Emanuel Svedenborg

Emanuel Sv

prom isao
ANĐEOSKA MUDROST O
BOŽANSKOJ PROM ISLI

Univerzum sa svim onim sto mi

pripada, uopste i pojedinačno.
stvoren je iz Božanske Ljuhavi
Božanskom Mudrošću
BOŽANSKA PROMISAO
a n đ eo ska m u d ro st
o b o ž a n s k o j p ro m isU
EMANUEL SVEDENBORG

BOZANSKA
PROMISAO

ANĐ EO SK A MUDROST
O
BOŽANSKOJ P R O M ISU
Emanuel S\vedenbon ( i 688-1772)
'
 BOŽANSKA PR O M ISA O J E VLADAVINA
BO ŽA N SK E LJUBAVl I M U D R O STI
G O SPO D N JE

1. D a bi se razu m elo Šta je B ožanska P rom isao i da je

to V ladavina B ožanske L jubavi i B ožanske M udrosti
G o sp o d a , o d zn acaja je da se p o zn aju stvari u vezi
B ožanske Ljubavi i M u d ro sti k o je su već izlo žen e i
p o k azan e u raspravi o to m p re d m e tu . O n e su sledeće: u
G o sp o d a je B ožanska L jubav od B ožanske M ud ro sti, a
B ožanska M u d ro st je o d B ožanske Ljubavi (br. 34-39)*.
B ožanska L jubav i M u d ro st n u žn o m o ra ju p o sto jati u
o n o m c što je p o m oću ojih stv o ren o (br. 47-51). Sve što
postoji u univerzum u stv o ren o je B ožanskom Ljubavlju i
M udrošću (br. 5 2 ,5 3 ,1 5 1 -1 5 6 ). Sve što p ostoji u univerzu-
m u prim alac je B ožanske Ljubavi i M udrosti (br. 55-60).
G o sp o d se p re d aDđelima pojavljuje k ao Sunce; toplina
koja o tu d a dolazi je ljubav, svetlost ko ja o tu d a dolazi je
m u d ro st (br. 83-88, 89-92, 93-98, 296-301). B ožanska
L jubav i M u drost, kojc p o tiču od G o sp o d a, čine je d n o (br.
99-202). G o p o d iz veČnosti, koji je Jeh o v a, stvorio je uni-
verzum i sve što postoji u n jem u iz Sebe, a ne n i iz čega (br.
282-284, 290-295). Tfe stvari n alaze se u raspravi nazvanoj
A N Đ E O S K A M U D R O S T O B O Ž A N S K O J U U B A V I 'l
M U D R O S T I.
2. N a osnovu ovih stvari, kada se u p o re d c s a onim a u

* Sve Što je daro u maJim zagradama nalazi se kao takvo u original-

nom tekstu E. Svedenborga. Ono Što je dato u srednjim zagradama
uneli su, radi pojašnjenja teksta, prevodioci na engleski i srpski jezjk.
(Piim. prev.)
7
I tmmiu'l S\<‘i/ni!>oilt'

vc/.i Posianja kojc sti i/iozcnc u istoj raspravi, možc /aisla

(la Inulc oćiglcdno da jc vladavina Božanskc l.jubavi i
M udrosli G o sp o d n jc o n o što sc naziva B ožanskotn
PromiSiju: aii posio jc u toj raspravt p rcđ m et razm atranja
hilo stvaranjo, a nc očuvanjc stanja stvari nakon stvaranja,
sto jc vladavina G ospodnja, zato će to sada biti prcd m ct raz-
m atratija. Ovaj članak će se, m eđutim , haviti očuvtmjcm
jcdinstva B ožanske Ljubavi i M udrosti, ili Božanskog l>obra
i Istine, u stvarim a kojc su stvorene, o čem u ćem o govoriti
sleđećim redosledom : I U niverzum sa svim onim sto mu pri-
pada, uopšte i pojedinačno, stvoren je iz Božanskc Ljubavi
BoŽanskom M udroŠću. I I B ožanska Ljubav i M udrost
potiču od G ospoda kao jednog. III 7b jed n o nalazi sc, u
o d rc đ e n o m obliku, u svakoj stvorenoj stvari. IV O d
B ožanske je Promisli d a svaka stvorena stvai, u celini i u
svakom delu. treb a da bude takvo jeđ n o ; i da, ako nije, to
trcb a đa postane. V D ob ro ijubavi nije više dobro ako nijc
sjedinjcno sa istinom m udrosti, a istina m udrosli nije više
istina ako nije sjedinjena sa dobrom Ijubavi. V I D obro
ljubavi kojc nije sjedinjeno sa istinom m udrosti nije dobro
sam o po scbi, već je prividno d o b ro , a istina m uđrosti koja
ntje sjcdinjcna sa dobrom Ijubavi nije istina sam a p o sebi,
vec je prividna istina. V II G ospod n e dopušta da bilo Šta
b u d c razdvojeno. Iz tog razloga sve m ora biti u isto vrem e u
do b ru i u istini, ili u isto vrcm c u zlu i u laži. V III O n o što jc
u dobru, i u isto vrem c u istini, je nešlo, a ono što je u zlu, i
u isto vrem e u iaži> nlje ništa. TX Božanska Prom isao
G ospodnja uzrokuje zlo i sa njim povezanu laž da bi služili
za ravnotežu. po ređ cn je i pročišćenje - i o tu d a za sjcdin-
jen o si d o b ra i istine u svem u ostalom .

3. 1 U n iv e rzu m s a s v im o n im šco m u p r ip a d a , u o p šte i

p o je d in a č n o , scvo ren j e tz B o ia n s k e L ju b a v i B o Ž a n sk o m
M u d r o š č u . U rasp rav i o BO ŽIANSKOJ I.JU B A V I I
M U D R O S T f pokazano je d a jc G o sp o d iz vcčnosti, koji jc
Jchova, u svojoj suŠtini B ožanska I-jubav i M udrost, r d a jc
O n slvorio univerzum i sve o n o što m u p rip ad a iz Sebe. Iz
toga ishodi d a je univerzum sa svim otiim što mu pripada,

8
 Božanska promisao

u o p šte i p o jcd in ačn o , stv o re n iz B o ž a n sk e Ljubavi

B ožanskom M udrošću. U istoj raspravi pokazano je i da
ljubav b ez m udrosti n e m ože ništa da učini, n iti m udrost
m ože išta d a učini bez Ijubavi. J e r Ijubav b ez m udrosti, ili
volja bez razum cvanja, ne m ože ništa da smisli, niti Čak
m ože išta d a vidi ili oseti, n iti išta da kaže; o tu d a ljubav bez
m udrosti, ili volja b ez razum evanja, n e m ogu ništa da
učine. N a sličan način m u d io st bez ljubavi, ili razum evanje
b ez voljc, ne m ože ništ£ da shvati, niti m ože išta da vidi ili
oseti, niti p ak išta da kaže - o tu d a m u d ro st bez Ijubavi, ili
razum cvanje b ez volje, n e m ože ništa da u rad i - je r ako jc
ljubav uklonjena ne postoji više nikakvo h tcn je, p a o tu d a
n em a n i delovanja. S obzirom d a je tak o sa čovckom kada
čini biio šta, tako je joŠ m nogo vile b ilo sa Bogom , koji jc
sam a Ljubav i sam a M u dro st, k a d a je stvorio i načinio uni-
verzum i sve Što je u njem u. D a je univerzum , sa svim pri-
p ad aju ćim stvarim a, u o p šte i p o jed in ačn o , stv o ren iz
BožaDske Ljubavi BoŽanskom M u d ro šću m ože d a se
dokaže n a osnovu svega o n o g a što je u svctu vidljivo.
U zm ite sam o je d n u o d re đ e n u stvar, ispitajtc jc sa ncšto
m udrosti i uverićete se. U zm ite drvo, i)t njcgovo sem e, nje-
gov plod, cvei ili list; skupite m u d ro st ko ja se u vam a nalazi,
pogledajte p red m et p o d dobrim m ikroskopom i vidcćetc
čudesne stvari; a u n u tarn jo sti, koje n e v id ite, jo š su
Čudesnije. OznaČite red u njegovom uzastopnom nizu,
kako drvo raste od sem en a p a sve d o k n c napravi novo
sem e; i razm otrite d a li u svakoj uzastopnoj fazi nc postoji
neprekidno n astojanje da se daije m ooži; je r krajnji cilj ka
k o m e teži je sem e, u kom e se o p e t nalazi njegov princip
plodnosti. I ako biste i ta d a h teli da razm išljatc duhovno, a
to m ožete ako želite, z ar ne biste tu videli m u d ro st? A ako
stc sprem ni da u dubovnoj misli id e te dovoljno daleko, zar
nfceete dalje uvideti d a to n ije od sem ena, nili o d sunca
sveta, koje j e sam a vatra, već d a se to oalazi u sem enu od
B oga T vorca čija m udrost je beskonačna; i da to nije bilo u
sem enu sam o prilikom stvaranja, već da je n e p re sta n o u
njem u n akon toga - j c r j e hranljivost n ep restan o stvaianje,
k ao što je život n e p restan o postojanje. To je isto k ao kađa

9
Emanuet Svedenborg

biste akciji oduzeK volju, dclanje tad a presiajc, ili ak o gov-

o ru o d u zm ete m isao, govor p restaje, ili ako kretanju
oduzm ete n ap o r, kreran je p restaje - jed n o m rcčju, ako
ucinku oduzm ete uzrok, učinak nestaje; i tak o dalje. Zaista,
svakoj tako stvorenoj stvari m o ć je d ata, ali m oć nc deiuje
sam a od scbc, vcć o d Njcga, koji jc m oć dao. P osm atrajtc
bilo šta specifično n a zcmlji, kao svilenu bubu, pćclu, ili
biio koju drugu sasvim sićušnu životinju; poglcdajtc jc
najpre prirodno, potom racionalno i na kraju duhovno:
tada ćctc, ako m ožctc duboko d a razm išljatc, biti zadivljcni
svim stvarim a; a ako p u stite da m u d ro st govori u vam a,
rećićete u čuđenju: “ Ko u ovim stvarim a ne vidi Božansko?
O ne su sve od B ožanskc M udrosti.” To će biti tak o u još
većoj m cri ako sc o b azretc na n am en e svih stvorenih sfvari,
vidcvši kć\ko sc o n e nastavljaju sv<\jim rcd o m svc d o čove-
ka, i od čoveka do Tvorca, od koga su potekle, i kako je
veza svih stvari i, ak o ste voljni da priznate, očuvanje svega,
zavisno od sjedinjenosti T vorca sa čovekom . U onom e Što
sledi videće se da je B ozanska Ljubav stvorila sve stvari, ali
n i je d n u bez B ožanske M udrosti.

4. I I B o ž& n ska L ju b a v i M u d r o s t p o tič u o d O o sp o d a k a o

je d n o g . 'Ib je tak o đ c očigledno n a osnovu onoga što je
p o k azan o u raspravi o B O Ž A N S K O J L JU B A V I I
M U D R O S T I, a posebn o iz sledećeg: B itak E s s e i Bivanje
E x in e r e * u G ospoda su upečatljivo jedno. U G ospoda su
beskonačnc stvaii upcčatijivo jedno. Božanska Ljubav je od
B ožanske M udrosli, a B ožanska M udrost jc od Božanske
LjubavL Ljubav bczvctićan ja sa m udrošču ne m ože ništa da
postignc. Ljubav nc čini ništa osim kada jc povczana sa
m udroscu. D uhovna toplina i duhovna svctlost, potićući od
G ospoda k ao Sunca, Čine jed n o , k ao što su Božanska
Ljubav i B ožanska M u d ro st u G ospoda jedno. N a osnovu
o noga Što jc pokazano na m estim a n a koja sm o se pozvali,
istina ovog tvrđenja je očigleđna. A li s obzirom da se ne zna

* S obarom na to da imaju više značenja, latinske reči esse i existere

su prevođene u sktadu sa kontekstom.... (Prim. redaktora)

10
 Bohmska prooiisao

kako dve sfvari različite jed n a od druge mogu da dcluju kao

jcd n o , ovde želim da pokažem da je d n o ne m ože postojati
b ez obiika, ali da sam oblik Čini jed n o , i kao slcdcćc, da
otoik čini je d n o utoiiko savršenije ukoliko su sfvari koje ga
sačinjavaju pojedinačno različite, a ip ak sjedinjenc. a .J e d n o
n e m o ie p o s lo ja ii b e z o b lik a , a ii s a m o b lik č in i je d n o . Svaka
oso b a koja p red an o inisli, jasn o će videti d a n e m ože pos-
tojati je d n o bez oblika, i d a ukoliko p ostoji jed n o , to jc
oblik, je r svaka postojeća stvar iz svog oblika dobija o n o što
se naziva kakvoćom , i m a Šta d a se o d re d i kao predikat,
o n o što se naziva prom enom stanja, kao i o n o što se naziva
odnosom , i to m e slično. lz tog razloga o n o što je lišeno
oblika n em a apsolutno ništa o d kakvoće, a o n o Što nem a
ništa od kakvoće u stvarnosti je tak o đ e apsolutno ništa. Sve
ove stvari proiziaze iz sam og oblika. I pošto se sve stvari
koje im aju oblik, ukoliko je oblik savršen, uzajam no
o d n o se k ao k arika p rem a karici u lancu, stoga proizlazi da
sam oblik Čini jed n o , i o tu d a subjckt, k o d koga se može
predicirati kakvoča, stanje, m o ć uticanja, dakle bilo šta, u
saglasnosti sa savrsenstvom oblika. "Iakvo je d n o je svaka
stvar koju oko m ože d a vidi u svetu; takvo je d n o je i sve što
o k u nije vidljivo, biio d a p rip a d a u n u tam jo j prirodi ili
duhovnom svetu. Takvo je d n o je čovek, i takvo jed n o je
Ijudsko društvo, crkva je takvo jed n o , i čitavo anđeosko
n eb o p re đ G o.spodom , je d n o m rečju, takvo je d n o je
stvoreni univerzum , n e sam o u o p šte, nego i u svakoj
pojedioosti. D a bi stvari, svaka pojedinačno i sve, bile obli-
ci, n eo p h o d n o je d a O n, koji ib je sve stvorio, bude sam
O blik, i da sve stvari kojc su stv o ren e u obliku, budu od
sžm og O blika. Stoga je to o n o što je pokazano u raspravi
0 B O Ž A N SK O J U U B A V I I M U D R O S T I, n a sledeći
nacin: B ožanska Ljubav i M u d ro st su suština i oblik (br. 40-
43). B ožanska Ljubav i M u đ ro st su suština i oblik sam e po
sebi, p rem a tom c p rav a realn o st i je d n a je d in a realn o st (br.
44-46). B ožanska Ljubav i M u d ro st su je d n o u G ospoda
(br. 14-17) i o n e kao je d n o p o tiču od G ospoda (br. 99-102
1 na drugim m estim a). b. O b lik Č ini je d n o u to lik o sa v rše n jje
u k o lik o s u s tv a r i k o je g a sa e in ja v a ju p o je đ in a č n o različU e> a

11
b m anucl Svcdenborg

ip a k sje d in je rte . To se teško razum e ukoliko rjzum cvanje

nijc uzdignuto, je r je spoljasnji privid da ohtik možc činiti
je d n o saino uz pom oč siičnosti i jed n ak o sti onih stvari kojc
ga sačinjavaju. O tom e sain često razgovavao sa anđclim a,
koji su rekli <ta je to tajna k oju m udri m cđu njima jasno
razum cju, a m anjc m udri nejasno; ali istina jc da jc oblik
utoliko savršcniji što su stvari koje ga sačinajvaju pojedi-
načno u vcćoj m cri različite, a da je svaka o p ct, na svpj
poscban način. sjcdinjcna. O n i to potvrđuju pom oću druš-
tava u ncbu koja, u zeta zajedno, Činc oblik neba, kao i
pom oću anđcla svakog društva, je r oblik jcd n o g društva je
p ro p o reio n aln o savrseniji ukoliko j c svaki an d co u većoj
m eri osobcno o n sam , i o tu d a slobodan, tak o da volt pri-
padnikc svog društva kao o d scbc* t svog sopstvcnog
osećanja. O ni su to slikovito predstavili i vcnčanjem d o b ra
i istinc, pokazujući d a što su d o b ro i istina u većoj meri
p rim cm o dvojc, to savršenije m ogu d a činc jcd n o - isto je
tako i sa Ijubavlju i m udrošću - i da jc o n o što nije različito
ncjasno, izčcg a potičc sve ncsavršcnstvo oblika. Ali na koji
način su stvari koje su savršeno različitc sjcdinjcjic i tako
Činc jed n o , andcli su dokazaii i m nogim drugim stvarim a,
poscbno onim a koje su u ćoveku, u kom c sc nala/.i bezbroj
različitih a ipak sjedinjenih stvari, razlićitih po svojim opna-
m a, a sjcdinjenih svojim ligam cntim a. N a stičan način oni
su pokazali da je isto sa Ijubavlju i svim stvarim a kojc joj
pripadaju, i sa m udrošću i svim stvarim a kojc njoj pripada-
ju , kojc sc nc opažaju nikako dm kčijc osim kao jed n o . ViŠc
o ovom e m ožc d a se vidi u raspravi o B O ŽA N SK O J
U U B A V I I M U D R O S T l (br. 14-22) i u dclu o N E B U I
PAKLU (br. 56 i 489). O vo je p red o čcn o zato što p rip ad a
A nđeoskoj M udrosti.
5. (II 7b je d n o n a la z i se, u o d ređ n a m obU ktt, u si’a k o j
stvo ren o j s tv a r i. D a se Božanska Ljubav i M udrost, koje su u
G ospoda jed n o i kao jed n o od Njega potiču, u određenom
obliku nakize u svakoj stvorcnoj stvari, možc bili očigledno iz
onoga što jc dokazano u raspravi o BO ZA N SK O J LJUBAVI

* Kao cd sebe - naizgled od sebe, a u stvari od Gospoda. (Phm. peev.)

12
 Božanska promisao

\ M U D R O S T I, a posebno u br. 47-51, 55-60, 282-284, 290-

295,313-318,319-326,349-357, gde je pokazano d a Božansko
postoji u svakoj stvorenoj stvari je r je Bog Tvorac, koji je
O ospod iz večnosti, stvorio Sunce duhovnog sveta od Sebe, a
uz pom oć tog Sunca sve stvari univerzum a, i prem a tom e da
to Sunce, koje potiče od G ospoda i u kom e je G ospod, nije
sam o prvi već jedan jedini sadržaj od koga se sastoje sve
stvari; i zato što je to jed an jedini sadižaj ishođi da je o n u
svakoj stvorenoj stvari, ali sa bezbrojnom raznolikošću sagias-
no nam enam a. Dalje, zato Što su u G ospodu Božanska
Ljubav i M udrost, a u Suncu, koje je od Njega, Božanska
vatra i sjaj, a iz Sunca duhovna toplina i svetlost, pri Ćemu to
dvoje Čine jedno, ishodi da je to jed n o u određenom obliku u
svakoj stvorenoj stvari. O tu d a to što su sve stvari univerzuma
povezane sa dobrom i istinom, odnosno sa njihovom sjedin-
jenošću, ili, što je isto, Što su sve stvari univerzum a povezane
sa ljubavlju i m udrošću, odnosno sa njihovom sjedinjenošću.
Je r dobro potiće od ljubavi, a istina od m udrosti; pošto ljubav
sve Što joj pripada naziva dobrom , a m udrost svc što joj pri-
pada naziva istinom. Iz onoga Što sledi će se vidcti da se nji-
hova sjedinjenost nalazi u svakoj stvorenoj stvari.

6. M nogi priznaju d a poscoji je d a n jedini sadržaj, koji

je i prvi, od koga potiču sve stvarj, ali šta je taj sadržaj po
kakvoći to se ne zna. V eruje se da je toliko jednostavan da
n e postoji ništa jednostavnije, da m ože d a se uporedi sa
tačkom koja nem a dim enziju, i d a postojanje oblika sa
dim enzijom potiče od bezbroj takvih tačaka. i b je , m eđu-
tim , zabluda nastala usled pređstave o prostoru, je r usled te
pređstave se Čini d a postoji takva najm anja stvar, ali istina
je, ipak, d a što je n ek a stvar jednostavnija i čistija, to je puni-
ja i kom pletnija. Iz tog razloga, što se bilo koji p red m et u
većoj m eri ispituje u n u tarn je, to su čudesnije, savršenije i
lepše stvari koje se u njem u vide, p a su, p rem a tom e, u prvo-
bitnom sadržaju najčudesnije, najsavršenije i najlepše od
svih. To je ta k o z a to što prvobitoi sadržaj p o tiče od
duhovnog Sunca, koje je , kao što je rečeno, potičuće od
G ospoda i u kom c jc G ospod; tak o je sam o to S unce jedini

13
Emanuel Svedenborg

sadržaj koji, pošto nijc u prostoru, je ste sve u svctrm, i jcste

u najvećim i najm anjim stvarim a stvorenog univcrzum a.
Posto je to Sunce prvobitni i jedini sadržaj, od koga potiču
sve stvari, ishodi da sc u to m sadržaju nalazi beskrajno više
stvari nego što se m ožc javiti u sadržajim a koji od njega
potiču, koji se nazivaju potvrdam a iii krajnjim stvarim a.
O ne (stvari od kojih jc Sunce] se u njim a [krajnjim slvarima]
ne m ogu pojaviti zato sto o n e [krajnje stvari] od to g Sunca
potiču posredstvom stcpena koji su od dve vrste, u skiadu sa
kojim a svako savršenstvo opada. O tu d a, k ao što je napred
rečeno, Što se jed n a stvar ispituje u većoj m cri u n u tarn je to
su Čudesnije, divnijc, savršenije i lcpšc stvari koje se u njoj
vide. Ovo je izložcno d a b i se pokazaio d a jc Božansko, u
određenom obiiku, u svakoj stvorcnoj stvari, ali d a jc ono,
kako se spušta po stepcnim a, sve m an jc i m anje očigleđno,
a još m anjc kada je niži step en , odvojen o d višeg zatvaran-
jem , om cđcn zcm aljskim sadržajim a. Aii to m o ra izgledati
neshvatljivo ukoiiko nije pročitano i shvaćeno o n o Što je
izloženo u raspravi o B O Ž A N S K O J L JU B A V I I
M U D R O S T I, a što se odnosi na duhovno Sunce, br. 83-172;
stepene, br. 173-281; i stvaranjc univcrzum a, br. 282-357.

7. IV O d B o ž a n s k e j e p r o m is li d a s v a k a stv o re n a stv a n «
c e lin i i d e lim ič n o , tre b a d a b u d e ta k v o je d n o ; i d a , a k o n ije , to
treb a d a p o s ta n e i o d nosn o , d a ćc u svakoj stvorenoj stvari
biti ncčcga o d B ožanske Ljubavi i u isto v rem e od
B ožanske M udrosti, ili, što je isto, da u svakoj stvorenoj
stvari postoji do b ro i istina, ili spoj d o b ra i istine. S obzirom
da je, k ao što je p rcth o d n o rečeno (br. 5), d o b ro o d Ijubavi
a istina o d m udrosti, na n ared n im stranicam a će svuda biti
korišćeni izrazi do b ro i istina um esto Ijubavi i m udrosti, i
b ra k d o b ra i istine, um csto jedinstva ijubavi i tnudrosti.

8. Iz p reth o d n o g Članka je očigledno d a sc B ožanska

L jubav i B ožanska M u d ro st, ko je su u G o sp o d a jc d n o i
koje od G o sp o d a p o tič u k a o je d n o , u o d re đ c n o m obliku
n alaze u svakoj stvari k oju jc O n stvorio. S ada će biti
reČeno i n esto što se p o seb n o o dnosi na to jed in stv o 11!

14
 Božonska promisao
spoj koji se naziva b rak o m d o b ra i istine. Tbj brak je : I U
Sam om G o sp o d u , jc r, k ao što je re ć e n o , Đ ožanska Ljubav
i B ožanska M udrost su u N jem u je d n o . J] To j e od
G o sp o d a, jc r su u svakoj stvari koja o d N jcga p o tiče
ljubav i m u d ro st p o tp u n o sjedinjeni, to dvoje potiče od
G o sp o d a kuo Sunca: B ožanska L jubav k ao lopiin a, a
B ožansku M u d ro st k ao svetlost. III N jih, zapravo, anđeli
p rim aju k ao dvoje, ali ih G o sp o d u njim a sjcdinjuje; tako
j e i k o d Ijudi crkve. IV U sled u ticaja [infhuc]* Ijubavi i
m u đ ro sti k ao jcdnog, potičućeg o d G o sp o d a, u an đ ele
n eb a i Ijudc crkve, i usled njihovog p rim an ja od stran e
ao đ ela i ljudi, G o sp o d se, u R cči, naziva Ž cn ik o m i
M užem , a n eh o i crkva d a se nazivaju ncvestom i ženom .
V Stoga su n eb o i crkva u o p šte , i a n đ c o ncha i ćovek crkve
po jed in aćn o , slika i obličjc G o sp o d a u o noj m eri u kojoj
se n aiazc u to m jcd in stv u , ili u h r a k u d o h ra i istine, jc r o v o
dvoje su je d n o u G o sp o d a, i zap rav o jcsu G o sp o d . VI
L jubav i m u d ro st su u n eb u i u crkvi u o p šte , kao i u undelu
n ch a j ćoveku crkvc, je d n o kada volja i razum evanje,
p rem a tom c d o b ro i istina, Činc jc d n o ; ili, Što jc isto, kada
dobročinstvo i vcra čine je d n o ; ili, Što je o p c t isto, kada
učenje R cči i život usklađen s a njim Činc je d n o . V II K ako
to dvoje čine je d n o u čoveku ž u svim stvarim a ko je mu
p rip a d a ju p o k a z a n o jc u ra sp ra v i o B O Ž A N S K O J
L J U B A V I1 M U D R O S T I (d c o V, b r. 358-432), u kojoj je
tre tira n o stvaranje Čoveka, a p o seb n o sa o b ra z n o st*** volje
i razum evanja sa srcem i plućim a.
V III 9. U onom e Što upravo sledi govorićc se o tom e
kako dvojc činc jc d n o u stvarim a kojc su ispod čoveka iti
v an njega, kako u kraljevslvu životinja tak o 1 u kraljcvstvu

%Život i postojanje nižih svetova prema E, Svedcnborgu je moguć

jedino kroz uticaj \influx\ viših u niifc. Uticaj se vrii od Gospoda pa
preko neba do u coveka i tzv. mrtve stvari. (Pfim. prev.)
•* Saobraznosti ili korcspondendje su veze izmedu srvari viših i nižih
svelova. Svc stv&ri i sva zbhranja u materijalnom svetu odgovaraju neče-
mu u dulmvnom sveto> pa se zato kaže da su saobrazne ncćemu u
duhovnom sveiu. (Prim. prrv.)

15
Emanuel Svt'denborg

hilja, ali n ajp re m oraju biti pretpostavljcnc ove tri stvari:

P rv o , u univerzum u i u svakoj pojcdinačnoj i svim slvarim a
kojc m u pripadaju, o nak o kako su stvoreni ođ O ospođa,
pCiStojao je brak d o b ra i istine. D ru g o , u Čoveku se taj brak
nakon stvaranja razjedinio. ‘f t e ć e , o d B ožanske jc Prom isii
da o n o što je razjedinjeno tre b a da p o stan c jc d n o i da se
o tu d a brak d o b ra i istine ponovo uspostavi. Posto su te tri
stvari m nogostruko dokazane u raspravi o B O Ž A N SK O J
U U B A V IIM U D R O S T I dalje tzvođenjc dokaza je izlišno.
Svako n a osnovu rasuđivanja tak o đ e m ože d a vidi da, pošlo
je sam im stvaranjem način jen b ra k d o b ra i istinc u svakoj
stvorenoj stvari i p o što se o n kasnije razjedinio, G ospod
n ep restan o nastoji da se on ponovo uspostavi; shodno
to m e da njegovo ponovno uspostavljanje, i o tu d a sjcdinja*
vanjc stvorcnog univcrzum a sa G ospodom p u tem čoveka,
potiče od B ožanske PromisJi.

10. V D o b ro Iju b o v i n ije v iš e d o b ro u k o lik o n ije sje d in je n o

s a is tin o m m u d r o s ti, a is tin a m u d r o s ti rtije v iše is tin a u k o fik o
n ije sje d in je n a s a d o b ro m (ju b a v i. O vo se izvodi iz porekla
đ o b ra i istine. lzvor& te d o b ra, isto k a o i istine, jc stc u
G ospodu, jc r jc G ospod sam o D o b ro i sam a Istina; i to
dvoje su u N jcm u jedno. O tu đ a p o tiče to što d o b ro koje je
u anđelim a neba i Ijudima n a zem lji nije d o b ro sam o po
sebi, osim ukoliko nijc sjcdinjeno sa istinom , a istina nije
istina sam a p o scbi, osim ukoliko n ije sjed in jen a sa
dobrom . P oznato je da svako d o b ro i svaka istina p o tiču od
G ospoda; o tu d a, pošlo d o b ro Čini je d n o sa istinom a istina
sa dobrom , ishodi d a dobro, d a bi bilo d o b ro sam o po sebi,
i istina, da bi bila islina sam a p o sebi, m oraju da čm e jed n o
u prim aocu; to jest u anđelu neba i u čoveku n a zemlji.

11. Z aista je po zo ato d a su sve stvari u univeizum u

p o v ezan e sa d o b ro m i istinom , j e r se p o d d o b ro m
podrazum eva o n o što univerzalno o buhvata i sadrži sve
stvari Ijubavi, a pođ istinom o n o što univerzalno o buhvata i
sadrži sve stvari m udrosti - ali jo š uvek se ne zna d a dobro
nije ništa ukoliko nije sjedinjeno sa islinom , i d a istina nijc

16
 Bozanska promisao

ništa ak o nijc sjcdinjena sa dobrom . Izgleda, zaista, đ a je

do b ro nešto b ez istinc, i d a je istina n ešto b ez d o b ra, alt otii
to ipak nisu, je r je Ijubav, od koje se sve potičuće stvari
nazivaju dobrim a, b itak [e95e] je d n e stvari, a m udrost, od
koje se sve potičuće stvari nazivaju istinam a, je ste bivanje
[existere] jc d n e stvari ko ja p o tiče o d te biti, kao što je
p o k azan o u rasprvi O B O Ž A N S K O J L JU B A V l I
M U D R O S T I (br. 14-16). Iz tog razloga, p o što b ita k bcz
b iv a n ja nijc ništa, niti bivanje b ez b itk a - znači d a dobro
bez istine nije ništa, niti istina b ez dobra. P o red toga, šta je
do b ro lišeno o d n o sa sa nečim ? D a li se o n o m ože nazvati
dobrom , s obzrora d a n i na Šta n e utiče i nc u zrokuje nika-
kvo opažanje? NeŠto što je povezano sa d o b ro m što utiče, i
Što dozvoljava da b u d e p red m et o pažanja i osećanja, ima
o d n o s sa istinom , je r im a o d n o s sa o n im Što je u
razum evanju. G ovorite bilo kom e jednostavno o d o b ru , ne
govorcći da je ovo ili o n o dobro, \ viditc d a li je dobro
nešto. A li sa ovim ili onim ko jc sc opaža k ao je d n o sa
dobrom , o n o jeste nešto. 7b se sa d o b ro m n e ujedinjuje
nigde dru g o nego u razu m ev an ju , a sve Što p rip ad a
razum cvanju im a odnos sa istinom , Isto jc sa voljom : hteti,
b cz znanja, opažanja i m išljenja o o n o m c što n e k o hoće,
nije ništa, ali zajedno sa njim a postaje nešto. Sva voija pri-
p ad a Ijubavi i im a o d nos sa dobrom , a svc znanje, opažanje
i m išljenje pripadaju razum evanju i im aju o d n o s sa istinom .
O tu d a je očigledno da volja n ije ništa već da je volja usm er-
e n a n a ovo ili o n o nešto. Thko je i sa svakom koristi j e r je
korist dobro. U koliko nije u sied sre đ e n a na n cšto sa čime
m o ie biti jcd n o , to nije korist, i p re m a to m e nije ništa.
K orist iz razum evanja izvlači to ncšto na šta m ože da se
usredsredi, a o n o što potiče od razum cvanja i što se sjedin-
ju je i p rip aja koristi, povezano je sa istinom • i od to g a ko-
rist dobija svoju kakvoću. Iz ovih nekoliko stvari m ože biti
očigleđno d a do b ro bcz istine nije ništa, k ao i đa istina bez
d o b ra nije ništa. R cčen o je da su d o b ro sa istinom i istina
sa dobrom ncšto, o tu d a ishodi da zlo sa laži i laž sa zlom
nisu ništa, je r je dru g o su p ro tn o prvom , a su p ro ln o st poniš-
tava i, u ovom slućaju, poništava to nešto. Ali više o to m c u

17
Emanuel Svedcnborg

onom e što sleđi.

12. Postoji, m eđutim , b ra k d o b ra i istine u uzroku, i

postoji b ra k d o b ra i istinc iz uzroka u učinku. B ra k d o b ra i
istine u uzroku je b ra k voljc i razum evanja, iii tjubavi i
m udrosti; taj b ra k je u svemu Što Čovck boćc i m isli, i što
o tu d a zaključuje i nam erava. Taj brak ulazi u u činak i sačin-
java ga. Ali u stvaranju učinka, to dvojc izgleda različito
zato što istovrem eno ta d a čini uzastopno. N a prim cr: kada
čovck ima n am eru i razmi.šija o tom c da sc nahrani, odene,
da im a obitavalište, d a se bavi poslom ili uživa u društvu, on
najpre hoće i misli, ili zaključuje i nam erava istovrcm eno,
ali kada sc usrcdsredi n a učinke, ta d a je d n o slcdi iza dru*
gog, iako u njegovoj volji i m isli i dalje činc jcd n o . U tiin
učincim a koristi pripadaju Ijubavi ili dobru, d o k sredstva
[kojim a sc dolazi do] ko risli p rip ad aju razum cvanju ili isti-
ni. Svako m ože da potvrdi ove opšte istinc pojcdinostim a,
ukoliko jasno uočava Šta se odnosi n a d o b ro ljubavi a šta na
istinu m udrosti. k ao i kakav je taj o d n o s u uzroku, a kakav
u učinku.

13. Ponckad se kaže da Ijubav sačinjava život čoveka.

To nc znači Ijubav ođvojena od m udrosti ili d o b ro ođvojeno
od istine u uzroku; je r odvojena Ijubav ili odvojeno d o b ro
nisu ništa: iz to g razloga Ijubav koja sačinjava čovekov naj-
đublji život, život koji je o d G ospođa, predstavlja ljubav j
m udrosl zajcdno. L jubav ko ja sačinjava život Čoveka, uko-
iiko jc on prim alac, takođe nijc ljubav odvojena u uzroku
vcć u učinku, je r se Ijubav n c m ožc razum eti m inio njene
kakvoće, a njena kakvoća je m udrost, a kakvoća iii tnudrost
m ožc jed in o d a postoji iz svoje b iti [ e s s e ] , koja je Ijubav;
o tu d a su one jed n o . Isto jc ta k o sa d o b ro m i istinom . D aljc,
zato što je istina od đ o b ra, kao Što je m udrost od ljubavi,
stoga se obojc uzeto zajcd n o nazivaju ljubav ili dobro, je r
Ijubav je u svom obliku m u d to st, a d o b ro je u svojom obliku
islina - je r sva kakvoća nc p o tiče ni iz jed n o g drugog izvora
nego iz oblika. Iz tih stvari m ože, dakle, biti očigledno da
do b ro nijc višc do b ro ukoliko Dije sjedinjeno sa svojom

18
 Božanska promisao

istinom , a da istina nije više istina ukoliko ntjc sjcdinjcna sa

svojim dobrom .

VI D o b ro Iju b a v i k o je tiije sje d io je n o s a is lin o tn m u d r o s ti

n ije d o b ro s a m o p o s e b i vec j e p r iv id n o d o b ro , a is iin a m u d r o s ti
k o ja n ije sje d ia je n a s a d o b ro m Iju b a v i n ije is tin a s a m a p o seb i
već j e p r iv id n a is lin a . Istin a je da nc postoji d o b ro kojc je
do b ro sam o po scbi ukoliko nije sjcdinjcno sa pripada-
jućom mu istinom , niti biio koja Lstina koja jc istina sama
po sebl ukoliko nijc sjedinjena sa pripadajućim joj dobrom .
I p o re d toga postoji do b ro odvojeno o d istine i istina odvo-
je n a od dobra. D obro i istina su takvi kod licem cra i hval-
isavaca, kod ?lih Ijudi svake vrste, k ao i kod o nih koji su u
prirodnom d o b ru . a nisu u duhovnom dobru. O n i m ogu da
čine do b ro crkvi, svojoj rem lji. društvu, svojim bližnjim sug-
rađanim a, potrcbitim , sirotim , udovicam a i siročadi: oni
m ogu i da razum cju istine; iz razum cvanja mogu da
razm išljaju o njim a, a iz misli mogu o njim a da pričaju ili
poučavaju. Ipak, d o b ra i istine u njim a nisu unutarnji,
p rem a tom o nisu d o b ra i istine sam i po sebi, vcć su to samo
spolja, te tako sam o prividno, je r su oni sam o radi sebc i
sveta, a no rad i sam og d o b ra i sam c istinc, uslcd Čcga ne
potiču o d dobrii i istine. Iz tog razloga oni su sam o od usta
i tela, a ne od srca. M ogu d a se u p o rcd e sa zlatom i sre-
brom sa kojim a jc obložena šljaka, ili tn ilo drvo, ili balega,
a istine koje su izgovorene, sa d ah o m koji ncstajc Ui sa
varljivom svctlošću koja se gubi, iako sc spolja pojavljaju
k ao pravc istinc. U onim a koji ih govorc, m cdutim , takve
istine su sam o prividne, ali one, ipak, mogu da budu nc-sto
dru g o onim a kojt ih čuju i prim aju. nc znajući za ovo, je r
o n o Što jc spoljašnjc utičc u svakoga zavisno od njegovog
sopstvcnog unutam jeg; istina, ko ja god da jc usta izgovore,
ulazi u o n o Sto drugi sluša i biva prim ljcna um om , zavisno
o d njcgovog stanja i kvaliteta. Siučaj jc skoro istovetan kod
o n ih koji su n aslcd n o u priro d n o m d o b ru , a nisu u
duhtrvnom d o b ru , jc r je u n u tarn jc svakog d o b ra i svake
istinc duhovno, i to suzbija obm ane i zta, dok im je o n o što
je sam o p riro d n o naklonjcno; a biti naklonjen zlim a i

19
Enumuel Svedenborg

lažim a, a činiti đ o b ro , nijc u sagiasnosti.

D obro m ože biti odvojeno od istinc i istina o d dobra,

bivajući odvojeni, i daljc sc javljati kao d o b ro i istina /a to
Sto čovek ima sposobnost dclanja, koja se naziva svo-
jcvoljnoSću, i sposobnost razum cvanja koja se naziva raz-
boritošću. O d zloupotrebe ovih sposobnosti potičc to da
čovck m ože u spoljašnjostim a d a izgleda različito od onuga
$ to jc u unutam jostim a; sbodno tom e loš čovek m ožc da ćini
do b ro i d a govori istinu, ili đavo m ože d a sc p rctv ara d a je
an đ co svetlostt. Ali o tom p red m ctu pogledajtc narcdne
o d lo m k e iz rasp rav e o B O Ž A N S K O J IJU Đ A V I I
M IID R O S T I: p o rek lo zla jc u zloupotrebi sposobjH)sti svo-
jslvcnih čovcku koje se nazivaju razboriU)St i svojcvoljnost
(br. 254-270). Ifc dve sposobnosti nalaze se u zlim Ijudima
isto kao i u dobrim (br. 425). Ljubav bez braka sa m udrošču,
ili do b ro b cz b rak a sa istinom , ne m ogu ništa cla ućinc (br.
409). A ko nije sjedinjena sa m u d ro š6 i i razum cvanjcm
Ijubav ni u ćcm u n e delujc (br. 409). Ljubav scbc sjedinjuje
sa m udrošču ili razum evanjcm , r uzrokujc d a m udrost ili
razum cvanje b u d u s njom povratno sjedinjeni (br. 410-412).
M udrost i)i razum cvanje, uslcd m oći koju im dajc Ijubav,
mogu d a se uzdignu, i da shvatc i p rim ete stvari kojc potiču
t>d ncbcske svetlosti (br. 413). l.jubav m ožc na sličan način
da se uzdignc i d a prim i stvari koje potiču od ncbeske
topline, ukoliko u to m siep cn u Ijubi s\ro g p artn era m udrost
0>r. 414, 415). U protivnom , Ijubav spušla m udrost ili
razum cvanje sa njihovc uzvišenosti, kako bi dclovala kao
je d n o sa sobora (br. 415-418). L jubav je procišćcna u
razum cvanju, ukoliko su i Ijubav i razum evanjc uzdignuti
(br. 419-421). L jubav koja je pročišćena inudrošću u
razum cvanju postaje duhovna i nebeska, a Ijubav (iskrnavl-
jc n a u razum evanju poslajc Čulna 1 telcsna (br. 422-424).
Isto jc sa dobročm stvom i v cro m i njihovom sjcdinjenošću,
k ao što jc sa ljubavlju i m udrošću j njihovom sjcdinjenošću
(br. 427-430). Š ta je dobročinstvo u n e b u (br. 431)?
15. VII G o sp o d n e dopu.U a d a b ilo š ta b u d e ra zd vo jen o ; iz
to g r a z b g a sv e m o ra bisi iii u d o b ru y i u isto v re m e u is tin i. i l i u

20
 Božanska promisao

z lu t i u isto vrem e u o b m a tii. Bo?anska Prom isao G ospodnja

naročito ima za đ lj čoveka koji je u dobru i u isto vrcm e u
istini, i o n a na tom e radi, zato što jc n a taj način čovek svoje
sopstveno dobro i svoja sopstvena ijubav i, takode, svoja
sopstvena istina i svoja sopstvena m udrost - je r tim e je
čovek Čovek, bivajuči tako slika G ospoda. Ali p o što čovek,
d o k živi u svetu, m ožc d a b u d e u d o b ru i u isto vrem e u laži
- m ože, lakođe, da bude u zlu i u isto vrem e u istini -
stavise, m ože d a b u d e u zlu i u isto vrem e u d o b ru , i tako
na izvestan način dvostruk, i posto ova podvojenost unista-
va lu sliku [sliku G ospoda u čoveku] i tak o uništava čove-
ka, stoga Božanska Prom isao G o spodnja u svim stvarim a
koje joj pripadaju, kao i u svakoj pojedinačnoj, im a u vidu
d a ta podvojenost ne trc b a d a postoji. I p o sto je za čoveka
m anje štctn o da b u d c u zlu i istovrem eno u laži nego da
bude u do b ru i istovrcm cno u zlu, stoga G ospod to dozvol-
java, n e kao d a to hočc, ncgo kao da to n e m ože da spreči
zbog cilja, koji jc spascnje. R azlog što čovek m ože biti u zlu
i istovrem eno u istini, a G ospod to ne m ože d a spreči zbog
cilja koji je spascnjc, je taj Što čovekovo razum evanje može
d a se uzdigne do svetlosti m udrosti i [da ođatle] vidi istine
iii ih prizna kada ih čujc, a d a njegova ljubav p ri tom e
o s ta n e d o le - je r Čovck la k o m o že b it i u n e b u sa
razum evanjem , ali u paklu sa Ijubavlju. D a b u d e takve
p riro d e Čoveku ne m ožc d a se odrekne, zato što m u se ne
m ogu oduzeii dve sposobnosti - razb o rito st i .svojevoljnost
- uz pom oć kojih je o n čovek i razlikuje se o d zveri, i uz
pom oć kojih jedino o n m ože biti p re p o ro d cn i tak o spasen.
J e r pom oću tih [sposobnosti] čovek m ože d a p o stu p a u
skladu sa m udrošču i m ože, tak o đ c, da p o stu p a u skladu sa
Ijubavlju koja nije ođ m udrosti, pom oću tih [sposobnosti]
o n m ože i m udrošću odozgo da vidi Ijubav d o le i da n a taj
način vidi misli, nam ere, osećanja - p re m a tom e zla i laži,
k ao i d o b ra i istine - svog života i uĆenja, a bcz čijeg poz-
navanja i priznavanja u sebi ne m ože d a se popravi. O te
dve sposobnosti n ešto je već rečen o , a u onom e što sledi
biće rcčcn o jo š više. To jc razlog što čovek m ože biti u
do b ru i istovrcm eno u istini, tak o đ e u zlu i istovrem cno u

21
Emanuel Svedenborg

laži, k ao i naizm enično u njima.

17. U svetu čovek teško m ože da u đ e u jc d n u ili đrugu

sjedinjenost, odnosno u jedinstvo d o b ra i istinc ili zJa i laži,
je r sve d o k živi u svetu od se nalazi u stan ju popravljanja ili
preporoda: ati n akon sm iti svaki čovek ulazi u jc d n u ili
drugu [sjedinjenost] je r tad a više n e m ože biti popravljen i
preporođen. O ii tada ostaje onakav kakav je bio njcgov
život u svetu, to je st onakav kakva je bila njegova vladajuča
Ijubav. Stoga, ako je njegov život bio život Ijubavi ka zlu,
sva istina koju je u svetu ste k a o od učitelja, iz p io p o v ed an -
ja ili ReČi*, biva o d u zeta, a k a d a se to oduzm e, on upija laž
saglasnu njegovom zlu, k ao Šlo su n đ er upija vodu. S druge
strane, ako je njegov Život bio život ijubavi ka d o b m , sva laž
koju je slušajući i Čitajući sakupio u svetu, ali koju u sebi
nije učvrstio, tada biva uklonjena, a u m esto nje mu se daje
istina koja je saglasna njegovom d o b iu . To se razum e pod
ovim rečim a G ospoda: V z m ite d a k le o d n je g a ta la n t, i p o d a -
je ie o n o m e Š to im a d e s e t ta la n ta . J e r s v a k o m e k o ji im a , d a ć e
se, i p r e te ć i ć e m u ; a o d o n o g a k o ji n e m a , i š to im a u z e ć e se
o d n je g a (M at. XXV, 28, 29; X III, 12; M ar. IV, 25; L uka
V III, 18; X IX , 24-26).

18. D a nakon sm rti svako m o ra biti ili u đ o b ru i u isto

vrem e u istini, ili u zlu i u isto vrem e u laži, o tu d a je što
do b ro i zlo ne tnogu biti sjeđinjeni, niti m ogu [biti sjedim
jenij do b ro i u isto vrem e laž zla, niti zlo i u isto vrcm e isti*
na dobra, je r su to suprotnosti a suprotnosti se sukobljavaju
sve dok je d n a drugu ne unište. O ni koji su u zlu i u isto
vrem e u dobru razum eju se pod ovim rcčim a G ospoda
[upućenib] Laudikijskoj crkvi u O tkrovenju: Z n a m tv o ja
d je la d a n ije s i n i s iu d e n n i vru ć. O d a s i s tu d e n iii v r u ć l Tako,
b u d u ć i m la k , i n ije s i n i s iu d e n n i vru ć, iz b lju v a ć u te iz u s ta s v o •
jije h (III, 15,16). K ao i p o d ovim rečim a G ospoda: N ik o n e
m o ž e d v a g o sp o d a ra s lu z itk j e r ili ć e je d n o g a m rze ti, a d ru g o g a
Ijtib ili; ili s e je d n o g a d rža ti, a d ru g o g a p r e z ir a tii (M at. V I, 24).

* Iz R ea Božije, tj. Svetog pisma. (Prim. prev.)

22
 Božansk# prrmuao

19. V III Ono š to je u dobrtt i istovremeno u istini je netto,

a ono Štoje u tlu i istovremeno u la ii nije nista. i z prcthodnog
se m ože vidctj (br. 11) da o n o Što jc u d o b ru i u iRto vrcm c
u istini jc stc nc§to, a iz to g a ishodi da o n o sto je zlo i
istovrem eno lažno nije ništa. P o d tim c Što nijc ništa
podrazum cva sc d a nem a m o ć i duhovni život. O n i koji su
u ziu i istovrcm cno u laži. koji su svi u paklu, m cđusobno
zapravo im aju m oć, je r onaj ko je zao m ožc da čini zJo, i to
i čini na hiljadu naćina, ipak, o n m ože da čini z!o sanso zlim
Ijudima iz njihovog zla, ali dc m ože ni najm anjc <la naškodi*
ti dobrim Ijudim a. ostm , k ao što se n ck ad a dešava, uz
pom oć spoja sa njihovim zlom . O d a tle dolazc iskušenja,
koja su napadi zlih koji su u njim a i bitke kojc iz toga nas-
taju, putem kojih dobri m ogu d a se o slobodc svojib zala.
Pošto zli ncm aju moć, celokupan p ak ao p rc d G ospodom
ne sam o da rtijc ništa, ncgo je p o m oci ap so lu tn o ništa, kao
što siim sc višcstrukim iskustvom uvcrio. Ali Čudcsno je da
svi rdavi Ijudi za sebc veruju da su m oćni, d o k svi dobri za
sebe veruju d a su bez moći. I b je zbog to g a Što zli sve stvari
pripisuju sopstvcnoj m oći, pa p rem a tom c podm uklosti i
zlobi, a ništa (nc pripisuju] G osp o d u , dok dobri ne pripisu-
ju ništa sopstvcnoj m udrosti, vec svc G o sp o d u koji jc
Svemoguć. P ored Joga, zlo i laž zajed n o nisu ništa jc r u
njtm a nem a duhovnog života. Iz to g se razloga Život o nih u
paklu ne naziva životom već sm rću. Stoga, pošto sve što je
n ešto p rip ad a životu, n e m ože postojati n cšto Što pripađa
sm rti.

20. O ni koji su u zlu i istovrcm cno u istinam * m ogu da

se u poredc sa orlovim a koji na visini lcbdc, ali lišeni
u p o treb c krila padaju, je r ta k o biva sa Ijudim a nakon smrti,
kada postaju duhovi, ukoliko su razum cli istine, govorili ih
i poučavali o njim a. a ipak u životu nisu imali poštovanja
p rem a Bogu. O n i se podižu n a visinu pom oću stvari kojc
pripadaju njihovom razum evanju, i p o n ek ad uluzc u ncbo i
pretvaraju se da su anđcli svetlosti, ali katla im se tstine
oduzm u i budu istcrani, oni p ad aju do le u pakao. Orlovi,

23
Emanuet Svedenborg

p o red toga, označavaju Ijude privržene grabežu, koji imaju

intelektualni dom ašaj, a krila ('značavaju đuh o v n e isline.
R ečeno jc d a su takvi oni koji u svom životu ni.su im ali po-
štovanja p rem a Bogu. Im a ti u životu poštovanja prem a
Bogu ne znači n išta drugo nego m isliti da je ovo ili o n c zlo
greh protiv N jega, i stoga ga ne činiti.

21. IX B o ž a n s k a I'r o m is a o G o sp o d n ja u z ro k n je zio i sa

n jim p o v e za n u la ž d a b i s lu ž iii z a ra v n o te žn , p o r e đ e n je i
proči& ćenje; i o tu d a z a s je d in je n o s t d o b ra i is tin e u o sta lim a .
N a osnovu onoga što je rečen o m ože hiti očigledno da
B ožanska Prom isao G o spodnja n ep restan o radi n a tom c
da u čoveku istina b u đ e sjedinjena sa d o b ro m a d o b ro sa
istinom , je r to jedinsts’O je ste crkva i nebo. J e r se o n o naiazi
u G ospodu i u svim stvarim a koje potiču o d Njcga. U sled
tog jedinstva se nebo i crkva nazivaju brakom ; stoga sc
carstvo B ožije u R eči p o re d i sa b rak o m . Z bog tog jcdinst-
va se u Izraelskoj crkvi S ab al p oštovao k ao najsvcitja stvar,
jc r je o n označavao to jedinsrvo. U sied tog jcdinstva je i to
što u ReČi, kako u svakoj pojedinačnoj stvari u njoj Cako i u
svim stvarim a zajedno, p ostoji b ra k d o b ra i istine; u vezi
toga pogiedajte U Č E N JE N O V O G JE R U S A U M A O
S V E T O M PISM U . B rak d o b ra i istine p o tiče od braka
G ospoda sa crkvom , a on p o tiče o d b rak a l-jui>avi i
M udrosti u G ospodu, j e r je d o b ro od Ijubavi a istina od
m udrosti. N a osnovu ovoga m ože se vidcti da je vcčita
n am era B ožanske Prom isli d a u čoveku sjedini d o b ro sa
istinom i istinu sa dobrom , jc r ta k o čovek biva sjedinjen sa
G ospodom .

22. Aji pošto su m nogi raskinuli i raskidaju taj brak,

posebno odvajanjem v ere od dobročinstva - je r vera je od
istine i istin a je o d vere, a dobročinstvo je o d d o b ra i d o b ro
je ođ dobročinsrva - i pošto oni tak o u sebi sjedinjuju zlo i
iaž, i n a taj način su postali i p o staju su p ro tn i G ospodu, od
G ospoda je ipak d ato , posredstvom ravnoteže, p o rcđ en ja i
pročišcenja, da o n i jo s uvek m ogu b iti o d pom oči za sjcdiiv
jen o st d o b ra i isitine u ostalim a.

24
 Božanska promisao

23. Sjedinjenost d o b ra i istine u ostalim a d a ta je od

G o sp o d a p o sred stv o m R A V N O T E Ž E izm cdu n e b a i
pakla, je r postoji n e p rcstan o isparavanje zla zajedno sa laži
iz pakla, ali iz n eb a n ep restan o isparava d o b ro zajedno sa
istinom . U toj ravnuteži drži se svaki čovek onoliko dugo
koliko živi u svetu i posredstvom nje se drži u onoj slobodi
miŠljenja, htenja, govorenja i deianja u kojoj m ože biti
popravljen. U vezi te duho v n e ravnoteže, usled koje Čovek
im a slobodu, p ogledajte ra d o N E B U I PA K LU (br. 589-
596 i 597-603).

24. Sjedinjenost d o b ra i istine d a ta je od G ospoda

posredstvom P O R E Đ E N JA , je r saznanje kakvoće d o b ra
n astaje sam o pom oću njegovog p o ređ en ja sa onim Sto je
m anje dobro, i pom oću njegovog k o n trasta sa zlom . O tu d a
potiče sve što daju opažanje i osećanje, zato Što je iz tog
[saznanja putem o p ažan ja i osećanja Izvedena) njihova
kakvoća, je r se n a taj način sve što pruža zadovoljstvo
opaža i oseča iz o noga Što p ru ža zadovoljstvo u m anjoj m eri
i posređstvom onoga što ne pruža zadovoljstvo, svaka lepa
stvar iz m anje iepog i posredstvom ružnog, i, isto tako,
svako do b ro koje je od ljubavi, iz m an je dobrog i posred-
stvom zla, i svaka istina ko ja je od m uđrosti, iz m an je istini-
tog i posredstvom iaži. U svakoj stvari m o ra postojati
raznovrsnost, od najvećeg do najm anjeg. A k a d a i u onom e
što joj je suprotno postoji raznovrsnost, od najm anjeg do
najvećeg, a iz toga proističe ravnoteža m eđ u njim a, ta d a se
po ređ en je uspostavlja saglasno stepenim a na o b e strane. I
opažanje i osećanje te stvari rastu ili su sm anjeni. A li tre b a
d a se zna d a su p ro tn o st m ože d a ukioni ili da pojača
opažanja i oscćanja. K ad a se n e k a stvar izm eša sa svojom
suprotnoŠću, to ih poništava; ali k a d a se n e izm eša, to ih
pojačava. Iz tog razloga jc G ospod jasn o razdvojio dobro
o d zla u Čoveku tako da se ne m ogu m ešati, k ao što je razd-
vojio n eb o od pakla.

25. Sjedinjenost d o b ra i Isitine u ostalim a d a ta je od

25
Emanuel Svedenborg

O ospoda posrcdstvom P R O Č IŠ Ć E N JA , ko jc sc ostvarujc

na dva načina, o d kojih je je d a n uz pom oć iskušenja, a
drugi u z pom oć previranja. D u h o v n a is k u s e n ja nisu ništa
drugo nego bitke protiv zala i laži koji isparavaju iz pakla i
pogadaju čoveka; pom oću njih o n biva proćišćcn o d zala i
laii, a d o b ro sc u njem u sjedinjuje sa istinom , i isiina sa
dobrom . D u h o v n a p r e v ir a n ja javljaju sc n a ranogo naćina, u
ncbu isto k ao i n a zcmlji, ali u svetu sc ne zna iUa su o n a i
kako nastaju. J e r postoje zla spojena sa lažim a koja, kada
se u vedu u društva, deluju na sličan način k ao ferm enti
stavljeni u jelo i Širu kako b i prouzrokovali prcviranje, uz
pom oć kojih se razn o ro d n e stvari odvajaju, a istovrsne
sjedinjuju, i k ao rczu ltat nastaju Čistoća i bistrina. N a njih
se misli p o d ovim recim a G o sp o d a: C a rstv o j e n e b e s k o k a o
k v a s a c k o ji u z m e te n a i m e tn e u tr i k o p a n je b r a šn a đ o k s v e
n e u s k is n e (M at. X III, 33; L uka X III, 21).

26. O ve koristi d a tc su od G o sp o d a iz sjedinjenosti zla

i laži u onim a koji su u paklu, je r carstvo G o sp o d n jc, koje
nije sam o n a d nebom ncgo i n a d paklom , je ste carstvo
koristi, i P rom isao je G o spodnja da ne postoji osoba sa
kojom $e korist n c ostvaruje, i n e postoji stvar posredstvom
koje se o n a ne čini.

26
 BOŽANSKA PR O M ISA O G O S P O 0 N JA IMA ZA
C I I J N EBO SASTAVLJENO O D IJU D S K O G KODA

27. D ugotrajnim opštenjem sa anđelim a i duhovim a,

o b zn an jen o mi je i pokuzano da ncbo nije sastavljeno od
an d ela koji su tako (kao anđeli) stvoreni o d počctka, i da
pak ao nije od đavola koji je jisprva] stvoren kao andeo
svetlosti pa je sa neba o b o ren , već da se i n e b o i p ak ao sa-
stoje od ijudskog roda - nebo od o nih koji su u Ijubavi ka
dobru, i o tu d a u razum cvanju istinc, a p ak ao o d o nih koji
su u Ijubavi ka zlu i o tu d a u razum evanju laži. O to m pred-
m etu poglcdajtc i o n o što jc izložcno u radu o N E Đ U I
PA K LU (br. 311-316); u m alom radu o STR A ŠN O M
S U D U (br. 14-27); i u NASTAVKU O STR A ŠN O M
S U D U I O D U H O V N O M S V E T U , o d p o četk a do kraja.
D akle, pošto n eb o potide o d Ijudskog ro d a i pošto je
[stvorcno] za većno obitavanje sa G ospodom , ishodi d a je
o n o bilo ctlj stvaranja G ospodnjeg, i p o šlo je n c b o bilo cilj
stvaranja, ono je cilj N jcgove B ožanske Piom isli. G ospod
nije stvorio univerzum rad i Sebe, već rad i o nih sa kojim a će
biti u nebu, je r duhovna Ijubav je takva d a žcli svoje s u u m
d a da drugom e, I ukoliko to m ožc d a čini, o n a je u svom
suštastvu [esse], u svom m iru i u svom blaženstvu. D ubovna
Ijubav to [svojstvo] ima od B ožanskc Ljubavi G ospodnje,
koja je beskrajno takva. Iz to g a ishodi d a B ožanska Ljubav,
i o tu d a B ožanska Prom isao, im a za svoj cilj nebo koje $e
sastoji o d Ijudi koji su postali i koji p o staju andeli, kojim a
G o sp o d m ože d a d a sve blagoslove i sreću Kjubavi i
m udrosti, i kojim a to daje iz Scbc u njim a. O n nc m ože đa
im da na bilo koji drugi načirt, je r N jcgovg slijta i iibličje u
njim a postoje o d stvaranja, ta slika u njtm đ je muctoost, a

27
Emanuel Svedenborg

obličjc u njim a je Ijubav, d o k je G ospod u njim a ijubav sjc-

d in jen a sa m udrošću i m u d ro st sjedinjena sa ijubavlju, ili,
što jc isto, do b ro sjedinjeno sa istinom i istina sjedinjena sa
dobrom , što predstavlja jedinstvo o b rađ en o u p reth o d n o m
Članku. Ali p o što se n e zn a šta je n e b o uo p šte iii sa m nogo
Ijudi, a šta jc pojcdinaeno ili sa jednim [čovekom ], šta je
o n o u duhovnom svetu a šta u p riro d n o m svetu - a to jc
ipak značajno znati je r je n e b o cilj B ožanske Prom isli -
stoga taj p red m ct želim unekoliko d a rasvetlim . sledećim
redosledom : I N ebo je sjedinjenost sa G ospodom . II Čovek
je od stvaranja takav da m ože b iti sve prisnije i prisnijc
sjedinjen sa G ospodom . III Što je Čovek prisnije sjedinjen
sa G ospodom tim postaje m udriji. IV Što jc čovek prisnije
sjedinjen sa G ospodom tim postaje srećnijl. V Što je čovek
prisnije sjedinjcn sa G o spodom tim izraženije sebi izgleda
k ao da je $voj, i tim jasnije uviđa da je G ospodnji.

2 8 .1 N e b o je y e d in je tw s t s a G o sp o d o m . N eb o nije nebo
usled aDđela već uslcd G o sp o d a, je r Ijubav i m u d ro st u
kojoj su anđcli, i koje Čine n ebo, nisu od njih [anđeia] već
su od G ospoda, i zapravo jesu G o sp o d u njima. I p o što su
Ijubav i m udrost G ospodnji i jesu G o sp o d u n ebu, i .posto
Ijubav i m udrosl Čine život a n đ ela - očigledno je i d a je nji-
hov život G ospodnji, Štaviše, da je s te G ospod. Sam i anđeli
priznaju d a žive od G osp o d a, a na osnovu ovoga m ože biti
očiglcdno da je n eb o sjedinjenost sa G ospodom . Ali pošto
jc sjcdinjenost sa G ospodom različita, pa o tu d a n c b o nije
isto jed n o m e k ao i drugom e, ishodi i da je nebo saglasno
sjedinjenosti sa G ospodom . U n arcd n o m Članku če se vide-
ti d a je ta sjedinjenost sve prisnija i prisnija ili sve siabija i
slabija. S ada će n ešto biti rečen o o toj sjedinjenosli, kako se
o n a o stv aru je i kakve je kakvoće; to je sjedinjenost
G ospoda sa anđclim a i a n đ ela sa G ospodom , o tu d a je uza-
jam n a. G ospod se uliva u životnu Ijubav anđeia, a anđeli ga
prim aju kroz m udrost, i tim e za uzvrat sebe sjedinjuju sa
G ospodom . Ali treb a d o b ro da se zn a da an đeiim a izglcda
kao d a sebe sjedinjuju sa G o spodom uz pom oć m udrosti,
d o k ipak G ospod sjedinjuje njih sa Sobom uz pom oć

28
 Božanska promisao

muclrosti, je r je i njihova m u đ ro st o d G ospoda. Isto je ako

se kaže da G ospod S ebe sjedinjuje sa an đclim a pornoću
d o b ra i da anđcli za uzvrat sebe sjcđinjuju sa G ospodom
pom oću istine, je r je sve d o b ro od Ijubavi, a sva istina od
m udrosti. A li pošto je ta uzajam na sjcdinjcnost tajna, koju
sam o nekolicina m ože da razum e b ez objašnjenja, ja ću je ,
onoliko koliko je to m oguće, razotkriti uz pom oć slvari
koje su p o d e sn c za razu m ev an je. U rasp rav i o
B O Z A N S K O J U U B A V IIM U D R O S T I pokazano je kako
ijubav sebe sjedinjuje sa m udrošcu: pom oću ljubavi p rem a
znanju, iz koje proizlazi Ijubav p re m a istini, i pom oću
Ijubavi p rem a razum evanju, iz koje potiče opažanjc istinc,
k ao i p o m oću ljubavi p rem a viđenju onoga što sc zna i
razutne, iz koje potiče m isao. G ospod se uliva u svc te
Ijubavi je r su o n e izvedene iz životne ljubavi svakoga, a
anđcli prim aju uticaj \in flu x ] kroz opažanje istinc i kroz
rnisli, je r u njim a, a ne u osecanjim a Ijubavi, z a njih uticaj
postaje očigledan. D akle, pošto o pažaoja i misii anđclim a
izgledaju kao njihovi sopstveni, d o k oni ipak p o tiču od
osećanja koja su od G ospo d a, stoga p ostoji privid d a andeli
p o v ratn o sebe sjedinjuju sa G ospodom , d o k ip ak G ospod
sjedinjuje njih sa Sobom : je r sam o osećanjc stvara opažanje
i misli, p o što je osećan je ijubavi njihova duša [duša
opažanja i mislij, i zato Što n iko n e m ože ništa d a opazi ili
misli b ez osećaDja, i svako opaža i misli shodno oscćanju.
O luda je očigiedno da uzajam na sjedinjenost an đ cla sa
G ospodom nije od anđela već sam o izglcda da je o d njih.
Takva je i povezanost G ospoda sa crkvom i crkve sa
G ospođom , koja se naziva ncbcskim i duhovnim brakom .

29. Sva sjedinjenost u duhovnom svelu nastaje uvidom.

K ada biio ko o drugom c razm išlja usled želje d a sa njim raz-
govara, drugi odm ah postaje p risu tan i oni se vide licem u
lice; isto je tako kada neko razm išlja o d rugom e iz osećanja
ljubavi: ali pom oću tog osećanja stvara se sjedinjenost, dok
se pom oću ostalih [stvaia] sam o prisutnost. I b je karakte-
ristićno za duhovni svet, je r je tam o sve što postoji duhovno;
drukčije je u prirodnom svetu u kom e je sve m aterijalno. U

29
fCmanuet Svedenborg

priroilnom svetu to se isto dcšava k o d ijuđi koji su u oseća-

njima i mislima svoga d uha, aJi p o što u priro d n o m svetu
postoje prostori, d o k su u duhovnom svetu prostorl sam o
prividi, stoga se u duhovnom svctu o n o Što sc dcšava u misli
svačijeg duha zapravo ostvaruje. O vo je rećcno da hi se
moglo znati kako nastajc sjcdinjenost O ospoda sa anđcli-
m a, kao ž prividna rccip ro čn a sjedinjenost aiutcla sa
G ospodom ; je r svi anđeli lice okreću ka G ospodu, i G ospod
ih glcda u čelo, dok oni G o sp o d a gledaju očim a iz to g razJo-
ga Što jc čclo saobrazno Ijubavi i njenira oscćanjim a, a oči su
saobraznc m udrosti i njenim opažanjim a. Ipak, unđcli ne
okrcću lice k a G o sp o d u t5ami o d sebe, vcć ih G ospod okrcćc
ka Scbi; O n to Čini po m o ću uticaja u njthovu životnu Ijubav,
putcm Čega O n ulazi u njihova opažanja i misli, i lako ih
okrećc. Takvo kružno k rc ta n jc od Ijubavi ka m islim a, i od
misli ka Ijubavi usled ljubavi, postoji u svim stvai ima Ijud-
skog uma; taj krug m ožc d a se nazove krugom života. N ckc
stvarž o ovim pređ m ctim a m ogu d a se vidc i u raspravi o
B O Ž A N S K O J U U B A V I I M U D R O S T I, k a o šlo su
slcdcćc: anđeli n ep restan o okreču svojc lice ka G ospodu
kao Suncu (br. 129-134). Svc u nutam josti, kako u m a tak o i
tcla anđcla, isto su ta k o o k rcn u te ka G ospodu k ao Suncu
(br. 135-139). Svaki duh, kakvog god da je kvalitcta, isto se
tako okreće ka svojoj vladajućoj ljubavi (br. 140*145).
I.juhav scbe sjcdinjuje sa raudrošču i uzrokujc da m udrost
budc p o v ratn o sjed in jcn a (br. 410-412). A n đ cli su u
G ospodu i G ospod j e u njim a; i pošto su anđclt prim aoci.
sam G ospod jc n cb o (br. 113-118).

