.''__.

SOPENHAUER

Ovaj svet je pakao.

(Sopenhauer)

Pesimizam je relativno nova rec, jos ni sam Sopenhauer, njegov

slavni zagovornik s pocetka devetnaestog veka, nije za nju znao kada
je 1818. srocio svoje glavno delo, Svet kao volja i predstava. No stvar
je stara koliko i misao o zivotu. Vee je Ep o Gilgamesu pun pesimis-
tickih prizvuka, a drevni Grci su cesto znali biti eksplicitno ,pesi-
misti". Vele da je prvi njihov filozof, Tales, izjavljivao da se ne zeni
,iz ljubavi prema deci". Od Homera naovamo dala bi se napraviti po-
zamasna rukovet grckih izreka o jadu zivota smrtnih. Istina, kod Gr-
ka ne nalazimo osudu zivota uopste. Da bogovi ne salju ljudima muke
i nevolje, zivot bi jos mogao biti lep. Cak ni Platon, taj jelinski uzor
hriscanske misli, ne nipodastava zivot uopste. On samo obezvreduje
njegovo fenomenalno, ovozemno lice.
Apsdlutni pesimizam, onakav kakav ce Sopenhauer kaJSnije zastu-
pati, po kome je zivot uopste, pa i najuspeliji, najlepsi, samo jad i
cemer, po kome zivot, rna kakav bio, ne vredi nikako ziveti na ovoj
zemlji, ,dolini suza", uzima maha u Evropi sa razvojem hriscanstva,
i ako se za Evropu moze reci da je domen hriseanske civilizacije, ne-
ma sumnje da je ona, uz to, i domen apsolutno pesimisticke ~izije
sveta, narocito katolicka Evropa, mada je i tu bilo i drugacijih vred-
novanja sveta i zivota.
Dok ovo piSem dolazi mi do ruku poslednje delo profesora De-
limoa, koji sam za sebe veli da je dobar hr:iScanin, debela knjiga gde
je nadugacko rec upravo o tom pesimizmu. On suprotstavlja ,,istoc-
njackoj religiji", hinduizmu i budizmu, koje naziva religijom ,spo-
kojstva", religiju Zapada, katolicanstvo, kao religiju ,strave" (anxiete)
i pesimizma. Knjiga je krcata citatima. Pocinje sa svetim Avgustinom,
onim koji je tvrdio da su ljudi predodredeni od boga, mali broj za
raj, velika veoina za pakao. Spominje, medu inim, i slavno delo veli-
kog pape lnocentija III, De contemptu mundi sive de miseria huma-
nae conditionis (0 preziru sveta ili o bedi ljudske sudbe): Covek je
rotten za ,rad, za boil, za IS1Jrah li smrt . . . 2ivote bedni, zivote trosllii,
zivote necisti, koga sokovi kvase, bolovi iscrpljuju, vrucine suse, jela

555
naduvavaju, postovi raskiseljavaju, sale rastvaraju, brige zastrasuju,
bezbednost otupljuje, bogatstvo nadima, siromastvo razara."
U tom duhu jedan pesnik iz dvanaestog stoleca peva:

:2:ivot, koji treba zvati smrt,

Koji valja mrzeti, a ne voleti.

:2:ivot na mom svetu, pun truda,

Pun stra1c, pun bola ...

.Zivote, stvari idiotska,

Koji samo ludaci prihvataju.

Vise volim smrt, o zivote!

Nego tebi sluziti.

ltd. itd. Profesor Delimo ne oskudeva u slicnim citatima. Sve je jad,

muka i uzas na ovom svetu, viSe od svega ono sto je coveku najslade:
seks, :lena, ljubav. Mnogo je pisano o toj patoloskoj, paranoicnoj po-
javi straha i mr:lnje prema seksu i ljubavi u hriScanstvu, od njenih
prvih afirmacija u Rimu pa preko relativno blage pohvale devicanstvu
svetog Ambrozija, Avgustinovog uCitelja, do strasnih, histericnih ispada
cele crkvene hijerarhije tokom srednjeg· veka, pa i kasnije, no ne znam
nijednog dela koje je uspelo da tu jezovitu pojavu zaista i objasni. Da
i opet citiramo Inocentija III, jednog od najucenijih i najmocnijih
papa, sina plemenite Rimljanke Klaricije, doktora teologije pariskog
univerziteta, doktora prava bolonjskog, vrhovnog gospodara svih kra·
ljeva i careva Zapada, inicijatora cetvrte krstaske vojne, koja ce se
zavrsiti zauzimanjem hriscanskog Carigrada i omoguCiti. papi da ime-
nuje carigradskog patrijarha, inicijatora, isto tako, i krvavog krstas-
kog rata protiv patarena Provanse. Smatrao je i proklamovao da
,Gospod Bog nije ostavio apostolu Petru u vlast samo crkvu vee i
celi "Svet". Stpomenuli smo na:slov n}egovog cuvenog dela, evo sta on
u njemu veli o odnosu muza i zene: ,Covek je sastavljen od praha, od
kala, od pepela i, sto je najgadnije, od sperme ... Ko da ne zna da se
bracno parenje nikada ne zbiva bez svrabi puti, bez fermentacije zelje
i bez smradi pohotljivosti. Otud je svako potomstvo, vee po svom za-
cecu, upropasceno, zaprljano i iskvareno, jer seme prenosi u dusu,
koja je u nj ubrizgana, mrlju greha, ljagu krivice, pojam nepravde."
ltd. Delimo spominje da nam je od Contemptu mundi ostalo iz sred-
njeg veka vise od 435 rukopisa, kao i 47 inkunabula, to jest cetrdeset
i !Sedam Stampanih iZJdanja iz prvih desetak godina posle Gutember-
govog pronalaska, sto ce reci da je to bilo jedno od najcitanijih dela
srednjeg veka. Drugi jedan bestseler, napisan dva veka kasnije, Po-
drazavanje Isusu Hristu, koji ISU citaJle mnoge generacije sve do naSih
dana, peva iste zalopojke: ,Kako covek moze voleti zivot, pun tolikih
gorcina, podlozan tolikim nevoljama i pokorama ... " Tako je kod
katolika, tako i kod protestanata. Luter ce, sasvim sopenhauerovski,
tvrditi da ,tamo gde je svet bolji, on je dvostruko gori ... Sveti PaV'le
s pravom veli da je ovaj svet los, pa je on zato najgori, kad je naj-
bolji."

556
 I Delimo zakljucuje: ,Neumorno ponavljana tvrdnja, vi~e od hi-
ljadu godina, i sve vise rasprostirana, da je svet krhkost, porok i
tastina, i da je svaki covek napose ,dubre' i ,pogan', najzad je mo-
rala da proizvede ocajanje. Ali upravo to ocajanje spasava onog ko,
u svojoj golotinji, pristaje da se preda bogu." Dodao bih da ni to nije
bi!lo tako rlako. Zna:lo rse, hiljadama velikih i ma!lih propovednika je
to objavljivalo, da je bog nemilostiv, a vrata raja uska; prokletstvo
prvobitnog greha slamalo je nade.
Tokom novog veka stvari su se postepeno stale menjati i oca-
janje vernika jenjavati. Nastajale su 'SVe optimirstickije rslirke ovog i onog
sveta, pa je, negde vee u sedamnaestom veku Lajbnic mogao izjaviti
da je ovaj svet najbolji od svih mogucih svetova. Istina, on je rekao:
od svih mogucih, sto mu je optimizam prilicno otupljivalo, no i to
je bilo vrlo mnogo. Inocentije III isto kao i Sopenhauer, pravi pesi-
misti, neumorno su izjavljivali da je on najgori, da se goreg ne moze
ni zamirsliti. No moglo b'i se reCi da je pesimizam, onaj apsolutni, kra-
jem osamnaestog stoleca postao prevazidena popovska prica.
Onda se javlja Sopenhauer. U doba kada on uoblicava svoju vi-
ziju sveta, izgledalo je da je Evropa na najboljem putu da svetu pro-
nade neku smislenost. Istina, nemacki mislioci s kraja osamnaestog
i s pocetka devetnaestog veka, jedan Kant ili Hegel, nisu bili nikakvi
beza2lleni optimisti, Kant je znao za zlost :ljudsku, Hegel za nemi'losrd-
ni tok ,iJstorije. No ipak, Kant je verovao u mogucnost rsrecnog cove-
canstva; Hegel, stariji savremenik Sopenhauera, tvrdio je da se apso-
lutni duh ostvaruje kroz cini ljudske i da tek sto se nije sasvim i
ostvario, a filozof teolog Slajermaher da je ljudsko ja individualizacija
univerzalnog mria i da je samosvest spona izmedu indiviclualnog i
univerzalnog zivota. Crkva je rsamo posrednirk u tom procesu, bog je
zaista dobar.
Odjednom, sred te bar relativne euforije mislilaca, pojavljuje se,
1818, Svet kao volja i predstava, potpun sistem filozofski, tj. delo sa
modernom, sveobuhvatnom argumentacijom, koje se u biti ni za dlaku
ne razlikuje od Inoeentijevog De contemptu mundi. Osim u dve stvari:
kod Sopenhauera nije bilo Boga kome se moglo ,predati", apsolutni
Sopenhauerov pesimizam bio je i apsolutno ateisticki. I drugo: ni
on a ni njegovi brojni sledbenici nisu iz tog inocentijevskog ubedenja
da je Zivot, svaCiji zivot na ovom svetu, jad i pokora, povlacili zaklju-
cak starih hriscana, nisu se povlacili u tame manastira i pecina, nisu
postajali trapisti ni pustinjaci, niti su kao Otac Josif, Ri~eljeova ,siva
eminencija", nosili kostret-ko~ulje i pojaseve sa klincima okrenutim
prema telu. Mudri nauk im je pomogao da udobnije zive.
Vrlo cesto covek nije zadovoljan svojom sudbinom. A i kako bi!
Mozda ne samo zato sto zna da ce umreti. Ko se zaista sna~ao u zi-
votu, ko sme reCi da je u potpunosti bio ~to je zeleo biti u odnosu
prema bliznjima, da je zadovoljio svoje i najplemenitije ambicije. Bice
koje je od boga stvoreno da stremi, silovito, ni samo uvek ne znaju6i
kuda, onako faustovski, kome je od prirode da uvek hoce vi~e, potpu-
nije, od mladih dana pa do smrti u greevitom naporu da bude takvo
bice, bar u mislima svojim, daje visoku cenu patnji i ceznji, muci
svake vrste, smatrajuci da ona oplemenjuje, da ga potstiee. Otud, ve-

557
rovatno, i visoka cena koju ono pridaje opisu patnje, njegovo t1Ziva-
nje u :pricama u kojima covek IProlazi klroz ~skusenja. Ona za njega
imaju neceg tonicnog, okrepljujuceg.

Les chants desesperes sont les chants les plus beaux

Et j'en sais d'immortels qui sont de purs sanglots.'

Pevao je francuski romanticni pesnik, Alfred de Mise.

Otud verovatno i privlacnost apsolutnog rpesimi7rrna, d njegovo
tonicno delovanje na ljude. U Austriji, pocetkom ovog veka, svaki ma-
turant je bio sopenhauerovac, veli Fric Mautner.
No o tome kasnije, u drugom kontekstu. Da pocnemo sa prika-
zom same misli filozofove, tezeci da budemo sto jasniji i u isti mah
sto kraci. To nije lako, uzev u obzir da je filozofski sistem po defi-
niciji sveobuhvatan, uz to i vrlo razgranat, sa puno digresija, cesto i
protivrecan, a citalac valja da ovim uvodom zaista bude upucen u
njegove arkane.

***
Covek je, veli Sopenhauer, animal metaphysicum, za razliku od
svih drugih zivotinja. Nijedna, osim coveka, ne cudi se pred cinjeni-
com vlastitog postojanja. ,Svima njima je to postojanje samo po sebi
razumljivo, one ga i ne primecuju.''2 Kod coveka se to cudenje pojav-
ljuje sa prvim razmisljanjem, a dobija zaista· metafizicki karakter
,kada covek postane sposoban da se cudi pred uobicajenim, svakidas-
njim pojavama i tako bude naveden da sebi postavi problem opsteg
u jednoj pojavi". Otud pod metafizikom valja razumeti svako sazna-
nje, rna kakvo ono bilo, koje ide dalje od mo~6nosti i1skUJstva, 's onu
stranu date pojave stvari, ,da bi nam prufilo obavestenja o onome
cime je to iskustvo u ovom ili onom smislu uslovljeno".
Filozofsko metafizicko saznanje razlikuje se od naucnog saznanja,
kao i od onog sto ce Sopenhauer prilicno prezrivo nazvati Volksmeta-
physik, :pucka metafizika. Nauenik 1se ,rudi" samo ,,~pred odabranim,
II'etkim :pojavama", i problem mu je da te pojave, ,)svede na pomatije".
Nauka ne prodire do sustine stvari, .zadrfava se na fenomenu, koji
je, kao sto cemo videti, p:dlicno beznacajna stvar. A opet, ,pucka me-
tafizika" proistice iz zalosne Cinjenice da je velika vecina ljudi nespo-
sobna da misli, sposobna samo da veruje. Takvi metafizicki sistemi
su poznati pod imenom religija; njihova potvrda su otkrovenja, ,do-
kumentovani nebeski znaci i cuda", njihovi argumenti ,pretnje sa
vecnim nebeskim i zemaljskim mukama". Ultima ratio theologorum
cesto je lomaca. Metafizicka potreba obicna coveka zadovoljava se
najcesce na vrlo jeftin nacin, smesnim bajkama, pricama loseg ukusa.
Za njega je to ,dovoljno objasnjenje zivota i podrska njegovoj mo-
ralnosti". Kao primer, Sopenhauer navodi Koran: ,Ta losa knjiga bila
je dovoljna da zasnuje jednu veliku religiju i da zadovolji Citavih

' Ocajnicke pesme su najlepse pesme,

Znam ih besmrtnih, koje su Cisti jecaji.
2
Svi dalji citati bez oznak~;: su iz Sopenhauera.

558
dvanaest stotina godina metafizicke potrebe vil!e miliona ljudi . . . A u
njoj nalazimo najzalosniji i najoskudniji oblik teizma.'' No uzev u
obzir niski duhovni nivo obicnog coveka, Sopenhauer smatra da su re-
ligije ipak potrebne, jer mu slu.Ze kao propisi dru~tvenog zivota, kao
i neophodna uteha u patnji. On ee cak u izvesnim religijama prezi-
ra sveta naei prauzore vlastite etike u izvesnom hri~eanstvu (onom
malocas spomenutom, jer mi se cini da je sam Novi zavet ne~to sas-
vim drugo, i da sam Isus nije bio nikakav preziratelj ovozemnih slasti)
kao, 1 jos viSe, u budiZJmu i brahman:iZlmu.
Uostalom, prave metafizike, koja bi zaista otkrivala sustinu sve-
Sopenhaueru je takav animal neobicno retka zver, jer je metafizicko
saznanje sveta privilegij uskog kruga izabranih. Normalnom eoveku
malo sta izgleda zagonetno, a intelekt ljudski i nije sazdat da kopa
po dubinama, vee da slu.Zi u sasvim prakticne svrhe. Genije, koji je u
stanju da misli pravi metafizicki sistem - onaj koji svoju potvrdu
nosi u sebi a ne van sebe u raznim autoritetima i otkrovenjima, jedva
da se pojavi jednom u citavom stoleeu, a mali je, vrlo mali broj onih
koji 1su onda ru stanju da tu mi1sao i ·shvate u njenoj i:stinitosti i obuh-
vatnosti, za ~ta je potrebno izuzetnih duhovnih sposobnosti, mnogo
razmisljanja i rasudivanja, kao i visok nivo obrazovanja. Sopenhauer
je odlucno, bezuslovno, ono sto se danas zove elitista.
Uostalom, prave metafizike, koja bi zaista otkrivala sustinu sve-
ta, smisao, odnosno besmisao Zivota, i koja bi ukazala put spasenja,
po Sopenhaueru, do pojave njegovog Sveta kao volje i predstave, nije
ni bilo. lzvesni vrlo· veliki mislioci, Platon, Berkli, Kant, pa i neki dru-
gi, uspevali su da podignu koprenu iza koje se ukazivala istina, ali
niko i da je sasvim ukloni. Sopenhauer to objasnjava raznim uzroci-
ma, a pre svega time sto ,nijedna nauka nije toliko koliko metafizika
trpela stalne pritiske" od strane religije, pritiske koji su sputavali
ne samo saopstavanje misli, vee i samu misao. Ali, ako i nije uspela
da dosegne svoj cilj, metafizika je ucinila ljudskoj misli ogromnu us-
lugu time sto je ,bezgranienim pretenzijama privilegovane metafizi-
ke", to jest religije, neumorno postavljala granice.
Osim toga, metafizika je slabo napredovala i zato ~to se njome
bave ,;katedar1ski filozofi", pmfesori 1fi:lozofije. Sopenhauer je svirep,
iiJJemHosrdan, IDe !Sarno prema nek1m srednjovekovnim ISkolasticima, vee
i prema svojim neposrednim prethodnicima i savremenicima, sve sa-
mim profesorima nemackih univerziteta, osobito prema Fihteu. Selin-
gu, Hegelu. Po njemu, sve su to ddavni sluzbenici, plaeeni da brane
lj<nteres i shvatanje v1asti. Ne maze se bini fHozof na ddavn:im jasla-
ma. ,Zbilja profesora filozofije sastoji se u tome da casno steknu
prihod za sebe, zenu i dete ... Da filozofija moze da bude prava, gor-
ka zbilja, to nijedan covek ne maze tako malo da nasluti kao neki
docent fitlozofije." Hegel, Fihte, Seling i dtrugi njima IS/liCrri·, su ,trgovci
JaZi", ,,hokuspokusdzije", i 'sta sve ne tome sq.iono. Hegelova fi'lozofija
je ,filozofija apsolutnog besmisla", cisti ,,galimatijas", ,ludacko brb-
ljanje"; Fihte je ,sofista, brbljivac i lazov", ..~arlatan", itd., itd.
Istini za volju, valja odmah reei da je Sopenhauer i sam pokusao
da IPOStane ,)kateda·I1Sk!i filo:rof" i da Ill tome nije !Uispeo, 'Sto mu u zi-
votu nije mnogo smetalo, jer je od oca nasledio veliko bogatstvo, dok

559
su ,lazovi i sarlatani" svi izreda bili puka sirotinja, koja bez profe-
sure ne bi ni hleba imala, a ni tako losi filozofi, ne samo po sudu nas
ostalih, vee i po samom Sopenhaueru, koji se, kada mu je to trebalo,
nije ustrucavao da od njih sto pozajmi. Ali toj istoj istini za volju
valja dodati da je on, u svim tim sudovima, bio, reklo bi se, sasvim
iskren i ubeden. Uostalom, on i nije bio mnogo netolerantniji nego
vec·ina dlrugih fi[ozofa, samo neobuzdaniji u iz·razu. Takva mu je bila
narav.
Pravi filozof, posle Kanta, onaj koji ga nastavlja, dopunjuje i
prevazilazi i najzad prufa istinitu sliku sveta jeste - Sopenhauer.
,Moje ucenje da nazreti saglasnosti i koherentnosti u zbrci punoj pro-
tivrecnosti ovoga sveta, ono resava bezbrojne protivurecnosti koje ta
zbrka pokazuje videna 'sa ma koje druge tacke glediSta." Za svoj sis-
tern on veli: ,Kada pak jednog dana takav sistem metafizike bude
pronaden, - ukoliko to uopste dozvoljavaju ogranicenosti naseg inte-
lekta - onda ce on imati svojstvo nepromenljivosti jedne a priori
saznate nauke, jer ee njegov temelj biti iskustvo uopste . .. jer iskus·t-
vo uopste i u svojoj celini nece nikad izmeniti svoj karakter." Sopen-
hauerova filozofija je, dakle, ono sto bi Hegel nazvao ,apsolutno zna-
nje", zavrsna mudrost sveta, najzad stecena u potpunosti philosophia
perennis.
Svi filozofi su takvi. Svi ubedeni da im je ucenje nauka, da su
najzad osvetlili bezdan istine. Sopenhauer je u tome isti kao Hegel,
koji je verovao da je sa njegovom miSlju duh, onaj apsolutni, najzad
ostvario sebe, pa da se· tako sa Hegelom i istorija zavrsava. Ali kako
posvetiti svoj zivot miSljenju, ako ne misliS da si najzad nasao istinu,
kako izgraditi sistem, to jest sveobuhvatnu istinu, sa hipoteticnim re-
cenicama. A onda: kako ne smatrati da su svi ·oni koji drukcije misle
- to jest, svi ostali filozofi, u najmanju ruku, u zabludi, brbljivci
naprazno. Cak ako bismo i prevideli slabosti i zavisti ljudske. U tome
je lepota i opasnost svih filozofskih ,istina", iz toga proistice i skoro
opsta netrpeljivost filozofa. Za razliku od pesnika cije se ja iskazuje
u trenutacnim stimunzima, koji mogu biti i sasvim protivreeni, kome
zato ne zameramo ni kada laze i izmiSlja. Zar Englezi ne zovu roman
- fiction, sto znaci izmisljotina, dok se filozofski traktat uvek iska-
zuje kao za sve vazeca istina. Otud kod nekih filozofa neS>to sto ner-
vira izvestan tip Citalaca: oni sve Cine da ubede, ima u njima nesto,
ako ne od retora, ono od propovednika.

* * *
Od velikih filozofa svoga doba Sopenhauer tezi da se razlikuje
po tome sto 1svoje razlaganje ne pocinje sa ana;l.izama pojmova iili po-
jedinacnog, koje bi ga onda postepeno uvodilo u sve bitnije. Kod njega
je na pocetku uvek izvesna osnovna intuicija, obasjanje. Po njemu,
svaka prava filozofija valja da bude formulacija, objasnjenje jednog
sustinskog, metafizickog dozivljaja sveta i zivota. Ne moze se poceti
filozofirati od misli, jer je misao i sama sekundarna, u stvari, terci-
jalna pojava, bivsi, kao sto cemo videti, proizvod intelekta, a intelekt,

560
opet, neceg jo~ bitnijeg. Valja nam traziti osnove istine u na~em doziv-
ljaju, nasem iskustvu, jer, kako veli Gete:

Ist nicht der Kern der Natur

Menschen im Herzen!

