
традиционалним
инструментима, али и електроником и ствара дела изван
конвенци-
ја и традиције (радиотонско дело Spheron, Електронска
студија1 и
др.). Значајни су и Душан Радић, познат нарочито по композици-
Филмско стваралаштво
После скромних почетака крајем XIX века и исто

тако скром-
них остварења између два рата, филм почиње пуни
развој тек после
Другог светског рата, а Београд постаје филмски
центар Србије и
339

#
Славица (1947); прва екранизација књижевног дела

Софка (1948);
први филм у боји Поп Ћира и поп Спира. Врхунац представљају
шездесете године с појавом црног таласа: Душан Макавејев, Алек-
сандар Петровић, Живојин Павловић и др. Александар Петровић
је најуспешнији; он је у филму Три, снимљеном по новелама Анто-
нина Исаковића, достигао савршенство филмског израза и форме.
Други његов филм Скупљачи перја добио је Гранд при на међуна-
родном фестивалу у Кану. Живојин Павловић је познат по филмо-
вима: Буђење пацова, Кад будем мртав и бео и др.; Душан
Макавејев
Човек није тица. Црни талас је због натуралистичког
приказивања
савремених прилика подвргнут жестокој партијској идеолошкој
критици и угушен. Међу каснијим редитељима издвајају се Горан
Паскаљевић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Слободан Ши-
јан (Ко то тамо пева), Емир Кустурица, најуспешнији наш
филмски
Општи полет и светски успеси
Друга половина XX века је период највеће

афирмацијеЈугосла-
вије и њених народа на међународном плану, и то у
свим домени-
ма — у спољној политици, у култури, у свим гранама
уметности. То
је време када се наша књижевна дела преводе на
разне језике света.
Нобелова награда која је додељена Иви Андрићу
(1961) допринела је
афирмацији наше књижевности и читаве културе.
Треба споменути
и успех Сеоба Милоша Црњанског, које су у преводу
340

#
Треба такође истаћи успехе наших извођачких

уметности. Ју-
гословенско драмско позориште, које је окупило глумце из
свих ју-
гословенских средина (1947), постало је театар с
међународном ре-
путацијом, постигло је велики успех на међународном
фестивалу у
Паризу извођењем домаћих и руских дела, а једне године
припала
му је част да отвори Театар нација. Друго новоосновано
позори-
ште, чувени Атеље 212, отворило је врата модерној драми
апсурда.
Његова прва представа ЧекајућиГодоа Семјуела Бекета

била је пр-
во извођење овог дела у источној Европи. Смотра
југословенских
позориштау Новом Саду, Стеријино позорје, привлачилаје
пажњу
не само домаћих него и страних театролога. Београдски
интерна-
ционални театарски фестивал - БИТЕФ - има светски
карактер.
На њему су приказиване најзначајније, најмодерније

представе из
земаља широм света и окупљала се светска позоришна елита. Бео-
градска опера између 1957. и 1963. многим гостовањима на европ-
ским сценама постигла је огроман успех извођењем руских опера и
Ф неких западних оперских дела. Београд је, уз то, постао
расадник ф

Ф 29-Mar-16 10:32:00
#
од основних обележја српске културе узете у целини. Тај

витализам
она дугује стваралачким способностима српског народа,
али исто
тако и њеној отворености према другим и друкчијим
културама, у
њеној способности да примајући „туђе” вредности не губи
властити
идентитет. Култура се цени, пре свега, по вредностима које
Ф Ф
342

Ф 29-Mar-16 10:32:00
#
Цитирана литература
Византијски извори / Византијски извори за историју

народа Југо-
слаеије, књ. I, II, VI, Београд, 1955, 1959, 1986.
Дедијер, Владимир у: Иван Божић, Сима Ћирковић,

Милорад
Екмечић, Владимир Дедијер, Историја Југославије,
Београд,
1972.
Диркем, Емил, Елементарни облицирелигијског

живота, Београд,
1982.
Д. С. / Драгослав Срејовић /, Кад смо били културно

средиште све-
та, Даница, Београд, 1994.
Ђурић, Војислав В., Византијске фреске, Београд, 1974.
343