30. N ebo G ospodnje u prirodnom svctu sc naziva

crkvom, a anđeo tog ncba jeste Čovek crkvc koji je sjcdinjen
sa G ospodom ; on, takođc, postaje anđco duhovnog ncba
nakon odlaska sa svcta. 1 na osnovu ovoga je očigledno da
o n o Šlo je rečeno o andcoskom n e b u m ora na isti način da
sc razum e u poglcdu Ijudskog n eb a, kojc sc naziva crkvorn.
U zajam na povezanost sa G ospodom , koja sačinjava ncbo u
čovcku, otkrivena je od G ospoda ovim rečim a: B u d itc u m e n i
i j a ć u u v a m a . K o ji b u d e u m e rti i j a u n je m u o n ć e ro d iti

30
 Boianska promisao

m n o g i ro đ : je r b e z m e n e n e m o ž e ie č in iti n iita (Jovan XV, 4,5).

31. N a oRrtovu ovoga m ože biti očigledno d a je

G o sp o d nebo nc sam o uopStc, sa svima [koji su] tam o, već
i u pojedinosli, sa svakim [ko je] tam o, jc r svaki jc an đ eo
ncbo u najm anjoj form i, i n c b o sc uo p šte sastoji od onoliko
ncba koliko je anđela, šio $c m ožc videti u radu o N E B U 1
PA K LU (br. 51-58). S obzirom d a je tak o , ncka n iko nc gaji
iluziju koja m nogim a dolazi sa prvom mišlju, d a je G ospod
u ncbu m cđ u anđelim a, ili da jc sa njim a kao kralj u ,Svom
kraljevstvu. U poglcdu spoljašnjcg privida, O n je iznad
njib, u tam osnjcm Suncu, ali u pogledu njihovog života
ispunjenog Ijuhavlju 1 m udrošću, O n je u njima.

32. II Č o v tk je o đ s tv a r a n ja ta k a v d a m o ie b iti s v e p r is n i-
j e i p r is n ije sje d in je n s a G o sp o d o m . 7b m ožc biti oČigledno na
osttovu onoga Sto je u raspravi o B O Ž A N SK O J LJU BA V I
I M U D R O S T I izloženo o Stcpenim a (III d co ), p o seb n o na
osnovu sledećcg: u čoveku o d stvaranja postojc tri prekidna
stcp en a ili stcp cn a visinc (br. 230-235). Ta tri stc p e n a nalazc
se u svakom ćovcku o d rođenja; i kada su oni otvoreni čovck
jc u G ospodu i G ospod jc u njem u (br. 236-241). Svo
savišenstvo raste i uzdiže se sa stepenim a i saglasno njima
(br. 199-204). 1/ Čega je očigjedno d a je čovck od stvaranja
takav da uz pom oć ovih stepcna m ože biti svc prisnije i prsni-
jc sjedinjen sa G ospodom . Ali ncophodno jc da se d o b ro zna
šta su stepcni, k ao i da su oni od dve vrste, prekidni ili ste-
peni visinc, i ncprckidni ili stcpcni širine; takođe [treb ap o z-
navati] i razliku m cđu njim a. D alje, [trcba] znati da svaki
Ćovck o d stvaranja, i o tu d a od rodenja, im a tri prekidna stc-
pcna ili stepena vlsine; d a čovck u prvi stepcn, koji se naziva
prirodnim , dolazi kada se rodi, i da taj stcpcn m ože u sebi du
povećava kontinuitctom svc d o k nc postanc razborit; d a on
ulazi u drugi stcpcn, koji sc naziva duhovnim , ukoliko živi u
skladu sa duhovnim zakonim a red a, koji su Božanske tstine;
k ao i da m ožc da u đ e u treći step cn , koji sc naziva
ncbcskim , ako Živi u skladu sa nebeskim zakonim a reda,
koji su B ožanska dobra. Tc slcp en e u stvari o lv ara G ospod

31
Emanufl Svedenborg

u čoveku shodno njcgovom živoru u sveiu, aii nc prim etno i

svesno p re ncgo što napusti svet. I kako oni brvaju otvorcni
i naknadno usavršcni, tako Čovck biva svc prisnijc i prisnijc
sjeđinjen sa G ospodom . Sa približavanjcm [G ospodu] ta
sjedinjcnost m ožc da p o stan c zauvek rastuća, a kod anđcla
ona jeste zauvck rastuća. Pa ipak jc d a n an đ eo nc m ožc da
postigne, niti pak da taknc, prvi stcp en l.jubavi i M udrosti
G ospodnjc, jc r jc G o sp o d B cskooačan, a an đ eo jc kooačan,
a izm eđu bcskonaćnog i k o n aćso g nc postoji srazm era. S
obzirom d a niko nc m ožc d a razum c stanjc ćovcka i stanje
njcgovog uzdizanja i približavanja G itspodu, ukoliko ne
poseduje znanjc o ovim stcpcnim a, oni su potanko razma-
trani u raspravi o B O Ž A N SK O J J J U B A V II M U D R O S T l
(br. 173-281), koju m ožetc d a poglcdatc.

33. Sada ćc ukratko biti izložcno kako ćovek možc

prisnije da sc sjcdini sa G ospodom , a potom kako ta sjcdin-
jcn o st izgleda svc prisnija i prisnija. a. Ć o v tk je s h p r is n ije t
p r is n tfe s jtd ir y tn s a G ospodom * nc pom oću sam og znanja,
niti pom oću sam c inteligencije, nlti ćak pom oću sam c
m udrosti, već pom oću života sjedinjcnog sa njima. Čovekov
živol je njegova Ijubav, a Ijubav je raznolika. U osnovi, pos-
toji Ijubav ka zlu i Ijubav ka dobru. Ljubav ka zlu je Ijubav
p rem a preljubi, osvcti, prcvari, huljcnju na Boga i li§avanju
drugih njihovih dobara; Ijubav ka zlu trnlazi prijatnost i
zadovoljstvo u razm išljanju o tim stvarim a i njihovom čin-
jenju. O sećanja tc Ijubavi, ko ja su iz njc izvcdena, su mno-
gobrojna k a o llo su m nogobrojna /.la ka kojinia se ona
usrcdsredita, a opažanja i razm išljanja tc Ijubavi m nogobro-
jn a su kao što su m nogobrojnc laži koje podržavaju Ja zla i
učviičuju ih. Tb lažt sa zlom ćine jed n o , kao Što razum eva-
nje čini je d n o sa voljom; oni nisu odvojcni jed n o od drugog,
je r jc je d n o [izvcđcno] iz drugog. Dulje, pošto se G ospod
uliva u svačiju Životnu Ijubav, i p u lcm njenih oscćanja u
opažanja i misli, a ne o b m u to , k ao što jc naprcd rećeno,
islK)di d a O n m ožc Sebe d a sjedini prisno sam o u p ro p o rd -
ji u kojoj je Ijubav p rcm a zlu sa njcnim oscćanjim a, ko ja su
strasti, uklonjcna. I pošto o n a [osećanja Ijubavi p rem a zlu)

32
 Božanska prttmisao

prebivaju u prirodnom čovcku, a Ćovek im a oscćaj kao da

ćini od scbc sve ito ćini iz p riro d n u g čovcka, sloga čovck
(reba kao od scbe da ukloni 2 la (c Ijubavi. T&da, ukoliko ih
ukioni, G ospud prilazi bliže i sjedinjujc Scbc sa njim , Svako
n a osnovu prosudjvanja m ožc d a vidi da strasti sa pripada-
jućim zadovoljstvima zagrađuju put i zatvaraju vrata pred
G ospodom , i da njih G o sp o d nc možc da izgna d o k sam
Čovek drži vraia zatvorena i pritiska ih i gura, da se ne mogu
otvorili. D a čovck m o ra sam da ih otvori očigJcdno je iz rcći
G ospodnjih u O lkrovcnju: E vo stojim na \ratim a i kucam:
a k o ko č u je gta.s m oj i otvori vruta, u ć i ć u k njemu i večeraću
s njime, i on sa m nom (III. 20). O tu d a je očigledno d a uko-
liko se ncko kloni zala k ao davolskih i kao prcp rek a za
ulazak G ospoda, utoliko biva svc prisnijc i prisnijc sjcdinjen
sa G ospodom , a najprisnije [biva sjcdinjen) onaj koji ih sc
gnuša kao mnogohr(.>jnih m račnih i slrnšnih davola, je r su
zlo i đavo jcd n o , dok su laž zia i S otana jcdno. I pošto
G o sp o d utičc u ljubav ka d o b ru i u njoj pripadajuča oseća-
nja, i putem tih oscčanja u opažanja j misli, p ri Čcmi sva
opažanja i misli izwxie o n o što ih ćini istinam a iz dohra u
kom e se Čovck nalazi, isto ta k o đavo, od nosno pakao, utiću
u Ijubav p rcm a ztu i njoj pripadajuća oscćanja, koja su
pohote, i putem njih u opažanja i misli, pri Čcmu sva
opažanja i misli izvode o n o što ih ćini lažima iz zla u komc
$e čovek nalazi. b. Kako s t ta sjedinjenosi javtja kaa sve pri-
snija i prisn(ja: iio su zXa u prirodnom ćovcku potpunijc
ukJonjcna pom oću izbcgavanja i o k rctan ja o d njih, to jc
čovck prisnije sjedninjcn sa G ospodoin; i p o što Ijubav i
m udrost, kojc su Sam G ospod, nisu u p ro sto ru - je r oscćan-
je koje p rip ad a Ijubavi i mi&ao koja p rip ad a m udrosu ncma*
ju ništa zajcdničko sa prostorom - stoga saglasno sjcdin-
jenosti uz pom oć Ijubavi i m udrosti G ospod izglcda bližc; j,
suprotno, Jiagiasno odbijanju ljubuvi i m udrosti, izglcda
daljc. U duhovnom svctu p ro sto r nc postoji, ali su rastojan-
j a i prisutnost tam o prividi koji su u skladu sa sličnostim a i
različilosiim a osećanja, jer, k ao što je ranije rećen o , oscćan-
ja koja potiču o d Ijubavi i misli kojc potiču o d m udrosti, koji
su p o schi duhovni, nisu u p ro sto ru . O tom prcdm ctu

33
Emanuel Svedenborg
y

pogledajle o n o što je pokazano u raspravi o BO ZA N SK O J

U U B A V I I M U D R O S T I. S jed m jen o st G o sp o d a sa
čovekom iz koga su zla uklonjena, razum e se p o d ovim
rečim a G ospodnjim : K o ji s n čisio g a src a o n i ć e B o g a v id je ti
(M at. V 8); i: K o im a za[M jvjesii m o je i d r z i i h ... K n je m u
ć e tn o d o ć i, i u n je g a ć e m o s e s ia n iti (Jovan XIV, 21-23). Imati
zapovjesti - je ste znati, a držati ih jestc voleti, je r na istom
m estu je rečeno: K o ji d r ž i m o jc za p o v je sti, o n je o n a j š to im a
Iju b a v k m e n i.

34. I I I Š to j e p r is n ije Čovek sjed irtfen s a G o sp o d o m tim

p o s to je m u d r iji. PoŠto o d stvaranja, i o tu d a od rođenja, pos-
to je tri step en a života u čoveku, (pogledajte b r. 32 napred),
posebno postoje tri step en a m u d iosti u njcm u. Tb su stepeni
koji su u čoveku otvoreni saglasno sjedm jcnosti; oni su
otvoreni saglasno ijubavi, j e r jc Ijubav sam a sjeđinjenost: ali
o uzdizanju Ijubavi saglasno stepenim a Čovek im a sam o
m utno opažanje. U zđizanje m udrosti se, m cđutim , jasno
opaža kod onih koji znaju i vide šta jc m udiost. Stepeni
m udrosti se opažaju je r Ijubav kroz oscčan ja ulazi u
opažanja i misli, a oni [opažanja i misli] se sm eštaju u
unutarnji vid um a, koji je saobrazan spoljasnjem vidu tela.
U sled toga se m udrost pojavljuje, ali ne i osečanje ljubavi
koje je stvara. la k o je sa svim stvarim a koje zaista čini
čovek. K ako ih teio Čini m ože da sc opaža, ali ne kako (ih
Čini] duša: Čovekov način razm išijanja, opažanja i miŠJjenja
takođe se opaža, ali nacin na koji duša, koja je osecanje
d o b ra i istine, stvara razm išljanje, opažanje i mišljenje se ne
opaža. Postojc tri step en a m udrosti: prirodni, duhovni i
nebeski. Čovck jc, d o k živi u svetu. u priro d n o m stepenu
m udrosti. Thj stcpen m ože u njem u d a se usavršava do svoje
najvišc tačkc, ali ipak ne m ože preći u duhovni step cn je r
ovaj nije povczan sa prirodnim stcpenom bez prckida, već je
sa njim sjedinjen saobraznostim a. N akon sm rti čovek se
nalazi u duhovnom stepenu m udrosti: i taj stcp en je takođe
takav da m ože biti usavrsen do najvišcg nivoa, ali ip ak ne
m ože preći u nebeski step en m udrosti, jc r ovaj nije povezan
sa duhovnim stepenom bez prckida, već je sa njim sjedinjen

34
 BoŽanska promisao

saobraznostim a. N a osnovu ovoga je očigledno d a m udrost

m ože da se uzdigne u trostrukoj srazm eri i da u svakom ste-
p en u m ože da se usavrši do najviše tačke, u jednoscrukoj
srazm eri. O naj ko razum e postupke uzdizanja i usavršavan-
ja tih step en a m ože u izvesnoj m eri da shvati o n o Što je
rečeno o anđeoskoj m udrosti - da je ona neiskaziva: povrh
toga, o n a je toliko neiskaziva d a o d hiljadu ideja u mislima
anđela iz njihove [anđeoskc] m udrosti, sam o jed n a jcdina
m ože d a b u đ e p risutna u m islim a ljudi iz njihove fljudske]
m udrosti; devet stotina dcvedeset devet ideja u mislima
anđeJa ne m ogu d a dobiju ulaz je r su n atprirodnc. D a je
tako d a to mi je da spoznam višestrukim životnim iskustvom,
ali, k ao §to je n ap red rečen o , niko ne m ože ući u tu
nciskazivu m udrost anđela osim putem sjedinjenosti sa
G ospodom i saglasno toj sjedinjenosci, je r sam G ospod
o tv a m duhovni stepen i nebeski stepen, i to sam o u onim a
koji su um ni od N jega - a um ni su od G ospoda oni koji od
sebc odbacuju đavola, odnosno zlo.

35. N ek a niko m eđutim nc poveruje d a je m udrost u

bilo kom e to Što zna m nogo stvari, Što ih opaža unekoliko
rasvetljenim , i što je sposoban da o njim a p am etn o govori -
ukoliko ta m udrost nije sjedinjena sa ljubavlju, je r Ijubav
stvara m udrost pom oću svojih osećanja. A ko nije sjedinjena
sa Ijubavlju o n a je k ao m eteo r koji nestaje u vazduhu, i kao
zvezda koja pada, dok je.m u d ro st sjedinjena sa Ijubavlju kao
trajna svetlost sunca i kao stalna zvezda. Čovek poscduje
Ijubav p rem a m udrosti onoliko koliko zadržava stav odvrat-
nosti p rem a đavolskoj m asi strasti p rem a zlu i laži.

36. M udrost koja dolazi do opažanja je opažanjc istine

usled osećanja Ijubavi prem a njoj, posebno opažanje duhovne
istine - je r postoje građanska, m oralna i duhovna istina. Oni
koji opažaju duhovnu istinu usled csecanja ljubavi prem a njoj,
opažaju i m oralnu i građansku istinu, jc r jc osećanje Ijubavi
prem a duhovnoj istinu duša tih opažanja. Ponckad sam ra-
zgovarao sa anđelim a o m udrosti, i oni su rekli d a je mudrost
sjcdinjenost sa G ospodom , je r jc O n sam a M udrost, i da do te

35
Emanuei Svedenborg

sjcdinjcnosti dolazi onaj čovek koji od sebe ođbacnje pakao i

u onoj meri u kojoj ga ođbacuje. Rekii su da oni mudrosf sebi
prcdstavljaju kao palatu, veličanstvenu i veom a ukrašenu, do
kojc se podiže preko dvanacst stepcnika, i da niko ne doseže
prvi stepenik ako to nije [datoj od G ospoda putem sjedin*
jenosti sa Njim, i da se svako pcnje naviše saglasno toj sjedin-
jenosti, i kako se penje tako opaža d a niko nije m u d ar sam od
sebe vec od G ospoda, kao i da su stvari u kojim a je Čovek
m udar, u poređenju sa onim a u kojima nije m udar, poput
nekoliko kapi naspram velikog jezera. D vanaest slepenika
koji vode do paiate m udrosti označavaju dobra sjedinjena sa
istinama, i istine sjedinjenc sa dobrima.

37. rV Š to j c p r is n ije Č ovek s je d in je n s a G o sp o d o m tim

p o s ta je s r e č n iji. O n o Što je n a p re d rečen o (br. 32 i 34) o ste-
p en im a živola i m u d ro sti sag la sn o sjc đ in je n o sti sa
G ospodom , m ožc da se kaže i o step en im a sreće, je r sc
sreća, ili blaženstva i zadovoljstva, uzdižu kako sc viši ste-
peni um a, koji se nazivaju duhovnim i nebeskim , u Ćovcku
otvaraju, a n akon njcgovog života u svetu ti stepeni se
povećavaju d o večnosti.

38. O naj ko je u zadovoljstvu strasti zla ne ruože znati

ništa o zadovoljstvu oscćanja d o b ra u kom e sc nalazi
anđeosko nebo, je i su ta zadovoljstva u svojim unutam jos*
tim a potpunosti su p ro ln a je d n o drugom , pa su shodno
tom e u n u ratn je su p ro tn a u spoijašnjostim a, iako se ra-
zlikuju, m ad a tnalo, u a sam oj površini. J e r svaka ljubav ima
sopstvena zadovoijstva, im a ih Čak i tjubav ka zlu kod onih
koji su u strastim a - kao Što su ljubav p re m a Činjenju
preljube, osvete, prevare, k rađ e, surovosti, štaviše, kod
najrđavijih - p rem a vredanju svetih stvari crkve i izlivanju
je d a protiv B oga. Ljubav p re m a vladanju ko ja potiće od
ljubavi p rem a sebi, izvorište je ovih zadovoijstava. O na
potiču od strasti koje o pseđaju u n u tam jo sti um a, odatle
plove nadole u teio, i tu p o b u đ u ju nečiste stvari koje pri-
ja tn o uzbuđuju viakna, i tak o od zadovoljstva um a, sagias-
no strastim a, dolazi zadovoijstvo tclu. Š ta su nečiste stvari

36
 Bozanska promisao

koje p rijatn o uzbuđuju telesna vlakna o nih koji su u takvim

strastim a, i kakva je njihova kakvoća, svako m ože da zna
n a k o n sm rti, u duhovno m svetu. U principu, o n e su
lešinske, ekskrem entne, sterk o raln e, i u rin arn e, je r paklovi
obiluju takvim nečistim stvarim a. D a su o n c saobraznosti
m ože d a se vidi u raspravi o B O Ž A N S K O J U U B A V I I
M U D R O S T L A li n akon što o n i u kojim a se o n c nalaze
u đ u u pakao, ta sram n a zadovoljstva se p retv araju u strasne
stvari. O vo je rečen o da b i pom oglo da sc razum c kakva je
p rito d a sreće u nebu, o kojoj će se sada govoriti; jc r sc
svaka stvar spoznaje uz pom oć njene suprotnosfi.

39. Blagoslovi, draži, zadovoljstva i liživanja, jcdnom

rečju blaženstva neba, ne mogu se opisati rečima, iako su u
nebu dostupni osećanju, je r ono Što je dostupno sam o osećan-
ju ne m o ž e d a se opiše je r ih nije moguće obuhvati prcđstava*
m a misli, niti, otuda, rečima. Z ato, samo razumevanje vidi, i
o n o vidi stvari koje pripadaju m udrosti ili istini, ne stvari kojc
pripadaju Ijubavi ili dobru. Iz tog iazioga se ta blažcnstva nc
mogu izraziti, ali se o n a ipak uzdižu u istom stepcnu kao i
m udrost; njihove raznolikosti su neograničene i svaka jc
oeiskaziva. To sam Čuo i video. Ali ta blažcnstva ulazc kada
Čovek otklanja strasti ljubavi ka zlu i laži [što on čini] kao od
sebe, ali ipak od Boga, je r su to biaženslva osecanja ka dobm
i istini, koja su suprotna strastim a ljubavi ka ziu i obmani.
Blaženstva osećanja Ijubavi ka đobru i istini pocinju od
G ospoda, prem a tom e od najdubljcg, i odatlc se razlivaju u
niže stvari, čak do krajnjih, i tako ispunjavaju anđela Čineći da
sav on bude zadovoljstvo. Takvablažcnstva, sa bcskrajnim var-
ijetetim a, nalaze se u svakom oscćanju dobra t istinc, poscbno
u osećanju mudrosti.

40. Z adovoljstva strasti p re m a zlu i zadovoljstva

osećanja tjubavi p rem a do b ru ne m ogu d a se u p o red e, je r
đavo je u n u ta r zadovoljstava strasti zla, a G ospod je un u tar
zadovoljstava osećanja dobra. A ko bi se pravilo poređenje,
zadovoljstva strasli zla m ogu d a se u p o re d e sam o sa pohot-
nim zadovoljstviraa žaba u ustajaloj vodi i zm ija sred smra-

37
trmnućl Svedenborg

d a, dok sc zadovoljstva oscćan ja d o b ra m ogu u porcdili sa

zadovoljstvim a um a a n im u s * u srcd vrtova i cvctnih lcja, je r
stvari p o p u t onih koje utiču na žabe i zm ije utiču I na o n e
u pakJu, koji su u strastim a zla, a stvari p o p u t o nih koje
utiću na um a n im u s usrcd vrtova i cvetnih Jeja utiču i na
o n c u nebu, koji $u u oscćanjim a d o b ra jcr, kao što je
p rc th o d n o rcčcno, saobraznc neciste stvari uliću na zle, a
saobraznc ćiste stvari utiču na dobre.

41. Na osnovu ovoga možc da bude očiglcdno da §to je

neko vi§e sjcdinjen sa G ospodom , tim postajc srcćniji. Ali ta
sc srcća rctko pokazuje u svctu J c r čovek jc ta d a u prirodnom
stanju, a prirodno ne opšti sa duhovnim p u tcm kontinuitcta,
već putcm saobraznosti. 'lb opštenje se n e oscća, osim kao
izvcsno spokojstvo i sm ircnost uma a m m u s y naroćilo nakon
bitaka sa zlom. M cđuiim , kada čovek napusli prirodno stanje
i udc u đuhovno, što on čini nakon napuštanja svcta, tad a se
naprcd opisana sreća postcpcno ispoljava.

42. V Š io J e p r is n ije č o v e k s je d in je n s a G o sp o đ o m , tim

iz r a ie n ije s e b i izg led a k a o d a j t s v o j suus> i tim ja s n ije u v iđ a
d a j e G o sp o d n ji. Postoji privid da što je neko prisnije sje-
dinjen sa G ospodom , to jc m anje svoj. Tako izglcda svima
koji su zli, k ao i onim a koji usled religije vcruju da sc zakon
na njih nc odnosi, i da niko ne m ože činiti d o b ro od sebe.
Je r ovi poslcdnji, isto kao i zli, stvari nc mogu da vide
drukćije osim —ak o nijc dozvoljeno m isliti i htcii zlo, nego
sam o d o b ro , to znači nc biti $voj s u u s ; i p o što oni koji su
sjcdinjcni sa G ospodom niti hoćc, niti m ogu, da mislc i ćine
zfo, ove dve kategorije [Ijudi] zakljućuju, po tom c kako im
scvari izgledaju. d a to znači ne biti svoj ali je , m cđutim , isti-
na suprotno.
43. P ostoji p ak lcn a sloboda i p ostoji nebeska slobo-
d a. O d p ak ien e j e slobodc da $e misli i hoće zlo, i da se,

• a nimus kod E Svedcnhorga podiazumcva sveobuhvatno znaćenje

tog pojma, tj. um koji je Kto sio i duh koji se u Čovcku i&poljava kao
duša. (fr v n rvdaktora)

38
 Božanska promisao

ukoliko to n e b ra n e g rađ an sk i i m oralnj 2 akoni, zlo čini i

0 njem u priča, a od n ebesk c slo b o d e je d a se m isli i hoće
d o b ro , i da se, ukoliko za to postoji sposo b n o st, d o b ro čini
1 o n jem u priča. M a Šta d a čovek m isli, h o će, govori i čini
iz slobode, o n to o p aža k ao sopstveno, je r sva sloboda kod
svakoga potiče o d njegove ljubavi. Iz to g razloga oni koji
su u ljubavi k a zlu n e o p ažaju nikako d rugačije nego da je
sam ovoljnost pakla sam a sam ovoljnost; ali oni koji su u
Ijubavi ka d o b ru o p ažaju da je n eb e sk a sam ovoljnost
sam a sam ovoljnost, stoga d a je su p ro tn o ropstvo, i za
je d n c i 2 a d ru g e. Ipak, n iko ne m ožc da p o re k n e da je
sam o je d n o ili d ru g o sloboda, j e r dve v rstc slo b o d c koje su
sam e p o sebi su p ro tn e , n e m ogu o b e da b u d u sam a slobo-
da. Štavišc, ne m o že se p o re ć i da je b iti vođcn dobrom
sloboda, a da je biti v ođen zlom ropstvo, je r biti vođen
do b ro m potiČe o d G o sp o d a, a biti v o đ en zlom p o tiče od
đavola. D alje, s obzirom da sve Što čovek čini iz slobode
izgleda kao njegovo sopstveno, j e r to p rip a d a njcgovoj
ljubavi (a p o stu p ati iz svoje Ijubavi znači p o stu p a ti iz slo-
bode, k ao što je ran ije re č e n o ), ishodi d a sjedinjcnost sa
G o sp o d o m čini da Čovek seb i izgleda slobodan i stoga svoj
s u u s , i što je sjed in jen o st sa G o spodom prisnija, to on
izglcda slobodniji, i o tu đ a 11 većoj m c ri svoj. D a on ja s n ije
sebi izgleda k ao sopstveni, to je zbog to g a što j e B ožanska
L jubav takva da h o će d a o n o Što je n je n o p rip a d n c d ru -
gom e, p rem a lo m e d a p rip a d n e čovcku ili an đ elu . Takva
j e sva đuhovna ljubav, a n a ro čito B ožanska Ljubav, I
dalje: G ospod ni na koji način nikoga ne prisiljava, je r na
šta god da je neko p rin u đ e n , to 11c izglcda k ao njegovo, a
o n o što n e izgleda k a o njegovo sopstveno, ne m ože da
p o stan e p rip ad aju će njegovoj Jjubavi, i p re m a tom e, ne
m ože da mu se p rip o ji k ao sopsfveno. Stoga je Čovek
n e p restan o v ođen od stra n c G o sp o d a u slobodi, i tak o đ c,
biva popravljen i p rc p o ro đ c n u slobodi. Ali o to m e će više
b iti rečen o u o n o m e što sledi; n c što m ože d a se vidi i iz
p retb o d n o g (br.4).
44. K ako bi čovek što izraženije sebi izgiedao k ao svoj,
č im e ja sn ije o p a ž a da je G o s p o d n jije s te z b o g toga. k a k o jc

39
Emanuel Svedertborg

n ap ređ p o k azan o (br. 34-36), Što je prisnije sjedinjen sa

G ospodom to postajc m udriji, a m u d ro st tom c uči i to>
takođc, opaža. A nđcli trećeg n eb a, budući najm udriji od
svih anđela, ovo Lakođe opažaju. O ni to nazivaju sam om
slobodom , d o k biti v ođ en sobom nazivaju ropstvom . Z a lo
daju i obajašnjcnje: da se G ospod n e uliva n ep o sred n o u
stvari koje potiču o d njihovog o p a ta n ja i m išljenja uslcd
m udrosti, već u osećanja ljubavi ka d o b ru i p u te m njih u
ostalo, d a oni opažaju uticaj u oscćanje, uslcđ koga im aju
m udrost i p rcm a tom e, sve Što m isle o d m udrosti izglcda
kao d a potiče o d njih sam ih, daklc k ao njihovo sopstve.no,
k ao i da pom oću toga biva uspostavljena uzajam na sjcdin-
jcnost.

45. PoŠlo BoŽanska Prom isao G o spodnja im a za svoj

cilj nebo sastavljcno o d Ijudskog ro d a, ishodi d a je njen cilj
sjedinjenost Ijudskog ruda sa Njim (pogledajte b r. 28-31): i,
još jednom , da je za [pojedinaćnog] čoveka njen đ lj da
b u d e sve prisnijc i prisnije sjedinjen s Njim (pogledajlc br.
32,33), je r tako čovek p rim a ncbo u većoj m eri u nutarnjc.
Ib k o đ e , za fpojedinačnog] Čoveka njen cilj jc d a pom oću tc
sjcdinjenosli p o stan e m udriji (br. 34-36). Tako o n postajc
srecniji (37-41), je r od m udrosti potiće i sa njom j e saglasno
da čovek im a nebo, a tiroe im a i sreću. 1, konačno, d a je za
[pojedinačnog] čoveka njen cilj da izražcntje sebi izglcda
k ao svoj s u u s , a d a ipak jasn ijc o p aža d a je G ospodnji (hr.
42-44). Sve ovc stvari p rip a đ a ju B ožanskoj Prom isli
G ospodnjoj, je r su sve o n e n ebo, koje o n a im a za svoj cilj.

40
 V S V E M U Š T O Č IN l B O Ž A N S K A P R O M IS A O
G O S P O D N JA O D N O S l S E N A B E S K O N A Č N O I
VEČNO

46. U hrišćanskom svetu se zna d a je Bog B eskonačan

i Večan je r je u UČenju o Trojstvu, koje je naslovljeno
A tanasijcm *, rečen o da je Bog O tac B eskonačan, VeČan i
Svemoguć. Slično [je rečeno) za B oga Sina i B oga Svetoga
D uha, a da, ipak, ne postoje tri B cskonačna, V ečna i
Svem oguća, nego Jed an . Iz to g a proizlazi da se o Bogu, s
obzirom d a je O n BeskonaČan i Večan, ništa ne m ožc predi-
cirati osim B esk o n ačn o g i V ečnog. A li o n o Što je
B eskonačno i VeČno n e m ože da se razum e pom ocu ko-
načnog i, ipak, m ože: ne m ože da sc razum e je r konačno ne
m ože d a obuhvati beskonačno, i m ožc, jc r postoje apstrak-
tn e predstave, pom oču kojih se stvari vide, iako je co što su
o n e po kakvoći nevidljivo. Takve predstavc datc su o
B eskonačnom , k ao d a Bog, p o sto je B eskonačan, ili
Božansko, p o što je B eskonačno, je ste sami Bitak [£55e],
jc ste SuŠtina i s§mi Sadržaj, je ste sam a Ljubav i sSma
M udrost, tli D o b ro sam o i Istina sam a. Prem a tom e jeste
O no [Božansko] Sam o; štavišc, je ste Čovek S&m. O n e
[predstave] su, takođe, date ako se kažc da je B eskonačno
Sve - kao: da je B eskonačna M udrost Sveznanje, a da je
B eskonačna M oć Svemoć. Pa ipak, ove stvari zalaze u obiast
nejasnosti misli, i budući neshvatljive, zapadaju u poricanje;
osim ako se ono što m isao izvodi iz p riro d e n e ukloni iz

* Aianasiuš • Vladika aleksandrijski (umro 373 g.) kome se prjpisuje

kraiak pregied hrišćanskog učenja pod nazivom ’Atanasijeva vera6, koji
verovamo potiče iz V veka. (Prun.prev.)

41
Emanuci Svedenborg

predsiavc. poscbno o n o što m isao im a usled dve osobcnosti

prirodc, proM ora i vem ena; jc r o n c nužno ogranićavaju
predstavc i prouzrokuju da ap strak tn c prcdstave budu kao
ni.ftta. Ali ako te stvari m ogu d a sc uklonc iz čovekove pred-
stave, kao Sto su [ukionjene] kod andela, on<la B eskonačno
m ožc da se shvati uz pomot? takvih prcdslava k ao sto su
napred nabrojane. M ože, takode, da se shvati đ a ć o v c k je ste
neSto, zato ftto jc stvoren o d stra n e Beskotiaćnog B oga koji
je Sve, i da je o n konačni sadržaj jc r je stvoren od
Đ cskonaćnog Boga koji je sam Sadržaj. Tfckode, d a je on
mudrosc jc r jc stvoren o d B eskonačnog Boga koji jc sama
M udrost. i ta k o dalje. Jer, ukoliko Beskonaćni Bog n e b i bio
Svc, sam Sadržaj i sam a M udrost, Čovek nc bi hio niftta; tak o
bi bio ili ntftta, ili sam o ideja postojanja, stiglasno mafttarima
koji sc nazivaju idealistim a. Iz stvari kojc su pokazane u
raspravi o B O Ž A N S K O J L JU B A V I T M U D R O S T I
očiglcdno jc da je Božanska Sustina Ljubav i M udrost (br.
28-39), da su B ožanska Ljubav i B ožanska M udrost sam
Sadržaj i sAm O blik, takođc i Njegovo Sopstvo, i Jedino
Jed n o (đf g u o d s it I p s u m e t U n ic u m ) (br, 40-46), i d a je Bog
stvorio univerzum i sve slvari kojc m u pripadaju iz Sebe, a
ne ni iz čcga. Iz toga ishodi da je svaka stvorena stvar, a
posebno čovck, i Ijubav i m u d ro st [koji su] u njem u. neftto, a
nc sam o ideja po sio jan ja. U k o lik o B og n c bi bio
Đeskonačan ne bi bilo konačnog, i ukoliko Đcskonačno oe
bi bilo Svc. nc b i biio nićega, i d a Bog nijc stvorio sve stvari
iz Scbc, nc bi postojalo ništa. Jcd n o m rečju, M1 JHSM O,
Z A rO S T O BOCi JESTE.

47. Poftto sada razm atram o Božansku Prom isao, i

pošto će ovdc biti pokazano d a se o n a, u svcmu Šlo Čini,
odnosi na bcskonaćno i večno, i pošto sc to nc m ože jasno
pokazad bez o d red en o g rcdoslcda, rcdosled Čc biti sledeći:
I BekonaĆno sam o p o sebi, i V ečno sam o po scbi, isto je što
i Božanskcv II B eskonačno i V cčno sam o po scbi nc može
d a sc n c odnosi na o n o što je o d sebe bcskonačno [i večno]
u konaćnom . III ĐožaDSka Prom isao se, u svem u ftto čini,
odnosi na o n o što je od se b e beskonaćno i većno, posebno

42
 Božanska promisao

u spasavanju Ijudskog ro d a . IV Slika B esk o n ačn o g i

VeČnog postoji u aDđec«kom n e b u od spasenog [đela] ljud-
skog roda. V O dnositi se n a B eskonačno i VeČno u obliko-
vanju anđeoskog neba, tak o da o o o m ože d a b u d e pred
G ospodom kao je d a n Čovek, slika N jegova, je ste najdublje
[unutam je] B ožanske Prom isli.

4 8 .1 B e sk o n a c n o s a m o p o se b i, i le č n o s a m o p o se b i, isto
j e Što i B o z a n s k o . O vo m ože d a b u d e očigledno n a osnovu
o noga što je n a m nogo raesta p o k azan o u raspravi o
B O Z A N S K O J U U B A V I I M U D R O S T I. D a je
B eskonačno sam o po sebi i VeČno sam o p o sebi Božansko,
sagiasno je predstavi anđela. P o d B eskonačnim anđeli ne
p o d razu m cv aju n išta dru g o n e g o B ožansko Suštastvo
[Ei’se], a p o d VcČnim B ožansko Ispoljenje [E xisiere]. A li da
je B eskonačno sam o p o sebi i V ečno sam o po sebi
B ožansko, ljudi m ogu da vide, i n e m ogu d a vidc. M ogu da
vide o n i koji n c razm išljaju o B eskonačnom iz p ro sto ra , i o
V ečnom iz vrcm cna, a n e m ogu da vide oni koji razm išlja-
ju o beskonačnom i večnom iz p ro sto ra i vrem cn a. Tako to
m ogu da vide oni koji razm išljaju n a višoj ravni, odnosno,
u n u ta m je u racionaJnom um u, a n e m ogu da vide oni koji
razm išljaju n a nižoj ravDi, odnosno, spoljašnje. O n i koji to
m ogu d a vide, razm išljaju d a beskonačno p ro sto ra ne m ože
d a postoji tako n i beskonačno vrem ena, kojc jc večnosc iz
kojc [potiču stvari], j e i beskoaacno ncm a p o čctk a o i kraja,
ili, o n o je bez granica. O n i tak o d c razm išljaju da ne može
postojati n i B eskonačno od sebc, je r o d s e b e pretpostavlja
granicu, i p o četak ili preth o d n o , iz koga jeste. Stoga je
bcsm isleno govoriti o B eskonačnom i VeČnom o d sebe, je r
b i to bilo k ao govorili o Suštastvu [E&e] od sebe, što je pro-
tivrečno je r b i B eskonačno od sebe b ilo B eskonačno
potičuće o d B eskonačnog, a Suštastvo od sebe biio bi
S u štastv o p o tiču ćc o d S u štastv a, a to B eskonaČ no i
Suštastvo b i bilo ili istovetno sa B E SK O N A Č N IM ili ko-
načno. Iz tih i sličnih razloga koji m ogu da se vid e unutar-
n je u racio n aln o m u m u , o čig led n o j e d a p ostoji
B eskonačno sam o p o sebi, i V ečno sam o p o sebi, i da je to

43
Emanuel S\tAenborg

B cskonačno i V cčno B ožansko o d koga p o iiču svc stvari.

49. Z n am d a ćc m nogi u scbi reći kako n e k o može
u n u tarn jc u svotn racionalnom um u d a razum e to ncšto Što
jc vati p ro sto ra i vrem ena, i d a to ne sam o da jescc, ncgo i
jcslc sve, i je stc O n o Sam o {Božansko] o d koga potiču sve
stvari? A li, razm isiite u n u ia rn jc o to m e d a li jc ljubav, ili
bilo koje od njenih osećanja, iti m udrost, ili bilo koje od
njcnih o pazanja, staviše, da li jc m isao, u p ro sto ru i vre-
m enu - i o tk rićcte d a nisu. I pošto je Đ ožansko s lm a Ljubav
i sam a M udrost, ishodi da B ožansko n e m ože da sc pojmi
kao [da je] u p ro sto n i i vrem cnu. Tako j e 1 sa Đ eskonačnim .
D a biste to jasnije opazili. razm o trite p itan je d a li se misao
naJazi u vrcm enu i proscoru: pretpostavite da m isao traje
desct ili dvanaest sati. Z a r taj vrem enski p erio d n c m ože da
izglcda kao sat ili dva? I z a r nc inože da izglcda kao jed an
ili dva đ a n a ? K ako će on izglcdati zavisi o d stan ja osećanja
o d koga m isao potiče. A k o jc osecanje radosno, u kom e se
nc misli na vrem e, deset ili d vanaest sati koji su provedeni
u misli jcd v a d a izgledaju k ao je d a n ili dva. Ali o b rn u to je
u slučaju oscćaoja koje jc tužno, u k o m e se vrcm e prim eću-
jc. 1z toga jc oćigtedno da je vrcm e sam o privid saglasan
stanju osećanja od koga p o tičc m isao. Isto je i sa razdalji-
nom u p ro sto ru [koja je prcvaljcnaj d o k je m isao trajala,
koja m ože izgledati k ao šctn ja ili kao putovanje.

50. Pošto su andcli i duhovi osećanja ljubavi, i misli

potičuće o d oscćanja, oni stoga nisu u p ro sto ru i vrcm enu
vcć sam o u njibovom prividu. Z a njih postoji privid prosto-
ra i vrem eoa koji je saglasan stanjim a osećanja i misli
pocičućih o d osećanja. Iz tog razloga kada jed an razmišlja
o drugom c iz osećanja, sa n am ero m i žcljom da ga vidi ili
d a sa njim razgovara, on je odm ah p re d njim prisutan.
O tu d a [potičc] to da postojc duhovi prisutni u svakom
čoveku koji su u sličnom oscćanju k ao on: zli duhovi sa
onim [Ćovckom] koji je u oscćanju sličnog zJa, a dobri
dubovj sa onim koji je u oscćanju slićnog dobra: i oni su
prisutni u istoj m eri k ao kada bi o n bk> uključcn u njibovo
đruštvo. V rem e i m esto n e Ćine nista za prisustvo, je r

44
 Bozanska promisao

osećanje i m isao pro istek la iz njega nisu u p ro sto ru i vre-

m enu, a duhovi i anđeli su osećan ja i misli proistekJe iz
osećanja. Biio mi je d a to da znam d a je iak o n a osnovu
višegodišnjeg životnog iskustva, tak o đ e i na osnovu razgo-
vora sa m nogim a n akon njihove sm rti, sa nekim a u Evropi
i ra 2 n im njenim kraljevstvim a, a sa nekim a u Aziji i Africi,
i raznim tam ošnjim kratjevstvim a. I svi su o n i bili u mojoj
blizini, ali da su p io sto r i v rem e bili sa njim a, putovanje i
vrem e p o treb n o da se o n o načini m o rali bi sc um ešati.
O dista, svaki čovek to zn a iz o n o g a što je p risu tn o u njem u
ili njegovom sopstvenom u m u , o čem u im am svcdocanstvo
u ovom e - da niko nije razm išljao ni 0 kakvoj prostornoj
razdaijini k ad a bih rek ao da sam razgovarao sa nekim ko je
u m ro u Aziji, A friti ili E vropi, kao, n a p rim er, sa Kaivinom,
L uterom , M elanktonom ili sa n ek im kraljem , vladarcm ili
sveštenikom daleke zem lje. N ije se javljala čak ni misao:
kako je m ogao razgovarati sa o n im a koji su tam o živeli? I
kako su o n i m ogli d a d o đ u i b u d u sa njim kada se zem lja i
m ore pružaju izm eđu? N a osnovu to g a m i je takođe bilo
očigledno da niko n e razm išlja o p ro sto ru i v rem en u kada
razm išlja o onim a koji se nalaze u duhovnom svetu. Ipak,
da za njih [anđele i duhove] postoji privid p ro sto ra i vre-
m en a m ože se videti u ra d u o N E B U I PA K LU (br. 162-
169, 191-199).

51. N a osnovu ovoga m ože, dakle, biti očigledno da 0

B eskonačnom i Večnom , p re m a to m e o G osp o d u , treba
m isiiti m im o p ro sto ra i v rem en a i d a je takva misao
m oguća, k ao i da takvu m isao im aju oni koji razm išljaju
u n u tarn je u racionalnom u m u , i d a je ta d a B eskonačno i
V ečno isto što i Božansko. N a taj način misle an đ eii i
duhovi. O d misii odvračene od v rem cn a i p ro sto ra potiče
razum evanje B ožanske Sveprisutnosti i B ožanske Svemoći,
kao i B ožanskog iz večnosti, ali nijedno (razum evanje ne
nastaje] od misli u kojoj je p risu tn a predstava o p ro sto ru i
vrem enu. N a osnovu ovoga jc očigledno d a m ože postojati
m isao o Bogu iz večnosti, ali n e o prirodi iz večnosti, p rcm a
tom e, da m ože postojati m isao o stvaranju univerzum a od

45
Emanuel Svedcnborg

stran c Boga, ali nikako o stvaranju od stra n e p riro d e, jc r su

p to sto r i v retne svojstva p riro d e, a B ožansko je b ez njih. D a
je B ožausko b ez p ro sto ra i v rem en a m ože d a se vidi iz
raspravc o B O Ž A N S K O J U U B A V l I M U D R O S T I fbr. 7-
10, 69-72, 73-76, i n a drugim m estim a).

52. I I B e sk o n a č n o i V&Čno s a tn o p o s e b i n e m o že d a s e n e
o d n o si n a o n o Što j e b e sk o n a č n o i vecn o o d seb e u k o n a c n o m .
K ao što j e u p re th o d n o m član k u p o k a z a n o , pod
Beskonačnim i Večnim sam im po sebi podrazum cva se
s&mo Božansko. Pod konačnim se podrazum evaju svc stvari
stvorenc od stran e Božanskog, a posebno Ijudi, duhovi i
anđcli, a razm atrati o n o što je beskonačno l večno Sam o od
Sebc, je ste razm atrati Božansko, to je s t Sam o [Božansko] u
njim a [Ijudiraa, duhovim a i anđelim a], kao Što čovek gleda
svoj odraz u ogledalu. D a je tak o m ože se viđeti na mnogim
m estim a u raspravi o B O Ž A N S K O J U U B A V I 1
M U D R O S l'I, p o seb n o ta m o g d e je p o k a z a n o d a u
stvorenom univerzum u postoji slika čoveka, i slika besko-
načtiog i vcčnog, p rem a tom e siika B oga Tvorca, to jest
G ospoda iz vcčnosti. Ali tre b a znati da je B ožansko sam o
p o sebi u G ospodu. M eđutim , B ožansko od sebe jestc
B ožansko potičuće o d G ospoda u stvarim a ko je su stvorene.

53. Ipak, da bi se p o tp u n ije razum elo, to sc m ora

siikovito objasniti. B ožansko m ože d a razm atra sam o
Božansko, i n e m ože d a razm atra Božansko nigde drugo
osim u stvarim a koje je stvoriio Sam o. D a jc ta k o očigledno
je na osnovu toga Što niko n c m ožc da razm atra drugog
osira iz sopstvenog u sebi. O naj koji drugoga voli razm atra
ga iz sopstvene ljubavi u sebi, onaj koji je m u d ar razraatra
drugoga iz sopstvene m udrosti u sebi. O n zaista rnože da
vidi d a ga drugi voli ili d a ga n e voli, d a je m u d a r ili da tiije
m udar, ali on to vidi iz Ijubavi i m u d io sti u sebi. Thko sc on
sjedinjujc sa drugim ukoliko ga drugi voli k ao Što on voli
njega, ili u onoj m cri u kojoj je drugi m u d ar k ao Što je on
m udar, je r u toj m cri oni čine jedno. SliČno je sa BoŽanskim
sam im p o sebi, je r B ožansko sam o po sebi u e m ože d a ra-

46
 Božanska prorrdsao

zm atra Sam o [Božansko) iz drugoga, kao iz čoveJca, d u h a ili

anđela, je r u njim a n em a niČega od Božanskog sam og po
sebi, od koga [potiču sve stvari]. A ra zm atrati B ožansko iz
drugoga, u k o m e n em a ničeg a od Božanskog bilo bi ra-
zm atrati B ožansko iz onoga Što nije B ožansko, što je
nem oguće. Iz ovoga potiče to Što je G o sp o d tak o sjedinjen
sa Čovekom, duhom i anđelom , d a sve Što je povezano sa
B ožanskim potiče o d G ospoda, a n e od njih [čoveka, duha
j anđela]. J e r zna se d a sve d o b ro i sva istina koju neko ima
nisu o d njega, već od G osp o d a. Z aista, niko ne m ože n i da
nazove G ospoda, ili d a izgovori njegova im ena Isus i
H ristos, ukoliko lo nije o d Njega. Iz ovoga, dakie, ishodi da
se BeskonaČno i Večno, koje je isto Što i B ožansko, odnosi
n a sve stvari u konačoom beskonačno i d a O n Sebe sjedi-
njuje sa njim a saglasno step en u u kom e o n i u sebe prim aju
ljubav i m udrost. Jed n o m rečju, da G o sp o đ n e m ože im ati
stanište u Čoveku i anđelu , i ne m ože prebivati u njim a
drukčije osim u Svom Sopstvenom . N e u onom e Što njima
p rip a d a je r je lo zlo, a i k ad b i bilo d o b ro , to je i dalje ko-
načno, koje sam o p o sebi i o d sebe nije sposobno d a sadrži
B eskonačno. N a osnovu ovoga je očigledno da nikada neće
biti m oguče da konačno p o sm atra beskonačno, ali da
B eskonačno m ože da p o sm atra B eskonačno koje potiče od
N jega u konačnim stvarim a.
v

54. Cini se da Beskonačno ne može biti sjedinjeno sa

konačnim , zato što ne postoji srazm era izm eđu njih i zato što
konačno ne može da obuhvati ono što je beskonačno. AJi sje-
dinjenost ipak postoji i zbog toga što je Beskonačno sve stvari
stvorilo od Sebe, saglasno onom e što je pokazano u raspravi o
B O ŽA N SK O J U U B A V I I M U D R O S T l (br. 282, 284), i
zbog toga što B eskonačno ne m ože da razm atra nista u ko-
načnom osim onoga što je beskonačno potičuče o d Njega, a
da to konačnom može d a izglcda kao da jc u njcm u. i&ka jc
data srazm era konačnog i Beskonačnog, ne od konačnog, več
od B eskonačnog u konačnom , i tako konačno im a kapacitet
za B eskonačno - ne konačno sam o p o sebi, ali ipakkao.sam o
po sebi usled BeskonaČnog koje potiče od S&mog u Njemu.

47
Emanuef Svedenborg

Ali o tom e vi$e u onom e što sada sledi.-

55. III B o za n sk a P ro m isa o se u sv e m u Što č in i o d n o si n a
Ireskonacno i vecn o o d sebe, p o se b n o u sp a sa v a n ju Iju d sko g
r o d a . Đ eskonačno i VeČno sam o po sebi je s te sSmo
Božansko, ili G ospod u Sebi, ali B cskonačno i VeČno od sebe
jeste potičuće [od] Božanskog, ili G ospod u drugim a koji su
od N jega stvoreni, p rem a to m e u ljudim a i u anđelim a, a to
Božansko istovetno je sa Božanskom Prom islju, je r G ospod,
Božanskim o d Scbc, obezbeđuje da se sve stvari održc u
redu u kom e su, i za koji su, stvorene. I pošto to Čini potičućc
[od] Božanskog, ishodi da je svc to Božanska Prom isao.

56. D a B ožanska Prom isao u svemu što Čini uzim a u

obzir beskonačno i večno od sam og, m ože d a bude jasno na
osnovu toga što sc svaka stvorena stvar kreće od Prvog, koji
je BeskonaČan i Večan, ka krajnjim i od krajnjih ka Prvom od
koga je n astala, k ao što je p o k azan o u raspravi o
B O Ž A N SK O J I-JUBAVl IM U D R O S T I u delu koji razm a-
tra stvaranjc univcrzum a. I pošto Prvo od koga potiče
[Božanska Prom isao] postoji u najvećoj m eri unutarnje u
svekolikom razvitku, ishodi da se potičuće [od] Božanskog,
ili Božanska Prom tsao, u svemu što čini uzim a u obzir neki
oblik beskonačnog i večnog. O n a to uzim a u obzir u svim
sivarima - ali u nekim sU'arima n a očiglednost opažanja, a u
nekim a n e. O n a (B ožanska Prom isao] taj oblik izlaže
ociglednosti opažanja u raznolikosti svih stvari, kao i u
radanju i m noženju svih stvari. a. S lik a h eska n a cn o g i vecnog
u ra zn o iik o sti s v ih s tv a r i očigledna je u tom e Što nem a
nijedne stvari koja je istovetna k ao i druga, niti je m ože biti
svc do večnosti. To je o k u očigledno po licima ljudskih bića
od njihovog prvobitnog stvaranja, takođe p o njihovom umu
[a n itn u s], kom e odgovaraju tipovi lica, i takođe p o osećanji-
m a, opažanjim a i misiima, je r se um [a n im u s] od njih sasto*
ji. Iz tog razioga u sveopštcm ncbu nem a dva anđela ili đva
duha koji su istovctni, niti ih m ože biti sve <io večnosti. I tako
je sa svim onim Šlo oko m ože da vidi, u oba sveta, prirodnom
i duhovnom . Iz ovoga m ože biti očigledno da je raznolikost
beskonačna i večna. b. S lik a b esko n a čn o g i večnog u ra đ a n ju i

48
 Božtmska promisao

m n o ž e n ju s v ih s tv a r i očiglcdna je na osnovu moći svojstvene

scm enu biljnog carstva i iz plodnosti u životlnjskom carstvu,
posebno u rodu riba, je r kada b i se o n e [tivotinje i biijke]
rađale i množilc saglasno svojitn m ogućnosiim a, tokom
zivota bi ispunile prostor ccloga sveta, pa Čak i univerzuma.
N a osnovu ovoga jc očigiedno da u moći priraStaja leži
skriveni pokušaj Sirenja sebe ka beskontičnosfi. I pošto
rađanjc i m n o ten je nisu slabili od počecka stvaranja, i nika-
d a ncćc prcstati, ishodi da sc u toj sposobnosti nalazi pokušaj
širenja scbc kavcČnosti.

57. lsio jc"kod Ijudi u pogiedu njihovih osećanja, koja pn-

padaju ljuba\ i, i njihovih opažanja, koja pripadaju mudrosti.
Raznolikost 1 jodnih i drugib je beskonaćna i veĆna. isto je
tako i sa njihovim rađanjem i m nožcnjcm , koje je duhovmo. Ni
jed an ćovck nc doživljava osećanjc i opažanje koji su toliko
slični oscćanju i opažanju drugoga da su istovctni niti tako
nešto ikada možc biti. O sim toga, oscćanja mogu da se rada-
ju , a opažanja umrtožavaju, bez kraja. Poznato je da je znanjc
neiscrpno. 'ih sposobnost rađanja i množenja bcz ograničcnja,
ili ka beskonačnosti i vcčnosti, Ijudi imaju u prirodnun stvari-
ma, aii o n a jc u duhovnim stvarima kod duhovnih andcJa, i u
nebeskim stvarima kod nebeskih anđela, Osećanja, opažanja i
znanja nisu takvi sam o uopšte, već [jc takva] i svaka pojedi-
naćna stvar u njima, Ćak i oajm anja sitnica, u pojcdinosti. Oni
su takvi jc r njihovo postojanje potiČe od Beskonaćnog i
VeČnog samog po sebi, putem onoga Što je beakonaćno i
večno od sebc. AJi pošto konačno nem a ništa od Božanskog
samog po scbi, stoga ne postoji takva stvar, Čak ni najmanja
sitnica, u Čovcku ili anđelu koja bi bila njcgova sopstvena.
Čovek ili anđco jc konačan i samo prijemnik, sam po sebi
rartav; o n o što živi u njem u, jestc od potičućcg Božanskog
kojc je s njim sjedinjeno putem graničenja, i kojc mu izgleda
kao sopstvcno. D a jc tako vidcćc se na osnovu onoga Što sledi.
58. Božanska Prom isao odnosi se n a o n o što je besko-
načno i vcčno od scbe poseb n o u spasavanju Jjudskog roda,
je r jc n cb o sastavljeno o d Ijudskog roda cilj Đ ožanske
Prom isli, k ao što j e p re th o d n o pokazano (br. 27-45) i s

49
Emanuel Svedenborg

obzirom d a jc to cilj, ishodi da je popravljanje i p rep o ro d

čoveka, p rcm a tom e njegovo spasavanje, o n o što B ožanska
Prom isao poscbno razm atra, je i život neba Čine oni koji su
spaseni, ili p rep o ro d en i. P osto p re p o ro đ iti Čoveka znači
spojiti u njem u do b ro i istinu, ili ijubav i m udrost, k ao što
su spojeni u B ožanskom ko je p o tiče o d G o sp o d a, stoga sc
B ožanska Prom isao u spasavanju ljudskog ro d a p rc svcga
odnosi na to , je r slika BeskonaČnog i VeČnog u čoveku pos-
to ji sam o u b ra k u d o b ra i istin e. D a p o tiču ćc [ođ]
B ožanskog ovo Čini u ljudskom ro d u zn a se od o nih koji su,
bivajući ispunjeni potičućim [od] BoŽanskog kojc sc naziva
Svetim D uhom , proricali, a koji su spom cnuti u Reči,
takođe i o d onih koji, budući d a su prosvetljeni, vide
B ožanske istine u svetlosti neba, p o seb n o kod anđcla, koji
svesno o p ažaju p risu tn o st, uticaj i sjcđ in jcn o st. Ipak,
anđeli p iep o zn aju i to da je sjedinjenost sam o o n o što se
m ože nazvati pripojenošću.

59. Jo§ nije p o zn ato d a sc B ožanska Prom isao u

celokupnom razvitku Čoveka odnosi n a njegovo večno sta-
nje; ali o n a se ne m ože odnosiii ni n a šta drugo je r je
B ožansko BeskonaČno i VeČno, a B eskonačno i Vcčno, ili
Božansko, nije u vrem enu, pa su o tu d a sve b u d u ćc stvari
N jem u [Božanskom ] prisutne, i p o što je B ožansko takvo,
ishodi da je večno u svem u i svakoj pojedinačnoj stvari koju
O n o [Božansko] Čini. A li o n i koji razm išljaju iz v rem en a i
p ro sto ra ovo teško opažaju, ne sam o zato što vo lc stvari
koje pripadaju vrem enu, več i zato što razm išljaju iz onoga
Što je prisutno u svetu, a ne iz o n o g a što je p risu tn o u ncbu,
je r je to za njih daleko k ao sam i kraj sveta. A li, p o što oni
koji su u B ožanskom razmiŠLjaju o d G o sp o d a, oni m islc i iz
onoga Što je večno [istovrem eno] d o k m isle iz o n o g a što je
sadašnje; govoreći u sebi: “Š ta je to što nije večno? Z a r nije
prolazno, prilikom p o ređ e n ja , k ao ništa, i z a r o n o takođe
n e postajc ništa kada se zavrsi? DrukČije je sa večnim; ono
sam o Jeste, je r je njegovo suštastvo [ewe] b ez kraja.” Misliti
na takav oačin d o k se raisli iz sadašnjosti je ste u isto vrem c
misliti iz o noga što je večno, a kada čovek ta k o m isii, i u isto

50
 Božanska promisao

v fem e ta k o živi, o n đ a se k o d n je g a p o ticu će [od]

Božanskog, ili B ožanska P rom isao, u celokupnom razvitku,
odnosi na stanje njegovog večnog života u n ebu, i ka tom c
vodx. D a se B ožansko u svakom čoveku, zlom i dobrom ,
odnosi n a o n o što je večno, viđeće se iz onoga što sledi.

60. IV. U a n đ e o s k o m n e b u p o s to ji o đ ra z B esko n a Č n o g i

V ečnog . M eđu stvarim a koje je n eo p h o d n o poznavati naiazi
sc i anđeosko nebo, je r svako ko im a religiju o njem u misli
i u njega želi d a odc.wAli n e b o nije d a to nikom e osim onim a
koji d o njcga znaju p u t, i njim e h o d e vThj p u t đonekle se
m ože spoznati i p u tem poznavanja kvaliteta o nih koji nebo
sačinjavaju, k ao i toga da niko n e postaje anđeo, ili ne
dolazi u N ebo, ako n e nosi u sebi anđeoski kvalitet iz sveta.
U ovom e postoji [s je d n c stranc] poznavanje p u ta koje
potiče od ho d an ja njim c i [s d ru g e slrane] h o d an je p u tem
pom oću njegovog poznavanja. U duhovnom svetu postoje,
zapravo, i putevi koji se pružaju k a svakom društvii u nebu
i ka svakom društvu u paklu; i svako, k ao od sebe, vidi svoj
put. To Što ga vidi o tu d a je što tam o postoji p o je đ a n p u t za
svaku Ijubav • i o n se Ijubavlju o tv ara i vodi [pojedincaj do
njegove sabraće. N iko nc vidi o stale p uteve nego [samo]
p u t svoje Ijubavi. N a osnovu ovoga je očigledno da anđeli
nisu ništa drugo nego n eb esk e ljubavi, je r u protivnom oni
ne bi viđeli puteve koji vodc u nebo. O vo se m ože podrob-
nije sagiedati iz opisa ncba.

61. D uh svakog čoveka je ste osećanje 1 iz njega [proiza-

šlaj m isao, i p o što sva osećanja pripadaju ljubavi, a misli
razuraevanju, svaki d u h je sopstvcna Ijubav, i otuda so-
pstveno razum evanje. Iz to g razloga kada ćovek razmišlja
sarao iz sopstvcnog duha, što on ćini kađa razm išlja sam kod
svoje kuće, on razm išlja iz osećanja koje p rip ad a njegovoj
ljubavi. O tu d a može biti oćigledno d a Ćovek kada postaje
duh, što on čini nakon sm rti, je ste osećanje koje potiče od
njegove sopstvenc Ijubavi, i nije nijedna druga aiisao osim
onc koja pripada njegovom osećanju. O n je zio ceccanje,
koje je strast, ako je njegova Ijubav bila Ijubav ka zlu; i on je

51
Emanuel Svedenborg

dobro osećanje, ako je njegova ljubav bila Ijubav ka dobru. A

dobro osecanje kod svakoga postoji ukoHko se kionio zala
kao grehova, d o k loše osećanje kod svakoga postoji ukoliko
se nije toliko klonio zala. D alje, p o lto svi duhovi i anđeli jesu
osećanja, oćigledno je da sveopšte anđeosko nebo nije ništa
drugo nego ljubav svih osećanja dobra, i o tu d a m udrost svih
opažanja istine. I p o lto sve d o b ro i istina potiču od G ospoda,
a G ospod je s&ma Ljubav i satna M udrost, ishodi da je
anđeosko nebo Njegova slika; i p o što su B ožanska Ljubav i
M udrost p o svom O bliku Č ovek, ta k o đ e proizlazi da
anđeosko nebo ne m ože im ati drugi oblik osim tog. A li više
0 tom e biće rečeno u narcd n o m članku.

62. A nđeosko n cb o je o d raz B eskonačnog i VeĆnog,

je r je o n o o d ra z G osp o d a, a G o sp o d je B eskonačno i
VeČno. Slika njegovog B cskonačnog i V ečnog pojavljuje se
u tom e što postoje m irijad e i m irijade a n đ ela od kojih je
[sačinjenoj ncbo, i što nebo sačinjava upravo onoliko
m nogo društava koliko im a i o p štih osečanja ncbcskc
ijubavi, i što je svaki an đ e o u svakom e društvu na upečatljiv
način svoje sopstveno oscćanjc, i d a iz tak o m nogo oseća-
nja, uopšte i pojedinačno, potičc O biik N eb a koji je pred
G ospodom k ao jed n o , isto k ao što je čovek je d n o i da se taj
oblik zasvagda usavršava saglasno p o rastu broja, je r Što je
više onih koji ulaze u oblik B ožanske Ljubavi, ko ja je oblik
svih oblika, tim e unija postaje savršenija. N a osnovu ovoga
se jasn o vidi d a a n đ e o sk o n e b o p red stav lja o d raz
B eskonačnog i VeČnog.

63. N a osnovu zn an ja o nebu koje je izloženo ovim

kratkim opisom očigledno jc d a osečanje ko je p o tiče od
ljubavi k a d o b ru sačinjava nebo u čoveku. AJi ko to danas
zna? Štaviše, ko zn a m ak ar Šta je osećanje ko je potiče od
Ijubavi ka d o b ru ? I da su osećan ja iz ljubavi ka dobru
bezbrojna, štaviše, besk o n ačn a? Je r, k ao što je rečeno,
svaki an đ eo je n a upečatljiv način svojc sopstveno osećanje.
1 O blik N eb a je s te obiik svih osećanja B ožanske Ljubavi
koja se tam o nalaze. N iko n e m ože d a sjedini sva osećanja

52
 BoŽanska promisao

u taj oblik osim N jega koji je u isto v rcm e sam a L jubav i

sam a M u drost, i koji je B eskonačno i V cčno zajcdno, je r
o n o Što je beskonačno i večno nalazi sc u celokupnom
obliku, beskonačno u sjedinjcnosti, a večno u n cp restan o m
trajanju. K ad a bi se besk o n ačn o i večno odvojiii [od obli-
ka], on bi u trc n u tk u prop ao . Ko b i drugi m ogao sjediniti
osećanja u oblik? Štavisc, ko bi drugi m ogao da ujedini
m ak ar je d n o jed in o [osećanje] koje ga sačinjava? J e r jed n o
se n e m ožc sjediniti b ez sveopšte pređstave o svim, a
sveopštc o svim sc n c m o že [sjediniti] bez pojedinačne
predstave o svakom. P ostoje m irijade i m irijade [osećanja]
kojc sacinjavaju taj oblik; m irijade u njega ulaze svake
godinc i to će ćiniti večno. U njega uiaze sva deca, i onoliko
odraslih koliko im a oscćanja ko ja p rip ad aju ljubavi ka
d o b ru . lz tih stv ari se p o n o v o m o že v id e ti slika
B eskonačnog i V cčnog u anđeoskom nebu.

64. V O d n o s iti s e n a B e sk o n a č n o i Večno u o b lik o v a ty u

a n đ e o sk o g n e b a , (a k o d a o n o p r c d G o sp o d o m m o žfi d a b u d e
k a o J e d a n Č ovek, N je g o v a s lik a , je s te n a jd u b tfe [ im u ta r p je ]
B o ia n s k e P r o m is ti. D a je svekoliko n e b o p re d G ospodom
k ao jc d a n čovek, a isto tak o svako društvo n eb a, i d a je
o tu đ a svaki an đ e o čovek u savršenom obliku, i d a je to
stoga što je G ospod Tvorac, koji je G o sp o d iz vcčnosti -
Č ovek, m ože d a se vidi u ra d u o N E B U I PAKLU (br. 59-
86), k ao i d a o tu d a postoji sao b razn o st svega Što je u nebu
sa svim što jc u čoveku (br. 87-102). D a je svekoliko nebo
kao- jc d a n čovek ja nisam video, je r Svekotiko nebo ne
m ožc d a vidi niko d ru g i osim sam o g G o sp o d a, ali sam
nekoliko p u ta video da je d n o celo veće tli m anje društvo u
n cb u izgleda k ao čovek. Tada [mi] je rečeno d a najveće
društvo, kojc je n eb o u celokupnoj skupini, izgleda isto
tak o , ali p re d G ospodom , i da je to razlog Što je svaki
osobeni an d e o u svom celokupnom obliku čovek.
65. Pošto je svekoliko o e b o u očim a G o sp o đ a kao
je d a n čovek, stoga je o n o p o d eijen o na onoliko opštih dru-
Štava koliko u čovcku im a organa i celica, i svako opšte
druŠtvo [podeljeno je] u onoliko m anje o p štih ili pojedi-

53
Emanucl Svcdenborg

načnih dniStava koliko im a većih delova u svakom organu i

celini. Iz ovoga je očigledna kakvoća neba. D alje, zato što
je SSm G ospod Č ovek, a nebo N jcgova slika, stoga se kada
je neko u n eb u kaže d a je u G osp o d u . D a je Sam G ospod
Č ovek m ože se v id eti u rasp ra v i o B O Ž A N S K O J
U U B A V I I M U D R O S T I (br. 11-13, 285-2S9).