U svom dozivljaju, svom zivotnom iskustvu mi postajemo sve-

sni sustine sebe, a kroz to i sustine sveta; metafizika valja da trazi
resenje svojih problema u celokupnom iskustvu coveka, fizickom i
psihickom, unutraSinjem i 1Sp01ljnjem. ,Tako je prihvaeooa nova fun-
damentalna tema koja ce ispasti odlucujuca za razvoj i preobrazaj
koji ee pretrpeti problem saznanja u drugoj polovini devetnaestog ve-
ka. Sred kruga spekulativne misli ovde se najavljuje prvi put tenden-
cija kojoj je bilo sudeno da razbije upravo taj krug", veli Ernst Kasi-
rer za Sopenhauera. Istina je da je Sopenhauer i po svom stavu, i po
nacinu misljenja jos uvek klasican filozof, a Kasirer ne veli na koje
filozofe misli kad govori o ,razbijanju kruga", no jasno je da ni Nice,
ni Frojd, ni ,Lebensphilosophie", filozofija zivota s kraja proslog i po-
cetkom ovog veka, kao ni njen naslednik, egzistencijalisticka filozofija,
nisu zamislivi bez pionirskog nastupa Sopenhauera.
Sopenhauer tezi da zameni izvesnu racionalisticku misao, vezanu
za vreme i prostor, neposrednim shvatanjem sustina, sveobuhvatnim
,Jpogledom na 1sve iskustvo", 1sto Je, rpo njemu, dar izuzetlllih duhova,
,genija". Takvo saznanje se ne rada pomocu unapred utvrdooih me-
toda, ,plod je trenutaonog genijalnog obasjarrja duha. P.ill.ozof, istina,
razvija i potkrepljuje logickim argumentima kao i faktima svake vrs-
te 1svoje obrusjanje, ali to sledi in:ruiciji, u stvari je namenjeno da
ubedi citaoca. Filozof vee zna.
Kao sto su mnogi, Kasirer, Hajdeger, a pre njih i drugi, prime-
till, u tome se Sopenhauer oslanja na ideje Fihtea i Selinga, o kojima
,ga toliko 1prezira govori, ru1i ce njegovo ,obasjanje" obasjati ISasvim
druge predele, a insistiranje na subjektivnosti osnovnih intuicija dati
originalnu boju njegovoj viziji sveta.
Insistiranje na izgradnji pogleda na svet polazeci ne od pojmova,
vee od do2JiVIljenog, ,inaugurise iracionalizam, jednu od ,karakteriiStika
glavnih strujanja kasnije filozofije, odnosno, ako ne i apsolutni iracio-
nalizam, po kome bi i nase gledanje sveta valjalo da bude iracionalno,
ono iracionalizam koji smatra da kosmos i psiha ljudska nisu a priori
proizvod nekakvog apsolutnog uma. To insistiranje, u isti mah, posta-
je nesto specificno i za nasu filozofiju dvadesetog veka: sad se filo-
zofska misao, bar teorijski, sve viSe temelji na dusevnom raspoloze-
nju filozofa, sto znaci da je svako ra2llaganje natopljeno licnim vred-
nosnim sudom o razlaganom. Nezamisliv kod cistog racionaliste, sti-
mung - liooo dusevno stanje - slavljen je vee od romanticara. Das
beste ist uberall die Stimmung"4, tvrdio je vee Novalis, a Hajdeger ce
posle sto i trideset godina tvrditi to isto. Ukoliko bi to bilo ta6no,
filozofsko stvaralastvo bi valjalo shvatiti skoro identicnim sa poetikom.

' Zar jczgro prirode

Nije u sn.:u coveka.
• Ono sto je najbolje jeste svuda stimung.

36 Artur Sopenhauer, II 561

Ja llano mislim da je to wmnogome tatno. Tacna u biti za skoro
svaki filozofski sistem. Svaki polazi od izvesne licne vizije sveta, za-
vrsava se time sto Citaocu predlaze tu viziju. Poznati istoricar filo-
?:Ofije, .KJroner to tvrdi cak i za Kanta, cij<e je glavno delo, Kritika Cis-
tog uma, cista racionalistiC'ka epistemologija, nauka kako da objek-
tivno mislimo i sudimo o svetu. Po Kroneru u Kantovom delu kao
celini je bitan, odlucujuei, njegov Weltanschaung, njegov intimni do-
zivljaj sveta iz mladih dana, njegovog decastva, o apsolutnoj smisao-
nosti Zivota i coveka kao moralnog biea, zbog cega je strogi logicar
Kant, u datom trenutku sa najiskrenijim ubedenjem, pristao da pre-
nebregne stroge zahteve uma, da bi afirmisao svoje ,intuicije". Velim,
i ja sam ubeden u to, vee odavno, i citam filozofe, bar one koji mi
nesto ~kaiu, ako ne tna '~sti. nacin, ono sa is tim interesom kao i pesnike.
No razlika izmedu ta dva govora ipak je bitna. Pesnik sebe ka-
zuje, filozof mi uvek nesto dokazuje; pesniku ne smeta da se protivreci,
filozof to cesto cini, ali nikada namerno i nikad to ne priznaje. On
valja da uvek bude dosledan, sto je, uzgred budi receno, najnepod-
nosljivije u fHozofskim tekstovima. Svaki ljudski zivot, pa i ljudska
misao, sazdati su i od s:trasnih, no i od divnih protivrecnosti. Jedan
Bodler, jedan, tesko bolestan, nemoean, koji je obradio, i ne pozna-
vajuei .Sopenhauera, sve velike sopenhauerovske teme, nije se ustru-
cavao da napiSe nekoliko poema 0 apsolutnoj sreei zivota. Jednom fi-
lozofu to ne bi pristojalo. Vizije sveta filozofa su veCinom jednobojne.
Tako, recimo, .Sopenhauerovo razlaganje o eovekovoj potrebi metafi-
zike, 0 oudenju pred pojavom sveta, dobija odmah, i bez opoziva kroz
celo delo, boju osnovnog stimunga koje delo skroz prozima. To cude-
nje bi moglo biti ona grcka zadivljenost pred ,harmonijom sfera",
iii Geteova UJShicenoiSt pred divotom z,emlljinog sara. Kod Sopenhaue-
ra je iskljucivo i vazeee za sve ljude, ,filozofsko cudenje, u stvari
bolna zapanjenost ... " ,Ono sto kvalifikuje i uzdize (S. M.) filozofsko
cudenje, to su zlost ljudi, zlo i smrt, eudenje ne samo da svet postoji,
vee da je on tako jadan i zalostan. Eto to je punctum pruriens me-
tafizike." Jer pre no sto i pocinje da misli, filozof se pita ,zasto da
postoji nesto a ne niSta", insist-irajuCi da bi neuporedivo bolje bilo
da postoji samo ,niSta".
Naravno, on zna da ima ljudi koji drukcije ,spoznaju" ovaj svet.
Ima ih eak koji gromko uzvikuju ,Ueber rot als tot", sto je zaista do-
kaz beskonaane ljubavi, po svaku cenu, za zivot. No za sve koji iole
drukcije misle .Sopenhauer ima samo reei prezira. Jedrna od njegovih
deviza jeste Mcli1stdfelova izjava u Faustu:
Ich bin der Geist der stets verneint,
Und das mit Recht,
Denn alles was entsteht
1st Wert dass es zu Grunde geht.'

' Ja sam duh koji sve negira,

I to s pravom,
Jer sve sto nastane
Zasluzuje da propadne.

562
 Zna Sopenhauer da ima i drugih dozivljaja sveta, ali on ne kaze
da je ,zapanjenost" pred jadom i bedom Zivota, pred zlosti !judi nje-
gov metafizicki dozivljaj, i da mnogi drugi a ne samo ,marva" ljudska
i katedarski filozofi drugo doiJiviljavaju. Gete, na !Primer, koga on sa
divljenjem neprestano citira, i koji ne misli sto misli Mefistofel, koji
je napisao nekoliko pesama, med najlepsim u nemackoj poeziji, gde
slavi srecu i opojnost zivota, a pod stare dane, u Faustu II ispevao
Pesmu cuvara kule, himnu lepoti zivota. Hi Rlaton, na koga se Sopen-
hauer takode ins~stentmo IPOziva. Za :Alatonovog Sokrata zlo, tako re-
ci, ne jpostoji•, jer je zlodelo, ipO njemu, plod !11e2Jilanja, cinjenioe da
nam razum nije dovoljno obavesten. Zan Val, koji je mnogo pisao o
osnovnim metafizickim dozivljajima sveta, daje primere najveee raz-
nolikosti. Pored metafizickog pesnika Ozona Dona, cesto krajnjeg pe-
simiste, i opet englesk.i metafizioki pesnik, Taherne, koji dozivljuje
,metafizicki egzaltirajucu svemoc svog duha da obuhvati, da prisvoji
kosmos", u poemi ikoja se zavrsava rsa:

0 cudni ja, 0 sfero svetlosti,

0 moCi i dejstvu skoro beskrajnom.

Pesnik Oden tpeva, ,,Neka stva.ri budu bilagoslovene sto ipOIStoje",

a Ri:Lke: ,Zem!ljo, ti tkoju volim ... Neizrecivo $ain •se za tebe od1u6io."
Mandeljstamove hvale zemlji i zivotu su bezbrojne: ,U hladnim vo-
dama Lete secacemo se da je zemlja u nasim ocima vredela kao hilja-
du ra}eva." ltd. Uostalom, negiranje vrednosti i smisla zivota kao i
njihova afirmacija su vrlo cesto i stvar mode, kao sto to potvrduju i
izvesne QPaskce u UJSJpomenama Naldeide Mandeljstam, .iz kojih smo iz-
vuklli i ovaj oitat njenog muza. Ona veli da tSU ,JSvi tsimboHsti bNi pe-
similsti". ,lgra;H su ulogu svestenika rkoji tstoji ilznad rsvak1dasnjice, pa
zato svakidasnjica nije mogla za njih da se poklapa sa lepotom. Pov-
ratak na zemlju sledeCih generacija ogromno je prosirio njihov uni-
verzum, koj>i se vi:se nije delio na gadnu prozu i uzviSoou poeziju."
Plri:mer Mandeljsta:ma, Ahmatove, •Pasternaka, hvalospevaca svaki-
dasnjice, i njihovih prethodnika, simbolista, njenih negatora, pokazu-
je da ono sto se banalno naziva pesimizmom iii optimizmom i ne za-
visi toliko od zivotne si·tuacije. Simbolisti su ipak imali prijatnije Zi-
votne uslove no akmetisti.
Ovo o ,Jl)esimizmu" .i ,opti.rrliZllllu", me zato sto b'iih hteo da bra-
nim jedan itli drugi od ta dva IStava, veC rsto Oe oitalac, zajedJno ISa
mnom, sto dalje bude isla sa ovim razlaganjem, sve viSe zapadati u
crno oeajanje. Sopenhauer nas ne stedi. A sto sam mazda malo vise
podrzavao ,optimiste", nadam se da nece pokolebati nase pesimiste.
(Ovde je uvek ret o onim apsolutnim, ko ne bi u ovo ludo doba bio
relativni pesimista). Nece ih pokolebati, jer je, reklo bi se, sada i
moda na njihovoj strani. Citam pre neki dan u jednom superintelek-
tualistickom francuskom nedeljniku prikaz neke Sniclerove drame ko-
ja se daje u Parizu. Na kraju se zakljucuje: ,To je delo sasvim mo-
derno, delo apsolutnog ocajanja."

563
 ***
,Svet je moja predstava." Sa ovim recima pocinje Sopenhauero-
vo glavno delo. I nastavlja: ,Ova istina vazi za svako zivo i spozna-
juce bice, mada je samo covek maze da dovede do refleksivne ap-
straktne svesti. Ako to i ucini, onda se maze reCi da se u njemu radio
filozofski razbor. Tada mu postaje jasno da on ne poznaje nikakvo
sunce, nikakvu zemlju, vee samo oko koje sunce vidi, ruku koja zem-
lju oseca, on zna da svet koji ga okrufuje postoji samo kao predstava,
to jest samo u odnosu na nesto drugo, na onog ko predstavu ima, to
jest na njega samog. Aka postoji ijedna istina koja se maze reCi a
priori, to je ta." Za Sopenhauera to da je svet moja predstava, samo
objekt mene subjekta, i niSta vise, jeste toliko ocigledno da nikakva
genijalnost nije potrebna da se to shvati. Smesni su mu filozofi hegeli-
janskog tipa koji izvode svet polazeci od apstrakcija, koje se ne samo
na nemackom piSu sa velikim poeetnim slovom, kao sto su Beskonac-
nost, Bice, Sustina, Bog, Supstanca, i sl. Filozofija treba da gleda svet
sasvim objektivno, sa ljudskim razumom i culima. ,Moj dub se hrani
svetom pomocu raruma i eula a pojmovi mi poticu iz neposredne in-
tuicije sveta."
Sve to izglleda taka jednostavno 2Jdravorazumsko, opste priihvat-
ljivo, i covek se trgne tek kad Sopenhauer tome dada: ,.... ali ne
znam kako i zasto je to samo kod mene, a ne i kod drugih ljudi koji
se hrane istom hranom". Nairne, ti., ,drugi" sasvim naivno ,hraneCi
se [isto kao i on] svetom pomocu razuma i cula", shvataju da postoji
nesto van razuma i cula sto ove hrani, da postoji, kako se to filozofski
veli, ,objektivno" taj nas sareni svet, verovatno ne bas onakav kakav
nam se ukazuje, ali na neki sasvim konkretan nacin, koji bi filozofija
i nauka trebalo da nam sto blize objasne. Za Sopenhauera, odluenije
no za vecinu filozofa, sve to sto valja da hrani nas intelekt i nasa
cula ne postoji. Istina, nase doba je doba sumnje, sumnje u sve, 1
vee je Dekart u lsedamnaestom veku izjaVIljivao da je siguran da pos-
toji samo zato sto u sve sumnja - Dubito, ergo sum - a danas cak
i izvesna nauka stavlja u sumnju realnost sveta, bar onakva kakvim
nam se ukazuje. No malo ih je koji su u tom toliko radikalni kao
Sopenhauer. Mazda samo engleski teolog filozof osamnaestog veka,
Berldi, tvorac subjektivnog idealizma, po kame su stvarna samo ideal-
na bica, bica htenja i svesnog predstavljanja, dok je sve ono sto na-
zivamo spoljnom, eulnom prirodom samo nasa predstava i niSta vise.
Postoje samo duhovi, ideje i bog, kao preduslov postojanja duhovnih
pojedinaca i njihovih predstava. Istina, Sopenhauer je neprestano tvr-
dio i:la je ucenik i nastavljac Kanta, a Kant je opet tvrdio da su pros-
tor, vreme, kauzalitet, u kojima nam 1se svet ukazu}e, apriorni us!ovi
na5eg opazanja sveta fenomena, pa da mi, prema tome, nikako ne
mozemo znati kakav je svet po sebi, ili, strucno receno, da nam fe-
nomen ne otkriva numenon. Ali je Kant odlucno opovrgavao Berklija,
smatrajuci da iza fenomena, iza nasih predstava stvari, mora posto-
jati nesto cega su oni predstava, da je pojam fenomena bez ikakve
stvarne tpad1oge, ISVejedno bili mi U stanju da je spoznamo i!}i ne, C1sti
apsurd. No Sopenhauer smatra da je Kant, rna koliko bio genijalan,

564
u tome gresw. ,Vreme je samo oblik na5eg intuicionisanja, otud je
ono stvari po sebi potpuno strano." Isto je i sa prostorom, i sa kau-
zalitetom. ,Sve je to apsolutno subjektivno, pa ne maze pripadati
stvari po sebi." Po Sopenhaueru, Be.rkli je u pravu, ovaj svet ne posto-
ji, i on je, utvrdiv to, ,stekao besmrtnu slavu".
Beskompromisni ,subjektivni idealizam" navesce Sopenhauera na
izvesne, na prvi pogled, neocekivane, no sasvim logicne zakljucke. 0
nekima ee kasnije biti reci. Spomenusmo ovde samo njegovu tvrdnju
da, uzev u obzir da je sve samo nasa predstava, izmedu sna i jave ne
postoji nikakva razlika, oni su, veli, ,izliveni iz istog kalupa ... njih
formira ista funkcija mozga". lstina, o istovetnosti sna i jave pevalo
se vee odavno. ,2:ivot samo san" je naslov i sadrlina jedne Kaldero-
nove drame, a Paskal je, medu inima, tvrdio da je svest nedovoljna da
razlikuje san od jave. Kada bi, veli on, neki siromah sanjao svake
noei dvanaest sati da je kralj, on bi bio isto toliko ,srecan", ziveo bi
istim zivotom kao kralj koji bi svakog dana dvanaest sati sanjao da je
siromah. •Paskal, naravno, zna da mu je rpretlpostavka nemoguca, a ve-
rovatno to zna i Sopenhauer, koj.i ce u svojim razlaganjima i te kako
voditi racuna o stvarnoj stvarnosti fenomena. Ali logioka doslednost
obavezuje.
Obavezuje, no tesko joj je do kraja ostati veran. I u zivotu, a po-
gotovo u jednom filozofskom sistemu koji valja da obuhvati i objasni
sveukupnost postojeeeg. Jos teze kad filozof na samom pocetku ob-
javi da taj svet ne postoji, da je samo nas privcid. Mnogi tumaci So-
penhauerovog dela su sa uzivanjem isli u lov na te protivrecnosti, j
vraeali se sa bogatim ulovom, a Sopenhauer je, kao i svaki filozof,
ostro protestvovao: ,Kako bi takvi praznoglavci mogli i da pomisle
da se duhovi moga kova neee pridrlavati najjednostavnijeg od svih
zakona logN~e, nacela 1protivre6nosti." Najjednostavnijeg mazda, ali na
dugom i mucnom putu hrvanja izmedu misli i sveta i najproblematic-
nijeg, sto ee Sopenhauer i sam priznati, naravno ne sto se njega ,sa-
mog tice, vee povodom Kanta, povodom koga on citira Voiltera: ,P!ri-
vilegij istinskog genija, osobito onog koji stvara nove vidike, jeste da
cini nekaznjeno velike greske." To on veli za Kanta, za sebe ni to ne
prihvata, kao, uostalom, nijedan drugi filozof, osim, koliko ja znam;
sam i jedini Kant, jedini koji je imao kurazi da, presav sa Kritike
Cistog uma na Kritiku prakticnog uma, izjavi da urn sad mora da
ucini ustupak necem vaznijem, sto ee reci da prihvati po nesto sto
se kosi sa ,nacelom protivrecnosti". Svi ostali to za sebe ne prihva-
taju, izjavljuju da im je sistem ,nauka".
No sve to nema mnogo :zmacaja. Vazno je da, uprkos kontradik-
cijama, sistem ostane veran onom bitnom, osnovnoj viziji sveta, onim
nekolikim intuicijama na kojima se ona temelji, svom osnovnom ,sti-
mungu". A Sopenhauer je u tome bez premca, pa aka katkad uzgred
i stupimo u diskusiju s njim, bice to zato sto njegova mo6na reto-
rika, volja da nas ubedi po svaku cenu, cesto nervira, mada se So-
penhauerovo shvatanje ovog sveta kao nepostojeeeg sasvim uklapa u
osnovni stimung njegovog dela. lstina, pri istom shvatanju moguee je
i suprotno vrednovanje, i Nice ee se odusevljavati upravo ,cinjeni-
com" da su mazda sve lepote i strahote ovog sveta samo plod nase

565
mocne maste. Veli: ,Prirodni svet valja, kao jedinstven, obogotvoriti
i prihvatiti," dok ce $openhauer tvrditi sasvim suprotno. No to je
samo jos jedan dokaz da sistemi najcesee proisticu iz. ,stimUillga". Iz
tvrdnje da je ovaj svet samo privid, plod ljudske maste, sopenhauer
izvlaci zakljucak da je on niStavan, nesto besmisleno, pa i zastrasuju-
ce, ,izazvana opsena, privid bez sustine", dostojna prezira ,Majina
koprena", koja nam skriva istinu. ,Posta se sastoji samo od pred-
rstave, [1svetJ nije nista drugo do san" na5a ,,farntazma:gorija", nas ,Jkos-
mar". Ako je tacno, kao sto veli Vindelband, da ,metafizicka potreba
te~i ka jecli'nstvenom objasnjenju ISVetllkUipnog ,~s:lrustva", sopenhauer
je vrlo dosledan metafizicar.
Nema sumnje, sopenhauer ce se tokom svojih razlaganja pozi-
vati na taj fenomenalni svet kao na nesto cvrsto, postojano i posto-
jece; on ce se cak, mnogo viSe no ijedan dirugi filozof njegovog doba,
pozivati na nauku, koja se, po njemu, bavi upravo tim fenomenalnim
- da'kle, nepostojeCim - svetom, ali cemo, u kljucnim momentima
njegovih razlaganja, uvek naici na tvrdnju da spoljni svet kao takav
ne posto}i. :Veli, karda hi se rrjudi opametilli i prestaJli da zele ovaj
sumanuti zivot, ,kada bi ovo pravilo [askeze do izumrca i voljne ced-
nosti] bilo opste prihvaceno, onda bi izumro i sam ljudski rod, a
prema onome sto smo rekli ... o povezanosti svih pojava volje, ja ve-
rujem da bi sa najviSom pojavom, sto je ljudska volja, nestalo i nje-
nog odraza, nestalo bi zivotinjskog sveta, isto onako kao sto sa nes-
tankom svetllosti nestaje i ~P1amena ... A sa po1:ipunim 'll'kidanjem sazna-
nja [i kod zivotinja] i ostali bi se svet izgubio u niSta, posto bez
subjekta nema objekta." Istina, nauka je vee tada znala da je svet
vrlo dugo postojao i bez ljudi i bez zivotinja, ali nauka govori o stva-
rima kojima u prrostoru i vremenu vladaju zakoni kauzaliteta, sasvim
subjekthmi, ljudski zakollli, otu!d nauka nije u stanju da lkaze ne.Sto
tsustilnsko. Kada 1se 1stvari zargledaju sa ,;fiJozoftskom zarpanjenosti", sve
se ipak ukazuje ,neuzrocno, bezrazlozno, neobjasnjivo". Jedan tumac
nazvao je Sopenhauera ,filozofom apsurda".