#
Коларић, Миодраг, Освит новог доба /XIX век,

библиотека „Умет-
ност на тлуЈугославије”, Београд-Загреб-Мостар,
1982.
КРС / Културна ризница Србије - Србија, наслеђе,

историја и кул-
тура, Београд, 1996.
Линг, Тревор, Историјарелигије Истока и Запада,

превео Воја Чо-
лановић, Београд, 1992.
Л. Т. / Лазар Трифуновић /, Српско сликарство 1900-

1950, Београд
1973.
Л. Т. / Лазар Трифуновић /, Уметнички споменици

Југославије, Бе-
оград, 1988.
Византијско богословље, Крагујевац, 1985.

Мајендорф, Џон,
Максимовић, Јованка, Српска средњовековна минијатура,
Београд,
1983.
Матавуљ, Симо, Биљешкеједног писца, Београд, 1988.
Медаковић, Дејан, Сентандреја (са Динком Давидовим), Београд,
344

#
Цветко, Драготин,Јужни Словениу историји музике,
Напомена: о многим другим делима која се
Ф Ф
345

Ф 29-Mar-16 10:32:01
#

#
Белешка о аутору
Доктор Јован Деретић (22. јануар 1934, Оровац

(Ораховац) код
Требиња - 16. март 2002, Београд), историчар књижевности,
декан
и редовни професор Филолошког факултетау Београду. Школовао
се у родном месту, Врбасу и Београду, где је дипломирао и
доктори-
рао. Докторску дисертацију под називом Композиција Његошевог
Горског вијенца одбранио је на Филолошком факултету у
Београду
1966. године, где је 1958. завршио основне студије на катедри за
Ју-
гословенске књижевности и општу књижевност. Професионалну
0 каријеру започео је 1962. године на Филолошком
факултету Уни-0
верзитета у Београду, где је као редовни професор

предавао Српску
књижевност XVIII и XIX века, Нову југословенску
књижевност и
Културну историју Срба, а током стручног
усавршавања на Универ-
зитету у Стразбуру, започео је рад на више својих
касније објавље-
347

Најзначајнија дела:
Доситеј и његово доба, Филолошки факултет, Београд, 1969.
КомпозицијаГорског вијенца, Завод зауџбенике, Београд, 1969.
Поетика Доситеја Обрадовића, „ВукКараџић”, Београд, 1974.

Огледи из народног песништва, Слово љубве, Београд, 1978.
Алманаси Вуковог доба, „Вук Караџић”, Београд, 1979.
Видаковић ирани српскироман, Матица српска, Нови Сад, 1980.
Српскироман 1800-1950, Нолит, Београд, 1981.
Историја српске књижевности, Нолит, Београд,

1983; Требник, Бе-
оград, 1996.
Загонетка Марка Краљевића: о природи
историчности у српској на-
родно] епици, Српска књижевна задруга, Београд,
348

Реч унапред 5
УВОД 7
Географски простор 9
Древне културе на тлу Србије 21
Стари Словени 29
Име 29
Прадомовина Словена 30
Положај међу другим народима 30
Словенска религија 31
У очима странаца 32
Хришћанство и православље 37
Симбол вере 41
Остали елементи хришћанског учења 42
Јереси 43
СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА 51
Срби у раном средњем веку 53
Име 53
Сеоба 54
Српске земље 55
Прва српска држава 56
Византијска освајања 58
Успон Зете 59
Kulturna istorija Srbba.indd 349 # 29-Mar-16 10:32:01

#
Рашки велики жупани 60

Српска култура у раном средњем веку 62
Покрштавање Срба 62
Настанак словенске литургије и словенске књиге 64
Почеци уметности 64
Формирање српске политичке и
културне
индивидуалности
Стефан Немања, Свети Сава и Стефан Првовенчани 69
Немања постаје велики жупан 70
Ослобађање од византијске зависности
и уједињење српских земаља 71
Зидање манастира 72
Значај Хиландара у српској историји и култури 73
Србија као краљевина и њена аутокефална црква 74
Византија као културни модел 75
Ф
Почетак српског права 76
Преокрет у архитектури 77
Студеничко сликарство 79
Преокрет у књижевности 80
Државна идеологија 81
Србија у XIII веку 83
Србија и Дубровник 86
Католичка црква у Србији 87
Привредни раст Србије 87
Културна оријентација 88
Доментијан 89
Златно доба српског сликарства 89
Србијау доба краља Милутина 97
Водеће личности епохе 97
Властела и Црква као политичке снаге 98
Лик краља Милутина 99
350