66. N a osnovu ovih stvari se ta tajna, ko ja se m ože naz-

vati anđeoskom , do n ek te sagledava k ao da je svako
osećanje d o b ra i u isto v rcm e istjne po svom obliku Čovek,
je r sve Šlo potiče od G o sp o d a je osećanje dobra, koje proi-
zlazi iz N jcgove B ožanske Ljubavi, i osećanje istine, koja
ptoizlazi iz N jcgovc B ožanske M udrosti. O sećanje istine,
kojc potičc o d G ospod a, k o d an đ ela i čoveka izgieda kao
opažanje i o tu d a m isao istine je r se pažn ja obraća na
opažanjc i m isao, a veom a m alo na osećanjc iz koga oni
[opažanjc i m isao] proizlaze, iako oni potiču od G ospoda
koji je sa osećanjem istine jedno.

67. D alje, p o što je čovek ođ po stan ja nebo u najm a-

njem obliku i o tu d a o d raz G ospođa i pošto se nebo sastoji
iz onoliko osećanja koliko im a anđela, a svako je osećanje
po svojem obliku čovck - ishodi da je B ožanska Prom isao
n ep rek id n a kako b i čovek p o obliku p o stao n ebo, i o tu d a
slika G ospoda, a p o sto se to čini pom oću osećanja d o b ra i
istm c, da b i [čovek] p o stao to osećanje. Stoga j e to
neprekidna B ožanska Prom isao. A li njeno najdublje je radi
toga d a Čovek ovdc ili tam o bude u n ebu, ili, ovđe ili tam o
u B ožanskom n cbesk o m čoveku, je r tak o o n biva u
G ospodu. Ali to se čini sa onim a koje G ospod m ože da
vodi u n eb o , i p o š to G o sp o d to p red v iđ a, O n se i
n ep reslan o stara da čovek bude takav. Tako svako ko đo-
p u šta da b u đ e odveden u nebo biva priprem ljen za so-
pstveno m esto u ncbu.
68. N ebo je, k ao $to jc n a p re d rećeno, podeljeno na
onoliko diuštava koiiko im a o rg an a i celina k o d čoveka, i u
njim a [organim a i celinam a] nijedan d eo n e m ože da
zauzm e drugo m esto osim sopstvenog. P ošto su, stoga,

54
 Boiansko pronmao

anđeli <akvj delovi B ožanskog nebeskog Ćoveka, a anđeli nc

postaju ni od koga drugog osim od o nih koji su u svetu bili
Ijudi, ishodi da je Ćovek koji d o p u sta d a b u d e odveden u
nebo, n cp rek id n o p rip rem an od G osptida za njegovo so-
pstveno me$to, $to se Ćini poraoću odgovarajućeg osećanja
d o b ra i istine koje mu je [tom raestu] saobrazno. N a to
m esto je , takode, svaki čo v ek -an đ eo postavljcn n ak o n svog
odlaska iz svcta. To jc najdublja svrha B ožanske Promisli
Što se tiče neba.

69. D o k se čovek koji ne dopuSta da bude odveden u

nebo i tam o postavljcn p rip rem a za svoje m esto u paklu, je r
čovek od sebe n cp restan o teži ka najnižem u paklu, ali jc od
G ospoda n ep restan o sprečavan [u tom e], on aj koji se ne
m ože sprečiti priprem ljen j e z a o d re d e n o m csto tarao [u
paklu], n a koje takođe biva postavljen n ep o sred n o nakon
odlaska iz sveta. Pri torae je to m esto su p ro tn o određenom
m cstu u nebu, je r jc pak ao đ ire k tn a su p ro tn o st ncbu. J t tog
razloga, kao Što je Č oveku-anđelu, saglasno osećanju dobra
i istine, dodeljeno njegovo sopstveno m esto u ncbu, tak o je
Čoveku-đavolu, saglasno osećanju zla i obm ane, dodeljeno
njegovo sopstveno m csto u paklu. Je*, đvc su p rotnosti stavl-
je n c u isti položaj jed n a nasprara d ru g e ostaju povezane. To
jc najdublja svrha ĐoŽanske Prom isli Što $e tiče pakla.

55
 P O S T O JE ZAKONI BO ŽA N SK E P R O M IS L I K O JI
LJU D IM A NISU PO ZN A TI

70. P oznato je đa postoji B ožanska Prom isao, ali

kakve je o n a p riro d e nije poznato. To nije p o zn ato je r su
zakoni BoŽanske Prom isli ta jn e ko je su do sada bile
skrivene u n u tar m udrosti anđela, ali će sada biti otkrivene,
kako bi se o n o Što je G ospodnje m oglo N jem u pripisivati, i
kako se o n o Što n e p rip ad a čoveku n e b i pripisivalo nikom e
o d ljudi. J e r u svetu im a m nogo o n ih koji sve stvari pripisu-
ju sebi i svojoj m udrosti, a o n o Što ne m ogu na taj način da
pripišu nazivaju nepredvidljivim i slučajnim , ne znajući da
ijudska m u d ro st nije ništa i d a su nepredvidljivo i slučajno
prazne reći. ReČeno je d a su zakoni B ožanske Prom isli
tajne do sada skrivene u m udrosti anđela. Tb je zbog toga
što je u hrišćanskom svetu razum evanje Božanskih stvari
bilo sprečeno religijom , i stoga je postalo toliko ograničeno
i p u n o o tp o ra k ad a su te stvari u pitan ju , d a Čovek nije
m ogao je r nije h teo , ili nije h te o je r nije m ogao, d a razum e
b ilo Šta u vezi B ožanske Prom isii osim toliko da o n a posto-
ji k ao i da p ro su d i da li o n a postoji ili n e, i d a li je sam o
sveopšta ili je i pojedinačna. R azum evanje nije m ogio dalje
d a nap red u je s obzirom đa je, kada su B ožanske stvari u
pitanju, bilo sprečeno religijom , ali p o što je crkva prihvati-
la d a Čovek ne m ože sam od sebe da Čini d o b ro koje je
d o b ro sam o po sebi, niti m ože o d se b e d a misli istinito, koje
je istinito sam o po sebi, i pošto je ovo je d n o sa Božanskom
Promisli, iz tog razloga v era u je d n o zavisi od v ere u drugo.
Stoga, d a je d n o n e b i m oglo biti potvrđeno, a drugo negi-
rano, i o tu d a oboje poništeno, m o ra se na sve načine otkri-
ti Šta je B ožanska Prom isao. Tb, m eđ u tim , ne m ože da se
o b elo d aai ak o nisu izneti n a videio zakoni pom ocu kojih

56
 Bozanska promisao

G ospod obczbeđuju stvari čovekove volje i razum evanja, i

njim a upravlja, je r ti zakoni otkrivaju kakvoću Božanske
Prom isii, a sarao onaj ko p o zn aje njcnu kakvoću m ože da je
potvrđi je r je o n vidi. Iz tog razloga su zakoni Božanske
Prom isii, koji su d o sada bili skriveni u n u ta r m udrosti
andeia, sada obelodanjeni.

57
 Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS L I D A Č O V E K
T R E B A DA P O S T U P A I Z S L O B O D E SA G I-A SN O
RAZUM U

71. P aznato je da čovek ima slohodu da misli i hc*ćc Šta

god želi, ali nc i slobodu da kaže šta god misli i d a uradi šta
god hoce. Stoga jc sloboda na koju se ovde misii duhovnu slo-
boda, a ne prirodna, osim kada lo dvoje čine jedno, je r je
miŠIjcnje i htenjc duhovno, a govorenje i činjenje prirodno.
O sim toga, oni $u u čoveku jasno ra 2 dvojeni, je r Čovek može
da misli o n o što nc govorL i m ože da hoće o n o što ne Čini, iz
Čcga je očigledno da su duhovno i prirodno u čoveku različi*
ti. Stoga čovek nc može da p ređ e \z jednog u drugo dm kčije
nego putem rešenosti. 'Ih rešenost m ože da se uporedi sa vra-
tim a koja najpre treba otvoriti. O n a su otvorena kod onih koji
m zum no misle i hoćc, saglasno gradanskim zakonim a kra-
Ijcvstva i m oralnim zakonim a druŠlva, jc r oni govore o n o što
mistc i čine o n o Šlo hoće, aii vrata su zatvorena kod onih koji
misle i hoce suprotno tim zakonim a. Svalco ko obratt pažnju
na svojc želje i proistićuće postupkc videće d a nastaje takva
rešenost, pri Ćcmu jc o n a ponekad, u pojedinačnom razgo-
voru i pojedinaćnom postupku, učestala. O vo je pretpostav-
Ijeno da bi se znalo d a se pod postupanjem iz slobodc sagla-
sno razum u po<lrazumeva misliti i h tcti slobodno, i otuda slo-
bodno govoriti i Ćiniti o n o što je u saglasnosti sa razumom.

72. AJi p o što nckolicina zn a da ovo m ože da bude

Z akon B ožanske Prom isli, ugiavnom zato Što čovek na taj
način ima i slobodu d a misli zlo i obm anu, d o k ga Božanska
Prom isao ipak n cp restan o vodi ka tom e d a misli i hoće
dob'ro i istinu, a da bi se to m ogio opaziti m oram o nastavi-

58
 Bozanska promisao

ti daljc jasnlm koracim a, $to će b iti učinjeno sledećim

rcdosicdom ; I Čovck ima razum i slobodu, ili razb o rito st i
svojevoljnost, i tc dvc sposobnosti potiču od G ospoda u
čovcku. II Šta god da Ćovck Čini iz slobode, b ez obzira d a li
je to razum no ili nije, ukotiko je saglasno njegovom razu-
m u, njem u izgleda kao sopstvcno. III š ta god da čovck čini
iz siobode, sagtasno svojoj misli, p rip a ja m u sc k ao sop-
stveno i ostaje. IV Posredstvom tc dve sposobnosti čovck
biva popravljen i p re p o ro đ e n o d stra n e G o sp o d a, d o k bcz
n jih o n n e m ože b iti p o p ra v lje n i p re p o ro đ c n . V
Posredstvom te dve sposobnosti čovck m ože d a sc popravi
i p re p o ro d i ukoliko p u tem n jih m ože b iti nav ed en da pri-
zn a da sve do b ro i istinito što misli i čini potiče od
G ospoda, a ne o d njega. V I SjedinjeDost G o sp o d a sa
Čovekom i povratna sjedinjenost čcrveka sa G ospodom
postize se posredstvom te dve sposobnosti. V II G ospod
Čuva te dve sposobnosti u čoveku, n e d irn u te i k ao svetinju,
tokom cele Svoje B ožanske Prom isii. V III Stoga je od
BoŽanske Prom isli da eovek tre b a d a p o stu p a iz slobode
saglasoo razum u.

73. I Č o v e k im a r a z u m i slo b o d u , iii r a z b o r ito s t i svo -

je v o ljn o s t, i te d v e sp o so b n o sti p o tič u o d G o sp o d a u Č oveku. D a
čovck im a sposobnost razum evanja, što je razboritost, i
sposobnost m išljenja, h ten ja, govorenja i činjenja onoga što
razum e, što je svojevoljnost, i da te dve sposobnosti potiču
o d G o sp o d a u čoveku, ra z m o tre n o je u rasp ra v i o
B O Ž A N S K O J L JU B A V I I M U D R O S T I, kao i u prctho-
d n o rečenom (br. 43, 44). A li pošeo u vezi svake o d tih
sposobnosti m ože nastati m nogo sum nji k a d a se o njim a
razm išlja, ovde želim uvodno da izložim nešto o slobodi
p o stu p an ja sagiasno razum u, ko ja postoji u čoveku. N ajpre,
m eđutim , treba d a se zna da je sva slobođa o d Ijubavi, tak o
d a su ljubav i sloboda je d n o , i p o što je Ijubav čovekov život,
sloboda takođe potiče od njegovog života, jc r svc zado-
voljstvo koje Čovek im a potiče od njegove Ijubavi, nijedno
zadovoljstvo n e dolazi iz bilo k o g drugog izvora. Postupati
iz zadovoijstva Ijubavi je s te p o stu p ati iz slobode, jc r Čovek

59
E m u n u el Svedenborg

jc vodcn zadovoljstvom k ao Što su stvari n o šen e rečnim

tokom . DaJje, p o sto im a m nogo ljubavi, od kojih su n c k e u
harm oniji, a n ek e neskladne, ishodi d a isto tak o postoji
m nogo vrsta siobode. U osnovi, postoje tri slobode: prirod-
na, racionalna i duhovna. P r ir o d n u s b b o d u svaki Čovek
dobija nasleđem , iz nje on n e voli ništa d ru g o osim sebe i
svet. N jegov prvobitni život ne saČinjava ništa d ru g o osim
toga, i p o što sva zla posloje usled te dve Ijubavi, i pošto
o tu d a i nastaju zla, ishodi d a je m isliti i h teti zlo p riro d n a
sioboda a da Čovek čini zlo iz slobode saglasno razum u,
o n d a k ad a ih je u sebi p o d ržao rasudivanjcm . D a ta k o čini
potiče od njegove moći ko ja se naziva svojevoljnošću, a
kada ih pođržava potiče od njcgove sposobnosti ko ja se
naziva razboritošću. N a prim cr: od Ijubavi sa kojom je
Čovek ro đ en poliče to što želi d a izvrši preljubu, da prevari,
da huli, da se sveti, i k a d a ta zla u scbi podrži, i tak o ih učini
dopustivim , tada iz zadovoljstva Ijubavi p re m a njim a, i
naizgled saglasno razum u, o njim a razm išlja i hoće ih sio-
bodno, i ukoliko ga civilni zakoni n e sprečavju, [o njima]
govori i Čini ih. O d B ožanske je Prom isli G o spodnje da je
Čoveku d o p u šten o d a tak o čini, jc r on im a slobodu ili svo-
jevoljnost. U toj slobodi čovck se nalazi p riro d n o , je r je ona
nasledna i oni su u toj slobodi koji su je u sebi podržali
rasuđivanjem iz zadovoljstva Ijubavi p re m a sebi i svetu.
R a c io n a ln a s lo b o đ a potjče od Ijubavi p rem a ugledu, radi
titule ili dobitka. Zadovoljstvo ove ljubavi je u tom e da se
spolja ostavi utisak m orainog čovcka. Z a to što voli taj
ugled čovek n e vara, n e Čini preljube, ne sveti se, niti huli,
a p o što to Čini pred m eto m razum a, on takođe d elu je iz slo-
b o d e saglasno svom razum u, iskreno, pravedno, neporočno
i na prijateijeski način. O n iz razu m a m ože čak i d o b ro da
govori u korisl takvog živijenja. Ali ako je njcgova razum -
ska sposobnost prosto p riro d n a, a ne u isto vrem e i duho-
vna, ta sloboda je sam o spoljašnja, n c u n u tarn ja, jer, kao
Što je receno, o n n e voli d o b ra u n u ta rn je već sam o spol-
jašnje, rad i ugleda. Iz tog rario g a d o b ra dela ko ja čini nisu
d o b ra sam a po sebi. O n m ože i da kaže da o n a tre b a d a se
Činc zbog javnog dobra, ali on to kaže n e iz Ijubavi p re m a

60
 Bozanska promisao

javoorn dobru već iz Jjubavi p rc m a sopstvenom zvanju i!i

dobitku. Njegova sloboda stoga ne Uobija ništa od ljubavi
p rem a javnom do b ru niti p ak tijcgov razum , jer je on
saglasan njegovoj ljubavi. Stoga je racio n aln a sloboda
u n u tam je p riro d n a sloboda. 1, o n a jc tak o đ e od Božanske
P rom isli G o sp o d n je d a ta sv ak o m e. D u h o v n a s io b o d a
potiče o d Ijubavi p rem a večnom životu. D o te ljubavi i
njenog zadovoljstva niko n e doJazi osim o n o g a ko misli da
su zJa gresi, i stoga ih neće, i o n o g a ko, u isto vrem e, gleda
k a G ospodu, Č ovek je u toj slobodi kad n ajp rc ovo Čini, je r
niko nc m ože da n eče zla zato Što su o n a gresi i da ih stoga
n e čini, osim iz slobode ko ja je u većoj m cri u n u ta m ja ili
viša, koja potiče od Ijubavi koja je u većoj m e ri u n u ta rn ja ili
viša. Isprva ta slo b o d a ne izgleda kao d a je sioboda, m ađa
to ipak je stc , ali kasnije o n a ta k o izgleda, i tad a čovek po-
stu p a iz slobodc koja je saglasna razum u prilikom miŠlje-
nja, htenja, govorenja t Činjenja onoga što je d o b ro i istini-
to. O va sloboda se povcćava kako se p riro d n a sloboda sma-
njuje i p o staje p o drcđena, i o n a se sjedinjuje sa racional-
nom siobodom i prečiŠćava je . Svako m ože da d o đ c d o ove
slobode p o d uslovom d a h o ć e da shvati d a j e život većan, i
d a privrem eno zadovoljsivo i blaženstvo života u vrem enu
nije ništa dru g o nego k ra tk o tra jn a scn u p o ređ cn ju sa
beskrajnim zadovoljstvom i blaženstvom života u vcčnosti;
a čovek m ože tako d a razm išlja ak o žeii, z a to Što im a raz-
b o rito st i svojevoljnost, i zato Što G ospod, o d koga te dve
sposobnosti potiču, n ep restao p ru ža m ogućnost.

74. II S v e š to Č ovek č in i iz slo b o d e , b e z o b zira d a l i j e

r a z u m n o ili rtije, a k o j e sa g la s n o rtjeg o vo m r a z u tn u , n je m u
izg ied a k a o so p stv e n o . S ta su razb o rito st i svojcvoljnost koje
su svojstvene čoveku n e m ože se n a jasniji način pokazati
nego po rcđ en jem Ijudi sa zverim a, je r ove n em aju nikakvu
razboritost, ili sposobnost razum evanja, niti bilo kakvu svo-
jevoljnost, ili m oć slobodnog h ten ja i o tu d a o n e nem aju
razum evanjc i volju, ali u m esto razum cvanja im aju znanje,
a um csto volje osećanje - o b e te stvari [im aju] prirodno.
Z a to što nem aju te dve sposobnosti o n e tak o đ e nem aju

61
Emanuei Svfdcnhotf

m isao, a)i um csto misli im aju u nutarnji vid koji sa njihovim

spoljašnji vidom Čini je d n o uz pom oć saobraznosti. Svako
osećanje im a svog voljenog k ao su p ru žn ik a, osećanje
p riro d n e Ijubavi ima znanje. oscćanjc duh o v n e Ijubavi ima
inteligenciju, a osećanje nebeskc Ijubavi m udrost, z a to Što
osećanje bez svog voljenog k ao su pružnika nije ništa. J e r to
je k ao bivstvovanje bez ispoljcnja, i k ao sadrzaj bez oblika,
o kom e $e ništa ne m ože prcdicirati. O tu d a u n u ta r svake
stvorene stvari postoji n esto Što m ože d a se dovede u vezu
sa brakom dobra i istine, k ao što je ranijc n a m nogo m esta
pokazano. K od zveri postoji b ra k oscćanja i znanja i kod
njih je osećanje od priro d n o g d o b ra, a znanje od p riro d n c
isune. D aljc. p o što osećanje i znanjc u njiraa deluju u
celosti k ao jcd n o , i pošto njihovo oscćan je oe m ože da se
podignc iznad njihovog znanja, niti njihovo zn an je iznad
osećanja, već kada se uzdižu o n d a sc uzdižu zajedno. Kako
zveri nem aju duhovni um u koji, ili u ćiju svetlost i toplinu,
m ogu d a sc uzdignu, tim c o n c n cm aju sp osobnost
razum cvanja, ili razboritosti, niti sposobnost slobodnog
h len ja ili svojcvoljnosti, v eć p ro sto [im aju] p riro d n o
osećanje s njegovim znanjem . P riro d n o osećanje koje imaju
je osećanjc za uzim anje h ra n e , p ro n aiažen je skloništa,
podizanjc potom stva, izbegavanje povredc, sa svim p o trc-
bnim znanjem o tim stvarim a. S obzirom da je stanje nji«
hovog života takvo o n e nisu sposobnc d a raisle ovo želim , a
ovo ne, niti ovo znam , a ovo ne; jo š m an jc ovo razum em , i
ovo volim. Ali o n e [te stvari] su ro đ e n e iz njihovog oseća-
nja, njihovom sprctnošću, b cz razboritosti i svojevoljnosti.
To Što su o n c tako ro đ en c ne p o tiće od p riro d n o g već od
duhovnog sveta, odakic svi uzroci stvaraju ućinke. O tom
p red m etu se n cšto raože videti i u onom c što sledi (br. 96).

75. D rukčtjc je sa ćovekom : on ne sam o d a im a oseća-

nje prirodnc Ijubavi, nego im a i osećanje duhovne i nebeske
ijubavi, je r Ijudski um im a tri stcpena, kao što je pokazano
u trećem poglavlju rasprave o B O Ž A N SK O J U U B A V I I
M U D R O S T I. Iz to g razloga ćovek m ože d a se uzdigne od
prirodnog /n an ja do duhovne intcligencije, i o d atle do

62
 Božanska promisao

n ebeske m udrosti, i iz to dvoje, inteligencije i m udrosti, on

m ože da gleda ka G ospodu i da tak o b u d e sjedinjen sa
N jim , putem čega večno ž i \ i . Ali u pogledu osečanja, ovog
uzdizanja n e bi bilo kad čovek n c b i im ao sposobnost, koja
potiče od razboritosti, da podignc razum evanjc i [sposob-
nost] koja pociče od svojevoljnosti, d a to želi da učini. Uz
pom oć te dve m oći čovck je sposoban da misli u n u ta r sebe,
o stvarim a koje Čulima svog tcla opaža van sebe, i on,
takođe, inože da misli iznad, o onom c što misli ispod. Je r
svako m ože da kaže: “M islio sam ovo i mislitn ovo”; takođe:
“ H teo $am ovo i hoću ovo”; ili, ponovo: “R azum em to, da
je tako”, i: “ Volim to zato Što je ta k o ,? i tak o daljc. O datle je
očigledno d a čovek m ože d a misli iznad misli, gleđajući je
kao d a jc ispod njega. Tu sposobnost on im a uslcd razbori-
tosti i svojevoljnosti, od razboritosti da m ože da misli
uzvisenijc, a od sam ovoljnosti da usled naklonosti lioće tako
da misli - jc r kada ne b i im ao sam ovoljnost da tako misli, on
ne b i im ao volju, pa o tu d a n i m isao. Iz to g razloga on: koji
ne žele d a razum eju ništa osim onoga Što pot ičc od sveta i
njegove prirode, i kojj n e žele d i razum eju šta su m oralno i
duhovno do b ro i istina, n e m ogu biti uzdignti od znanja do
intleigcncije, još m anje d o m udrosti, jc r $u blokirali te
sposobnosti. Iz to g razioga su se očovcčili sam o u onoj m eri
u kojoj su sposobni d a razum eju ako hoće, i sposobni da
hoče iz razboritosti i sam ovoljnosti, koje su u njih usađene.
O d te dvc sposobnosti potiče to Što Jjudi m ogu da misle i na
osnovu misli da govore; u svim drugim stvarim a oni nisu
Jjudi nego zveri, a neki su, usled zloupotrcbc ovih sposo-
bnosti gori o d zveri.

76. Svako m ože n a osnovu razboritosti koja nije

pom ućcna, d a uvidi ili shvati d a čovek, bcz privida da je to
njcgovo, n e m ože da im a bilo kakvu naklonost p rem a zna-
nju, niti b ilo kakvu naklonost p rem a razum evanju. Je r
svako uživanje i zadovoljstvo, dakle sve što p rip ad a volji,
potiče o d naklonosti koja p rip a d a ijubavi. Ko bi poželeo da
biJo Šta zna, ili da b ilo Šta razu m c kada n e b i im ao neko
zadovoljstvo od naklonosti? A ko m ože da im a to zađo-

63
Emanuel S'.tdenbor^

voljstvo od naklonosti ukoliko o n u ćem u je naklonjcn ne

izgleda k ao njegovo? K ada ništa ne bi bilo njegovo, vcć sve
pripadalo drugim a, ili kada bi bilo ko m ogao iz sopstvcnih
naklonisti da ulijc bilo šta u um drugoga, koji u sebi ncm a
naklonosti p rem a znanju i razum cvanju, da li b i o n to pri*
mio, štaviše, đa li bi m ogao d a prtm i? Z a r on nc bi bio
budaJa i p red m et ism evanja? N a osnovu ovoga m ože da
budc sa&vim ja sn o d a, iako sve Što čovck o p aža, i o ćem u,
o tu d a, im a m isao i znanje, kao i sve Sto sagiasno opažanju
hoćc i čini, im a uticaja - ip ak jc od B ožanskc Promisli
G ospodnje Što to izglcda kao da jc Čovckovo: je r, k ao što je
rečeno, čovek u su p ro tn o m ne bi prim ao nišia, p a o tu d a nc
bi m ogao biti o b d a rc n b ilo kakvom inteligcncijom i
m udrušću. P o 2 n a to je da sve Što je d o b ro i istinito ne pri-
p ad a čoveku ncgo G o sp o d u , a da čovcku ipak izgleda kao
sopstveno i p o što sve Što je d o b ro i istinito tak o izglcda,
tako izgledaju i svc stvari crkvc i neba, sh o d n o to m e svc
stvari ljubavi i m udrosti, i dobročinstva i v cre - p a i porcd
toga nijedna od njih n c p rip a d a čoveku. N iko ne m ože da
ih prim i od G ospoda ako m u n c izglcda k ao d a ih shvata
kao o d sebe. N a osnovu ovoga se m ože sagledati istina da
svc što čovek čini iz slobode, b ez obzira da li je to razum no
jji nijc, ukoliko jc saglasno njegovom razum u, njcm u tzgle-
da k ao sopstvcno.

77. K o ne m ožc na osnovu moći koja se naziva ra-

zboritišću da razum c da j e ovo ili ono d o b ro korisno zu
društvo kao eclinu, a d a j e ovo ili o n o zlo za njega štetno?
N a prim er: da su pravedoosl, iskrenost i čed n o st braka
korisni za društvo, a d a s u nepravcdnost, neiskrenost i
prcljubnički odnosi sa tuđim Žcnama za njcga štetni, tc
p rcm a tom e, da su ta zla sam a po scbi Štete, d o k su dobra
sam a po sebi koristi. Isto, ko ne m ože te stvari d a učini
prcdm ctom svog rasudivanja ak o [to] izabere? Č ovek ima
razboritost i im a sam ovoljnost. N jcgova sam ovoljnost i ra-
zboristost su neskrivene, o n e se pokazuju i regulišu, one
pružaju razum evanjc i m ogućnosl ukoliko se čovck, zato
Što tako rasuđuje, kJoni ovih zala u scbi; i ukoliko to ćini,

64
 Božanska promisao

o n se p rem a tim dobrim a o dnosi k ao što se prijatclj odnosi

p rem a prijateljim a. N a osnovu svoje sposobnosti koja se
zove razboritost čovck m ože n ak n ad n o d a izvlači zaključkc
iz ovih stvari u vezi d o b ara, koja u duhovnom svetu služe za
svakodnevnu u p o tcrb u , i u vezi zala, koja su u njem u
[đuhovnom svetuj štetn a, sam o ako, k a d a su u pitanju zla,
o p aža grehe, a kada su u pitanju dobra, vrši deia dobroči-
nstva. O n to, takođe, m ože d a učirji predm etcnn svog
razm išljanja, ako to izabere, s obzirom d a im a razb o rito st i
svojevoljnost, a o n e su neskrivene - pokazuju še, regulišu i
pružaju razum evanje i m ogućnost doklegod se čovek kloni
istih zala k ao grehova; i doklegod to Čini on se prem a
dobrim a dobročinstva odnosi k ao bližnji p re m a bližnjem u,
iz Ijubavi na o b e strane. D alje, p o što je volja G ospodnja, da
Čoveku sve Što ra d i slobodno, saglasno razum u, izgleda kao
sopstveno - kako b i došlo do p rim anja i sjedinjenja - i
p o što je to oastojanje u saglanosti sa sam im razum om ,
ishodi d a Čovek usled razum a, zato Što je u p itan ju njegova
večna sreća, m ože to d a hoće. M oleći Božansktt moć
G ospođa, on m ože to da Čini.

78. IH S v e š to č o v e k r a d i iz slo b o d e, sa g la srto s v o jo j m is li.

p r ip a ja m u s e k a o so p stv e n o , i o sta je . O vo j e stoga što
Čovekovo sopstveno \p ro p riju m ] i njegova sloboda čine
jed n o . Čovekovo sopstveno p rip a d a njegovom životu, a
o n o što čovek Ćini usled života on čini iz slobođe. Čoveko-
vo so p stv en o je i o n o što p rip ad a njegovoj ljubavi, je r Ijubav
sačinjava svačiji život, a o n o što čovek čini usled svoje
životne Ijubavi, on čini iz slobode. Čovek iz slobode postu-
p a saglasno m isli, je r on o svem u što p rip ađ a njegovom
životu ili Ijubavi razm išlja, i to biva potvrđeno pom oću
misli, a kada se potvrdi, ta d a o n to Čini iz slobode saglasno
misli. J e r šta god d a Čovek čini, on čini od voije pom oću
razum evanja, pri čem u slo b ad a p rip ad a volji, a misao
razum evanju. Čovek iz slobode m ože d a p o stu p a i supro-
tno razum u, i jo š jednom , on m ože da p o stu p a saglasno
razum u, a n e iz slobode, ali stvari koje su n a takav način
učinjene čoveku sc n e pripajaju. O n e, jednostavno, pri-

65
Emanael Svedenborg

padaju njcgovom jeziku i tclu, a ne njegovom d u h u ili srcu,

d o k stvari koje su od njegovog d u h a i $rca> kada postanu i
[stvari] njegovih usta i lcla, njem u bivaju p ripojenc. D a je
tako m oglo b i se pokazati m nogim p rim cn m a, ali ovdc nijc
m esto za njih. Pođ tim e da je [nešlo] pripojeno Čovcku
misli sc d a j e ušlo u njcgov život i p o stalo pripadajuće nje-
govom životu, p rem a tom e. p o stalo njegovo sopstveno.
M cđutim , d a oe postoji ništa što je čovckovo sopstvcno, već
da njcm u izgleda kao da postoji, videće sc iz o n o g a što
sledi. N eka ovde budc rcčcno satno toliko Ua svako dobro
kojc Ćovek učini iz slobodc saglasno razum u, njem u biva
pripojeno k ao sopstveno, je r m u u m isljenju, htenju, go-
vorenju i Ćinjenju izgleda k ao sopstveno. Ipak. d o b ro ne
pripada Ćoveku već G ospodu u čoveku, k ao Što sc može
videti iz p reth o d n o rečen o g (b r. 76). A kako sc zlo pripaja
Ćovcku videće $e u odgovarajućem Članku.

79. R ećeno jc i da o n o Što ćovek čini iz slobodc saglas-

no sw>joj misli ostaje, je r ništa Što je čovek prisvojio ne može
da sc iskoreni, zato 8to je to postalo pripadajuće njegovoj
Ijubavi, i u isto vrcm e njcgovom razum u, ili njcgovoj volji, i
u isto vrem e njegovom razum cvanju, i o tu d a pripadajuće
njcgovom životu. 1b m ožc da se prcm esti, ali ipak ne može
d a sc izbaci, a kada je p rem eštcno o n o je p rcn cto iz cen tra
na periferlju, i tu ostaje. To se pođrazum eva p o d ostajanjem .
Na prim er, ako je čovek u dctinjstvu i m ladosti scbi pripojio
ncko zlo čineći ga iz zadovoljslva ljubavi [ka tom zlu] - kao
ako je varao, hulio, svctio se i odavao kurvarstvu - tada, s
obzirom da je te stvari ćinio iz slobode saglasno misli, on ih
jc takođe i sebi pripojio; ali ako $c kasoije zbog njih kajao,
klonio ih se i gledao na njih k ao na grehe kojih sc tre b a gadi-
ti, pa je o tu d a iz slobodc saglasno razum u prestao da ih ćini,
njcm u bivaju pripojcna d o b ra kojima su ta zlu suprotna.
'Hida ta dobra Ćine c c n ta r i prem eštaju zla sve daljc i dalje ka
perifieriji, saglasno njegovoj averziji i gađenju prcm a njima.
M edutim , i poved toga ona se ne m ogu izbaciti na takav
način da se m ože reći d a su odstranjena, iako s tim pom e-
ranjcm m ogu da izgledaju kao da su odstranjena. Tb sc dcša-

66
 Božanska promisao

va kada je čovek izbavljcn od zala i držan u dobrim a od

siran e G ospoda, S ta k o sc čini sa celokupnim naslcdnim
ziom, k ao i sa celokupm m Čovekovim tekućim ziom. mi jc
bilo iskustvom pokazano sa nckim a u nebu koji su, zato što
su od stran e G ospoda držani u d o b m , sm atrali da su sami
bez zala. ali đa ne b i verovali d a jc d o b ro u kom e se nalaze
njihovo sopstveno, oni su s n e b a spušteni do le i vračeni u
svoja zla, sve d o k nisu priznaii da su sami p o sebi u zlu, ali su
u dobru od G ospoda. N akon tog priznanja vraćeni su u
nebo. Stoga, neka se zna da d o b ra nisu Ćoveku pripojena ni
n a koji drugi način, nego tak o da su u njem u neprestano
G ospodnja, i d a sve d o k čovek to priznajc G ospod dopušta
da do b ro čoveku izgleda kao sopstveno, to jcst, [dopušta] da
čovcku izgleda da voli bližnjega ili svoje dobročinstvo k ao od
sebc, d a poscduje vrline k ao od sebe, da čini d o b ro i razum e
istine, kao i d a je m u d ar k ao od sebe. N a osnovu Čega neko
ko jc prosvetljen m ože d a vidi prirodu i snagu priviđa u
kom e sc, p o volji G ospodnjoj, nalazi čovck. A G ospod to
hoće radi.spasenja Čoveka, je r niko bez tog privida ne može
biti spasen. O ovom predm etu pogledajtc I o n o što je napred
pokazano (br. 42-45).

80. N išta se ne p rip a ja Čoveku od o n o g a što o n sam o

misli, niti m u se čak pripaja o n o što misli usled [postojanja]
htcnja, osim ukoliko njegovo h te n je nije toko ja k o da će to
i uciniti k ad a se p ru ži priiika. Razlog je to što k a d a Čovek
tako Čini, o n p o stu p a iz voije pom oću razum evanja, ili iz
osećanja, koje p rip ad a volji, pom oću misli, koja pripada
razum evanju, ali sve d o k je to sam o o d misli n e tnože se
pripojiti je r se razum evanje ne sjedinjuje sa voljom , ili
m isao koja p rip ad a razum evanju se n e sjcdinjuje sa oseća-
njem koje p rip a d a volji, već se volja i njoj pripadajuće
osećanje sjedinjuju sa razum evanjcm i njem u pripadajučoj
misli, k ao Što je p o k azan o na m nogo m esta u p eto n i delu
rasprave o B O Ž A N S K O J L JU B A V II M U D R O S T I. To se
razum e p o đ rečim a G ospodnjim : N e p o g a n i č o v e k a š to u ia z i
u u sia , n e g o š to iz la z i iz src a p r e k o usua o n o p o g u n i č o v e k a
(M at. XV, 11; takođe 17, 1 8 ,1 9 ). U duhovnom sm islu pod

67
Emanuel Svcdcnborg

ustim a sc podrazum eva m isa o je r sc m isao ustim a izgovara,

a pod srccm se u to m sm islu podrazum cva osećanje koje
potiče od Ijubavi. A ko čovek misli i govori usled tog
osečanja, on sebe čini nečistim . Srcc takođe označava
osećanjc koje p rip ad a ljubavi ili volji, a u sta označavaju
m isao koja pripađa razum evanju kod Luke V I, 45.

81. Z la za koja čovek misli da su dozvoljena, takođe mu

se pripajaju, Čak i ak o ih n c čint, je r to što je ncšto dozvo-
Ijeno u misli potiče od volje, posto postoji njen pristanak. Iz
tog razloga, kada Čovek verujc d a je bilo koje zlo d o z v o
fjcno, o n ga oslobađa unutarnjeg zadržavanja i uzdržava se
od toga da ga čini sam o spoljašnjim zadržavanjim a, ko ja su
strahovi. I p o što je čovckov d u h blagonaklon p rem a zlu,
stoga ga on, kada se spoljasnja zadržavanja uklone, Čini kao
d a jc dozvoljeno; a u m eđuvrem enu ga u svom duhu čini
ncprestano. Ali u vezi ovoga p o g lcd ajte D O K T R IN U
Ž IV O T A Z A N O V l JE R U S A L IM (br. 108-113).

82. IV. P o m o ću o v e đ v e spo& obnosti Ćovek b iv a p o p ra vljert

i p re p o ro d e n o d s tr a n e G o sp o d a , a b e z t\jih n e m o te b iti
p o p ra v ije n i p r e p o ro đ e n . G o sp o d uči da ukoliko sc čovek
ponovo nc rodi, on ne m ože vidcti C arstva Đožijcga (Jovan
III, 3,5,7), ali sam o nckolicina zna 5ta znači biti ponovo
ro d cn ili p rep o ro đ en . R azlog j e taj Što sc nc zn a šta su
Ijubav i dobročinstvo, niti stoga, Šta jc vcra; jc r on aj ko oe
zn a šta su Ijubav i dobročinstvo, ne m ožc da zna šta je vera,
zato što dobročinstvo i v era čine jed n o , isto k ao d o b ro i isti-
na. i kao oscćanje koje p rip ad a volji i m isao koja pripada
razum cvanju. U vezi tog jedinstva pogledajte raspravu o
B O Ž A N SK O J LJUBA V I I M U D R O S T l (br. 427-431); i
N O V l J tR U S A L J M 1 N JE G O V O N E B ESK O U Č E N JE
(hr. 13-24); to se m eđutim m ožc vidcti i iz p reth o d n o
izložcnog (br. 3*20).
83. R azlog što neko n e m ožc d a u đ c u C arstvo Božije
ako nijc ponovo ro d en je taj što j e čovek nasledno, od svo-
jih roditclja, ro d en u zliraa svakc vrste, sa potencijalom da,
uklanjanjcm tib zala, p o stan e đuhovan, a ak o n e postane

68
 Božanska promisao

duhovan, nc m ožc doči u nebo. Poslati od prirodnog duho-

van, znači biti ponovo ro d e n ili p rep o ro đ cn . Ali d a b i se
m oglo znati kako čovck biva p rep o ro d en , m oraju se raz-
m atrati ovc tri srvari: kakvoća njegovog prvobitnog stanja,
koje jc stan jc proklctstva, kakvoća njegovog drugog stanja,
koje je stanjc popravljanja i kakvoća njegovog trcćcg sta-
nja, koje je slanje p rcp o ro d a. a. Čovekovo prvo stanje, kojeJe
stanje prokiets/va, svako ima nasledno od svojih roditelja,
je r Ćovek se od n jih ra d a u Ijubav p rem a sebi i Ijubav prem a
svetu, a iz njih, k ao izvorišta, u zla svake vrstc. O n jc vođen
zadovoljstvim a tih Ijubavi, j ta zadovoljstva činc da nc zna
d a je u.zlim a, je r svako zadovoljstvo kojc p rip ad a Ijubavi
oscća sc sam o k ao dobro. Stoga, ukoliko čovek nije pre-
po ro d en , on ne zna za d ru g o osim da votcti scbc i svet
iznad svega je stc sam o d o b ro , i da vladati nad svima i pose-
dovati bogatstvo svih drug ih je ste glavno dobro. O tu đ a i
potičc svc zlo, je r sc o n ni p rem a k o m e drugom nc odnosi
sa Ijubavlju osim p rem a sam om scbi. Ili, ak o se p re m a dru-
gom e odnosi sa Ijubavlju, to je k ao što se đavo odnosi
p rcm a davolu, i k ao što se lopov odnosi p rem a lopovu,
o n d a k ad a su zajedno na d clu . O oi koji u scbi potvrđuju
ove Ijubavi i zla koja iz njih proističu zbog zadovoljstava
koja ođatle dobijaju, ostaju p riro d n i i postaju tclcsno-sen-
zualni, i u sopstvenoj misli, koja potiče od njihovog duha,
oni su m aloum ni. ip ak , oni m ogu, dok su u sveiu, d a govore
i postupaju razborito, jc r su ljudi, i stoga im aju razb o rito st
i svojcvoljnost, aii čak i to Čine iz Ijubavi p rcm a scbi i svetu.
N akon sm rti, kada poslanu duhovi, nc m ogu da imaju
drugo zadovoljstvo osim o n o g koje su u svom d u h u imali
dok $u bili u svetu, a to zadovoijstvo je zadovoljstvo
davolske Ijubavi, sada p re o k re n u ta u nezadovoljstvo, b o l i
g ro zo tu na kojc sc u Reči misii p o d m ukom i ognjem pakla.
N a osnovu ovoga je očigtedno d a j e čovekovo prvobitno
stanje stanjc prokletstva, i da su u njem u oni koji n e do-
puštaju da budu p rcp o ro đ en i. b. Ćovtkovo drugo stonje, koje
j e stanje popravijanja, je o n o u kom e o n poćinjc đ a misli o
nebu, zbog tam ošnjeg zadovoljstva, i na taj način o Bogu,
od koga, 2 a njcga, potiče n eb esk o zadovoljstvo. Ipak, on

69
Emanuel Svedenborg

n ajpre tu m isao im a usied zadovoljstva Ijubavi p rc m a sebi.

Z a njcga je zadovoljstvo n c b a takvo zadovoljstvo. Ali svc
d o k zadovoljstvo tc ljubavi vlada, zajcdno sa zadovoljstvi-
rna zala koja iz n jc proističu, o n [stvari j n c m ožc d a razum c
drukčije ncgo da pristupiti ncbu znači izgovarati molitvc,
sluŠati propovedi, iči n a Svetu P ričest, davati sirom ašnim a,
pom agati p o treb itim a, tro šiti novac na crkve, d av atrd o p ri-
nose bolnicam a, i tako dalje. N iti čovek u to m stan ju zn a za
d iu g o osim da sam o m išljenje o stvarim a o kojim a uči
religija spasava, b ez obzira d a li o n o p o tiče od onoga što se
naziva verom , ili od onoga Što sc naziva verom i dobročin-
stvom. D a on ne razum e drukčije nego d a m isliti o ovim
stvarim a spasava o tu d a je što o n ni m alo n e misli o zlim a u
zadovoljstvim a u kojim a se naiazi i sve d o k zadovoljstva
zala oslaju, ostaju i zla. Zadovoljstva potiču č d p o žđ d e za
njim a, koja ih n ep restan o podstiče i koja ih i o stvaruje onda
k ad a ih nikakav strah n e suzbija. Sve d o tie d o k zla ostaju u
požudam a, i o tu d a u zadovoijstvim a njihove Ijubavi [Ijubavi
ka zlima], n cm a vere, dobročinstva, sažaljenja, niti m olita-
va, osim sam o u spoljašnjem koje svetu izgleda stvarno, a
ipak to nije. O n i [vera, dobrocinstvo, sažaljenje i m olitvej
m ogu da se u p o red e sa vodom , koja izlazi iz nečistog izvo-
ra i koja se n e m ože piti. Svc d o k je čovek takav da misli o
nebu i o Bogu usled religije, a ip ak nista ne misli o ziima
k ao gresim a, o n j e joŠ uvek u prvobitnom stanju, ali dolazi
u drugo stanje, ili stan je popravljanja, o n d a kada počinje da
misli d a postoji n ešto ta k o k ao Što je grch, i još više kada
misli da je ovo ili o n o greh, i k a d a u izvesnoj m eri to u sebi
ispituje i to n e želi. c. Č o v tk o v o /reće s ta n je , k o je je s t a n je p re -
p o ro d a , nadovezuje sc na p reth o d n o stan je i nastavlja ga.
O n o počinje k ad a čovek p restan e da čini zla kao giehe,
n ap red u je k ad a ih se kloni, i biva usavršcno k a d a se protiv
njih bori. Thda, o n u o noj m cri u kojoj ih pobcđuje, što
potiče od G ospoda, biva prep o ro đ cn . K ođ onoga ko je prc*
p o ro đ en životni red sc p rco k rcn u o , takav čovck je od
priro d n o g postao duhovan, jc r je priro d n o ođvojcno od
duhovnog su p ro tn o red u , d o k je duhovno saglasno rcd u . Iz
tog razloga p rcp ro đ cn čovck p o stu p a iz dobročinstva; on

70
 Boždnska promisao

p red m eto m svoje vere čini o n o što p rip ad a njegovom

dobročinstvu. Ipak, o n postaje duhovan sam o ukoliko je u
istinam a, je r svaki čovek biva p rc p o ro đ e n pom oću istina i
života koji je istinam a saglasan. z a to Što uz pom oć istina on
poznaje život, a uz pom oć života p o stu p a u skiadu sa isti-
narna. Tako oo sjeđinjuje d o b ro i istinu, Što je duhovni b ra k
u kom e se nalazi nebo.

85. * D a Čovek biva popravljen i preporođen pomoću

dve sposobnosti kpje se zovu razboritost i svojevoljnost, i đa
bez njih n e može biti popravijen i preporođen, otuda je Što uz
pom oć razboritosti m ože d a razum e i zna Šta je zlo, a Šta
do b ro i, otuda, šta je lažno. a šta istinito; a pom oću svo-
jevoljnosti m ože d a hoće ono Što razum e i zna. A li sve dok
vlađa zadovoljstvo ljubavi ka zlu, on n e m ože slobodno da
boće dobro i istinu, i ne m ože do njih doći svojim razmišlja-
njem , zbog Ćega n e m ože sebi da ih pripoji, jer, k ao Što je
napred rećeno, stvari koje Ćovek čini iz slobode saglasno
razum u pripajaju mu se kao sopstvene, a ukoliko nisu prisvo-
je n e kao sopstvene ćovek nije popravljen i preporođen. Osim
toga, on p o prvi p u t postupa iz zadovoljstva ljubavi ka dobru
i istini o n d a kada je zadovoljstvo ljubavi ka zlu i laži uklo-
njeno, jeT se dva .suprotna zadovoljstva Ijubavi ne daju u isto
vrem e. Postupati iz zadovoljstva koje pripada Ijubavi jeste
postupati iz slobode. a pošto se razum blagonaklono odnosi
p rem a ljubavi, to je istovrem eno i postupati saglasno razumu.

86. PoŠto svi ljudi, b ez ob 2 ira d a li su zli ili dobri, imaju

razb o rito st i svojevoljnost, to 2a o Ćovek, isto k ao i dobar,
m ože d a razum e istinu i d a Čini dobro. A li, zao Ćovek to ne
m ože d a čini iz slobode saglasno razum u, d o k d o b a r čovek
m ože, zato Što je zao čovek u zadovoljstvu koje potiče od
ljubavi ka zlu, a d o b a r Ćovek u zađovoljstvu ko je potiče od
ljubavi ka dobru. Stoga, istina k oju zao ćovek razum e, i
do b ro koje o n Čini njem u n e bivaju pripojeni, ali bivaju
pripojeni dobrom Ćoveku, a b ez p rip ajan ja k ao sopstvenog

" Broj 84 je izostavijen. (Prim. prev.)

71
Emanuci Svedenborg

n cm a popravljanja, niti p rep o ro d a. Z a to sc kod zlih Ijudi

zla sa lažima nalaze u cen tru , a d o b ra sa istinam a na per-
ifcriji, d o k su kod dob rih d o b ra sa istinam a u ccn tru , a zla
sa lažim a na periferiji. U o b a se slučaja stvari ko je su u ce-
ntru Širc Ćak do periferije, k ao to p lo la o d vatre koja je u
cen tru , i kao hladnoća o d leda koji je u ccntru. Tkko su kod
zlog čoveka d o b ra n a periferiji o k aljan a zlim a ko ja su u
cen tru , dok kod d o b ro g čoveka zia n a pcriferiji postaju
slaba usled dobara ko ja su u cen tru . 1b jc raziog Što zia ne
osuduju p re p o ro d c n o g čoveka, a d o b ra ne spasavaju
n ep rep o ro đ e nog.

8 7 . V Pomoću ove dve sposobnosti Čovek moze da se

popravi i preporodi ukotiko ga one navedu da prizna da sve
istinito i dobro što m isli i čini potiče od Gospoda, a n eo d tyega
samog. Šta jc popravljanje, a Šta p rep o ro d u p reth o d n o m je
upravo rcČeno, k ao i d a čo v ek b iv a popravljcn i p rep o ro đ en
pom oću dve sposobnosti, razboritosti i svojevoljnosti, a
zato Što sc to čini pom oču njih, o njim a ćc nešto više btti
rečen o . U slcd ra z b o rito sti Čovek im a sp o so b n o st da
razum e, a uslcd svojevoljnosti sposobnost da hoće, obe te
stvari kao od scbe. Ali, m oći iz siobodc b tc ti dobro, a o tu d a
ga čini saglasno razum u, m oguće je sam o onim a koji su
p rcp o ro d en i. Z a o čovek m ože iz slobodc d a hoće sam o zlo,
i o n ga čini saglasno misli k oju pom oću podržavanja čini
sličnom razum u. ZJo m ože d a se podrži isto kao i d o b ro , ali
se z lo pođržava zab lu d am a I prividim a koji prilikom
podržavanja postaju obm ane, a k a d a jc p održano, ono
izgleda k ao d a potiče od razum a.

88. Svako ko ima b ilo koju m isao koja potiče od

unutarnjeg razum evanja m ože da uvidi da inoć d a se hoće
i razum c ne potiče od ćoveka, već od N jcga K oji im a s§mu
M oć, ili Koji jc ima u njenoj suštini. Razm islite sam o o
tom c odaklc dolazi m oć. Z a r o n a nije o d N jcga Koji je ima
u njcnoj pravoj jačini, odnosno, Koji jc im a u Sebi i, p rem a
tom c, o d S cbe? M oć je , stoga sam a po schi B ožanska. Z a
svaku m oć m ora d a p ostoji izvorište kojc jc daje i o tu d a

72
 Božtmska promistto

rešcnosi iz jed n o g u n u tarn jcg ili višeg sebstva. O k o ne

m o ic dn vidi sam o od sebc, niti uvo m o ie sam o od scbc da
čuje, niti u sta sam a o d sebe ila govore, n iti m k a sama od
sebe da radi; m o ra postojali izvorište i o tu d a resenost, koja
poličc od um a. N iti je um sposoban da misli ili hoee ovo ili
o n o sam od sebe, osim u ncčega ito jc unucarnje ili viSe,
pom oću Čega je podstaknut da to čini. isto je I sa moći da
sc razum e i znoci da sc hoćc; o n c m ogu b tti d a te sam o od
N jega Koji u Sebi im a m o ć litenja i m o ć rarum evanja. N a
osnovu ovoga je očiglcdno da dve sposobnosti koji sc nazi-
vaju razboritosću i svojevoljnoStću potiču o d G ospoda, a nc
o d čoveka i zato što o n c potiču od G o sp o d a, ishodi da
čovck uišta neće i nc razum e od scbe, ncgo sam o kuo od
scbc. Svako ko zna i vcrujo da h ten jc svakog d o b ra i
razum cvanjc svake islittc potiču o d G o sp o d a, a n e od čovc-
k a, m ože u sebi d a potvrdi d a jc tak o . R eč ući da n e m o ž e
č o v t k n iš ta p r im iti a k o n tu n e b u d e d o tto s n e b a (Jovan II f.
27.), j e r b e z m e n e n e tn o ž e tv č irtiti n iš ta (Jcv an XV, 5).

89. D akle, p o što svo h lcn jc potice o d ljubavi a svc

ra 2 m cvanjc od m udrosti, ishodi da m oć d a se hoćc potičc
o d IJožanske Ljubavi, a m o ć da se razum e je potičuća od
B ožanske M udrosti. Stoga su obe od G o sp o d a, koji je sflma
BoŽanska I.jubav i sam a Božanska M uđrost. Iz toga ishodi
da poslupanje iz slobodc saglasno razum u ne potičc ni \z
jcd n o g drugog izvora. Svako postupa saglasno razum u, je r
sloboda, p o p u t ijubavi, ne m ože d a se ođvoji o d htcnja. Ali
kod Ćoveka postoji u n u tarn ja i spoljašnja volja i on m ožc da
postupa sagiasno spoljašnjoj, a d a istovrem eno n e postupa
sagiasno unutarnjoj i tako p o stu p a kao Hcemcr i iaskavac.
P a ipak, spoljašnje h tcn jc i p o tiče o d slobode, je r je o n o od
Ćovekove Ijubavi p rcm a tom e da izgicda drukčiji nego Što
jc stc , ili od Ijubavi preraa nekom zlu koje im a u nam eri,
uslcd Ijubavi njcgovc u n u ratn jc volje. A li. k ao šlo jc ranijc
rcčeno, zao čovek nc m ože iz slobođe sagiasno razum u
činiti nešta dru g o osim zla - on nc m ože iz slobode saglasno
razum u ćiniti d o b ro . O n to zaista m ože đ a Čini, ali nc iz
unuturnje siobode koja j e njcgova vlastita sloboda. iz koje

73
Emanuel Svedenborg

spoljašnja sloboda izvlafii o n o s to o ije dobro.

90. R cdeno jc da čov^k pom oću ove dve sposobnosti

m ožc d a sc popravi i p rc p o ro d i ukoliko ga o n c navedu da
prizna da jc sve do b ro i istinito što misli i čini potičuće od
G ospoda, a ne o d njega. D a Čovek to m ože d a prizna samo
pom oću ovc dvc sposobnosti zbog to g a je što o n c potiču od
G ospoda i jcsu G ospodnje u čoveku, k ao što jc očigledno
na osnovu onoga što je već reĆeno. Stoga ishodi da čovck to
nc m ože da učini od sebe nego od G o sp o d a, pa ipak on to
m ožc da čini k ao od sebe, to je svima d a to o d G ospoda.
A ko veruje da to potiče o d njega, ukoliko jc m u d ar, ip ak će
priznati da ne potiče od njega. V suprotnom , istina koju
misli i do b ro koje Čini nisu istina f d o b ro sam i p o sebi, je r
je u njim a Čovek, a ne G ospod, a d o b ro u kom e jc čovek,
ukoliko je zarad Spasenja, je ste d o b ro radi zasluge, dok
do b ro u kom e je G o sp o d nije rad i zasluge.

91. Ali da priznanje G ospoda i priznanje da sve dobro

i istinito potiče od Njega, đovodi do to g a d a čovek bude
popravljen i p rep o ro đ en , je s te n e što što nekolicina m ože
d a uvidi razum evanjem , je r m ože se ovako razm isljati: “ Šta
to priznanje čini, s obzirom da je G o sp o d svem oguć i da
želi spaSenje svih, i da o tu d a m ožc i hoće [da spase sve],
sam o ako je p o k re n u t ka m ilosrđu?” Ali tak o m isliti ne
potiče od G ospoda, niti je , stoga, to o d u n u tarn jeg uvida
razum evanja, odnosno od nekog prosvctljenja i zato će
ovdc biti ukratko rečen o Šta je to Što čini priznanje. U
duhovnom svetu, gde su p ro sto ri sam o prividi, m udrost
dovodi d o prisutnosti, a Ijubav do sjedinjenosti, i v tc e versa .
Postoji priznanje G o sp o d a usled m udrosti i postoji pri-
znanje G o sp o d a usied Ijubavi. Priznanjc G ospoda usled
m udrosti, koje razm atran o sam o po sebi nije nista drugo
ncgo znanje, dolazi od učenja, a priznanjc G o sp o d a usled
Ijubavi potičc iz života koji ie u skladu sa učcnjem . O n o
dovodi do sjedinjenosti, a p iv o do prisutnosti. To je raziog
što oni koji odbacuju učenje o G o sp o d u sebc udaljuju od
N jega i p o što oni odbacuju i život, oni sebe odvajaju od

74
 Božanska promisao

N jcga, dok su oni koji ne o dbacuju učenjc a odbacuju život

- prisulni, ali ipak odvojeni. O ni su popui prijatclja koji
je d a n s drugim razgovaraju, ali je d a n drugog nc volc, i oni
su p o p u t dvc osobe o d kojib je d n a govori drugoj k ao pri>
jatclj, ali je mrzi k ao neprijatelja. D a jc ta k o p o zn ato je i iz
u o b ićajen e p rcd stav c p rc m a kojoj on aj koji ispravno
pouĆava t do b ro živi biva spasen, d o k onaj koji ispravno
poućava a rđavo živi nc biva, k ao i da onaj ko nc priznaje
G ospoda, nc m ožc biti spasen. N a osnovu ovoga je očigled-
no kakvu je to rcligija k ad a se. kako se to kažc, o G ospodu
misli iz vcrc, a niSta sc n e čini usled dobročinstva. Iz tog
razloga G ospod kažc; A š to m e z o v e te : O osj> ode! G o s p o d e t
A n e iz v r š u je te š to v a m g o v o r im ? S v a k i k o ji id c z a n in o m i
slu ša rije č i m o jc i izv ršu je th , o n j e k a o Ć o vjek k o ji g r a d i k u ć u ,
p a u d a r i te m e lj n a k a m e n u . A k o ji stu ša i n e izv ršu je , o n j e
k a o Č ovjek k o ji n a č itu k u ć u n a z e m lji b c z le m e lja (l.u k a VI.
46-49).

92. VI S je d in jc n o s t G o sp o d a s a Č ovekom i p o vra Jn a sje d -

in je n o s t čo veka s a G o sp o d o m , o stv a ru je s e p o m o ć u o v e d v t
sp o so b n o si. Sjcdinjcnost sa G ospodom i p re p o ro d su jed n o ,
je r ukoliko jc ncko sjedžnjen sa G o spodom on je prc-
porođcn. \ i tog razloga sve što je n ap red rečctio o pre-
p o ro d u može d a sc kažc o sjedinjenosti, i o n o što je ovde
rečcno o sjcdinjcnosti m ože da se kaže o p rep o ro d u . D a
postoji sjedinjcnost G o sp o d a sa Čovekom i p o vratna sjc-
dinjcnost ćoveka sa G osp o d o m , Sam G ospod uči kod
Jovana: B u d iie u m e n i i j a ć u u v a m a . 1 k o ji b u d e u m e n i i ja
u n je m u o n ć e r o d iti m n o g i r o d (X X 4, 5). U o n a j ć e ic v i d a n
d o z n a ti d a s a m ja u o c u s v o je m u , i v i u m e n i, i j a u v a m a
(XIV, 20). N a osnovu sam og rasuđivanja svako m ože da
vidi da nc postoji sjcđinjcnost um a [ a n u m u s ] ukoliko
istovrcm cno nije i uzajam na. i da uzajam nost sjedinjujc.
A ko n ck o voli drugoga, a nije voljen za uzvrat, o n d a se,
kako se jcd an približava, drugi povlači, ali ak o jc za uzvrat
voljcn, o n d a se, kako $c je d a n približava, približava i drugi,
i dolazi do sjedinjenosti. O sim toga, ljubav hoćc d a budc
voljena, to je u nju usađeno, i u onoj m eri u kojoj jc za

75
Erruinuei Svedenborg

užvral voljcna, o n a jc o n o što jeste, i nuhizi sc u svom wu1o-

voljstvu. N a osnovu ovoga jc oćiglcdno ita bi, ka<la bi samo
G ospod volco Ćovcki* a ne bi bio voljcn z u uzvrat, O n pri-
U zio d o k b i se Čovck povlačio. D ak lc. G o sp o d bi
ncprcstano nastojao d a d o čovcka d o p rc i da u njcga ude,
a čovek bi sc o k rc ta o i odlazio. To jc slučaj sa o n im a koji su
u paklu, ali kod onih koji su u nchu postoji uzajam na sjc-
d in jc n o st. Po&to stoga G o sp o d hoćc sjed in jcn o sl sa
Čovckom radi njcgovog spasenja, O n takođe dajc da u
Ćovcku buđc n ešto povratno. P ovratno u čovcku jc ovo: da
d o b ro , koje o n hoćc i Čini iz siohodc, i istina, k oju on uslcd
votje hoćc, misli i govori saglasno razum u, izglcdaju kao da
su potičući od njcga sam og, i da to d o h ro u njcgovoj volji i
ta istina u njegovom razum cvanju izglcdaju k ao njcgovi
sopstveni. Z aista, o n i Ćovcku izglcdaju kao d a potiću od
njcga, i upravo k ao da jcsu njegovi sopstvcni, b ez ikakvc
razlike; ražm otrilc da li bilo ko, hilo kojim Čulom o p a ia
drukčijc. O tom prividu - kao d a jc potičuće o d njcga,
pogledajtc p reth o d n o rcćcn o (hr. 74-77): i o pripajanju kao
da jc ojegovo sopstveno (br. 78*81). Jc d in a razlika jc u
tom e sto Ćovck trch a da prizna da nc ćini d o b ro i ne misli
istinito o d scbc, vcć <xJ G ospoda i d a, stoga, d o b ro koje ćini
i istina koju niisli nisu njcgovi sopstvcni. Sjedinjcnost na*
staje kada sc tako misli uslcd izvcsnc Ijuhavi u volji, zato Što
je to istina, jc r (ako ćovck gleda ka G ospodu i G ospod
gleđa ka ćoveku.

93. Kakva je razlika izm eđu o nih koji veru ju d a je sve

d o b ro potičućc od G ospoda i o nih koji vcruju da je dohro
potičuće od njih sam ih, bilo mi jc d a to i d a čujem i da vidim
u duhovnom svetu. O ni koji vcruju d a d o b ro potićc od
G ospoda okreću lice ka N jcm u, i prim aju zadovoljstvo i
blažcnstvo d o b ra. D o k oni koji vcruju da đ o b ro potiče od
njih sam ih, glcdaju ka scbi, i u sebi mtslc da im aju zaslugu.
1 zato što glcdaju ka sebi, m ogu da osete sam o zadovoljstvo
sopstvenog dobra, kojc nijc zadovoljstvo d o b ra vcć zla, jc r
o n o Što je čovckovo sopstvcno je slc 2 I0 , a zadovoljstvo /la ,
koje se opaža k ao d o b ro , je stc pakao. A k o o n i koji $u činili

76
 Božanska promisau

do b ro i verovaii da o n o p o tičc od njih sam ih, nakon «mrti

n e prim c istinu d a avn do b ro p o tičc o d G ospoda, o n d a se
d ru žc sa pakJcnim gcnijim a i na kraju sa njim a postaju
jed n o , d o k oni koji p rim e ovu istinu bivaju popravljcni. Ali,
n ik o jc n e prim i osim onih koji su to k o m svogživota gledalt
ka Bogu, a glcdati lokom života ka Đogu nije niSta drugo
ncgo kJoniti sc zaia k ao grchova.

94. Sjcdinjcnost G o sp o d a sa čovekora, i p o vraina sjcd-

injcnosl Čoveka sa G ospo d o m , ostvaruje se tak o što čovek
voli bližnjega k ao sam og sebe, i voli G o sp o d a iznad svcga.
Volcti hližnjega kao sam o g sebe nijc ništa d ru g o nego nc
p o stu p ati neiskreno i n ep rav ed n o p rem a ajem u , nc mr 2 eti
g a i nc g o reti Željom d a m u se osveti, ne psovatt ga i nc
klcvctati, ne Činiti preljub u sa njcgovom ženom i nc činiti
inn drugc slične sivari. Ko nc uvida da onaj ko takvc stvari
n c čini voli bližnjcga svoga k ao sam og sebe? M cđufim oni
koji n c Ćine takve stvari z a to što su to zJa p rem a bližnjcm u,
i u isto vrcm c gresi p rcm a G o sp o d u , postupaju sa bližnjim
iskrcno, pravedno, prijatcljski i savcsno. K ako i G ospod
p o stu p a isto tako, nastaje uzajatnna sjedinjenost; a kada
postoji uzajam na sjcd in jen o st, šta g o d d a čovck čini
itližnjcm u on čini o d G ospoda, a sve Što Čovek Ćini od
G o sp o d a jcstc dobro. Tada njem u hližnji nije [sam a] osoba,
več d o b ro u osobi. Voleti G ospođa iznad svega nije ništa
dru g o ncgo ne ćinitt zJo RcČi jc r je u RcČi G ospod, niti sve-
tim stvarim a crkvc jc r jc G ospod u svclim stvarim a crkvc,
niti bilo ćijoj duši, jc r jc svačija duša u ruci G ospodnjoj. O ni
koji sc klone ovih zala k ao o g ro m n ih g reh o v a, voie
G o sp o d a iznad svcga, ali to ne m ožc d a čini niko osim onih
koji volc bližnjega k ao seb e, je r su te dve stvari sjedinjenc.

95. PoŠto postoji sjedtnjenost G o sp o d a sa čovckom i

Čovcka sa G ospodom , stoga postoje đve ploče zakona.
jc d n a za G ospoda, a d ru g a za čovcka. O o o lik o koliko
čovck kao od sebe izvršava zakone svoje ploče, u istoj mcri
m u G ospod om ogućava da izvršava zakone Njegovc pločc.
D ok čovck koji nc izvršava zakonc sopstvene pločc, Jcoji se

77
Emanuet Svedenborz

svi odnose na Ijubav p rcm a bližnjcm u, ne mužc i/vrSavati

zakonc pioče G ospodnjc, koji $e svi odnosc na Ijulmv ka
G ospodu. K ako mogu ubica, lopov, preljubnik i Inžni sve-
d o k da vole OosfHHla? Z a r razum ne n alaže d a je biti
lakvog k aiak tcra i voleii B oga k o n trad ik to rn o ? Z a r nijc
lakav đavo? M ože li o n da radi išla d m g o osim da mrzi
Boga? Aii k ad a čovck gaji ođvralnost p rcm a ubistvu,
prcljubi, kradi i lažnom svcdoCcnju k ao davolskim , on onda
m ože [da voli G ospoda), j e r o n ta d a okreće licc od đavola
ka G ospodu, a kada o k ren c lice ka G ospodu, Ijubav i
m udrost m u sc daju: o n e ulazc u ćovcka p rck o lica, a ne
p rck o zatiljka. ZK>g to g a i l o sjedinjcnost sa G ospodom
nastaje na takav, i ni na jcd an drugi način, le dvc p lo tc se
nazivaju sporazurnotn, a sporazum jc izm eđu dvoje.