***
U doba raciona:Hsti6ke fiJozofije Sopenhauer vidi svet kao nesto
apsolutno iracionalno cak i sto se tice osnova i same nauke o prirodi.
Mi u prirodi, veli on, kod svih njenih promena uvek podrazumevamo
izvesne snage, sile, izvestan tajni pokretac, bez koga niSta sto jeste ne
bi postojalo. A te pokretacke snage su ,tajanstvena svojstva", nesvo-
diva na kauzalitet, neshvatljiva. ,Uvek postoji nekakav reziduum koji
nikakvo objasnjenje nt< otkriva, vee ga, naprotiv, svako pretpostavlja."
To ,nesto bez uzroka" sopenharuer ce otlmil:li intuicijom i naz-
vati ga voljom. Njegovo negiranje postojanja spoljnjeg sveta, rna ko-
liko radikalno, nije naroCito originalno. Od Platona naovamo mnogi
su filozofi hili skloni da obezvrede ovaj svet, ako ne da ga sasvim eli-
miniSu kao Sopenhauer iii Berkli, ono da ga pretvore u bledu senku,
nelru vll'stu illuzije. lsto taka i peSIIlici, u izveSIIlim svojim raspolozenji- .
rna. Maloeas IS:pomenuti Don, na primer: ,,Kada to samas, onda znas

566
kakvo je odvratno cudoviste, ... kakav bledi fantom, kakav jalov pepeo
je postao ovaj nas svet."
Sa Sopenhauerovim pojmom volje stvar stoji drukcije; sa njim
nastaje izvestan preokret u filozofiji, bar nemackoj, nesto po cemu
ona nece viSe biti posle toga sto je bila pre.
No, uzev u obzir da ovo ne pisem za strucnjake, da se radi bo-
ljeg razumevanja vratimo malo unazad. Kant je tvrdio da ono sto
postoji van ljudske svesti i sto je aficira kao niz fenomena kroz apri-
oma svojstva ljudskog duha, kroz predstave prostora, vremena i kau-
zaliteta, jeste nesto sto se razlikuje od fenomena, i to je nazvao stvar
po sebi, numenon. A, ne mogav izici iz sebe, nesposobni da vidimo
stvari UkOiliko one niiSIU ,objekti nase culne >intuicije", mi 0 stvaiii
po sebi, ,o numenonu ne mozemo niSta znati . . . Stvar po sebi jeste
iza pojava VeC lpO 'definiciji" za TiaJS IIlffi!pOznatljiva. 0 njoj mooemo
samo ·razm'irSljati, i to utoliko vise •sto je taj pojam dopuna pojmu
fenomen, njegova 'logicka i nezaobi1lazna pretpostavka.
Stozeran za Kantovu filozofiju, pojam stvari po sebi stavljao je
Kantovim naslednidma nepodnosljivu prepreku. Kako razvijati meta-
fiziku, to znanje o sustini stvari, ako je ona nespoznatljiva. Svi su tu
prepreku preskocili. I Fihte, i Seling, i Hegel, pa i Sopenhauer. Svaki
na rsvoj nacin. Sopenhauer •i opet j.ednim obasjanjem, jednom munjevi-
tom intuicijom, kako veli, 'koja stvar rpo sebi otklriva ,u njenoj punoj
oCiglednosti ... kao ono sto se svakom eoveku otkriva neposredno, po
sili vlastite prirode". To je ,sasvim neposredno saznanje" koje ne pot-
pada ni pod jedan oblik nacela razloga, neposredan dozivlja·j, otkro-
venje van svake logike i argumentacije, toliko da je u njemu ukinut,
tako reci, i sam odnos subjekt-objeM, saznanje bez predstave, bez
razumevanja. To saznanje jeste saznanje da je stvar po sebi - volja.
lrstina, cela nemooka fi1loo:ofija s kraja osamnaestog i potetkom
devetnaestog veka je voluntaristicka. Vee Gete podrediuje urn volji.
Faust prevodi Jovanovo jevandelje, ono ,Na pocetku bjese rijec", pa
zastaje. Veilri, ne •moze ,rijec", ~ogos, to jest urn, racionalna mi:sao,
toliko da vrednuje, pa se posle izvesnog kolebanja, najzad resava:

Ich schrcibe getrost: Im Anfang war die Tat.'

Na pocetku bese cin, to jest delo volje. Isto to vazi i za Kantovu
f.ilozofijru. ,Najvoca or~gi:nalnost njegove fi!lozofije", verli Kroner, ,;po-
Civa na cinjenici da ona daje prvo mesto u sveukupnosti ljudske misli
kao i u rsveukUipnosti veltansawnga ne 1ntelektu, vee v01lji. Kantova fi-
lozofija je voluntaristicka." Isto tako, Seling definiSe boga kao ,hote-
ceg", a njegovu volju kao iracionalnu, kao tamni praizvor svega, koji
vodi svet kroz tlocin i patnju, kao kosmicku poZ:udu, od koje ce naj-
zad doci rspas zahvaljujuc•i ,vo1ji ibez pozude".
U svemu ovome Seilring se inspirise Jakovom Bemom, oovenirn
susterom.;fitlozo'fom i teOilogom, jednim od najv·eeih nemackih mi.stika
sa kraja sesnaestog i pocetka •sedamnaestog veka. PonaVJlja ga i kad
tvrdi da ,u krajnjoj instanci i nema drugog bica osim htenja, ... da
samo htenju odgovaraju predikati prabiea, nezavisnosrti, bezrazloznosti,

' Siguran, piSem; Na pocetku bese cin.

567
vecnosti, nezavisnosti od vremena, prostora, samoafirmacije". Sve eemo
to naei kod Sopenhauera, kao i Bemovu tvrdnju: , .... nista nije imad
volje ... nagon je sustina stvari, a volja razvija razum".
Hajdeger ima pravo kada uzgred tvrdi da je glavno delo Sopen-
hauerovo, publikovana 1818, ,duboko zavisno" od glavnih dela Selinga
i Hegela. Skora sve o volji je roceno pre Sopenhauera, .sto je i nmmt-
ljivo i neizbeino; filozofira se vee dve i po hiljade god~na, pa je skoro
sve, na ovaj ili onaj nacin, vee odavno receno. No ipak se Sopenha-
uerova teorija ru necem, verovatno b'it:rnom, razl,ikuje od prethodnih.
Cini mi se, iz nekoliko razloga.
Prvo, dok Hegel jos afirmise identitet filozofije i teologije, dok
se kod Selinga sve zasniva na pojmu boga, da i ne govorim o njego-
vim kasnijim bogougodnim propovedima, dotle Sopenhauer stavlja vo-
lju, svoje osnovno metafizicko nacelo, van svakog teoloskog konteksta.
Istina, on ee svoju etiku zasnivati na hriseanskoj i budistickoj etici,
kako ih on shvata, ali ee kod njega i etika ostati cisto profana. To
odvajanje filozofije od vekovne povezanosti sa religijom izmeniee i os-
novni smisao njegovog sistema, a verovatno ee biti i jedan od uzroka
njegove kasnije popularnosti.
I drugo, obezbogotvoren, shvaeen kao neposredni poriv zivota,
pojam volje kod Sopenhauera dobija drugo znacenje no sto ga je ima-
llo kod njegoviJh prethodnika. Po mnijem shvatanju - ta defi[)kija se
nalazi jos ruvek u svim fi1lozof:iskim ~reenicima, a ima ill:l koji pod tom
rubrikom i ne spominju Sopenhauera - volja je psihicki svestan pro-
ces, vezan za svesno postavljen cilj, po slobodnoj odluci. Kant na tak-
vom shvatanju volje zasniva svoj eticki zakon. Kod Sopenhauera je
volja pre svega nesvestan poriv, ona obuhvata sve manifestaeije kos-
mosa, katkad svesne, najcesee nesvesne ili sasvim slepe. Volja je u
svemu, u svemu sto se mice, u svemu sto miruje, ne samo u ooveku,
vee i u zivotinjama, u bilju, u kamenju, u nebeskim teHma. Spinoza
se ismejavao tezi o slobodi volje, tvrdeei da je to iluzija i da bi kamen
koji pada, kada bi mogao da misli, mislio da pada po svojoj volji.
,I kamen bi imao pravo", veli Sopenhauer, za koga je volja metafizic-
ki princip kosmosa, njegova stvar po sebi.
Trece, Sopenhauerov pojam volje uvodi u filozofiju novo shvata-
nje tela i njegove uloge, sto ce kasnije, sve do Merlo-Pontija, biti te-
ma mnogih filozofa. Intuicija koja mu otkriva volju kao stvar po se-
bi, jeste intuicija Vllastitog teila. ,KTajnje tajne covek nasi u sebi u
svojoj nutrini, ona mu je najpristupacnija", veli on, a pod nutrinom
ovde valja razumeti pre svega fiziolosku nutrinu. Po Sopenhaueru, co-
vek poznaje svoje tela dvojaiko. S jedne 1strane tela je, pa i vlastito,
za coveka stvar kao i svaka druga, to jest, nesto sto postoji u vreme-
nu ,i prostoru, podleze zakonima ikauzaliteta, ono je objekat intuicije.
ZaboravljajuCi, naravno, da doda da je ono, kao takvo, po njegovoj fi-
lozofiji, nepostojeci privid.
s druge pak strane, tela je nesto sto je ,svakom znano neposred-
no, ono sto oznacavamo recju volja. Svaki istinski cin covekove volje
jeste i jedan pokret njegovog tela ... On ne maze zaista hteti neki
cin a da u isti mah ne opazi da se on ukazuje kao pokret njegova te-
la ... Tome odgovara, s druge strane, da je svaki uticaj na nase telo

568
odmah i uticaj na nasu volju. Taj uticaj se kao takav naziva bol, ako
je protivan volji, dobrobitije i sladostrasce, ako joj je saobrazan."
Moglo bi se primetiti da bi se sve ovo pre moglo nazvati refleksnim
pok.retima nego voljom, kao i da ima ,uticaja" na telo koji ne izazi-
vaju ni bol ni sladostrasce, mada se Sopenhauerova definicija reklo bi
se da braniti, uzev u obzir da je umnogome prihvata i tako strog
mislilac kakav je Vitgenstajn. Ali ustaljeno shvatanje pojma volje
podrazumeva izvestan primat svesti, to jest intelekta, a sa intelektom
mi bismo, po Sopenhaueru, ostali u oblasti predstava, dakle u ob-
lasti niSta, privida, pa tako shva6ena volja ne bi mogla biti nacelo
sveta, stvar po sebi. On volju u tekucem smislu i ne naziva voljom,
vee Willkur, nesto sto u nemackom, sa izvesnom nijansom prezira,
znaci samovolja, cud. Termin volja, iako sa priliono izmenjenim zna-
cenjem, on zaddava, zato sto ce manifestacije te njegove volje ipak
cesto liciti na manifestacije volje u prvobitnom smislu, mada umno-
gome ona kod njega znaci pre nagon, poriv, zelju, no volju u pravom
smislu. Volja je, veli, ,objektivtsana u telu, u svim njegovim organi-
ma", i onim cijih smo funkcija svesni kao i onih cijih funkcija nismo
svesni. Telo je ,ono sto je svakom coveku poznato, a sto oznacava
rec volja".
Ovakvo shvatanje volje ukazalo se misaono veoma plodnim, omo-
gucujuei da se izvesnim problemima pride sa dotlle nesaucene strane.
Tu Sopenhauer postavlja tezu o primatu tela nad intelektom na lestvi-
ci objektivacije volje, sto ce se u razvoju evropske misli sve odlucnije
formuliisati kao primat nesvesnog nad tSvesnim. Za Sopenhauera volja,
kakvom je on definise, jeste numenon kosmosa. ,Covek nece sresti
volju kao int1mnu 'susti.nu samo u .fenomenima 1Sli6nim vlastitim, kod
drugih ljudi i kod zivotinja. Mallo dublje razmiSljanje navesce ga da
spozna da sveukupnost fenomena, tako ramolikih u '{Jredstavi, ima
jednu te istu sustinu, istu onu koja je njemu intirono i neposredno
poznata vise no rna koja druga, ona koja u svojoj navidljivijoj mani-
festaciji nosi ime volja. On ce je videti u sili koja cini da raste i ve-
getira biljka, da se kristalise mineral, da se magnetska igla orijenti-
se prema severu", videce je u padu kamena, u gravitaciji nebeskih
tela. Sav kosmos je jedna jedinstvena volja, koja je stvar po sebi sve-
ta, i svet postoji kao pojava volje, tog nezadrfivog stremljenja koje
vlada kosmosom. Volja je svuda sva, u svojoj potpunosti, jedinstvena
i slepa.
Ima u takvom shvatanju sustiiile sveta priiicno antropocentrizma.
Sopenhauer ee tako govoriti o ,nagonu samooddanja" kamenja, o
,ceznji" nebeskih tela, o ,zivotnom nagonu" nezive materije. Na -rna-
mente, on taj antropocentrizam otvoreno prihvata. Veli, do sada su
coveka smatrali mikrokosmosom, dok je on dokazao da je kosmus je-
dan makroantropos, jedan veliki covek. Drugi put, opet, osecajuCi i sam
da preteruje, reCi ce da je volja, istina, ,supstanca sveta", no da tu
volju valja shvatiti samo ,kao slikovitu formulu, kao metaforu". No,
uprkos tome, on ce tvrditi da je ,ocigledno ispravnije tvrditi da svet
treba hteti razumeti polazeci od coveka, nego coveka polazeCi od
sveta."

569
 Sta je u stvari volja koju Sopenhauer otkriva osluskujuCi svoje
tela kao ,stvar po sebi", kao nacelo kosmosa, koja se ne da spoznati
pomocu na5eg intelekta, instrumenta za ispitivanje fenomena, kao ide-
ju koja ,;maze doci u :svest :sasvim neposredno", otklriva je u genijal-
nom obasjanju upravo zato sto je i sam eovek u biti svojoj ,stvar po
sebi"? Tokom celog svog dela Sopenhauer ce neumorno opisivati to
,nespoznatljivo", a ipak spoznato. Volja je, veli, jedino samosvest co-
veka, ali samosvest svesna samo vlastitog htenja. Ona je ,zivotno na-
celo", ono ,vecno i nerazrusivo u coveku", ona je samo i iskljucivo
,volja za zivot", nezajazljivi, siloviti nagon, tamna ali svemocna poza-
di,na nase svesti, ono nesvesno, ibesvesno ·sto ·Svescu vlada, sto nam se
st'~hij:ski namece, ,;beskrajno pri,sno pa i:pa'k tako tajanstveno", :potpuno
alogicno, kacionalno, daleko od uma i razuma, a upravljajuci njima.
Ona vlada nama, a po zakonu analogije, koji upraVIlja Sopenhauerovim
intuicijama, ona vlada, veli on, i celim kosmosom, tim ,makroantropo-
som", na isti naCin.
Sve manifestuje volju i samo nju. Da nam dokaze da je tako,
Sopenhauer na stotine i stoti:ne stranica opisuje njenu silu i moe sa
ubedljivos,lju velikog retora, a knjizevnim talentom jedinstvenim u ne-
mackoj filozofiji, inace slavnoj sa glomaznosti svojih razlaganja i kon-
fuznoscu svog jezika. Prica nam o beskrajnoj raznolikosti sredstava
sa kojima se volja manifestuje, o moCi i lukavstvima polnog nagana,
instrumenta ,volje za zivot", 0 nasem uzasavanju pred smrcu, ukinucu
vo~lje.
To ~shvatanje volje nosi kod Sopenhauera neizostavno boju njego-
vog osnovnog stimunga zivota, crnu boju. Dok ce, koju deceniju kas-
nije, ta ista ,volja za zivot", koju je Nice otkrio upravo CitajuCi So-
penhauera, biti optimistickii opevana kao najviSe svojstvo i afirmacija
coveka, dotle Sopenhauer vidi u njoj cudo i pokoru sveta: sveposto-
jece, na kojem stupnju hijerarhije stajalo, hoce samoodrlanje po sva-
ku cenu, svet je ,tiran tiraninu", svak se bori protiv svih da opstane
kakav jeste na racun sv,ih drugih, iracionalno, ~svirepo, bezobzirno,
pa zato na ovom svetu nema razvoja, nema i:storiJe, svet je uvek
ista, jezovita prica. ,Sta je stvar po sebi, nisam rekao, zato sto ne
znam ... Jedino sto o njoj znam jeste njen micin manifestovanja, a to
je ponavlja:nje ... Genije vrste jeste industrij.alac, .koji !Sarno 2llla da se
reprodukuje", a ono sto on reprodukuje, uvek isto, ,jeste bezumnos•t,
volja je :1udillo ... Nikad mirna, nikad harmoni6na, u sukobu sa samom
,sobom, ona uvek goni dalje, nezasita". Cim nesto .post~gne, ana tezi
za drugim .. Ljudsko htenje nikad ne moze biti zadovoljeno, mogu se
samo menjati njegovi predmeti, jer ,momenat volje ... vee po svojoj
sustini, nikad ne maze naci mira. Ono sto moze imati kraja i mira
samo su pojedinacni saddaji i motivacije, no oni leze u sasvim dru-
gom sloju, ciji utok i promene ne dosezu do samog htenja, mada ono
kroz njih nalazi svoju pojavu." Taka mora bdti. Nezasita, po defini-
ciji, volja mora da se hrani sobom, posto van nje, kao sto smo videli,
nema niSta, jer je fenomena:lni svet cist privid. Otud besomucnost i
patnja koje karakterisu volju, nasu sustinu, stvar po sebi sveg posto-
jeceg; ona uvek necem stremi, ali to stremljenje je bez ~k~kve svrhe

570'
i cilja, ona moze hteti samo sebe, gristi samu sebe, onaj Floberov
monstrum koji se sobom hrani.
Kroz celo svoje delo, povodom svega i svacega sto u jedan sis-
tern ulazi, i sto ee mu dati povoda za izlete u razne oblasti i proble-
me, te njegove cuvene digresJje, verovatno najbriljantnije u istoriji
filozofije, Sopenhauer se neumorno vraea na tu strasnu situaciju sve-
ga zivota, jer sav je zivot manifestacija jedne te iste besomucne volje.
Opisi stradanja zivotinja, koje on, nasuprot ljudima, neobicno voli,
stradanje veverice, apsurdni zivot krtice, patnje kornjace, i dr., spadaju
u antologij•ske 1stJranice nemacke Hterature. A patnja ljudi, robova
volje, beskrajna je. Svuda je ,ogromna nesrazmera izmedu muka i na-
pora, s jedne strane, i nagrade za njih, s druge." Svuda ,stalno su-
kobljavanje, beskonaona borba, prisilno naprezanje svih duhovnih i te-
lesnih snaga", a rezultat je nikakav. Svaki ljudski zivot je prepun bo-
la i strave, a ako, nekim cudom, na trenutak ovih nestane, nastaje
naj,gora od sv·ih nevolja - dosada, ta 'euvena sopenhauerovska dosada,
o kojoj eemo kasnije govoriti. Dodajmo tome i ono sto on kazuje o
prevlasti gluposti, zlosti, o varljivim zamkama seksualne ljubavi, glav-
nog uzroenika ljuds~ih patnji, sav njegov prezir i nipodastavanje co-
veka, u isto vreme i zrtve i krvnika u sluzbi volje.
Svet je pojava jedne alogicne, iracionalne sile, jer volja, kao
stvar po sebi, ne podleze takozvanom nacelu razloga, koji obuhvata
ono sto ipak zna za neki poredak. Ona je tamni ponor apsolutne slo-
bode, jer ona nema predstave, nema svesti. ,Osnovna crta mog uce-
nja, koje stoji u suprotnosti sa svim sto se dosad tvrdilo, jeste pot-
puno odvajanje volje od saznanja." Najstrasnije je sto se ta sila ne
manifestuje parcijalno, vee je, kao metafizicka podloga sveta, u sva-
koj svojoj manifestaciji jedna i jedinstvena, ,ne kao objekt sto je
jedno, cije je jedinstvo spomato samo u protivnosti prema mogueem
mnostvu, vee nesto sto je van prostora i vremena, pa tako ne podlefe
principiumu individuationis. Ona je nedeljiva."
No ovde i ja moram uCiniti jednu digresiju. Danas je Sopenha-
uer opet priliooo u modi. Zbog njegovog uticaja na Nicea, na Frojda,
zbog vraeanja Sbpenhaueru nekih predstavnika frankfurtske skole. Ali,
bilo sto je u izvesnom smislu stvarnost, sto se pesimizma ti,ce, pre-
vaziSla svaku fikciju, bilo sto je o sopenhauerovom pesimizmu vee
sve bitno receno, viSe kao da nije aktuelno da se o tome govori. Tako,
kad neko danas kvalifikuje Sopenhauerovu filozofiju kao filozofiju
apsurda, to jos nekako i ide, mada apsurd moze ponekad da bude
i zabavan, dok je Sopenhauerov apsurd uvek strasan, ali preterano je
kad jedan francuski profesor u svom delu o Sopenhaueru od 262 stra-
nice velikog formata pesimizmu posveti svega 3 stranice. Veli: ,Mi
eemo rado posvetiti sopenhauerovom pesimizmu nekoliko vrlo krat-
kih razmiS•ljanja: on je, nema sumnje, filozof pesimizma, ali je vise
od toga dubok poznavalac tragedije. Istina, ne mozemo skrivati da
tvl'dnja ,Patnja je osnov svakog zivota' rproizilazi iz pesimizma ... Ali
kada ga covek .cita pazljivo, biee prisi1ljen da ,prizna da nas lepota
stila vise frapira nego originalnost misli ... "
Citiram ovo jer je tipicno za mnoge danasnje tumace Sopenhaue-
rove mi1sli. A ·sve je tu apsUII'dno. ~re •svega ru Sopenhauerovom delu

571
je reiativno vrlo mrulo reci o tmgediji, a besrorajno viSe o nesrec1 Zl-
vota. A drugo, Sopenhauer je na prilicno problematican nacin ,dubok
poznavalac tragedije". On uopste ne prizmaje grcku tragediju, dalde,
tragediju par excellance, jer ne odgovara njegovom shvatanju sveta,
a uzdize nekakvu ,hriScansku tragediju" koja, kao sto je poznato, kao
takva i ne postoji, i Sekspira, jer mu se cini da se Sekspirova vi-
zija sveta poklapa sa njegovom, sto je sasvim sumnjivo. Osim toga,
kakvo je to pazljivo citanje jednog filozofa cija ,,lepota stila viSe fra-
pira nego originalnost misld". Ako ,stil" jednog filozofa ne sluzi da
sto adekvatnije kaze njegovu misao, onda je to i los filozof i los stil,
filozof ciju misao zaista valja ,skrivati", a ne pokloniti joj svezak
velikog formata.
Sto se Sopenhauerovog stila i jezika tice, koje svi nemaCki isto-
ricari filozofije hvale, da ovde kazemo koju rec: Za razliku od ostalih
nemackih znamenitih filozofa, sa njihovim nesnosnim zargonom, od
Kanta, koji je u tim pitanjima bio ravnodusan, iH Hegela, inace, po
mom .miSljenju u izveSillom smi,sJ;u genija ilingvisti6kog, no za koga
se secam, kada smo, nekad dav:no, u Minhenu, na seminaru, citali
njegov uvod :u Fenomenologiju duha, kcJliki je cesto bio pr01blem ut-
vrditi, uz pomoc profesorovu, koji je tacna gramaticki pri.rok nekog
podmeta, pa sve do Hajdegera, koji se hvalio da ga nijedan od nje-
govih dugogodiSnjih discipulusa nije razumeo, Sopenhauerov stil je
zaista briljantan, bez nepotrebnog zargona, koji je on prezirao, sa div-
nim opaskama i stilskim figurama. Veliki stil nemacke proze. Jedini
mu je, rekao bih, nedostatak izvesna razvucenost, nepotrebno ponavlja-
nje. On hoce citaoca po svaku cenu da ubedi. U to1iko viSe u koliko
je teren nesigurniji, tvrdenje manje logicno a viSe ,intuitivno". Jer
,ociglednosti" i ,obasjanja" Sopenhauerova nisu, i po definioiji ne mo-
gu uvek biti ociglednosti i obasjanje za druge, a filozof bi i te ljude
da ubedi. Otud, valjda, i stilska virtuoznost a i retorienost dela. Kao
sto veli Benjamin Fondan, u svakoj apstraktnoj filozofiji nalazimo iz-
vestan udeo ,demagogije konkretmog - najstarije demagogije sveta".
Sopenhauer se toliko ponavlja i retorise upravo onde gde sluti da ce
i dobronameran oitalac ustuknuti. Recimo, kad dokazuje da je svaki
covek, u rna kakvoj se situaciji nalazio, pa i najpovoljnijoj, uvek i
bez izuzetka apsolutno nesrecan, i onaj najsre6niji u ljubavi i u svom
potomstvu, isto kao i onaj sto sve promasi, da je i zao covek na
istom IStepenu nesrece kao i njegova zrtva, da je najgore uspeti U
zivotu, jer je covek onda zrtva najgoreg od svega, zrtva dosade. ltd.
itd. I sve je to receno tonom kojim se govore nepobitne istilne. Kod
Sopenhauera ima sarkazma, ima vrlo duhovite, ali i svirepe ironije,
aH nikad hwmora, podlsmeha upucena i sebi samom, na koji se od
DiSana, dadaista, teatra apsurda, pop-arta, pa i danasnje publicisticke
afiSe, covek sve viSe navikava. No malo je fi1ozofa koj'i znaju za hu-
mor.