Међународна сцена и Милутинова освајања 102
Трговачки путеви, трговина, тргови и градови 103
Новине у управљању земљом — 104

византинизација
Милутин — градитељ и ктитор 105
Ренесанса Палеолога 106
Богородица Љевишка 107
Краљева црква 108
Грачаница
108
Теодосије 110
Србија на врхунцу моћи
Доба Стефана Дечанског и Стефана Душана 113
Доба Стефана Дечанског 114
Стефан Душан као личност 116

Душанова освајања 117
Крунисање за цара 118
Законодавни рад 120

Душанов законик 120
Друштво 122
Државно уређење 124
Уметност 125
Пећка патријаршија 126
Лесново 127
Високи Дечани 127

Краљевски зборник 128
Позни средњи век 129
Деоба царства и битка на Марици 129
Доба обласних господара. Битка на Косову. 131

Вазалство и обнова Србије 133
Агонија Србије и њен пад под Турке 134
Културна збивања 135
Исихазам 136
Kulturna istorija Srbba.indd 351 # 29-Mar-16 10:32:01

#
„Исправљање превода” 138

Моравска школа 139
Духовна музика 143
Вазална деспотовина у Срему 145
Култура средњовековне Босне 147
Настанак Црне Горе 153
Старе српске штампарије 155
НАРОДНА КУЛТУРА 157

Српски народ под турском влашћу 159
Поствизантијска култура 168
Видови народне културе 171
Народна религиј а 185
ГРАЂАНСКА КУЛТУРА 197

Ф XVIII век: барок и просвећеност 199 Ф
Бечки рат и Велика сеоба 200
Српске привилегије 201
Политичка организација и друштени развитак 203
Црна Гора 204
Културни прелазак 205
Барокни стил 206
Од старе ка новој књижевности 211
Просвећеност 213
Царске реформе 214
Доситеј Обрадовић 216
Темељи нове културе 217
Српска револуција и формирање нове Србије 219
Националне идеје и национални покрети 227
Класицизам и народна култура 233
Стварање националне интелигенције 234
352

#
Стварање српске читалачке публике 236

Културне установе 237
Културни преображај Србије 239
Последњи изданци старе уметности 240
Почетак модерне музичке културе 242
Класицизам 243
Сликарство: од класицизма до бидермајера 244
Књижевни класицизам:
Лукијан Мушицки и његова школа 248
Вук Караџић и народна традиција 248
Стерија и рађање српске драме 250
Његош 251
Епоха романтизма 255
Догађаји и идеје 256
Романтичарска поезија 263
Ф
Романтичарско позориште 267
Романтичарско сликарство 268
Почетак „националног стила” у музици 272
Епоха реализма 273
Историјска позадина реализма 273
Културни напредак 275
Српски социјализам 278
Критичка школа у националној историографији 282
Успон природних наука 284
Књижевни реализам 287
Реализам у ликовним уметностима 290
„Национални стил” у музици 293
МОДЕРНА КУЛТУРА 295

Епоха модерне 297
Парламентарна демократија 297
353

#
Обнова ослободилачке акције 299

Заоштравање односа са Аустријом 300
Балкански ратови 300
Боемија и академски модернизам 301
Књижевна модерна 303
Златно доба српске науке 305
Почеци модерног сликарства 306
Отварање српске музике 309
Велико доба глуме 310
Почетакфилма 312
Међуратно раздобље 315
Први светски рат и голгота Србије 315
Стварање Југославије 317
Држава тешких противуречности 318
Културне прилике 320
Велико књижевно раздобље 321 Ф
Судбине сликара 324
Модернизам у скулптури 327
Нови замах музике 329
Савремена култура 331
Уметност: развој од ангажмана ка модерном 332
Враћање књижевности у модерне токове 334
Од академизма до апстрактне структуре 334
Главне струје у сликарству 336
Преображај музике 339
Филмско стваралаштво 339
Општи полет и светски успеси 340
Цитирана литература 343
Белешка о аутору 347
354