96, M I Cospod Čuva te. d v t Sposobnosti u Ćoveku nedir-

nute i kao svetinju, tokont ceU Svoje B oianskt i*ntmisU.
Razlozi su Što bcz ic dve sposobnosti Čovck nc bi imao
razum cvanje i volju, pa sioga ne bi bto Ćovek, i, jo š jcdnom ,
Što bez tc dve sposobnosti o n ne bi m ogao d a b u d c sjedi-
njcn sa G ospodom , i tak o nc bi m ogao da budc popravljen
i preporođcn, i daljc, bcz tc dvc sposobnosti čovek nc bi
m ogao da im a bcsm rtnost i vcčni život. D a jc tak o m ožc se
zaista videti na osnovu znunja o (om c Šla su svojcvoljnost i
razboritost - dve dotične sposobnosti - ko je jc izložcno na
prcihodnim stranam a. Ipak to nije jasno. ukoliko sc stvari
koje su uprav(.) izložcnc k ao uzroci ne prcdslavc kao
zakljućci, stoga o n c m oraju da se objasne. a . Bez t t d v t
sposobnosti Čovek ne bi imao votju i rozum tvanjt, i sioga n t bi
bio čovtk. Jasno, čovck ima Votju sam o o tu d a Što m ožc s l o
bodno da hoćc kao od scb c, a da slobodno hoće k ao od
scbe potiče od m oći, koju mu n cp rcstao o dajc G ospod,
koja se naziva svojcvoljnošču. Čovck ima R azum cvanje
sam o o tu d a Što m ožc da razum c, kao od sebe, da !i jc ncka
stvar razum na ili nijc, a d a razum c da li je neka stvar
razum na ili nije poiiče o d druge sposobnosti koju mu
ncprestano dajc G ospod, koja sc naziva razboriloSču. 'Ib
sposobnosti sjedinjuju sc u čovcku kao volja i raz.umevanje.

78
 Božansku pmmisoo

Prcm a tom e, z a to Što čovck m ože da hoće, on m ožc i da

razum e, je r hieoje se ne dajc b ez razum evanja: razum cva-
nje je njegov p a rtn e r ili supružnik. b ez koga o n o nc možc
d a postoji. Iz to g razloga je moći ko ja se naziva svo-
jcvoljnošću d a ta m oć koja se naziva razboritosću. 1 daljc,
ak o razum evanju o d u zm ete h ten je, vi n e razu m etc ništa, I
r v c d o tlc đ o k hoćete, vi im ate m oć d a razu m etc, p<xl
uslovom da su p risu tn a, ili istovrem eno o tv o ren a, ona
pom agala koja se nazivaju znanjitna, j e r su o n a k ao alat
radnicim a. R ećeno je d a m ožete d a razum ete sve dotle dok
hoćctc, to jest, sve d o tle d o k volite da razu m ete, jc r volja i
Ijubav dcluju k ao je d n o . 1b , zapravo, izgleda k ao paradoks,
ali ta k o izglcda onim a koji nc vole da razum eju, i limc
nem aju h tcn jc, a o n i koji ncm aju h lcn je kažu d a nc mogu.
Ali ko nc m ože d a razum c, i ko m ože d a razu m e ali sa
potcškoćam a, biće obznanjcno u n ared n o m Članku. Bez
dokaza jc oćigledno d a kada ćovek ne bi im ao volju uslcd
moći koja sc naziva svojcvoljnošću, I razum evanje uslcd
sposobnost koja sc naziva razboritošću, o n o e bi bio čovek.
Zvcri ncm aju tc sposobnosti. Čini se k ao da m ogu d a hoće
i d a razum eju, ali o n e to nc m ogu. 1 b [na osnovu Ćega se
čini da zvcri m ogu d a hoće i razum cju] je p riro d n o oseća-
njc, koje je sam o p o sebi želja, sa znanjera kao njegovim
supružnikom , koje ih sam o navodi i pokreće đa Čine o n o
šio Čine. Postoji, zaista, je d a n građanski t m oralni [elcm cm ]
u njihovom znanju, ali on nije iznad znanja, je r o n e nem a-
ju duhovno, koje om ogućava o pažanje m oralnog, k ao i iz
njcga proistićuću analilićku m isao. O n e, zapravo, roogu da
se naučc d a čine bilo $ta, ali to je sam o n e što p riro d n o što
se pridodaje njihovom znanju, i istovrem eno njihovom
oscčanju, Što biva reprodu k o v an o ili kroz vid ili kroz sluh,
ali to ni na koji način ne postaje pred m et ojihove misli, joA
m anje razum a u njim a. A ti p o n c što o tom e m ož? d a se vidi
12 p rcth o d n o g (br. 74). b. Da b tz te dve sposobnosti Čovek ne
bi mogao b iti sjedinjen so Gospodom i oiuda popravljen i pre-
poroden pokazano je u p re th o d n o rečen o m . J e r Gosp<xI
o b iu v a u te dve sposobnosti t kod zlih i k o d do b rih Ijudi, i
pom oću njih sjedinjava Sebe sa svakira ćovekom . O tu d a

79
Emanuet Svedenborg

zao čovck, isto k ao i d o b ar, m ože da razum c i o tu d a on,

potcncijalno, im a bten je d o b ra i razum evanjc istine. Što
oni nisu dclotvorni to je od zlo u p o treb e tih sposobnosli. D a
G o sp o d obitava u tim sposobnostim a k o d svakog čovcka,
potičc od uticaja N jegovc volje. N jegova želja da ga čovek
prim i, d a im a Svoje stanlšte u n jem u i d a m u d a blaženstva
vcčnog Života, potiče od Volje G o spodnje jc r je od Njegove
BoŽanske Ljubavi. Ta Volja G o spodnja čini d a čovcku
izglcda kao d a raisli, govori, hoće i p o stu p a o d sel>c. D a to
čini ulicaj Volje G ospodnjc m ože sc dokazati mnogim
stvarim a iz duhovnog svcta. J e r p o n ek ad G ospod tako
ispuni nekog an đ cla Svojim Božanskim da an đ eo nc zn a da
nijc G ospod. Ih k o su bili ispunjeni anđeli koje su videli
A vram . H ag ar i G e d e o n , koji su stoga sebc nazivaJi
Jchovom , o kojim a sc m ože videti u ReČi. Isto tak o jed ao
duh m ože da sc ispuni drugim , svc d o k oe zna za drugo
ncgo da o n je ste drugi. Č esio sam to viđao. U ncbu se
takođe zn a da G o sp o d sve čini pom oću H ten ja, i d a o n o što
O n hoče biva učinjcno. N a osnovu ovoga je očigledno da
pom oču le dvc sposobnosti G ospod sjedinjujc S cbe sa
čovckom i uslovljava da čovek b u d e povratno sjcdinjen.
A li, kako je čovck pom oču tih sposobnosti p ovratno sjed-
injen i kako, sh o d n o tom c. pom oču njih biva popravljen i
p rcp o ro d en , rcčcn o je u p reth o d n o m i jo š ćc višc biti
rcČeno u o n o m c što sledi. c. Da čovek bez te dve aposobnosti
ne b i imao besmrtnost i večni iivo t ishodi iz stvari koje su
upravo rečen e - d a sc sjcdinjenost sa G ospodom ostvaruje
pom oću tijih, k ao i popravljanje i p rcp o ro d . Pom oću sjcd-
injavanja Čovek im a bcsm rtn o sl, a pom oču popravljanja i
p rcp o ro d a im a večni život. I p o što pom oću te dvc sposob-
nosti, k ao što je rcccn o , nastaje sjcdinjenost G ospoda sa
svakim čovekom , zlim k ao i dobrim , stoga svaki Čovek ima
hcsm rtnost. Ali d a većni, to jest nebeski život, im a samo
onaj čovck u kom e postoji p o v ratn a sjedinjenost od naj-
duhtjih [unutarnjosti] do krajnjih [spoljašnjosti]. N a osnovu
ovoga se m ogu sagledati razlozi zbog kojih G ospod tc dve
sposobnosti u Čoveku čuva n cd im u tim i kao svetinju tokom
cclc Svoje B ožanske Promisli.

80
 Bolansku prcmtSGO

97. V III S to g a j e o d B o ia n s k e I 'r v m is li d a č o v e k trc b a d o

p o s tu p a iz slo b o d e s a g la s n v m z u r n u . Postupati iz slohođe
saglasno razum u, i postupati iz sam ovoljnosti i razboritosti,
jesu ista stvar. Thko je i sa postupanjem iz h tcn jn i
razum evanja. AJi jc d n a je stvar p o stu p ati tz slobode saglas-
n o razum u, ili iz svojcvoljnosti i razboiitosti, a d ru g a po-
stupati iz sam e siobodc sagSasno sšm om razurau, ili 'iz sšm c
svojevoljnosti saglasno sSmoj razboritosti, je r čak i Čovck
koji čini zio uslcđ ljubavi p rein a zJu, i u sebi ga potkrcplju-
jc, p o stu p a zapravo iz slobode saglasno razum u. Njcgova
sloboda. ipak, nije sloboda sam a p o sebi ili sam a sloboda,
ncgo je uistinu p ak lcn a sloboda, koja je sam a p o sebi ro-
pstvo, a njegov razum nijc razum sam p o sebi već je ili pri-
vidan ili pogrešan, ili o n o što izglcda kao razu m uslcd
p o tk rcp ljiv an ja. P a ip ak , i jc d n o i d ru g o p o tič e od
B ožanske Prom isli je r k a d a bi sc sloboda da se hoce zlo, i
d a sc o n o pom oću potkrcpljivanja ućini naizgled saglasnim
razum u, oduzela prirodn o m Ćoveku, svojevoljnost i ra-
zboritost b i išćezle, a sa njim a i volja i razum evanje i on nc
bi m ogao b iti o trg n u t od zla i popravljen, pa ta k o nc bi
m ogao biti sjedinjen sa G o spodom i živeti zauvek. Iz tog
razloga G ospod čuva slobodu u Ćoveku k ao Što Ćovck Čuva
zcn icu svoga o k a. A li, jp ak , G o sp o d kroz slo h o d u
n cp rcstan o odvaja čoveka od zala, i u onoj m eri u kojoj
kroz slobodu m ožc d a ga odvoji od zla. u toj m eri O n kroz
slobodu [u njega] usađuje o n o Što jc d o b ro . Tako ga postc-
pcno, u m esto paklcnc slobode, o b d aru je nebeskom slo-
bodom .

98. N ap red jc rcćen o d a svaki ćovek im a sposobnost

h tc n ja k o ja se naziva svojcvoljnosću, i sp o so b n o st
razum evanja koja se n ariv a razboritošću. Trcba, m eđutim ,
d<ibro da se zn a da su te sposobriosti kod Ćovcka kao
nakalem ljcnc, je r je u njim a s im a njegova ijuđska priroda,
AJi, k ao što jc upravo rečen o , jc d n o jc p o stu p a ti iz slobode
saglasno razum u. a dru g o p o stu p ati iz sam e slobode,
saglasno sam om razu m u . N iko ne p o stu p a iz sam e slobodc

81
Em anutl Svedenbor%

saglasno sam om razum u, osim o nih koji su dopustili iJa ih

Ciospod p reporodi; svi ostali, m cđ u tim , p o siu p aju iz slo*
bodc saglasno misli, koju učinc sličnom razum u. Pa, ipak,
je svaki ćovck, osim o nih koji su rođeni k a o idioli ili
p rc te ra n o glupi, sposohan d a dostignc sami razu m i putcm
njcga sam u slohodu, ali m nogobrojni razlozi zbog kojih svi
to nc Činc, biće izloženi u o n o m e što sledi. O vde ćc sam o
biti rcćen o ko su oni kojim a sfima slo b o d a ili sdm a svo>
jcvoljnost, zajed n o sa sim im razum om ili sam om razl>on-
tošću - ne m ogu biti dati, a kom c m ogu biti d a ti sa
potcškoćom . S im a svojevoljnost i sdm a razb o rito st ne
m ogu biti d a tc onim a koji su ro d c n i k ao idioti, niti onim a
koji su postali idioti, svc d o k se natazc u to m stanju. S im a
svojcvoljnost i s im a razboritost nc m ogu biti d a tc onim a
koji su ro d en i glupi i zatupljeni, niti ik o m e ko jc takav
postao u sled trom osti lcnjosii, ili usied b o lesti koja jc
učinila rezvratnim ili sasvim zatvorila u n u tarn jo sti njcgo-
vog um a, ili usied Ijuhavi p rc m a životinjskom životu. Sfima
svojcvoljnost i s im a razb o rito st nc m ogu b iti d a tc o n im a iz
hrišćanskog sveta koji p o ip u n o p o rić u Đ ožanstvenost
G o sp o d a i svctost ReĆi, i kojt su to poricanje u sebi održali
čvrstim d o kraja života, jc r to se podrazum eva p o d grchom
protiv Svetog D u h a, koji se nc opraSta ni u ovom , ni u
o n o m svetu (M at. X II, 31,32). N iti sam a svojcvoljnost i
sfima razb o rito st m ogu biti d a tc onim a koji sve stvari pri-
pisuju prirodi a ništa B ožanskom , i koji su to ućinili svo-
jo m v erora u 2 p o m o ć prosuđivanja na osnovu vidljtvih
stvari; je r to su ateisti. S šm a svojcvoljnost i sam a razbori-
to st m ogu sa poteškoćom biti d a tc onim a koji su sc jak o
učvrstili u religijskim o b m an am a, jc r on aj koji potvrđuje
o b m anu je ste onaj koji poriče istinu, ali o n c m ogu b iti date
onim a koji se nisu tak o ja k o ućvrstili, u kojoj god da su
rcligiji. O to m p red m ciu pogledajtc o n o što jc izloženo u
U Ć F.N JU N O V O G JE R U S A L IM A O S V E T O M PISM U
(br. 91-97). D eca nc m ogu ući u sćm u svojevoljnost i sJimu
razboritosl svc d o k ne dostignu doba adolcsccncijc, jc r se
kod čoveka u n u ta rn jo sti u m a o iv araju p o ste p e n o . U
m eduvrem enu, o n a su k ao scm c iz nezretog voća kojc u

82
 B ožanska prom isao

zcm lji ne m ože d a proklija.

99. R cčeno je d a sfima svojcvoljnost i sam a razboritost

nc m ogu biti d a tc onim a koji su poricali Božanstvcnost
G ospod« i svetost Reći, niti onim u koji su sebe učvrstili u
k o rist p riro d e , a pro tiv Đ ožanskog; i da m ogu sa
potcškoćom b iti d a te onim a koji su se n a m nogo načina
uČvrstili u rcligijskim obm anam a. P a ipak, oni nisu svi izgu*
bili s im e sposobnosti. Č u o sam d a su ateisti kojl su posiali
đavoli i satane. razum cli tajne m udrosti isto k ao i andcli, ali
sam o d o k su o njim a slušali o d drugih. K ada su sc vratili u
sopstvenc misli, nisu ih razum cli, je r to nisu žclcli. Ali
njim a je pokazano d a su mogli i d a žele d a razum cju, da ih
Ijubav, i o d nje potičućc zudovoljstvo zla, nisu odvračali.
O n i su to razum eli kada su Čuli, i potvrdili su da su imali
m oć ali da nisu želeli d a je im aju, jc r ne b i mogli da hoćc
o n o Uo hoće, što je zlo. uslcd zadovoljstva njegovc požudc.
Ć csio sam u duhovnom svetu slušao slićoe divne stvari i iz
njih mi je u potpunosti p o tv rđ en o d a svaki čovek im a svo-
jcvoljnosi i razboritosl, i da svako m ožc da u đ e u sdmu svo-
jevoljnost i sžm u razborito st ak o sc kloni zaia k ao grchova.
AJi o d rastao Čovek koji ne u d e u sžm u svojevoljnost i sdmu
razboritost u svetu ne m ože nikad u njih da u đ c nakon
sm rli, jc r tada njegovo slanjc života o staje za sva vrcm cna
onakvo kakvo je bilo u svetu.

83
 Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS L I DA Č O V E K
T R E B A , K A O O D S E B E , DA U K L O N I ZL A K A O
G R E H E I Z S P O L JA Š N JE G Č O V E K A ; N A T A J N A Č IN ,
IN IK A K O D R U K Č IJ E , G O S P O D M O Ž E D A U K L O N I
Z L A I Z U N U T A R N JE G Č O V E K A t I S T O G A , U IS T O
V R E M E , I Z S P O L JA S N JE G

100. Svako m ože, sam o na osnovu razum a, da uvidi da

G ospođ, koji jc sam o D o b ro i sam a Istina, ne m ožc d a u đ c u
čoveka d o k zla i laži nisu iz njega ukionjeni, je r je zlo supro-
tn o dobru, a laž je supro tn a istini. A đve suprotnosti se nigde
nc m ogu izmešati, vec kada se jed n a približi drugoj nastaje
bitka koja traje sve d o k jed n a ne ustupi m esto drugoj, p a ona
koja popušta odlazi, d o k druga zauzim a njeno m esto. U
takvom kontrastu sc nalaze nebo i pakao, 111 G ospod i đavo.
M ože U iko razborito da misli da G ospod m ože da u đ c tam o
gdc vlada đavo? 111 d a nebo može d a b u d e tam o gde je
pakao? Ko ne uviđa, iz razboritosti koja jc d a ta svakom
razum nom čoveku da, d a b i G ospod ušao, đavo m ora da se
izbaci, ili đ a, da bi ušlo nebo, pakao m ora da se ukloni? Tkj
kontrast se podrazum eva pod rečim a koje je A vram iz ncba
uputio bogatašu u paklu: / p r e k o sveg a to g a p o s ta v lje n a je
m e d u n a m a i v a m a v e lik a p ro p a st, d a o n i k o ji b i h tje ii o d o v u d
k v a m a p re ć i, n e m o g u , n iti o n i o tu d a k n a m a d a p re la ze
(Luka, X VI, 26). Sam o zlo je pakao, a s&mo dobro je nebo,
ili, što je isto, sam o zlo je đavo, a sam o đobro je G ospod.
Čovek u kom e vlada zlo je pakao u najm anjem obliku, a
Čovek u kom e viada dobro je nebo u najm anjem obliku.
Pošto je tako, kako m ože nebo da uđe u pakao, k a d a je
izm eđu njih postavljcn tak o veiiki p o n o r da se o d jednog do
drugog ne m ože preći? Iz ovoga ishodi da se pakao m o ra u

84
 Bozanska promisao

potpunosli ukloniti, da bi G ospod sa nebom m ogao d a uđe.

101. Ali m nogi, posebno oni koji su se učvrstili u veri

odvojenoj od dobročinslva, ne znaju d a se naiaze u paklu
onda kada su u zhm a, niti p ak znaju šta su zla. zato Što ne
razraišljaju o njima. Z a to oni kažu d a se na njih zakon qc
odnosi, i da ih, otuda, nc optužuje, kao i da, zato što nim alo
n e m ogu da doprinesu spasenju, ne m ogu iz sebe da ukione
nijedno zio i d a, osim toga, n e m ogu da učine n i je d n o dobro
od sebe. To su oni koji nc haju za razmiŠIjanje o zlu i kako za
to ne haju, neprestano se u njem u nalaze. D a se oni
podrazum evaju pod jarcim a, o kojiina G ospod govori kod
M ateja (XXV, 32, 33, 41-46), m ože se videti u U Č E N JU
N O V O G JE R U S A U M A O V E R I (br. 61-68). U stihu 41 o
njima je rečeno: I d ite o d m e n e p r o k le ii u o g a n j v je č n ip r ip r a v •
Ije n i đ a v o lu i a n đ e lim a n je g o v ije m . J e r oni koji n i m alo ne
razmišljaju o zlima u sebi, to jest, n e ispituju sebe i nakon
toga ne preslaju sa njiraa, ti su ncupućeni u to Šta je zlo, i
vote ga iz zadovoljstva koje o n o pruža, je r onaj ko je
ncupučen u to Šta je zlo, taj ga voli, a onaj koji n e haje za
razm išljanje o zlu, taj se u njem u n ep testan o nalazi. O n je
p o p u t siepog čoveka koji ne vidi, je r m isao vidi dobro i zlo,
kao Što o k o vidi lepo i ružno. U zlu je onaj ko ga smislja i
hoćc, kao i onaj koji veruje da z!o n c izlazi Bogu pred vide-
lo, i da, ako izlazi, ono biva oprošteno, jc r n a taj način on za
sebe misli da je bez zla. A k o sc takvi uzdržavaju od činjenja
zala, to ne Čine zato Što su to gresi protiv Boga, več zato što
se boje zakona i gubitka ugleda, oni ga ip ak čine u svom
duhu, je r je Čovekov d u h taj koji razmišlja i hoče. Z bog toga
o n o Što Čovek u svom d u h u misli u svetu, to on Čini nakon
svog odlaska sa sveta kada postaje duh. U duhovnora svetu,
u koji svaki čovek doiazi nakon sm rti, ne p ita se kakva je bila
tvoja vera, niti učenje, već kakav je bio tvoj život, odnosno,
kakve je on prirode i kakvoćc; zn a se d a kakav je neciji život,
takva je njegova vera, i takvo je njegovo učenje je r život sebi
sačini [odgovarajuće] učenjc i [odgovarajuću] veru.
102. Iz onoga što je sada rečeno m ože biti očigiedno da
je zakon Božanskc Promisli d a zla Ireba da ukloni čovek, jer

85
Hmanuel Svedenborg

bez njihovog uklanjanja G ospod nc može da sc sjedlni sa

Čovekom i da ga vodi ka nebu. Ali pošto nije p>oznato da
Čovek treba, kao od sebe, da ukJoni zla iz spoljašnjeg čoveka,
j da ukoliko on to nc učini kao o d sebc, G ospod nc m ožc da
ukioni z)a koja se nalazc u njem u u njcgovom unutam jem ,
stoga će te stvari biti iztožene u svctlosti razum a, slcdcćim
redoslcdom: I Svaki Čovek ima spoljaSnjc i unutarnjc misli. II
Spoljašnjc čovekove misli je sam o po scbi iste kakvočc kao i
njcno unutarnje. III U nutarnje nc može d a se oslobodi
požuda zla sve dok sc nc uklone zla u spoljašnjem čovcku, je r
o n a to sprečavaju. IV Z la u spoljašnjcm čoveku nc mogu biti
uklonjena od stranc G ospoda, osim posredstvom čoveka. V
Stoga Čovek m ora, kao od sebe, da ukJoni zJa iz spoljašnjcg
čovcka. V I Tada G ospod oslobađa čovcka od požuda zla u
unutarnjem Čovcku, i od samih zala u spoljašnjem. VII
N cprestano jc [nastojanje] Božanskc Prom idi G ospodnjc da
sjedini čoveka sa Sobom, i Sebe sa čovekom, kako bi mogao
da m u da blažcnstva večnog života, Što može da sc ućini samo
ukoliko su zla sa njihovim požuđam a uklonjcna.

1 0 3 .1 S v a k i č o v e k im a sp o (ja šry e i u n u U irn je m is li. Pod

spoljašnjim i unutarnjim misli ovdc se podrazum cva isto
Šlo i p o d spoljašnjim i u n u tain jim čovckom , p o d čim c se ne
misli ni na šta dru g o nego n a spoljašnjc i u n u tarn je volje i
razum evanja, jc r volja i razum cvanjc ćine čovcka, a pošto
se i volja i razum cvanje jasn o ispoljavaju u m islim a, mi
kažcm o spoljašnjc i u n u ta m je misli. D alje, p o što čovckovo
telo nijc to koje hočc i razum e, i stoga misli, nego jc to nje-
gov duh, ishodi d a $u to spoljašnjc i u nutarnje, spoljašnje i
u n u tarn je čovekovog d uha. O n o Što Čini telo, bilo da govori
ili rad i, sam o je posJedica u n u ta rn je g i spoljašnjeg
Čovekovog duha, jc r jc telo p ro sto poslušno.

104. D a svaki Čovek u poodm akJom dobu, ima spo-

Ijašnje i unutarnje misli> i stoga spotjašnje (i unutarnjc] volje
i razum cvanja, ili spoljašnje i unutarnje d uha, što jc istove-
tno sa spoljašnjim j unutarnjim čovckom , očiglcdno je
svakom e ko o b rati pažnju na misli i nam cre drugoga, onako

86
 BoŽanska pmmisao

kako ih otkrivaju ujeguve reči i dcla; i svojc sopstvcne

takođe, kada je u društvu i kada je sam . J c r ncko m ožc da
razgovara sa drugim n a prijatcljski način :z spoijašnjc misli,
a da i p o re d toga bude zlonam cran u unutarnjoj misli. Iz
spoljaŠnje misli, i u isto v rem e iz njenog osećanja, ncko
m ože da govori o ljubavi p rem a bližnjem u i Ijubavi ka
G ospođu, d o k i p o red toga u svojoj unutarnjoj misli n e mari
za bližpjega, i ne boji se Boga. Čovek takođe m ože d a govori
iz spoljašnje roisli i ose6tn ja zajedno, o pravdi građanskih
zakoria, o vrlinam a m orainog života, i o stvarim a učenja i
duhovnog života, a da i p o red toga, kada je sam sa sobom ,
iz u n u iam je misli i njenog osećanja govori protiv giađa-
nskih zakona, vrlina m orainog života i stvari učen ja i
duhovnog života. Tb čine o n i koji su u p o žu d am a zla, a koji
i p o re d toga žele da p re d svetom izgleda da nisu u njima.
M nogi takođe, o n d a kada Čuju druge đ a prićaju, u sebi
razm išljaju: “D a li oni u n u tarn je u sebi isto misle što i go-
vore? D a li im treb a verovati ili n e? Šta n am eiav aju ?”
Poznato je d a ulizice i liccm eri im aju udvojenu m isao, je r su
oni u stanju da se obuzdavaju i d a vode računa o tom e d a ne
otkriju svoju u n u tarn ju m isao, a neki m ogu da je kriju sve
dublje i dublje u o u tam je, i d a n a izvestan način blokiraju
v rata da se ne b i pojavila [spoljaj. D a su spoljasnja i
u n u tam ja m isao date čoveku jasn o se vidi no osnovu toga
Što je o n sposoban da vidi spoljašnju m isao iz u n u tarn je, kao
i d a o njoj razm išlja i da o njoj prosuđuje d a ii je zla ili nije.
Ljudski u m je takav zbog dve sposobnosti koje čovek im a od
G ospoda, koje se nazivaju svojevoljnošću i razboritošču,
ukoliko Čovekne bi, usled njih (svojcvoljnosti i razboritosti),
im ao spoljašnje i u n u tarn je misli, o n ne bi m ogao da opazi i
uvidi bilo koje zlo u sebi i d a se popravi niti b i zapravo
m ogao da govori, već sam o da ispušta zvuke p o p u t zveri.

105. U n u ta rn je m isli p o tiču o d životne Ijubavi j

osećanja i opažanja koja o tu d a proiztazc; spoljašnjc misli
potiču od sadržaja pam ćenja koji siuži životnoj Ijubavi za
učvi'šcivanje i k ao sredstvo za ostvarenje njenog cilja. Od
ran o g detinjstva p a sve d o m ladalačkog doba čovek se,

87
E m anuri Svedenbor^

uslcd nuklonosti p rcm a r.nanju nalazi u spoljaftnjcm misli,

kojc tada sačinjava njeno u n u tam je. O sim toga. iz'‘Životnc
Ijubavi sa kojom je ro đ en od ro d jtelja tu p ro d irc n c lto od
požude i sklonosti koja iz nje proizlazi. AJi. kasnije sc nje-
gova živoina Ijubav uspostavlja saglasno načinu na koji on
živi. k ao i njena osećanja, sa opažanjim a koja od njih
potiću, saćinjavaju u n u tam je njcgove misi. A iz životne
Ijubuvi proizlazi ljubav p rcm a sredstvim a (koje o n a korisfi],
ćija zudovoljstva i znanja, koja se u tu svrhu izvlače iz
pam ćcnja, saćinjavaju spoljašnje njegovc misli.

106. II S p o fja fn je ćovek o re m is ti J e s a m o p o s e b i is te

k a k v o ć e k a o i u n u ta m je . D a jc čovek od glave d o pete
onakav kakva je njegova životna Ijubav pokazano je u
n ap rcd izloženom . Stoga će ovde n a jp re biti rečeno n e ito o
čovckovoj živolnoj Ijubavi, je r d o k se to ne tiradi ništa se ne
m ožc rcči o osećanjim a, koja zajcd n o sa opažanjim a sači-
njuvaju Ćovckovo u n u tarn jc, i o zadovoljstvim a oscćanja
koja zajcdno sa mislima sačinjavaju njegovo spoljašnje.
Postojc m nogobrojne Ijubavi, ali dve su od njih, ncbeska
Ijubav i paklena Ijubav, p o p u t vfadara i kraijcva. N ebeska
Ijubav jc Ijubav ka G ospodu i bližnjemu« a p ak len a Ijubav je
Ijubav p rcm a sebi i svetu. 1b Ijubavi su je d n a drugoj
suprotnc, k ao što su suprotni nebo i pakao, je r on aj koji je
u Ijubavi p rem a sebi i svetu nc želi d o b ro nikom e osim sebi,
d o k onaj koji je u Ijubavi ka G ospodu i u ijubavi prem a
bližnjcm u želi d o b ro svima. Tfe dve Ijubavi su Ijubavi
ćovckovog života, ali sa značajnim varijctctim a. N cbcska
Ijubav jc životna Ijubav o nih koje v odi G ospod, a paklena
Ijuhav jc žrvolna Ijubav o nih ko je vodi đavo. Aii ničija živo-
tn a ijubav ne m ožc d a bude b ez izvoda, koji se nazivaju
oscćanjim a. Izvodi pakicne ljubavi su osećanja zla i ncistioe
- zapravo pohote, a izvodi ncbcske ljubavi su oscćanja
d o b ra i istine - zapravo Ijubavnc žudnje. O scćanja paklene
Ijubavi, koja su zapravo po h o le, ima onoliko koliko i zala,
a oscćanja nebeskc Ijubavi, koja su zapravo Ijubavne
žudnje, ima onoliko koliko i d o b ara. Ljubav obitava u svo-
jim oscćanjim a kao v lad ar u svojoj zemJji, i kao kralj u svom
 Botansku promisao

kraljcvstvu. O n a gospodari i im a vrhovnu vlasi nad slvari-

m a kojc pripadaju um u, to je s t, M varima dovekove volje i
razum cvanja, i o tu d a teia. C ovekova životna Ijubuv uprav-
)ja cclim čovckom pom oću njoj pripadajućih osećanja i
opažanja koja iz njih proističu, i pom oću njoj propađajućih
zadovoljsiava i misli kojc iz njih proistiću - [ona upravlja]
unutarnjim njcgovog razu m a pom oću oscćanja i opažanja
koja iz njih proističu, a spoljašnjim pom oću zadovoljstava
oscćanja i inisli koji Iz njih proističu.

107. O blik tc vladavinc u izvcsnoj m cri m ožc da sc

saglcda pom oću p o ređ en ja. N ebeska Ijubav oscćanjim a
d o b ra i isiinc, i opažanjim a koja iz njih proističu. zajcdno
sa zadovoljstvim a tib osećanja, i m islim a koji i2 njih proi-
sliću, moŽc da sc uporedi sa d rv eto m i njcgovim granam a,
liSćcm i plodovim a. Z iv o tn a Ijubav jc drvo; granc sa lisćcm
su oscćanja d o b ra i istinc sa njihovim opažanjinsa, a
plodovi su zadovoljstva osećanja sa njihovim m islim a. D ok
paklcna Ijubav sa njenim osecanjiina zla i laži, koja su
požudc, zajcdno sa zadovoljstvim a ovih požuda i mislima
kojc iz njih proističu, m ože d a se uporcdi sa paukom i
m rcžom koja ga okm žuje. S am a Jjubav jc pauk; požudc zla
i laži. sa njihovim unutarnjim lukavstvim a, jcsu niti kojc su
najbtižc paukovom sedištu, a zadovoljstva ovih požuda, sa
njthovim lukavim m ajstorijam a, su udaljenijc nili na kojima
muve bivaju uhvaćenc. zap leten e i pojcdcnc.

108. Na osnovu ovih p o rcd cn ja možc da sc vidi i

povczanost svega što p rip a d a volji j razum cvanju, ili
čovckovom um u, sa njegovom živolnom Ijubavlju, ali ipak
ne razborito. l a povezanost se razborlto m ože videti na
ovaj način: svuda postojc tri stvari kojc zajcdno sačinjavaju
jc d n o i o n c sc nazivaju ciljcm , uzrokom i učinkom . O vdc jc
životna Ijubav cilj, oscćanja i njihova opažanja su uzrok, a
zadovoljstva oscćanja sa njihovim m islimu su učinak, jc r na
sličan naćin k ao što cilj p u tcm uzroka d o la /i do učinka,
tako i Ijubav putcm oscćanja dolazi d o zadovoljstava, a
putcm opažanja do misli. Sami učinci nalazc $c u zado-

89
Hmanutl Svedenbor%

voljstvima um a i u misljma o o d a k a d a su zadovoljstva od

voljc a misli od razum evanja, p rc m a tom c k a d a m eđu
njim a p o sto ji p o tp u n a sa g la sn o st. Tada su to učinci
čovekovog d u h a koji, ukoliko se nc ostvarc p u tem dclova-
nja tcla ipak bivaju k ao ostvareni o n d a kada postoji saglas*
nost; oni su tad a, tako đ c, zajed n o u iclu, gde boravc sa
čovckovom životnom Ijubavlju i brekću za akcijom koja
nastaje ukoliko ncm a sm ctnji. Tkkvc su p o tu d e zla i takva
su sam a zla kod onih koji u svom d u h u zla čine dozvoljc-
nim. DaJje, p o šlo sc cilj sjedinjujc sa u2rokom , i p u tem
uzroka sa učinkom , tak o Čini i životna Ijubav sa unutarnjim
misli i putem toga sa njcnim spoljašnjim . Stoga je očigledno
d a je spoljašnjc čovckovc misii sam o po sebi onakvo kakvo
je njcno u n u tu rn jc, jcr cilj sve Što m u p rip ad a prcdajc
uzroku, i putcm uzroka učinku, jc r ne postoji ništa csenci-
jaln o u učinku osim o n o g a što jc u uzroku i p u lem uzroka
u cilju. 1 p o što jc ta k o cilj o d o vcom a escncijalno što ulazi
u uzrok i učinak, slo g a se uzrok i učinak nazivaju posre-
dnim i krajnjim ciljcvima.

J09. Ponekad izglcda k ao da spoljašnjc čovekovc misli

nije sam o p o scbi onakvo kakvo jc u n u tarn jc, ali to sc deša-
va zbog toga Ito životna ljubav, sa njoj pripadajućim
unutarnjim o k o sebc, postavlja ispod scbc supstitut, kojj sc
naziva ljubav p rcm a sredstvim a, i nalažc mu da o b rati
pažnju t m otri kako ništa što potičc o d njcnih p o h o ta ne bi
mogk> scbe d a o tkrije. S to g a taj supslitu t iz lukavosti svog
nadređenog, što je životna Ijubav, govori i delujc saglasno
gradanskim stvurim a kraljcvstva, m oralnim stvarim a razu-
m a i duhovnim stvarim a crkve, u ncki to čine ta k o ma-
jstorski i dovitljivo da n iko ne prim cćuje da oni nisu onakvi
kakvi izglcdaju sudcći po tom e Šta govore i rade; i na kraju
usled oavike prikrivanja o n i jcdva da i sam i to znaju. Ihkvi
su svi licem cri, takvi su sveštenici koji u srcu ne m arc za
bližnjega i nc boje se B oga. a ip ak propovcdaju o Ijubavi
p rcm a bližnjcm u i Ijubavi p re m a B ogu, takvc su sudijc koje
sude zavisno od poklona i prijatcljstva, a prctvaraju se da
su p red an i pravdi i o sudu govorc iz ra 2 um a, takvi su trgo-

90
 Boianska promisao

vci koji su u srcu nciskrcni i n c p o ite n i, d o k postupaju

iskreno zbog d o b iti i takvi su p relju b n k i kada usted ra-
zboritosti, koja pripada svjm Ijudim a, govore o Čistoti
braka, i tako daljc. Ali ako sc tc istc osobe oslobodc svojc
Ijubavi p rem a sred stv im a, su p stitu tu njihovc živoine
Ijubavi, ako skinu grim iznc haljinc od finog p latn a u kojc su
je o d en u lc, i obuku je u sopstvcnu kučnu haijinu, ta d a oni
m isle, i ponekad sa svojim dragim prijatcljim a koji $u u
istoj žtvotnoj Ijubavi - iz svoje misli pričaju sasvim suprotno.
M ože se verovati d a se, kada su tc o so b c pričale tak o
pravedno, iskreno i pobožn o ir Ijubavi p rcm a sredstvim a,
kaJcvoča unutarnjosti njihove misJi nijc nalazila u spoijašn-
jo sti, ali o n a sc ipak nalazila, u tim osobam a jc licem crje, u
njima je Ijubav p rem a sebi i svctu, koja je v e ita d a saćuva
ugled, zarad titule ili bogatstva, Čak d o krajnjeg spoljainjcg
priviđa. Tk kakvoća u o u ta m jc g nalazi $c u spoljašnjem nji-
hovc misJi kada govore i dclaju na takav naćin.

110. Kod o nih, m eđ u tim , kojt se nalazc u nebeskoj

Ijubavi u n u lam je i spoljašnje misli, ili u n u tarn ji i spoljainji
čovek, k ad a govore deluju kao jc d n o , oni i nc znaju za bilo
kakvu razliku. N jihova životna Ijubav sa svojim osećanjim a
d o b ra i njihovim opažanjim a istine nalazi sc p o p u t dušc u
svem u Što mislc i o tu d a govore i činc. A k o su svcštenici oni
propovcdaju iz Ijubavi ka bližnjem u i Ijuhuvi ka G ospodu,
ak o $u sudijc oni sude n a osnovu s lm e pravde, ako su
trgovci postupaju iz sarae iskrcnosti, ak o su venčani oni
vole svoju ženu iz sam e čednosti i tak o dalje. N jihova živo*
tn a Ijubav takođe im a ljubav p rcm a sredstvim a k ao svog
zam enika, koga poučava i vodi ka tom c da deluje iz
m udrosti, i odcva ga u haljinc odušcvljcna za istine učcnja
i, u isto vrem e, za d o b ra života.

1 1 1 . IH VnuUtntJe ne m oie da se oslobodi poiu da zja sv t

dok se ne ukione zia iz spoffaštyeg čovekayje r ona to spreča f o «
Ju. 1 b ishodi iz o noga Što je p rc th o d n o rečen o , (naim ej da
jc spoljašnje čovckove misli sam o po sebi iste kakvočc kao
i u n u tam je njcgove misli, i da su oni povezani p o p u t srvari

9 )
Emanuel Svedenborg

koje nc sam o d a sc nalaze je d n a u okviru druge, već su i

potičućc jc d n a o d drugc; iz to g razloga ne m ože d a se
ukJoni jcd n a, ukoliko sc u isto v rem e ne ukloni i druga.
Tako jc sa svakim spoljainjim koje p o tičc od u n u tam jcg , i
sa svakom n ared n o m stvari koja potiče od p reth o đ n e, kao
i sa svakim učinkom koji potiče od uzroka. D alje, z a to Sto
požude zajcdno sa p rep rcd cn o stim a činc u n u tarn je misli
kod zlih Ijudi, a zadovoljstva požuda zajcdno sa podvalji*
vanjim a čine spoljašnje njihove m isli, i pošto je d ru g o spo-
je n o sa prvim ta k o d a čin c jc d n o , ishodi d a u n u ta m jc nc
m ožc da se oćisti o d požuda sve d o k sc ne ukione zla u
spoljašnjcm čovcku. T rcba da se zna da je Čovckova
unutarnja volja o n o Što sc nalazi u požudatna. a u n u tarn jc
razum evanjc u p rep red en o stim a, i da jc spoljašnja volja
o n o što $e nalazi u zadovoljstvim a požuda, a spoljašnjc
razum evanje u podvaljivanjim a iz p rep red en o sti. Svako
m ože d a uvidi d a požudc sa pripadajućim zadovoljstvim a
Ćine jed n o , i d a p rep red cn o sti i podvaljivanja čin e jedno,
takođe da ovo četvoro čini je d a n kom plct i da zajcdno na
izvestan način sačinjava jc d a n svežanj. Iz ovoga je ponovo
očigledno da u n u tarn je, ko jc se sastoji o d požuda, nc m ožc
d a se izgna n a drugi način osim ukianjanjem spoljašnjcg,
koje sc sastoji od zaia. Požude 'k ro z svoja zadovoljstva
stvaraju zla. Ali kada sc v cru je d a su zla dozvoljena, što
dolazi od saglasnosti voljc i razum evanja, eada zadovoljstva
i z la č in c jed n o . D a jc saglasnost delo, to je poznato i na to
se odnosc reći G ospodnjc: A ja v a m k a ž e m d a s v a k i k o ji
p o g U ia n a ž e n u s a ž e ljo n u v e ć j e u č in io preljubu u s r c u svo*
je m u (M at. V, 28). Isto je sa d m g im zlima.

112. N a osnovu ovoga sada m ože d a bude očiglcdno

d a, da hi Ćovek b io oslobođen p o žu d a zla, zla n a svaki način
m oraju biti uklonjena iz spoljašnjcg čoveka, je r d o k se to nc
učini, požude n em aju kuda d a izadu. A k o se izlaz n e ponu*
d i požudc ostaju u n u tra , šireći p o p u t p are iz sebe zado-
voljstva, i ta k o podstiču čoveka n a saglasnost, i n a taj način
na delo. Požude ulaze u telo p u tc m spoljašnjcg misli, te tz
tog razloga k ad a u spoljašnjem misJi postoji saglasnost,

92
 Bozanska promisao

požude su o d m ah u telu - [kao] zadovljstvo koje se oseća u

njem u. D a je um onakav kakvo je telo> p te m a to m e [kakav
je] ceo čovek, m ože d a se vidi u raspravi o B O Ž A N SK O J
L JU B A V IIM U D R O S T I (br. 362-370). To m ože slikovoito
da se objasni poređcnjim a> kao i prim erim a. Pom oću
poređenja: požude sa njihovim zadovoljstvim a m ogu d a se
u p o red e sa vatrom što je više p o d stican a o n a više gori, i što
joj se više pusti n a volju o n a se više širi, $ve d o k u gradu ne
po čn e da proždire kuće, a □ šum i drveće. Požude zla su i u
ReĆi u p o ređ en e sa vatrom i o tu d a sa p ožarom zala. Požude
zla sa njihovim zadovoljstvim a i u duhovnom svetu se
pojavljuju kao v atre; oganj pakla nije ništa drugo. O n e
m ogu đ a se u p o red e i sa poplavam a i izlivima vodc kada
nasipi ili b ra n e popuste. O n e tak o đ e m ogu da se u p o red e
s a gangrenoznim ran am a i Čirevima koji, ak o idu svojim
tokom i nisu lećeni, donose sm rt telu. Pom oću p rim era jc
očigledno d a ukoliko se n e uklonc zla u spoljaštijcm
čoveku, p o žu d e i njihova zadovoljstva rastu i vrvc. Što
lopov više k rad e to oseća više strasti za k rađ u , dok na kraju
ne m ože d a se zaustavi; isto se aešava i sa p rcv aran to m što
više vara. Ih k o je i sa m ržnjom i osvetom , sa luksuzom i
neum erenošću, sa brakolom stvom i sa huljenjcm . Poznato
je da ljubav p rem a vladanju, koja potiče od ljubavi prem a
sebi, p ro p o rcio n aln o ra ste ukoliko je neobuzdavana. Tkko
je i sa Ijubavlju p rem a posedovanju, koja p o tjče o d Ijubavi
p rem a svetu; izgleda d a o n e nem aju granice niti kraja. Iz
Čega je očigiedno da d o k se zla u spoljašnjcm čoveku ne
uklone, njihove p o žu d e cvctaju; i, joŠ jed n o m , d a požude
rastu u onoj raeri u kojoj se zla ne obuzdavaju.

113. Covek n e m ože d a opaža požude svojih zala, on

zapravo opaža njihova zadovoljstva ali o njim a ipak ne
razmišlja m nogo, je r zadovoljstva zanose misli i isključuju
razmišljanje. Iz tog razloga k a d a ncko ne bi znao d a su to zla
iz nekog drugog izvora, on bi ih nazivao dobrim a i Čioio bi ih
iz slobode, saglasno prosuđivanju svojc mish, a kada to Čini
od ih sebi pripSja. U koliko ih podrži kao dozvoljene on
povećava dvor vlađajuće Ijubavi, koja je njegova životna

93
Emanuei Svedenborg

Ijubav. N jcn dvor sačinjavaju požude, je r onc su kao poslani*

d i pratioci [vladajuće, tj. životne ljubavi] preko kojih ona
upravlja spoljašnjoscu koja sačinjava njeno kraljevstvo. Ali
kakav jc krajj takvi su i poslanici i pralioci, i takvo je kra*
ljevstvo. A ko jc kralj davo> o n d a su poslanici i pralioci ma-
loum nosti, a n aro d njcgovog kraljevstva saćinjavaju laži
svake vrste, koje poslanici, koje nazivaju m udrim iako su
m aloum ni, prikazuju kao istine pom oću razm išljanja zasno-
vanih na zabludam a i pom oću iluzija, i tako uzrokuju da
budu priznatc k ao istinc. M ože li se takvo stanje u ćoveku
izmeoiti drukčije osim pom oću uklanjanja zaia u spolja-
šnjem Čovcku? T k k o i požude koje su povezane sa zlima
bivaju uklonjene. U protivnom ni je d a n p u t pred požudam a
ne stoji otvoren kako bi mogle da odu, je r one su zatvorene
kao grad pod opsadom , i kao čir koji se nije otvorio.

114. IV Z ia u spob'aŠnjem čo veku n e m o g u b tii u k lo n je n a o d

stra n e G ospoda, o sim p o s n d s tv o m čo veka . 1o uČcnje je prih-
vaćeno u svim H rišćanskim crkvama, gde čovck p re nego što
pristupi Svetoj Pričesti treba sebe d a ispita, da uvidi i prizna
svoje grche, i da se za njih pokaje tak o što će prcstati da ih
čini, i Što će ih odbaciti jc r su od đavola. (J protivnom njegovi
gresi nc bivaju oprošteni, a on biva proklel. Engjczi, iako
priznaju sam o učenje verc. ipak u obraćanju prilikom Svete
PriČesti jav n o poučavaju o ispitivanju, priznavanju i
ispovedanju greha, kajanju i obnovi života, a onim a koji to nc
čine prcti se na sledeći naćin: da će u protivnom đavo ući u
njih, kao Što je ušao u Judu, ispuniti ih svakim bezakonjem i
unlštiti kako njihovo tclo, tako i duŠu. Nemci, Šveđani i
Danci, koji takođe priznaju sam o učcnje vcre, u molitvi pri-
likom Svete Pričesti poučavaju o istom e, preteći, takođe, da
će [oni koji pristupaju Svctoj Pričesti] u protivnom , zato Što
m ešaju svcto i profano, biti pođvrgnuti pakJenim m ukam a i
večnom prokletstvu. To sveštenik glasno Čita p red onim a koji
će se pričcstiti i oni to slušaju priznajući u potpunosti da je
tako. ip ak , kada isti ti Ijudi istog tog đana čuju propovcdanjc
o samoj veri, i da ih zakon ne osuđuje je r ih je G ospod [svo-
jom žrtvom] iskupio, i da oni od sebe n c mogu d a učinc

94
 Božanska promisao

nikakvo dobro osim onog kojc se čini zbog zasluge, kao i da

dela na taj način nem aju niceg spasavajućeg u sebi, več [da to
im aj sam o vera, oni se vraćaju kući ni m alo ne m areći za svoje
pretbodno ispovedanje, i odbacujući ga, ukoliko razmiSljaju
na osnovu propovedanja o samoj veri, Sada se postavlja
pitanjc Šta je istinito (jer dve stvari koje su jed n a drugoj
suprotne ne m ogu obe biti istinite) - d a bcz ispitivanja, uoča-
vanja, priznavanja, ispovedanja i odbacivanja grehova, prem a
tom e bez pokajanja, gresi n e mogu biti oprosteni j ne može
biti spasenja već [samoj večnog prokletstva? II i d a te stvari
ništa n e đoprinose spasenju je r je G ospod stradanjem na
krstu iskupio sve Čovekove grehe za one koji veruju, i da oni
koji imaju sam o veru, sa uverenjem da je tako i sa verovan-
jem u pripisivanje zasluge G ospodu, nem aju grehe i izlaze
pred Boga kao ljudi Čije lice posle umivanja hiista? Iz ovoga
je očigledno da je uobičajena vera svih crkava hrišćanskog
svcta d a čovek treba sebe da ispita, da uvidi i prizna svoje
grehe, i d a nakon toga prestane sa njima, kao i d a u supro-
tnom nem a spasenja već prokietstva. D a je to i prava
Božanska Istina oćigledno je iz o nih odlom aka iz Reči u koji-
m a se čoveku nalaže da se pokaje, kao što su sleđeći: J o v a n
p a k g o vo ra še: R o d ite d a k ie r o d o v e d o s to jn e P O K A J A N J A * J e r
v e ć i sjekira s to ji cb velu k o d k o rije n a ; i s v a k o d rv o k o je d o b ra
ro d a n e ra đ a siječe s e i u o g a n j s e b a c a (Luka, III, R, 9); Is u s
reče im : a k o s e n e P O K A J E T E , s v i ćele ta k o izg in ia i (Luka
XIIT, 3, 5); Is u s p ro p o v e d a še je v a n đ e lje o c a rstv u B o žije m u ,
g o v o re č i' P O K A J T E s e i v je m jte je v a n d e lje (M ar. 1 ,1 4 , 1 5 )',Isu s
p o s la svo je u č e n ik e i o n i o tid o še i p ro p o v ije d a h u d a s e treb a
P O K A J A T I (M ar. V I, 12); i Is u s reče a p o s to lim a d a p r o p o -
v je d a ju P O K a J A N J E u im e n je g o v o i o p ro šten je g rijeh đ p o svi-
je m n a ro d im a (L uka XXIV, 47); J o v a n p r o p o v e d o š e kršte n je
P O K A J A N J A Z A O P R O Š T E N J E G R U E H A (M ar. 1 ,4; Luka
III, 3). Razmislite o ovom e sa uešto razum evanja, i ako u sebi
im ate veru videćete da je pokajanje grehova p u t ka nebu, i da
vera ođvojena o d pokajanja nije vera, i d a su oni koji nisu u
veri je r se ne kaju, n a putu za pakao.

• Naglasavanje izvršio E. Svedenborg. (Prim. prev.)

95
Emanuel Svedcnborg

115. O ni koji su u vcri odvojcnoj od dobročinstva, a kojl

su scbe u njoj učvrstili na osnovu poslanice Pavla Rimljanima
d a č o v je k b iv a o p ra v d a n vjero n i b e z d je la z a k o n a (Rim . III,
2S), obožavaju ovo kazivanjc p o p u t ljudi koji obožavaju
sunce, i postaju slični onim a koji svoje oči posiojano fokusi-
raju na sunce čim e pogled postaje tak o zam račen da ne mogu
da vide ništa od onoga Sto sc nalazi u sieđ svetlosti. J e r oni ne
uvidaju šta se tu podrazum cva pod delim a Z akona, da su to
obredi koje je u svojim knjigama opisao Mojsije i koji se u
njima svuda nazivaju Z akonom , a ne zapovesti Dekaloga**.
Iz tog razloga, da se p o d njim [Z akonom ] ne bi
podrazum evale zapovesti D ckaloga, o n [Pavlc] dalje obja§-
njava govoreci: K v a rim o ii d a k ie z a k o n v je r o m ? B o Ž e sa č u v a jf
N e g o g a jo š u tv rđ u je m o (isto, stih 31). O ni koji su na osnovu
ovog kazivanja sebe učvrstili u veri ođvojenoj od dobročins-
tva, uslcd napregoutog glcdanja u taj odlom ak kao u sunce,
ne prim ećuju m esta na kojima Pavle nabraja zakone vere kao
prava dela dobročinstva; i šta je v era b ez njcnih zakona? Niti
vidc m esta na kojima on nabraja zla dela i kaže d a oni koji ih
Čine nc mogu uci u nebo. Iz toga je očigledno kakvo je slepi-
io podstaknuto pogrešnim razum evanjem tog jednog odeljka.

116. D a zla u spoljašnjem čovcku nc m ogu da sc

uklonc drukčije n eg o posrcdstvom Čoveka, o tu d a je što je
o d B ožanske Prom isli G o spodnje da sve što čovek čuje,
vidi, misli, hoće, govori i čini u potp u n o sti izglcda k ao nje-
govo sopstveoo. U p rc th o d n o rečen o m (b r. 71-95 ei
$ e q .* * * ) j e p o k azan o da be 2 to g privida ne bj m oglo da
bude nikakvog prim anja BoŽanske Istine, nikakvog opre-
dekjcnja za Činjenje dobra, nikakvog p tip ajan ja Ijubavi i
m udrosti, niti dobročinstva i vere, i stoga nikakvog sjedi-
njenja sa G ospodoni. S hodno to m e nikakvog popravljanja
i p rcp o ro d a, i o tu d a spascnja. Jasno j e d a bez tog privida ne
bi m oglo biti pokajanja za grchc, pa oi vere, k ao i da Čovek

** DekaJog - deset Boiijih upovesti. (Prim. prev.)

**• Lat. E t $equentia - i narcdni (Prim. prev.)

96
 BoŽanska promisao

bez to g privida nije čovek, već lišen razom skog života biva
p o p u t zveri. N eka onaj ko hoće da k o n su ltu je svoj razum
vidi da li postoji bilo koji drugi privid osim d a čovek misli o
do b ru i istini, duhovnoj k ao i m oralnoj i građanskoj, od
sebe. I n ek a p o to m prim i učenje d a sve d o b ro i istinito
potiče od G ospoda, a n išta od čoveka. I z a r neće izvući
zakijučak d a Čovek m ora d a čini d o b ro i misli istinu k ao od
sebe, a da ipak p riz ca da su oni od G ospoda, a tim e,
takođe, d a ori treb a da ukloni zla k ao od sebe, a d a ipak
uvek priznaje d a to čini o d G ospoda?

117. Im a m nogo o n ih koji ne znaju d a su u zlim a je r

ih spolja n e čine, je r se bo je g rađanskib zakona, k ao i
g u b itk a ugleda. Tako oni iz običaja i navike n au če d a se
klone zala k ao štetn ih za njihovo zvanje i bogatstvo. Ati
ak o se ne klone zala usled n ačela v ere, j e r su o n a gresi i
protivna Bogu, o n d a požude zla sa njihovim zadovoljstvi-
m a i dalje ostaju u njim a p o p u t nečistc v o d e ko ja je zaus-
tavljena ili se uslajala. A k o b i ispitali svoje misli i nam ere
oni b i p ronašli le požude, ukoliko znaju šta je to greh.
M nogo je o n ih koji su se učvrstili u veri odvojenoj od
dobročinstva, koji zato što veru ju d a ih zak o n ne osuđuje,
Čak i n e obraćaju pažnju n a g reh e, a nek i se p itaju da li
gresi p o sto je i m isle da ukoliko p ostoje, oni nisu gresi p re d
Bogom je r su o p ro šten i. la k v i su i p riro d n i m oralisti koji
veruju da građanski i m oralni živof svojom m udrošču
stvara sve stvari, a B ožanska P rom isao ni jed n u . Tbkvi su i
oni koji v red n o stiču ugled i p o šten o i čestito im e zarad
zvanja lli dobiti. A li oni koji p oseduju takav k a ra k le r, a pri
to m e su prezirali religiju, n a k o n sm rti p o staju duhovi
požuda, koji sebi izgledaju k ao d a su Ijudi, ali onim a koji
ih p o sm atraju sa ođstojan ja [izgJcdaju] k ao p r ia p i* ; oni
p o p u t sova vide u m raku a ne n a svetlu.
118. Iz ovih stvari daije ishodi potvrda člana V, koji glasi
da sto g a č o v e k m o ra k a o o d se b e d a u k lo n i z la iz sp o lja sn jeg
č o v e k a , što je takođe objašnjeno u tri članka Ž IV O T N O G

“ Priapi - faJusi (Prim. prev.)

97
E m anuel Svedenborg

U Č EN JA Z A N O V I JER U SA LIM : u jed n o m , da se niko nc

može kloniti zala kao grchova, u toj m eri d a ima unutam ju
averaiju prem a cjim a, na drugi način osim b o re a se protiv njih
{br. 92-100); u drugom, da čovek m ora d a se kloni zala kao
grcliova i da se bori prottv njih kao o d sebc (br. 101-107); u
trećem , da ukoliko se neko kJoni zala izbilo kog drugog ra z lo
ga osim zbog toga sto su to gresi, on ih sc ne kloni več samo
sprečava njihovo pojavijivanje pred svetom (br. 108-113).

119. V I T a d a G o s p o d o s lo b a d a č o v e k a o d p o ž u d a z ta u
u n u la m je m Č oveku, i o d s a m ih za la u s p o lja š n je m . Da
G ospod oslobađa Čoveka od požuda zla o n d a kada on kao
od sebe ukloni zla, uslcd toga je §to G ospod ne m ožc da ga
oslobodi ranije, je r se zla naiaze u spoljašnjem Čovcku a
požude zla u unutam jem , i oni su spojcni p o p u t korcnja i
stabla. Iz tog razioga ukoliko zla nisu uklonjena nem a otvo-
ra, je r o n a se preprcčuju i zatvaraju vrata, a njih G ospođ ne
može d a olvori drukčije osim p u tcm čoveka, kao što je
pokazano u onom e što jc upravo rećeno. P rem a tom e kada
čovek kao o d sebe otvori vrata, ta d a G ospod u isto vrcm e
iskorenjuje požude. Razlog je i u tom e I t o G ospod delujc na
čovekovo najdubljc [unutarnje], i iz najdubljeg [unutarnjcg]
na o n o što ishodi, sve do krajnjeg [spoljašnjeg] • a u krajnjcm
[spoljašnjem] se čovek istovrem eno i nalazi. St6ga svc dok
sam čovek drži krajnjc [spoljašnjc] zatvorenim , n e m ožc da
dođc n i do kakvog prcčišćenja, je r G ospod može da dclujc
sam o u unutam jostim a na isti način na koji dcluje u paklu (a
Čovek koji je u požudam a i u isto vrem e u zlima je jedan
oblik palda), i to delovanjc je sam o pravljenje takvog ra-
sporcda da je d n a stvar ne m ože d a uništi drugu, i da d o b ro i
istina ne m ogu d a b u d u povredni. D a G ospod neprestano
poziva i nagoni Čoveka da m u otvori vrata očigledno je iz
Njegovih reči: E v o s to jim n a v ra tim a i k u c a m : a k o k o Ć uje g la s
m o j i o tv o ri vra ta , u ć i ć u k n je m u i v eče ra ć u s n jim e , i o ri sa
m n o m (O tkr. III, 20).
120. Č ovek apsolutno ništa ne zn a o u m itam jem sta-
nju svog um a ili o svom u n u tarn jem Čoveku; tu m cđutim
postoji bczbroj stvari o d kojih n i jed n a n e dolazi do

98
 Božanska promisao

Čovckovc spoznajc. J c r je u nutarnjosi čovckove misli, 11i

njcgov unutarnji čovek, sam njcgov duh, a u njem u sc
nalazc stvari kojc su isto tak o beskrajnc i bezbrojne k ao $to
su beskrajnc i bezb ro jn e stvari u njcgovora telu . Šiaviše,
čak i u v c c o j m eri bczbrojne, j e r jc to v ek o v d u h p o svom
obliku Čovek, i sve stvarj koje m u pripadaju sao b razn e su
stvarim a čovekovog tcla. D alje, p o što čovek, n a osnovu bilo
koje senzacije, ništa nc zna o načinu na koji njegov um ili
du&a, zajed n o 1 pojcdinačno, deluju na sve stvari koje pri-
patlaju telu, o n isto tako ne zna na koji način G o sp o d delu-
jc na sve stvari njegovog u m a ili dušc, to jest, n a sve stvari
njegovog duha. To dclovanje je n ep restan o , u pjem u čovek
ncm a učcšča, alt ipak, G o sp o d ne m ožc d a očisti Čoveka od
bilo koje p o žu d c zla u njegovom duhu ili unutarnjem
Čoveku, svc d o k čovek svoje spoljašnjc drži zatvorcnim .
Čovek svoje spoljašnje drži 2 atvorenim pom oću zala, od
kojih mu svako izglcda kao sam o jed n o , iako se u svakome
o d njih nalazi bczbroj stvari. K ada čovek ukloni to kao
jcd n o , ta d a G o sp o d uklanja bezbrojnc stvari ko jc sc u
njcm u nalazc. Tb sc podrazum eva p o d tim e d a G ospod
tada čisti čovcka od požuda zla u u n u tarn jem čovcku, i od
njcgovih zala u spoljašnjcm .

121. M nogi mislc d a sam o verovanje u o n o Što uči

crkva čisti Čoveka od zata: neki veruju d a Činjenja dobra
Čisti, neki d a to ćini poznavanje stvari p o p u t o nih koje pri-
padaju crkvi, i govorcnje 1 poučavanjc o njim a, ncki d a to
Ćini Čitanje Reči i pobožnih knjiga, ncki [veruju d a to ćini]
Ćesto odlazenje u crkve, slušanje propovedi, i posebno
odlaženje n a Svetu Pričest; drugi [veruju d a to Čim] odri-
canjc od sveta i posvcćivanje pobožnosti, i, o p et, drugi
[vcruju d a to Ćini] proglašavanje sebc krivim z a sve grehe i
tako daljc. Ipak, ništa o d toga ni m alo ne čisti Čoveka, u k o
liko o n ne ispila sebe. nc uvidi svojc grehe, prizna ih> osudi
scbe zbog njih i pokajc sc n a taj način što sa njim a prestan c
i svc to on m ora da učini k ao od sebc, a da pri to m e u svom
srcu ipak prizna da to Čini od G o sp o d a. D o k se to ne učini
sfvari koje su navedcne nisu ni od kakve pom oći, je r se one

99
F.manuel Svedenbor#

Činc ili zbog zalugc iii iz licem crja, a oni koji ih čine prcd
anđelim a u n cb u izgledaju kao lcpc bludnicc kojc širc
ncp rijatan m iris uslcd svojib bolesii; ili k ao ružne žene koje
su ja k o n aim in k an e kako b i izgiedale lepe, ili k ao maski-
rani glumci i m im ičari n a sceni, ili kao m ajm uni u odcći
Ijudi. A ii k ad a sc zla ukione, o n d a n ap rcd navedene radnje
postaju pripadajućc čovekovoj ljubavi i oni [koji ih čine]
pred anđelim a u nebu izgledaju kao le p aiju d sk a bića, i kao
njihovi p artn eri i drugovi.

122. Ali m ora se d o b ro znati d a Čovek u čiou pokaja-

nja treb a d a gJeda sam o u G ospoda; ukoliko gleda sam o u
Đoga O ca o n nc m ože d a se pročisti, n it i ak o gleda u O ca
zarad Stna, n iti [ako glcda] u Sina sam o kao Čoveka. Je r
sam o je jed an Bog, i O n jc G ospod, (pri čem u je] Njcgovo
Đožansko i Ljudsko biće jcđ n a O so b a, k ao što je pokazno
u U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O G O S P O D U . Da
bi svako ko počinje sa rad o m na pokajanju m ogao da glcda
sam o u G o sp o d a, O n je o sn o v ao Svetu PriČest koja
potvrđuje opraštanje grchova o n im a koji su se pokajali.
O na to potvrđuje z a to što prilikom Pričesti svako gleda
sam o u G ospoda.

123. VII Neprestano je ( nastojanjeJ Bozanske Promisli

Gospodi\je da sjedini čoveka sa Sobom, i Sebe sa Čovekom,
kako b i mogao da m u dd Naženstva veČnog životo; što m oie da
se učini samo ukoiiko su zia sa njihovim poiudam a uklonjena.
D a je n c p rc sta n o [n asto jan je] B ožanske Prom isli
G ospodnjc da sjedini Čoveka sa Sobom , i S ebe sa Čovekom,
i da je ta sjedinjcnost o n o što se naziva popravljanjem i pre-
porodom , k ao i da o tu d a čovek biva spasen, poka 2 an o je u
p reth o d n o rečcnom (br. 27-45). K o nc uviđa da j e sjedi-
njenost sa Bogom večni žtvot i spasenje? 1b uvida svako ko
veruje da su Ijudl od po stan ja slika i oblićje B oga (1 M oj. I,
26, 27) i ko zna šta su slika I obličjc Boga. Ko od o nih koji
imaju pouzđan ra 2 um , sve d o k razm išlja iz svoje razbori-
tosti i želi da misli iz svojevoljnosti, m ože d a veruju da po-
stoje trž B oga, u suštini jed n ak a, i d a B ožansko Suštastvo ili

100
 Božanska prom isao

B ožanska S uština m ogu d a b u d u p o d eljen i? O to m e da

postoji TVojstvo u je d n o m Bogu m ože d a se razm išlja, i to
m ože d a se razum e, k ao Što m ože d a se razum e d a postojc
dusa i tclo i život koji potiče od njih, u anđelu i u čoveku. I
p o što ovo TVojstvo u Je d n o m postoji sam o u Jo sp o d u ,
ishodi da sjedinjenost m o ra biti sa N jim . Iskoristite svoju
razboritost i u isto v rem e slobodu m išljenja, i videćete ovu
istinu u njenom svedu, ali n ajp re priznajce d a p ostoji Bog,
i d a p o sto je n eb o i večni život. D alje, zato Što je B o g jedan,
a Čovek je o d p o stan ja način jen k ao N jegova slika i obličje,
i z a to što je čovek p o m oću p ak len e ljubavi i n jen ih požuda
i zadovoljstava usao u ljubav p re m a svim ziim a, i na taj
način u sebi uništio sliku i obliĆje B oga, ishodi đa je
n ep restan o [nastojanje] B ožanske Prom isli G ospodnje da
sjedini čoveka sa Sobom , i S ebe sa Čovekom, i da na taj
način učini Čoveka Svojom slikom . Ishodi, ta k o đ e , da je to
sa ciljem d a G ospod m ože da č k Čoveku blaženstva večnog
života, je r takva je B ožanska Ljubav. O n ne m ože da ih d3
Čoveku, n iti m ože da ga učini Svojom slikom , ukoliko čovek
k ao od sebe ne ukloni g r e h t iz spoljašnjeg Čoveka, je r
G o sp o d nije sam o B ožanska Ljubav, nego je i B ožanska
M udrost, a B ožanska L jubav n e čini ništa Što nije potičuće
od n jen e sopstvcne B ožanske M udrosti i što nije u sagla-
sn o sti sa njom . D a čovck ne m ože d a se sjedini sa
G ospodom i d a n a taj način b u d e popravljen, p re p o ro đ e n i
spasen, ukoliko m u nije dozvoljeno da d elu je iz svo-
jcvoljnosti saglasno razum u, je r je tim e čovek čovek, u
saglasnost! j e sa B ožanskom M udroŠću G ospodnjom , a sve
što je saglasno Božanskoj M u d ro sti GospodDjoj p rip ad a i
Njegovoj Božanskoj Prom isli.

124. O vom c ću d o d a ti dve tajne an đ eo sk e m udrosti,

iz kojih se m ože sag led ati kakvoća B ožanske Prom isli:
je d o a je da G o sp o d ni n a k o ji način oe d elu je na n ešto
p ojedinačno u čoveku, odvojeoo, već n a sve stvari u isto
v rem e, a druga, d a G o sp o d d e lu je iz najdubijih [unutar-
njosti] i krajnjih [spoljašnjosti] u isto vrem e. a . D a G o sp o d
n i n a k o ji n a č in n e d e lu je n a n e š to p o je d in a č n o u č o v e k u .