* **
Za Sopenhauera je bio problem kako spojiti ta dva protivrecna
sveta, svet pojava, kojim vladaju racionalni zakoni uzro6nosti u pro-
storu i vremenu, svet raznolik, opipljiv, nametljiv, hijerarhijski ustro-

572
jen, podlo.fun prancipiumu individuationis, al1i 61st privid, nestvarn1
proizvod na5e samosvesti, a sa druge strane, metafizicki supstrat toga
sveta, jedino stvaran ali apsolutno iracionalan, uvek sav prisutan u
svakoj pojavi, koja ipak valja da ostane nepostojeca, gospodar sveta,
arli s:lep, bez dlja, koji 1se kod coveka manifestuje 1kao s'imva, neobuz-
dana zudnja za zivotom, goli nagon, pozuda i pohota.
Ne verujem da je u tom poduhvatu sasv1m uspeo, pa nije cudo
sto su vocina onih koji su o njemu pisarli •sa uzivanjem isticaH njegove
kontradikcije, Z~imel, Pa.uJlsen, FoLkeilt, Fiser, Brana Pettronijevic, i dr.
Za nas ovde to nije od bitne vainosti. Na primer, sto mu FolkeH pre-
bacuje da je prvo utvrdio ,identionost tela i volje", da bi kasnije
,stalno prev·idao njeno metodsko 'PO,rektlo, tvrdeei da mi shvatamo vo-
lju u svojoj samosvesti ,sasvim neposrednim opazanjem." Ili, da je
prvo izjavio da :svet pojava ne postoji van naseg mozga, da bi se kas-
nije, u svojim tumacenjima ,sve viSe osla.njao na pojam materije kao
takve, itd. itd. Za nas je vafno da u njegovom 'sistemu spomenuto sup-
rotstaViljanje i proZ,imanje Uipravo takva dva nacela mnogo dopdnosi
jedinstvenosti njegovog veltansaunga. Suprotnosti su formalno-logicne,·
veltansaung monolitan stimung.
Da recemo samo kako sopenhauer to suprotstavljanje i prozima-
nje izvodi: volja, sama po sebi besomuooo stremljenje, tezi svom .!It·
lorn da se objektiviSe, da se na neki nacin uoblici, da bi se tako mog-
la manifestovati, sledeci pri tome ·izvestan poredak, koji je njoj, po
njenoj V'lastitoj IS'ustini, 'stran. Ona se uobHeava stupnjevito, stvara-
juCi pre svega izvestan vanvn~menski i va.nprostorni svet sustina, koji
sopenhauer, oslanjajuCi se izricito na Platona, naziva svetom ideja.
Te ideje su ,odredeni stupnjevi objektivacije volje", koji se prema
bezbrojnom mnostV'U pojava odnose kao njihovi prauzori, oni jos n~­
su usli u mnostvo individualizacija pojava. Tako mesto dvojstva po-
java-volja, sada imamo trojstvo pojava-ideja-volja.
Kakav je odnos ideja prema volji, a kakiav prema pojavama,
tesko je reci. One su kod sopenhauera cas bliske volji, cas opet po-
javama. ,One ne otkrivaju sustinu po seb.i [volju], vee samo objektiv-
ni karakter stvari, to jest pojavu, ali pojavu potpunu, savrsenu; one su
adekvatan objektitet volje". Stvar po sebi, volja, nikad nije objekt za
subjekat, dok je platonska ideja, kako je videna kod sopenhauer11,
ipak dosefna, bar izvesnim izuzetnim subjektima, bar za njih nesto
spoznatljivo, izvesna vrsta idealne predstave. No ideje se u necem
bitnom ipak razlikuju od pojava: one su kao i volja veene, nepromen-
ljive; pa ce sopenhauer tvrditi da je spoznavanje ideja ,potpuno adek-
vatno ponavljanje sustine sveta", i na tome ce zasnovati svoju este-
tiku.
sta su ideje u svojim manifestacijama? U neorganskoj prirodi to
su prirodne sille. Uzev u obz1r da je i tu sve sto se zbiva rezultat
nekakvog privlacenja i odbijanja, nekakvo stremljenje, svaka prirodna
si1la je objektivaoija volje. U organskom svetu ideje ,su rodovi, vrste
i podvrste biljki i zivotinja. Recimo, ideja hrasta koja se ovaplocava
vise ili manje uspesno u svim pojedinacnim hrastovima. Ili, ideja la-
va, koja nije nijedan lav posebno, vee ,lavstvo" uopste.

573
 Sa zivotinjama, koje imaju predstave, zbilo se ne~to, izvestan
metafizicki dogadaj - dakle, dogadaj van vremena i prostora - koji
menja izgled svcta. Nairne, svet kao predstava ima dva pola: apsolutni
spoznajuCi subjekt, ili cisti intelekt, bez spomenutih oblika svog saz-
navanja, i cistu materiju. Tako imamo nekakav cudni subjekt, koji
nista ne opafa, i materiju, koja kao da i ne postoji, jer ona kao ,ci-
sta materija", veli Sopenhauer, stoji van prostora i vremena, bez ob-
lika, bez kvaliteta, ,cisti pojam". No ipak, ni apsolutni spoznajni sub-
jekt, ni cista materija ne pripadaju stvari po sebi, vee pojavi, ali sa-
mo kao njen temelj. Do njih mi dolazimo ,samo putem apstrakcije".
Zahva:ljujuCi takvom swbjektu sazn<lillja, volja, koja je sama po
sebi bez <svesti, stvara intelekt, jer joj je, da bi se m<lillifestovala na
visim stupnjevima pojava, bio potreban nekalmv vodic. Volja je za-
palila buktinju intelekta da joj osvetljava kretanje. Tako nastaje in-
telekt, subjekt saznanja, koji volji omogucava da se snade u sve slo-
zenijim odnosima pojava, koji ce se sve viSe usavrsavati uko1iko se
u hijerarhiji zivotinjskog sve<ta odnosi budu sve vge komplikovali.
I•ntelektu je namCilljeno iskljucivo da reguli~e odnose organa tela pre-
rna spoljnjem svetu, to jest da sluzi volji, uzev u obzir da su sve
manifestacije tela samo izrazi volje. Intelekt je, prema tome, sekun-
darna pojava, dok je organizam, kao neposred:na objektivacija volje,
primaran. Volja je metafizicka, intelekt cisto fizicki. Njegovo je se-
diSte u nervima i mozgu, pomo6nim organima volje. On je funkcija
tih organa. Volja je supstanca, intelekt je akcidens. Po svojoj prirodi
on je isto sto je u biljci osetljivost na spoljne nadrazaje, samo sto
je ta osetljivost kod intelekta neupored:ivo snaznija i razgranatija.
Svejed:no kako, no tek sa tim akcidensom sto je inte[ekt, mani-
festuje se i ona druga polov~na sveta: pored volje i predstava. Mada
ce intelekt u Sopenhauerovom sistemu igrati vrlo vafnu ulogu, ka-
ko u svakidasnjem zivotu, tako jos i vge u umetnickom stvaranju i u
etici, on ce ga postojano omalovazavati, kao sekundamu pojavu, uvek
u sluzbi volje. Intelekt je samo ,ministarski savetnik svog suverena
- volje"; on nema moci da menja njene osnovne smernice. ,Verovati
da saznanje zaista i iz osnova odreduje volju, to je verovati da je fe-
njer koji covek nosi primum mobile njegova hoda. Intelekt je hla-
dan, bez interesovanja, zato se i veli ,hladan razum", a ilnteres odlu-
cuje o svemu bimom: on potice od volje." Otud, veli on, odli:ke i!li
mane intelekta niko ne pripisuje coveku u zaslugu, dok je ,Jt:o slucaj
sa odlikama i manama volje, to jest naseg karaktera, koji smatramo
jezgrom coveka". Intelekt trpi mnoge promene, on je vremenski, raz-
vija se, pa onda, kao i sve ~to je fiziako, opada, dok volja, to jest ka-
rakter, koji je, po Sopenhaueru, uroden, vanvremenski, ostaje uvek
isto moean, nepromen'ljiv. Otud je ,Sihvat'ljivo za!Sto se eovek u du-
bini svoje svesti oseea veenim i nerazrusivim, a irpak nema rpamcenja
[funkcije intcl.ekta] koje bi prevazHazilo njegovo zivomo trajanje." In-
telekt sluzi individualnoj volji; on spoznaje stvari ukoliko su one pred-
met njene pozude. On postoji u svakoj zivotinji, kao instrument nje-
nog odlrlanja, i uk!oHko je o11ganWt.m S!lozeniji utolilko je i on veC.i.
Najveci je kod coveka, koliko zbog njegovih ve1ikih potreba, toliko i
zbog potpunog nedostatka - u toj borbi svih protiv svih, sto je zivot

574
- prirodnog oruzja. Covek je go, veli Sopenhauer naravno, zaborav-
ljajuci da je na drugom mestu rekao sasvim suprotno, priroda je ,vr-
lo stedljiva", pa je med ljudima duhovna eminentnost dodeljena vrlo,
v11lo retkim izuzecima, do.k je vellikoj veeini ljudlskog roda, ona dala
minimalno pameti, k(}Jiiko je tek neophodno za oddanje. Pa i to jedva.
Masa je marva.
Masa je marva ne samo zato sto je glupava zbog te ,stedljivosti"
prirode, vee i zato sto je :covek objektitet volje kao ,j sve drugo, pa
mora da sluzi njenim porivima. Njegov karakter potice neposredno
od volje, pa je zato vanvremenski, nepromenlj.iv i stabilan, rna sta
se sa njim zbivalo. Nairne, sva zbivanja u zivotu su samo povodi da
se on manifestuje, uvek isti. Karakter je essentia njegove egzistenci-
je, a covek se od zivotinje razlikuje samo po tome sto je kod zivoti-
nja jedan karakter za celu vrstu, dok je kod njega druk6iji od indi-
vidue do individue. BivS.i uroden, nema vaspitanja koje bi moglo pro-
meniti karakter. Ko se rodi zao, ostaje zao, urodeno zao, ,kao sto su
zmiji urodeni otrovni zubi i mehur". Nemoguce· je da pod tim spolj-
nim UIS'lovima jedan covek ucirri jedlnom jedno, a drugi put - pod
uticajem zivotnog iskUJStva - drugo. ,U tom slucaju promena bi mo-
rala da potice od metafizicke volje, koja, bivsi vanvremenska, ne moze
da se menja." Zasto je to tako, Sopenhauer ne objasnjava. Veli da je
to neprozima tajna sveta. Jasno je kakvi se sve zakljueci u privatnom
zivotu ,i u pravosudu daju iz toga izvu6i.
Na toj nepromenljivosti karaktera i neumitnosti njegovih reak-
cija Sopenhauer na akrobatski nacin zasniva svoju tezu o slobodi co-
veka, izmirujuCi je u isti mah sa :nufnos6u. Veli, covek je s~lobodan,
jer je ,nasa urodena volja nedodi>rnuta zakonom kauza:liteta sveta po-
java. . .. To sto mi celog zivota tako hoeemo kao sto hoeemo, to je
ona~j prvobit:ni misticni ci:n nase slobode . . . Covek uvek cini samo ono
sto hoee, pa ipak on to cini numo. A to se temelji na tome sto on
jeste ono sto hoee ... Subjektivno .... svaki covek oseea da uvek cini
samo o:no iSto hoce." U stvari, nasa je ,,sloboda" i te ka1ko ;predetenmini-
sana. No, ovakvo resenje - naime da je sloboda izraz jedne apsolutne
metafizi6ke determinisa:nosti - rna koLiko neprihvatljivo ljudskoj sves-
ti i iskustvu, vrlo je stari hokus-pokus filozofije. .A!li, kako dopustiti .
pravu slobodu u jednom sistemu!
Jos jednom: ono sto Sopenhauera ra21Hkuje od prethodnika nije
toliko insistiranje na znacaju volje, vee insistiranje, apsolutno pesi.mis-
ticko, na njenom rusilackom, slepom i negativnom karakteru. Seling
je o volji tvrdio skoro isto sto i Sopenhauer. Po njemu, u najviSoj
instanci i nema drugog bivanja osim htenja. Hteti je prvobit:no biee,
njemu pr.ipadaju svi njegovi predikati. Razlika je u tome sto je Se-
lingova volja svesna, svrsishodna, ljudska, a Sopenhauerova potenoira
stimu:ng pes·imilllma u odnosu ~pasenja coveka kroz izvesnu evolu-
ciju, ne ostavlja nikakvu mogucnost da se zbude nesto novo, nesto
neoeekivano sto zivot ipak menja, otvara vrata nadi. Da covek ne mo-
ze nista uciniti suprot:no svom ,;metafiz.icki" determiniranom karak-
teru jeste ocajnicki fatalizam.
Na svoj nacin, Sopenhauer 6oveku priznaje izvesnu prednost u
pogledu volje. Covek je individua; u njemu volja ne samo da ima svoju

575
najmocmJu objektivaciju, ve~ je l njegov karakter shvacen kao prvo-
bitni cin objektivacije volje, sto ce reci da je svaka ljudska individua
- ideja. Dok su svi hrastovi i svi lavovi objektivacije jedne ideje,
,;hirastva" Ui ,,laV'stva", svaki je covek ideja za Selbe. PiTaktiCno, uto-
liko gore po njega, jer sto je volja snamija i individua1izovanija, uto-
liko je opakija.
Druga prednost, a i nevolja u isti mah: ajrudski inte1lek:t je s!lo-
zeniji i sna2miji od zivotinjskog. On, isto kao i zivotinje, ima razum
(Verstand), a pored toga ima i urn (Vernunft). To su nemacki termini
kako tekuceg govora tako i 'fillozofije. Kod nas se prevode, kao sto
rekoh, rmada gde Nemac veli: Sei verniinftig! (Billldi uman!) mi cemo
reei: Budi razurnan! U filozofiji ti termini imaju od jednog do dru-
gog fHoczofa drugo znacenje. Za veeinu Verstand (razum) rznaCi sposob-
nost coveka da predmete i njihove odnose mi,sli pomocu pojrmova, ili
kako Kant veli ,moe pojmova, sudova i pravila". Vunt opet naziva ra-
zum (Verstand) ,,misleca dusa". Vernunft je za te filozofe viSe duhov:na
moe koja prevazi~azi wroeno dirskwrziVIno saznanje. Za mnoge od njoih
to je organ metafizike par excellence. Kod Sopenhauera je funkcija
v erstanda (>nl2JU1lla) samo moc spajanja curlnih utitsaka u predstavi.
Razum je isti kod zivotinja i kod ljudi. Razlikuje se od uma (Ver-
nunft) po tome sto urn zna, a ra2JI.lm intuicionise. Sto urn tacno sazna,
jeste istina; sto razum taeno sazna jeste stvamost. Razum se bavi
stvarnim uzrocima, urm uzrocima na5eg ·saznanja. U stvari, urn je kod
Sopenhauera, kako veli Fric Mautner ljudska sposobnost govora. Da je
ziveo koji rstotinak godina kaS>nije, Sopenhauer bi •se, cini mi se, mo-
rao baviti lingvistikom, koja bi mu, verovatno, stavila u pitanje mno-
ga njegova shvatarnja. Medu inim i njegovo misljenje da urn, - vezan
za rec, sa jedJnom fullikcijom da i2lgraduje rpojmove - nema nikakvog
mate~Tija:lnog, vee 1samo forma:1nog saddaja, za raz!ilku od razuma. Da-
nas bi mu i najpov.rsnija llingvistioka analiza pokazaaa da su kod
coveka reci svuda i u svemu, a to bi, ako nista drugo, U2ldrmalo nje-
govu tezu o aprsolutnoj nepromenljivosti kararktera. U srednjovekovnoj
raspravi izmedu realista i nominalista Sopenhauer bi se svrstao med
realiste.7
Sopenhauerova slika ljudskog zivota zasniva se u svemu na pri·
rodi metafizickog nacela koje vlada svetom, na prirodi volje. Sasvim
je dosledno smatratoi da sve sto je manifestacija te slepe sille, ljudski
zivot, medu inim, mora pruiati sliku jada i nevolje, bez nijanse, bez

7
Tokom daljeg Sopenhauer cc najcesce podvesti urn i razum pod po-
jam intelekt, a prvo u svom delu 0 cetvorostrukom korenu naeela razloga
razlikovace dve vrste uzroka: uzroke koje konstatuje razum nazvace Ursache,
na srpskohrvatskom uzrok, a njihova dejstva Wirkung, na srpskohrvatskom
posledica. Droge uzroke, koje konstatuje um, nazvace Grund, sto se na
srpskohrvatskom da prevesti sa raztog, a njihovo dejstvo sa Folge, sto se
na srpskohrvatskom mora prevesti opet sa posledica. Te dve vrste razloga
su razlozi postojanja i razlozi saznanja. Postoje jo§ i razlozi bivstvovanja i
delanja, motivacije, koji ne postavljaju prevodilacki problem. Problem je
prevod prva dva ,,razloga", jer i sam se Sopenhauer ne pridrlava uvek te
distinkcije, iz prostog razloga, kao sto veli Folkelt, §to se kod Sopenhauera
,svaki sud - cin uma - moie posmatrati i kao vezan uzrocno u prvom
smislu", kao cin razuma. Isto misle i Mautner i Vindelband.

576
satirunga. 0 tome ce on napisati briljantnih stranica. 0 ljudskoj bedi,
sumanutosti i .gluposti. Po katkad je toliko reCit da je vraski ulbedlljiv.
Naroeito danas, posle nasih nedavnih istorijskih iskustava. Spasava
nas da ne podlegnemo magiji njegovih reci, njegova jednostranost,
preteranosti koje sirstem nameee. A:li dobro je proeitati ga. Inspirativ-
no, zdravo je proCi kroz njegov pakao.

* * *
Sopenhauer je odlucni eudemonista, kriterij srece je u.Zivanje.
Ukoliko uzivanje prevagne nad bolom, uto1iko zivot ima nekog smisla.
Neminovno je, sa takvom definicijom sreee i sa spomenutom defini-
cijom spiritusa movensa zivota, voljom zalcljuciti da je sreca nemo-
guca. Covek zivi, stremi, hoce, gonjen zeljom i potrebom, manifesta-
cijama volje, a volja je nezajafljiva, ,njeno nacelo je potreba, nedosta-
tak, dakle, bol", ,ona stalno oseca bedu onog sto joj nedostaje", a
njoj neprekidno nesto nedostaje. ,Rob htenja, covek je stalno prive-
zan za Iksionov tocak, on vecno sipa u bure Danaida, on je Tantalos
koga grize veona zed ... Ovaj svet je pakao."
Ako se slucajno desi da na trenutak potrebe i zeije budu zado-
voljene, odmah se sa covekom Wiude nesto sto nije nimalo prijatnije:
njega spopada dosada. Oseeajuci verovatno da mu je to slaba tacka,
sopenhauer ce od dosade napravHi bauka, glavnog uzroanika bede i
jada zivota. ,Ci:m nam je zivot osiguran, mi vi5e ne znamo sta bismo
s njim, niti na sta da ga upotrebimo." Savlada nas dosada, ,koja stav~
lja na lica ljudi <izraz oeajanja. To je gadenje, unutra5nja pustos, do-
sada, jos veci neprijatelj coveka nego potreba." Potreba je, po defi-
niciji, patnja, dosada jos veca i opasnija. Vlade je tretiraju kao ,dru-
stvenu katastrofu, preduzimaju mere protiv nje, stvaraju javne usta-
nove, jer je dosada, isto kao i njena krajnja protivnost, glad, zlo naj-
podobnije da ljude navede na krajnji bes."
Kao Paskala pre njega, Sopenhauera ce potreba coveka da pobeg-
ne od dosade, ,koja je muka viSih klasa, kao sto je mazda nevolja
puka", inS!pi1dsati na duhovite opaske. Veli, nirsu :!judi drufeljubivi zato
sto se vole. Daleko od toga. Oni se druze da bi izbegli dosadu. No pri
tome se desava isto kao i sa jezevima: 8 Kada zbog zime pokusaju da
se zagreju pribijajuci se jedni uz druge, odmah ustuknu zbog :bola koji
im uzrokruju bodllje suseda, da rse opet, zbog sve voce zime, ponovo
jedni drugima priblize, i ponovo ustuknu. I taka, .sve dok ne nadu neku
sredinu izmedu uzajamnog bodenja i zagrevanja. Sopenhauer objas-
njava i ljudska ~ujeverja i slicne stvari potrebom coveka da ,ubije
vreme".
0 dosadi u njenim raznim oblicima zna se i govori bar od ranog
hriScanstva. Kao acedia ona je nevolja osamljenih kaludera. Slavna je
Direrova gravura Melanholija koja sazima sve sto se o tome mislilo
u doba renesanse. Ali i acedia i melanholija su bo1esti svoje vrste, kao

• Sopenhauer ne kaze jezevi vee ,bodljikave svinje", koje su jedna

vrsta glodara sa siljcima mnogo du.Zim od siljaka jeza, i koji, isto kao i
jezevi, imaju obicaj da se stave u klupko.

37 Artur Sopenhauer, II 577

sto veli Fuma·rOili. U devetnaestom veku s1koro da nema pesnika koji
ne 'Peva o dosadi, no mnoge od tih opevanih ,s[atkiih melanho1ija", i
,tuZ.nrh strasti" romanticara 1sihva6ene su ib~lo kao ~uzeme ,ib01lesti",
bilo kao neka vrsta onog sto se danas zove depresija. Nijedna nema
karakter metafizioke apsolutne nuznosti, ·kao kod Sopen!hauera. Ci-
!Il!i se da je Flolber u 1svom shvatanju dosade jos najblizi Sopenhaueru.