#

#
φ φ
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
930.85(=163.41)
ДЕРЕТИЋ, Јован, 1934-2002
Културна историја Срба : предавања / Јован Деретић. - 3. изд. -
Београд : Evro Book, 2016 (Пирот : Пи прес). - 354 стр. ; 24 cm
Тираж 1.500. - Белешка о аутору: стр. 347-348. - Библиографија: стр.
343-345.
ISBN 978-86-505-1849-6
a) Срби - Културна историја
COBISS.SR-ID 222299148

Ф 29-Mar-16 10:32:01

Ј. Деретић

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ј. Деретић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Јован Деретић

Kulturna istorija Srbba.indd 1 29-Mar-16 10:31:44

Copyright © за Србију Evro Book, 2016

Kulturna istorija Srbba.indd 2 29-Mar-16 10:31:44

Kulturna istorija Srbba.indd 3 29-Mar-16 10:31:44

Kulturna istorija Srbba.indd 4 29-Mar-16 10:31:44

Ова књига садржи предавања која сам држао

Kulturna istorija Srbba.indd 5 29-Mar-16 10:31:44

Kulturna istorija Srbba.indd 6 29-Mar-16 10:31:44

Kulturna istorija Srbba.indd 7

Kulturna istorija Srbba.indd 8 29-Mar-16 10:31:44

Географски простор је простор у којем се

„Једна цивилизација је пре свега простор, ’културни

# много више но што антрополози мисле. Тај простор ће осим тогаФ

имати своје средиште, своје ’језгро’, границе,

Kulturna istorija Srbba.indd 9 29-Mar-16 10:31:44

земља не само слично оној обећаној точи мед и

Зачетник историјске географије јесте Вук

Kulturna istorija Srbba.indd 10 29-Mar-16 10:31:44

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

Говорећи о византијској цивилизацији, која је

Скренућу пажњу још на IX главу прве књиге, која

У овој глави он говори о распореду културних

у делима С. Сремца, врањанског код Боре

Kulturna istorija Srbba.indd 11 29-Mar-16 10:31:44

границе опет нису битне. То су: 1) динарски тип; 2)

У сфери географије додирују се поезија и наука, ерудиција и

ралачке маште. У књижевности, посебно у поезији,

Kulturna istorija Srbba.indd 12 29-Mar-16 10:31:44

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

непријатељима живота; у главном граду сабирају се

Постоји књижевна географија с именима места

Балкан, или још тачније југоисток Европе

Kulturna istorija Srbba.indd 13

државе Немањића. Наведену тврдњу не треба

Kulturna istorija Srbba.indd 14

мора, али ипак од њега одвојен, насилно одбијен. А

Много је значајнија улога река у српској

Kulturna istorija Srbba.indd 15 29-Mar-16 10:31:45

Срби су гранични народ између Истока и Запада,

Још као млад писац, Дучић је промишљајући

Од свих наших западњака Дучић је био

хватила „западњачкарека” (М. Ракић), срце им је остало на

Читав наш XIX век био је испуњен носталгијом за

Kulturna istorija Srbba.indd 16

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

који се по новој терминологией италијанског

дерног књижевног језика још једне словенске нације

Kulturna istorija Srbba.indd 17 29-Mar-16 10:31:45

Положај народа у географском простору може се

Постоје народи који су током читаве своје историје

и носи наслов Сеобе. Поводом сеоба делова српског

Kulturna istorija Srbba.indd 18 29-Mar-16 10:31:45

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

велики српски културни споменици. Први у низу од

Kulturna istorija Srbba.indd 19

Kulturna istorija Srbba.indd 20 29-Mar-16 10:31:45

Древне културе на тлу Србије

Ова тема уводи нас у облает једне друге науке,

0 формирано је Српско археолошко друштво, које већ наредне

покреће свој часопис „Старинар”. Пуни процват та

Kulturna istorija Srbba.indd 21 29-Mar-16 10:31:45

утицале на привредну, културну или политичку историју Европе”.