101
E m anuel Svedenborg

o d vo jen o , v e ć n a sv e s tv a r i k o je m u p r ip a d a ju u is to vrem e, jc
zato što so sve stvari ko je p rip ad aju čoveku u takvoj
povezanosti, i p u te m povezanosti u takvom obliku, d a nc
deluju kao m nogobrojne već k ao je d n a . P o zn ato jc d a je
čovek što se tiče teia u takvoj povezanosti, i putem
povezanosti u takvom obtiku. Ljudski um je tak o đ e u
sličnom obliku, Šco po tiče ođ povezanosti svih stvari u
njem u, je r ljudski um je duhovni Čovck i, ta k o đ e , stvarno
čovek. Iz toga potiče to Što je ljudski d u h , koji je um u telu,
Čovek u svom celokupn o m obiiku. Iz log razloga je čovek
nakon sm rti u istoj m eri Čovek k ao i k a d a jc u svetu, sam o
s to m razlikom što je u svctu ostavio navlake koje sači-
njavaju njegovo telo. D akle, p o što jc Ijudski oblik takav da
svi delovi sačinjavaju o p štu celin u ko ja d elu je k a o jedno,
ishodi da je d a n d eo ne m ožc d a se izvadi s m esta i da mu
se položaj pro m en i, osim uz p ristan ak ostalih. K ad a bi se
jeđ an pom erio sa svog m esta i p ro m en io položaj, oblik,
koji deluje k ao jed n o , b io b i oštećen. N a osnovu to g a je
očigledno da G o sp o d n ikada ne d elu je n a bilo k o g pojedi-
načn o već n a sve zajedno. D a k le G o sp o d d elu je na
sveopšte anđeosko nebo, je r je svcopste an đ eo sk o nebo
p re d očim a G o sp o d a k ao je d a n Čovek. Tbko O n d elu je i na
svakog anđela, zato Što je svaki a n đ c o nebo u najm anjem
obliku. Ttiko O n đeluje i n a svakog čoveka, najn ep o sred n i-
je n a sve stvari njegovog u m a i kroz njih na sve stvari nje-
govog tela, je r je Čovekov um njegov duh, i saglasno sjed-
injenosti sa G ospodom an đ eo , d o k je telo poslušnost. Ali
tre b a do b ro u o čiti d a G o sp o d deluje i na p o jcdinosti u
čoveku zasebno, štaviše, n a ap so lu tn e pojcdinačnosti, ali u
isto vrem e k ro z sve stvari njegovog oblika. O n, m eđutim ,
ne m enja stanje bilo kog dela ili bilo čega u pojedinosti,
ukoliko to nije adekvatn o za ceo oblik. Ali o to m e če više
biti rečen o u o n o m e Što sledi, g d e će se p o k azati d a je
B ožanska P rom isao G o sp o d n ja sveopšta zato što je u poje-
dinačnostim a, i d a je u p o jedinačnostim a zato što je
sveopšta. b. G o sp o d d e lu je iz n a jd u b fjih [u n u ia r ty o s ti 3 < k r a -
jn jih [sp o lja šn jo s ti] u isto v re m e je r se tak o , i nikako d ru -
gačije, sve stvari u o p šte i p o jed in ačn o d rže zajedno, u

102
 Bozanska promisao

povezanosti je r u )term ed ijeri,’ uzastopfio zavise o<i oaj-

dubljih funutarnjosti] p a sve do krajnjih [spoljašnjosti], a u
krajnjim [spoljašnjostim a] se nalaze zajed n o k ao Što je
p o k a z a n o u tre ć e m d e iu ra sp ra v c o B O Ž A N S K O J
IJ U B A V l I M U D R O S T i • u k rajnjcm [spoljašnjem ] sve
stvari postoje istovrem eno od prvog. Z b o g to g a je , tak o đ e,
G o sp o d iz večnosti ili Je h o v a d o ša o u svet i tu n a sebe
o b u k ao i ro đ io L judskost u krajnjim [spoljašnjostim aj,
k ak o b i m ogao d a b u d e u o n o m e što je prvo i u krajnjim
[spoljašnjostim a] istovrem eno, i kako bi ta k o o d prvih
stvari p a d o krajnjih [spoljašnjosti] m ogao d a upravlja celi-
nom sveta i n a taj način spase ljude kojc m ože d a spase
saglasno zakonim a Svoje B ožanske Prom isli, koji su i
zakoni N jegove B ožanske M ud ro sti. 1 o tu d a potidc to da
nijedan sm rtn ik n e bi m ogao biti spasen d a G o sp o d nije
d o ša o u svel, k ao što je u hrišćanskom svctu p o zn ato , u
ve?i čcga p o g led ajete U Ć E N J E N O V O G JE R U S A 1.IM A
O V E R I. Z b o g roga se G o sp o d naziva Prvim i Poslednjim .

125. Ove anđeoske iajne naprcd su istaknute da bi se

moglo razum eti kako Božanska Prom isao G ospodnja nastoji
da sjedini čoveka sa Sobom i Schc sa ćovekom, a to se ne ćini
ođvojeno, u nekoj pojedinacnoj stvari koja Čoveku pripada, već
u svemu što m u pripada, odjednom , i to sc čtni iz Čovekovog
iiajdubljeg [unutarnjeg] i krajnjili [spoljaštijosti] u isto vreme.
Covekovo najdublje [unutarnjc] jc njegova Životna Ijubav, dok
su krajnje [spoljašnjosti] stvari koje se nalaze u spoljašnjem
njegove misli, a intermedijeri su o n o Što se nalaze u unutam -
jem njegove misli. Kakvc su oni kakvoće kod ziog Čoveka već
je pokazano, iz čega je ponovo ocigledno da G ospod ne može
da deluje iz najdubljih [unutam josti] i krajnjih [spoljašnjosti] u
isto vrem e, osim zajcdno sa Ćovekom, je r je čovek zajedno sa
G ospodom u krajnjim [spoljasnjostima]. Iz tog razloga kako
čovek delujc u krajnjim [spoljašnjostinia], koje su m u na raspo-
laganju zbog njegove slobode, tako G ospod delujc u njcgovim

“ Ituetmedijeri - srednje stvan koje predstavljaju sponu ili vezu

i?medu đve ili više stvari. (Prim. prev,)

103
E m anuel Svedenborg

najdubljim [unutarnjostima] i u onom e Što iz njih sledi, svc do

krajnjih [spoljasnjosti]. Stvari koje se nalaze u Čovekovim naj-
dubljim [unutarnjostima] i u onom e što iznjih sleđi svc do kra-
jnjih [spoljasnjosti] čoveku su potpuno nepoznatc i stoga jc on
sasvim neuk u pogledu toga kako i šta G ospod tu radi. Ali,
pošto su te stvari sa krajnjim [spoljašnjostima] povezane kao
jedno, nije neophodno znati više nego da čovek m ora da se
kloni zala kao grehova i da gleda u Gospoda. Tako, i nikako
dmkčije, njegova životna ljubav, koja jc od rođenja paklena,
može da bude uklonjena od strane G ospoda, i da na njeno
mesto bude zasađena nebeska životna Ijubav.

126. K ad a je o d strane G ospoda ncbeska životna Ijubav

zasađena n a m esto paklenc životnc ljubavi, tad a su osečanja
dobra i istine zasađena n a m csto požuda zla i laži, i zado-
voljstva osećanja dobra su zasađcna n a m esto zadovoljstava
požuda zla i laži, a dobra nebeske Ijubavi su zasađena na
m esto zala paklcne ljubavi. T&dajc um esto lukavosti zasađe-
na m udrost, a um csto zlih misli zasađene su u m n e misli.
T&ko je čovek ponovo ro đ en i postajc novi čovek. Koje vrste
dobra dolaze na m esto zala m ožc da se vidi u Ž IV O T N O M
U Č E N JU Z A N O V IJE R U S A U M (br. 67-73, 74-79, 80-86,
87-91), kao i da Čovek voli istine m udrosti u onoj m eri u
kojoj se kloni zala k ao grchova i od njih se okreće (br. 32-41)
i u isloj loj m eri vcruje i biva duhovan (br. 42-52).

127. N a osnovu obračanja kojc se čita u svim H ri-

šćanskim crkvam a p re Svete PriČesti naprcd jc pokazano da
je uobičajeno verovanje celog hrišćanskog svcta d a čovek
m ora sebe da ispita, da uvidi svoje grche, prizna ih, ispove-
di ib p re d Bogom , i p restan e sa njim a - i da je to pokajanje,
o proštenje grehova, a p re m a tom e, spasenjc. Isto to je jasno
i na osnovu “V ere” koja je naslovljena A tanasijem , i ko ja je
prihvačena u celom hrišćanskom svetu, na čijem kraju se
nalaze ove reči: “G ospod će doči d a sudi živima i mrtvima,
i prilikom Njegovog dolaska oni koji su činiii d o b ro ući će u
vecni život, a oni koji su činili z!o ući će u vcčni oganj.”

104
 Božanska promisao

128. K o na osmovu Reči ne zna da će život poslc smrti

biti dodeljen svakome saglasno njegovim d d im a ? O fvonle
Rcč, čilajte je i to ćete jasno videti. Aii, dok to činitc udaljilc
misli o d vere i prosuđivanja sam o na osnovu nje. K ao d<)ka/
da G ospod o ovom c uči kroz celu Svoju ReČ uzm itc ovih
nekoliko prim era: S v a k o d a k le D R V O K O J E N E R A D A
R O D A D O B R A * s ije k u i u o g a n j b a c a ju . / la k o d a k le P O
R O D O V IM A n jih o v ije m p o z n a ć e ie ih (M at. V II, 19, 20).
M n o g i će reći m e n i u o n a j d a n : G o s p o d e f G o sp o d e ! N ijc s m o U
u im e tv o je p ro ro k o v a li, i tv o jije m im e n o m ć u d e sa m n o g a lw -
rili? I ta d a č u im j a k a z a ti; n ik a d v a s n ije sa m z n a o ; id ite tn i
m e n e k o ji Č IN IT E B E Z A K O N J E (M at. V II, 22, 23). S v a k i
d a k le k o ji slu ša o v t m o je riječi i I Z V R Š U J E III, k a r n ć u d a je
k a o m u d a r č o v je k k o ji s a zid a k u ć u s v o ju n a k a m e n u : a s v a h
k o ji slu ša o v e /p o jc rijeći a N E I Z V R Š V J h IH , o n ć e b iti k a o
Ć ovjek lu d k o ji s a zid a k u ć u sv o ju m p ije s k u (M at. V II, 24, 26;
Luka VI, 46-49). J e r ć e d o ć i s in č o v e č iji u s la v i o c a svo jeg a s
a n đ e h m a sv o jije m i ta d a ć e V R A T IT IS V A K O M E P O D J E L l -
M A N J E G O V IJ E M (M at. X V I, 27). Z a to v a m k a z e m d a ć e s e
o d v a s u z e ti c a rstv o B o žije, i D A Ć E S E N A R O D V K O J I N J E -
G O V E R O D O V E D O N O S I (M at. X X I, 43). Is u s reće im :
M a ti m o ja i b ra ća m o ja o n i s u k o ji slu Š u ju rije č B o ž iju i
I Z V R Š V J V J E (Luka V III, 21). K a d s ta n e te n a p o lju sta ja ti i
k u c a ti u vra ta g o vo reći: G o s p o d e ! G o sp o d e ! O tv o ri n a m , a o n
ć e rećL K a ž e m v a m : n e p o z n a je m v a s o lk u d a ste, o d s tu p ite o d
m e n e S V I K O J I N E P R A V D V Č I N I T t: (l.u k a X III, 25-27). /
iz a ć i ć e k o ji s u Ć I N I L I D O B R O u va skrsen ije ži\>ota, a k o ji s u
Č I N I L I Z L O u va sk rse n ije s u d a (Jovan V, 29). A z n a m o dtt
B o g n e slu ša G R E Š N IK E , n e g o a k o k o p o š tu je B o g a i V O U V
N J E G O V U T V O R J o n o g a slu ša (Jovan IX , 31). K a d o v o zn a te,
b la g o v a m a a k o g a I Z V R Š V J E T E (Jovan X III, 17). K o im a
za p o v je sii m o je i D R Ž I / / / o n j e o n a j š to im a Iju b a v k m e n i i ja
ć u im a ti iju b a v k n je m u , i k n je m u ć e m o d o ći, i u njeg a ć e n io sv
s ta n iti (Jovan X IV 21,23; i stihovi 15 i 24). V\ s te p r ija te lji m o ji
A K O T V O R IT E š to v a m j a za p o v je d a m ; j a var iza b ra h d a
R O D R O D IT E i d a v a š R O D o sta n e (Jovan X V 14, 16).

* NagJašavanje izvriio E. Svedenborg. {Prim. prtv.)

105
Em anutl Svedtnborg

G o sp o d reće J o v a n u : a n d e lu E fe s k e crkve, n a p isi: Z N A M

T V O J A D J E L A , n o im a m n a tebe* Š to s i L J U B A V s v o ju p rv u
o sla vio , P O K A J S E I P R A V A D J E L A Č IN I, a k o U n e , d ig n u ć u
s n je tn ja k tv o j s m je sta njegcrva (O tkr. II, 1, 2, 4. 5). / a n d e tu
cricve S m ir a n s k e n a p iš t Z N A M 7 V O J A D J E I A (O tkr. II, 8,
9). / a n d e lu F erg a m skc c rk v e n a p iiL ' Z N A M D J E L A 7 V O JA ,
P O K A J S E (O tkr. II, 12, 13, 16). / a ru ietu T ija te n k e crkve
n a p iši: Z N A M T V O J A D J E I A l U U B A V , i d a p o Š ljed n jijeh
im a više n o p n i j e h (O tkr. 11, 18> 19). / a n d e lu S a rd sk e crkve
n a p iši: Z N A M T V O JA D J E I A , d a im a š im e d a s i ž h i a m rta v
si, N E N A Đ O H T V O J U E H D J E L A S A V F Š E N U E H P R E D
B O G O M y P O K A J S E (O tkr. 111,1,2,3), la n d e lu F iia d elfijske
crkve n a p iši: Z N A M ’J V O J A D J E L A (O tkr. III, 7 ,8 ). I a n d e lu
L a o d ik ijs k c c r k v t n a p iši: Z N A M T V O JA D J E J A , P O K A J S E
(O tkr. III. 14, 15,19). / č u h g ta s s n e b a g d je m i g o v o rv n a p iši:
b ta g o m r tv im a k o ji u m ir u u G o s p o d u o d sa d , D J E L A N J IH O -
VA I D U Z A N J IM A (O tkr. XIV, 13). / k n jig p s e otvori, k o ja je
k n jtg a iiv o ta , i s u d p r im iš e m rtv a c i P O I J J E U M A S V O J IM A
(O tkt. X X , 12,13). I e v o ć u d o ć i sk o ro , i p la ta m o jo sa m n o m ,
D A D A M S V A K O M E P O D J E L IM A N J E G O V U E M (O tkr.
X X II, 12). lo tik o iz Novog Zaveta; im a joŠ viie u Starom , iz
koga ću navestl sam o ovo: S ta n i n a v ra tim a d o m a
G o sp o d n jeg a , i o g ta si o n d je o v u riječ, i n te k O v a k o g o vo ri
G o s p o d n a d v o jsk a m a , B o g Izra iljev: p o p r a v ite svo je p u to v e i
d je ia svo ja , n e u z d a jte s e u la in e rije ć i g o v o rc ć i: crkva
G o s p o d n ja , c r k v a G o s p o d n ja , c r k v a G o s p o d n ja o v o je .
K radete, u b ija ie i Ć inite p relju b u , k u n e te s e krivo , p a o n d a
d o h o d ite i sta je te p r e d a m n o m u c n v m d o m u , k o ji s e zo v e
m o jim im e n o m , i g o vo rite: iz b a v ism o se, d a Ć inite s v e o v e
g a d o v e , J e ti o v a j d o m , k o ji s e z o v e m o jim , u v a šim o ć im a p eći-
n a h a jd u ć k a ? G te, i j a vid im , veti G o sp o d (Jer. V II, 2, 3 , 4, 9,
10, 1 1 ) .

106
 ZAKON J E BO ŽA N SK E P R O M IS M DA ČOVEK
N E TRERA D A B U D E P R IS IL JE N SPO L JA ŠN JIM
SREDSTVIM A DA M IS U I H O Ć E STVARI R E L IG U E ,
PR E M A T O M E DA U N JIH V ER U JE I DA IH VO LI,
VEĆ DA ČOVEK TREBA SEB E D O N JIH DA DOVEDE
I, PONEKAD, SEB E DA P R IS IL I

129. Ovaj zakon B ožanske Pomisli proizlazi iz dva

p reth o d n a, a to su: d a čovek tre b a d a delujc iz siobode
saglasno razum u, o čem u pogledajte b r. 71*99, i d a to treba
đa čini od scbe, m ad a o d G o sp o d a, p rcm a tom c k ao od
sebe, o Čemu pogledajte br. 100-128. 1 p o što biti prisiljen
nijc od slobodc saglasno razum u, i oije od seb e, već je od
o noga Što nijc sloboda i što potiče od drugoga, stoga ovaj
zakon Đožanskc Proraisli po red o sleđ u dolazi iza dva
p rcth o d n a. Svako tak o đ c zna d a niko n e m ožc biti prisiljen
đ a raisli o o o Što nije voljan da misli, ili da hoćc o n o što ne
misii da hoće; niti da veruje o n o Što n e vcruje, i svakako ne
o n o što nije voljan da verujc; n iti da voli o n o što ne voli, i
sigurno ne o n o Što nije voljan da voli. J e r sc čovekov duh,
ili njegov um , nalazi u punoj slobodi d a misJi, hoće, verujc
i voli; on j c u toj sJobodi p u te m uticaja iz duhovnog sveta
koji ne prisiljava (jer čovekov d u h ili um sc nalaze u tom
svetu), a nc putem uticaja iz prirodnog sveta, koji se ne
prim a. osim ukoliko ta dva uticaja nc deluju k ao jedno.
Čovek m ožc biti naveden d a kaže da misli i žcli neke stvari,
i da neke stvari verujc i voli, ali ak o o n e nisu o d ojegovog
osečanja i, o tu d a, o d njegovog razum a, ili ukoliko to nc
postanu, on ih i dalje n e misli, neće, ne veruje i n e voli.
Čovek tak o đ c m ože biti prisiljen da govori u prilog religijc
i da p o stu p a u skladu sa njom , ali ne m ože biti prisiljen da
misli u prilog religije iz bilo kakve vere, i d a jc hoće iz bilo

107
Em anuel Svedenborg

kakve ljubavi. O sim toga, u kraijevstvim a g d e su pravda i

sud pod nadzorom , traži se da n iko ne govori protiv religi-
je, i da ništa ne čini protiv nje. M eđutim , niko ne m ože biti
pisiljen da misli i hoće u njenu korist. J e r svako im a slobo-
d u d a misli iz p ak la i da boće u njegovu korist. k ao i d a misli
i hoće u korisc neba, ali razum pokazuje šta je jc d a n u
pogleđu kvaliteta, a Šta je drugi, i kakva sudbina čcka
jednog, a kakva drugog; a na osnovu razum a, volja dajc
nečem u p red n o st i v rli svoj izbor. Iz ovoga m ožc biti jasn o
da spoljžžnje ne m ože đ a prisili u nutarnje, P a i p o rc d toga,
to se ponekad Čini; ali d a je to Štetno biće pokazano
sledećim redosledom ; I N iko sc ne popravlja pom oću Čuda
i znakova, zato Što oni prisiljavaju. H N iko se n e popravlja
pom oću vizija i razgovora sa m rtvim a, zato što oni prisi-
Ijavaju. III N iko sc ne p o p ra v lja p re tn ja m a i kaznam a, zato
što o n e prisiljavaju. IV N iko se n c popravlja u stanjim a
koja nisu stan ja razboritosti i svojevoljnosti. V Prisitite i
sc b c nije s u p ro tn o ra z b o rito sti i svojevoljnosti. V I
Spoljašnji ćovck tre b a da se popravi posredstvom unutar-
njcg, a ne obrnuto.

130.1 N ik o s e n e p o p r a v fja p o m o ć u č u d a i zn a k o v a , z/Uo

š io o n i p r im o r a v q ju . U p reth o d n o m je pokazano d a čovek
im a u n u tarn je i spoljašnje misli, i d a se G ospod uliva kroz
čovekove u n u tam jc misli u spoljašnjc, i tak o ga uči i vodi;
la k o đ e [je p o k a z a n o ] d a j e od B o žan sk e P rom isli
G ospodnje d a čovek tre b a d a p o stu p a iz slobode saglasno
razum u. Sve bi to iŠČezio iz Čoveka k a d a b i se činila čuda, i
k ad a b i čovek p o m oću njih bio naveden d a vcrujc. D a je
tako m ože razborito d a se uvidi n a ovaj način: ne m ože se
p oreći d a Ćuda pobuđuju veru, i d a snažno u b eđ u ju d a je
o n o Što govori i misli onaj koji čuda čini istinito, i d a sve to
isprva toliko o k u p ira Čovekovu spoljašnju m isao d a je , na
izvestan način, vezuje i fascinira. A li čovek ta k o biva Jišen
svoje dve sposobnosti ko je se nazivaju razboritošću i svo-
jevoljnošću, tako đa ne m ože da p o stu p a iz slobode sagla-
sno razum u, a G ospod n e m ože kroz u n u tarn je d a utiče u
spoljašnje čovekove misli, osim da p ro sto pusti Ćoveka da

108
 BoŽanska promisao

svojom razboritošću potvrdi stvar ko ja jc pom oću čuda

postala sastavni d co njegove vcre. S tan je čovckove misli jc
takvo da o n iz u n u tam jeg misii vidi stvar u spoljasnjcm
svoje misli k ao u oglcdalu, je r. kao §to j e p re th o d n o receno,
čovek m ože da vidi svoju m isao. ŠCo m ože poticaii je d in o od
misli koja jc u većoj m eri u n u larn ja; a kada vidi stvar kao u
ogledaiu, on takođe m ože ovako i o n ak o da jc p reo k ren e, i
da je oblikujc sve d o k m u se nc učini lepa. U koliko je stvar
istinita, o n a m ože d a sc u p o rcd t sa devicom Ui m ladićem ,
lcpim i punim života, ali ako Čovck nc m ože stvar d a o k ien c
na ovaj i onaj način, i da je oblikujc, već sam o d a veruje u
nju usled ubcđcnosti prou zro k o v an c Ćudom, tad a, ukoiiko
je u pitanju istina, o n a m ožc da se uporedi sa devicom iti
m ladićem pokrivenim drvctom iH kam enom , u kojima
n em a života. M ože tak o d c d a se u p o re d i sa prcdm etom
koji se nalazi n cp o sred n o pred očim a, p ri čem u sc sam o on
vidi, skrivajući o d poglcda sve §to sc nalazt sa njcgove obc
stra n e ili iza njega. I, jo š jcdnom , m ože da sc uporedi sa
zvukom koji sc n ep restan o Čujc i koji odvraća pažnju od
harm onijc drugih zvukova. Tak^o slepilo i gluvoća pobuđu-
j u se u Ijudskom um u čudim a. Tako je $a svim onim što je
po tv rd en o , a Što nijc sa razboritosću razm atran o pre
potvidivanja.

131. N a osnovu ovoga m ože biti jasn o da v cra koja je

p o b u đ en a čudim a nije vcra već u b eđ en o st ako u njoj nem a
nićeg razum nog. a jo s m anje n ečcg duhovnog, je r je ona
sam o spoljašnjc bez u n u tam jcg . Isto j e sa svakom stvari
koju čovck Čini iz takvc vere ubcđcnosti, bez obzira da ii
priznaje Boga, klanja m u se u kući ili crkvi, ili čini dobra
dela. K ada sam o Čudo vodi čovcka k a priznavanju, kla-
njanju i pobožnosti, on postupa iz p riro d n o g Čovcka, a n e iz
duhovnog. Je r Čudo uliva vcru spoljašnjim p u tem , a ne
unutarojim . o tu d a od svcta, a nc o d neba; a G o sp o d n l na
koji način ne ulazt u čoveka osim u n u tam jim pufem . koji je
p u t R eči i učenja i propovedanja iz nje; i p o što č u d a taj put
zatvaraju, stoga sc o n a danas više ne čine.

109
Emanuel Svedtnborg

132. D a su ćuda takvc p riro d e moži biti sasvim

oćigledno tia osnovu onih ko ja su izvedena prcd narodom
Judcjc i Izraela. I p o red toga Sto su videli tako m nogo čuda
u egipatskoj zemlji i kasnije n a C rvenom m oru, i jo š više
njih u pustinji, a poseb n o na g o ri Sinaju, gdc jc objavljen
Z akon, nakon sam o m esec d an a, k a d a se M ojsije zadržao
na toj gori, oni su sebi napravili zlatn o celc, i priznali ga za
Jehovu koji ih je izvco iz egipatske zem lje (2 Moj. X X X II,
4, 5, 6). Z atim , ponovo, na osnovu čuda koja su kasnije
izvedcna u zemlji H anan; ipak, i p o red njih, o n i su podjed-
nako Često odustajali o d zapoveđenog im klanjanja. 1 b j e u
istoj m eri očiglcdno na osnovu čuda koja jc C o sp o d činio
pred njirna kada je bio u svetu, pa i p o rcd toga su ga raza-
peli. C uda su p re d njim a izvedena jc r su Ijudi Ju d eje i
Izraela bili u potpunosti spoljašnji, i uvcdeni su u zemlju
H anan jcdino zbog toga da b i mogli da prcdstavljaju crkvu
i njeno unutarnjc pom oću spoljašnjeg klanjanja, a loš čovek
m ožc da prcdstavlja isto kao i d o b ar čovck; jc r spoljašnje su
rituali, koji su svi m eđu tim ljudim a jgrali ulogu duhovnih i
nebeskih stvari: Čak je i A ron, iako je naćinio zlatn o lelc i
n ared io d a m u sc klanjaju (2 M oj. X X X II, 2-5,35), jo š uvek
m ogao da b u d c predstavnik G ospoda i N jegovog dela
spasenja. 1 tako, p o sto nisu raogli biti navcdeni da ove
stvari predstavljaju p u te ra u n u tarn jcg klanjanja, oni su
stoga na to navedeni, štaviše, nagnani i n atcran i ćudim a.
D a nisu rnogli biti navedeni u o u ta m jim klanjanjem je stoga
što nisu priznali G ospo d a. iak o čitava RcČ, koja je bila sa
njim a, sam o o N jcm u govori; a onaj koji ne priznaje
G ospoda ne m ožc da prim i ništa o d u n u tarn jcg klanjanja.
M eđutim , n akon Što se G o sp o d po k azao i bio prihvaćen i
priznat u crkvam a kao večiti Đog, Čuda su prcstala.

133. Ali uticaj čuda na dobre je različit od uticaja Čuda na

rđave-, D obri nc prižcljkuju čuda već veruju u Čuda koja su
zabeležena u Reči. 1 ako čuju bilo šta o čudu, oni tom e pok-
lanjaju pažnju sam o kao raalom argum entu koji potvrđuje nji-
hovu veru, je r njihovo razmišljanje potičc od Rcči, preraa
tom c od G ospoda, a ne od čuda. DmkČije je sa rdavima: oni

110
 Bozanska promisao

zaisla mogu da budu podstaknuti i naterani da veTuju pomoću

čuda, štaviše, d a $e klanjaju i buđu pobožni, ali sam o za
kralko, je r su njihova zla zaCvorena [unutar njih], i požude zala
i zadovoljstva koja iz njih proistiću neprestano deluju protiv
njihovog spoljašnjeg klanjanja i pobožnosti. Tkko, u nam eri da
pobegnu iz svog zatvora i izađu napolje, oni razmišljaju o
čuđu, t na kraju ga nazivaju trikom ili ve$tinom, ili delom
prirodc, i tako se vraćaju svojim zlima. Ipak, onaj koji se posle
klanjanja vraća svojim zlima, skrnavi d o b ra i istine kJanjanja,
a sudbina koja nakon smrti čeka one koji skm ave je najgora
o d svih. Tb su oni koji se podrazum evaju p o d rečima
G ospodnjim (M at. X II. 43-45) da je njihovo potonjc stanjc
gore od prvog. Osim toga, kada bi se čuda činila sa onim a koji
ne veruju na osnovu čuda iz Reči, 011a bj se prcd takvim
osobam a m orala Činiti neprestano i očigledno. N a osnovu
ovoga možc da bude jasno zasto se čuda danas ne činc.

134. I I N ik o s e n e p o p r a v lja p o m o ć u v iz ija i ra zg o v o ra sa

m r fv im a z a to Što o n i p r im o r a v a ju . P ostoje dve vrstc vizija,
B ožanske i đavolske. B ožanske vizije $e odvijaju posrc-
dstvom predstavnika neba, a đavolske vizije posredstvom
m agije pakla. Postoje i fan tastičn c vizije kojc su iluzije
zam išljenog um a. B o ž a n s k e v is z ije koje, k ao Što je rečeno,
nastaju posredstvom predstavnika n eb a, jesu onakve kakve
su im ali proroci, koji, kada su bili u njim a, nisu bili u telu
već u duhu, je r se vizije ne m ogu javiti nikom c ko sc nalazi
u stanju telesn e budnosti. Iz tog razloga je rečen o da su
proroci, k ad a su im sc o n e javljale, bili u duhu, što jc
očigledno iz odlom aka koji sledc. Jczekilja kaže: T a d a m e
p o d iž e d u h i o d n e s e U U T V A R I D U H O M B O Ž J I M * u
H a ld c js k u k r o b ljia i U T V A R A k o ju v id je h o tid e o d m e n e
(Jezek. X I, 1, 24). I ponovo kažc: / p o d iž e m e d u h m e đ u
n e b o i z c m lju , i o d n e s e m e u J e r u s a lim u U T V A R I B O 7 J 0 J
(Jezck. V III, 3, i n are d n i stihovl). O n je n a sličan način bio
u utvari Božijoj, ili u duhu, k a d a je video Četiri živa stvore-
nja koja su bi!a heruvim (I i X ), k ao i k a d a je video novi

* Naglašavanje izvršio E, SveJenborg. (Prim . prev .)

111
E m anuel Svedenborg

hram i novu zem lju, i an đ cla koji ih p rem erav a (X L -X !.V I-

U ). D a j e ta d a b io u u lvaram a Božijim , oo kažc (X L , 2);
kao i [da je bio] u duhu (XLI1I, 5). U sličnom stanju bio jc
Z aharije kada je video Čovcka k a k o jaše .m ed u drvcćcm
m irtc (Z ah. I, 8, itd.); k a d a je video Četiii roga (I, 18); i
čoveka u čijoj ruci je bilo uže m cračk o (II, 1, itd.); kada je
video svečnjak i dva d rv eta m asline (IV, 1, etc.); kada jc
video leteču knjigu i efu (V, 1-6); i kada je video Četvoro
kola koja su izlazila izm edu dvc g o rc, i konje (V I, 1, itd.).
U siičnom stanju bio je D anilo kada je video kako Čctiri
zveri izranjaju iz m ora (D an. V II, 1, itd.); i k a đ a jc video
bo rb u izm eđu ovna i jarc a (V III, l , itd.). D a je te stvari
video u viziji svog duha rečcn o je (V II, 1 ,2 , 7 ,1 3 ; V III, 2;
X , 1 ,7 ,8 ) ; k ao i d a jc a n đ ela G avrila video u viziji (IX , 21).
Jo v an je, tak o đ c, b io u vizijj d u h a k a d a je video o n o što jc
opisao u O tk ro v cn ju , k ao k a d a jc vidco sed am svečnjaka i
u sred njih S ina Č ovekova (O tk r. !, 12-16); k a d a j e video
p rcsto na n eb u i N ekoga kako sedi n a p resto lu , i četiri
životinje koje su bilc heruvim , u k ru g o k o njega (IV ); kada
jc v id eo d a Jagnjc uzim a knjigu života (V ); kada je vidco
konjc k ak o izlazc iz knjigc (V I); kada j e video sedam
an d cla sa tru b a m a (V III); k a d a je v id eo o tv o ren studenac
b czd an a i d im koji izlazi iz n jcg a (IX ); k a d a je video
ažd ah u i n je n u b o rb u sa M ihailom (X II); k a d a je video
dve zveri, je d n u k ak o izlazi iz m o ra i d ru g u iz zem ljc
(X III); k ad a je v id eo ženu koja sedi n a zveri crvenoj
(X V II); i pali Vavilon (X V III); k a d a je video belog konja
i N jega Koji scdi na n jem u (X IX ); k a d a je video novo
n eb o i novu zem lju i sveti Jcru salim kako silazi s ncba
(X X I); i k ad a je v id eo re k u vode života (X II). D a je tc
stvari v id eo u viziji duha, to jc re č n o (I, 10; IV, 2; V , 1; V I,
1; X X I, 1, 2). T b kve su bile vizije ko je su se p ro ro cim a
ukuzivale o d n e b a. p re d duhovnim , a n e telesn im vidom .
Tkkve [vizije] $e d an as više ne pojavljuju, je r k a d a b i [sc
pojavljivale] n e b i ih ra 2 um eli, jc r su o n e n ačin jen e p u tem
posred o ih stvari u kojim a svc ukazuje n a u n u ta m je stvari
crkve i n a ta jn e n eb esk e. O sim to g a, D an iio je p red sk azao
(IX , 24), d a če o n e p re sta ti k a d a G o sp o d d o d e u svct.

112
 Božanska prom isao

Đavolske vizije se, m cđ u tim , p o n ek ad p o k azu ju , p o b u đ en e

entuzijastičnim i vizionarskim duhovim a, kojj iz deliriju-
m a u k o m c se n aiaze se b e nazivaju Svetim D u h o m . A li ti
duhovi su sada sakupljcn i i b a čen i u p a k a o odvojen od
paklova ostalih [duhova], N a osnovu ovoga j e očigledno
da niko n e m o že b iti popravljen p o m o ću bilo kojih vizija
osim onih iz RcČi. P ostoje i fantasticne vizije aii o n c su
sam o iluzije zam isljcnog um a,

134 (a). D a se niko n c popravlja n i p u tem razgovora sa

m rtvim a jasn o je na osnovu reči G o sp o d a o bogatašu u
p ak lu i L azaru u oaručju A vram ovom , je r bogataŠ kažc:
M olim tc dakle, oče, da pošalješ J^azara kući oca mojega, jer
im am pct braće: neka im posvjedoči da ne bi i oni došli na
ovo mjesto mućenja. ReČe mu Avraam: oni imaju Mojsija i
proroke, neka njih siušaju. A on reče: ne, oČe Avraame! Nego
ako im dođe ko iz mrtvijeh pokajaće se. A Avraam m u reče:
ako ne siušaju Mojsija i prorokd, da ko i iz mrtvijeh ustane
neće vjerovati (L uka X V I, 27-31). R azgovor sa m rtvim a
proLzveo bi efekat p o p u t onog sa čudinia, k ao što je napred
napo m en u to , d a b i ćovek bio u b eđ en i nav ed en n a kJanja-
nje za k ratko, m eđutim p o što to lišava čoveka razboritostl \
u isto viem e zatvara njcgova zla, kao Što je n a p rc d rcčcno,
ova čin ili u n u tam ja sp o n a se skida, i zatvorena zla izbijaju,
sa bogohuljenjem i skrnavljcnjcm . AJi to se dešava sam o
kada duhovi podstiču n ek u dogm u religije, Što n i u jednoj
prilici n e Čini bilo koji d o b a r duh, a joŠ m an je nek i anđeo
neba.

135. P a ipak, razgovor sa duhovim a je đozvoljen i

dodeljivan je m nogim a vckovim a unazad, aii sa anđclim a
n eb a retko. M cđutim , k ad a se on odvija o d ! govorc sa
Čovekom njegovim m aternjim jezikom , i sam o u nekoliko
reči; aii oni koji govore uz dop u šten je G o spodnje n ikada ne
kažu ništa što oduzim a slobodu rasuđivanja, niti poučava-
ju , je r sam o G o sp o d uČi čoveka, ali p o sred n o k ro z Rcč, u
stanju prosvctljcnja, o čem u [ćem o govoriti] kasnije. D a je
tako d a to mi je da saznam ličnim iskustvom . S a duhovjm a

113
E m anuel Svedenborg

i anđeiim a sađa razgovaram već m nogo gođina i nijeđan se

d u h nije usudio, niti je ijed an an đ eo želeo da mi bilo Šta
kaže, jo š m anje da m e poući o bilo Čemu iz Reči, ili o bilo
kojem učenju iz Rcči, ali sam G ospod m e je učio i đavao mi
tu m a č e n ja , [G ospod] koji mi se o tk rio i o ta d a se
n cp restan o pojavljivao, i sada se pojavljuje p re d mojim
oćim a kao Sunce u kom e se nalazi O n, n a sličan način kao
što se pojavtjuje anđclim a.

136. III N ik o s e n e p o p r a v ija p r e tn ja m a i k a z n a m a y za to

Što o n e p r is ilja v a ju . P oznaio je da spoljašnje n e m ože da
prisili u n u tarn jc, ali da u n u farn je m ože da prisili spoljasnjc,
takođc i da u n u tarn je u tolikoj m erL o d b ija p rin u d u od
stran e spoljašnjeg da se okreće n a d ru g u stran u . P o zn ato jc
i to da spoljasnja zadovoljstva m am e u n u ta m je d a pristanc
i d a voli; m ože se, lak o đ e, zn a ti da p ostoji prisiljeno
unutarnjc i slobodno u n u tarn je. A li, iako su sve te stvari
poznate, ipak je p o treb n o d a se slikovito objasne, je r ima
m nogo stvari koje, k ad a se čuju, zato šeo su istinite odm ah
bivaju opazene kao takve, i stoga potvrđene. A li, ukoiiko
nisu u isto v rem e podržane objašnjenjim a, o n e m ogu argu-
m cntim a zabluda biti đovedene u sum nju i n a k raju mogu
biti negirane. Stoga stvari ko je su upravo spo m en u te kao
poznate m oraju ponovo da se razm o tre i razb o rito dokažu.
Prvo: a. sp o lja šn je n e tn o ie d a p r is ili u n u ta r n je s a li u n u ta rrtfe
m o ie d a p r is iii sp o fja šn je . K o m ože da se p rin u d i d a veruje i
voli? Č ovek ne m ože da se prisili d a veruje u većoj meri
nego što bi m ogao da se prisili da misli da je neka stvar
takva o n d a k ad a n e misli da je takva, rakođe, Čovek ne
tnože d a s e prisili d a voli u većoj m eri nego Što b i m ogao da
se prisili da boće o n d a kada neće; v era je tak o đ e o d misli,
a Ijubav od votje. Ali u n u ta rn je m ože da se prisili o d strane
spoljašnjeg d a n e govori ru žn o p ro tiv zakona kraljevstva,
m oralnih norm i života i svetlnja crkve. U tolikoj meri
u n u tarn je m ože d a sc prisili p retn jam a i kaznam a, i o n o i
biva prisiljeno, i trc b a to da b ude. l o u n u tarn je, m eđutim ,
nije o n o pravo Ijudsko u n u tarn je, već je u n u tan je ko je je
Čoveku zajedniČko sa zverim a, ko jc takođe m ogu b iti prisi-

114
 Božanska promisao

Ijune; Ijudsko u n u iarn je im a svoje sedište na višem nivou

od tog životinjskog unutarnjcg. O vde se misli n a to ljudskn
u n u tam je kojc nc m ože biti prisiljeno. D rugo: b. unuiamje
u tolikoj m eri odbija prinudu od strane spofjašnjeg da se okrtće
na drugu stranu. To jc zbog to g a što u n u tarn jc želi da bude
slobodno i siobodu voli, je r sloboda p rip ad a Čovekovoj
životnoj ijubavi, kao Što je u p re th o d n u m pokazano. Iz tog
razloga, kada sloboda o se ti da je prim orana, o n a sc povlači
takoreči u sebc, okrcće se na d ru g u stran u , i glcda na
prisilu k ao na neprijatclja, je r Ijubav koja Čini čovekov život
biva p o d staknuta i utiče na čoveka d a misli d a on na taj
način nije svoj, p rcm a tom e d a n e Živi sopstveni život. To
što jc čovekovo u n u ta rn je tak v o p o tič e o d zakona
BoŽanske Prom isli G ospodnje da čovck tre b a da deluje iz
slobode saglesno razum u. N a osnovu ovoga je očigledno da
je štc tn o pom oću prctnji i kazni prisiljavati Ijude da sc klan-
jaju Božanskom . Postoje, m eđ u tim , oni koji dopuštaju da
budu prim oranl na vcru, i oni koji nc dopuštaju. O n i koji
d o p u štaju da budu prim orani n a veru m nogobrojni su u
okvirn papinske jurisdikcije. I b sc, m cdutim , desava kod
onih u Čijem klanjanju ncm a ničega unuiarnjeg, nego je svc
spoljašnje. M nogi od onih koji n e dopuštaju d a budu pri-
rnorani pripadaju cngleskoj naciji; iz čcga proizlazi da u nji-
hovom klanjanju postoji u n u ta m je , a o n o što se nalazi u
spoljašnjem potićc od unutarnjeg. U duhovnoj svetlosti nji-
hove u n u tam jo sti u pogledu v ere izgledaju k ao svctli
o b laci, ali u svctlosti n e b a u n u ta rn jo sti p rc th o d n o
sp o m cn u lih u poglcdu v ere izgledaju k ao tam ni oblaci.
O bc te pojave dostupne su viđenju u duhovnom svctu, i
svako ko to želi vidcćc ih k a d a n ak o n sm rli dođe u taj svct.
Osim toga p rin u đ en o klanjaoje zatvara zla, ko ja onda leže
sak riv en a p o p u t v a tre u d rv e tu p o d p ep elo m , ko ja
n cp rcstan o tinja i širi se sve d o k nc izbijc u plam cnim a; a
klanjanje koje nije p rin u d e n o v ec sp o n tan o - n e zatvara zla,
pa su o n a stoga p o p u t v atre k o ja odjednom b u k n e i ugasi
se. Iz ovoga je očigledno da u n u ta rn jc tak o odbija prinuđu
da se okieće n a drugu stran u . U n u tarn jc m ožc da prisili
spoljašnje zato što je u n u ta rn jc p o p u t gospodara, a spo-

U5
E m anuel Svedenborg

(jašnje p o p u t sluge. Tteće: c. sp o \ja sn ja za d o v o ljstv a m a m e

u n u ia n tje d a p r is ta n e , k a o i d a v o li. P ostoje dve vrste zado-
voljstava, zadovoljstva razum evanja i zadovoljstva volje.
Z adovoljsfva razu m e v a n ja s u ta k o đ e i zadovoljstva
m udrosti, a zadovoljstva volje su tak o đ e i zadovoljstva
ijubavi, je r je m u d ro st ođ razum cvanja, a Ijubav je od volje.
D alje, p o što zadovoljstva tela i njegovih čula> koja su spo-
ijašnja zadovoljstva, deluju kao je d n o sa unutam jim zado-
voljstvima koja p rip ad aju razum evanju i volji, ishodi da
unutarnje, kao što toliko odbacujc prisilu spoljašnjeg d a se
okreće n a dru g u stran u , ta k o sa naklonošću gieda na zado-
voljstvo u spoljašnjem , čak loliko d a sc o k rcćc ka njem u;
tako nastaje saglasnost n a strani razum cvanja, i Ijubav na
strani volje. Sva deca u duhovnom svetu uvode se, od
stran e G ospoda, u anđeosku m udrost, i na taj naćin u
nebesku ljubav, pom oću zadovoljstava i prijatn ih stvari,
n ajp re p o m oću lep ih stvari u njihovim dom ovim a, i
pom oću onoga što j e p rijatn o u b aštam a, onda pom oću
izlaganja duhovnih stvari, ko ja pom oću uživanja utiču na
u n u ta rn jo sti njihovih um ova i kasnijc p o m o ću istina
m udrosti i tako p o m oću d o b ara ljubavi, a o tu d a nep rcstan o
pom oću zadovoljstava p rc m a njihovom redoslcdu. N ajpre
pom oću zadovoljgtava Ijubavi p re m a razum evanju i njenoj
m udrosti; a kasnije pom oću zadovoljstava ljubavi p rem a
volji, koja p o staje njihova životna Ijubav pod Čijim uticajem
se sve o stale stvari koje su ušlc pom oću zadovoljstva drže
podređenim . Tb se odvija zhog to g a što svaka stvar koja pri-
pada razum evanju i volji m o ra d a se oblikuje pom oću spol-
jasnjeg p re ncgo što jc obhkovana pom oću unutarnjeg, je r
svaka stvar koja p rip a d a razum evanju i volji najpre se
oblikuje pom oću o no g a što ulazi p u te m teiesnih ćula,
uglavnom putem vida i sluha. A li, k a d a se prvobitno
razum evanjc i prvobitna volja oblikuju, o n đ a se u n u tam je
mlsli p rem a njim a odnosi k ao p rem a spoljašnjem misli, pa
se ili sjedini sa njim a, ili se odvoji ođ njih; o n o [unutam je
misli] Be sjedinjujc sa njim a [prvobitnim razum evanjem i
prvobitnom voljom ] ako donose zadovoljstvo, a odvaja se
od njih ako to ne Ćine. A li m o ra d o b ro da se zna da

116
 Bozansku promisao

u n u tarn jc razum evanja n e sjcdinjujc sebe sa unutam jim

voljc, već da u n u ta m jc voJjc sjedinjuje sebe sa unutarnjim
razum cvanja, i čini d a ta sjedinjcnost b u d e povratna, ali to
se Čini pom oću u n u tarn jcg voljc, a ne ni najm anje, pom oču
u n u iarn jcg razum evanja. O tu d a dolazi to Što čovck ne
m ože da sc popravi sam o pom oću vere, već pom oću Ijubavi
p rem a volji, koja za sebe načini veru. Č ctvrto: ć .p o s to ji p r i -
m o ra n o u n u ta m je i slo b o d n o u n u ta m je . P rim o ran o u n u tam -
je postoji kod onih koji se sam o spoljašnjc klartjaju, a nc i
u n u tarn jc, je r je ojihovo unulurnje d a misle i h o ć e o n o na
šta je spoljašnje prim orano. Tb su o n i koji se kJanjaju Ijudi-
m a, živim i m rtvim , i koji o tu d a obožavaju idole, i veruju u
čuda; u njittia ne postoji d ru g o u n u tarn je osim onoga kojc
je u isto vrcm e spoljasnje. Ali kod o nih koji se k.lanjaju
u n u tarn jc postoji u n u tan je kojc je prisiljeno; je d n o [kojc je
p risiljeno) u sled s tra h a , i d ru g o [kojc je prisiljcno]
ijubavlju. U n u ta m je kojc jc p rim o ran o strah o m nalazi $e
k o d onih koji s e kianjaju iz strah a od m u k a pakla i njcgo-
vog ognja. all to u n u tarn je nije u n u ta rn je misli, o kom e sc
p reth o d n o govorilo, već jc spoljašnje misli, ko jc sc ovde
naziva unuiarnjim zato Što pripada misli. U n u tarn je misli,
o k o m c se p re th o d n o govorilo, ne m ože se prisiHti
nikakvtm strahom , ali sc m ožc prisiliti Ijubavlju i strahom
o d njcnog gubiika. S trah BoŽiji, u pravom sm islu, nije ništa
drugo. Biti prisiljen ljubavlju i strah o m od njenog gubitka
je ste prisiliti sebe. D a prisiliti sebe nijc u su p rotnosti sa
sam ovoljnošću i razboritošću vidcće se iz onoga što siedi.

137. N a osnovu ovoga se m ože sagledati kakvoća pri-

n u d e n o g k ta n jan ja i k la n ja n ja ko jc n ije p rin u đ c n o .
P rinuđcno klanjanje jc tclesno, hez d u h a , nejasno i tužno;
telesno zato Što p rip ad a telu a ne um u; b ez d u h a je r u
njem u n em a života; nejasno je r u n jem u n em a ra 2 umeva-
nja; i tužno je r u njcm u nem a nebeske radosti. D o k je kla-
njanjc koje nije prin u đ en o , kada jc istinsko, duhcrvno, živo,
razum ljivo i ra d o sn o ; d u h o v n o j c r je u n je m u d u h
G ospodnji; živo je r je u njem u život G ospodnji; razum ljivo
je r je u njernu m u d ro st G ospodnja; i rad o sn o je r jc ncbo

117
E m anuel Svedenborg

G ospodnjc u njem u.

138. IV N ik a n e b iv a p o p ra v lje n u s ta n jim a k o ja n is tt r a z ■

b o rito st i sv o je v o ljn o sf. U p reth o d n o m je pokazano da se
ništa nc pripaja Čoveku osim onoga što o n čini iz slobode
saglasno razum u. To je zaio Što jc sloboda od volje a razum
o d razuraevanja, i kada Čovek p o stu p a iz slobode sagiasno
razum evanju, o n ta d a p o stu p a iz volje p o m o ću svog
razum evanja, a bilo Šia da se učini iz sjedinjenosli to dvoje
biva pripojeno. D alje, p o što G o sp o d hoće da čovek bude
popravljen i p rep o ro đ en , kako b i m ogao d a im a večm život
ili život u nebu. Pošlo niko n c m ože da bude popravljcn i
p rep o ro đ en ukoiiko se d o b ro n c pripoji njegovoj votji, tako
d a b u d e kao njegovo sopstveno, i ukoliko se istina n e pripo-
ji njegovom razum evanju, tak o da, tak o đ e, b u d e k ao njc-
gova sopstvena, i p o što ništa n c može đ a se pripoji bilo
kom e ukoliko nije učinjeno iz slobode volje saglasno razu*
m u razum evanja, ishodi da n iko n e biva popravljcn u sta-
njiraa n e-slo b o d e 1 n c-razb o rito sti. Takvih stan ja im a
m nogo, ali se o n a u o p štcn o m ogu oduositi n a sledeće: stan-
ja strah a, nesreće, porem ećenog u m a \a n itn u s ] , telcsne
boiesti, neukosti i og raničenosu razum evanja. Ali rcći
ćem o p o n ešto o svakom stan ju pojedinačno.

139. N iko n e biva popravljen u a . s ta n ju s tr a h a , zato

Što strah oduzim a slobodu j razum , ili svojevoijnosl i razbo-
ritost; jc r ljubav o tv ara u n u tam jo sti um a, dok ib stra h za-
tvara; a kada su zatvorene, Čovek razm išija ali m alo, i sam o
o onom e što ta d a sebe predstavlja um u [ a n im u s] ili Čulima.
I h k o je sa svim strahovim a koji ovladaju u m o m [a n im u s]. V
p reth o d n o m je pokazano d a čovek im a u n u tarn je i spo-
Ijašnje misli: strah n i na koji način ne m ože da ovlada
unutarnjim čovekove misli. O n o jc uvck u slobodi, je r je u
svojoj životnoj ljubavi, ali o n m ože d a ovlada spoljašnjim
misli, i kada to učini ta d a se u n u tran je čovekove misli
zatvori, a k ad a je o n o zatvoreno, čovek više ne m ože đa
postupa iz slobode saglasno svom razum u, i o tu d a ne može
biti popravljcn. S trah koji ovladava spoljašnjim misli i za-

118
 Bažanska prom isao

tvara u n u tarn je [misli] je uglavnom stra h o d gubitka zvanja

i bogatstva. M eđutim , strah ođ građanskib kazni i od spo-
Ijašnjih crkvenih kazni n e zacvara u n u tarn je čovckove misJi,
je r ti zakoni sam o odreduju kazne za o n e koji govorc i po-
stu p aju protiv gradanskih intcrcsa kraljevstva i duhovnih
stvari crkvc, a ne za one koji mislc p ro tiv njih. S trah od
kazni pakla zapravo ovladava spoljašnjim raisii, ali sam o za
p ar trcn u tak a, sati ili dana. O n o sc ubrzo vraća u svoju slo-
b o d u koja dolazi o d u n u tam jcg misli, koje zapravo potičc
o d d u h a i živorne ijubavi, i naziva se m išlju srca. A li strah
od gubitka zvanja i bogatstva ovladava spoljašnjim misli i
kada to učini on o n d a zatvara u n u ta rn je misli odozgo,
sprečavajući uticanje iz neba, i oncm ogućavajući da Čovek
b u d e popravljen. RazJog je taj što je životna ljubav svakog
Ćovcka o d ro đ en ja Ijubav p rc m a scbi i svetu, a Ijubav prcm a
sebi čini je d n o sa Jjubavlju p rem a zvanju, dok ljubav prcm a
svetu Ćini jc d n o sa ljubavlju p rc m a dobiti. Z b o g toga, katia
Ćovek poseduje zvanje ili bogatstvo, usled stra h a da ih nc
izgubi o n u sebi ojačava srcdstva ko ja siuže zvanju i
dobitku, koja m ogu d a b u d u ili građanska ili crkvena, i koja
su, u oha slučaja, sredstva vlasti. O naj koji još uvek ncm a
zvunjc i bogatstvo, Čini slično ukoliko ka njim a tcži; ali on
lo Ćini iz siraha d a zbog njih ne izgubi ugled. R ečen o jc da
taj strah ovladava spoljašnjim misli i d a zatvara unutarnjc
odozgo, sprečavajući uticanje iz n cb a, a z a n je g a [unutarnjc
misli] se kaže da je zatv o ren o kada p o tp u n o Čini je d n o sa
spoljašnjim , jc r ta d a o n o nije u scbi, već je u spoljašpjcm .
Ali p o što su Ijubavi ka sebi i svctu pakJene ljubavi, i izvori
svih zata, oćigledno je kakvu kakvoću im a u n u ta m jc misli
sam o po sebi k o d onih kod kojih su to životne Ijubavi, ili u
kojim a o n e vladaju. N aim e, da jc o n o [u n u ta m je misli lih
Jjudi] p u n o požuda zla svakc vrstc. Tb nije p o z n a to onim a
koji sc iz strah a od gubitka dostojanstva i bogatstva, nalaze
u snažnoj ubcdenosti u pogJedu rcligije kojoj pripadaju i to
poscbno kod o n e reJigije koja o buhvata iđeju da oni trcba
da budu obožavani k ao božanstva, i u isto vrem c kao
P luton u paklu. To za spasenjc duša m ože d a b u d c kao
blago svctlo žara, a ipak potićc o d ognja pakla. PoŠto laj

119
E m anuel Sveđenborg

strah p o seb n o oduzim a sžm u razb o rito st i s i im u svo-

jevoljnost, koje su p o svom p o rek lu nebeske, očigledno je
da on stoji na p u tu sprečavajući popravljanje čoveka.

140. N iko ne bjva popravljen u b. stanju nesreće, ako

sam o ta d a misli na B oga i preklinje ga / z pom oć, je r je to
stanje prinude. Stoga se o n , k a d a d o đ e u stan je slobode,
vraća u svoje p rcth o d n o stanje, u k o m e je m alo razm išljao
o Bogu iii nije razmLšljao ni m alo, DrukĆije je sa onim a koji
su se u p reth o d n o m stan ju slobode plašili Boga. Pod stra-
hom od B oga podrazum eva se stra h od toga da se O n ne
uvredi, pri čem u v ređ ati N jcga znači grešili, i to ne poliče
od slra h a već o d ijubavi; je r, z a r se onaj koji voli drugoga
ne boji d a ga n e uvredi? I z a r se n e boji utoiiko više ukoiiko
više voli? B ez tog stra h a ijubav jc bljutava j površna; sam o
o d m isli, a ne od volje, Pod stan jim a nesreće podrazum eva-
ju se stan ja očajanja usled opasnc>sti, k ao u bitkam a, đvobo-
jim a , b ro d o io m im a , p o p lav am a, p o žarim a, priiik o m
p re te ć e g ili neo ček iv an o g g u b itk a b o g a tstv a , gubitka
položaja i o tu d a zvanja, i slično. Misliti na Boga sam o u tim
prilikam a, nije od B oga već o d sebe, je r je um lad a n a izve-
stan način zatvoren u telu, p rem a tom e nije siobodan, i
stoga nije u razboritosti, b ez Čega n em a popravljanja.

141. N iko n e biva popravljen u stanju poremećenog

um a [animus] zato sto to oduzim a razboritost i shodno tom e
slobodu postupanja u sktadu sa razum om . J e r je razum
boiestan, a n c zdrav; a zdrav razum je razborit, d o k bolestan
nije. T ik v a p o rcm ećen a stanja su m eianholija, lažne i
pogrešne savesti, halucinacije svih vrsta, p atn je u m a [a n i •
usled nesreća, anksioznosti i m entalne m uke usled
telesnih bolesti. Ikkva stanja se p o n ek ad sm atraju iskušen-
jim a, ali o n a to nisu je r istinska iskušenja imaju za pred m et
duhovne stvari, i u njim a je um razborit, dok ova im aju za
svoj predm et prirodne stvari, i u njim a je u m boiestan.

142. N iko ne biva popravljen u d. stanju telesne bolesti

zato Što razum ta d a nije u stobodnom stanju, j c r stanje um a

120
 Božanska prom isao

zavisi od stanja tela. K ada je telo bolesno, b o le s ta n je i um ,

usleđ povladenja iz sveta, ako ne na drugi način, je r um
povučen iz sveta zaista razm išlja o B ogu ali ne od B oga, je r
nije u slobodi razum a. Č ovek im a slobodu razu m a usled
toga Što se nalazi u sredini izm eđu n e b a i sveta, i Što m ože
d a misti iz n eb a i iz sveta, takođe i iz n c b a o svetu, i iz sveta
o nebu. Stoga, kada je čovek bo lestan i misli o sm rti i o
stan ju svoje duše n akon sm rti, on ta d a nije u svetu, vec je
apstrahovan u đ u h u , a sam o u takvom stan ju niko ne m ože
d a se popravi. Ipak, m ože da se učvrsti, ukoliko se popravio
p re nego što ga je b o iest oborila. Slično je sa o n im a koji se
odrekttu sveta i svake delatuosti u njem u, i p red aju se sam o
m islim a o Bogu, n eb u i spasenju, ali o ovom e više na dru-
gom m estu. Stoga te osobe, ukoliko se nisu popravile p re
svoje bolesti, n akon nje, ak o um ru, postaju onakve kakve
su bile p re nego Što su se razboJelc. Z a to je u zaluđno mi-
sliti d a tokom bolesti b ilo ko m ože d a učini delo pokajanja
ili d a prim i bilo kakvu veru , j e r u to m pokajanju n em a dela,
a u toj veri n em a dobročinstva. Stoga i kod jed n o g i kod
drugog sve potiče od usta, a ništa o d srca.

143. N iko se n e popravlja u e. s ta n ju n e p o z n a v a n ja ,

zato što se svekoliko popravljanje postiže pom oču istina i
života koji je u saglasnosti sa njim a, Iz to g razloga o n i koji
nc poznaju istine ne m ogu d a se poprave, ali ako žele istine
u sieđ n a k lo n o sti p re m a n jim a, o n i n a k o n sm rti u
duhovnom svetu bivaju popravljcni.

144. Niti bilo k o m ože d a se popravi u f. s ta n ju

o g ra n ič e n o sti ra zu tn e v a n ja . Je r oni [koji su u tom stanju] ne
poznaju istine i shodno tom e ne poznaju život, je r razu-
m evanje m ora da poučava o njim a, a volja m o ra da ih izvrša-
va; kada volja Čini o n o o čem u razum evanje uči, ta d a život
p o staje saglasan istinam a. A li k a d a je razum evanje
ograničeno, onda je i volja zatvorena , a iz slobode saglasno
razum u ona čini sam o zlo koje je potvrđeno razum evanjem ,
Što je obm ana. Religija poucava da pored glupavosd i slepa
vera ograničava razum evanje. Isto to čini i učenje o lažnom,

121
E m anuel Svedenhorg

je r Jcao što istine otvaraju razum cvanje tak o ga laži zatvaraju;

one ga zatvaraju odozgo i otvaraju odozdo, a razum evanje
koje je otvoreno sam o ispod ne može da uvidi istine, već
m ože sam o d a potvrdi Šca god h o će, p o seb n o laž,
Razum evanje se takođe ograničava pohlepam azla, sve d o k je
volja u njim a ona utiče na razum evanje kako bi ih ono
podržalo, i sve d o k su pohlepe zla podržane, volja ne može
biti u osećinjima dobra, iz njih videti istine, i tako bitipopravl-
jena. N a prim er; kod onoga ko se nalazi u pohlepi preljube,
njegova volja, koja sc nalazi u zadovoljstvu njegove ljubavi,
deluje na razum evanjc radi podržavanja pohlepe preljube;
je r o n a kaže: šta je to preljuba? Im a li ičega lošeg u njoj? Z a r
ona nije slična onom e što se dešava izm eđu m uža i žene? Z a r
se ne može potom stvo rođiti iz preljube isto kao i iz braka?
Z a r nc m ože žena da bude sa više njih b ez štete? Sta duhovno
im a s tim ? Thko razmišija razum evanje koje je tada prostitut-
ka volje, i kojc jc usled razvrata u volji postalo tako glupo da
n c m ože da uvidi da je supružanska Ijubav duhovna, [da je
ona] sam a nebeska Ijubav koja je odraz ljubavi G ospoda i
crkvc, iz koje je i izvedena i da je prem a tom e o n a sam a po
sebi sveta, da je sam a čednost, čistota i nevinost, kao i da ona
čini da Ijudi budu Ijubavi koje imaju oblik, kao Što supružnici
mogu uzajam no da sc vole iz najdubljih [unutam josti], i da na
taj načiD sebe oblikuju u ljubavi, da preljuba taj oblikuništa-
va, a tim e i sliku G ospoda, da, Što je strašno, preljubnik mcša
svpj život sa životom m uža u ženi, jei se u sem enu nalazi
Čovekov život. 1 pošto je to skrnavljenje stoga se pakao nazi-
va preljubom , dok se nebo, sa dm ge strane, naziva brakom .
O sim toga ljubav p rem a preljubi povezana je sa najnižim pak-
lom , d o k je Ijubav koja je istioski bračna povezana sa
najunutam jijim ncbotn. R eproduktivni organi su, takođe,
kod o b a pola, saobrazni dm štvim a najunutam jijeg neba. Ove
su stvari izložene kako bi se znalo kako je ograničeno
razum evanje kada se voija nalazi u pohlepi zla, a da niko ne
m ože da se popravi u stanju ograničeDosti razumevanja.
145. V S e b e p r is ilU i rtije u s u p r o tn o s ti s a ra zb o rito šć u i
s v o je v o tjn o š č u . P rc th o d n o je p o k a z a n o d a čo v ek im a
u n u tam je i spoljašnje misli, i d a se oni razlikuju kao

122
 Božanska prom isao

p rcth o d n o i polonjc, ili kao n ad red en i i p o d rcđ en i, i pošto

su toliko razlićiti oni m ogu d a d elu ju odvojeno, i m ogu da
dcluju združeno. U n u tarn je i spoljažnje Čovekove mtsli
dctuju odvojeno k ad a čovek iz spoljašnjcg svojc misli go-
vori i)i čini drukčije od onoga što u n u ta rn jc misli ili hoćc, a
združcno dcluju o n d a k a d a on govori i Čini o n o Što
u n u tarn jc misli i hoće. O vo p o to n je jc uobičajcno kod
iskrenih, a p reth o d n o k o d nciskrcnih. D aljc, pošto su
u n u tarn jc i spoljašnje um a toliko različiti, u n u tarn je može
čak i d a se bori sa spoljašnjim , i da ga p u tcm b o rb e prim o-
ra n a pristanak. B itka sc v odi onda kada čovck misli d a su
zla gresi i stoga hoće sa njim a d a p restan c, je r kada sa
njim a prcstane v rata bivaju o tv o ren a, a k a d a su o tvorena
p o žu d c zla koje su zaposcle u n u ta m je misli bivaju izgoane
o d stra n c G ospoda, i n a njihovo m esto se zasaduju oseća-
n ja dobra - to sc dešava u u n u ta m jc m misli. Ali p o što zado-
voJjstva požuda zla koja o psedaju spoljašnjc njegove misli
n e m ogu u isto vrcm e d a se izbace, stoga sc bitka vodi
izm eđu u n u tarn jcg i spoljašnjeg misli. U n u tarn je želi ta
zadovoljstva d a izbaci zato Što su to zadovoljstva zJa i nisu
u skladu sa osećanjim a d o b ra u kojim a sc o n o sada nalazi.
N a m csto zadovoljstava zla o n o želi da uvedc zadovoljstva
d o b ra koja su u skladu, a zadovoljstva d o b ra su o n o što sc
naziva dobrim a Ijubavi p rc m a bližnjem u. Iz tc su p rotnosti
izbija b itk a koja se, ak o se razvije, naziva iskušenjem .
D aJje, p o šlo je Čovek ćovek usled u n u ta rn jc g svojc misli, je r
je o n o sam duh čovckov, jasn o je d a čovek se b e prisiljava
o n d a kada prisiljava spoljašnje svoje misli na pristan ak , ili
na to d a prim i zadovoljstva njegovih oscčanja ko ja su d o b ra
Ijubavi p rcm a bližnjcm u. O čigtedno je d a to nije u supro-
tn o sti sa razboritošču i svojevoljnošću več jc sa njim a sagla-
sno, je r razboritost prouzrokujc tu bitku, o svojevoljnost je
produžava. I sam a svojevoijnost, zajedno sa razboritošću,
obiiava u u n u tarn jcm Čoveku, i o d atlc u spoljalnjem . Stoga
k ad a u n u tarn jc pobcdi, Šlo se dešava kada u n u larn jc prisili
spoljašnje na p ristan ak i sagiasnost, tad a G o sp o d Čoveku
daje sžm u svojcvoljnost i sam u razb o rilo sl, je r ta d a G ospod
čoveka odvaja o d u n u tam je slobode, ko ja jc sam a p o sebi

123
Em anuel Svedenbo>%

ropstvo, i stavlja ga u nebcsku slobođu, koja je sam a p o sebi

prava slobođa, i on ulazi u bratstvo sa anđelim a. D a su oni
koji su u gresim a robovi, i da G o sp o d čini slobodnim a one
koji pulem R eči prim aju od N jega istinu, O n uČi kod
Jovana (V III, 31-36).

146. Tb m ože slikovito d a se objasni p rim ero m čoveka

koji je osetio zadovoljstvo u prevari i lajnoj krađi, a sada
uviđa i u n u larn je priznaje da su to gresi, i stoga želi sa
njim a d a p restan e. O n d a k a d a p reslaje izbija bitka izm eđu
unutarnjcg Čoveka i spoljašnjeg. U n u ta m ji Čovek je u
osećanju iskrcnosti, ali spoljašnjj joS uvek nalazi zado-
voJjstvo u varanju. To zadovoljstvo, zato Što je p o tp u n o
su p ro tn o zadovoljslvu iskrenosti, n e uzmiče ukoliko nije
prisiljcno; a nc m ože se prisiiiti drukčije osim borbom . I
tad a, kada je izvojevana pobeda, u spoljašnjeg čoveka ulazi
zadovoljstvo Jjubavi p re m a onom e što je iskreno, Što je
dobročinstvo, a n akon toga zadovoljstvo u prevari njem u
p ostepeno postaje neprijatno. T&ko je sa svim drugim gre-
sim a, kao sa prcijubom i kurvarstvom , osvetom i m ržnjom ,
huljcnjem i laganjem . A li n ajteža od svih borbi je o n a sa
Ijubavlju p rem a vlasti, koja p o tiče od Ijubavi p rcm a sebi, i
ko nju o b u zd a taj obuzda sve d ru g e ijubavi p re m a zlu,
je r jc o n a vodcća.