***
Sopenhauerov hedonizam je, nema sumnje, preteran, a i jednos-
tran. Znamo •svi da je Zivot pun muka i patnji, ali ne u tooikoj meri
i i:skljuCivo ... 2:elje i potrebe nisu patnje same po sebi. Penjanje na
Materhorn iii na neki vrh Himalaja svakako nije cisto uzivanje, ali
ja znam mnoge kojima su upravo te muke najlepsi trenuci zivota. Ja
danas mnogo manje osecam potrebu da jedem no u mladosti, pa cez-
nem za nekadasnjim ogladnjavanjima. Rad kao takav jeste napor, ali
vrlo cesto i ostvarenje coveka. Ovo sto sada radim, redajuCi hi:ljadama
i hiljadama 'slova, koja valja da imaju neko znaoenje, katkad je pri[icno
mucna rabota. Ima ih koji u toj muci i te kako l!Zivaju. A sto se
dosade tice, pravo da ka:Zem, nikad nisam znao sta je to - osim
mozda u vozu, kad suviSe kasni, iii u cekaonici zubara - i oduvek
sam prezirao one koji su se ~aiHi na dosadu. Otkako se rznam, dani
su mi prolazili preterano brzo, leteli. lsto i mnogim mojim prijate-
ljima.
,za sistem je bi~lo neopihodno da 1se sto viSe ocrme inteDludiji bez
spoljne muke i nevolje. Covek je volja, sve u njemu je u sluzbi volje.
Sad, a:ko ona ne uspeva da se izrazi u onom sto joj je konsuibitanci-
ja1no, u zelji i potrebi, ostaje joj da se vrti naprazno, da grize samu
sebe. Otud covek zapravo nikad i ne stremi nekom cilju, on samo be-
zi, bezi od zelje, bezi od dosade. Tu nema mesta za nuznu samosvest.
,Mi sa osecanjem bola primecujemo nedostatak uzivanja i radosti ...
Nasuprot tome, nedostatak bola . . . Illije nepos•redno primetljiv . . . Sa-
rno bol i nedostatak mogu da ostave pozitivan utisak ... dohrobitije
je cista negacija ... Svako l!Zivanje je cist privid." Mudrost nije u po-
trazi za srecom, za samoostvarenjem, vee u izbegavanju nevolja koje
coveka mogu Sipopasti." - Mudrost bez avanture, 6iftinlska mudrost.

***
Covek, istina, ima intelek!t, i razum i urn. Ali to mu malo po-
ma:Ze, jer volja sprecava intelekt da objektivno saznaje, da shvati
strahovitu istinu sveta, jer svaki poriv volje pritiska i'ntelekt, izobli-
cava nas ISU!d. Ima u Sopenhauerovim tezama elemenata koje ce kasnije
koristiti ne samo Frojd, vee i teoreticari ideologije.
Sopenhauer ne prestaje da se uzasava nad gluposeu, nad banal-
noseu i prostaklukom velike veCine ljudskog roda. Ljudski mozak je
uglavnom vrlo mali, a misliti svojom glavom pokora je za skoro sve.
On ukazuje na znacaj novina sa njihoVIim la:Znim aktuelnostima, nji-

578
hovom partijskom ~ablonskom mudro~cu. ,Sto se tice velike vecine
ljudi, veli on, radosti ciste inteligencije njima su nedostupne, njih pre-
vazilazi uzivanje u nezadnteresovanom znanju, oni su svedeni na golo
htenje ... Prosto je tesko verovati do koje je mere beznacajan, bes-
mislen ... do koje je mere tup i glup ... zivot kojim zivotari veCina
ljudi." Uz to su ti !judi suplje glave, po prirodi zli i zawdljivi, uvek
sloini protiv eminentnih duhova, protiv aristok-rats.kih ·izuzetaka koji
se slucajno nadu medu njima.
Jer ni u moralnom pogledu ljudi nisu ngta bolji. Postoji, istina,
i postenih !judi, ali oni su retki ,kao cetvorolista detelina". Homo
homini lupus, proklamuje sa ufivanjem Sopenhauer, ..Lovek je jedina
zivotinja koja prouzrokuje bol drugih, bez ikakva druga cilja - osim
prouzrokovanja bol~ Svetom vlada sebi6nost <i. zlost.

* **
Sa takvim shvatanjem prirode coveka jasno je da Sopenhauer
ne pridaje istoriji nikakav znacaj, ne polaze u evoluciju ljudskog roda
nikakve nade; karakter !judi i njihove sposobnosti su nepromenljivi.
,Potomstvo ce uvek biti i ostatJ. isto tako izopaceno i tupavo, kao sto
je masa i gomila uvek hila i uvek jeste." Hegelova ideja o ostvarenju
Duha kroz istoriju je idiotska, a mit o prvobitnom grehu jedino pa-
metno sto je Sopenhauer nasao u Starom zavetu, kome inaee ne moze
da oprosti onaj optimizam Gospoda Boga u trenutku stvaranja: ,Tada
pogleda Bog sve sto je stvorio, i gle, dobro bjese veoma." Nikako nije
mogao da oprosti Jevrejima njihov relativni optimizam, njihova vero-
vanje da je Bog, njihova osnovno metafizicko ,,nacelo", u izvesnom
smis1u ipak raciona[an i nalcl.onjen ljud.ima. A i inace, bio je zustar
antisemit, kao i njegov ucenik Vagner, kao i mnogi drugi nemacki
intelektualci tog doba.
Otkud i kako nam je dosao taj pragreh, Sopenhauer ne kazuje
narocito eksplicitno, no on je logiean zakljucak cinjenice da nam ka-
rakter neposredno proistJ.ce iz volje, da je covek pre svega volja za
iivot. On oitira Kalderona:

Pues el delito maya

Del hombre, es haber nacido!

I dodaje: ,1 zaista ko ne bi video da je to zlocin, posto ga jedan

vecni zakon kaznjava smrtnom kaznom." Uostalom, i sam nacin kako
na svet dolazimo, kroz taj, za Sopenhauera, isto kao i za Inocentija
III, gadni cin pozude i sladostrasea, naj.silovitijih manifestacija volje
za zivot, to jest bezumlja dokaz je beznadne sudbine ljudske. Ne,
nekakvog istorijskog razvoja ne moze biti, covecanstvo se vecno vrti
u istom klrugu. Dovoljno je, veli Sopenhauer, proeitati Herodota pa
da sve znas sto se istorije tice. Volja, po svojoj prirodd, neprestano

9
Glavni zlocin coveka
Jeste da se rodio.

579
postavlja sebi neke ciljeve, u svetu pojava, ali ti ciljevi su, vee po
samoj prirodi sveta, iluzorni, a volji su ciljevi incLiferentni, bitno joj
je da neumorno stremi, da prohuji kroz ciljeve.
Iracionalizam osnovnog metafizickog nacela, kao i negiranje sva-
kog smisla istorije, uzev u obzir da vreme objektivno ne postoji, raz-
likuju sustinski Sopenhauera od filozofije njegovog vremena, od He-
gela pre svega. Hegelov problem je bio da posle nestanka vere u smi-
slenost kosmosa, zasnuje nekakvu ovozemaljsku smislenost, sto je mog-
la biti samo smislenost istorije, istorije koju ostvaruje covek, koji tako
postaje ,otelovljenje [ogosa", logosa koji ostvaruje kroz vreme Duh,
to jest Boga. Tako se Apsolut ostvaruje kroz delovanje coveka. Apso-
lutni Duh Hi Bog se ispunjava kroz cini ljudske, a da najcesce !judi
toga i nisu svesni. Naravno, sa optimi~mom ili pesimizmom u bana,l-
nom ljudskom smislu te reei, sve to kod filozofa nema nikakve veze. U tom
smisLu ni Kant ni Hegel nisu nikakvd optimisti. Po Hegelu, istorija je
,oltar Iia kome su zrtvovani sreea naroda, mudrost drzava i vrlina
individua". Istorija je put ostvarenja Apsolutnog, ostvarenja Boga, ali
ljudi koji ga ostvaruju jesu nesvesne igracke ,,lukavstva istorije",
lukavstva Duha, ,bica ciji se zivot sastoji od nespokojstva, poh:lepe,
strave, straha". Njihova sudbina jeste ,siromastvo, brige, gnjev, frene-
ticnost strasti ... " Nema ni morala ni utehe u Hegelovoj viziji sveta,
tu ·lj.udi, kao sluge ,Duha sveta", ostvaruju najviSe podvige, ostva-
ruju Apsolutni duh, Boga, ali oni taj uzviseni apsolutni racionalni pod-
vig ispunjavaju kao ,oruc:te neceg viseg, neceg sveobuhvamog, ne zna-
juci sta je to, ostvaruju ga nesvesno." ,Opsta istorija nije mesto
blaienstva. Periodi srece •SU u njoj bele stranice", zakljrucuje Hegel.
Pa ipak, filozofi, a posebno Sopenhauer, smatrace Hegela ,opti-
mistom", ukoliko te reei optimizam i pesimizam sa stajaliSta Apso-
lutnog, koji je njihov, imaju za nas jadne smrtne nekog smisla. Opti-
mistom upravo zato sto je istoriji kod njega dat neki smisao, uzviSen
sam po ISebi, svejecLno sto taj smisao pot:puno prevaztlazi coveka. So-
penhauer odlucno iskljucuje i takav transcendentni smisao. Sve je i
metafizicki besmisleno. Vreme ne vodi nicemu; ono i ne postoj:i.
Apsolutni iracionalizam osnovnog metafizickog nacela, kao i ne-
~ranje svakog smisla istorije, u biti razlikuje Sopenhauera od filo-
zofije njegova doba. Od Hegela pre svega, ciji je problem bio, posle
nestanka vere u smislenost kosmosa, koju je karakterisala i grcka u
sredlnjovekovnu mtsao, da zasnuje izvesnu ovozemaljsku smislenost sto
je mogla biti samo smislenost i:storije, razvoja coveka u vremenu, ili,
kako to Mar~s veli, i•storija je ip<>ZVana da, ,,~posto je nestalo vanze-
malj's,ke istine, ustanovi zemaljsku". Tako kod Hegela covek postaje
,otelovljenje logosa", ima za cilj da postane ,Duh", da ostvari Boga.
Vreme, to jest istorija su sredstvo ka tom cilju, apsolut se ostvaruje
kiroz delovanje coveka, urn, iii Bog, beZJlicni, veoni, ostvaruje se kroz
ljudska dela, ljudski trud. Sve to, naravno, nije optimizam u bukval-
nom, hedonistickorn smislu. Daleko od toga. Kroz istoriju se ostvaruju
grandiozne stvari, ali !judi koji ih ostvaruju su njene nesvesne igrac-
ke, bedne, zalosne zrtve ,lukavstva duha", bar sve do Hegela koj1 naj-
zad otkriva i pozdravlja to ostvarenje Duha, koje se pred njdm zbiva.

580
No, aka i mrvi nas smrtne, istorija osmisljuje i ostvaruje ono .najvise:
A•psolutni Duh, to jest Boga. Niceg od svega toga kod Sopenhauera,
kod koga je istodja samo veC.no ponavljanje iste grozomome farse.

** *
!rna li izlaza iz te metafizioke situacije? !rna li spasa? !rna, veli
Sopenhauer, aH vrata su tako uska a put tako strmen, da niko, ni on,
a ni njegovi sledbenici nije imao snage ni hrabrosti da podvig i poku-
sa. Dok Kant smatra da covek doseze do metafizickog stupnja samo
aka razvije svoju volju moralno, to jest, ako aktivno ucestvuje u us-
postavljanju carstva uma, Sopenhauer tv:rdi, nasuprot tome, da covek
dopire do najv·~seg 'stupnja samo ako uspe da hoce da sasvim prestane
htet•i, ako uspe da u sebi savlada i zgazi metafizicki pllincip sveta, vo-
llju, sto ce reei jedinu •stvarnost sveta; ako najzad prestane toliko da
drzi do zivota i shvati da je nista jedina istinska stvarnost. ,Mozemo
shvatiti nas zivot kao nepotrebnu i muoou epizodu u blaze111om miru
nista", ve1i on. Valja nam se, dakle, osloboditi od ,volje za zivot", vra-
titi se u nista. Ali ne samoubistvom, to bi bilo i suviSe jednostavno
i metafizicki nee£ikasno. Put oslobadanja je neuporedivo trnovitiji
Ovo oslobodenje od volje je utol:iko problematianije sto Sopen-
hauer odrice coveku svaku stvarnu slobodu, jer ljudsko htenje je sa-
mo manifestacija volje i reci da sam slobodan, da mogu uciniti sto
hocu je apsolutno tacno, ali pitanje je sta ja mogu hteti. Po njemu,
ko se rodio zao ostaje zao do smrti. Osim toga, negiranje volje mora
se zbiti negde u vremenu, a volja je vanvremenska, uz to i bez ikakva
cilja. Vreme je .nasa ·iluzija, a na ovom svetu sve je samo ponavljanje,
Iksionov tocak koji se u mestu okrece.
Kako onda da se zbude tako kapitalan metafizicki dogadaj -
odricanje volje, odnosno negiranje volje sobom samom? Sopenhauer
tvl'di da je sve to dosta jednostavno. Ne za sve, ali za izvesne. I to
upravo pomocu ,intelekta. Istina, volja je stvorila intelekt da joj slufi,
ali se de5ava vrlo retko da intelekt bude tako moean, da se bar na
mahove oslobodi volje. Kod genija. lstina, genija je na ovom svetu
vrlo malo, na milione i mHione nas prosecnih, podatih volji, jedan.
Jedan ili dvojica po stolecu. Genije se odLikuje ogromnim, neprirodnim
viSkom intelekta, sa njim priroda nije hila ,stedlj,iva", on je ,mon-
strum per excessum", umetnost ,j iiilozofija su proizvod te ,monstruoz-
nosti". Ta abnormalnost, taj visak spoznajne moci, omogucuje geniju
da je upotrebi na .nesro dmgo, voo slufbe volji, da se duhom uzdigne
do retke radosti kontemplaoije, do spoznanja slobodnih od volje. Nje-
gov intelekt prestaje robovati volji, on je u tim trenucima u stanju
da potpuno zanemari impulse volje, njene zahteve, i da tako, kroz po-
jedinacne stvari koje promatra, prodre do sustine. u tom ,zatiSju vo-
lje" genije postaje ,jasno ogledalo sveta"; on vidi predmete sluteci. u
njima nj•ihovu ideju, i, isto kao i sto sebe oslobac:'la zahteva volje i
postaje apsolutno objektivan, tako i predmet oslobac:'la njegove pojedi-
nosti, vidi ono opste u pojedinacnom. Na taj naoin, i covek i predmet,

581
koji se susrctnu u estetskoj intuiciji,10 oslobodcni su od svega sto
im je tude, od SV'ih istorijslcih i prirodnih veza. Iz toga bi se moglo
zaldjuciti da ono sto ostaje jeste cista i.ndividualnost, jednog i dru-
gog. Kod Sopenhauera, sasvim suprotno: ovaj susret uniStava njihovu
individuailnost; kod ooveka sve ono sto ga karakteriSe; on ,skida sa
•sebe sve sto mu je Hcno", i rpostaje ,cisto ogledalo biea sveta". U isti mah,
objekt, sto dublje intuicioni:san, rpostaje sve viSe inkamnacija onog op-
steg u sebi, inkarnacija ideje, koja je u njemu ilnace cesto dosta skrto
predstavljena; intuicionisan pojedimacni .covek postaje rupsoJutni covek,
intuicionisan lav apsolutno ,lavstvo".
Za tu umetnicku, ,genijalnu" viziju sveta Sopenhauer najcesce
veili da je ,intuitivna a ne rupstraktna", ,intuitivna i poetska" za raz-
Hku od racionalnog saznooja, cisto osecanje, mada opet, ovda onda,
dopusta da u njoj ipak ucestvuje um. U svakom slucaju, genija ,os-
lobada saznanje od rpritiska volje", on raspclllaze sa koliCinom spoz-
najne moci koja znatno nadmasuje moe potrebnu u sluzbi individual-
noj volj•i, i koja onda sluzi da se uspostavi objekat osloboden od volje.
Genije take nuzno i vedro posmatra svet, pa i sam ,prizor volja u
njenoj uznemirenosti i si!lovitosti". On sa olimpij,s·kom mirnocom gle-
da i na najmoenije ispade volje, na manifestacije seksa med ljudima.
Obiooo se smatra da je umetnioko delo izraz individualnosti umet-
nika, izraz opsteljudskog i kosmickog kroz pojedinacno. Po Sopen-
haueru estetska vizija oslobada subjekat njegove individurulnosti, nje-
govog urodenog karaktera, preobrazava ga u ,cisto spoznajuci sub-
jekt ... jedinstveno oko sveta ... u veeni subjekt", a ideje koje spoz-
naje i iskazuje oslobodene su, isto tako, od glavnih oblika individua-
cije. Genije ,postoji jos •samo kao cist s.ubjekt, ... i sve se ~biva kao
da postoji samo objekt, bez ikoga koji bi ga opazao, tako da je nemo-
guee odvojiti subjekt od same intuicije, kao da su oboje postali jed-
no, zato sto je cela svest ispunjena jednom jedinom intuicijom ... Ta-
da ... objekt napusta svak!i odnos sa voljom, pa ono sto biva sa~nato
nije viSe pojedina stvar kao takva, vee je to Ideja, veooi oblik, nepos-
redni objektitet volje na tom stupnju, a onaj koji je zanesen tom
intuicijom nije v•iSe dndividua, jer se indiv.idua upravo izgubila u toj
1ntuiciji, postav cisti, bezvoljni, bezbolni, bezvremenski subjekt sazna-
nja".
I kao sto je takvo ,opafanje nezainteresovano", to jest nezavis-
no od uzroonosti, vremena i prostora, tako i delo koje iz njega prois-
tice ukazuje iskljucivo na cist saddaj prikazanog, bez njegovog ukla-
panja u okolinu. Prostor i vreme koji se pojavljuju u jednom umet-
nickom delu nisu ogranicerui drugim prostorom i vremenom, vee sva-
ko postoji samo za sebe, njegov prostor oi vreme spadaju u sferu ddeja.
Neka stvar je lepa ukoliko moze da bude predmet umetnicke
kontemplacije, sto ce re6i da moze biti lepa i neka stvar u prirodi
isto kao i neko umetnicko delo. Lepo je sve ono sto preva2lilazi sub-
10
Ovde je kod Sopenhauera intelekt shvacen ne kao logicka diskur-
sivna misaonost, recimo naucnika ili vojskovode, vee kao intuitivna sfera
svesti. Ta kontemplacija je suprotna modusu saznanja koje nas vodi iskus-
tvu i nauci. ,Sustina genija se SaJStoji u snamoj sposobnosti za takvu kon-
templaciju", veli on.

582
jektivnost mog htenja, u cemu je ideja :ispoljena osobito jasno, a u
umetnosti je izraz ideje utoliko jasniji ukoliko su upotrebljena sred-
stva jednostaVInija, kao i ukoliko izrazena ddeja predstavlja villi stu-
panj objektiteta v01lje. NajviSi stwpanj je izraz coveka, najnizi izraz
elementarnih sila prirode. Ideal u umetnosti bio bi najjednostavniji
moguc izraz najslozen1je moguceg sadrzaja.
U bitnom, Sopenhauer je cist klasik, za njega je jedina moguca
arhitektura grcka arhitektura, jedina moguca sku1ptura i opet grcka.
Modernima ne ostaje niSta drugo do da ih pazljivo podrazavaju. Isti-
na, on neobicno ceni holandJsko zanr-slikarstvo, jer, veli, pokazuje da i
najbeznacajruije stvari mogu biti izraz ideje, no ipak mu je remek-de-
lo slikarstva Rafaelova ,Sikstinska madona", najvisi domet klasike.
Naravno, i :lepo po sebi kao i estetski dozivljaj koje ono pruza
imaju, po Sopenhaueru, konsekventnom do kraja, 'samo negativan ka-
rakter. Nairne, intuicija lepog, intUJiaija ideje, nije, sto se tice do-
zivljaja, nista viSe do trenutni nestanak konceptua1nog nizuma i uma,
odnosno onog sto oni predstavljaju, to jest trenutni nestanak patnje.
Tu ne moze biti ni reci o nekakvom uzivanju. Sopenhauerov radJikal-
ni pesimizam ne podnosi nikakvu mogucnost pozitivnog dozivljaja
zivotne harmonije i punoce. Nigde, pa ni u umetnickom stvaranju,
jos manje u posmatranju umetnickih dela. Isto kao sto je negirao
da u naporu, u stremljenju nekom cilju i njegovom ostvarivanju mo-
ze biti neceg pozitivnog i osmiSijavajuceg. Otud kod njega nikad ni
reai 0 poslu oko izvrsenja dela, 0 cesto muonom, ali uvek egzaltira-
jucem procesu od ,;intuicije", od trenutka ,kontemplacije" do defi-
nitivnog ostvarenja. Genije je onaj koji ima ,intuiciju", to je sve sto
on ima o tome da ka:le.
Ne samo sto je taj veliki podvig genijalnog coveka: oslobodenje
od volje i prevazila:lenje subjektivnog u kontemplaciji sveta negativ-
nog karaktera, bez iceg pozitivnog u sebi, vee je i genijalan covek ve-
6i patni>k nego prosecni ljudi. On skupo placa svoju izuzetnost. ,Uko-
liko svest biva jasnija, beda raste, ona u coveku doseze svoj najviSi
stupanj, pa i tu raste utoHko vise ukoliko individua jasnije vidi svet,
ukoliko je inteligentnija, a najviSe pati onaj u kome prebiva genije."
Osim toga, ako se genije odlikuje saznanjem oslobodenim od volje,
to ne znaci da mu je volja slaba, naprotiv. Genijalan covek ima stra-
stan temperamenat, on je zustre volje i karaktera. ,Flegmatican ge-
nije je nezam1sLiv", veli Sopenhauer, pa je on zato ,podlozan mnogim
patnjama nepoznatim prosecnom coveku". Uostalom, i u svojim naj-
uzviSenijim trenucima ,on sam je ta volja koja se objektiviSe i ostajc
sama sa svojim vecnim bolom". Uz to je genije nesposoban da se sna-
de u praktJicnom zivotu, on je razdra:lljiv, neuravnotezen, ,proklet da
iJi.v:i u pustom svetu" ... ,Ali patnje su uslov za delotvornost genija",
veli Sopenhauer, koj-i dodaje da je genije u ponecemu srodan ludaku.
0 toj srodnosti ce on napisati nekoliko stranica koje zvuce vrlo mo-
derno, mada je o tome vee Platon govorio.
Sopenhauerova teorija muzike koju on u hijerarhiji vrednosti raz-
nih vrsta umetnosti stavlja na najvise mesto, odnosno ,jznad svake
hijerarhije, izazvaJlo je bezbroj komentara, pa nam je ovde valja
ukratko izloziti:

583
 Sve ostale umetnosti, koje kroz prikaz pojedinosti objekata pro-
diru do sustinske slike objektivacije volje, do lideja, zadriavaju sa-
mim tim izvestan karakter pojedinaenosti, posto je ideja, mada sa-
zetost bezbroj pojedinacnih pojava, ipak i sama nesto pojedinacno u
odnosu na jedinstvo biea, na jedlinstvo volje. Ovaploeenje ideja u
umetnickom delu ne oslobada nas od pojedinacnog znacenja reci, pro-
stornih dogadaja, ljudskih sudbina, rna koliko one bile primerne. Sa-
rno muzika prevazila2li ideje, samo ona kazuje neposredno Ulllutra5nju
apsolutnost zivota, i to ne vise u ovoj Hi onoj pojedinacnoj formi.
Ona je slika same volje, slika bica sveta, ona izrafava sustinu volje
pre no sto bi se ona skoeanji.la u rpojedinaenom, ne ovu iii onu ra-
dost, ovaj Hi onaj bol i uzas, vee apsolutnu radost, apsolutni bol i
uzas. U njoj se ne dspoljavaju odredeni motivi koji u zivotu po~reeu
na cin, vee cisti Oin.
Muzika je, istina, samo sl•ika te najsustastvenije stvarnosti sto
je volja, izraz onog fundamentalnog te stvamosti, a.U je, kao i sve
druge umetnosti, strana toj stvarnosti, njen izraz i obhlk biea sveta,
ali bez tog biea, pa zato sasvim strana stravicnosti tog biea. Otud ona,
kao i sve druge umetnosti, ali u mnogo veeoj meri jeste prija.tna
coveku, prijatna i u svoj1im najsilovitijim disonancama, i u svojim
najtuznijim melodijama. To je i razlog, po Sopenhaueru, jednog oso-
bitog svojstva muzike, koje nju razlikuje od svih drugih umetnosti:
U svojoj pravoj oblasti i najvedr,ija muzika iskljucuje smesno, njoj
je uvek svojstvena izvesna ozbi:ljnost zato sto njena obla<st nije vise
predstava, gde je moguea svaka varka i lakrdija, vee sama volja, ono
najozbiljnije, od cega zavisi sve.
MoZda vise no drugde teorija umetnosti, a narocito muzike, obe-
lodanjuje kontradikcije apsolutnog pesimizma Sopenhauerova. On, ko-
ji sve wa dokazati i predokazati, povodom najlepsih opisa svog do-
zivljaja muzike veli: ,Moje objasnjenje je u skladu ... sa mojim shva-
tanjem sveta"; ali dodaje da ,mora priznati da je [ono] vee po samoj
svojoj prirodi nemoguee dokazati." Zasto? Prema samom Sopenhaueru
sve su umdnosti reprezentativne, muzika kao i druge. Za razliku od
drugih, ona ne reprodukuje tideje, vee je ,neposredna reprodukcija
same volje". Druge umetnosti izrazavaju samo ,senku sveta, ona iz-
razava njegovo biee", nosi u sebi ,zakon sveta, ... svet bismo mogli
nazva•ti in~arnacijom muzike isto kao i inkarnacijom volje"; ona ta-
ko potpuno inkarndra svet, da bi ,mogla postojati u izvesnom smislu
i kada univerzum ne bi postojao".
Sve je to tako lepo, tako inspiratiVlno da se jedva uzd.riavam da
nastavim sa citiranjem. Ali sve to, unutar sistema, postavlja neresive
probleme. Na pr1mer, kako je moguee da mt12ika tako potpuno pred-
stavlja metafizicko nacelo sto je volja, da ga ,otelovljuje", kada So-
penhauer tokom svoj•ih razlaganja cesto tvrdii da ono ,nikako ne mo-
ze biti predmet nekog predstavljanja". Ili: Sopenhauer, veliki ljubi-
telj muzike, ne moze da se uzdrzi da govori o radosti i ushieenju, a,
cini mi se, i nekoliko puta cak .i 0 sre6i koje ona u coveku izaziva,
a radost, ushieenje, sreea nisu samo negativni dozivljaji odsustva rpatnje,
vee vrlo pozitivna oseeanja blagobitija, a po njemu, umetnicki doZ>iv-
ljaj, umet11licka intuicija cak i samog stvaraoca, da i ne govorimo o

584
uzivaocu, moze da proizvede samo ,osecanje trenutno prestalog bola",
nesto sasvim ,;negativno", a nikakvo ush!ieenje i radost. Nice, ljubi-
telj muzike kao i on, nije mu verovao. Pitao se ,da li jedan pes•imi-
sta, negator Boga ·i univerzuma, koji . . . svira na flauti svakog dana
posle obeda, ima pravo da tvrdi da je zaista pesimdsta". Ako bi uz
to trenucima ,intuioije" dodao :i ono sto on u svom delu, ali ne i u
zivotu, sistematski prevtida: dane i mesece pune napora ali pasionant-
ne, dane i mesece uoblicavanja vizije, i sam bi $openhauer morao da
prizna da je bar z·ivot umetnika-stvaraoca vredno ziveti. Ali onda hi
se tvrdo klupko pocelo odmotavati, i ko ~na sta bi od njega ostalo.
Stali bi protestovati i strasni ljubitelji muzike, pa onda li ostali, i
svi pregaoci na svom poslu, a ko zna i koj-i sve drugi. A Slistem to ne
moze da dozvoli.
Isto tako, on ovde istice zmacaj umetnosti za sve ljude, a on-
da opet tvrdi da je za uzivanje umetnosti potrebno imati posebnih,
retkih kvaliteta. A tesko je i pomisliti da tako glupava, sebicna bica,
sto je po $openhaueru veeina ljudi, ima sposobnosti da se uzdigne do
Baha ili Platona.

** *
Ma koliko uzdizao umetnost, ona je, po $openhaueru, sarno tre-
nutacno olaksanje. I kod samog genija umetnicki doZdvljaj oslobada
od zahteva volje samo za kratko vreme, ,volja za zivot", sa svim ne-
voljama ubrzo prevladava. PraVli spas moze doCi samo od potpunog
uniStenja te volje, a to moze izvesti tek sama volja. Od cega boljka
od toga mora proisteei i lek.
Ovde $openhauerovo izlaganje postaje prilicno mutno, zato ra-
dije sledimo tumacenj•ima drugih kojli su pokusali da ga ucine jasni-
jim. ,Postoji", veli Folkelt, ,u nemoralnoj volji za zivot, dakle u samoj
srli sveta, izvesna volja za moral, izvesni moralni zahtev, ali vee se
metarizicka pravolja, stvar po sebi ·sveta, odvratiila od morala, vee je
ona iz korena kriva."11 U volji za zivot prebiva volja za moral kao
najviSe merilo, ,alti volja za zivot je u biti neprijateljski postavljena
prema volji za moral. Otud svet i Mvot i znace pristup grehu", otud
$openhauer i tvrdi da je ,,svet nesto sto ne bi trebalo da postoji".
Koren naseg greha ndje u nasem delovanju, on je u nasim essentia i
existentia. Strasan, vanvremenski, transcendentnd greh. Zlo nije u lju-
dima, vee iznad njih, nacelo sveta, ali gresna volja je ipa" njihova
volja, jer izraz datog im karaktera. Otud su ljudi ipak odgovorni za
svoja dela, otud i ,carstvo vrline nije od ovog sveta".
No ipak dma spasa, bar pojedinacnog. Nairne, po katkad se mo-
ze da desi da se i sama volja opameti. Kada se volja individualizuje
u jedno posebno ja, onda to ja - koje poseduje celu volju sveta, jer
je ona nedeljiva - hoee sve za sebe. Otud patnja coveka. Po prirodi
svojoj on je agresivno sebican, aH i najzliji i najsebicniji, po $open-
11
To isto konstatuje i Francuz Rose: ,Iza svemocne volje stoji tamni
njen prethodnik koji ju je stvorio ..." U stvari, sve su to varijacije, kao i
kod Selinga, osnovnih tema J akova Bema.

585
haueru, niSta manje ne pati od ostaLih, mozda cak i vise. Otud se desi
da covek najzad shvati svu laz principiuma individuationis, shvati da
je zid koji odvaja ja od ti, od sveg ne-ja, samo privid, Maj[na kopre-
na, da je sustina njega samog i sust<ina drugih ljudi, celog sveta, jed-
na te ista nedeljiva volja za :Zlivot. Odnosno shvatiti da je neprikladan
termin za ono sto se tu zbiva, jer to eovek Q.e shvati svojim umom
vee, opet, intuicijom, obasjanjem. On tako spozna da je ta njegova
volja prisutna u svima drugima, kao !i da su svi drugi u njemu. Sa-
mim tim njegova volja dobija drugi smer: mesto da je agresivno se-
bicna kao dotle, nju sada pokrece samilost, ili, da tacnije prevede-
mo nemacki izraz Mitleid, sapatniStvo, uzev u ob:zli.r da je zivot samo
patnja. Taka se u coveku sve menja: nestaje strahovanja i stalne bri-
ge za vlastitti zivot, jer on sad ,zivi u svetu .njemu prijateljski naklo-
njenih pojava; dobrobitije svake od njih je i .njegovo dobrobitije".
Odnosno, dobrobitije samo do izves.ne mere, u stvari samo ublazenje
patnji, nase neizbe~ne sudbilne, i sred veeine ljudi, kojd ostaju sto su,
to jest, zli i sebicnli. SapatniStvo, ne ljubav koja pokusava da usreci,
da pruzi nemogueu radost. Spoznaja tude patnje, kao reZJUltat osvesce-
nja o sustinskoj istovetnosti svih bica, jeste za njega motdv svih oda-
nosti. Nice, koji je za razliku od Sopenhauera zaista bio samilosna
srca i od toga patio, primetio je Sopenhaueru: ,Sapacenici su retko
u 1isti mah i saradosnici ... Kult sapatniStva pristoji se samo ljudima
koji ga .ne poznaju iz vlastitog iskustva". U svakom slucaju Sopenha-
uer .ne zna za ljubav, koja i u sreci i u nesreci ostaje - ljubav. Ima
neceg preterano mekog, preterano bolecivog sto odskace od ostalog
izlaganja u delu, u toj pla6noj solidarnosti, koja je nesaglaSIIla sa nje-
govim pre2lirom coveka, kao i sa svirepom amoralnosti ,volje za zi-
vot". Isttina, on se brzo ispravlja opisuju6i svu gadost i sebicnost
,zlog karaktera", nepromenljivog po defi'Iliciji, postojanog u svojoj
zabludi da je on centar sveta. Sopenhauerov eticki eovek, ciji je mo-
ral zasnovan isklljuoivo .na osecanju, iraciona:lan, jeste sko.ro isto to-
liko retka pojava kao i genije. Ostaje da vafi .njegova maksima: ,Vred-
nost zivota ... sastoji se u tome da nas zivot uci da ga ne pri-
hvatamo".

* **
Na tom putu neprihvatanja zivota moralni cin sapatnje samo je
jedna etapa, krajiilji cilj je .neuporedivo radikaLniji: potpuno unliste-
nje volje. Genije samo za kratko vreme stavlja dclatnost volje u za.
grade, sapatnik je shvaNo sta je volja, ali joj ostaje podlozan; samo
apsolutni asketa, svetac, ukida volju u potpunosti. ,Ne moze biti su-
roVIijeg raskida sa svom kulturom, sa svim dobrdma i tekovinama ovog
sveta ti ovozemnog zivota no sto je ubijanje volje Sopenhauerovog
sveca", veli Paulsen. A ja bih dodao, ni konsenkventnijeg zakil.jueka iz
njegovih OSIIlOVnih postavki, sto i cini snagu sistema. Sa vrlo mnogo
preterdvanja, nema sumnje, ali koji konsekventan sistem ne preteru-
je. Zar etika Kantovog kategorickog imperativa nije na svoj nacin
preterana. Na isti nacin kao i peripetije dobrog romana u poredenju
sa zivotom uzora.

586
 Sopenhauerov svetac-aSiketa je covek poucen religijskom misli,
illi pak, najcesce onaj koji je do kraja :ispio casu zuci, koji je, mocna,
silovita temperamenta, bio slepo predan volji za zivot, [ najzad, oca-
jan, pacenik, shvat:io jezoviti besmisao i svega se odrekao. A takvo
saznanje ,volju izgara i potpuno je rastace". Sopenhauer se u ovoj
svojoj mudrosti poziva na zivote hriScanskih svetaca, jos v,ge na in-·
duske askete. Za njega je dogmatski, teoloski okvir raznih religija sa-
mo spolj.nja varka. Uprkos razllikama tih okvira, ideolo~kih nadgrad-
nj.i, svetost i askeza nisu plod nekakvog umnog saznanja, vee s:u nam
date intuitivno, kao i sve drugo bitno u zivotu. Za razliiku od Kanta,
po njemu ni moralno ponasanje, ni sloboda, ni ljubav nisu plod ap-
straktnog miSljenja, vee izH:vi misteriozne, neobja8njive spontanosti.
Svetac intuitivno dozivljava kosmicko jedinstvo sve patnje, kao ema-
naciju iste v<jlje i onda voljno resava da negira, da ukine svoju vo-
tJU metodom apsolutne askete, koji Sopenhauer detaljno razlaze: va-
lja se, prvo, odreCi seksa, kao najsHoVIitijeg eksponenta volje, resiti se
na voljno siromastvo, onda se samomuciti, sibati se, itd. Na kraju je
neophodna voljna smrt gladu. Veli, samo se tako stice na zeinlji mir,
vedrina duse, pa i blazenstvo. Istina, na drugom mestu opet veli da
i sveci asketd. moraju da pate, jer i njih do smrti vrebaju svakojaka
iskusenja, jer je volja za zivot koliko silovita toliko j lukava. 12
Spomenimo ovde Sopenhauerov stav prema samoubistvu. Moglo
bi 1se pomisiliti da samoubi1stvo spasava coveka od svih ovozemnih ne-
volja. Mozak je organ kojli je volja sebi stvo:nila, u njemu se ona ma-
nifestuje za coveka kao muka i patnja. Sa unistenjem mozga valjalo
bi da je uniSten i svet muka, pa bi tako metak u glavu doveo do si-
gunnijih i lbrzih rezultata no duga i muena smrt gladovanjem. Nasled-
nilk Sopenhauerov sto se pesimi~ma tice, Hartman, 1predlagao je co-
veeanstvu upravo .kolektivno samoub.istvo. Po Sopenhaueru stvar ne
stoji tako. Samoubica, •smatra on, nikako ne negira vOilju za zivot,
on hoce zivot, samo ne pod datim uslovima, ali u njemu nije umrla
metafizkka volja za zivot. Naprotiv. A ono sto covek valja da unisti
nije sa:mo svoj individualni fenomen, vee volju u sebi, jer inace ona, ta
metafiziCka stvar po sebi, ostaje netaknuta, a sa njom i sve patnje
ovog sveta.
Koliko je sve ovo ubedljivo, ne znam. Znam samo da je Sopen-
hauerovo resenje problema uniStenja volje postavljalo, unutar samog
sistema, nerazresive komplikacije. Nairne, ako je odluka da se posta-

10
Pitanje jc da li svetacka askeza vodi odricanju volje. Ona cesto
osposobljava coveka da se oslobodi svojih sitnih slabosti, i da koncentriSe
volju na velike, bitne stvari. Mnogi sveci za koje istorija zna, posle izvesnog
perioda askeze, vracali su se u svet da u njem tiranski gospodare. Svest
da su gotovi na sve zrtve i sva odricanja dozvoljavala im jc da mnogo
zahtevaju i od drugih. Citam delo oca Pavla Florenskog, gde opisuje zivot
nekih pravoslavnih svetaca. S njima nije bilo lako ziveti. A opet, sveta
Katarina Sijenska zapocinje svako svoje pismo sa Ja, pisma i papi a i
drugim moenicima, i izdaje im teske zapovesti. I sam vee spomenuti Ino-
centije III, gospodar Zapada i ratnik, bio je celog zivota i te kakav asketa,
isto kao i otac Josif, siva emincncija RiSeljea, inspirator politike strasnog
tridesetogodisnjeg rata. Moze se isto red i za naseg svetog Savu, koji s~
iz Svete Gore vraca u Srbiju da osnuje drzavu. Koliko se seca:n, prebacl-
vali su mu da voli da jase besnc, rasne hate.

587
ne asket ipak izvesna koil'verzija, kako, pitali su ga neki njegovi uce-
nici, s>hvatiti ucenje o neprOillletljivosti karaktera. I jo~ viSe, na cisto
metafiizickom planu: ako je volja, kao ~to smo videli, jedna i nede-
ljiva, sva u svaikoj svojoj pojavi, kako da samouniStenje volje kod
jedne jedine individue ne proizvede potpuni nestanak celog kosmosa;
kako da i samo jedan svetac koji se glaclu umori ne spase ceo kos-
mos, to jest, ne vrat:i ga u ruista. lsto tako i pitanje ucenika: kako se
ta sloboda volje askete slaze sa zakonima nuZI1osti nacela razloga. ltd.
Sopenhauer je na to odgevorio Hi i sam priznajuei da ne zna odgo-
vora, ili pak da je negiralilje volje jedina tacka gde se neposredno ma-
nifestuje sloboda volje, i da je ta pojava ne~to natprirodno, cudo na
ovom svetu. lzgleda da mu ucenici nisu biLi narocito zadovoljni od-
govorom.
Bilo kako bilo, njegov ideal bi bio nestanak ovog sveta, celog
kosmosa. ,Covek moze da zamisli ovaj zivot kao nepotrebnu i neu-
godnu epizodu u blafenom miru NiSta", pisao je. Dobro bi bilo kada
bi cednost postala op~te prawlo ljudi. ,Kada bi ta maksima postala
univerzalna", veli on, ,ljudskog bi roda nestalo, a shodno onom ~to
sam rekao, onog dana kada bi nestaJo najviSe manifestacije volje [tj.
covek], zivotinjski svet ... bi takode iScezao ... I ta:ko, posto bi sa-
svim nestalo sazmanja, ostatak sveta bi sam od sebe nestao u Nista,
jer bez subjekta nema objekta." Kako veli Kasirer, tumaee6i Sopen-
hauera: ,,Kao jedini autenti.ani, krajnji sadrlaj saznanja, nama se u
stvari ukazuje ne neka sustina, vee NiSta ... Mi shvatamo najviSe uni-
verzalno samo tamo gde se svako osobeno d odredeno biee gasi i pre-
lazi u Nirvanu."
A dotle, dok svet ne nestane, blazenli. asketa, pred svoju smrt,
,gleda sa smeskom, u miru, opsene ovog sveta, koje su nekada i nje-
govu dusu mogle da uzbude i da muce, a sad stoje pred njim, ravno-
dusno, kao ~ahovske figure posle svrsene igre . . . Zivot i njegove po-
jave lebde pred njim jos samo kao nepostojalile podobe, kao kod po-
lubudmog u lakom jutamjem snu, kroz ·koji se vee nazire stvamost,
snu koji viSe ne moze da ga obmanjuje."
Razumljivo da je posled:nja rec Sopenhauerovog glavnog dela:
Nista. lsto kao i u nekoliko filozofsklih opusa koji su objavljeni de-
cenijama kasnije.

* **
Jos samo rec-dve pa smo sa glavnim, sa prikazom Sopenhauero-
vih ideja, gotovi. Gde je mesto filozofa pored pesnika i sv.eca askete?
Ni 'pesnik, ni svetac asketa ne dolaze do svojih istina putem pojmov-
nog, apstraktnog umovanja, a. ni sam filozof, koj'i nam ih, za raz1iku
od pesnika i askete, ipak razlafe apstralctmim pojmovima. Sopenhau-
er mnogo cesce citira za pOtVIrdU SVOjih ideja pesnii'k.a no filozofe, jer
pesnici neposredno ka2luju svoje intuicije i svoja obasjanja, a za sve-
ce askete je u krajnjoj liniji potpuno svejedmo koje dogme prihva-
taju i razlafu. Za askete je potpuno bez znacaja da li je pun najgo-
rih praznoverica, da li su mu uverenja apsurdna m ne. Vafuo je nje-
govo intuitdvno neposredno obasjanje.

588
 Dar i funkoija filozofa sastojala bi se u tome da te lstine, kojih
je pesnik i asketa ,mtuitivno svestan", i sam i:ntuitivno dollivljava, ali
da bude u stanju da ih izloZi i obrazlo:Zi pojmovno, kao nau.Onik. ,U
svem na5em razlaganju ukazuje se znacajna, vehl:ka razlilka, koja sve
prozima, a o kojoj se do sada malo vodilo raeuna, izmedu 1ntuitiVlllog
i apstraktnog saznanja. Izmedu oba ta saznanja", veli on, ,,zjapi ~i­
rok.a provalija preko koje vodi, sto se tice spoznanja sveta, samo fi-
1ozofija." I dodaje: ,To je filozofija i ni~ta drugo." Poezija i misticno
obasjanje umom shvaceilli i pojmoVIllo ukalupljeni.

***
Potrudio sam se, ukoliko je to moguee, da ~to objektivnije sa.Z-
mem SopenhaueroVlll misao da bi citaocu olak~ao pristup samom de-
lu. Ispa:lo je duze no ~to sam smerao, ali te~ko je ukratko razlozitli a
ne dzvitoperiti tako sveobuhva1mi sistem. Sto~ta vamog sam dzostavio,
ne laka srca, da bih ostalo jasnije osvet:Ho.
Sad neka mi bude dozvoljeno da najzad pus tim i seJbi na v01lju da
recem nekoliko lienih opaski. I one se odnose na na~eg f.ilozofa, samo
su mozda manje ,objektiVllle".
Citalac je svakako primetio da se ni:Siam ustrucavao da i u sa-
mom ,objektivnom" prikazu dam odu~ka, ovde-onde, svom neslaga-
nju. No, Oini mi se, da je i to, na svoj nacin, bilo sasvim ,objektiv-
no", jer Sopenhauer zaista, shodno svom si:stemu, vrlo cesto prete-
ruje, nerVIira i same svoje bezuslovne pristalice. Tomasa Mana, na pri-
mer, koji u svom dosta pristraSIIlom eseju o Sopenhaueru ne moze
a da nekoliiko puta ne ponovi da ovaj u svojim iZJlaganjima cesto do-
seze do ,groteske". Folkelt isto konstatuje da on neprestano prete-
ruie i karikira strva11i.
Ja bi:h rekao da nema mislioca, a jo~ manje fiilozofa sistemati-
cara s kojim lbi se u svemu slagao. Daileko od toga. Coveka tude misli
inspiri~u, tude, ~to ce reei u biti drukcije, jer svaki je covek mikro-
kosmos za sebe. Sarno clanovi po!Jitickih stranaka, ,aktivisti", citaju
da bi se ,sloZii.li", normalan eovek da bi svoju vlastitu glavu ,,aktivi-
sao". Pakao ima mnogo krugova i odeljenja vrlo ma~tovito zamislje-
nih. Verovatno je, mada ga Dante ne spominje, da postoji i odeljenje,
a moZda i citav krug u paklu, sa raznim odeljenjima, gde prebivaju
gresrrici osudeni da stalno Citaju dela i novinsik:e Olanke sa lkojima su
se a priori slagaJ.L Moz!da bi tu bi~o i poveee odeljenje za naJ~e ljude.
Ko zna. Ja koji 1sam millostiva srca kao Sopenhauerov ,sapatnik", ne
zeli:m tu str~nu bozju kaznu nilkome. ~ar ne svojim sunarodnicima.
Ko bi se brinuo za celo covecanstvo. I sam Hristos, preterujuci kao
i Sopenhauer, rekao je: ,Ljubi svoga blii.njeg . .. " Sarno bU.Znjeg!