147. U k ratk o ćem o navesci i kako G ospod isteruje

požude zla koje unutarnji Čovek im a o d rođenja, i na njiho-
vo m esto stavlja osećanja dobra, o n d a kada čovek k ao od
sebe u k to n izla k a o g re h e . P re th o d n o je pokazano d a čovek
im a p rirodni um , duhovni ixm, i nebeski um , i d a je on samo
u prirodnom um u sve d o k je u p o žu d am a zia i njihovim
zadovoljstvim a, i da je sve d o tle duhovni um zatvoren. Ali,
Ćim Čovek nakom sam o razm atran ja prizna zla k ao grehe
pro tiv Boga, je r su o n a su p ro tn a B ožanskim zapovestim a, i
stoga želi sa njim a d a p restan e, G ospod otvara duhovni
um , i ulazi u p rirodni pom oću o.sećanja d o b ra i istine, te O n
ulazi u razboritost, i iz n je dovodi u re d o n c stvaii ko jc su,
niže u p rirodnom , sup ro tn e redu. Tb je o n o što čoveku

124
 Božanska prom isao

izgleda k ao bitka, a kod onih koji su se m nogo odali zado*

voljstvima zia, k ao iskušenje, je r iz to g a ishodi m učenje
um a [a n im u s] kada se red u njegovim m islim a izokrcćc.
D aljc, poŠto se bitka vodi protiv stvari ko je se nalazc u
sam om Čoveku, i koje on oseća k ao sopstvene, i p o što niko
n c m ože da se b o ri protiv sebe osim iz dublje u n u tarn jeg
nivoa scbe i iz slobode ko ja se n a tom nivou nalazi, ishodi
d a sc ta d a u n u tarn ji Čovek b o ri p ro tiv spoljašnjeg, i da to
čini iz slobode, k ao j da prisiljava spoljašnje n a poslušnost;
ta d a jc to prisiljavanje sebe. O čigledno je da to nije u
suprotnosti sa svojevoljnošću i razboritošću već da je sa
njim a sagiasno.

148. O sim to g a svaki čoVek želi da b u d e slobodan, i da

od sebe otktoni ne o n o Što je slobodno već o n o što j e ro-
psko. Svaki đ ečak koji je ispod učitelja želi d a b u d e so-
pstvcni gospodar i na taj način slobodan; slično je i sa
svakim slugom koji je ispod svog gospodara, i sa svakom
sluškinjom koja j e ispod svoje gospodarice; svaka devojka
želi da napusti dom svoga oca i da se uda, kako b i u so-
pstvcnoj kući m ogla slobodno d a po stu p a; svaki m ladić koji
želi da radi, ili d a se bavi poslovapjem , ili da izvršava
dužnosti bilo koje kancelarije, d o k je k ontrolisan od stran e
ostalih žcli da se oslobodi, kako bi rasp o lag ao samim
sobom . Scbc prisiljavaju svi oni koji svojevoljno siuže rađi
slobodc; i kada sebe prisiljavaju, o n i p o stu p aju iz slobode
saglasno razum u, ali iz je d n e u n u tarn je siobode, iz koje se
na spoljašnju slobodu gleda k ao n a ropstvo. O vo je pre-
dočcno kao dokaz d a prisiliti sebe n ije u su p rotnosti sa ra-
zboritošću l svojevoljnošču.
149. Jed an razlog zbog koga Čovek n e želi n a sličan
način da izađe iz duhovnog ropstva u duhovnu slobodu, je
taj što on ne zna Šta je du h ovno ropstvo, a šta jc duhovna
sloboda; on n e zn a istine ko je o to m e uče; a b ez istina se
veruje d a je duhovno ropstvo sloboda, a duhovna sloboda
ropstvo. D rugi razlog je taj Što je religija hrišćanskog svcta
zatvorila razum evanje, a sam a v era ga j e zapečatiia; je r
svaka od njih je p o p u t gvozdenog zida o k o scbc postavila

125
Etnannel Svedenborg

dogm u da su teoloSka pitanja tran scen d en tn a i da im stoga

»c treb a priiaziti p u te m bilo kakvc cazboritosti, tc da su
onc [rellgija i vcra] za slepe, a nc za o n e koji vide. N a taj
naćin su istine Itojc objašnjavaju $ta je đuhovna sloboda
ostale prikiivenc. TVeći raztog jc taj što sam o nckoticina
ispituje sebc i vidl svoje g rch e; a onaj ko ih n e vidi i ne
prestaine sa njim a naJdzi se u njihovoj siobodi. koja jc pa-
klena sloboda, sam a po sebi ropstvo, dok b i o d a tle videti
ucbesku slobodu, koja je sam a sloboda, b ilo k ao videti dan
u m rklom m raku, i kao vidcti ispod (am nog o blaka ono Što
dolazi ođ sunca iznad. Z b o g to g a se nc zn a sta je ncbcska
sloboda, i da je razlika izm eđu njc i pakicne slobodc kao
razltka izm cdu o noga što jc živo i o n o g a Što j e m rtvo.

150. VI S p o (ja šr\ji čo vek m o ra b iti p o p ra v ije n p o s r t-

d stv o m u n u ta rrije g , a n e o b m u to . Pod u n u tarnjim i spoljaš-
njim Ćovekom sc podrazum eva isto Sto i p o d unutarnjim i
spoljaSnjim misli, o ćem u se u p reth o d n o m Često govorilo.
D a sc spoijašnjc popravlja p o m o ću .u n u tarn jeg stoga je Što
unutarnje utiče u spoljašnje, a ne o b rn u to . D a postojl uti-
caj duhovnog u priro d n o , a nc o b rn u to , p o zn ato jc u
ućenom svctu, a da u nutarnji čovek m o ra n ajp rc da se
očisti i obnovi, pa o n d a spoljašnji poznato je u crkvi. To je
po zn ato zato Što O ospod o tom e uči i fazum tak o nalažc.
G ospod o to m c uči kroz ove reči; le š k o v a m a lic e m je ri Šlo
č is tite s p o tja ć a š u i z d je lu a iz n u tr a s u p u n e g ra b e ža i
n e p ra v d e . F a riseju s iije p i! O č is ti n a jp r ije iz n u tr a č a š u i z d je lu
d a b u d u i s p o lja č is te (M at. X X III, 25, 26). D a razum tako
nalaže izobilno je pokazano u raspravi o B O Ž A N S K O J
U U Đ A V l l M U D R O S T l. J e r o n o o Čemu G o sp o d uči, O n
i om ogućava čovcku da shvati pom oću razum a, i to na dva
naćina: kod jcdnog, Čovek u sebi vidi d a je stvar takva Ćim
je čujp, k o d drugog o n je razum e pom oću objafenjcnja. D a
vidi u sebi to jc u njegovom u n u tarn jem čoveku, a da
razum e pom oću objašnjenja, to je u spoljasnjem ćovcku.
Ko u sebi nc vidi. kada m u se izloži, da n ajp re m o ra d a se
pročisti unutarnji Čovek, p a onda spoljašnji posrcdstvom
njega? Ali onaj ko o ovom p rcd m etu ne prim i opštu prc-

126
 Božanska promisao

dstavu o d uticaja iz neba, m ožc da lu ta kada konsultuje

spoljaSnjc svoje misli, sam u na osnovu njega niko ne vidi
drukčijc ncgo d a spoljašnja dcla dobrotvorstva i pobožnosti
spasavaju, b cz unutarnjih. llik o jc i kod dru g ih stvari; kao
d a sc vid i sluh utivaju u m isao, a m iris i ukus u opažanjc,
p rcm a tom c spoijašnje u u n u tarn jc, iako je m eđutim ob-
rn u to slučaj. Z abiuda j e Sto stvari ko je se vide i čuju
izgledaju kao d a se ulivaju u m isao, jc r u očim a razum cvan-
je vidi, i u u h u o n o čuje, a n c o b rn u to . Tako j e i kod svih
drugih stvari.

151. Ali ovde će n ešto biti rečcn o o sredstvim a pom o-

ću kojih unutarnji Čovek biva pnpravljen, i posrcdsivom
njega spoljaŠnjL U n u tarn ji Čovck se ne popravlja samo
p o m oću znanja. razum cvanja i poscdovanja m udrosti,
sh o d n o to m e nc sam o pu tem m išljenja, već p u te m htcnja
onoga što znanje, razum evanje i m udrost uče. A k o ćovck -
kada zna, razunie i im a m udrost d a uvidi d a postoji ncbo i
pakao, i d a su sva zla o d pakla, a sva d o b ra o d n e b a - nc
želi zio zato što jc o n o o d pakla, već Želi d o b ro zato Što jc
o n o od neba, on se nalazi na prvom koraku popravljanja, i
na izlazu iz pakla i ulazu u n ebo. K ada nastavi daljc i žcJi
da prcstanc sa zlim a, on se nalazi na drugom koraku
popravljanja, i ta d a je izvan pakla ali joŠ uvek nije u ncbu,
koje o n vidi iznad sebe. O vo u n u tarn je tn o ra postojati kako
bi čovek m ogao đ a bude popravtjen. Ali Čovek sc nc
popravlja ukoliko i spoljašnje i u n u ta m je nisu popravljcni.
Spoljašnje sc popravlja posrcdstvom u n u tam jeg o n d a kada
spoljainjc p restan e sa zlim a kojc u n u ta m je n e želi jc r su od
pakla, i jo š više k ad a ih se, iz tog razloga, kioni i b o ri sc pro-
tiv njih. Stoga je u n u tarn je d a $c hoče a spoljasnjc d a se
čini, jc r ukoliko n ek o nc čini o n o što hoče, onda tu postoji
izvesna ncvoljnost, i n a kraju ispada da od to nećc. Na
osnovu ovih nekoliko tvrdnji m ože d a se vidi kako spo-
Ijašnji Čovek biva popravljcn posredstvom unutarnjcg. 'lb je
i znaćenjc reči G ospodnjih upućcnih Petru: Is u s m u o d g o -
vo ri: a k o te n e o p e r e m n e m a Š d ije la s a m n o m . ReČ e m u
S im o n P e ta r O o s p o d e ! n e s a m o n o g e m o je , n e g o i r u k e i

127
E m a n u d Svedenborg

g la v u . Is u s m u reĆe: o p r a n o m e n e tre b a d o s a m o n o g e o p ra ti,

j c r j e s a v č is t (Jovan X III, 8, 9, 10). Pod pran jem se
podrazum eva duhovno p ran jc, ko je je očišćcnje o d zala,
gde se p o d pranjem glave i ruku misii na čišćenje unutar-
njeg Čoveka, a p o d pran jem nogu n a Čišćcnjc spoljaSnjeg
Ćoveka. D a kada je u n u ta m ji čovek očišćcn, spoljašnji m ora
da b u d c očišćen, misli se pod ovim: o p r a n o m e n e tre b a d o
s a m o n o g e o p ra ti. D a je svako pročišćcnjc od za)a od
G ospoda misli se p o d ovim: a k o te n e o p e re m n e m a š d je la sa
m n o m . D a p ranje k o d Jevreja predstavlja očišćenje od zala,
i da se to podrazum eva u R eči p o d pranjcin, kao i da $c pod
pranjcm stopala podrazum eva očiščcnjc prirodnog ili spo-
ljašnjcg čoveka, pokazano je n a m nogo m esta u delu
N E B E SK E TA JN E.

152. Pošto Čovck im a u n u tarn jc i spoljašnjc, i pošto

o b a m oraju da s e poprave kako bi Čovck m ogao biti
popravljen, i p o što niko ne m ože biti popravljcn ukoliko ne
ispita sebe, nc uvidi i p rizn a svoja zla i nakon toga prcstane
sa njim a, ishodi d a nc sam o d a spoljašnje m ora da sc ispi-
ta, ncgo i u n u tam jc. A k o se ispita sam o spoljašnjc, čovek
vidi sam o o n o što je zapravo u rad io , k ao da nijc počinio
ubistvo, niti preljubu, niti krađu, niti jc lažno svcdočio, i
tako dalje. O n n a taj način ispituje zla svoga tcla, a ne zla
svojc dušc. Pa ipak, zla duše m oraju d a sc ispitaju kako bi
bilo ko m ogao da sc popravi, je r n ak o n sm rti čovek živi kao
duh, i sva zla koja sc nalaze u d u h u ostaju; a d u h se ne
ispituje ni na koji drugi način osim pom oću toga Što Čovek
obraća pažnju n a svojc misli, p o seb n o na svoje nam crc, je r
su nam ere misli potiču će o d volje. Tu se nalazc zla u svom
zam ctku i korenu, to jest, u p o žu d am a i njihovim zado-
voljsrvima. U koliko sc o n a ne uvide i nc priznaju Čovck je
jo š uvck u zlim a, iako ih nije počinio u spoljašnjostim a. D a
misliti iz n am ere je ste h te ti i činiti, očigledno je iz reči
G ospodnjih: S v a k i k o ji p o g te d a n a ie n u s a ž e ijo m , v e ć je
u č in io p r e iju b u u s r t u s v o je m u (M at. V, 28). Thkvo jc ispiti-
vanje u n u tarn jeg čoveka, sagiasno kom e jc spoljašnji čovek
u suštini ispitan.

128
 B oianska promisao

153. Ć eslo sam se ču d io d a iako ceo hrišćanski svet

priznaje da se treb a kloniti zala k ao grehova, i d a u supro-
tnom o n a nisu o p ro šten a, te d a ak o gresi nisu oprošteni
nem a spascnja, ipak teško d a je d a n u hitjadu to razum e. U
duhovnom svetu j e u vczt to g a izvršcno ispitivanjc i
otkriveno jc d a jc tako. Svako u hrišćanskom svctu to prtz-
najc na osnovu obraćanja koja se čitaju prcd o n im a koji
pristupaju Svctoj Pričcsti, jc r u njtm a je to o tvorcno rečeno.
Pa ipak, kada ih p itaju d a li to znaju, o n i odgovorc da ne
znaju, I d a to nikada nisu znali. R azlog jc taj šlo o tom c nisu
razm išljali, i Što jc vcliki broj razm išljao sam o o vcri, i o
spascnju - jcd in o putem njc. Tfckode sam se čudio d a sam a
vcra u tolikoj m eri zatvara oči d a, k a d a oni koji su sc u njoj
utvrdili čitaju R eč, ne vide ništa što je tu rećcno o Ijubavi,
dobročinstvu i dclim a. O n i k ao da su v cro m zam azali sve
stvari Rcči, kao što n ck o m astilom zam aže o n o što jc
napisano, uslcđ Čcga ništa ispod nc m o ic da sc vidi; a ako
se išta pojavi, to biva apsorb o v an o takvom vcrom , I 2a to se
kaže d a jc vera.

129
 ZAKON J E BO ŽA N SK E P R O M IS L I ĐA ČOVEK
TREBA ĐA BU D E V O Đ E N I U Č EN O D STRANE
GOSPODA IZ NEBA P U T E M R E Č I, I U Č E N JA I
PROPOVEDANJA IZ N JE , A DA U S V E K O U K O J
PO JA V N O ST IIZ G L E D A DA T O Č IN I SAM O D SEBE

J54. D a čovek sam sebc v odi i poučava u saglasnosti je

sa prividom , a sa isinom j e u saglasnosti d a je čovek vođen
i poučavan sam o o d stra n e G o sp o d a. O n i koji u sebi
potvrđuju privid i istovrem eno n e potvrđuju istinu, ne
m ogu iz scbe d a uklonc zla k ao g reh e, d o k o n i koji u sebi
istovrem eno potvđuju privid i istinu, m ogu. J e r zla kao
grehe prividno uklanja čovek, a islinski G ospod. Potonji
m ogu biti popravljeni, p reth o d n i ne m ogu. O n i koji u sebi
potvrđuju privid, a u isto v rcm e ne potvrđuju istiDu, u
unutarnjosti su idolopklonici, j e r sc klanjaju sebi i svetu,
ak o nem aju v e ru oni postaju obožavaoci p riro d e i tako
ateisti; ukoliko im aju veru o n i postaju obožavaoci Ijudi i u
isto vrem e Jikova. T b su, đaklc, o n i koji se u prvoj zapovesti
D ekaloga podrazum cvaju p o d o n im a koji im aju druge
bogove. D ok oni koji u sebi potvrđuju privid, i u isto vrem e
istinu, postaju poštovaoci G o sp o d a, jc r njih G ospod podiže
iz njihovog sopstvenog, koje je u prividu, i dovodi ih u sve-
tlost, u kojoj sc nalazi istina i koja je istina, a O n im
om ogučava da u n u tarn je uvide d a ne vode i ne uče sami
sebe, več d a ih vodi i uči G ospod. O n o što je razborito i u
jcd n o m i u dru g o m slučaju m nogim a m ože da izgleda
slično, ali je različito. R azborito o nih koji su u prividu a u
isto vrem e u istini je duhovno razb o rito , d o k je razborito
onih koji su u prividu i u isto v rem e n isu u istini prirodno
razborito. O vo p o to n je razb o rito m ože da se uporedi sa
izgleđom b ašte u svetlosti zim e, d o k duhovno razborito

130
 Božanska prormsao

m ože d a se u p o red i sa izgiedom bažte u svetlosti proleća.

Ali o tim tem am a ćem o govoriti više sledećim redosledom :
I Č oveka vodi i poućava sam o G ospod. I I Č oveka vodi i
poučava G o sp o d p u tem anđeoskog ncba i iz njega. III
G o sp o d čoveka vodi uticajem , a poučava ga pom oću
slikovitog objasnjcnja. IV G o sp o d Čoveka poučava kroz
Reč, i učenje i propovcdattjc iz nje, p reip a lom e neposre-
d n o Sobom . V U svckolikoj pojavnosti spoljašnosti Čovek je
v ođen i poučavan o d stra n c G o sp o d a [na takav način d a to
izgleda] k ao od sebc.

155. K Č o veka v o d i i p o u č a v a s a m o G o sp o d . To kao

sveopšta posledica proizlazi iz svcga što je p o k azan o u
raspravi o B O Ž A N SK O J LJU B A V I I M U D R O S T I, kako
iz o noga što je tam o d o k azan e o B ožanskoj Ljubavi
G cspodnjoj i Njegovoj Božanskoj M udrosti u Prvom delu,
tako i iz o noga o Suncu dubovnog svcta i suncu prirodnog
sveta u D rugom delu, tak o d e [i iz izloženog] o stcp en im a u
Tećem delu i o stvaranju uDiverzuma u Ć etvrtom dclu, kao
i o stvaranju čoveka u P eto m delu.

156. D a čoveka vodi i poucava sam o G ospod, znaĆi da

on živi jed in o o d G ospod a, jc r je njegova životna volja
vođena, a njegovo životno razum evanje poučavano. Ali to
je su p ro tn o spoljasnjem prividu je r čovcku izglcda d a on
živi od sebe, a istina je ipak da on živi od G ospoda, a n e od
sebe. D alje, p o što čoveku, svc d o k jc u svetu, n e može
p u tem ču la d a se d a opažanje d a živi sam o o d G o sp o d a -
je r m u se privid d a živi o d sebc nc oduzim a z a to Šio bez
njega Čovek ne bi bio čovek - stoga se to m ora učlniti ja-
snim p o m o ću o b jašn jen ja, što se k asn ije p o tv rđ u je
iskustvom i konačno Rečju.

157. D a čovck živi sam o od G ospoda, a ne od sebe,

dokazuje se pom ocu sledećih objašnjenja: postoji je d n a je-
dina suština, jed an jedini sadržaj i jeđ an jedini oblik, od kojib
potiču sve suštine, sadržaji i oblici koji su stvoreni. Ta jedna
jcdina sustina, jed an jed in i sadržaj i jed an jedini obiik jesu

131
Em anuel Svedenborg

Božanska Ljubav i Božanska M udrost, od kojili potiču svc

stvari koje su povezane sa Ijubavlju i m udrošću kod čoveka.
O nc su i sam o D obro i afima Istina sa kojim a su povczane
svc stvari: o n e su život, od koga potiče život svih stvari, i od
koga potiču sve stvari života. O sim toga to Jcd n o Jcd in o i
Sžm o [Božanskoj je Svcprisutno, Sveznajućc i Svemoguće. I
to Jcd n o Jed tn o i Sam o [Božansko] jeste G ospod iz večnosti
ili Jchova. Prvo: a . p o s to ji je d n a je d in a su S /in a , j e t h n je d ir ti
s a d r ia j i je d a n je d in i M ik> o d k o jih p o tič u sv e s u štin e , s a d r ip ji
i o b lic i k o ji s u s tv o r e n i. To je pokazano u raspravi o
fiO Ž A N SK O J LTUBAVl I M U D R O ST I; u D rugom clclu
tog rada pokazano jc da je Sunce anđeoskog neba, kojc jc od
O ospoda i u kom e jc G ospođ, taj jed an jedini sadržaj i oblik
od koga su sve stvari kojc su stvorene, i d a ništa nc postoji,
niti m ože posiojati, Što ntjc od log Sunca. D a su svc stvari
nastalc od n jcg a pom oću izvoda saglasno stcpcnim a
pokazano je u Tećem dclu. Ko putem razum a nc opaža i nc
priznaje d a postoji je d n a jcd in a suština o d koje je sva RuŠti-
na. ili jed n o jedino Suštastvo | E sse] od k o g a je svo suštastvo?
Šta m ože da postoji bcz suštastva [esse]? I šta je SuŠtastvo od
koga je svo suštastvo osim sAmog SuŠtastva? A to što jc s4mo
Sustasn'o je i jed n o jed in o Suštastvo i SuŠtastvo sam o po
w bi. Pošto je tako, i pošlo to svako opaža i priznaje na
osnovu razum a, ili, ako nc, onda svako može d a opazi i pri-
zua, šta drugo ishodi ncgo da je to SuŠtastvo, koje jc sšm o
Božansko, koje je Jchova, Svc svih stvari kojc jesu i postojc?
Isto je ako se kažc d a postoji jeđ an jedini sadržaj od koga
potiču sve stvari, i kako sadržaj bez oblika nijc ništa, ishodi
d a postoji i je d a n jedini oblik od koga su sve stvari. D a je
Sunce anđeoskog ncba taj jed an jedini sadrzaj i obtik, i na
koji način se ta suština, sadržaj i oblik daljc m enjaju u stvari-
m a koje su stvorene, pokazano je u gore navedenoj raspravi.
Drugo: b. ta je d n a je d in a su ština* je d a n je d in i s a d r ia j ije d a n
je d in i o b lik je s u B o z /m s k a I ju b a v i B o ža n sk a M u d ro st, o d k o jih
p o tiž u sv e s tv a r i k o je s u p o v e za n e s a ju b a v (ju i m u d ro šć u k o d
čo veka . O vo je takođe u potpunosti pokazano u raspravi o
B O ŽA N SK O J LJUBA V I I B O ŽA N SK O J M U D R O ST I.
Kod Čoveka su sve stvari kojc odaju utisak d a živc, povczane

132
 Boiansku promisao

s a Ijubuvlju i razum cvanjcm u njcm u, a da to đvojc sačinjava

Čovckov živoc svako opaža i priznajc na o&novu razum a. $(a
drugo čujem o osim: “H oeu to Mili **(X'ako ja razum em ”, ili
“Volim to M, ili “O vako ja m biim ” ? A po^to čovek hoćc ono
Sto voli i misli o n o Što razum c, stoga su sve stvari voljc
povc 2a » c sa ljubavlju, a sve stvari razum cvanja sa mudroSću.
I poSto tc dve stvari ne mogu n i u kom c da postoje od njcga
sam og, vcć od N jega koji jc sam a l.jubav i sam a M udrost,
ishodi d a jc to od G ospoda iz večnosti, ili lehove. K ada to nc
bi bilo iz tog izvora, čovek bi bio sam a jjubav i sam a m udrost,
sioga Bog iz večnosti, a na sam u tu pom isao Ijudski um sc
zgrozi. M ože li bilo §ta d a postoji osim iz onoga §lo mu je
prethodilo? 7 može !i to p rcth o d n o da postoji osim iz onoga
što jc njcm u prethodilo? I p rcm a tom e, na kraju - osim iz
Prvog kojc jeste Sam o p o Scbi? Trcčc: c. n a s lič a n naČ in su
sv e s fv a r i p o veza n e s a s a m im D o b ro m i sa m o m is tin a m - Svako
ko im a razum opaža i priznajc da je Đog sam o I>obro i sa/na
Istina i, daljc, d a je sve do b n ) i sva isiina o d Njcgu i Oa timc
sve do b ro i sva istina ne niogu da potiču n i iz jednog drugog
izvora osim od sam og D obra i sdm e Istinc. Svaki razborii
čovek tc stvari potvrđuje čim ih čuje. Stoga kada se kaže da
je sve šlo pripađa volji i razum evanju, ili $vc što pripada
ljubavi i m udrosti, ili svc što pripaiia oscćanju i misli kod
Čoveka koji je vođen od stran c G ospođa, povczano sa
dobrom i istinom, ishodi d a svc stvari koje taj čovck hoće i
razum e, ili koje voli i u kojim a je m udar, ili koje ga pogađa-
ju i o kojima razm išija, jesu o d G ospoda. O tu d a to što svako
u crkvl 2 na da sve do b ro i sva i$(ina u čovcku nisu d o b ro i isti-
n a sam i p o sebi, već su to sam o dobro i istina koji su od
G ospoda. Pošto su ove stvari istina, ishodi d a sve Što takav
ćovek hoćc i misli potičc od G ospoda. Iz onoga što slcdi
videćc se da je i svaki zao Čovck sposovan da hoće i misli lz
to g istog izvora. Cetvrto: d. on i s u H vot, o d ko g a p o tič e ž iv o t
s v ih s tv a r i i sv e s tv a r i U vo ta . l o je pokazano na mnogim
m estim a u raspravi o B O Ž A N SK O J L JU B A V II B O ŽA N -
SK O J M U D R O S T I. Ljudski razum , p re svega sluh, takođc
prihvata i priznaje d a je sav ćovekov život o d njegovc volje i
razum cvanja, je r ukoliko mu se volja i razum evanjc oduzm u

133
Emanuel Svedenborg

on n e živi; ili, što je isto, da je sav čovekov život od njegove

ijubavi i misli, je r ako mu se ljubav i m isao oduzm u on ne
živi. Daljc, pošto sve što je od volje i razum evanja, ili sve što
je od Ijubavi i misli u čoveku, potiče od G ospoda, kao što je
već rcčeno, te ishodi da je sve Što pripada životu od Njega.
Pcto: e. to je d n o J e d in o i S a m o [B o za n sk o ] j e sv e p risu tn o , svez-
n a ju ć e i svem o g u će. I b takođe svaki hrišcanin priznaje na
osnovu svog učenja, i svaki nejevrejin n a osnovu svoje religi-
je. 1 zato svako, m a gde da je, misli za Boga da je tam o gde
je i on, i moli m u se kao prisutnom , I pošto svako tak o misli
i tako se moli, ishođi da niko ne m ožc d a misli drukčije osim
da je Bog svuda, stoga d a je svcprisutan; na sličaD način (se
misli] d a je O n sveznajući i svcmogući. Iz tog razloga svako
ko se u svom srcu moli Bogu, m oli ga da ga vođi, je r O n to
m ože da čini; na taj način tad a svako priznaje da je Božansko
sveprisutno, sveznajuće i svemoguće. O n to tad a priznaje je i
okreće svoje iiee ka G ospodu, i ta se istina ta d a uliva iz
Njega. Šesta' f . to je d n o J e d in o i S d m o je G o sp o d iz vecn o sti, iU
J e h o v a . U U C E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O G O SPO -
D U , pokazano je d a je Bog Jcdan u suštini i u ličnosti, i da
je taj B og G uspod, i da jc Sam o Božansko, koje se naziva
O ccm Jehovom , G o sp o d iz vcčnosti, da je BoŽansko
Ljudsko Sin začet od njegovog Božanskog iz večnosti, i
ro đ en u svetu i da je proističuće Božansko Sveti D u h . Kazali
sm o Sam o [Božansko] ili Jcd n o Jed in o zbog to g a što je
prethodno rečeno d a je G ospod iz večnosti, iU Jehova sSm
Život, je r je O n s§ma Ljubav i sam a M udrost, ili sam o D o b io
i sam a Istina, od kojih potiču sve stvari. D a je G ospod stvo-
rio sve stvaii iz Sebe, a ne ni iz čega, m ože d a se vidi u
raspravi o B O Ž A N S K O J L JU B A V I I B O Ž A N S K O J
M U D R O ST I. N a osnovu ovoga je istina da je čovek vođen i
poućavan sam o od G ospoda potvrđcna objašnjenjima.

158. Ista ta istina anđelim a sc potvrđuje ne sam o

razum om već i živim opažanjim a, poscbno an đelim a trećeg
neba, Ti anđeli prim aju uticaj B ožanskc Ljubavi i B ožanske
M udrosti od G ospoda i p o što to prim aju, a n a osnovu svoje
m udrosti znaju d a su o n e (B ožanska Ljubav i Božanska

134
 Božanska promisao

M udrostJ život, o n i stoga kažu da žive od G ospoda, a n e od

scbe. N e sarno da to kažu, već i volc j žclc d a tak o b ude. Pa
ipak, po celokupnom spoljašnjem prividu oni k ao da žive
od sche. StaviŠe, k o d njih se zapravo jo š višc ćini đa je tako,
ncgo k o d drugih anđela je r, k ao što jc u p reth o d n o m
p o k azan o (br, 42-45); Šlo je neko prisnije sjedinjen .ta
Gospodom , lim izraženije sebi izgledu kao da je svoj, i lim jas-
nije uvida da je Gospodnji. I m eni je d a to d a budem u
sliČnom opažanju, i u isto v rem e u spoljašnjem prividu,
sa d a već m nogo godina, na osnovu čega sam se p o tp u n o
uverio d a ništa Što hoću i m islira ne p o tiče o d m ene, ali da
izgleda kao da je od m ene, a đ a to mi je i d a to hoću i volitm
O va istina m ožc sc potvrditi na osnovu m nogih đrugih
stvari iz duhovnog svcta, ali ove dve su z a sada dovoljnc.

159. D a sam o G ospod ima život jasn o je na osnovu

ovih odlom aka iz Reči: Ja sam vaskrsenje i život: koji vjern-
je mcfie ako i umre živjeće (Jovan X I, 25). 3a sam p u t i Lsii-
na i život (Jovan XIV, 6). Bog bješe riječ. U njoj bješc život, i
život bješe vidjelo Ijudima (Jovan I, 1, 4). R eč je ovdc
G ospod. Kako što otac im a živoi u sebi, tako dade i sinu da
ima život u sebi (Jovan V, 26). D a Čoveka vodi i poućava
sam o G ospod jasno je n a osnovu ovih odlom aka: Bez mcne
ne možete činiti ništa (Jovan XV, 5). Ne m ože čovjek ništa
primati ako m u ne bude dano s neba (Jovan III, 27). Ćovjek
ne m ože ni dlake jedne bijele ili cm e učiniti (M at. V, 36);
đ lak a u R eči označava najm anju o đ svih stvari.

160. D a je i život zlih istoga porekla biće naprcd

pokazano u posebnom članku. O vde će to sam o biti slikovi-
to objašnjeno pom oeu poređcnja. O d sunca sveta potiču i
toplota i svetlost, i oni se slivaju podjednako n a drveće koje
ra đ a loš ro d i na drveće ko je ra đ a d o b ar rod, i oni oživ-
Ijavaju i rastu podjcdnako. Razlika p o tiče od oblika u koje
se ta to p lo ta ulh’a, ne o d loplole sam e po sebi. Isto je $a
svetlošću: o n a sc razliva u boje zavisno o d oblika n a koje
pada, g d e postojc iepe i p rijatn e boje, i postoje ru žn c i tužne
bojc, a svctlost je ipak ista. Isto je sa uticajem duhovne

135
Emanuel Svedenborg

topline koja je s a m a po scbi I.jubav, i duhovne svctlosti koja

je sam a po sebi M udrost, koje se Šire iz Sunca duhovoog
sveta. Razliku čine oblici u kojc se uiivaju, a ne ta toplina
koja jc Ijubav, i ta svetlost koja je m udrost, sam c po sebi.
Oblici u koje se ulivaju su ljudski umovi. N a osnovu ovoga
jc sada jasn o d a Čoveka vodi i poučava sam o O ospod.

161. Šta je, m edutim , Život životinja pokazano je u

prcthodnom . N aim e, da je to život sam o p riro d n o g oscća-
nja i sa njime povezanog znanja, i d a je to posredan život,
saobrazno životu onih koji su u duhovnom svetu.

) 62. II Č o veka vo d i i p o u č a v a s a m o G o sp o d k r o z a n d eo sko

n eb o i iz n/cgo. R ečcno jc da Čoveka vodi sam o G ospod kroz
anđeosko nebo i iz njcga. M eđutim , d a je vođen kroz
anđeosko nebo u saglasnosti je sa spoljasnjim izgledom, dok
jc saglasno istini d a jc vođcn iz njega. Čini se da je to kroz
andeosko nebo zato što sc G ospod pojavijuje iznad to g neba
kao Sunce; istina jc d a je to iz tog n e b a zato što je G ospod u
njem u, kao što je dusa u čoveku. J e r jc G ospod sveprisutan i
nije u prostoru, kao Što jc u prethodnom pokazano. Iz tog
razloga jc razdaljina spoljašnji privid saglasan sjedinjenosti s
Njim, a sjedinjenost je saglasna prim anju ljubavi i m udrosti
od Njega. I zato što niko nc m ože biti sjedinjen s G ospodom
kao što je O n u sam om Scbi [sjedinjen], stoga se O n anđeli-
ma pojavljuje n a rastojanju k ao Suncc. Ali O n je ipak u
cclom andeoskom ncbu, kao što je duša u čoveku, i na sličan
način u svakom društvu ncba. kao i u svakom tam ošnjcm
andelu. J e r čovckova duša nije sam o duša celinc, več i
svakog dela. Ali, p ašto p rcm a onom e kako stvari izglcdaju
G ospod vlada svekolikim nebom , i kxoz njega svetom iz
Sunca koje je o d N jcga i u kom e je O n (u vezi to g Sunca
p o g led ajte rasp rav u o B O Ž A N S K O J LJU B A V I I
M U D R O ST I, D rugi deo), i pošto je za svakog čoveka
dopustivo da govori na osnovu spoljašnjeg izgleda, i pošto on
drukčije i n e m ože da čini, stoga je , takođe, za svakoga ko
nijc u samoj m udrosti dopustivo da misJi da G ospod vlada
svim stvarim a 1 svakom stvari iz Svog Sunca, kao i da On

136
 Božanska promisao

vlada svetom kroz anđeosko nebo. 1 anđcli nižih nebesa

m isle na asnovu takvog spoljašnjeg privida, dok anđeli viših
nebesa govorc, zapravo, iz spoljašnjcg privida, ali misle iz
istine, a istin a j c <1a G o sp o d v lad a u n iv erzu m o m iz
anđeoskog neba, to jest, iz Sebe. D a prostođusni i m udri
govore isto aii n e mislc islo, m ože slikovito d a se objasni
pom oću sunca svcta. O itjem u svi govore saglasno spoljaŠ-
njem prividu da o n o izlazi i zalazi, ali m udri, iak o govore to
isto, ipak m isle d a o n o stoji i n e p o m era se, što je i istina, dok
je o n o drugo spoljašnji priviđ. Isto to m ožc d a se prikaže i
pom oću spoljašnjih privida u đuhovnom svetu, je r se pro-
stori i udaljenosti u njcm u pojavljuju isto kao u prirodnom
svelu, ali oni su ipak spoljašnji prividi saglasni različitosti
osečanja i o tu đ a misli. Slično je sa spoljašnjim prividom
G ospoda u N jegovom Suncu.

163. A li izložićem o u nekoliko reći kako G o sp o d vodi

i poučava svakog čovcka iz anđeoskog n eb a. U raspravi o
B O Ž A N S K O J L JU B A V l I M U D R O S T I, u p reth o d n o
rečenom ove rasprave o B O Ž A N S K O J P R O M IS L I, k ao i
u ra d u o N E B U I PAKLU, koji je objavJjen 1758. godine u
L ondonu, na osnovu stvari ko je sam viđeo i čuo obzna-
njeno je da se sveopštc anđeosko n e b o pojavljuje pređ
G o sp o d o m kao jeđ an čovek, a islo tak o i svako nebesko
drušfvo, i da o d atie potiče to Što je svaki a n đ e o i d u h u
savršenom obliku čovek. U g o re navedenim raspravattia
tak o đ e je pokazano da n c b o nije n e b o usled sopstvenog
anđela, već usled prim anja B ožanske Ljubavi i B ožanske
M udrosli G o sp o d a od stra n e an d eia. N a osnovu čcga m ože
d a bude očigledno d a G o sp o d vlada sveopštim nebom kao
jcdnim Čovekom i da je to nebo, z a to što je sam o po sebi
Čovek, sam a siika i obličje G o sp o d a, k ao i d a S am G ospod
vlada nebom k ao što d u ša vlada teiom . I pošto svekolikim
Ijudskim ro d o m v lad a G ospod, njim e se ne vlada kroz nebo
več iz n eb a p u tem G ospod a, a tim e iz N jega, jc r je , k ao Što
je rečeno, O d nebo.
164. A ii p o što j e u pifanju tajna anđeoske m u d ro sti, to
m ože da razu m c sam o onaj čovek čiji jc duhovni um

137
Emanuel Svedenborg

otvoren, je r je on, zahvaljujući $jedinjcnosti sa G ospodom ,

anđco. Tkkav čovck, na osnovu o n o g a sa čim e smo vas
upoznali, m ože d a razum c sledeće: 1. Svi Ijudi i svi andcli
nalaze se u G ospodu i G ospod u njim a, sagJasno sjcdi-
njcnosti sa N jim , ili, Što je isto, saglasno prim anju Ijubavi i
m udrosti o d N jcga. 2. Svako od njih im a svoje d o d cljeao
m csto u G ospodu, stoga u n ebu, sag lasao kvalitctu sjcdi-
njenosti ili prim anja N jcga. 3. Svako n a svom m cstu ima
položaj različit od položaja ostalib, i n a osnovu opšte
koristi izvodi svoj zad atak saglasno svojoj situaciju, svojoj
funkciji t svojoj potrebi, na sličan način k a o svaka stvar u
Ijudskom telu . 4. G ospod svakog čoveka upučujc na njego*
vo m esto saglasno njegovom životu. 5. Svaki čovck jc od
runog detinjastva vođen ka to m Božanskom Čovcku čija
duša i život je G ospod, i u N jem u, a n e van Njega, biva
vođen i poučavan N jegovom Đ ožanskom I.jubavjju sagla-
sno Njcgovoj Božanskoj M udrosti. A ii zato §to sc sloboda
čovcku n e oduzim a, čovck nc m ože biti voden i poučavan
drukčije nego, p rem a prim anju, k ao od sehc. 6. O ni koji
prtm aju, vođeni su na svoje sopstveno m esto p u tcm beskra-
jnih vijuga, k ao putem krivudajućih reka, sk o ro isto k ao Što
je hranljivi so k vođen kroz m czcnterijum i m tcčnc kanale
ka svom prijcm niku, i iz njcga kroz g rudni kana! u krv, i
tim c na svoju destinaciju. 7. O ni koji n e jm m a ju odvajaju se
od onih koji su u n u ta r BoŽanskog C oveka, kao Sto se
fckalijc i urin odvajaju od čoveka. To su tajnc anđcoske
m udrosti koje čovek u izvcsnoj m eri m ože d a razum e, nli
ima ih daicko vise koje ne m ožc.

165. III G o sp o d čoveka v o d i p o m o c u u ricq ja f a uČi

p o tn o ć u slikovitog o b ja š n je t\ja . G ospod Čoveka vodl pom oću
uticaja jc r su vođenje i uticanje izrazi koji se odnose na
Ijubav i voiju; i G o sp o d čovcka poučava pom oću slikovitog
objašnjenja, je r su učenje i slika izrazi koji sc pravilno
prcdiciraju m udrosti i razum cvanju. P o zn ato je da svaki
čovek sam og scbe vodi na osnovu sopstvene ljubavi, a ne na
osnovu razum cvanja, i d a ga sagasno toj ljubavi vode drugi.
O n je vođen n a osnovu razum evanja i saglasno njem u sam o

138
 Božanska promisao

k ad a razum cvanje oblikuju ljubav ili volja, a k a d a je to

slučaj, o o d a se i za razum evanje m ožc rcći d a je vođeno, ali
ta d a ipak nije razum evanje to kojc jc vođeno, već volja od
koje potičc razum evanje. Izraz uticaj sc koristi zbog loga
Što je p o stalo uobičajeno da s e kaže d a duša utiče u teio, i
d a je uticaj duhovni a n e fizički, a Čovekova duša ili život
je su njegova ljubav ilj volja, k ao što je već pokazano;
takođe, i zbog toga što je uticaj sličan uticanju kivi u srce, i
iz srca u pluća. D a postoji saobraznost srca sa voijom , j
pluća sa razum cvanjcm , i d a je sjeđinjenosi voljc sa
razu m ev an jcm p o p u t u tic a n ja krvi iz src a u pluća,
p o k azan o j e u raspravi o B O Ž A N S K O J IJ U B A V l ]
M U D R O S T I (br. 371-432).

166. Ali čovck jc pouČavan pom oću slikovitog objaš-

njenja je r su učenjc i slika izrazi koji se koriste u vezi
razum evanja, je r sc ra'm m evanje, koje je čovekov u nutarnjt
vid, prosvetljava pom oću duhovnog svetla, k ao što sc oko,
il* Čovekov spoljašnji vid, prosvetljava p u tem p riro d n o g
svetla. O b a se tak o d c na isti način poučavaju, ali u nutarnji
vid, koji p rip ad a razum cvanju, poučava se na osnovu
duhovnih p red m cta, a spoljašnji vid, koji p rip ad a oku,
poučava se n a osncrvu p riro d n ih p red m eta. Postoji duhovna
svetlost i p riro d n a svetlost; p re m a spoijašnjem izgledu onc
su slične, ali p rem a u n u tarn jem nisu, je r p riro d n a svetlost
potiče od sunca priro d n o g sveta, i o tu d a je sam a po scbi
m rlva, d o k duhovna svetiost p o tiče od S unca duhovnog
sveta, i o tu d a je sam a p o sebi ž iv n . Tk p o to n ja svetlost
prosvetljava Ljudsko razum evanje, a ne p riro d u a svctlosl.
P riro d n a i razum ska svctlost [lu m e n ] nije od p o tonjcg ncgo
o d prethodnog. O n a se naziva p riro d n o m i razum skom
svetlošću [lu m e n ] zato Što je duhovno-prirodna, je r u
duhovnom svetu postoje tri step en a svetlosti: n cb csk a sve-
tlo st, d u h o v n a sv etlo st i d u h o v n o -n e b e sk a svetlost.
N ebeska svctlost je plam teća m m e n a svetlost i nju posedu-
ju oni koji su u trcćcm nebu. D uhovna svetlost je blistava
bela svetJost; nju poseduju o n i koji su u srednjem nebu. A
dubovno-prirodna svetlosl je slicna svctlosti d a n a u n&Šem

139
Emanuel SvedenborR

svetu, a tu svetlost poscduju oni koji su u krajnjetn nebu,

kao i oni koji su u svctu duhova, koji sc nalazi u sredini
izm eđu n cb a i pakla. U svetu duhova ta svctlost je kod
dobrih p o p u t o n e toko m leta na zcm lji, a kod zlih p o p u t
o n e tokom zim e. TVcba, m cđutim , d a sc zn a da svekolika
svetlost duhovnog sveta n cm a ništa zajedničko sa svetlošću
p iiro d n o g sveta; o n e se razlikuju k ao Što se razlikuje ono
Što je živo od o noga što je m rtvo. Iz Čega je jasn o da priro-
d n a svetlost, p o p u t o n e ko ja j e p rc d našim očim a, ne
prosvetljuje razum evanje, d o k duhovna svetlost to čini.
Covek to ne zn a je r do sa d a nije z o a o ništa o duhovnoj sve-
tlosti. O a je duhovna svetlost po svom poreklu B ožanska
M udrost ili B ožanska Istina pokazano j e u ra d u o N E B U I
PAKLU (br. 126-140).

167. Pošto sm o sada govorili o svetlosti o eb a, m oram o

nešto reći i o svetosti pakla. I svetiost u paklu im a tri ste-
pena. Svetlost u najnižem paklu je k ao svetlost gorućeg
ćum ura, svetlost u srednjem paklu je p o p u t svetlosti pla-
m ena v atre sa ognjišta i svetlost najvišeg pakla je k ao sve-
tlost sveča, a za neke k ao svetlost m eseca noću. Tfe svetlosti
takođe nisu p riro d n e već duhovne, j e r je sva p riro d n a sve-
tlost m rtva i gasi razum evanje, d o k oni koji su u paklu
im aju sposobnost razum evanja, ko ja se naziva razbori-
toŠću, kao što je p reth o v n o pokazano. Sam a razboritost
potiče od duhovne svetlosti, a n e, ni u najm anjoj m eri, od
p riro d n e svetlosti, duhovna svetlost k oju oni im aju uslcd
razboritosti m enja se u paklcnu svetlost, k ao što sc svetlost
d an a p reo k reće u tam u noći. P a ipak, svi u duhovnom
svetu, kako oni u nebesim a tak o o n i u paklovim a, u svojoj
sopstvenoj svetlosti vide isto tak o jasn o kao što čovek vidi
tokom d an a u svojoj. Razlog jc taj što svako im a vid form i-
ran za prim anje svetlosti u kojoj se nalazi. Thko je vid
anđela u n eb u form iran za p rim anjc svctlosti u kojoj je
nebo, a vid duhova p ak la prilagođen je prim anju njihove
svetlosti p o p u t o n o g kod sova i slcpih m išcva, koji nocu i
uvece vide p red m ete isto tak o jasn o kao o stale ptice po
danu, je r su njihove oči oblikovane za p rim anje njihove

140
 Bozamka promisao

svetlosti, Ali ra 2 lika izm eđu ovih svctiosti jasn o se ukazuje

onim a koji iz je d n e svctlosti gledaju drugu. K ao što kada
neki an đ e o n eb a gleda u p ak ao , on tam o ne vidi ništa osim
gustog m rakii, i k ad a neki d u h p ak la g lcd a u nebo on tam o
ne vidi ništa osim gustog m raka. R azlog je taj što je
n ebeska m udrost k ao gusti m ra k o n im a koji su u paklu; dok
je sa d ru g e strane, p ak len a m aioum nost gusti m rak onim a
koji su u nebu. N a osnovu ovoga m ože biti očigleđno d a je
svetlost u kojoj se nalazi čovek po k v alitetu onakva kakvo
je njegovo razum cvanje, i da n ak o n sm rti svako dolazi u
svoju svetiost, je r u bilo kojoj drugoj svctlosti nc vidi. A u
duhovnom svetu, u kom e su svi duhovi čak i u pogiedu tela,
svačije oči su fo rm iran e ta k o d a vide iz sopstvene svetlosti.
Svačija životna ljubav tvori za scbe razum evanje, p a isto
tako i svetlost; je r je Ijubav p o p u t v atre života, od koje
potiče svetlost života,

168. Pošto m alo njih bilo šta zna o slici u kojoj se

nalazi razum evanje Čoveka koga poučava G ospod, nešto
ćem o o ojoj reći. Postoji u n u tarn ja i spoljašnja slika potekla
od G ospoda, i postoji, tako đ e, u n u ta m ja i spoljašnja slika
p o tek la o d čoveka. U n u ta rn ja slika p o tek la o d G ospoda
nalazi se u Čovekovom opažanju, k a d a prvi p u t n ešto Čuje,
d a li je to što je Čuo istinito lli nije istinito; spoljašnja slika
potiče od ovoga, u misli. U n u la m ja slika p o te k la od čove-
ka je sam o o d potvrde, a spoljašnja slika p o tc k la od čoveka
j e sam o od znanja. A li reči ćem o nešto o njim a pojedi-
načno. Razborit Čovek na osnovu unuiam je slike potekle od
Gospoda z a ogrom an bro j stvari opaža, k a d a prvi p u t o
njim a n esto čuje, d a li su istinite ili nisu istinite; k ao na
p rim er, d a je ljubav život v ere, ili da v era živi od Ijubavi. N a
osnovu u n u tarn je slike Čovek tak o đ e o p aža Ua sve Šco voli
hoće, i d a o n o Što hoće čini, i d a sh o d n o tom e, voleti znači
činiti; i, jo š jed n o m , d a Šta g o d čovek v eru jc iz ljubavi, o n to
i hoće i čini, i đ a, sh o d n o tom e, im ati v e ru je ste i činiti, kao
i da je d a n bezbožan Čovek ne m ože im ati Ijubav ka Bogu i
o tu d a n e m ože im ati v c ru u Boga. R azb o rit čovek na
osnovu u n u tarn je slike ove stvari o p aža čim ih čuje: d a je

141
Emtmuel Svedenborg

Bog Jed an , d a jc O n sveprisutan, d a jc sve d o b ro o d Njcga

k ao i d a su svc stvari povezane sa d o b ro m i istinom a i d a jc
sve do b ro od »Smog D o b ra i sva istina od s lm e Istinc.
Tkkve i slićne stvari Ćovck opaža u n u tarn je u sebi onda
kada ih ćuje. O n im a to o p ažan je z a to Sto im a razboritost,
koja se nalazi u svetlosti n e b a ko ja slikovilo predstavlja.
S p o lja š n ja s lik a je slika misii p o te k la o d te u n u ta m je slike,
a m isao je u toj slici sra z m e m o to m e koliko o staje u
opažanju koje ima na osnovu u n u tarn je slike, i srazm crno
tom e koliko u isto vrcm c im a spoznaje istine i dobra, je r iz
njih onaizvlači objašnjenja p o m o ću kojih potvrđujc. M isao
na osnovu ove spoljašnje slike vidi stvar n a o b c strane: na
jednoj strani, o n a vidi objašnjenja koja potvrđuju, a na dru-
goj straoi spoljašnje privide koji oslabljuju. P otonje ona
raspršuje, p reth o d n e prtkuplja. A t i u n u ta m ja s iik a p o te k J u
o d č o v e k a je sasvim dtugačija, pom oću nje ćovek vidi stvar
na jednoj strani a nc na drugoj; i kada je potvrd), o n je vidi
u svetlostj koja jc naizgled p o p u t svetlosti o kojoj smo
p rethodno govorili, aii to je zim ska svetlost. N a p rim o
sudija koji zbog p o klo n a i rad i dobiti sudi nepravedn<
nakon što je prcsudu po tv rd io pom oću zak o n a i objašnje
nja, u svojoj prcsudi n e vidi ništa d ru g o osim d a je on
pravcdna. N eki vidc nepravdu; ali pošto n e žele d a je vidt
ooi sebe zam raćuju i osleptjuju, pa tak o n e vide. Isto je $*'
sudijom koji svoje odluke donosi zbog prijateljstva, da b<
dobio naklonost, i zbog vezanosti usicd odnosa. K od takvih
osoba je o n o što načuju od Dekog Čovcka n a vlasti il i slavnc
HČnosti istovetno sa onim što zaključuju na osnovu so
pstvene inteligencije. O n i su slabi mislioci, je r svoje viden
je form iraju na osnovu o b m an a ko je potvrđuju, a obm an.
zatvara oči, d o k ih istioa otvara. Ik k v e osobe n e vide n
je d n u istinu n a osnovu svetlosti istine, niti biio šta pravedm
na osnovu Ijubavi p re m a onom e Što je pravedno, već sam<
na osnovu svctlosti potvrđivanja, a to jc varljiva sv e tlo st l
dubovnom svctu o n e se pojavljuju k ao lica b ez glave, ili ka<
lica koja HĆe na Ijudska lica sa drvcnim glavam a iza sebe;
oni se nazivaju razum n o m stokom je r p oseduju potencij*
lnu razboritost. A s p o lja š n jo s lik a p o te k la o d č o v e k a nala; i

142
 Boianska promisoo

sc kod onih koji m islc i govorc sam o na osnovu znanja uii-

snutog u pam ćenje, i oni tcško da m ogu bilo šta d a potvrde
iz scbe.

169. To su razlikc kod slika, i o tu d a k o d o p a ia n ja i

misli. Postoji je d n a stvarna slika pom oću duhovnc svctlosti,
aii slika potekia od te svetlosti nc pojavljuje se nikom e u
prirodnom svetu z a to što p riro d n a svetlost n em a oičeg
zajcdničkog sa duhovnom svctlošću. Ipak, ta se sJika m eni
p o n ck ad pokazivala u duhovnom svetu, je r n ju oni koji su
u slici potekloj od G ospoda vide kao svetleću pojavu oko
glavc, koja sija u boji ljudskog lica. Kod onih, m ed u tim , koji
su u slici potekJoj od njih sam ih, ta svetleća p ojava se ne
nalazi oko glave već oko u sta i bradc.

170. P ored ovih slika postoji i jcd n a druga ko ja ćoveku

otkriva u kakvoj j e veri, i u kakvoj im eltgenciji i m udrosti;
to obelo d an jcn je j e takvo da o n sam o p aža stan jc u scbi.
O n se šalje u d m štv o u kom e postoji iskrena v era i istinska
intcligencija i m u d ro st, i tu se njcgova u n u ta m ja razbori-
tost o tv ara. na osnovu čega viđi kakvoću svoje v cre. i svoje
intcligcncije i m udrosti, Čak do priznanja. V id eo sam neke
koji su sc odatle vraćali, i Čuo ih kako priznaju da nisu imali
v eic, iako su u svetu verovaii da je im aju m nogo, i više ncgo
ostali; isto to [su priznavali] u vczi svoje inteligcncijc i
m udrosti. Tb su bile oso b e kojc su bile sam o u veri, a nisu
bilc ni u kakvom dobroćinstvu, i kojc su bile u intcligcnciji
potckloj o d njih sam ih.

171. TV Gospod covtka pouiava kroz ReĆ, i ućettft i

propovedanje na osnovu nje, i na ta j naiin neposredno sam a iz
Sebe. U p rethodnom je rečeno i pokazano d a čovcka vodi i
poučava sam o G ospod, i d a to čini iz n eh a, a n c kroz nebo,
niti kroz bilo kog tamOŠnjeg anđcla. K ako ga vodi samo
G ospod, ishodi da je o n vođen neposredno, a n e posredno.
AJi kako se to čini sa d a će biti opisano.
172. U U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O SVE-
T O M P IS M U pokazano je da je G o sp o d R eč i to da

143
hmanutl Svedenborg

celokupno učenje crkve m o ra d a b u d e izvedeno iz ReČi.

D akle, p o šlo je C o sp o d R eč, ishodi da jc Čovekkoji je učen
iz ReČi, učen o d stran e Sam og G o sp o d a. AJi p o šlo je to
teško razum cti, biće slikovito o b jaln jcn o sledećim redosie-
dom : 1. G o sp o d je ReČ je r je R eč o d N jcga i o N jem u. 2 . 1
zato što jc o n a Đ ožanska Istina B ožanskog D o b ra. 3. Stoga
biti učcn iz R eči znači bitj učen od stra n c Njega. 4. T im e što
se to vrši p o sred n o kroz propovcdanjc nc oduzim a se
neposrcdnost. Prvo: a . G o s p o d je K e č j e r j e ReČ o d N je g a i o
N je m u . D a je R eč o d G o sp o d a to niko ko je u crkvi ne
poričc, ali d a je ReČ sam o o G o sp o d u to $e zapravo ne
poričc, nego nije poznato. Tb jc pokazano u U Č E N JU
N O V O G J E R U S A U M A O G O S P O D U (br. 1-7 i 37-44);
takođc i u U Ć E N JU N O V O G JE R U S A U M A O SV E-
T O M P IS M U (br. 62-69; 80-90; 98-100). D alje, p o što je
R eč sam o o d G ospod a, i sam o o G osp o d u . ishodi d a je
čovek, kada je učcn iz R eči, učen od G ospoda, je r je R eč
Đožanska. K o m ože d a p rcn esc Đožansko i d a ga usadi u
srcc osim Sam og B ožanskog, od K oga je i Kojim se bavi?
Z a to Ciospod, kada govori o Svojoj sjcdinjenosti sa učenici-
m a, kažc d a o n i treb a d a o s ta n u u N je m u , i rije č i N je g o v c u
n jtm a (Jovan XV, 7); d a su r ije č i k o je im O n rije č e d u h i ž iv o t
(Jovan V I, 63); i da će se O n s ta n iti u o n o n te k o d r z i riječi
N je g o v e (Jovan XIV, 20-24). Iz to g razloga je m isliti od
G ospoda misliti n a osnovu R eči, k ao kroz Reč. D a sve
stvari RcČi k o m u n ic ira ju sa n cb o m , p o k a z a o o je u
U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O S V E T O M PISM U
od počctka d o kraja. 1 pošto je G ospod ncbo, to znači d a su
sve stvari R eči povezanc sa Sam im G ospodora. A nđeli
n eb a zaista su povezani. ali to jc takode od G ospoda.
D r u g a b . G o sp o đ j e R e č z a to Što j e o n a B o za n sk a Is tin a
B o ia n s k o g D o b ra . D a jc G ospod R cč O n ovim rcčim a uči
kod Jovana: U p o č e ik u b je še riječ, i r ije č b je še u B o g a , i B o g
b je še riječ. I r ije č p o s ta d e tije io i u s e li s e u n a s ( 1 ,1 ,1 4 ). Pošto
se ovo do sa đ a nije drukčije razum elo osim sa značenjem
d a Bog uči Čoveka kroz R eč, stoga jc to objašnjavano kao
hipcrbolički izraz, koji podrazum cva d a G o sp o d uije sam a
Reč. R azlog je taj Što o n i [koji su dali to objašnjenje] nisu

144
 Božanska promisao

znali d a se p o d RcČju podrazum eva B ožanska Istioa

B ožanskog D o b ra, ili, Šlo j e isto , B ožanska M udrost
B ožanske Ljubavi. D a su o n e Sam G o sp o d p o k azan o je u
Prvora delu raspravc o B O Ž A N S K O J 2JU B A V I I
M U D R O S T l, a d a su o n e R eč p o k azan o je u U Č E N JU
N O V O G JE R U S A L JM A O S V E T O M P IS M U (br. 1-86).
O vde će tak o đ e biti u k ratk o objašnjeno kakb jc G ospod
B ožanska Istina Božanskog D o b ra. N ijedan čovek nije
čovek usled svog iica i tcla, već usled d o b ra svojc Ijubavi i
usled istina svojc m udrosti. K ako je Čovek čovck uslcd toga,
svaki Čovek je i svoja sopstvena istina i svoje sopstveno
d o b ro , ili svoja sopstvcna Ijubav i svoja sopstvena m udrost;
b ez n jih o o nije čovck. AJi G o sp o d j e sam o D o b ro i sam a
Isiina, ili, što j e isto, sžm a Ljubav i sam a M udrost, a oni su
R eč koja u početku bcšc u Boga, i beše Bog, i postadc telo.
TVeće: c. sto g a b iti u č e n iz R e č i z n a c i b iti u č e n o d stra n e
S đ m o g G o sp o d a , je r je o n a o d sžm og D o b ra i s&me Istine,
ili od sšm e Ljubavi i sžm e M udrosti, ko je su, k ao što je
rečeno, R eč. Aii svako biva poučavan saglasno sopstvcnom
ra 2 um evanju kojc p rip ad a ljubavj; o n o Što jc iznad tog
razum evanje nc ostajc trajno. Svi oni koji su poučavani od
stra n e G o sp o d a u Rcči, poučavani su o sam o nckoliko isti-
n a u svetu, a o m nogo njih k a d a p o sta n u andeli, je r se
unutam jostž Reči, kojc su BoŽanske duhovne Ž BoŽanske
n ebeske stvari, usađuju istovrem eno, ali sc u Čoveku
otvaraju tek nakon sm rti, u n ebu, g d e je on u anđcoskoj
m udrosti, koja je u odnosu n a Ijudsku m udrost, p rem a
to m e njegovu p rc đ a š n jtr m u d ro st, neiskaziva. D a se
B ožanskc duhovne i B ožanske nebcskc stvari nalaze u
svem u i u svim pojcdinostim a R eči, m ože d a se vidi u
U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O S V E T O M PISM U
(br. 5-26). Četvro: d. T im e što s e to Č ini p r o sr e d n o k r o z
p ro p o v e d a n je n e u k ia n jđ s e n e p o sre d n o st. ReĆ se ne može
učiti drukčije osim p o srcd n o p u tem roditelja, ućitelja,
propovednlka, knjiga, i poseb n o p u te m njenog čitanja. Pa i
p o re d toga o n a se n c ući p u tem njih, več p u te m G ospoda
kroz njih. I b znaju i propovednici koji kažu da nc govore iz
sebe već iz Đožijeg D uha, i d a j e sva istina, k ao i sve dobro,

145
Emanuel Svedenbor#

o d Boga. O n i zaista m ogu d a je govore [Reč], i da je pri-

bližc razum cvanju m nogih, aii ne [m ogu da jc približe] bilo
čtjem srcu, a o n o što ntje u srcu u razum cvanju iŠČezava;
p o d srcem sc podrazum eva čovekova Ijubav. N a osnovu
ovoga se m ožc vidcti da je Čovek vođen i poučavan sam o od
stran e G ospoda, i n cp o sred n o p u tem N jcga, kada je [vođen
i poučavanj iz Reči. To je je d n a od tajni anđcoskc m udrosti.

173. D a posrcdstvom R eči svetlost imaju i oni koji su

izvan crkvc i n cm aju R eč, p o k a z a n o j e u U Č E N JU
N O V O G JE R U S A L IM A O S V E T O M P IS M U (br. 104-
113). I p o što Čovck posredstvom R eči im a svetlost, i u&led
tc svellosti ima razum cvanje, i p o što zli isto k ao i dobri
im aju razum e\'anjc, ishodi d a iz izvom e svctfosci nastaju
izvodi svctlosti, koji su o pažanja i misli o bilo kom predm e-
tu uopŠte. G ospod kažc: Bez mene ne možeie činiti ništa
(Jovan XV, 5); N e m ože Čovjek ništa primati ako m u ne bude
dano s neba (Jovan 111,27); Otac koji je na nebesima zapovi-
jeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd
pravednima i nepravednima (M at. V, 45). O vde se, k ao i na
d tu g im m cstim a u RcČi, p o d sunccm p o d razu m ev a
B ožansko D o b ro B oŽanske L jubavi, a p o d đažđom
Đožanska istin a Božanske M udrosti. O ni se đaju zlima i
dobrim a, i pravcdnim a i nepravednim a, jc r kada se ne bi
davali niko nc bi im ao opažanje i m isao. D a p ostoji sarao
je d a n živoc. o d koga svi im aju život, pokazano je u pretho-
dnom ; a o p ažan je i m isao pripadaju Životu; iz to g razloga
su opažanjc i m isao iz istog izvorišta iz koga je i život. Da
sva svctlost koja oblikujc razum evanje potičc od Sunca
duhovnog svcta, koje je G ospod, već jc pom oću m nogih
stvari pokazano.

174. V Čovek je vođen i poučavan od sirane Gospoda,

prema svekolikom prividu u spoljašnjosti, kao od sebe. Tb se
čini u Čovekovim spoljašnjostim a, ali n e u unutam jostim a.
N iko ne zna kako G ospod vodi i poučava Ćoveka u njego-
vim unutarnjostim a, je r n iko ne zna d a duša funkcioniše
tako da o k o m ože da vidi, uvo d a Čuje, jezik i u sta d a go-

146
 Božanska promisao

vore, srcc d a pokreće krv, pluća da dišu, stom ak d a vari,

je tra i p an k reas d a raspodeijuju, bubrezi d a izlucuju, i
d ru g c bezbrojne stvari. Tfe stvari n e dop iru d o čovekovog
opažanja i osečanja. SliČno je sa stvarim a koje čini O ospod
u unutarnjim sadržajim a i oblicim a um a, koji su besdcrajno
m nogobrojniji. O n o što G ospod rad i u njim a n e pokazuje
se čoveku. A li sami u č in c i koji su brojni, pokazuju se, isto
k ao i ncki uzroci tih učinaka. O ni su spoljašnjosti u kojim a
j e čovek zajed n o sa G ospodom . I p o što spoljašnjosti sa
u n u tarn jo stim a čine jed n o , je r se p ripajaju u je d a n niz,
sto g a u u n u tarn jo stim a G o sp o d ne m ože d a napravi
nikakav drukciji rcd osim onog koji je saglasan re d u koji se
p u tem čovcka pravi u spoljašnjostim a. Svako zna d a čovek
p rem a celokupnom spoljašnjem prividu misii, b o će, govori
i deluje k ao o d scbe, i svako m ože d a viđi da b ez tog spo-
ljašnjeg privida čovek ne b i im ao volju i razum evanje,
p rem a tom c nc b i im ao osećanje i m isao, k ao i prijem biio
kog d o b ra i istine od G ospoda. S obzirom d a je tak o , isho-
d i d a bez tog spoljašnjcg privida n e bi b ilo poznavanja
Boga, n i dobročinstva i v ere, shodno tom e n i popravljanja i
p rep o rađ an ja, pa stoga n i spasenja. Iz Čega je očigiedno da
je taj spoljašnji privid G ospod d ao čoveku rad i svih tih
korisii, i najviše, zato d a č o v e k m ože da im a m oć prim anja
i uzvraćanja, pom oću koje G o sp o d m ože d a .se sjedini sa
njim i on sa G ospodom , i d a p u te m te sjedinjenosti Čovek
živi večno. Tb je spoljašnji privid koji ovde tre b a razum cti.