* * *.
Pti~uci o Sopenhauerovom de1u, citao sam uzgred i dosta o nje-
mu samom, o njegovu uticaju na d:ruge. Tu mi se nametnulo jedno
dosta zagonetno pitanje. Sta maoi za autora pisati takvo delo, ~ta za

589
~itaoca inspirisati se njime, pa tak i uzeti ga za uzor. Ako i ne od-
govorim na to pitaJnje, ono bar da ga jasnije postaVIim, bice potrebno
da, u najkracem, kazem nekoiHko roci o zivotu fHozofovom. Na kraju
krajeva, svi mJi pretpostavljamo da je ljudsko iskustvo kako-tako i iz-
vor 1judske misH. Jos se matematicar moze da zamisli iskljrucivo kao
moza:k u furnkaiji, nika~ko filozof, narocito eticar i mora1ista, onaj ko
govori iz svoje intuicije, iz doziv:ljenog, sta je zivot i kakav bi tre-
balo da bude.

** *
Arr-tur Sopenhauer je roden 1788, u Dandgu, danas Gdanjsku,
tada slobodnom nemaC:kom hanseatskom gradu. Bio je, dakle, osam-
naest godtiina mladi od Hegela, trinaest od Selilnga, glavnih predstavni-
ka idealliisticke struje u filozofiji. Za razl<rku od veciine nemackih fi-
lozofa tog vremena, sve puke sirotinje, studenata bogoslovskih fa-
kulteta, stipendista, Sopenhauer je dete bogate patricijske kuce, i do
kraja 2Jivota zivece bezbrifno, kao .imucni rentijer. Jos u detinjstvu
nauoio je francuski i engleski, kasnije 5panski i italijanski, dugo bo-
ravio u Francuskoj, Engleskoj, ltaliji, no tek posle smrti oceve, koji
je hteo da od njega nacirni kosmopolitu trgovca, dobdo je od majke
dozvolu da se baci na utenje grckog i latirnskog, da maturira i da
studira fHozolliju. Malo znamo o njegovim mladim danima. Ostali su
delimierno decaeki zapisi sa putovanja sa porodicom kroz Franousku,
vee prozeti crnim, melanholicnim mislima. U Nimu ga rimski amfi-
teater seca na ,hli.ljade i hiljade istrulelih"; u Lionu, gde je desetak
godina pre toga revolucionarna stihija napravila pustos, on se zgra-
zava nad zaboravno8cu ljudi koji se veselo setaju, kao da nista nije
bilo. Tada prevodi jednu Miltonovu pesmu gde je rec o tefnji da se
pobegne od vremerna. Kasmje, ce se isticati sve vise druga crta Sopen-
hauerova karaktera, njegova za okohlnu nepodnosljoiva, agresivna oho-
lost. Nikoga nije mogao podnositi, ni sa kim se slo~iti. Pre svega sa
svojom majkom, koja se posle smrti mufevljeve preseHla u Vajmar,
tada k!ulturni centar Nemacke, postala vrlo poznata romansijer>ka, blis-
ka Geteu i njegovom krugu. Zivela je mondenskii, u svoj je salon pri-
mala cvet ondasnjeg vajmarskog drustva. Majka i sirn se ni:su tl'pe1i.
Ma}ka mu piSe: ~va tvoja dobra svojstva pomracena su tvojim pre-
tenzijama da si pametniji od celog ostalog sveta, neupotrebajiva, zato
sto ti ne mozes da savladas svoj bes da sve znas bolje no drugi, da
svuda na,lazis mane osim kod sebe sama, da svuda sve Ispravljas i
svim upravlj~' Skandalizovao je celo njeno drustvo, pa mu je ona
postavHa kao uslov, ako hoce da prisustvuje njenim prijemima, ,da se
uzdrfi stalinog kukanja zbog gluposti sveta i bede ljudske". To jest
sveg onog sto ce uskoro biti sadrzaj njegove fiitlozofije. Rastali su se,
'i viSe IIlikada se nisu sreli.
Sa Geteom se upoznao preko majke i ovaj ga je rado primao.
Bili su istog misljenja - bar tako je u prvi mah iz~eda1lo - sto se
tice Geteovog ucenja o bojama. No nije dugo trajalo, i Gete je ste-
kao isto miSljenje o mladicevu karakteru kao i majka mu. Kad je

590
Sopenhauer odJazio iz Vajma~ra, doneo je Geteu sasv-im nov, jos ne-
ispisan spomenar da mu ovaj ne~to napi~e. Ispao je dvostih:
Willst du dich deines Wertes freuen
So musst der Welt du Wert verleihen.13
To je Sopenhaueru bilo nemoguee. Spomenru1i smo vee njegovu paro-
lu, Mefistofelove re6i iz Geteova Fausta: ,,Duh sam koji stalno sve
negira, i to s pravom, jer sve ~to nastane, zasl11Zuje da propadne."
Posle rasocida s majkom, Sopenhauer je, materijalno obezbeden
nasledem od oca, otiSao da ~ivi u Drezdenu. Tu je od 1814. do 1818.
dakle od dvadeset i seste do tridesete godine, napisao svoje kapital-
no delo Svet kao volja i predstava. Sve sto ee kasnije napisati samo
je dopuna, razrada, a cesto i 1iteramo razvodnjavanje onog sto je tu
recooo. Spominjem ovo zato ~to se obicno misli da pesnici i matema-
ticari dozivljavaju vrhunac svog stvaral~tva u mladim godinama, a
fi[ozofi tek sa belom bradom, sto je potpuno netacno. Samo je po-
sao oko izgradnje sistema mukotrpndjJ i duZi, mace je mladost za
sve doba duhovnih podviga. Seling je svoju ,prvu filozofiju" konstru-
isao kao decak, Hege·l je mnogo hitnog napisao pre tridesete, a sa tri-
deset i sest je dovrsio ogromnu, ucenu sumu, kakva je Fenomenolo-
gija duha koju ce kasnije samo dopnnjavati i razradiivati, nikad pre-
vaziei. Sa mo~om je isto sto i sa nogama. Izdrzavaju katkad prillic-
no drugo, ako su vee u mladosti istrenirane. Mozak mozda nesto d11Ze,
no to je retko.
Iz tog doba nastajanja Sveta kao volje ... imamo pismo jednog
sopoohauerovog prijatelja njegovoj sestri Ade1i, u kome ve1i da je
zabrinut ,,zbog sve veee osamljenosti njenog brata, kao i zbog sve
tvrdeg, strasnog egoizma, kao posledice te osamljenosti". Svuda i pre-
rna svima je ispoljavao prezir, prezir prema svom dobu, prema savre-
menicima, prema covecanstvu, smatrajuci sebe jedinstvenim, apsolut-
no origillla·llllim. Pozivao se na mudrost Novog zaveta, a:li kao da u nje-
mu nije susreo rec ljubav. On je nikad ne pominje.
Mozda bi neki danasnji psiholog mogao i objasnitd sta se to zbi-
valo sa Sopenhauerom. Mi, koliko znam, danas je psihologu potrebno
dosta dokumenata, naroeito iz detillljstva, da bi proeitao neciju du~u.
Na zalost, svi su ti dokumenti Ulllistooi. Po zelji Sopenhauera. Jedino
sto se zna jeste da mu je otac - izgleda - izvr~io samoubistvo u
trenucima depresije. To je malo kao dokumenat, pa nam ostaje sa-
mo da izlozimo neke poznate cillljelllice. Sto se originalnosti i jedin-
stvooosti tice, Paulsen tvrru da se Sopenhauer u tome ne razli!kuje od
dr.ugih. Kada on, na primer, tvrdi da je nasao najzad resenje zagonet-
ke sveta i eoveka, koje su svi fillozofi dotlle uzalud trazili, ali da ce
mu delo naci vrlo malo citalaca sposobnih da ga shvate, ,jer, koj:i bi
obrazovan covek naseg doba. . . mogao podneti da se na svakoj stra-
nici suoci sa mislima koje sasvim protiv·rece onome sto je on jednom
za svagda ustanovio kao utvrdenu i stinu", Paulsen prime6uje: ,;U tome
1

je sopenhauer potpuno sin svog doba; bar u ovome je srodniji sa

"tAko hoces da se radujes sa svoje vrednosti,

Onda i sam moras priznati da i svet ima neku vrednost.

591
Fihteom, Selingom, Hegelom [no rna sa kojim drugim]. U toj grupi se
osocalo kao nesto najgore sto se jednom fi,lozofu moze desiti, a to je da se
slafe sa necim sto ceo svet misli ... Tome odgovara i isticanje osobe-
nosti i samostalnosti i u odnosu na srodne mislioce, svaki od njih
stremi apso1utnoj samovladi", svakome je ,jedinstvenost, apsolutna
originalnost, kruna vtlastitog zivota". U svojoj arogantnosti Sopenhauer
je bio samo doSiledniji od osta:li:h, jer je bio materijalno neupore-
divo nezavisniji. On je kao bogat covek, rentijer, od drlave trazio sa-
mo da ga obezbedi i zastiti od lopova, sto je ona automatski i c~ni­
la, bivsi ,pravna driava"; dok su ovi dru~ od nje trazHi i uhljebija.
Po zavr8enom Svetu kao volje i predstave Sopenhauer se habi-
litirao u Berlinu pred komisijom u kojoj je bio i Hegel. 2:eleo je da
zapocne univerzitctsku karijeru. Molbu u tu svrhu je sastavio tako da
ju je dekan pos1lao komi,siji sa sledecom primedlbom: ,Uprkos ne
male drskosti i izuzetne sujete gospodina S., smatram da se, s obzi-
rom na kvalinkacije istoga, niSta ne moze prigovoriti njegovoj habi-
litaoiji." Habilitovan je, ali je onda izabrao da ddi casove u iste sate
kada je i Hegel, tada na vrhuncu slave, ddao svoje. Da pokaze i do-
k~ze da je on pravi i jedini fi~ozof, a ne ,sarlatan" i ,nadriJfillozof",
sto je Hegel. Nije cudo sto je na poeetku imao samo tri-Cetiri slu-
saoca, cudaka kao i on, kasnije nikoga. Folkelt veli da je taj fijasko
uticao da se potencira Sopenhauerovo ,covekomrstvo" i dodaje: ,Nje-
gov bes i pre2lir prema univerzitetskoj filozofiji sigurno ne bi narastao
do toli:ke neukusnosti i neobu:lidanosti, niti bi se tako mnogo pribli-
zili granicama sme8nog i odvratnog da mu je profesorovanje bilo
propraceno srecom i uspehom." Ali Folkelt kao da previda da je Svet
napisan koju godinu pre profesorovanja, i da se u tom delu vee na-
lazi sasvim ,potencirano" i mizantropija i prezir profesora. Sopen-
hauer je, kao retko ko, sav od jednog komada, od mladosti pa do
smrti. On ni u cern nije evoluirao; isto kao sto je tvrdio da ni cove-
coostvo kroz istoriju ne evoluira.
Ubrzo se povukao od sveta. OtiSao je da zivi u Frankfurt, potpu-
no sam, sa svojom vernom pudlicom. Voleo je J branio zivotinje u do-
ba kada su ljudi, pa i sama deca, jos uvek bili svirepo be2lmhlosni
prema njima. 2:ene pak, posle nekoliko avantura u mladosti, da vidi
nije mogao, ,taj rod malog rasta, uskih ramena a sirokih kukova i
lm'a~ih nogu. To nazvati Jepim mogao je samo maglom polnog nago-
na osamuceni muski intelek.t", pisao je o njima. Dvadesetak godina
ziveo je kao cudak u velikom gradu. Sa svim moguCim udobnostima
koje je doba pruzalo. Sa odlicnim apetitom, hranio se u najboljim
frankfurtskim restoranima, cuvenim sa svoje gastronomske vesHne;
odevao se starilnski, ali engleskim stofovima. Stalno je tvrdio da je
nedostojno i jadno ocekivati slavu kod taiko nekultumih savremenika,
a u isto vreme, ubeden da mu je delo pozvano da obasja covecanstvo,
sa vre:Iim nestrpljenjem je vreibao nece 'li neko, rna ko, oglasiti ga u
kakvom 1istu. Sve viSe je patio od mooije gonjenja. ,Svi oni mene
skupa mrze iz dna duse; i oni najiileslozniji slozni su u tome." Oni,
to jest profesori filozofije. Kad je poslednjih godina njegovog zivota
ime pocelo da rnu probija u javnosti, neprestano je pisao svojim pr-
vim pi'ista:licama da mu salju sve, do najsitnijih beleZaka, sto bi se

592
c njemu reklo. ,Svakako da nijedan drugi znacaJan covek nije pisao
tako sitnicava, tako beznacajna pisma kao Sopenhauer", veli Paulsen.
Spavao je uvek sa piStoljem pod jastukom, a njegov discipUilus
Gviner piSe kako je posle njegove smrti vrlo te5ko bilo snaci se u
njegovim stvU~rima: ,On ih je drlao tako skrivene, da smo, uprkos
uputstva na latinskom iz testamenta, pojedine stvari s mukom uspeH
da nademo . . . Knjigu rac111na drlao je na engleskom, a za vamije
imovinske zabeleske sluzio se grckim i latinskim. Da bi se zastitio od
lopova, izmi:§ljao je obmanjujuce nat,pise, krio je akcije u starim pi-
smima", itd. Drugom uceniku je govorio: ,Kada nema nista cega bih
se plasio, onda me je plasilo upravo to sto mi se cinilo da ipak mo-
ra biti neceg, samo mi je to skriveno."
Kada je 1848. u Frankfurtu izbio ustanak, Sopenhauer je uveo
vojnlike u svoj stan, pozajmio ofliciru svoj dogled i sa u!ivanjem gle-
dao kako vojniai pucaju na studente, na ,suverene", kako je on pre-
zrivo nazivao demokrate koji su se borili za suverenitet naroda. Ne-
gde sam proCitao da je to bila austrijska vojska. U tom slucaju mo-
gli su to biti i nasi kraj'iSn.ioi.
Kasnije je u testamentu odredio za svog naslednika nekakav
berlinski ,Fond za pomaganje pruskih vojni:ka koji su postali invali-
di u borbama za vreme pobune i revolta godi:ne 1848. i 1849, kao i
njihovih potoma:ka, a za odrlanje i obnovu zaik:onskog poretka". On
je, kao i otac mu, mrzeo i prusku vojsku i prusku drlavu, ali jos
vise one koji bi ugrozavali ,zakonski poredak". Svega se plasio, sve
podo21revao. Nikad nije ~iSao kod berberina i,z straha da ga ovaj ne
zakolje.
Sebe je smatrao genijaLnim, ,tajnim carem filozoffije", pa i osni-
vacem nove religije. Kada je najzad, pod stare dane, ste'kao nekoliko
pristalica, nazivao [h je ,apostolima", ,jevandeJ'i,stima". U sebe nikad
nije 'sumnjao. Rrotiv duge ravnodUISnosti savremenika apelovao je na
,tribunal potomstva". Govorio je: ,Doci ce vreme kada ce biti smat-
ran neznalicom svaiko ko ne zna sta sam ja o nekoj stvari rekao."
cekao je samouvereno vise od dvadeset godina, u potpunoj samoCi,
da ga svet prizna. Kada se to najzad zbilo, uskliknuo je: ,Uprkos
dugogodisnjem, zajednickom otporu svlih profesora filozofije, najzad
sam uspeo da se probijem." IsfabUJlirao je tu sveopstu zaveru, veli
Paulsen, ,sa takvom vestinom i rafinmanom da bi to cinilo cast kak-
vom policijskom komesaru iz doba progona demagoga ... Kao da ni-
ko od tih profesora nije imao drugog posla do da Oita delo jednog
nepoznatog, po imenu Sopenhauer." I dodaje ironicno, dobra pozna-
juCi kolege profesore: ,A ako je iiko i uzeo njegovu kllljigu u ruke,
ubrzo je video da taj covek ide drugim putem no on, pa je, razume
se, odmah shvatio da je njegova fiilozofija iz osnove naopa'ka."
Obicno, kada se piSe o nastranim i neugodnim crtama karaktera
cudaka kakav je bio Sopenhauer, pokusava se 'ublafiti izvestan nep:ri-
jatan utisak pripisujuCi te crte dugoj usamljenosti i ogorcenju zbog
ravnodusnosti sveta. U stva11i, retko je koji mislilac ostao tako veran
do smrti svojim idejama ljz mladih dana. Sto je rekao u Svetu kao
volji t predstavi govorio je i pre toga, ne izmeniv ni kasnije niSta,
cak m u izvesnim poznim delima, vise literamog no fiilozofskog ka-

38 Artur Sopenhauer, II 593

raktera. On je u mladosti bio isto tako tvrd i namcor kao i pod
stare dane. Kada je jednom raskinuo sa maj~om i sa sestrom Ade-
lom, koja je po sveop~tem svedocanstvu, za ra2lliku od majke, hila
boleCivo i blago stvorenje, nije hteo vi~e da je vidi sve do njene smr-
ti, oitavih trideset godina, mada je i ona kao i majka, uglavnom sa
Sopenhauerovog nehaja, pala u bedu i zivela vrlo oskudrno. Mi danas
vidimo Sopemhauera onakva kakvim nam se ukazuje sa fotografija
iz starih dana. Kada ili je video, Vagner, inace jedan od njegovih naj-
vernijih sledbenika, uzvi'knuo je da on 1ici na buljinu. Medutim, po-
stoji njegov portret od Silikara Rula, portret iz tttlac:tih dana, iz doba
kada je bio bremenit svojim glavnim delom, gde je on viden kao le-
puskast mladic, kovrdzave bujne kose, elegantan, dendi, koji sledi
modu; Sopenhauer ljubaWlili ava/Iltura, salonski covek. Njegov prvi
biograf ga ovako opisuje: ,Kad god bi do~ao u drustvo . . . otpoeela
bi bitka ... pri cemu je on sa svojom bezbrimom otvoreno~eu uvek
bio neprijatan, svima solio kafu svojim zagrizljivim sarkaunom ... Za-
to je on medu ljudima uvek bio kao nekakav bauk, svi su ga se pla-
~ili, a ni1ko se nijedrnom nije usudio da mu uzvrati na ,isti nacin". Iz
tog mladailackog vremena je i vee spomenuto pismo prijatelja njego-
voj sestri u kome ovaj .govori o opasnosti da se Sopenhauer ne ,skoca-
nji u tvl'd, strahovit egdizam". (Na nema&.:om je ovo skocanji jo~
drasticnije: ~,ei:nsargen", da se ne zatvori .u mrtvacki •sanduk ...).
Tu u toj postojanosti, nepromenljivosti ti. jeste tajna ,karaktera
tog velikog mislioca, neobienog, nastranog, neprijatnog, zanimljivog
kao retko kojl.

* **
Ovaj kratak OSVIrt na zivot i licnost Sopen:hauera dat je zato ~to
se postavlja jedno pitanje ne samo povodom njega, no koje se kod
njega namece ociglednije nego kod nekih drugih velikana misli. Danas
se cesto tvl'di da zivot pisca nema veze sa njegov:im delom, prokla-
muje ,neidentianost zivota i pogleda na svet i Zivot". Adorno je calk
insistirao na tome da duhovni proizvodi vrede sami po sebi, da ih va-
lja potpuno odvojiti ,od notome bede i niStavila njihovih predstavni-
ka". Nisam iiguran u to, odnosno ta Adomova istina me dovodi u
nedoumicu. Pitam se, za~to bilh traCio vreme na ~rivotvorinama. To
jest, da se razumemo: sto se tice pesnika, romansijera, naivno bi bilo
trazit:i <kod njih nekakvu ,identienost" te vrste. Kod pesnika radi ma-
sta, a bog ce znati ~ta bi biila nekakva autentienost ma~te. Pesnik dma
pravo da izmi~lja sto mu je volja. Hteo ne hteo, uzev u obzfu" da mu
ma~tra crpi inspiraciju iz njega samog, na 'kraju krajeva ce citalac
ipak, ako mu je do toga stalo, osetit:i lienost. Bar kod dobrog pisca,
onog cije je delo ,_prozeto necim dublljim, nepatvorenim. Satobrijan div-
no opi:suje vodopad Nijagare, Blez Sandrar transs~birsku zelemicu, iako
ih nikada v>ideli nisu. MMtail.i su o nj•ima sluzeCi se nelkakvim bedeike-
rima, i to im je bilo dovoljno. I nama.
Ubeden sam da sa filozofijom nije isto. Naroeito ako je ta filozo-
fija eti:ka. Nije slucajno filozomja toHko b1iska teologijti da ih je kat-

594
kada tesko razluciti. Fi:lozof je postavljac vrednosti i propovednik. Sta
ako je iz;medu njegove pridike i njegovog zivota jaz. Da opravda So-
penhauerow dvosmis[enost, Tomas Man dnsist:ira da je Svet kao vo-
lja i predstava roman, roman svoje vrste. I ja sam sidon da velika
fi:lozdJiska dela, bar izvesna, citam kao umetnicka dela, jednog P.Iatona,
na primer, mnoge moderne filozofe isto ta1ko. Ali sami filozofi na to
n~kako ne pristaju; pretenduju6i da su nosiooi i•stine. A istina oba-
vezuje.
Sopenhauer je, vise no mnogi drugi, propovednik. On se ne za-
dovoljava da •razlozi problem; upinje se svim silama svoje retorike da
nas ubedi, da nas navede da dozivimo i praktikujemo njegovo ucenje.
Svet kao volja i predstava je pisan kao proizvod intuicije, u kome je
sve bitno nesto sto je njegov autor li&lo, duboko doziveo. Medutim,
svi tvrde da izmedu njegovog dela i zivota mu zjapi beman. Sopen-
hauer je u zivotu bio nemilosrdan, egoista, a propovedao je samilost,
sapatnistvo; ziveo je udobno, jeo premnogo a propovedao je askezu,
smrt od glad:i. Smatrao je sebe genijem :i tvrdio da genije, osim onih
retkih trenutaka obasjanja, kada zaboravlja na sebe, pati mnogo vise
no ostali smrtlllici, koji vee i sami uzasno pate. Veli: ~NajviSe pati
onaj u kome prebiva genije, ... 0111 je podlozan patnjamhepoznatim
obi6nom covek0 A evo sta veli o ,;patnjama" sebe samog, genija nad
genijima: ,,Ako sam se s vremena na vreme i oseeao nesreenim, to se
zbivalo samo usled izvesne meprise, 14 izvesne zablude, sto se tice sa-
me licnosti. Tada sam smatrao sebe nekim drugim bicem no sto sam
u stvari, pa sam onda oplakivao njegov jad: na primer, ddao sam da
sam ja onaj docent koji nema slusalaca ... ili onaj zaljubljenik koga
devojka, na koju se kapnicirao, nece da uslisi ... Sve to nisam bio ja,
sve je to bila strana materija iz koje je u ·krajnjem slucaju bio saci-
njoo kaput koji sam ja jedno vreme nosio, pa ga onda zamenio dru-
gim. Ali, onda, k.o sam ja? Ja sam onaj koji je napisao Svet kao volja
i predstava i koji sam dao resenje velikog ,problema zivota."
Dakle, sve sto je u delu Svet kao volja i predstava, gde je ,,dato
resenje velikog problema zivota", reeeno 0 izuzetnim patnjama i jadu
genijalnog coveka, sam genije Sopenhauer kazuje da je to cista izmis-
Ijotina, fikcija. On je srecan upravo zato sto je genije, i to ne samo dok
zivi, kaiko bi drugi rekli, u porodajnim mukama stvaranja, vee i kas-
nije, srecan - sa svoje sujete - zbog onog sto je nekad stvorio. Tu
covek ne moze a da ne ustukne i da se ne zapita cemu sva pridika.
Otuda se slazem- ili sam se bar do skora slagao sa Kjerkegorom,
jednim od oniih kod kojiih je identi!cnost izmediu zivota i dela, cini mi
se, billa skoro pol:ipuna. Citiramo ga: ,,Da je [Sopenhauer] znacajan,
vrlo znacajan pisac, ne moze se poreci. Da je ... zadao duboku ranu
pofesorskoj fHozofiji, valja priZ!nati ... sa zahvalnoscu. No 01Il je ...
podozi"iv simptom. Strogo uzevsi ... niti je on pesimista, niti se moze
reC:i da on nije sofist. On nije stvarno pesimista . . . Sopenhauer nije
covek koji bi, imajuCi mogucnost da bude sreean, da steee priznanje,
to prezreo. On je mazda bio prisiljoo da napusti ovovremensko i ovo-
zemaJjsko u smislu priznanja od ·drug~h. Ali u tom slueaju izbor pesi-

14
Na francuskom u tekstu.

595
mizma je lako neka v~sta optimi:mna, ono vremenski najpametnije sto
se moze uctniti. Onda on poduzima da nade mesta askezi u svom si-
stemu. I urpravo se tu ·pokazuje da je on podozriv znak vremena. On
sa velikim samozadovoljstvom veli da je prvi koji je askezi dao mesta
u sistemu. Ali to jc sasvim profesorska beseda: ja sam prvi ... A onda,
zar cinjenica da askeza sad nailazi svoje mesto u sistemu nije posredni
znak da je njoj p["OOJ!o vreme ... To da se on na taj nacin bavi aske-
zom, pokazuje da ona za njega u pravom smislu ne postoji . . . Sopen-
hauer je taiko malo pravi pesimist, da ono sto ()([1 predstavlja jeste u
najboljem siucaju - interesantnost. On na izvestan naein cini as>kezu
interesantnom, sto je ono najopasnije za nase savremenike, pohlepne
na ufivanje, . . . to da se u:Zivanje mme izvuci cak i iz askeze, naime
iz cinjenice da se askeza beskaraktemo tretira, da joj se daje mesta u
sistemu."
,Isto tako za Sopenhauera se ne .moze reci da nije sofist. Sa svom
pozeljnom gruboseu on napada filozofe po zanimanju, profesore, i vrlo
unosnu profesorsku filozofiju. To je vrJo doibro. Ali kakva je razlika
izmedu Sopenhauera i ,profesora"? U kraj'njoj Uniji samo u tome da
je Sopenhauer imucan. Alii ako upitamo Sokirata sta on podrazumeva
pod recju sofi.st, on odgovara da je uistitnu dovoljno da oznaCimo ne-
kog kao sofistu, ako on iZVIlaei prihod dz fi'lozofije; ali iz toga ne sledi
da je odlricanje od zarade dovo~ljno da se ustv~di da neko nije sofist.
Ne. Ono sto je sofist:icko lezi u odudaranju izmedu onog sto neiko ra-
zume i onog sto on jeste. Onaj ciji nacin .tivota ne odgovara njegovom
razumevanju jeste sofista ... A to je slueaj sa Sopenhauerom."
Dugo sam sudio kao Kjerkegor. Pa i strozije. Danas viSe ne znarn.
Pre svega tesko je iSta reei o covekru cije su nam intimne mis1i i do-
zivljaji sasvim nepoznati. On se nikom nije ispovedao. Osim o njego-
voj krajnjoj sujeti i tvrdo6i, njegova pisma skoro da nista ne kaiu.
Ostavio je hrpu zabelefaka o svom sentimentalnom i seksualnom zi-
votu, ali je, vele njegovi naslednici, zahtevao da se ane spale. I spaljene
su. Sta se zbivalo u njegovoj dusi, kai~ve je imao kosmare, bog ce
znati. Ostaje Sarno javno delo, a ono je s'istem. To jest nesto kruto
dosledno nekolikim osnovnim postavkama. lntelektualni podvig.
Umetnicko delo na svoj nacin, takode. I,sto kao i za Tomasa Ma-
na, za sve Nemce Manove generacije, pa i duze, za mnogc becke ma-
turante, za Vitgenstajna, za Mautnera, za Krausa za Fridela i tolike
druge to je bio roman, recimo ,intelektuailn:i roman" njihovog puber-
teta. Za generacije Francuza isto tako. Nije slucajno Sopenhauer pos-
tao slavan tek kada je objavio Parerga i paralipomena, literarne eseje
0 svojoj filozofiji, lako pristupacne literatima, kao i sto mnogi sopen-
hauerovoi nisu nikad ni otvorili strogo filozofski tekst sto je Svet kao
volja i predstava, koji je i za one koji su ga citali, osim redih izuze-
taka - Vitgenstajna, na primer, iii Prusta - ostao, kako veli T. Man:
,roman duha, divotno uskladena idejna simfonija, razv:ijena od jednog,
svuda istog, misaonog jezgra". I ja sam vee odavno prestao da citam
filozofska dela onako kako ona zahtevaju da budru citana: kao izvor
saznanja i zivotne mudrosti. A i kako bih! Od jednog dela do drugog
ta mudrost i metod saznanja su drugaciji, obicno suprotni. Ne sto bih
mislio da u tim delima nije receno mnogo, vrlo mnogo vainog, sustin-

596
skog za coveka, ali rna sta filozofi, od Platona do Sartra, pretendovali,
svaki covek je i mudar i lud na svoj nacin. Ftlilozofi mogu samo da ga
podstaknu da svoju ludost i mudrost sebi osvetli. Njihova pridika i so-
fisticka retoricnost su suvisni, a i opasni.
Os·im toga, jasno mi je sve viSe da mnogi ljudi, pa i filozofi,
misle ne mudrost, vee nekakvu protivtezu svom intimnom ja. Sopen-
hauer ee opevati samilost, a biee svirepo okrutan u zivotu; askezu, a
uzivati u materijalnom blagobitiju. Nice, opet, nemilosrdnu svirepost,
skoro da recem sadizam, a biee seilZ'ibilan i tankoeutan kao romanti-
cna devojka. Kao i Soperhauer, i on veli za sebe: ,Ja sam jcdno, ono
sto pilsem je drugo." Istina, Niceovo dvojstvo je unutar njega samog,
stalno kidanje i mucenje, Sopenhauerovo, kao recimo, i Sartrovo i ne-
kih drugih, je spoljnje, dvojstvo izmedu zivota i dela. Ali rna kako
covek jedne i1i druge sudio, za citaoca je rezultat isti, tesko podnos-
ljiv, ako ih naivno prihvata: i on je ,drugo".
Da li je ovako oduvek sa filozofima, ko bi znao reei. Nice je sa
nostalgijom pisao: ,Niko danas ne zivi filozofskim zivotom sa onom
elementarnom lojalnoseu koja je obavezivala coveka drevnosti, rna gde
da se na~lazio, da se ponasa kao stoik ako se zakleo da ee ziveti shod-
no .nacelima Portika." Mozda. Nekad bilo sad se !>pominjalo. Sarno mi
malo znamo o tim zivotima. Osim, donekle bar, o zivotu Sokrata i
Diogena, pa veruvatno da je to i razlog da ti Zivoti vise lice na le-
gende no na zivotopise. No ne valja preterivati. Ja sam imao cast da
susretnem :live filozofe kojima je misao sto je vemije moguee izra:la-
vala zivotno iskustvo, a dela bila maksimalno saglasna sa miSljenjem,
Zana Vala, Gabrijela Marselo, medu inim. lsto tako Vitgenstajn, u
svojim zivotnim lutanjima, kao i u misaonim kolcbanjima i nedovrse-
nostima, ostavlja utisak apsolutne autenticnosti. Bertran Rasel takode.
No kako ih razlikovati? Rekao bih da njihova rec zvuci neuporcdivo
ubedljivije. Sofizam se ipak oscti kao sofizam.
To je nevazno, rekao bi Adorno. Nisam siguran. Ako ni zbog ceg
drugog ono zbog nacina kako je Sopenhauer bio prihvaeen od veCine.
Ne od svih, naravno. Nairne, veCina je sa najve6im uzivanjem Citala i
ponavljala Sopenhauerova razlaganja da je zivot, svaciji zivot, strahot-
na stvar, da su skoro svi ljudi sebicni, tupave niStice, da je ljubav
groteskna podvala volje. Tako su ga citale one slavne generacije bec-
kih maturanata, verovatno zaljubljenih do usiju, spremajuCi se grozni-
cavo za velike kulturne poduhvate, tako ga cita Andre Zid, koji veli
da je ,sa ushieenjem" citao ,Sopenhauerovc veliko delo". ,Sa ushice-
njem" i mnogi, vrlo mnogi drugi, medu njima i Lav Nikolajevic Tol-
stoj, koga sam, Cini mi se, negde vee citirao, ali cija je reakcija toliko
tipicna da je rnoram jos jednom citirati: ,Kako sam se osecao ovog
leta? Neprekidna ushieenost Sopenhauerom, niz duhovnih uzivanja kak-
vih do sada nikad nisam islmsio. Dobio sam sva njegova dela, citao
ih i oitam ih ... Ne znam da li cu jednog dana promeniti svoje miSlje-
nje ali sada sam ubeden da jc Sopenhauer najgenijalniji covek ...
CitajuCi ga ne shvatam kako je njegovo ime moglo ostati nepoznato.
Postoji samo jedno objasnjenje, isto ono koje on tako cesto ponav-
lja: da na ovom svetu ima skoro samo idiota."

597
 Okreni kako hoed, za moj seljacki zdrav razum ostaje neshvat-
ljivo kako se so ushicenjem, sa uzivanjem ,kakvo do sada nikad ni-
sam iskusio", moze sa:nnati da jt. zivot mas nad uzasima i da je cove-
ku najbolje usmrtiti se gladu. Kao da je savremeni pesimizam nesto
drugo no sto je, po Delimou, bio pesimizam u srednjem veku. Izvesna
rn!isaona reakcija na blateni optimizam nasih politicara, na rezultate
tog optimizma u nasoj istoriji? Kao sto s pravom veli Norman
Majler za Ameriku: ,Najbolja literatura ee i dalje u Americi biti nega-
tzvna, sve dok vrednosti J.<:ojima ova zemlja meri stvari budu ostale tak-
ve da ih nijedan posten i pametan pisac ne moze uzeti ozbHjno."
Mozda. Kao i izvesna reakcija na duh danasnjih nasih mas-medija, po
kome je patnja, na kraju krajeva, kako je to vee veliki optimista Lajb-
nic tvrdio, ,samo nesto skoro nista". Mozcta. Ali za 2:ida, pa ni za
Tolstoja, to nisu bili bi1lni razlozi. Oseeanje da si, citajuCi Sopenhaue-
ra, nesto drugo, nesto v·ise no svi ti .~sami idioti"? Mozda. Taj prezir
coveka je za mene ono najl"uZnije u Sopenhaueru. Ali on ni'kako nije
nezaobilazno inherentan rpesimizmu kao takvom. Pesimista Bajron bra-
nio je u Domu lordova pobunjene notingemske tkace i otiSao u Grcku
da se bori i umre za slobodu grckih masa. Drugi jedan savremenik
Sopenhauerov, irsto tako veliki pesimista - ovog puta sa rpuno razloga
- autor Smrti Dantonove i Vojceka, Bihner, pisao je: ,Valja voleti
ljudsku prirodu da bi se prodrlo u karakter jedne individue; niko, rna
koHko bio beznacajan, rna koliko rutan, ne sme biti prezren." Ni pe-
simisti nisu svi isti. Posto}i i pesimizam pun humanosti. Izvestan sti-
mung crnih slutnji, brige za bliznje i najblize, u svetu koji nije pakao,
ali koji to moze postati. Vee je cesto to i bio.
Dve-tri reci o uticaju Sopenhauerove misli, pa smo gotovi. Taj
uticaj je bio ogroman kako u filozofiji tako i u literaturi negde od
polovine proslog veka, otkako je Sopenhauerova metafizika volje ,Jpostala
artikulacija kultumog stimunga doba", ka·ko veli Snedelbah u nedavno
publikovanoj Filozofiji u Nemackoj 1831-1933. Po njemu, ,sa svojim
iracionalizmom volje kao neceg zlog, svojim shvatanjem istinskog biea
ne kao Bica, vee kao nagona, mracnog procesa, sa shvatanjem racio-
nalnosti istine, dobra i srli6nog ne kao sustine sveta, vee kao epifeno-
mena, uma kao sluge volji, ... Sopenhauer je stvorio izvesnu protiv-
metafiziku suprotnu ontoloskom intelektualizmu zapadne tradicije. Te-
za o umu :kao orudu u sl~bi zivota oct tada je opste dobro naseg do-
ba." I dodaje: ,Niceova psihologija kao i Frojdova psihoanaliza, Haj-
degerova filozofija tehnike, Horkthajmerova kiritika in:strumentalnosti
uma, kao i sveukupna niozofska antropologija ... su varijacije na tu
misao, isto kao i mrurksisti:oka tradicija, koja sa izvesno:m terminOilo-
gijom, svakako ne slucajnom, naziva ,nadgradnjom stvarnog procesa
zivota' ono od cega je idealizam bio izgradio svoje naeelo."
Rekao bih da u ovoj Snedelbahovoj tvrdnji ima prilicno prete-
rivanja. Marks se, istina, u jednom razgovor:u iz kasnijih dana zivota
relativno pohvalno izrazio o Sopenhaueru, ali nije znao ni da ovaj pos-
toji kada je izgradivao svoj sistem. Kasnije se ni neohegelovci, ni
neokantovci nisu obazirali na Sopenhauera, a Horkhajmer se obratio
Sopenhaueru tek pod stare dane, posle teskih iskustava sa nacionalso-
cijalizmom. Nemacka je vise oct trideset godina oklevala da prizna So-

598
penhauera, pa i danas ga mnogi filozofi koji stosta Ol1pU iz Sopenhaue-
ra, sistematski precutkuju. Levit, odlican istoricar filozofije, piSe de-
belu knjigu na temu od Hegela do Nicea, a u njoj spominje Sopenhau-
era samo na dve-tri stranice, mada je Nice bez Sopenhauera nezamisliv.
Sawemeni nam !l'iilozofi kao da Sopen:haueru vracaju mi1lo za drago; za
svoje savremenike ovaj je imao samo reci prezira, dana:snji ga ko-
riste precutkujuci ga. Tako, na primer, Sartr koliko znam nigdc ne spo-
minje Sopenhauera, a njegova ,filowfija neuspeha" je zaista bliska So-
penhaueru. ,Mucnina" je romansirana verzija ,Dosade", a slavni zak-
ljucak Bica i nista: La vie est une passion inutile jeste na francuski
nacin eleg<mtno sazeto ucenje Sopenhauerovo: Zivot je beskorisna
strast, to jest strast u smis:lu neob:u:zdane volje i nagona, ali u onom
dmgom smislu reci passidn: kao la passion du Christ, stradanje, hoda-
nje 'PO mukama Hdstovo, kod nas ,strast Hristova", iili ,strasna ne-
delja", nedelja stradanja Hristova.
Uticaj Sopenhauerov je dominantan i u nemackoj Lebcns philoso-
phie, filozofiji zivota, koja je presudna za nemacku misao s kraja pros-
log veka. On je presudan i u delu mnogih pisaca, od Tolstoja i Prusta
do Beketa, i drugih. U psihologiji, spomenimo samo F:rojda, koji priz-
naje da je ideju o V erdriingungu, o potiskivanju, nasao ,kod velikog
mislioca Sopenhaura"; a Tomas Man dodaje: ,Zar Frojdov opis Ja i
Ono nije potpuno tacan prevod [Sopenhauerove] metafizike na psiho-
losko?"
Za taj siroki uticaj Lukac veli da sa njim poCinje ,sudbonosna
uloga nemacke filozofije: da bude ideoloski vod krajnje reakcije." Lu-
kacevo delo, Razaranje uma, iz koga je uzet ovaj citat, vrednije je i
solidnije no prvi utisak koje ono ostavlja sa svojom preteranom pole-
micnoseu i prestrogim sudovima. Nema sumnje da je Sopenhauer vrlo
reakcionaran u svojim shvatanjima, kao sto je i vrlo napredan u izves-
nim svojim kritikama, u kritici crkve napose. Nema sumnje da su i
izvesne struje Lebensphilosophie, koja nasta'V'lja Sopenhauerov iracio-
naHzam, reatkcioname, neke i bliske fasizmu. No pitanje koje se po-
stavlja jeste sledece: Moze li apsolutni pesimizam, ono bitno za Sopen-
hauera, da bude inspirator nek.e politicke ideologije? Ne znam nijednu
vladu, nijednu politicku partiju koja bi se i usudila da propoveda
takav pesimizam. Mozda katolicka crkva, na vrhuncu svoje moci, ali i
ona je vee prHiooo dugo, otka:ko se posta'Vilo pitanje njooog opstanka,
optimistickija no ijedna politicka partija. Zamislite vladu, ma koliko
reakcionarnu, koja bi rekla narodu da je najpametnije da se svi skupa
umorimo gladu, jer je zivot pakao. u h·ancuskoj, gde je krajem pros-
log veka moda sopenhauerizma bila uzela maha, Moris Bares, po2lnati
pisac i konzervativni politicar, zahtevao je u skupstini da se svim sred-
stvima sta,ne na put sirenju tih ideja koje truju omladinu. Uticaji
misli su lavirintski, puno jc sopenhauerovaca koji su evoluirali ka
suprotnom, u marksizam, na primer. A bilo je i obrnutih razvoja.

Sreten Marie
 SADRZAJ

DRUGI DEO
KOJI SADRZI DOPUNE CETIRI KNJIGE PRVE SVESKE

DOPUNE PRVOJ KNJIZI

Prvi deo: Ucenje o intuitivnoj predstavi

Glava 1. - 0 osnovnom idealistickom shvatanju . . . . . . . 9

Glava 2. - Dodatak ucenju o intuitivnom saznanju ili saznanju ra-
zumom . . . . . . 13
Glava 3. - 0 culima . . . . . 30
Glava 4. - 0 saznanju a priori . 35

Drugi deo: Ucenje o apstraktnoj predstavi ili o misljenju

Glava 5. - 0 iracionalnom intelaktu . . . . . . . . . . . . 55

Glava 6. - Ueenje o apstraktnom ili racionalnom saznanju . . 59
Glava 7.- 0 odnosu izmedu intuitivnog i apstraktnog saznanja 66
Glava 8. - 0 teoriji smesnog . . 82
Glava 9.- Povodom logike uopste 92
Glava 10. - 0 silogistici . . 96
Glava 11. - 0 retorici . . . 105
Glava 12. - 0 teoriji nauke 107
Glava 13. - 0 metodologiji matematike 116
Glava 14. - 0 asocijaciji misli . . . . 119
Glava 15. - 0 sustinskoj nesavrsenosti intelekta 123
Glava 16. - 0 prakticnoj upotrebi uma i o stoicizmu . 132
Glava 17. - Covekova metafizicka potreba . . . 143

DOPUNE DRUGOJ KNJIZI

Glava 18. - 0 saznatljivosti stvari po sebi . . . . . . . 169

Glava 19. - 0 primatu volje u nasoj samosvesti . 177
Glava 20. - Objektivacija volje u zivotinjskom organizmu . 213

601
Glava 21. - Pogled unazad i opste razmatranje . . . 233
Glava 22. - Objektivni pogled na intelekt . . . . . . 236
Glava 23. - Objektivacija volje u bezsaznajnoj prirodi 253
Glava 24. - 0 materiji . . . . . . . . . . 263
Glava 25. - Transcendentna razmatranja o volji kao stvari po sebi 274
Glava 26. - 0 teleologiji . . . . . . . . . . . . . . 282
Glava 27. - 0 instinktu uopste i o grac:levinskom nagonu 295
Glava 28. - Karakteristika volje za zivot . . . . 301

DOPUNE TRECOJ KNJIZI

Glava 29. - 0 saznanju ideja . . . . . 313
Glava 30. - 0 cistom subjektu saznanja 316
Glava 31. - 0 geniju . . . . 324
Glava 32. - 0 ludilu . . . . . . . . 343
Glava 33. - Opaske o lepoti prirode . . 347
Glava 34. - 0 prisnoj sustini umetnosti 349
Glava 35. - 0 estetici arhitekture . . . 353
Glava 36. - Nepovezane opaske o estetici likovnih umetnosti . 360
Glava 37. - 0 estetici pesnistva . 365
Glava 38. - 0 istoriji . . . . 378
Glava 39. - 0 metafizici muzike 385

DOPUNE CETVRTOJ KNJIZI

Glava 40. - Predgovor . . . . . . . . . . 397
Glava 41.- 0 smrti i o njenom odnosu prema nerazrusivosti naseg
bica po sebi. 399
Glava 42. - .tivot vrste . . . . . 438
Glava 43. - Naslednost svojstava . 444
Glava 44. - Metafizika polne Jjubavi 456
Dodatak prethodnoj glavi 481
Glava 45. - 0 afinnaciji volje za Zivot 487
Glava 46. - 0 nistavnosti i patnjama zivota . 491
Glava 47. - 0 etici . . . . . . . . . . . 505
Glava 48. - 0 urenju o negiranju volje za zivot 516
Glava 49. - Poredak spasa . 542
Glava 50. - Epifilozofija . . . . . . . . 547

SOPENHAUER. - Pogovor (Sreten Marie) . 555

 Artur Sopenhauer
SVET KAO VOUA I PREDSTAVA, II

V. d. gl. urednika
Radovan Zdrale

Recenzent
Zoran Stojanovic

Lektor
Milica Bujas

Oprema
F etta Sore tic

Tchnicki urednik
Mirjana Jovanovic

Korektor
Vera Savkov

Izdavacka radna organizacija

Matice srpske
Novi Sad

Tiraz
5000 primeraka

RO stamparija ,Buducnost", Novi Sad

1986