147
 ZAKON J E BO ŽA N SK E P R O M IS L I DA ĆOVEK
N E TREBA DA OPAŽA I O SE Ć A B ILO ŠTA OD
DELOVANJA BO ŽA N SK E P R O M IS L I, ALI DA IPAK
TREBA DA ZNA DA O N A P O S T O J II DA J E P R IZ N A JE

175. P riro d n i čo v ck k o ji n e v e ru je u B ožansku

Prom isao, u sebi misli: “Šta je B ožanska P rom isao ak o zli
naprcd u ju u zvanjim a i zadobijaju bogatstvo u večoj m eti
nego dobri? I ak o m nogc takvc stvari više uspevaju onim a
koji nc veruju u B ožansku P rom isao nego o n im a koji veru-
ju ? I ako, štaviše, vidim d a neverujući i bezbožni m ogu
verujućim t pobožnim d a donesu gubitak i nesreću, a
ponckad i d a uzrokuju njihovu povredu i sm rt. i to p u tem
lukavosti i zlobe.” O n tak o đ c misli: “ Z a r mi sam o iskustvo
ne pokazuje ja sn o kao d an d a lukave smicalice, ukoliko ih
dovitljiv i vešt Čovek učini naizgled dostojnim poverenja i
pravednim , im aju prevagu nad istinom i pravdom ? Š ta su
stvari dru g o nego nem inovnosti, posledice i slučajnosti u
kojim a se ne pojavljuje ništa od B ožanskc Prom isli? Z a i
nem inovnosti ne p rip ad aju prirodi? Z a r posledice nisu
stvari koje proističu iz p riro d n o g iii građanskog red a? I zar
slučajnosti n e potiču od n ep oznatih uzroka ili p ak uopšte
nem aju uzro k a?” Tako dalđe u sebi misli p riro d n i Čovek,
koji ništa ne pripisuje Bogu već sve pripisuje prirodi. Je r
onaj koji n išta nc p ripisuje B ogu, ništa n e pripisuje
Božanskoj Prom isli, zato što G o sp o d i B ožanska Prom isao
čine jcd n o . Ali duhovnj čovck u sebi drukčije govori i misli.
la k o u misli ne o p aža odvijanje B ožanskc Prom isli, niti je
[nje] svestan n a osnovu o n o g a što vidi očim a, o n ip ak zna
d a o n a postoji i priznaje je . Đ alje, p o što su spoljašnji privi-
d i i iz njih proizašle zablude, koji su n a p re d spom enuti,

148
 Božanska promisao

zaslepili razum cvanje, i p o sto o n o n e m ože da primi

□ijedan uvid ukoliko zablude, koje su prouzrokovale slepi-
lo, i laži, koje su usloviie gusti m rak, nisu o d ag n an c, i pošto
to m ožc da se učini sam o p o m o ću istina, koje u scbi sadrže
m oć d a odagnaju laži, stoga te istine m oraju d a se obclo-
d an e i to će, rad i jasnosti, biti učinjcno stedećim rcdosle-
dom : 1 K ada bi Čovek opažao i osećao delovanjc Đožanskc
Promisli, on ne bi delovao iz slobodc saglasno razum u, niti
bi mu bilo Sta izgledalo k ao da p o tićc o d njega. Isto bi bilo
kada b i u napred zn ao događaje. 1. K ada bi Ćovek jasno
video BoŽansku Prom isao, on bi se suprotstavio rcdu i
pravcu njenog toka, i sprečio bi je i uništio, III K ada bi
ćovek jdsno video B ožansku P rom isao, on b i ili poricao
Boga iii bi scbe učinio Bogom . IV Čoveku je dozvoljeno da
vidi Đ ožansku Prom isao s le đ a a ne s lica, i isto tak o • u
duhovnom stanju, a ne u prirodnom .

1 7 6 .1 Kada b i čovek opazao i osećao delovanje Bozanske

Promisii, on ne b i delovao iz slobode saglasno razumu, niii bi
mu hilo S$a izgledalo kao sopstveno. Isto b i biio kada bi
unapred znao dogadaje. U o d g o v araju ćim Člancima
p reth o d n o g tek sta objasnili sm o d a jc zakon Božanskc
Prom isli da Čovek tre b a d a delujc iz slobode saglasno razu-
m u, kao i da sve Što ćovek hoće, misli, govori i ćini tre h a da
m u izglcda kao da potiče od njega. Thkode, da b ez tog pri-
vida nijedan Čovek ne bi im ao ništa svoje, niti bi bio svoj
sopstvcni, u p rem a to m c nc bi im ao sopstveno \p ro p riu m ],
i tako m u sc ništa na bi m oglo pripisati. usled Ćcga bi bilo
svejedno da li jc činio zlo ili dobro, da li je verovao u Đoga
ili je im ao uvcrcnje pakla. R cčju, o n ne bi bio ćovck. Sada
ćem o pokazati d a čovck ne b i im ao nim alo slobodc da
deluje saglasno razum u, i da ne bi im ao prtvid d a dcluje
k ao o d sebe, kada b i o p ažao i osećao delovanjc BoŽanske
Promisli, je r k ad a b i ga opažao i osećao, o n bi i bio vođen
ojim e, zato Što G ospod, p u tera Svoje Đ ožanskc Promisli
vodi sve (Ijudc], d o k ćovek sam o prividno vodi sam o g sebe,
kao što je pokazano u p reth o d n o m . Iz to g razloga, kada bi
b io voden, sa živim opažanjem i oscćanjcm da je vođen, on

149
Emunuel Svedenboig

ne hi bio svestan života, i ta d a bi, nc m nogo razJičii od kipa,

bio podstican d a ispušla zvukc i izvriava po stu p k e. A k o bi
ipak bio svestan života, o n bi b io vođen k ao jc d n a k arik a u
lisicuma i okovirna, ili k ao vučna sto k a pred kolim a. K o ne
uvida da čovek ta d a ne b i im ao slobođu? A k a d a ne bi im au
slobodu, o n n e bi im ao razum , jc r svako misli iz slobođe i u
slobodi, a sve Što ne misli iz slobodc i u slobodi n c izgleda
m u k ao d a je o d njcga, već kao d a je od drugoga. Z apravo,
ak o o ovom e u n u tarn je pažljivo razm islite, videćcte d a on
nc b i im ao m isao, jo š m an jc razum , i d a stoga ne b i bio
Čovck.

177. N ep rek id n o je n asto jan jc B ožanske Prom isli

G ospodnje d a odvoji Čoveka o d zata. K ada b i bilo ko
m ogao d a opaža i oseća to n e p rc sta n o nastojanje, a d a ipak
ne budc v ođen k ao je đ n a karika, z a r sc ne bi n ep restan o
protivio, i stoga sc ili b o rio protiv Boga, tli sebe pom eŠao sa
Božanskom Prom išlju? A k o bi sc desilo potonjc, on bi
sebc, lakođe, naćinio Bogom ; u slućuju p rethodnog, on bi
se oslobodio od sprečavanja i p o rc k a o Boga. Iz ovoga je
sasvim očigiedno d a bi postojalc dve sile koje b i n cp restan o
dclovale je d n a protiv druge, sila ?Ja iz Čoveka i sila d o b ra iz
G ospoda. A kada dve su p rotnosti d elu ju je d n a protiv
druge, o n d a ili je d n a pobeđ u je, iii o b e p ro p ad aju , ali u
ovom slućaju ak o jed n a pobedi o b c p ro p ad aju , jc r zlo koje
jc o d čoveka n e p rim a d o b ro potičuće o d G o sp o d a u
tren u tk u , niti d o b ro potičućc od G o sp o d a izbacuje zlo iz
Čovcka u trc n u tk u . K ada b i $e je d n o ilt drugo izvrsilo u
trcn u tk u , u Čoveku n e b i o slalo života. O ve i m noge drugc
štetn c posledice b i uslcdilc kada bi čovck očigledno opažao
ili oscćao delovanje Božanske Prom isli. A li to ćem o jasn o
pokazali p rim erim a u onom e što slcdi.

178. Ć oveku nije dozvoljcno d a predviđa događaje i

zbog toga da b i m ogao p ostupati iz slobode saglasno razu-
m u, jc r je p o zn ato da čovek o n o Što voli želi d a ostvari, i da
pom oću razu m a sebe vodi ka tom ostvarenju, k ao i d a ne
posloji ništa o ćerau čovck razm illja razum om Što b i m oglo

150
 Božanska promisao

đa $e ostvari p u tem m isli, a Sto ne p o tiče od tjubavi. lz tog

razloga kada bism o od BoŽanskog pređvidanja znali ishod
ili događaj [koji slcdi] čovekov razum bi se um irio, a sa
razum om njegova Ijubav, je r se ljubav sa razum om zavr§a-
va u ostvarenju i odacle o n d a počinje iznova. Vcliko je
zadovoJjstvo razum a da izljubavi vidi ostvarenjc u mislima,
nc u m om entu ostvarcnja, nego p re njega, odnosno nc u
sadašnjosti, nego u budućnosti. O tu d a Čovek ima o n o Što sc
naziva N A D O M . koja u razum u raste i o p ad a kako on vidi
ili anticipira dogadaj. l o zadovoljstvo se završava sa
dogadajem , ali kasnijc biva izbrisano zajedno sa mišlju o
događaju. Slično bi bilo sa dogadajem koji b i se u n ap rcd
znao. Ljudski um se n c p rc sta n o nalazi u tri stvari kojc se
nazivaju ciljem , uzrokom i učtnkom . A ko je d n a o d njih
ncdostaje. Ijudski um nije živ. O sećanje koje p rip ad a volji
jc cilj iz koga, m isao koja pripada razum evanju jc uzrok
pom oću koga i aktivnost tela, govor u sta ili spoljajšnja sc-
nzacija su ućinci cilja kroz m isao. Svakom e je očiglcdno da
Ijudski um nije u životu k a d a jc sam o u osećanju kojc pri-
p ad a volji i ni u čem u drugom , i isto tak o kada je sam o u
ućinku. Iz tog razloga um nc dobija živol iz je d n c od ovih
stvari k ad a je o n a odvojcna, nego iz njih tri sjcđinjcne.
Ž ivot um a bi se sm anjio i o p ad ao u slučaju prcdvidenog
događaja.

179. Pošto prcdvidanjc budućib dogadaja oduzim a

sžm o ijudsko, koje jc - dclovati iz slobode saglasno razum u
- stoga nikom e nije d a to d a zna budučnost, ali jc svakomc
dozvoljeno d a izvlači zakljućke o budućim dogadajim a na
osnovu razum a. O tuda jc razum , sa svim onim Što m u pri-
pada, u životu. 'lb jc razlog šlo Čovek n e zna svoju sudbinu
n akon sm rti, ili za bilo koji događaj p re ncgo Što m u pri-
sustvuje, je r kada bi znao on ne b i više mislio iz svog
u n u tarn jeg scbstva kako tre b a da deluje ili radi tak o d a to
m ože d a mu sc desi, već sam o iz spoljašnjcg scbstva da mu
se to desava. Tb stan je zatvara u n u tam jo sti njcgovog uma,
u kojim a đve sposobnosti njegovog života, koje su svo-
jcvoljnost i razboritost, najviše borave. Ž e lja đa se u n ap red

151
Emanuel Svedenborg

zna budućnost postoji kod vcćinc Ijudi, ali ta žclja svojc

porcklo izvodi iz ljubavi p rc m a zlu i z a to jc o n a otk lo n jcn a
iz onih koji veruju u B ožansku P rom isao, i d a ta im jc vcra
da G ospod o d rcđ u je njihovu sudbinu. S hodno tom c o n i nc
žclc da jc znaju u n ap rcd , kako n a ncki način ne bi om cli
B ožansku Pi om isao. O tom e G o sp o d uči m nogim iskazim a
kod L uke X II, 14-48. D a je to zak o n B ožanske Prom isli
m ože da sc potvrdi p o m o ću m nogo to g a iz duhovnog sveta.
Vcćina ijuđi k ad a n ak o n sm rli d o d e u taj svet žali d a zna
svoju sudbinu; njim a se kaže da im je sudbina u nebu uko-
liko su do b ro živeli, a u paklu ukoliko su loše živeii. A!i
p o što se svi, čak i zli, bo je p ak la, oni p itaju šta bi trebalo da
činc i u šta bi treb alo đa veru ju kako bi m ogli da d o đ u u
nebo. O dgovara im se d a trc b a d a čin e i veru ju kako hoče,
ali d a znaju d a o n i u pakli niti čin e d o b ro niti veru ju u
istinu, već sam o [oni] u n cbu. P ro n ađ i šta je d o b ro i šta jc
istinito, i misli istinito i čini d o b ro , ukoiiko si sposoban.
Tako je svako ostavljen da d elu jc iz slobođe saglasno razu-
m u, u duhovnom svetu isto k ao i u p riro d n o m . A li k ao što
su postupali u ovom e svetu oni postupaju i u o n o m e, je r
svakoga Čcka njcgov život i o tu d a njegova sudbina • zato
Što sudbina potiče od života.

180.11 K ada b i čo vek ja s n o vid eo B o z a n s k u P ro m isa o , o n

b i s e su p ro ts ta v io re d u i p r a v c u n je n o g to k a , i sp re ć io b i j e i
u n iš tio . D a b i razborit, k ao i p riro d an čovek, m ogao ovc
stvar; ja sn o d a opazi, o n e m oraju slikovito da sc objasnc
prim crim a, sk d e ć im redosledom : 1. SpoljaŠnjc stvari tako
su povezane sa u n u lam jim slvarim a da čine je d n o u
svakom delovanju. 2. Č ovek je sa G ospodom sam o u izve-
snim spoljašnjostim a, a kada b i istvrem eno bio i u unutar-
njostim a, o n b i izokrenuo i uništio sav re d i pravac toka
B ožanske Prom isli. A li te stvari ćem o, k ao što sm o napred
rekli, ilustrovati prinierim a. Prvo: a. sp o ija šn je s tv a r i s u ta k o
p o v e za n e s a u n u ta r n jim s tv a r im a d a c in e je d n o u s v a k o m d elo -
v a n ju . Tb sc m ože slikovito objasniti p rim erim a [onoga što
se dcšava kodj izvesnih delova ljudskog tela. U celom telu
i u svakom njcgovom dclu postojc spoljašnjosti i unutar-

152
 Botanska promisao

njosti. SpoljaŠnjosti tcla nazivaju se kožom , m cm hranam a i

opnam a; unutarnjosti su oblici različito sačinjeni i pre-
pleteni od nervnih vlakana i krvnih sudova. O p n a koja ih
okružuje, sa svojim produžecim a ulazi u sve unutam josli
Čak d o najdubljih; tako spoljašnje koje je opna sjcdinjuje
sebc sa svim unutam jostim a, koje su oblici sačinjcni od
združenih vlakana i sudova. Iz čega ishodi da k ao Što spo-
Ijašnje deluje ili se na njcga deiuje, ta k o isto unutarnjosli
d c iu ju , ili se n a n jih d efu je, j e r p o sto ji n c p rc sta n a
povczanost svcga, s k raja n a kraj. U zm ite sam o ncku opštu
o p n u tela, plućnu m aram icu na p rim er, koja jc zajcdnička
o p n a grudi, ili srca i pluća, i anatom ski je posm atrajctc. Iti
ak o niste izuČavali anato m iju k o n su ltu jte poznavaocc
anaiom ije i opazićcte d a ta o p šta opna, pom oću različitih
vijuga i svc finijih i finijih izdanaka, ulazi u najdubljc dclove
pluća, Čak do u najm anjc bronhijalne grane, i u prave
folikule koji su počeci pluća, a d a ne spom injem o i njcno
kasnijc napredovanje kroz dušnik ka grkJjanu, i odatlc ka
jeziku. Iz toga j e jasn o d a postoji n ep restan a povezanost
izm cdu krajnjeg [spoljašnjcg] i najdubljžh junutarnjosti]. Iz
ovog razJoga. k ao što krajnje [spoljašnje] dclujc ili sc na
njega deluje, tako i najdublje [unutam josti] deluju i na njih
sc deluje. Tb jc razlog što k a d a je ova spoljašnja o pna, plu-
ćn a m arum ica, skupljcna ili upaljena ili razjedcna, pluća
radc iz svojih najdubljih dclova, a ako se bolest pogorša sva
aktivnost pluća m ože da p restan e i da čovek um rc. Isto je
tako n a svim drugim m estim a u čitavom tciu isto je sa
trbušnom m aram icom ko ja j e zajednička o p n a trbušnog
dela u trobc, i isto je sa op n am a drugih organa, kao što su
želudac, je tra , p ankreas, slezioa, creva, m czcntcrijum ,
bubrezi i organi za reprodukciju k o d o b a pola. U zm ite bilo
koji trbušni d co utrobe i, ili ga ispitajc sam i pa ć c te videti,
ili pitajtc o n c koji su vični nauci p a ćctc čuti. U zm ite na
prim cr jc tru i o tk ričete d a postoji povczanost između
trb u šn c m aram ice i o p n e to g o rg a n a i, kroz opnu, sa njenim
najdubljim delovim a, je r postojc ncprckidni izdanci o p n e i
um ctci ka unutarnjim dclovim a, ž stoga nastavci ka naj-
dubljim delovim a. P utcm to g a su svi delovi tak o m cdusob-

153
Emanuel Svedenborg

no povezani da kada o p n a dcJuje, ili se n a nju delujc, i$to

lako đclujc Čitav ohlik, ill sc na njcga dcluje. lsto je i sa
drugim organim a je r u svakom obliku op§te i pojcdinačno,
iJi univcrzatno t posebno, p u tem izvanrcdnc povczanosti
dcluje k ao jcđno. I z onoga Što sledi će se vidcti du &u
prom ene i varijacije sianja kod duhovnih form i kojc su
povezane sa dclovanjim a voljc i razum evanja, iste kao one
koje se dešavaju u prirodnim form am a i njibovim delova-
njtm a koja su povczana sa p o k reto m i akcijom . Dakle,
pošto je čovck zajedno sa O o spodom u nekim spoljaSnjim
delovanjim a, ? po$to nijednom c nije o d u zeta sloboda dclo-
vanja u sagiasnostt sa razum om , ishodi d a G ospod nc možc
drukčije d a dcluje u u n u tarn jo sttm a osim povezano sa
čovckom u spoljažnjostim a. Iz tog razloga ako se čovck nc
kloni i ne o k ren e od zala k ao grehova, spoljaSnje misli i
volje, i u isto v rem c ttjihove unutarnjosti postaju pokvarene
i bivaju uništenc: slićno kao $to p lućna m aram ica pogođc-
na svojom bolešcu p ro u zro k u jc u p atu pluća, a o n a sm rt
tcla. D m go: b. kada bi čovek u isio v re m e bio i u unutarnjos*
lima> on b i izokrenuo i uništio s a v r e d i pravac loka Bozanske
P ro m isli. J ovo se m ožc slikovito objasnili prim erim a iz
Ijuđskog tcla. K ada bi Čovck znao sva delovanja kako
mozga n a vlakna, i vlakna n a m tfiće, lak o i m išića na pokrc-
tanje, i k ad a bi na osnovu tih znanja odredivao sve stvari
kao $to određuje svoje aktivnosti, z a r ne b i sve pokvario i
uništio? K ada bj čovek znao kako žetudac vari, kako oko-
Ina u tio b a apsorbuje svoj đco, razrađ u je krv i Šaljc je gde
trcb a stvarajući život, i kada bi tim c raspofagao kao Što
raspolaže svojim spoljašnjostim a, k ao na prim cr ćinom uzi-
m anja h ran e i pića, z a r nc bi sve pokvario i uništio? K ad on
nc m ože d a raspolažc spoljašnjim . koje izglcda ta k o je-
dnostavno, a da ga nc uništi obiljem i n cum erenošću. Šta bi
učinio k ad a bi raspolagao unutarnjostim a, koje' su bczbro-
jne? lz tog razloga su u n u tarn jo sti u celosti izuzetc od
čovckove voljc, kako on nikakvom voljom ne bi m ogao u
njih da p ro d rc i d a ih podrcdi svojoj kontroli, osim mišića,
koji predstavljaju opnu, p a i za njih $e ne zn a kako dcluju,
sam o se zn a da deluju. Isto je sa drugim organim a. K ada bi

154
 Božanska promisao

čo v ek ra sp o lag ao o n u ta rn jo stim a o k a ra d i viđenja,

u n u tam jo stim a u b a rad i slušanja, u n u tam jo stim a jezika
radi osećanja ukusa, u n u tam jo stim a kožc radi osečanja
d o d ira , u n u ta m jo stim a srca rad i sistolskog delovanja,
u n u tam jo stim a pluća rad i disanja, unu tarn jo stim a m cze-
n teriju m a radi distribucije hilusa, u n u tam jo stim a bubrcga
rad i izlučcnja, unutarnjostim a reproduktivnih organa radi
plođenja, u n u tam jo sti m aterice rad i razvijanja cm briona i
tako dalje, z a r on n e b i na beskonacan broj načina u njima
pokvario i uništio red u napredovanju B ožanskc Prom isli?
P oznato je d a se Čovek nalazi u spoljašnjostim a kao da on
vidi očim a, čuje usim a, oseča ukus jezikom , oseća dodir
kožom , dišc plućim a, oplođuje svoju ženu i tak o daije. Z a r
m u nijc dovoljno d a zn a spoljašnjosti i d a njim a raspolažc
zarad telcsnog i um nog zdravlja? K ada o n to n e m ožc da
učini, čim c b i rezultiralo k a d a bi raspoiagao i um itarnjosti-
m a? Iz ovih razm atran ja sada se m ože ustanoviti da kada bi
čovek jasn o video B ozansku Prom isao, o n bi o m etao njcn
red i pravac njcnog to k a, i sprecio b i je i uništio.

181. Isto je sa duhovnim stvarim a u m a kao i sa priro*

dnim stvarim a tela, je r su sve stvari u m a sao b razn e stvari-
m a tela. Z a to um stavlja u p o k re t telo u njcgovim spoljaš-
njostim a, i uopšte ga vodi ka pim om zadovoijstvu. O n
pokreće o k o d a vidi, uvo da Čuje, u sta i jezik d a je d u i piju,
kao i d a govore, ruke da rad e, stopala da ho d aju , rcpro-
duktivne organe da vrse razm nožavanjc. U m nc sam o da
pokreće spoljašnjosti ka tim radnjam a, već i u n u tarn jo sti u
svim njihovim ciklusim a, krajnjc [spoljašnjosti] iz naj-
dubljih [unutam josti], i najdublje [unutarnjosti] iz krajnjih
[spoJjašnjosti]. Tako, d o k pokrećc u sta d a govore, o n u isto
v rem e po k reće pluča, grkljan, glasne žice, jeztk, usne -
svaki od tih delova različito, u skladu sa njegovom funkci-
jom , a takođe i licc u saglasnosti sa njim a. Ovim je jasn o đa
o n o što jc rečcno o priro d n im oblicim a tela m o ra isto tako
d a se kaže o duhovnim oblicim a um a, k ao i to da o n o što je
rečen o o prirodnim rad n jam a tela m ora da se kaže i za
duhovne radnje um a. Shodno tom e, k ao što čovek raspo-

155
Emanuei Svedetiborg

laže spoljasnjosiim a, G ospod raspolaže unutarnjostim a.

D akle, na je d a n način ako čovek rasplaže spoljašnjostim a
od sebe, a n a drugi ako raspolaže spoljaSnjostim a od
G ospoda, i u isto vrcm c k ao od scbe. P ored loga, čovekov
um je u celokupnom svom obiiku čovek, je r je on njegov
d u h koji se n akon sm rti u ceiosti pojavljuje k ao Čovek,
onakav kakav jo bio u svetu, i zato p o sto je istc stvari kako
u telu, ta k o i u um u. Z b o g to g a o n o što je rečcn o o sjedi-
njenosti spoljašnjosti i u n u tarn jo sti tcla tre b a d a se razum e
i k ao sjedinjenost spoljašnjosti i u n u tarn jo sti um a, sa jedi-
nom razlikom što je je d n a p riro d n a, a d ru g a duhovna.

182. I I I K a d a b i čo vek ja s n o vid eo B ožan& ku P ro m isa o ,

o n b i ili p o ric o o ISoga, i l i o d seb e n a č in to B o g a . Čovek koji je
sam o prirodan sebi govori: “ Šta je B ožanska Prom isao? D a
li je o n a b ilo šta dru g o ili više od reči koju običm m Ijuđima
upućuje sveštenik? Ko vidi biio sta o d nje? Z a r sc svc stvari
ovoga sveta ne čine usled m udrosti, um nosti, lukavosti i
2 lobe? I z ar o tu d a nisu sve ostaic stvari ncm inovnosti i
posleđice, sa jo š m nogo slučajnosti p o re d toga? D a li
B ožanska Prom isao leži prikriverta u njim a? K ako m ože
[da bude] u prcvari i pođm uklosli? Pa ip ak je rečeoo da
B ožanska Prom isao čini sve stvari. U tom slučaju n e k a je
vidim, p a ću u nju verovati. Z a r m ožc b ilo ko u n ju da veru-
je p re nego Što je viđi?” 'lako govori čovek koji je samo
p riro dan, ali duhovni čovek drugačije govori. Z a to Što pri-
znaje B oga on priznaje i B ožansku Prom isao, i takođe je
vidi. Aii on je n e m ože učiniti očiglednom bilo kom e ko
misli sam o u prirodno m iz p riio d n o g , je r takav čovek ne
m ožc d a uzdigne svoj um iznad p riro d e i da u njenim spo-
IjaŠnjim prividim o vidi nešto o d B ožanske Prom isli, ili d a iz
njenih zakona, koji su i zakonl B ožanske Prom isli, izvuče
zaključke o njoj. Iz to g razloga kada bi je vidco oČigledno
on bi je pom ešao sa prirodom i tak o nc sam o da b i je
obavio zabludam a, već bi je i obcsvetio. 1 um esto d a je pri-
zn a o n bi je p o rek ao . A onaj k o u srcu poriče B olansku
Prom isao poriče i Boga. M ora sc m isliti ili da B og vlada
svim stvarim a iti d a to čini priroda. O naj koji misli d a Bog

156
 Božanska promisao

upravljaja svim srvarim a, misli d a su o n e vodene sam om

I jubavlju i sam om M udrošću, p rem a (om e sam im Živo-
tom . d o k onaj koji misli d a p riro d a upravlja svim stvarim a,
misli d a su o n c vođene pom oću p riro d n e to p lo te i prirodnc
svetlosti, kojc su m eđutim sam c po sebi m rtve, je r potiču
o d m rtvog sunca. Z a r o n o što je sam o po sebi živo nc
upravlja m rtvim ? Z a r m ože o n o Što jc m rtvo upravljati bilo
Čime? A ko m lslitc d a o n o što jc m rtvo m ože sebi d a da
život, vi ste m aioum ni; život m ora poticati od Života.

183. Izgleda neverovatno da bi Čovek, kada bi očiglc-

d n o video Đ ožansku Prom isao i njcno dclovanje, porckao
Boga. Izgleda kao da svako k o jc ja sn o vidi ne bi m ogao
ništa drugo nego d a je prizna, i d a prcm a tom e prizna Đoga,
ali sasvim je suprotno. B ožanska PromLsao nikada ne dclu-
je jedinstveno sa ljubavlju ćovekovc voljc, več neprestano
protiv nje, zato što čovek usled naslednog zla u v ek g rab i ka
najnižem p ak lu iako ga G o sp o d Svojom PromiŠlju
ncprestano odvlači i odbija od njcga, [vodcči ga] n ajp rc u
blaži pakao, onda iz njega, i na kraju k Scbi u nebo. To dclo-
vanje B ožanskc Protnisli je većno. lz tog ra d o g a , kada bi
čovck otvorcno video ili osetio ovo odbijanje ili izvođcnjc,
o n bi sc naljutio i odnosio bi sc prcm a Đogu k ao prcm a
svom neprijatcfju, i p o rek a o bi ga iz zla koje p rip ad a njc-
govom sopstvenom . Z a to se čovek, tim e Što ne m ože to du
zna, d r ii u slobodi iz koje nc zna za d ru g o osim d a vodi
sam og scbc. Ali neka prim cri posluže kao slikovito objaš-
njenjc: čovek usled svoje naslcdnc p riio d e želi da postanc
veliki, takođe želi da p o stan c bogul. Istom m erom kojum su
tc Ijubavi nesuzbijane on želi d a pctstane veći i bogatiji, i na
kraju da b u d e najveći i najbogatlji. Ni tu se on ne bi zau-
stavio, već b i želeo da p o stan c veći od Sam og Boga, i du
poscduje sam o nebo. Ta pohlcpa leži najdubljc skrivena u
nasJcdnom zlu. i shodno tom e u ČOvekovom životu i prirodi
njcgovog života. Đožanska Prom isao nc odnosi to z \o u
tren u tk u je r k ad a bi to učinila Čovek ne b i živco - već ga
odnosi tako tih o i p ostcpen o d a Čovek o to m e nišia ne zna.
l b $e Čini tako što m u se dozvoljava d a dcluje saglasno misli

157
Emanuel Svedenborg

koju on čini razum nim , i o n d a ga pom oću različitih sredsta-

va, kako onih koja pripadaju razum u tak o i građanskih i
m oralnih, B ožanska Prom isao ođvodi onoliko d aleko koliko
m ože biti ođveden u slobodi. Z io i ne m ože iz bilo koga da
sc odnese, osim ukoliko se ne pojavi, bude viđeno i prizna-
to; to je kao ra n a koja ,se ne leči ukoliko nije otvorena.
Stoga, kada bi čovek znao i video d a G o sp o d pom oću
B ožanske Prom isli ta k o radi protiv njegove životne Ijubavi,
od koje on dobija svoje najveće zadovoljsto, on ne b i m ogao
da učini ništa dru g o nego da ide su protno i p o stan e besan,
d a izvodi dokaze protiv nje, govori teške reči i na kraju, u
saglasnosti sa svojim zlom , otkloni delovanje Božanske
Prom isli poričući je, i n a taj način poriČući Boga. Tlm pre,
ako bi video da o n a stoji n a p u tu njegovom uspehu j da
m ože ostati b ez zvanja i bogaistva. M ora, m eđutim , d a se
zn a da G ospod nikada ne odvraća Čoveka od pokušaja da
zadobije zvanja ili d a stek n e bogatstvo, već da ga odvaraća
od pohlepe za zadobijanjem zvanja sam o rad i istaknutosti,
ili radi njega sam og. Isto ta k o od sticanja bogatscva sam o
rad i izobilja, ili rad i m oći. A li k a d a ga odviači od toga on ga
vodi ka Ijubavi p rem a koristim a, tak o d a istaknutost može
da uvažava nc radi sebe sam og već rad i koristi, i prem a
tom c k ao ncšto što p rip ad a koristim a, pa o tu d a njem u, a ne
kao d a pripada njem u, p a o tu đ a koristim a. Isto je sa boga-
tstvom . D a G o sp o d n ep restan o ponižava p o n o sn e i uzvisu-
je ponižcnc, O n uči na m nogim m estim a u Reči; a ono Što
O n tam o uČi, takođe, p rip ad a Njegovoj Božanskoj Promisii.

184. Isto se Čini sa ostalim zlima u kojim a se Čovek

nasledno nalazi, kao šlo su preljubc, prcvarc, osveta, bogo-
huljenje i druga slična zla. od kojih nijcdno ne bi m oglo biti
ukionjeno k ad a sloboda da o njima misli i d a ih hoće ne bi
bila ostavljena čoveku, kako b i on m ogao đ a ih uklcmi k ao od
sebe, a što on i p o red toga ne m ože da učini ukoliko n e pri-
zna Božansku Prom isao i ukoliko se ne m oli da o n a to učini.
Bez tc siobode i B ožanske Promisli zajedno, ta 2 la b i biia kao
otrov kojl sc drži u scbi i ne tzbacuje se, koji bi se za kratko
vrem e raštrio i prouzrokovao sm rt celog sistema. O n a bi

158
 Božanska promisao

tada bila kao bolest sam og srca od koje telo brzo um ire.

185. D a je tako nc m ože se sazoati n a bolji način nego

na osnovu slucaja Ijudi nakon smrti, u duhovnom svetu, Ttimo
mnogj o d njih koji su u prirodnom svetu postali veliki i bogati,
i koji su u zvanjima i bogatstvu sam o sebe gledali, najprc go-
vore o Bogu i o Božanskoj Promisli, kao da su ih u svom srcu
priznali. Ali zato što ta d a ocigledno vide Božansku Promisao,
i iz nje svoju krajnju suđbinu, d a će otiči u pakao, oni tam o
sebe sjedinjuju sa đavolim a, i tad a ne sam o đ a poriču ncgo i
hule na Boga. Tim c na kraju ulaze u takav delirijum da, kao
močnije, priznaju đavole za svoje bogove, i ništa tako žarko
ne žele kao d a i sami postanu bogovi.

186. D a bi čovek o tišao su p ro ln o od B oga, i da bi ga i

poricao k ad a b i jasn o video delovanje N jegove B ožanskc
Prom isli, to je stoga što sc o n nalazi u zadovoijstvu svoje
ijubavi, i Što to zadovoljstvo upravo sačinjava sam njegov
život. Iz tog razloga je čovek, kada o staje u zadovoljstvu
svoje Ijubavi, u svojoj slobodi; j e r sloboda i to zadovoljstvo
Čine jed n o . Stoga k ad a bi o n prim ečivao d a je n ep rcstan o
o dvraćan o d svog zadovoljslva, o n b i se razbesnco n a onoga
ko želi d a uništi njegov život, koga b i sm atrao za nepri-
jatelja. D a do toga nc bi doŠlo G ospod se sa Svojom
B ožanskom Prom išlju nc pojavljuje očigledno, vec pom oću
nje vodi čoveka tih o kao što n ep rim e tn a struja ili pogodan
to k nose brod. U sled toga Čovek ne zna za d ru g o osim da je
n ep restan o u svom sopstvenom , je r sloboda sa onim Što je
čovekovo sopstveno \p ro p riu m ] čini jed n o . O tu d a je jasno
d a sloboda pripaja Čoveku o n o što B ožanska Prom isao
uvodi; što nc bi bilo tako da B ožanska P rom isao sebe
očigledno pokazuje. Pripojiti znači oživcti.

187. IV Č o v e k u je d o zvo ijen o d a B o ž a n s k u P ro m isa o v id i s

le đ a a li n e s lica> i (o u d u h o v n o m $ ta ryu a n e u p r ir o d n o m s ia -
r y u . V ideli Božansku prom isao s leda a n e s lica jeste videti
je nakon a ne pre; a vidcti jc iz duhovnog a n e iz prirodnog
stanja jeste videti je iz ncba a n e iz sveta. Svi koji prim aju uti-

159
Erruinuei Svedcnbor%

caj iz neba i priznaju Božansku Prom isao, a poscbno oni koji

su putcm popravljanja postali dubovni, kada vidc događaje u
nekom prcdivnom slcdu oni n a izvestan način vide Božansku
Prom isao i priznaju je iz u n u tam jc potvrdc. O ni n e žele da
je vide s tica, to jest, p rc nego što postoji, je r se bo je d a se nji-
hova sopstvena volja ne n am ctn c bilo čcm u u njcnom rc d u i
p rav ai. D rugačije je sa onim a koji n e priznaju nikakav uticaj
iz neba vec sam o iz sveta, poscbno sa onim a koji su postali
prirodni usled učv/sćivanja spoljašnjih privida u sebi. O n i ne
vide ništa od Božanskc Promisli s lcda, ili nakon Promisli, ali
zele da jc vide s lica, ili p re ncgo što postoji. I poŠto
Božanska Prom isao dcluje pom oću sredstava, a sredstva se
ostvaruju kroz Čoveka ili kroz svet, stoga je oni, bez obzira da
ii je vide s iica ili s leđa, pripisuju iii čovcku ili prirodi, i tako
se učvTŠćuju u njenom odricanju. Razlog što jc tak o pripisu-
ju je taj Što je njihovo razum cvanjc zatvorcno odozgo, a
otvorcno sam o odozdo, p rc m a to m e zatvorcno prcm a nebu
a otvoreno p rem a svetu; a nije d a to da sc B ožanska
Prom isao vidi iz sveta, već iz neba. Ponckad sam sc u scbi
pitao da li bi oni priznaJi B ožansku Prom isao kada bi njiho-
vo razum cvanjc bilo otvoreno odozgo, i kada bi jasno kao
dan vidcli d a je p riro d a sam a po sebi m rtva, i da ljudska
intciigcncija sam a p o sebi nije ništa, već da se, usled uticaja,
čini da i je d n a i đ ru g a postojc, i opazio sam da je oni koji su
sebe učvrstili u korist p riro d c i Ijudskc m udrosti nc bi pri-
znaii, je r bi prirodna svetlost koja utiče odozdo odm ah zase-
nila duhovnu svctlosl ko ja dolazi odozgo.

189. Ctrvek koji je po stao duhovan pom ocu priznavanja

Boga i m udar pom oću odbijanja svog sopstvenog, vidi
Božansku Prom isao u celom svetu, i u svim stvarima kojc m u
pripadaju uopšte i pojedinačno. O n je vidi ako gleda stvat i
prirode; o n jc vidi ako glcda građanskc stvari; on jc vidi ako
gleda duhovnc stvari; i to kako u istovrem enoj, tako i u uza-
stopnoj povezanosti slvari, u ciljevima, u uzrocima, u učinci-
m a, u koristim a, u oblicima, u velikim i malim stvarima;
posebno u onim a koje se ticu Ijudskog spasenja, d a je Jehova
d ao ReĆ, d a je putem nje učio Ijude o Bogu, o nebu i paklu,

160
 Božanska protnisao

o večnom životu, i o tom e da jc O n Sam došao u svet da ih

iskupi i spase. Iz duhovne svetlosti u prirodnoj svetlosti,
Čovek te stvari vidi, i druge p o red njih, kao i Božansku
Prom isao koja se naiazi u njim a. Ali Čovek koji je sam o priro-
d an n e vidi nijednu od tih stvari, O n je p o p u l nekoga ko vidi
veličanstven hram , i čuje propovednika u Božanskim stvari-
m a prosvetljenog, a kod kuće kaže d a nije video ništa osim
kam ene kuće, i da nije čuo ništa osim artikulisanih glasova; ili
k ao kratkovida osoba, koja u đ e u baštu koja je izuzetna po
svakovrsnom voću, i o d e kući i kažc d a je videla sam o Šumu i
drveće. T&kve osobe i nakon sm rti, kada p o stan u duhovi i
budu podignute u aDđeosko nebo gde sc sve stvari naiaze u
oblicima koji predstavljaju ljubav i m udrost, ne vide ništa, Čak
ni da postoje; Što sam video da se dešava sa m nogim a koji su
poricah Božansku Prom isao Gospodnju.

190. M nogo je to g a neprom cntjivog stv o ren o da bi

o n o Što je prom enljivo m oglo d a postoji. N eprom enljivosti
su ustanovljene izm ene u izlasku i zalasku sunca i m eseca,
kao i zvezda; njihova nevidljivost uslcd uzajam nih položaja
koja se naziva pom račenjim a; to p lo ta i svetlost ko je od njih
dolaze; godišnja doba koja su proieće, leto, je se n i zima;
d o b a d an a koja su ju tro , p o d n e, veče i noć; k ao i vezdušni
om otači, vode i zem lje razm atran i sam i po scbi; sposobnost
vegetiranja u biljnom carstvu; i zajcdno sa njom sposobnost
m noženja u životinjskom carstvu; i sve ostalo što se p u tem
ovih neprom enljivosti n cp rcstan o stvara onda k a d a su one
pokren u te saglasno zakonim a ređ a. O ve i m noge druge
stvari obezbeđene su o d po stan ja kako b i je d a n beskrajno
raznolik niz stvari m ogao da postoji; je r stvari ko je su
prom enljive n c mogu da postoje m im o stvari ko je su
neprom enljive, utvrđene i sigurne. A li neka p rim e ii to iiu-
struju. R aznolikost vegetacije ne bi p ostojala d a izlaženje i
zalažcnjc sunca, i to p lo ta i svetlost ko je od njih potiču, nisu
trajni, H arm onije postoje u beskrajnoj raznolikosti ali one
ne bi m oglc postojati da vazdušni om otači sa svojim
zakonitostim a nisu neprom enljivi, k ao i vazduh u njegovom
obliku. R aznoiikosti svetlosti, koje su takođc beskrajne, ne

161
Emanuel Svedenbor^

b i m ogle d a postojc da c te r sa njcgovim sakonitostim a i

oko sa svojim oblikom nisu nepr<jmcntjjvj; jsto ta k o boje,
da svetlost nije neprom cnljiva. Tkko je i sa m islim a, redima
i delim a koji su takodc beskrajno raznoliki; oni nc bi mogli
da postojc d a organski oblici te la nisu ncprom enljivj. Z a r
kuća ne m o ra da budc n cp o k reto a k a k o b i čovek m ogao da
obavlja raznc stvari u njoj? Z a r n ijc isto sa hram om , da bi
u njem u m oglo da sc ktanja, b&scdi, poučava i pobožno
razm išlja? Tkko je i kod đru g ih stvari. Što se tiće sam ih
raznolikih stvari kojc cgzistiraju u okviru stvari koje su
neprom cnljive, utvrđcnc i sigurne, o n c sc bcskonačno na-
stavljaju, i ncm aju kraja, pa ip ak m eđ u svim stvarim a uni-
verzum a i u svakoj od njih pojediD ačnn nikada se nc javlja
jc d n a koja je sas'vim ista k ao i druga; niii se lo m ožc desiti
u onim a kojc sledc, svc d o večoosti. K o raspolažc ovim
raznolikostim a kojc sc kreću k a b esk raju i večnosti, tak o da
se o n e m ogu nalazici u red u , osim Njega koji jc stvorio
ncprom enljivc stvari sa ciljcm d a u njim a mogu da postoje
raznolike stvari? I ko m ožc da raspolažc boskrajnim razno-
likostim a života kod Ijudi, osim N jcga koji jc sam Život, lo
jest sam a Ljubav i s im a M udrost? Z a r bi bez Njegovc
B ožanskc Prom isli, koja je oa izvcstan naćin ncprestano
stvaranjc, m oglo d a sc sa bezbrojnim Ijudskim oscćanjžma i
iz njih proizašlim m islim a, pa p rcm a tom e sa sam im Ijudi-
m a, raspolaže tako da oni Čine je d n o - zla osećanja i i2 njih
proizašlc misli, jcd n o g đavola koji je pakao; a dobra
oscćanja i iz njih proizašle misli, je đ n o g G ospoda u nebu?
D a je svekoliko andcosko ncbo u očim a G o sp o d a kao
jc d a n čovek, koji jc Njegova slika i odruz, a da je svekohkj
p a k a o n jem u su p ro tsta v ljc n k a o jc d n a Ijudska mo-
nstruoznost, u p rcth o d n o m tekstu je rećcn o i pokazano na
viSe m esta. O ve su stvari rečcn e je r ncki prirodni ljudi čak
i na osnovu neprom cnljivib i stabilnih stvari ko je su
neophodne kako b i prom enljive slvari u njim a m ogie da
postojc, pronalaze arg u m en te za svoje bunilo u korist
prirode i njibove sopstvcnc m udrosti.

162
 N E P O S T O J I N F.Š T O T A K O K A O Š T O J E
ČO VEKO V A S O P S T V E N A M U D R O S T ; S A M O iZ O L K -
DA DA P O S T O J I; I T R E B A DA IZ O L E D A K A O l)A
P O S T O J1 ; A l.l B O Ž A N S K A P R O M IS A O J E SV EO RŠTA
U S I.E D T O G A Š T O S E N A L A Z I U A P S O L U T N lM
P O JE D IN A Č N O S T IM A

191. D a ne posloji n ešto ta k o k ao što je čovekova so-

pstvcna muilrofit sasvim jc su protno spoljašnjem prividu i
usleđ toga suprom o uvercnju ranogih. I p o što je tako, niko
k o na osnovu spoljasnjeg privida v eru je da čov^kova
m udrost čini svc stvari, nc m ože da sc uvcri [da nije lako]
drukčije osim pom oću obja^njcnja koja potiču iz dubljcg
ispitivanja. koja trcb a da sc izvedu iz uzroka. T&j spoljašnji
privid je poslcdica, a uzroci rdzotkrivaju zašto tak o izglcda.
U ovžm uvodnim napom enam a ncšto ćem o reći o opštcm
verovanju u vezi tog p rcd m eta. U ćcnjc crkvc d a Ijubav i vcra
nisu od ćovcka nego o d Đoga, isto k ao i um nost i intciigc-
ncija, p a stoga j m udrost, i uo p štc svc Šlo je dobro i iatinifo
- u suprotnosti je sa spoljašnjim prividom . K ada se to učen-
je prihvati, m ora se prihvatiti i da ne postoji nešto tak o kao
što je čovckova sopstvena m udrost, vcć da sam o izglcda da
postoji. M udrost ne potiče ni iz jcdnog drugog izvora osim
iz inteligencijc i um nosti, a te dvc stvari potiču jcd in o od
razum evanja i misli, o tu d a o d istinc i dobra. O n i koji pri-
znaju Božansku Prom isao prihvataju to što j e sada reČeno i
u to veruju, dok oni koji priznaju Ijudsku m udrost lo nc
ćinc. Jstina, m eđutim , in o ra d a b u d c ili o n o Što uči crkva, da
sva um nost i m udrost potiču od Boga; iii ono što uči svel, da
sva um tiost i m udrost potiču od čovcka. M ogu li se [ta dva
stanovištaj izmiriti n a bilo koji način osim [tvrđenjem ] d a je

163
Ermnuel Svedenborg

o n o sto uci crkva istina, a o n o što uči svet spoljašnji privid?

J e r crkva svoj dokaz izvodi jz Reči, a svei iz svog sopstvenog,
pri čem u je R ec od Boga, d o k je sopstveno o d Čoveka. Pošto
je m udrost o d B oga a nc od čoveka, hrišćanin u svojoj
pobožnosti moli B oga da vodi njegove misli, n am ere i dela;
i takođe dodaje - zbog toga što o n , od scbc, to n e m ože. I
k ad a vidi d a bilo ko čini d o b ro , on kaže da ga je B og na lo
naveo, k ao i m nogc drugc slične stvari. Dak3e, ko m ože tako
da govori ukoliko u isto v rem e u n u ta m je u to ne veruje? A
verovati u to u n u tarn jc potičc od neba. M eđutim , kada misli
od sebe i prikuplja dokaze u korist Ijudske m udrosti, čovek
m ože da v eruje suprotno, što potičc od svcta. Ali kod onih
koji u srcu priznaju B oga u n u tarn ja v era pobeđuje, dok
spoljašnja vera [pobeđuje] k o d onih koji u srcu nc priznaju
Boga, bez o bzira n a to šta govorc.

192. Rečeno jc da ncko ko na osnovu spoijašnjeg privida

veruje da Ijudska m udrost čini svc stvari ne može d a se uveri
[da nije tako] drukčije osim pom ocu objasnjenja koja potiču od
dubljeg Lspitivanja, koja trcba d a sc izvedu iz uzroka. Stoga da
bi se objasnjcnja koja su tzvedcna iz uzroka razumevanju udni-
la jasnim, o n a m oraju da se i2 iože odgovarajučim redoslcdom,
koji čc biti sleđeći: I Sve Čovekove misli potiču od osečanja nje-
gove životne Ijubavi; i nc postoji, niti m ože poslojati, bilo koja
misao koja od njih nc potiče. II O sečanja čovekove životne
Ijubavi poznata su sam o Gospodu. III Svojom Božanskom
PromiŠlju G ospod vodi osećanja Čovekove žrvome Ijubavi, i u
isto vrem e misii, iz kojih je ljudska m udrost izvcdcna. IV
Svojom Božanskom Promišlju G ospod sjedinjujc oscćanja
Ćitavog Ijudskog roda u jedan oblik, koji jc ljudsko obličjc. V
Stoga nebo i pakao, koji su sacinjeni od Ijudskog roda, imaju
taj oblik. V I O ni koji su priznaJi samo prirodu i sam o ljudsku
m udrost, sacinjavaju pakao; a oni koji su priznali Boga i
Njegovu Božansku Promisao, saćinjavaju nebo. V II Sve te
stvari nc bi sc mogle d n iti da ćoveku ne izgleda kao da misli od
sebc i odlučujc od sebe.
193. I S v e Č ovekove m is ii p o tic u o đ o s e ta ttja ttjegove
ž iv o tn e (ju b a v i; i n e p o s to ji, n iti m o ze p o sto ja ti , b iio k o ja m isa o

164
 Božanska promisao

k o ja o d r y ih n e p o tic e , Šta su u svojoj suštini životna Ijubav, i

oscćanja i njihovc misli, kao i Iz njih proizašli oscćaji i dcla-
tnosti koji se javljaju u telu, prethodno je pokazano u ovoj
raspravj, kao i u laspravi pod nazivom A N Đ E O SK A
M U D R O S T O BO ŽA N SK O J IJU B A V I I M U D R O STI,
posebno u prvom i petom delu. M eđutim , posto od njih potiču
uzroci od kojih kao posledica nastajc Ijudska m udrost, sada će
biti ncophodno da se i ovde prcdoče neke stvari o njima; jc r
stvari kojc su zabelezene na prcthodnim stranicam a ne mogu
se tako dobro povezati sa stvarima koje su napisanc kasnijc,
kao što jc (o sJučaj kada se ponove i predoće /ajed n o . U
prcthodnom delu sadašnje rasprave, kao i o n e o BO ŽA N -
SKOJ U U B A V I I M U D R O ST I, koju smo upravo navcli,
pokazano jc da je G ospod BnŽanska Ljubav i Božanska
M udrost; da to dvoje jesu sam život; da od njih potiću čovcko-
va volja i razum evanje, volja o d B ožanskc Ljubavi a
razumcvanjc od Božanske M udrosti; da su srce i pluća u tclu
saobrazni tim dvema stvarima; i da sk»ga može biti oćiglcdno
da, kao Što kucanje srca zajedno sa disanjem pluća upravlja
celim Ćovckom u pogledu njcgovog tcla, tak o volja zajcdno sa
razum evanjem upravlja ccltm Čovekom u poglcdu njcgovog
uma; i da, prem a tom e, u svaknm čoveku postoje đva principa
života, jcd an prirodni i drugi duhovni, kao i da je prirodni
princip života kucanje srca, a d a jc duhovni principživota volja
uma; i da svako od njih scbi pripaja svog supružnika, sa kojim
zajcdno živi, i sa kojim izvršava funkcije života - srce sebi pri-
paja pluća, a volja sebi pripaja razumcvanje. D alje. po$to je
ljubav duša volje, a m udrost duša razumcvanja, pri Čemu obc
potiču od G ospoda, ishodi da Ijubav prcdstavlja život svakog
čovcka, i da kvalitet života zavisi od njenc sjedinjenosti sa
mudrošću; ili, što je isto, da volja prcdstavlja život svakog
ćovcka, i da kvalitct života zavisi od njene sjedinjenosti sa
razumevanjcm. Aii više o lim stvarima m ože da sc vidi iz
onoga što jc u ovoj raspravi prclhodno izloženo, a posebno iz
prvtjg i petog dela A N D E O S K E M U D R O S T I O
B O ŽA N SK O J L JU B A V II M U D R O STI.
194. U n a p re đ navcdcnim raspravam a tak o đ c jc
pokazano da životna Ijubav stvara iz sebe p o d red cn e

165
E m anuet S\>ćdenborg

Ijubavi, kojc sc nazivaju osećanjim a, i da su o n a spoljašnja

i u nutarnja; k ao i d a, uzela zajedno, o n a na izvestan način
form iraju jed an dom inion Oi kraljevstvo, u kom c jc životna
Ijubav gospođar ili kralj- Pokazano jc i d a tc p o d ređ en e
Ijubavi ili osećanja sebi pripajaju svoje supružnike, svako
o n o g koji m u pripada; u n u ta rn ja osccan ja p ripajaju sebi
su p ru žn ik e koji se nazivaju o p ažan jim a, a spoljasnja
oscćanja pripajaju sebi su pružnike koji sc nazivaju mislima;
i da svako o d njih živi sa svojim supružnikom , i izvršava
dužnosti svog života; i da je sjedinjcnost tog p a ra slicna
sjcdinjcnosti životnog suštastva [«.w] x životnog ispoljenja
[exisiere]> koja je takva d a jc d n o nijc ništa ukoliko nije
zajedno sa drugim ; je r šta je suštastvo života ukoliko sc on
n e ispoljava? 1 šta jc ispoljcnjc života ukoliko n e potiče od
suštastva života? 'Ibkođe i d a je sjedinjenosl u životu slična
onoj izm cđu zvuka i skJada, tli zvuka i govora, I uopšte sli-
čn a onoj izm eđu kucanja srca i disanja pluća; a ta sjedi-
njenost jc takva d a jc d n o n ije ništa b cz drugog, i da posta-
je neŠto pom oću sjedinjenosti sa drugim . U zm im o na
prim cr zvuk: svako ko misli da je zvuk nešto ukoiiko u
njem u n cm a o noga što ga čini karakterističnim , greši; kod
Čoveka je zvuk takođe saobrazan osećanju, i p o što u njem u
uvek im a nečega Što je karakteristično, sloga se n a osnovu
zvuka [glasa] o noga ko priča zna osećanje njegove Ijubavi,
a n a osnovu varijacije zvuka, ko ja jc govor, zna se njegova
m isao. O tu d a m udriji anđeli sam o na osnovu zvuka glasa
o noga ko p rića opažaju njegovu životuu ljubav, zajedno sa
izvesnim osećanjim a koja su izvedena. O ve su stvari rećen e
da b i se znalo d a n e postoji osećanje b ez svoje misli, niti
m isao b ez svog osećanja. O tim tem am a se m ože videti više
iz n ap red rečen o g u ovoj raspravi, k ao i iz A N Đ E O S K E
M U D R O S T I O B O Ž A N SK O J U U B A V l I M U D R O S T I.

195. D alje, p o što životna Ijubav ima svoje zadovoljs-

tvo, a n jen a m udrost im a svoje prijatnosti, ta k o je i sa
svakim osećanjem koje je u svojoj suštini p o d ređ en a ljubav
izvdena iz životne ljubavi k ao p o to k iz izvora, k ao grana iz
drveta, ili kao a rte rija iz srca; stoga svako pojedinačno

166
 Božanska promisao

osećanje im a svoje zadovoljstvo, a o tu d a svako opažanje i

svaka m isao im aju svoju prijatnost. Iz to g a ishodi da ta
zadovoljstva i prijatnosti sačinjavaju čovekov život. Šta je
život b ez zadovotjstva i prijatnosti? O n nije neSto živo već
beživotno. O duzm itc ih i p o staćete hladi ili ukočeni; dozvo-
lite da nestanu i izdahnućete i u m reti. V italna toplina
potiče od zadovoljstava osećanja i od prijatnosti o pažanja i
misli. Pošto svako oscćanje im a svoje zadovoljstvo, i od
njega potičuća m isao svoju p rijatnost, iz to g a m ože biti
očigledno o tk u d a do b ro i istina, k ao i Šta su d o b ro i istina
u svojoj suštini. Svakom e je d o b ro o n o Što je zadcrvoljstvo
njegovog osećanja; a istina je o n o što je p rija tn o st njegove
roisli potičuće od osećanja; je r svako naziva dobrim ono
Što, na osnovu ijubavi svoje volje, oseća k a o zadovoljstvo, a
istin o m naziva o n o što, na osnovu m u d ro sti svog
razu m ev an ja, o p a ž a k a o p rija tn o st. O b o je p o tič e od
životne ijubavi, k ao što v o d a teče od izvora, ili k ao što krv
teče i2 srca; i oboje su, uzeti zajedno, slični vodi, iii atm os-
feri, u kojoj se nalazi čitav Ijudski um . Zadovoijstvo i pri-
ja tn o st su u um u duhovni, a u telu p rirodni; na o b e strane
oni sačinjavaju čovekov život. Iz ovoga je očigledno šta je u
čoveku o n o što se naziva dobrom , a Šta je o n o što se naziva
istinom ; kao i Šta je u Čoveku o n o što se naziva zlom , a Što
o n o što se naziva lažju. Sigurno je d a je za njega zio o n o Što
uništava zadovoljstvo njegovog osećanja, a laž o n o Što uni-
Štava p rijatn o st njegove misli; o tu d a i to da zlo, usled svog
zadovoljstva, i obm ana, usled svoje prijatnosti, m ogu da se
nazivaju dobrom i istinom , k ao i d a se v eru je da oni jesu
d o b ro i istina. D obra i istine su zapravo p ro m e n e i varijaci-
je stan ja u oblicim a um a, ali o n e se opažaju i živc jcd in o
pom oću zadovoljstava i prijatn o sti d o b ra i istine. O vc stvari
su spom enute kako bi se raoglo znati da se oscćanje i misao
nalaze u njihovom životu [životu zadovoljstva i prijatnostij.

196. D alje, posto je čovekov um taj koji m isli, a n e nje-

govo teio, i p o što on misli iz zadovoljstva svog osećanja, i
p o što je Čovekov um njegov duh koji i i v i n a k o n sm rti, isho-
di da čovekov d u h nije ništa d ru g o nego osećanje, 1 iz njega

167
Emanuel Svedenborg

proizašla m isao. D a n e m ože p o sto jati n ijcđ n a m isao bcz

osccanja, sasvim je očigledno n a osnovu duhova i a n đ cla u
duhovnom svetu, je r tam o svi m isle iz osećanja svoje
životne ljubavi i zadovoljstvo tih osećan ja okružuje svakoga
k ao njegova atm osfera, i tam o su svi sjedinjeni saglasno tim
sferam a koje p o p u t isparavanja izlaze iz njihovih oscćanja,
kroz njihove misli. O sim to g a svačiji kvalitet se zn a na
osnovu sfere njegovog života. O tu d a m ože d a sc vidi d a jc
svaka m isao od osećanja i da je o n a oblik svog osećanja.
SliČno j e sa voljom i razum evanjem , k ao i sa dobrom i isti-
nom ; i, takođe, sa dobročinstvoro i verom .

197.11 O se ča n ja čo veko ve ž lv o tn e (ju b o v i p o zn a ta s u sa m o

G o sp o d u . Čovek zna sopstvene misli i o tu d a svojc nam cre,
je r ih u sebi vidi, i p o što od njih p o tiče celokupna m udrost,
on i nju vidi u sebi. Tako, ako je njegova životna ijubav
Ijubav p rem a sebi, o n postaje ponosan na svoju intcligcnci-
ju i m udrost pripisuje sebi; on, tak o đ e, sakuplja dokaze u
korist toga i n a taj način se udaljava od priznanja Božanske
Promisli. Slično je ako je njegova životna ljubav ljubav
p rem a svetu, ali to n em a za posledicu njegovo udaljavanjc u
tolikoj m eri. Iz ovoga je ocigledno da te dve ljubavj sve pri-
pisuju čoveku i njegovoj m udrosti a, ukoliko se u n u tam je
ispitaju, ništa Bogu i Njegovoj Prom isli. Iz tog razloga kada
se dcsi da takvi ljudi čuju da je istina da Ijudska rnudrost
n em a uticaja, već da je d in o B ožanska Prom isao upravlja
svim stvarim a, ukoliko su u potp u n o sti ateisti, oni se n a to
smeju; m eđutim , ukoliko su u svom sećanju sačuvali nešto
od religije, i ukoliko im sc kažc d a sva m udrost potiče od
Boga, o n i se u prvom trcn u tk u sa tim zaista saglase, ali
u n u tam je u svom duhu to ipak poriču. Takvi su posebno oni
sveštenici koji vole sebe više nego Boga, i svct više nego
ncbo, ili, što je isto, koji služe Đogvi rad i Časti i dobiti, ali i
p o rcd toga propovedaju da su dobročinstvo i vcra, svc
do b ro i istina, kao i sva um nost, pa Čak i m udrost, o d Boga,
a d a ništa nije od čoveka. U duhovnom svetu sam jednom
prilikom ču o dva sveštenika kako raspravljaju sa izvesnim
kraljevskim am basadorom o ljudskoj m udrosti, o tom e d a li

168
 Boianska promisao

o n a potiče ođ Boga ili ođ Čoveka. R asprava je biia žestoka.

U svom srcu njih trojc je im alo sličnu veru, naim e, da ljud*
ska m udrost čini svc stvari, a da Đožanska Prom isao ne čini
niSta. Ali svestcnici su, buduči teološki revnosni. rekli da
ništa od uiunosti i m udrosti ne potiče od čovcka, j kada je
am basador Ijutito odgovorio da u tom slučaju nijedna m isao
ne p rip ad a njem u. oni su rekli d a j e tako. Aii pošto su anđeJi
opaziii da n jih tro je veru ju u slično, kraljevskom
am basađoru su rckli: „Stavite sveštcnićku o d o ru na sebe,
zam islitc da ste svcštenik, i onda govoritc.MO n jc to ućinio;
i ta d a je glasno rck ao da u čnveku ne m ože biti um nosti i
m udrosd osim o n e koja potiče ođ Boga, a taj stav je
odbranio svojom uobičajenom rečitošču, sa p u n o raciona*
Jnih argum cnata. N akon to g a je i svcšicnicim a rečcno da
odbacc svoje o d o rc, da n a sebe stavc odc?.de politickih min*
istara i d a zam isle da su oni; o n i su to ućinili i tad a su odje*
dnom mislili iz u n u tam jo sti sebe i govorili na nsnovu onih
argum euaia koje su ranije u sebi krili, u korist Ijudske
m udrosti, a protiv Božanske Prom isli. Poslc toga su njih
trojc, pošto su imali isto uverenje, postali srdačni prijatelji,
i zajcdno su stali na p u t lične m udrosti, koji vc>di u pakao.

198. U prcthodnom je pokazano da čovck nem a ni

jcdnu misao koja nc bi poticaJa od nckog c>scčanja njcgove
životne Ijubavi; i da misao nije ništa drugo nego oblik oseća-
nja. PoŠto, stoga, čovck svoju m isao vidi, a ne m ože da vidi
svoje osečanje, jc r njcga oseća, ishodi da na osnovu viđcnja,
kojc je spoljašnji privid, on zaključuje da Jična m uđrost Čint
sve stvari, a nc na osnovu oscćanja, kojc nc izlazi na videlo,
već se oseća. J c r oscćanje se m anifestuje sam o kroz izvesno
zadovoljstvo mtsli i uživanje prilikom razmišljanja o njem u, i
tada to uživanje i zadovoljstvo čine jed n o sa mišlju kod onih
koji iz Ijubavi prem a scbi, ili iz Ijubavi prem a svetu, veruju u
svoju sopstvenu m udrost, a m isao plovi dalje u svom zado-
voljstvu, p o p u t broda u rečnom toku, na šta njegov viasnik nc
obraća pažnju, ncgo sam o na jedra koja jc razapeo.
199. Čovek jc u stvari sposoban da razmišlja o zađo-
voljstvu svog spoljašnjeg osecanja, svc dok o n o deluje kao

169
Emanuel Svedenboi%

jed n o sa zadovotjstvom nekog telesnog Ćula; pu ipak on ne

razmiSlja o dinjcnici d a to zadovoljstvo potiče od zađovoljstva
njegovogoscćanja u misii. N a prim er: kada kurvar vidi kurvu,
njcgovc oći sijaju od tascivnosti, i on oscća zadovoljstvo u
telu, ali ipak nc oseća zadovoljscvo svog osećanja iti pohotu u
misli, već sam o izvcsnu žetju koja je povezana sa telom.
Slićno jc sa razbojnikom u sumi kada vidi putnikc, i sa
gusarom na m oru kada vidi brodove, i tak o daljc. Oćigtedno
je da ta zadovoljstva upravljaju ćovckovim mislima, i da misti
bez njih nisu ništa. ali on misli da su to sam o misli, dok misti
pak nisu niita drugo ncgo osećanja koja su prctvorcna u
ublike pom oću ćovckovc životnc Ijubavi, tako <lu mogu da se
ukažu na svctlosti; jc r su sva osećanja u topiini, n sve misli na
svetlosti. 'Ib su spoljašnja oscćanja misli, koja sc u stvari ma-
nifestuju kroz scnzacijc tcta, a rctko kada kroz misao uma.
Ati unutam ja oscćanja misli. iz kojih spoljašnjc crpi svoje
postojanjc, nikada sc ne pokazuju pred ćovckom; o njima on
n c zna nišla vi$c nego što o p utu zna onaj koji spava u koti-
m a, ili ništu višc ncgo što neko oscća okrclanjc zcmljc. Dalje,
pošto ćovek ništa nc zna o stvarim a kojc se odvijaju u
unutarnjostim a njcgovog um a. koje $u tak o bcskrajnc da se
nc mogu odrcditi brojevim a, i pošto je ncšto spoljašnjosti
koja ulazi u vidokrug misli ipak stvoreno o d strane unutar-
njosti, a unutarnjosiim a upravlja sam o C o sp o d svojom
Božanskom PromiŠlju, pri Ćemu je to nešto spoljašnjosti
stvorcno od strane G ospoda i čoveka zajedno - kako onda
bilo ko m ože da kaže da njegova sopstvena m udrost čini sve
stvari? Kada bi sam o jed n a predstava misli mogla da vam sc
pokaže otvorena, videli biste znaćajnc stvari u vcćoj meri
nego što govor m ože d a izrazi. D a u unu tarn jo stim a
Ćovekovog um a postoje beskrajne stvari kojc nc m ogu da se
prebroje oćiglcdno je na osnovu bcskrajnih stvari tela, od
kojih ništa ne doscžc d o vidcnja i oscćaja osim sam c delat-
nosti, u vclikoj m eri pojcdnostavljenc; njoj, m cdutim , dopri-
nose hiljadc pokrctaćkih ili mišićnih vlakana, hiljade krvnih
sudova, hlljade bronhija pluća, koje m oraju da saraduju pri-
likom svakc dclatnosti. biljade nervnih vlakana mozga i kič-
m cnog stuha; a još je m nogo više toga u dubovnom čoveku,

170
 Božimska ffromisao

iin jc Ijudskl um . u kom e su svc stvari oblicl osećanja i od njih

potićućih opažanja i misli. Z a r du& koja raspolažc unutarn-
joctim a nc raspolaže i dclatnostim a koje onc v ric ? Čovckova
d u ia nije niita dm go ncgo Ijuhav njcgovc votjc i, sb<xJno
tom c, fjubav koja pripađa njegovom razum cvanju. Kakva jc
ta Ijuhav, takav je cco čovek, a kvalitet je odrcdcn saglasno
rasporcdu u spoljašnjostim a, u kojima je čovck zajedno sa
O ospodom . Iz to g razJoga ukoliko on sve stvari pripisuje sebc
i p nrodi, Ijubav prem a scbi postajc duša; aJi ukoliko sve stvari
pripisuje Cosp<)du, ljubav prcm a Ciospodu postajc duša; a ta
druga Ijubav je nebcska, dok jc prva pakJena.

200. D aljc, p o što zadovoljstva ćovekovih osećanja,

koja sc krcću od najdubtjih [unutarnjosti] kroz u n u tam jo sti
do spoljaSnjosti, i na kraju d o krajnjih [spoljašnjosti] koje
nosc čoveka kao Što voda i v ctar nose b ro d , i pošto ništa od
toga do njcga ne dopire osim o n o g a $to sc ođvija u krajnjim
(spoljašujostim a] um a i tcla, kako o n m ože sam o na osnovu
toga da prisvaja sebi o n o što jc Božansko, sam o z a to šlo mu
tih nckoliko krajnjih stvari izglcdaju k ao d a su njcgove? O n
bi jo š m anjc treb alo d a prisvaja scbi o n o što jc Božansko
kada n a osnovu R E Č I zna d a ćovek ne može ništa prim iti
ak o m u nije d an o s ncba; a na osnovu R A Z U M A , da m u je
taj spoljašnji privid d a t, kako b i m ogao da živi k ao ćovek,
k ak o bi m ogao d a vidi Šta je d o b ro a šta zlo, kako bi m ogao
d a o d ab cre jc d n o ili drugo, kako b i m ogao sebi d a pripoji
o n o što je izabrao, lako da m ožc uzajam no d a sc sjedini sa
G ospodom , da se popravi. p rcporođi, spase i Živi večno. D a
jc taj spoljašnji privid Čoveku d a t kako bi m ogao da dclujc
iz slobodc saglasno razum u, i na taj naćin kao o d sebc, a nc
da scdi skrštcnih ruku i d a č c k a uticaj, re ć c n o jc i pokazano
u p reth o d n o m . Iz ovoga ishodi k ao p o tv rd en a sledcća
tućka koju je tre b a lo d o k azati, n a im c . I I I Svojom
B oionskom P rom išlju G ospod vodi osećanjo čovekove
iivotn e tjubavi, i u isio vrtm e m isli , iz kojih j t (judska
m udrost izvedena.
201. IV Svojom Boianskom P rom iilju G ospod qjediaju*
je osećonja (čitovog (judskog ro d a j u jedan obiik, kgji j e fju-

171
Emanuel Svedenborg

d s k o o b lič je . D a je lo sveopštost B ožanske Prom isli videćc

se u nared n o m odeijku. O n i koji svc stvari pripisuju priro-
đi, sve stvari p đ p isu ju i ljudskoj M udrosti; je r oni koji sve
stvari pripisuju prirodi u srcu poriČu Boga; a oni koji sve
stvari pripisuju ljudskoj m udrosti u srcu p o riču B ožansku
Prom isao; je d n o se n e m ože odvojiti od drugog. P a ipak
o b e grupe, rad i svog dobrog im cna i iz stra h a da ga ne
izgube, kažu da BoŠanska Prom isao je s te sveopsta, ali da
njcnc pojedinačnosti počivaju u čoveku, i d a se p o d lju-
dskom m u d ro šću p o d ra z u m c v a ju tc p o je d in a č n o sti u
slozcnoj celini. A li razm islite u scbi o to m e šta je s-veopšla
Prom isao, kada joj se oduzm u pojedinačnosti. D a li je o n a
išta vise od reči? J e r sveopŠtim se naziva o n o Što je sači-
njcno od svih pojedinačnosti zajcdno, kao Što je o n o opšte
što počiva na pojedinostim a. Stoga, ako se oduzm u pojedi-
načnosti, Šta je drugo sveopštost ncgo nešto što je iznutra
prazno, i p rem a to m e k ao površina iza ko je se nc krije
ništa, ili k ao složena celm a u kojoj nem a ničega? A k o b i se
rcklo da jc B ožanska Prom isao svcopšta vlada, a da o n a
ipak ničim n e viada, nego je sam o povezana sa stvarim a,
kao i d a je o n o što p rip ad a vladi p rc n e lo na di uge, z a r sc to
o n d a m ože nazvati sveopštom vladom ? N ijedan kralj nem a
takvu v lad u ; je r k a d a b i n e k i kralj d o zvolio svojim
podrcd en im da vladaju svim stvarim a njegovog kraljevstva,
on ne hi više b io kralj nego bi se sam o tak o nazivao; n a taj
način bi im ao sam o doslojanstvo im cna, a ne bilo kakve
realnosti. Takvom kralju n e b i m ogla d a se p re d iđ ra vlađa,
a jo š m anje svcopšta vlada. O n o što je Prom isao k o d Boga
naziva se m udrošcu k o d čoveka. K ao Što se ne m ožc rcći da
sveopšta m udrost p rip a d a kralju koji za sebe nije zadržao
ništa više o d im ena, kako bi se kraljevstvo m oglo nazivati
kraljevstvom i n a taj način o d ržati u celini, tak o se n e m ože
rcći da postoji sveopšta Prom isao ukoliko Ijudi n a osnovu
sopstvene m u d ro sti obezbcđuju sve stvari. Slično se dešava
k ad a sc o n o što p rip a d a sveopštoj Prom isli i svopštoj vladi
pripišc prirodl, kada se razum c da je B og stvorio uni-
verzum , i o b d ario p riro d u sa moći da sve stvari proizvodi iz
sebe. Šta je, u to m slučaju, sveopšta Prom isao nego

172
 Bozanska promisao

m etafizički term in, ko.ji osim što je term in n em a entitel?

O sim toga, m cđ u onim a koji pripisuju p riro đ i sve što je
stvoreno, a ljuđskoj m udrosti sve što je ućinjeno, a koji usti-
m a ipak govore d a je B og stvorio p riro d u , im a m nogo onih
koji misie o Božanskoj Prom jsli sam o k ao o jed n o j besm i-
slenoj reči. Ali sJučaj j e u stvari da se B ožanska Prom isao
nalazi u apsolutnim pojedinačnostim a p riro d e, i u apsolu-
tnim pojedinaenostim a Ijudske m udrosti, i d a je o tu d a
sveopšta.

202. Iz to g razioga je B ožanska Prom isao G ospodnja

sveopšta, usled apsoiutnili pojcdinačnosti; O n je stvorio
univerzum da bi u njem u m ogla d a postoji je d n a bcskrajna
i večna tvorevina koja potiče od Njcga, a ta tvorcvina po-
stoji pom oću G ospodnjeg form iranja n c b a o d Ijudi, koje
pred njim m ože d a bude k ao jcd an čovck, koji je Njegova
slika i obličje. D a je ncbo fo tm irao o đ ljudi u očim a
G ospoda takvo, i d a je o n o kraj stvaranja, p o k azan o je u
p rethodnom (br. 27-45); tak o đ e i d a B ožansko, u svem u što
čini, im a u vidu beskrajno i večno (br. 46-69). B cskrajno i
večn o k o jc G o sp o d im a u v idu p rilik o m fo rm iran ja
Njegovog neba od ijudi, je ste da o n o Ireb a d a se poveća do
bcskrajnosti i do većnosti; i da tak o O n m ože nep restan o
da živi u cilju Svog dela. Stvaranjcm univcrzum a G o sp o d je
d ao beskonačno i vcčno delo, a kroz Svoju Božansku
Prom isao O n sc u to m deiu nalazi n ep restan o . K o od onih
koji znaju i veruju na osnovu učenja crkve da je Bog
beskrajan i večan - j e r u u č e n ju s v ih c r k v i h r is ć a n s k o g s v e ta
s to ji d a j e B o g O ta c, B o g S in i B o g S v e ti D u h , b e sk ra ja n ,
veča n , n e stv o re n , i s v e m o g u ć (p o g le d a jte ‘A ta n a s ije v u v e r u '3)
- m ože u lolikoj m eri đa b u d e lišen razu m a d a ne prizoa,
čim to Čuje, da B og ne m ože da Čini drukčije osim da ra-
zm atra beskonačno i večno u Svom velikom delu stvaranja?
N a šta drugo O n m ože da gleda d o k glcda iz S ebe? Tkkođe
d a O n isto to razm atra u ljudskom ro d u , od koga form ira
o n o nebo koje je N jegovo sopstveno. D alje, šta drugo
B ožanska Prom isao m ože d a im a za svoj cilj nego poprav-
ijanje Ijudskog ro d a i njcgovo spasenjc? A n iko n e m ože da

173
Emanuel Svtdenborg

sc popravi pom oću sam og sebe, posredsivom sopstvene

m udrosti, već pom oću O o sp o d a, posredstvom Njcgove
Božanske Promisli. O tu d a ishodi da ukoliko G o sp o d ne
vodi čovcka u svakom m om cntu, Čak i u najneznatnijem ,
čovck o d stu p a od p u ta popravljanja i propt*da. Svaka
prom cna i varijacija stan ja ljudskog u m a m cnja i varira
nesto u rcdu sadašnjih stvari, pa o tu d a i stvari kojc sledc, i
zar sc to ne bi dešavalo progresivno sve d o vcčnosti? To je
p o p u t strcle o d ap cte iz luka, ko ja će, ak o prilikom ođva-
janja od luka sam o m alo prom asi pravac cilja, na razdaljini
od hiljadu ili više koraka prom ašiti u ogrom noj m cri. Tako
bi bilo kada G ospod nc b i vodio stan ja Ijudskih umova
tokom svakog najm anjcg dela tren u lk a. G o sp o d to čini
saglasno /ak o n im a Svoje B ožanske Prom isii, a sa tim
zakonim a jc saglasno d a to čoveku izglcda kao da o n vodi
sam og scbe; ali G ospod predviđa kako o n sam og sebe vodi
i neprckidno podcšnva okolnosti. D a su zakoni dopuštcnja
takođe zakoni B ožanskc Prom isii, i da svaki Čovek može
biti popravljcn i p tcp o ro đ e n , kao i d a nc postoji nijcdna
druga predeslinacija, videće se iz o n o g a Što slcdi.

203. Pošlo stoga svaki čovek nakon smrli Živi zauvek, i

Nva mu dodeljeno m esto ili u nebu ili u paklu, saglasno njc-
gcivom životu, i pošto i ncbo i pakao m oraju biti u obliku koji
oe delovati kao jedno, kao što je ranije rcčno, i posto u tom
obliku nikomc ne može biti dodeljcno bUo kojc drugo mcsto
osim njcgovog sopstvenog, ishodi da sc Ijudski rod kroz sve
svetovc nalazi pod okriljem Gospodnjim, i da jc svako, od
ranog dctinjstva pa sve do kraja života vođcn od stranc
G ospoda u apsolutnim pojedinačnostima, te da je njegovo
m csto prcdvidcno i u isto vreme obczbcđcno. lz <iga je
očigledno da jc Božanska Promisao G ospodnja svcopšta zato
što sc naJazi u apsolutnim pojedinačnostima; i da jc lo beskra-
jna i večna ivorcvima koju jc G ospod za Sebc obezbedio
stvaranjcm univerzuma. Ništa od te sveopštc Promisli čovekne
vidi; a kada bi vidco, to bi mu se javljalo prcd očimu kao što se
razbacane gomile i skupine materijaJa od kojih ćc sc izgraditi
kuća javljaju pred očiina prolaznika; dok G ospod to vjdi kao

174
 Bozanska promhao

vcličanstvenu palatu, koja se neprcstano izgrađujc i uvećava.

204. V Nebo i pakao im aju takav oblik. D a n e b o ima

oblik čoveka obznanjcno je u ra d u o N E B U I PAKLU, koji
jc objavljco u L ondonu 1758. (br. 59-102); kao i u raspravi o
B O ŽA N SK O J U U B A V I I M U D R O S T I; a p o red toga i u
nckoliko odeljaka ovc rasprave. Iz tog razloga je daljc
pofvrđivanje nepotrcbno. R ečeno jc da i p ak ao im a oblik
čoveka, ali je to oblik m onstruoznog čovcka, p o p u t onog koji
ima đavo, p o d kojim sc podrazum eva pakao u svoj složenoj
celini. O n ima obiik čoveka z a to što su i oni koji sc nalaze u
njem u rođeni kao Ijudi, i o n i takodc imaju dve ljudskc
sposobnosti koje se nazivaju svojevoljnošću i razboritošču;
iako su oni zloupotrcbili svojevoljnost želeći i čineći zlo, j
razboritost, razmišljajući o njem u i učvršćujući ga.

205. VI Oni koji su priznali samo prirodu i sam o tjudsku

mudrostj sačinjavaju pakao; a oni koji su priznaii Boga i Njegovu
Boiansku Prorfiisao, $ačir\javqju nebo. Svi koji vode zao život,
unutarnjc priznaju sam o prirodu i Ijudsku m udrost. priznan-
je toga nalazi se unucam je skriveno u svckolikom zlu, kako
god d a je o n o pokriveno dobrim a i istinam a, to su sam o poza-
jm ljcnc haljine, ili vcnci cvetica koji vcnu, stavljeni oko zla
kako sc ono ne bi pokazalo ogoljenim. Zbog tog npštcg
pokrivanja se ne zna d a svi oni koji vođc zao život unutam jc
priznaju sam o prirodu i sam o Ijudsku m udrost, je r je to pokri-
vanjem sklonjeno sa videla, ali d a ih oni bez obzira na to priz-
naju m ože biti očiglcdno n a osnovu porckla i uzroka tog nji-
hovog prizDavanja. D a b i se to moglo obelodaniti, rcći ćemo
otkuda čovekova sopstvcna m udrost i šta jc ona, zatim otku-
da ĐoŽanska Prom isao i Šta je ona, potom ko. su i kakav
kvalitet u sebi nosc oni koji pripadaju svakoj od tih grupa, i
na kraju, da su oni koji priznaju Đožansku Prom tsao u nebu,
a oni kpji priznaju sopstvenu m udrost u paklu.
206. Otkuda čovekova sopstvena m udrost i šta je orus?
O n a potiče od Čovekovog sopstvenog* kojc je njegova
priroda, i koje se naziva njegovom dušom potičučom od
roditelja. I b sopstvcno jc Ijubav p rem a scbi i o tu d a prcm a

175
Emanuel Svedenborg

svetu, iii Ijubav p rem a svetu i o tu d a p rc m a scbl. Ljubav

p rcm a scbi j c takva d a uzim a u obzir sam o sebe, a druge
vidi kao rdavc Ui k ao b e z n a ta jn c ; ak o ikoga razm atra kao
osobu od nckog značaja, to čini sam o dok je slavi i d o k joj
sc udvara. K ao što se u sem enu nalazi nastojanje da oplodi
i razm noži, ta k o jc u toj ljubavi najdubljc u n u ta rn jc skrivc-
na žclja da se p o stao e veliki, i ako jc m ogućc kraij, a onda,
ttko je m ogućc, bog. Tfckav je đavo, je r on je sam a ijubav
p rcm a sebi; o n je takav d a sam og sebc obožava i ima
naklonost jcd in o p rcm a o n im a koji ga i sam i obožavaju.
D rugog đavola p o p u t sebe m rzi jc r žcl> d a sam o on bude
ohožavan. PoŠto n c m a Ijubavt ko ja je bez svog supruznika,
j supružoik čovekove Ijubavi ili volje se naziva razum eva-
njcm ; kada Ijubav p re m a sebi n ad ah n e svog supružnika
razum cvanjc sopstvcnom Ijubavlju, to sc u supružniku pret-
vara u gordost, što je gordost na Ćovekovu sopslvenu
intcligenciju, o d koje potičc čovckova sopstvcna m udrosl.
D alje, p o šlo ljubav p rc m a sebi im a želju d a p o stan c jcdini
gospodar sveta, p rcm a to m c i bog, stoga požudc zla, koje
su njeni izvodi, od njc dobijaju život koji im aju u scbi, što
takođe čine o p ažan ja požuda, koja su lukavstvo, a slično i
zadovoljstva požuda, koja su zla, i misli tib zadovoijstava
kojc su obm ane. O n i su $vi nalik slugam a i pom oćnicim a
gospodara koji dcluju n a svaki njcgov mig, nc znajući da
nisu o n i ti koji dcluju, nego sc na njih deluje; na njih se
dclujc pom oću Ijubavi p rcm a sebi, kroz g o rd o st čovekove
sopstvenc inteligencije. O tu d a u svakom zlu, uslcd njego-
vog porekla, leži skrivena Ćovekova sopslvena m udrost. U
njcm u jc tak o d e skriveno priznavanje sam o p riro d c, je r jc
Ijubav p rem a sebi zatvorila p rozor na svom krovu kroz koji
dopire nebo, k ao i p ro zo rc sa slrane, da ne bi videla i čula
da sam o G o sp o d upravlja svim mislima, i da jc priroda
sam a po sebi m rtva, kao i d a je Čovekovo sopstvcno pakao,
i dn je shodno tom c Ijubav njegovog sopstvcnog davo; i
tada, sa zat\rorenim prozorim a o n a [ijubav p rem a sebi]
ostaje u m raku, i tu scbi sačinjava ognjištc za kojim sedi sa
svojim supružnikom , i oni poput prijatclja zajedno razmiš-
Ijaju u korist p riro d e, a protiv Boga, i u korist čovekove

176
 Božanska prumisao

sopstvene m udrosti, a proiiv Đ ožanske Promisli-

207. O tk u d a B o ž a n s k a P r o m is a o i š ta j e o n a ? *Tb je
B ožansko delovanjc u čoveku koji je odstranio Ijuhav
p rcm a sebi, je r je ljubav p re m a sebi, k ao Slo j c rcčcno,
đavo, a požude i njihova zadovoljstva su zla njegovog kra-
ljevstva, koje je pakao. K ada sc lo ukloni, G ospod ulazi na
osećanjim a fjubavi p rem a bližnjem u, i o tv ara p rozor na
krovu, k ao i p ro zo rc sa stran e, i prouzrokuje da čovek vidi
da postoji nebo, život n ak o n sm rti i v ecn a sreća; putcm
duhovnc svetlosti, i u isto vrem e duhovne Ijubavi, ko je tad a
ulaze, O n p rouzrokuje d a čovek p riz c a da B og upravija
svim stvarim a pom oću Svoje BoŽanske Prom isli.

208. K o s u i k a k a v k v a U te i u s e b i n o s e o n i k o ji p r ip a d a •
j u s v a k o j o d o v ih g r u p a 't O ni koji priznaju B oga i Njegovu
B ožansku Prom isao su k ao an đ eli n e b a koji osećaju odvra-
tn o st p rcm a tom e da vodc sam i sebe, i koji vo lc da ih vodi
G ospod. Pokazatelj da njih vodi G o sp o d je to §to oni voic
hližnjega. D ok su oni koji priznaju p riro d u i čovekovu so-
pstvenu m udrost p o p u t duhova pakla, koji oscćaju odvra-
tnost p rem a tom e da ih vodi G ospod, i koji vole da vode
sam i sebe. A ko spadaju u vodcće Ijude kraijevstva, oni žclc
d a vladaju svim stvarim a; isto je tak o i ak o su episkopi
crkve. A ko su sudije, oni izopačuju su đ en jc i praktikuju
ćudljivu m oć n ad zakonim a; ak o su učeni, o n i koristc
n auku rad i podižavanja o n o g a 5to j e čovekovo sopstveno i
priro d e; ako su trgovci, o n i deiuju k ao pljačkaši; ako su
ratari, k ao lopovi. Svi su oni neprijatelji Boga i ismcvači
B ožanske Promisli.

209. K araktcristično je d a k a d a se nebo otvori takvim

osobam a, i k ad a im se kaže da su m aloum ne, i to se i učini
očiglednim njihovom stv a rn o m o p ažan ju , što se čini
pom ocu uticaja i slike, o n e iz ozlojcđenosti i dalje zatvara-
ju nebo p re d sobom i gledaju ka zem lji, ispod kojc je
pakao. l b sc u duhovnom svetu dešava sa o n im a koji su još
uvek van pakJa i koji su sličnog k arak iera. N a osnovu toga

177
Emanuet Svedenborg

jc oćiglcdna greška onib koji mislc: MK ada b ih vidco n e b o i

kada bih Čuo đ a mi anđe!i govorc, j a bih priznao.*' Njihovo
razum evanjc priznaje, ali ak o to u isto vrem e nc Čini i volja,
oni i dalje n c p riz n a ju , j c r Ijubav volje n a d a h n ju je
razum evanjc čim e god Žcli, a nc ob rn u io ; štaviSc, o n a uniš-
tava u razunievanju sve što nc potiče o d njc.

210. V I I Sve te stvari n t b i mogte bili učinjene da

foveku ne izgteda kao da m isti od sebe i odlučuje od sebe. Na
prcthodnim stranicam a u cclosti je pokazano d a čovek ne
bi bio Čovck da m u ne izglcda kao d a živi o d scbe, i da,
o tu d a, misli i hoće, govori i deiuje kao od scbc. Iz Ćega
ishodi da ukoliko Čovek nc bi kao iz sopstvcne m udrosti
odlučivao o svim stv arim a ko je p iip a d a ju njcgovom
dcloknigu i životu, o n nc bi m ogao biti v o d cn od stran c
Božanske Prom isli i Božanska P rom isao o njim u ne bi
mogla da odlučuje, je r bi o n bio p o p u t nckoga ko stoji
sp u štcn ih ru k u , o lv o rc n ih u sta , sk lo p ljcn ih o čiju i
zadržanog daha, čekajući utlcaj, o n bi sebe na taj način lišio
ijudskog, koje im a usled o pažanja i osećanja d a živi, misli,
hoče, govori i deluje k ao od sebe. U isto v rem c bi scbe lišio
dve sp o so b n o sti, ko je su sv o jevoljnost i ra z b o rito st,
pom oču kojih se razlikujc od zveri. I ) a b ez tog spoljašnjeg
privjda čovek ne bi im ao sposobnost d a p rim a i uzvraća, i
da, p rcm a tom e, n e b i im ao besm rtnost. pokazano je u
prethovnom ove rasprave, k ao i u raspravi o B O Ž A N SK O J
U U B A V I I M U D R O S T I. Z a to ak o želite da vas vodi
BoŽanska Proraisao, koristitc m udrost p o p u t slugc ili mi-
nistra koji sa odanošću raspolaže d o b rim a svog gospodara.
Ta m udrost je talan t koji je d a t slugam a da njim c Jrguju, na
osnovu čega m oraju d a p o d n esu račune (L u k a X IX , 13-25;
M at. X X V 14-30). Sam a m udrost čoveku izgleda kao nje-
gova sopstvena; i v eru jc se da je njegova sopstvena, sve
dotic d o k čovek u sebi drži zatvorenog najsm rtnijcg nepri-
jatelja B oga i B ožanskc Prom isli, što je ljubav p rcm a sebi.
O na obitava u unutarnjostim a svakog čovcka o d rođenja;
ako je n e prepoznajete - jc r o n a o e žeEi da b u d c prepozna-
ta - o n a obitava sig u m o i čuva v rata k a k o ih čovek n e bi

17$
 Božanska promisao

otvorio i kako ne b i bila izbačena od stra n e G ospoda. Tb

v iata o tvara čovek tim c što se, k ao od sebe, kloni zala kao
grehova, priznajući istovrem eno da to čini od G ospoda. To
je m udrost sa kojom B ožanska Prom isao d elu je u jedinstvu.

211. D a čovek ne bi p ro p ao , B ožanska P rom isao dclu-

je toliko tajno da teško d a iko m ože da zn a za n jen o posto-
janje. J e r čovekovo sopstveno, ko je je njegova volja, n i na
koji način ne deluje u jedinstvu sa B ožanskom Promišlju;
Čovekovo sopstveno im a u ro đ en o neprijateljstvo p rem a
njoj, je r je to zm ija koja je zavela p raro d itelje, o Čcmu je
reČeno: I j o š m e ć e m n e p r ija le ljs iv o iz m e đ u te b e i ž e n e i
iz m e đ u s je m e n a tv o je g a i s je m e n a n je zin a ; o n o ć e ti n a g la v u
s ta ja ti (1 M oj. III, 15). Z m ija je zlo svake vrste; n jen a glava
je ljubav p rem a sebi; Sem c žene je G ospod; neprijateljstvo
koje je stavljeno je ste neprijateljstvo izm eđu ljubavi p rem a
onom e Što je čovekovo sopstveno i G ospoda, p re m a tom e i
izm eđu Čovekove sopstvene m udrosti l B ožanske Promisli;
jc r čovekova sopstvena m u d ro st n cp rcstan o p odiže glavu, a
B ožanska Prom isao je n ep restan o spuŠta. U koliko b i čovek
to osećao o n b i bio Ijut i b csan n a B oga i p ro p a o bi, ali dok
je ne oseća o n m ožc d a b u d e Jjut i b e sa n n a ljudc i na
sam og sebe, kao i na sreću, usled čega ne p ro p ad a. Iz tog
razloga G o sp o d Svojom B ožanskom PromiŠIju nep restan o
vodi Čoveka u slobodi, a sloboda Čoveku n e izgleda nikako
drukčije nego k ao njegova sopstvena. O sim toga, voditi
čoveka uprkos njcga sam og u slobodi je k ao podizanjc sa
zem lje teškog tc re ta koji p ru ž a otpor, p o m o ću elisa, zbog
d j e m oći sc težin a i o lp o r ne osecanju, i to je k ao kada
čovek p u tu jc sa neprijateljem koji im a n am eru d a ga ubije,
što o n nc zna, a prijatelj ga odvodi nepoznatim stazam a, i
kasnlje m u otkriva n am eru njegovog neprijatclja.

212. K o ne govori o sreći? I ko je ne priznaje zato Što

o njoj govori i zato što n ešto o njoj zn a iz iskustva? A li ko
zn a šta je o n a? D a o n a je s te nešto, zato što biva i Što po-
stoji, n e m ože da se porekne; ali stvar ne m ože d a biva i da
postoji b ez uzroka; m cđutim , u zro k tog nečeg, ili sreće, nije

179
Emanuel Svedenborg

poznat. Ali ipak, da n e b i bila porečctia usied pukog nepo-

znavanja njcnog u ziok a, uzm im o dom inc iii k arte i igraj-
mo. ili pričajm o sa onim a koji igraju, D a li iko od njih
poriče sreću? J e r oni se igraju sa njom , ili o n a sa pjim a, na
izvanredan način. K o m ože d a im a u sp ch a protiv sreće ako
o n a sedne n asu p ro t njega? Z a r to onda nije podsm eh
m udrosti i obaveštenosti? K ada pro m ešate dom ine i karte,
zar ne izgleda k ao da ona zna i kontroliše o k re te i pokrete
mišića ruku, bivajući, iz n ek o g razloga, više naklonjena je-
dnom nego drugom ? A m ože li uzrok n astati na bilo kom
drugom izvoru osim B ožanske Prom isli u krajnjim [spo-
IjaŠnjostima]? G de pom oću postojanosti i prom enljivosti
011a izvanredno deluje sa Ijudskom m udrošću, istovrem eno
krijući sebc. P oznato je da su plem ići n ek ad a priznavali
Sreću, i da su joj Ilaitjam izgradili hram u R im u. O toj sreći
koja je, k ao što je rečen o , B ožanska Prom isao u krajnjim
[spoljašnjostim a], m eni je dozvoljeno da naucim m nogo
stvari, koje nem am siobodu d a obznanim , na osnovu Čega
mi je postalo očigiedno da to nije iluzija um a, niti razono-
da prirode, niti n ešto b ez uzroka, je r to nije ništa, već đa je
to očigledan do k az đ a se B ožanska Prom isao nalazi u apso-
lutnim pojeđinačnostim a čovekovih misli i aktivnosti. PoŠto
B ožanska P rom isao posloji u apsolutnim pojedinačnostim a
Čak i tako bezvrednih i trivijainih stvari, z a r o n a n e m ora da
se nalazi i u apsolutnim pojcdinačnirstim a stvari koje nisu
beznačajne i sitne, k ao Što su a ferc m ira i rata u svetu, kao
i stvari koje se tiču spasenja i života u nebu?

213. Ali znam da tjudska m u d ro sl u većoj m eri vuče

razum n a svoju stra n u , nego što to čini B ožanska Prom isao,
je r se B o žan sk a P ro m isao n e p o k azu je, d o k ljudska
m udrost to Čini. L akšc sc prihvata d a postoji sam o jedan
Život, koji je Bog, i d a jc celo čovečanstvo prim alac života
od Njega, k ao Što jc u p rcth o d n o m višestruko pokazano. Pa
ipak, to je je d n a te ista stvar, jc r m u d ro st p rip ad a životu.
K o n a osnovu svog rasuđivanja n c govori u korist čovekove
sopstvene m u d ro sti i u k o rist p riro d e kada govori iz
prirodnog ili spoljašnjeg Čoveka? K o, tak o đ c, prilikom

180
 Bozanska promisao

rasudivanja n e govori u korist Božanske Prom isli i Boga,

kada govori iz duhovnog ili u n u tarn jcg čoveka? Ali ja
kažcm prirodnom doveku: “ M olim te napiši knjige, je d n u u
k o rist ćovekovc so p stv en e m u d ro sti, d ru g u u k o rist
p riro d e, j ispuni ih m ogućim , verovatnim , prikladnim i,
p rcm a tvom sudu, čvrtsim dokazim a; i daj ih p o to m u rukc
bilo kog anđela.” Z n am da će an đ eo ispod napisati ovih
nckoliko reči: “Svc su to spoljašnjj prividi i o b m a n e /’

18]
 BOŽANSKA PR O M ISA O U ZIM A U O B Z IR
V EČN E STVARI; A PR O LA Z N E STVARl SAM O U
O N O J M E R I U K O JO J SU O N E U SAGLASNOSTI SA
V EČN IM STVARIMA

214. D a B ožanska P rom isao U2ima u obzir večne

stvari, a proiazne stvari sam o u onoj m eri u kojoj o n e sa
večnim stvarim a Čine je d n o , biče p o k a 2 a n o sledećim
redosledom : 1 P rolazne stvari ođnose se na titule i bogatst-
va, p rem a tom e na počasti i d o b itak u svetu. II VeČne stvari
odnose se n a duhovna zvanja i bogatstvo, koji potiču od
ljubavi i m udrosti u n ebu. III Čovek odvaja p ro lazn e od
večnih stvari; ali ih G ospod sjedinjuje. IV Sjedinjenost pro-
laznih i večnih stvari je ste B ožanska P rom isao G ospodnja.

215. I P r o la z n e s tv a r i o đ n o se s e n a titu le i b o g a tstva ,

p r e m a to m e n a p o c a s ti i d o b ita k u sv e tu . Prolazne stvari su
m nogobrojne, pa ipak se sve o n e odnose n a tilule i bogat-
stva. Pod prolaznim stvarim a se podrazum evaju o n e koje ili
vrem enom p ro p ad aju , ili se zavrsavaju sa životom Čoveka u
svetu, d o k se p o d večnim stvarim a podrazum evaju o n e koje
ne p ro p ad aju i ne završavaju se usled p ro tican ja vrem ena,
pa p rem a to m e usled proticanja života u svetu. P ošto se,
kao što je rečeno, sve p ro lazn e stvari odnose na titulc i
bogatstva, od značaja jc , naim e, da se zn a slcdcče: šta su ti-
tu ie i bogatstva i o lk u d a oni: kakvog je kvaUteta Ijubav
p rem a njim a rađ i njih sam ih, a kakvog jc kvalitcta Ijubav
p rem a njim a rad i koristi; d a se te dve ljubavi razlikuju
jc d n a od d ru g e k ao pak ao i nebo; da razliku izm eđu te đve
ljubavi čovek teško spoznaje. AJi o svem u tom e tre b a go-
voriti zasebno. Prvo: a . š ta s u titu le i b o g a tstv a i o tk u d a o n i.

182
 Božanska promisao

U drevna vrem ena titu ie i bogatstva su bili n ešto sasvim

dru g o od onoga što su kasnije p o step en o postali. U najs-
tarija vrem ena nisu postojale drukčije blagorodnosti od
onib koje su nalik poštovanju izm edu ro d itelja i dece; to su
bile blagorodnosi ljubavi, p o tp u n o g poštovanja i obožava-
nja, ne zbog toga Što su ih oni rodili, već zbog pouka i
m udrosti koje su o d njih prim ili, ko je su d ru g o rođcnje,
sam o po sebi duhovno, je r je to ro đ en jc njihovog duha.
Sam o je takva blagorodn o st p ostojala u drcvna vrem ena,
z a to š to su tada nacije, po rodice i dom aćinstva bili zasebni,
a n e p o d vladam a, k ao što je to danas slučaj. O tac porodice
je bio nosilac dostojanstva. S tari pisci su ta v rem en a nazi-
vali Z latn im Vekovima. A li n ak o n tih vrem ena, Ijubav
p rem a posedovanju nadm oćnosti rad i sam og zadovoljstva
te Ijubavj p o step en o je zauzim ala m esto, i pošto sc ta d a u
isto VTeme pojavila m ržnja i neprijateljstvo p ro iiv onih koji
se ne b i predali, n arodi, p o ro d ic e i dom aćinstva su sc usled
neophodnosti grupisali i ujedinjavali u društva i odredivaii
jed n o g n a d sobom , koga su n a jp re nazivali sudijom , p a ka*
snije knezom , i n a kraju kraljem ili carem ; i ta d a su počcli
i d a se Štite gradovim a, nasipim a i zidovim a. O d sudijc,
kneza, kralja ili cara, k ao od glave p re m a telu, na m noge se,
p o p u t zaraze, Šiiila požuda za posedovanjem nadm oćnosti;
ta d a su se nagio p>ojavili stepeni visokih zvanja k ao i počasti
koje su im saglasne, a sa njim a ljubav p re m a sebi i p o n o s na
sopstvenu raudrost. N ešto sličao se dešavalo sa Ijubavlju
p reraa bogatstvim a. U d rev n a vrem ena, k a d a su nacije i
porodice obitavale odvoj en c jc d n a o d druge, nije posiojaia
nikakva d ru g a Ijubav p re m a bogatstvim a osim želje da se
poseduju stvari n eo p h o d n e za život, kojc su Ijudi sebi pri-
bavljali stadim a i zem ljom , poljim a i haŠtam a, koji su im
o b ezb eđ iv ali h ra n u . M e đ u n e o p h o d n o stim a njihovog
života nalazile su se i lep e kuće, u kojim a je bilo korisnih
stvari svakc vrste, kao i odeća; roditelji, deca, sluge i sluš-
k in je brinuJi su o svim stv arim a u ku ći i obavljali
n co p h o d n e poslove. AJi n ak o n Što se Ijubav p re m a pose-
dovanju nadm oćnosti pojavila i uništila ovu republiku,
pojaviia se i ljubav p rem a posedovanju bogatstva preko

183
Emanue! Svedenborg

nivoa ncophodnosti, i narasla je do takvih visina d a je

želela d a poscduje bogatsvo svih drugih- T t dve ljubavi su
p o p u t krvnih srodnika, zato Što on aj ko želi d a dom inira
nad svim stvarim a, želi i da p oseduje sve stvari, jc r na taj
način svi drugi postaju sluge, a sam o on gospodari. O vo je
očigledno kod onih koji pripadaju papinskoj jurisdikciji,
koji su podigli svoju donim aciju Čak d o ncba i prestola
G ospodnjeg, na koji su postavili schc; jcr.o n i, tak o d c, teže
ka to m e da zadobiju bogatstvo celog sveta, i uvcčavaju
svojc riznice b ez kraja. D rugo: b. k a k v o g je k v a liie ta (ju b a v
p te m a tittd a m a i b o g a tstv im a r a d i ry ih s a m ih ; a k a k v o g j e
k v a lite ta Iju b a v p r e m a tU u la m a i b o g a tstv im a r a d i k o r is li.
L jubav p rem a titulam a i počaslim a radi titula i počasti jeste
ijubav p rem a sebi - preciznije, to jc Ijubav p rem a pose-
dovanju nadm očnosli, ko ja potičc od Ijubavi p re m a sebi, a
ljubav p rcm a bogaistvim a i obilju radi bogatstava i obilja
je sle Ijubav p rem a svetu - preciznijc, to je ljubav za pose-
dovanjem d o b ara đru g ih n a biio koji način. D o k ljubav
p rem a titulam a i bogalsvim a rađ i koristi je ste Ijubav prem a
koristim a, Što je islo Što l Ijubav p rc m a bližnjem u, je r to
rad i čega čovek deluje je ste svrha sa kojom deluje, i jcste
prvo ili prim arno; d o k su druge stvari sredstva i seku-
ndarne. Što se tičc ljubavi p re m a titu lam a i počastim a radi
njih sam ih, što je isto Šlo i Ijubav p re m a scbi - preciznije,
sto i ljubav p rem a posedovanju nadm oćnosti koja potiče od
Ijubavi p rem a sebi - to je ljubav pvem a sopstvenom , a
čovckovo sopstveno je sve Što je zlo. Stoga sc kažc d a se
čovck rada u svim zlim a, 1 da o n o Šfo n asledno nosi u scbi
nije ništa drugo ncgo zlo. To Što je n asledno u Čoveku jeste
njcgovo sopstvcno, u k o m c se o n nalazi, i u ko je dolazi kroz
Ijubav p rem a sebi, a p o seb n o kroz Ijubav p re m a pose-
dovanju nadm oćnosti koja p o tičc od Ijubavi p re m a sebi; je r
eovck koji je u toj ljubavi n e uzim a u obzir ništa d ru g o osim
sebe, i n a taj način svoje misli i osećan ja uvlači u svoje so-
pstveno. O tu d a se u Ijubavi p re m a scbi nalazi ljubav prem a
Činjenju zla. R azlog je taj Što čovek n e voli bližnjega nego
sam o sebe, a onaj koji voli sam o sebe, vidi d ru g e sam o kao
nešto v an sebe, ili kao rđave, ili k ao beznačajnc, koje o n □

184
 Božanska promisao

poređ en ju sa sobom prezirc, računajući da, kada im nanosi

zlo, to nije ništa. O tu d a to Što n e k o ko je u ljubavi prem a
nadm ocnosti, koja potičc od Ijubavi p rem a sebi, sm atra da
nije niŠta k ad a prcvari bližnjeg, počini p reiju b u sa njegov-
om ženora, psuje ga, sveti mu se Čak d o sm rti, besni na
njega, i siično. Taj kvalitet k o d čoveka p o tiče od činjenice
d a s lm đavo, sa kojim je on po stao sjedinjen i koji ga vodi,
nije ništa dru g o nego ljubav p rem a nadm oćnosti koja
potiče od ljubavi p rem a sebi; a onaj koga vodi đavo, to jcst
pakao, biva naveden na sva ta zla; i njega n e p re sta n o vode
zadovotjstva tih zala. O tu d a svi koji su u paklu žele da čine
zlo svima, d o k o n i koji su u nebu želc d a Čine d o b ro svima.
Iz te su p ro tn o sti javlja se sred n je stanje u kom e £e naiazi
čovek i u k o m e je on k ao u tački ravnoteže, tak o da se m ože
okrenuti ili ka paklu ili ka nebu; ukoliko je naklonjen zlima
ljubavi p rem a sebi, on se okreće ka paklu, ali ukoliko ta zla
ukloni iz sebe, on se okreće ka ncbu. Bilo m i je d a to da ose-
tim kakvog je kvaliteta i kako je veliko zadovoljstvo ljubavi
p rcm a nadm oćnosti koja potičc od ljubavi p re m a sebi.
U veden sam u njega da bih ga upoznao, i bilo je takvo da
prevazilazi sva zadovoijstva koja na svetu postoje; to je
zadovoljstvo čitavog um a od njegovih najdubljih [unutarn-
josti] d o krajnjih [spoljašnjosti], Ali to zadovoljstvo se sam o
oseća u telu, kao n ešto ugodno i p rijatn o Šfo m iriše u grudi-
m a. Bilo mi je takođe dato da osetim d a se iz tog zađo-
voljstva, k ao iz izvora, izlivaju zadovoljstva svih zala, kao
Što su preljube, osvete, prevarc, bogohuljenja i činjenje zla
uopšte. Slično zadovoljstvo postoji i u ljubavi p re m a posc-
dovanju iraovine svih dru g ih na b ilo koji način, i u
požudam a koje su iz nje izvedenc, ipak, n e u istom stepenu,
osim ako ta Ijubav nije sjcdinjena sa Ijubavlju p rc m a sebi.
M eđutim što se tičc titula i bogatstava koji se ne d ržc radi
njih sam ih vcć radi koristi, tu nije u pitanju Ijubav p rem a
titulam a i bogatstvim a već Ijubav p rem a koristim a, kojim a
titu le i bogatstva služe kao sredsiva; ta Ijubav je nebeska.
Ali više o tom p red m etu u onom e Što siedi. Tžecc: c . d a se
te d v e Iju b a v i r a z lik u ju je d n a o d d ru g e k a o p a k a o i nebo>
očigledno je iz onoga Što je upravo rcčcno. O vom e ću

185
Kmanuel Svedenborg

dodati to d a su svi koji su u Ijubavi p rc m a nadm oćnosti,

koja potičc od Ijubavi p rc m a sebi> u poglcdu d u h a u paklu,
kogod da su, bili vcliki ili m ali (i d a su svi koji su u toj
Ijubavi, u ljubavi p rem a svim zlim a) ukoliko ih ne Čine, oni
ih ipak u svom d u h u sm atraju dozvoljcnim . I shodno tom e
činc ih telesno o n d a k a d a ih titu la i počast, i njihov strah od
zakona u to m c nc sprcčavaju, p o rc d toga, Ijubav p rcm a
nadm oćnosti, koja potiče od Jjubavi p rc m a scbi, najdublje
u scbi krijc m ržnju p rc m a Bogu, p a shodno to m c p rem a
B ožanskim stvarim a ko jc pripadaju crkvi, a poscbno p re m a
G ospodu. U koliko sc G o sp o d priznaje, to se čini sam o usti-
m a, a ak o sc priznaju B ožanskc stvari crkve, to se čini iz
strah a od gubitka zvanja. R azlog zbog koga ta Ijubav
duboko u scbi skriva m ržnju p re m a G ospodu je taj što se
duboko u njoj nalazi žclja d a sc b u d c Bog, jc r sc o n a klan-
ja sam o sebi i sam o scbc obožava. Stoga, ak o je bilo ko slavi
u tolikoj m eri da kaže da u njoj im a B ožanske M udrosti, i
d a je o n a božanstvo sveta, o n a ga o d svcg srca voli.
D rukčije je sa ijubavlju p rc m a titu lam a i bogatstvim a radi
koristi; ta tjubav jc nebeska, je r jc o n a, kao što je rečeno,
isto što i ljubav p re m a bližnjem u. Pod k o ristim a se
podrazum evaju dobra; i stoga se p o d činjenjem korisnih
stvari podrazum eva činjenje d o b ra, a p o d činjenjem kori-
snih stvari ili d o b ra se podrazum eva služcnje i pom aganje
drugim a. lako oni koji to čine p oseduju titulu i bogatstvo,
oni ih ipak razm atraju sam o k ao sredstva kojim a se postižu
koristi, p rem a to m c k ao sredstva služenje i pom aganje.
Takvi se podrazum evaju p o d ovim rečim a G ospodnjim :
K o ji k o č e d a b u d e v e ć i rn e d u v a m a , d a v a m s lu ži. I k o ji h o ć e
m e đ u v a m a d a b u d e p rv i, d a v a m b u d e s lu g a (M at. X X , 26,
27). Tbkvi su i oni kojim a je G o sp o d povcrio nadm očnost
u nebu; jc r je nadm oćnosl njim a sredstvo za činjenja koris-
nih stvari ili d o b ra, p rem a tom e za služenje; a kada su svrhe
ili Ijubavi korsti ili d o b ra, ta d a n e vladaju o n e, već G ospod,
je r je svo d o b ro od Njega. Č etvrto: d. m z lik u iz m e đ u o v ih
{ju b a v i Čttvek te š k o sp o zn q je . 1b je zbog to g a što većina onih
koji im aju titu le i bogatstvo Čini i koristi, ali o n i ne znaju da
li ib ćine rad i sebe ili rad i koristi; ne znaju zbog to g a što

186
 Božanska promisao

k o d o n ih koji su u Ijubavi p rem a sebi i svetu im a više Žara i

revnosti za činjenje koristi nego kod o nih koji nisu u Ijubavi
p rem a sebi i svetu, ali, prvi Čine koristi rad i slave ili dobit-
ka, p rem a to m e rad i scbe, d o k o n i koji čin e koristi radi
koristi, ili d o b ra radi dohra, to n e čine od scbe nego od
G ospoda. Razliku izm eđu njih čovek teško m ože da spoz-
na, je r Čovek ne zna da li ga vodi đavo iii G ospod. O naj
koga vodi đavo čini koristi rad i sebe i sveta, d o k on aj koga
vodi G ospod čini d o b ra rad i G o sp o d a i neba; i svi oni koji
se klone zala k ao grehova čine koristi od G ospoda, dok svi
oni koji se ne klone zala k ao grehova čine koristi o d đavola
- je r je zlo đavo, a korist ili d o b ro su G ospod. P rem a tom e
se zna ta razJika, i nikako drukčije. U spoljašnjem obliku te
dve sfvari izgledaju slično, ati u u n u tam jem obiiku su pot-
puno različite, jed n a je p o p u t zlata u kom e se naJazi otpad,
d o k je druga kao zlato u n u ta r koga se nalazi čisto zlato, i
je d n o je p o p u t veštačkog voča, koje po svom spoijašnjem
obliku izgleda k ao voće sa drvcta, a ipak je obojeni vosak
koji u sebi sađrži prašinu ili bitum cn; d o k je drugo k ao ple-
m enito voče, prijatnog ukusa i m irisa, u n u ta r koga se nalazi

216. I I Vecne s tv a r i o d n o se s e n a d u h o v n a z v a n ja i bogat-

stv o u n e b u , k o ji p o tič u o d Iju b a v i i m u d ro sti, PoŠto p riro d an
čovek zadovoljstva ljubavi p rc m a sebi, koja su i zadovoljst-
va požuda zla, naziva dobrim a, i p o što ih on i učvrscuje da
budu dobra, o n stoga zvanja i bogatstvo naziva Božijim
blagoslovima. AJi, k ad a taj prirodni čovek vidi d a se zli, isto
k ao dobri, podižu u zvanjim a i n ap red u ju u bogatstvu, a
posebno kada vidi d o b re p rezren e i u sirom aštvu, a zle u
slavi i izobilju, on u scbi misli: “ZaŠto je to tak o ? 1 b ne može
biti od Božanskc Promisli, j e r kada bi o n a upravljala svim
stvai im a o n a b i zvanja i bogatstvo davala d o b iim a, a zle bi
ožalostila sirom aštvom i prezlrom i na taj način b i ih navela
d a priznaju da postoji B og i BožansJca Prom isao, A li priro-
d an čovek, ukoliko nije prosvetljen duhovnim Čovekom, to
jest, ukoJiko u isto vrem e nije duhovan, n e vidi da zvanja i
bogatstvo mogu d a budu blagoslovi, a m ogu da b u đ u i

187
nebo.
 Hoianska promisao
o u t u n s K U f jr u r m a u u

prethodn
pretl om ; ali oni ne zavedu kada ne p o b u d c tu Ijubav.
Razlog
Razl zbog koga se zli, isto k ao i dobri, uzvisuju u poča-
stim a i naprcduju u bogatstvu je taj što zli, isto kao i dobri,
činc
čine koristi, ali zli ih čine rad i počasti i dobitka za sop-

[za koju rade]. D obri gledaju na počasti i dobitak sam c

stvari kao na glavne razloge, a na počasti i dobitak sop-
stvene ličnosti kao na sp o red n e razloge, dok zli gledaju na
počasti i dobitak svoje ličnosti k ao na glavnc razlogc, a na
počasti i d o b itak sam e stvari k ao na sporednc razloge. Ali
ko ne uviđa da osoba, n jen a funkcija i počast služc stvari
koju ona pom aže, a ne o b m u to ? K o ne vidi da je sudija radi
pravde, m agistrat radi javnog d o b ra i kralj radi kraljevstva,
a ne o b rn u to ? I stoga svako, shodno zakonim a kraljevstva,
ima titulu i počast saglasno dostojanstvu posla koji je nje-
gova dužnost da obavlja; i da je ta razlika p o p u t one
izm eđu glavnog i sporednog? O naj koji pripisuje sebi ili
svojoj ličnosti počast koja p rip ad a stvari, u duhovnom
svetu, kada mu se predstavi, izgleda k ao čovck sa izokrenu-
tim telom , kom e su noge g o re, a glava dole. D rugo: b. k a d a
s u b la g o slo vi, titu le i b o g a tstvo s u d u h o v n i i večn i; a k a d a su
p ro k le tstv a o n d a s u p r o la z n i i k r a tk o tr a jn i. U ncbu postoje
titule i bogatstvo isto k ao u svetu, j e r tam o postoje vlade, i
shodno tom c upravc i funkcije; tam o postoji i trgovina, pa
p rem a tom e i bogatstvo, je r p o sto je društva i zajednice.
Sveopštc nebo jc podeljeno n a dva kraljcvstva, od kojih sc
je d n o naziva ncbeskim kraljevstvom , a drugo duhovnim
kraljevstvom , a svako kraljevstvo n a bezbroj vcćih i m anjih
društava; sva o n a, i svi koji se u njim a nalaze, u rc đ e n a su
saglasno razlikam a u Ijubavi i o tu d a u m udrosti; društva
n eb esk o g kraljevstva sag la sn o razlik am a u ncbeskoj
ljubavi, koja je Ijubav p rem a G osp o d u , a društva duhovnog
kraljevstva saglasno razlikam a u duhovnoj ljubavi, koja je
ljubav p rcm a bližnjem u. P ošto takva društva postojc i pošto
su svi koji su u njim a u svetu bili ljudi, i o tu d a u sebi
zadržali Ijubavi koje su im ali u svetu (s tom razlikom što su
oni sada duhovni, i što su titu le i bogatstva u duhovnom
kraljevstvu duhovna, a u nebeskom kraljcvstvu nebeska),
Emanuel Svedenborg

ishodi d a oni koji im aju više ijubavi i m udrosti od drugih

im aju više titu la i bogatstva, a lo su oni kojim a su titule i
bogatstvo u svetu bili blagoslovi. N a osnovu ovoga se m ože
vidcti p riro d a duhovnih titula i bogatstva: da oni pripadaju
stanju, a ne osobi. O sobe ko je tam o im aju titule, zapravo su
u sjaju i slavi kao kraljevi na zemlji; pa ipak, o n e na titule
ne gledaju nikako drukeije osim k ao n a koristi u upravi i
izvršavanju na kojim a su angažovani. O n i zaista prim aju
počasti koje pripadaju njihovim titulam a, ali ih ne pripisu-
ju sebi, već koristim a, a p o šio su svc koristi od G ospoda,
oni ih pripisuju G ospodu, od koga su nastale. Stoga su
duhovne titu le i bogatstvo, koji su vecni, takvi. D rugi je
m cđutim slučaj sa onim a kojim a su titu le i bogatslvo u
svetu bili prokletsiva. S obzirom d a su ih oni piipisivali sebi
a ne koristim a, i d a nisu želcli da budu vođeni koristim a,
već da kontrolišu korisci, sm atrajući ih koristim a sam o u
onoj m eri u kojoj služe njihovoj časti i slavi, oni su stoga u
paklu, gde su grešni robovi, p rczren i i bedni. Iz to g razloga
se te titule i bogatstvo, p o što p ro p ad aju , nazivaju prolaz*
nim i kratkotrajnim . O tim dvcm a g rupam a ijudi G ospod
ovako uČi: N e sa b ira jte s e b i b la g a n a z e m iji, g d je m o lja c i rđa
k va ri, i g d je lu p e z i p o tk o p a v a ju i k r a d u ; n e g o sa b ira jte se b i
b la g a n a n e b u , g d e n i m o lja c n i rd a n e tcvari, i g d e lu p e ž i n e
p o tk o p a v a ju i n e k r a d u . J e r g d je j e b la g o va še, o n d je ć e b iti i
srce v a še (M at. V I, 19-21). 'IVeće: c. tiiu ie i b o g a tstvo k o ji s u
p ro k le tstv a , u p o r e đ e n ju sa o n im a kt>ji s u b la g o slo v i, s u ka o
n iš ta p r e m a sv e m u , ili k a o o n o š to s a m o p o se b i n e p o sto ji,
p r e m a o n o m e š to s a m o p o s e b i je s te . Sve o n o što p ro p a d a i ne
postaje nešto, u n u tarn je u sebi nije ništa; spolja o n o zapra-
vo je ste ncšto, čak izgleda d a je ste puno. a nckim a d o k traje
izgleda k ao d a je sve, ali u n u tarn je, sam o p o sebi, o n o to
nije. O no je k ao površina ispod ko je nem a ničega, ili kao
glum ac u kraljevskim o d o ram a, k a d a se predstava završi.
Ali o n o Što ostaje zauvck, sam o po sebi je neprekidno
nešto, p rem a tom e sve; cmo tak o đ e Jeste, je r ne p restaje da
bude.
218. III Ć o vek o d v a ja p r o la z n e o đ v e č n ih s tv a r i; a li ih
G o sp o d s je d in ju je . To j e tak o zbog to g a što su sve stvari koje

190
 Božanska promisao

p rip ad aju Čoveku prolazn e, i usled njih se čovek m ožc na-

zvati proiaznim ; a sve stvari ko je p rip ad aju G o sp o d u su
večne, i usled n jih se G ospod naziva večnim . Prolaznc
stvari su i o n e koje im aju kraj i ko je p ro p ad aju , d o k su
večne stvari o n e koje n em aju kraj i ko je n e propadaju.
Svako m ože d a vidi d a to đvoje n e m ože d a se sjedini osim
p o m oču beskrajne m udrosti G o sp o d n je, i da, p re m a tom c,
G o sp o d m ože d a ih sjedini, a čovek n e. A li da b i se moglo
spoznati d a to dvoje čovek odvaja, a G ospod sjedinjujc,
stvari čem o izložiti sledećim redosledom : 1. Š ta su pro-
lazne, a Šta večne stvari. 2. Č ovek je sam p o sebi prolazan,
a G o sp o d je Sam p o Sebi večan; i stoga iz čoveka ne m ože
d a proizađe ništa osim prolaznog, a iz G o sp o d a m ože da
proizađe sam o večno. 3. P rolazne stvari odvajaju od sebe
večne stvari, a večne stvari sjedinjuju sa sobom prolazne
scvari. 4. G ospod sjedinjuje čoveka sa S obom pom oću spo-
IjaŠnjih privida. 5 . 1 pom oću saobraznosti.

219. Ali te tačke m oraju slikovito d a se objasne i

potvrde je d n a po jedna. Prvo: a. š ta s u p ro k tzn e , a šta večne
s tv a r i? Prolazne su sve o n e stvari koje su svojstvene prirodi,
i koje su, shodno tom e, svojstvene čovcku. Stvari kojc su svo-
jstvene prirodi p re svega su prostori i vrcm e, koji imaju
ograničenje i završenje; o tu d a su stvari koje su svojstvenc
čoveku o n e koje p rip ad aju njegovoj sopstvenoj volji i
razum evanju, i shodno tom e njegovom oscčanju i misli, a pre
svega njegovoj m udrosti; poznato je d a su oni konačni i
ograničeni. D ok su večne stvari sve o n e koje su svpjstvene
G ospodu, i kojc su, usled Njega, n a izvestan način svojstvene
čovcku. Svc stvari koje su svojstvene G ospodu su beskrajne
i večne, p rcm a tom e bezvrem enske, ođnosno b ez ograniče-
nja i kraja. O tuda su i stvari ko je su n a izvestan način svo-
jstvene čoveku, takođe beskrajne i večne; pa ip ak ni jedan
njihov d eo n e p rip ad a čoveku, nego su o n e sam o od
G ospoda u čoveku. D rugo: b. č o v e k je s a m p o se b i p ro la za n , a
G o sp o d j e S a m p o S e b i veča n ; i sto g a iz Ćoveka n e m o te d a
p r o iz a đ e n iŠ ta o s im p ro la zn o g , d o k iz G o sp o d a m o ze d a p ro iza -
đ e s a m o večn o . U prethodnom je rečeno d a je čovek sam po

191
Emanuel Svedenborg

sebi prolazan, a d a jc G ospod Sam p o Schi vccan. Pošto ni iz

koga ne m ože da proizađc ništa d ru g o ostm o n o g a što jc u
njem u, ishodž da i2 čovcka nc može da proizade ništa drugo
osim prolazaog, a i i G ospoda ništa osim večnog. J e r bcsko-
načno ne m ože da proizađe 12 konačnog; [rcći] da m ožc jc
protivTečnost. Ali hcskonačno joŠ uvek možc da proizađe \?.
konačnog, ne ipak iz konačnog, več kroz njcga, iz besko-
načnog. S druge stranc, konačno ne m ožc da proizade iz
beskonačnog; [reči] da m ožc takođe je protivrećnost; pa
ipak, beskonačno možc da proizvede konačno, ali ono tada
nije proizašlo, već jc stvorcno. O lom predm ctu pogledajc
A N Đ E O SK U M U D R O S T O B O Ž A N SK O J U U B A V I I
M U D R O S T l, o d počctka d o kraja. Iz tog razloga, ak o od
G ospoda proizlazi o n o što jc konačno, kao što jc slučaj sa
mnogim stvarim a kod čovcka. to nc proizlazi od G ospoda
već od Čoveka; i za to m ožc da se kaže d a jc od G ospoda kroz
čoveka, je r tako izgleda. 'lb m ože da sc predstavi sledcćim
rećim a G ospoda: D a k lc n c k a b u đ e va ša riječ: d a , d a ; n c, n t ; a
š to j e v iše o d o vo g a , o d a zia j e (M at, V, 37). Tako pričaju svi
koji su u trećcm ncbu, jc r oni nikada ne razmišljaju 0
Božanskim stvarim a. da Ji jc ncšto tako, ili nijc tako, već oni
od G ospoda u sebi vidc da jeste tako ili nijc tako. Iz tog
razloga razm išljanje o Božanskim stvarim a, d a li su onc
takve ili nisu, potiče od onih koji razmišljaju ne videći ih od
G ospoda, već želcći d a vidc o d sebe; a o n o sto čovck vidi od
scbe je ste zlo. Ali G ospod ncprestano hocc oe sam o to da
čovek misli i govori o Božanskim stvarim a, već i d a o njima
razmišlja, sa ciljem da m ožc da uvidi Ua je neka stvar takva
ili nijc takva; i za tu m isao, razgovor ili razmišljanje, ukoliko
se zavrŠc viđenjem istine, m ožc da se kaže da su u čovcku od
G ospoda; ali oni su od čovcka svc dok o n ne vidi i ne prizna
istinu. M eđutim , sam o od G ospoda potiče to Što je čovck
sposoban da misli, govori i prosuđujc, je r on tu moć ima
usied đve sposobnosti kojc se nazivaju svojevoljnošću i ra2 -
boritošču, a čovek tc sposobnosti ima sam o od G ospoda.
Ikeće: c. proiazrte s tv a r i odvajqju od sebe večrte stvari, a vtčne
stvari sjedmjuju sa sobom proiazne stvari. D a prolazne stvari
o d sebe odvajaju večne scvari, znači da to čini čovek, koji jc

192
 Boianska promisao

prolazan uslcd proiaznih sivari u stb i; a d a vcčnc sivari sje-

dinjuju sa sobom prolazne srvaii, znaći d a to čini G ospod,
koji jc večan uslcd večnih stvari u Sebi, kao Sto jc u pretho-
d n o m rečeno (br. 218). N a prethodnim slranicam a je
pokazano da postoji sjeđinjenost G ospoda sa čovckom, i
povratna sjedinjcnost Čoveka sa G ospodom ; a)i da povratna
sjedinjcnost Čovcka sa G ospodom nije od čovcka, već je od
G ospoda; takode i da je čovekova voJja sup ro tn a votji
G ospodnjoj; ili, što jc isto, da se čovckova sopstvena
m udrost [suprotstavlja] Božanskoj P rom idi G ospodnjoj. Iz
toga i&hodi d a čovck o d sebe odvaja svoje proSaznc stvari od
večnih slvari G ospoda, ali da G ospod sjedinjujc Svojc večne
stvari sa ćovckovim prolaznim stvarim a, to jcsi, Sebe sa
čovckom i čoveka sa Sobom . Po$to su te taćke u potpunosti
raspravljcnc u prctliodnom , dalje potvrdivanjc nijc poireb-
no. Četvrto; d. G o sp o d $ je d in ju je čo veka s a S o b o m p o m o ću
sp o lja sn jih p r iv id a . Jc r spoSjašnji privid je da čovck od sebc
voli bližnjegu, ćini do b ro i govori istinu. UkoJikr) Čoveku nc
bi izgledaJo Jcao d a je lo od njega, on ne hi volco l^ližnjcg,
Činio du b ro i govorio istinu, i u tom slučaju nc bi bio sjedi-
njen sa G ospodom . M cđutim , pošto su ijubav, dobro i istina
o d G ospoda, očiglcdno je da G ospod čovcka sjcdinjuje sa
Sobom pom oću spoljašnjih privida. Ali o tom prividu, o sje-
dinjenosti G ospoda sa čovckom i o čovekovoj povratnoj
sjedinjenosti sa G ospodom pom uću privida, dovoljno je
rečeno u prctbodnom . Pcto: e . G o sp o d sje d in ju je Čoveka sa
S o b o m p o m o c u sa o b ra n o sti. Tb se čini pom oču Rcči kao sred-
stva, čiji doslovni sm isao sadržt pukc saubraznosti. Da
pom oču tog smisia [koji proizlazi iz saobraznosti] postoji
sjedinjenost Ciospoda sa čovekom , i povratna sjcdinjenost
čovcka sa G ospodom , pokazano je u U Ć E N JU N O V O G
JE R U S A U M A O SV E T O M PISM U , od poćctka do kraja.

220. IV S je d in je n o s t p ro U tzn ih i v e č n ih s tv a r i u čo veku

je s te B o ia n s k a P r o m is a o G o sp o d n ja . Ali pošto to ne može
o d m ah da sc razum c ukoJiko n ajp re nije d o v cd cn o u red, i
ukoliko se nc objašnjava i n e pokazuje saglasno to m redu,
stoga ćc red biti sledeći: 1. O d B ožanskc je Prom isli da

193
Emanuel Svedenborg

čovck sa sm rću skida p riro d n e i prolazne stvafi, i oblači

duhovne i večne stvaii. 2. G o sp o d Svojom Božanskom
Prom išlju sjedinjuje Sebc sa prirodnim stvarim a pom oću
duhovnih stvari, i sa piolaznim stvarim a pom oću vcčnih
stvari, sagiasno koristim a. 3. G o sp o d sjedinjuje Sehe sa
k o rissm a pom oću saobraznosti, i n a taj način pom oću spo-
ljašnjih privida, saglasno to m e koliko ih čovek učvršćujc. 4.
"Rikva sjeđinjenost prolaznih i večnih stvari je ste Božanska
Prom isao. AJi te stvari će se jasnije osvetliti pom oću
objašnjenja. Prvo: a. o d B o ž a n s k e j e P r o m is li d a č o v e k sa
s m r ć u s k id a p r ir o d n e i p r o la z n e s tv a r t, i o b la č i d u h o v n e i veČne
s tv a r i. P riro d n e i pro lazn e stvari su krajnje [spoljašnje
stvari) u koje ćovek n ajp re ulazi, što čini prilikom rođenja,
s tim Što kasnije m ožc da bude uveden u u n u ta rn je i višc
stvari; je r krajnje [spoljašnjosti] su kopna, a o n a su u
prirodnom svetu. O tu d a nijedan an đ eo i!i d u h nisu stvorcni
odm ah, već suSvi oni n ajp re ro đ cn i k ao Ijudi i tak o uvedcni
[u u n u tarn je i više stvari). O tu d a oni im aju krajnjc [spo-
ljaŠnjosti] koje su u njim a o d re đ e n e i ustanovljenc, u koji*
m a i pom oću kojih u n u ta rn je stvari m ogu da se d ržc jcd n a
s drugom u vczi. Ali čovck n ajp re oblači pfostije stvari
prirode; njegovo telo je o d njih. M cđutim , njih sa smrću
skida i zadržava čistije stvari p riro d c koje su najbliže
duhovnim stvarim a; i tad a su o n e njegova kopna. Osim
toga, sve u n u tarn jc i više stvari su u krajnjim [spoljaŠnjosti-
m a) zajedno, k ao što je već p o k azan o n a odgovarajućim
m estim a; iz to g razloga je svako delovanje G ospodnje
sveobuhvatno od p o četn o g do poslednjeg, pa o tu d a celovi-
lo . AJi p o što krajnje [spoljašnjosti] p riro d e ne m ogu da
p rim e duhovne i večne stvari, za ko je je ljudski um nači-
njen, je r su o n e u sebi, a čovek je ip ak ro đ e n da p o stan e
duhovan i d a živi večno, stoga njih čovek skida i zadržava
sam o u n u tarn je p riro d n e stvari, koje su p rilag o đ cn e i u
skladu sa duhvonim i nebeskim stvarim a, i služc im kao
kopna; to sc postižc odbacivanjem proiaznih i prirodnih
krajnjih [spoljašnjosti], što je sm rt tcla. D rugo: b. G o sp o d
S v o jo m B o ž a n s k o m P r o m iš fju $ je d ii\jiy e S e b e s a p r ir o d n im
s tv a r im a p o m o c u d u h o v n ih s tv a r i, i s a p r o la z n im s tv a r im a

194
 Boiansbj promisao

p o m o ć u većn ih s tv a r iy sa g la sn o k o r is tim a . P riro d n c i pro-

lazuc siviivi nisu sam o o n e kojc su svojsrvene prirodi, već i
o n c kojc su svojstvcne Ijudim a u priro d n o m svctu. Čovek
sa stnrću skida i jed u c t druge, i oblaći duh o v n e i vcčne
stvari kojc su im saobrazne. D a on njih oblači saglasno
koristim a višestruko jc pokazano n a p rcth o d n im stranica-
m a. Priro<lne stvari kojc su svojstvenc p riro d i, povezanc su,
u opštc, sa vrem enim a i proslorim a, a p o seb n o sa stvarim a
koje su viđcne na zemlji. Njjh čovek sa sm rću napušta, i na
njihovo m csto p rim a duhovnc stvari, koje su slične priro-
dnim u pogledu spoljašnjeg lica ili izglcda, ali nisu [slične]
u poglcdu u n u tarn jcg lica i sam e suštinc; Čime sm o se
takodc bavili u p re th o d n o i/lo?cnom . Prolazne stvari koje
su svojstvcnc Ijudim a u priro d n o m svetu povezanc $u,
u opste, sa litulam a i bogalstvom , a p o scb n o sa neophod-
nim srvarim a za [živol] svakog čoveka, što su h ran a, odcča
i staništc. O ne sc sa sm rtču takođc skidaju i ostavljaju po
strani, a oblače se i prim aju stvari ko je su u pogledu spol-
jašnjcg lica ili izgleda sličnc, ali nisu [sličnc| u poglcdu
u n u tarn jcg lica, ili u poglcdu suštine. O n c sve im aju svojc
unutarnjc lice i svoju suštinu o d koristi prolaznih stvari u
svetu. K oristi su d o b ra koja sc nazivaju d o b rim a Ijubavi
p rem a bližnjem u. N a osnovu ovoga m ože bili ja sn o da
G o sp o d Svojom B ožanskom PromiŠlju sjedinjuje duhovnc
i večnc stvari sa prirodnim i prolaznim stvarim a saglasno
korislim a. Terče: c. G o sp o d s je d in ju je S e b e s a k o r is iim a
p o m o ć u sa o b ra zn o sti, i n a tq j naČ in p o m o ć u sp o ija Š n jih p r iv i -
d a , sa g la sn o to m e k o lik o ih čo vek uČ vršćige. Ali poŠto tc stvari
nc m ogu d a ra z u m c ju o n i koji još nisu stekli jasan uvid u to
šta su saobraznosti, a šta spoljašnji prividi, stoga li pojmovi
m oraju slikovito d a se predstavc prim eriraa i tak o objasne.
Sve stvari Rcči su p u k e saobraznosti duhovnih i ncbeskih
stvari; i zato što su saobraznosti, o n e su tak o đ c i spoljašnji
prividi. O dnosno, svc stvari R eči su B ožanska D o b ra
Đožanskc Ljubavi i B ožanskc Istine B ožanske M udrosti,
koji su sami po sebi nagi, ali su u smislu doslovnog
tum ačcnja R eči obučeni. Stogu izgledaju k ao Čovek u odeći
koja jc saobrazna stanju njegove Ijubavi i m udrosti. Iz Čega

195
Emanuel Svedenborg

je očigledno da ako Čovek potvrđuje spoljašnje privide, to

je k ao da tvrđi da je o d eća čovek; tak o spoljašnji prividi
postaju zablude. D rukčije je ak o čovek tra g a za istinaroa i
vidi ih u spoijašnjim prividim a. D alje, p o što sve koristi, ili
istine i d o b ra Ijubavi p rem a biižnjem u, m ogu da se Čine ili
saglasno spoljašnjim prividim a ili saglasno sam im istinam a
u R eči, stoga, ukoliko ih čini saglasno spoljašnjim prividim a
koje je u scbi učvrstio, Čovek greši, ali ukoliko ih Čini sagla-
sn o istinam a, on ih čini o n ak o kako treba, Na osnovu ovoga
se m ože shvatiti šta se podrazum eva p o d tim e da G ospod
Sebe sjedinjujc sa koristim a pom oću saobraznosti, i lako
pom oću spoljasnjih privida, saglasno to m e koliko ih Ćovek
učvršcuje. Č etvrto: d. ta k v a sjed irtfe n o st p r o la z n ih i v e c n ik
s tv a r ije B o ž a n s k a P r o n tisa o . D a bism o lo pojasnili, daćem o
đva prim eia; jc d a n koji se odnosi n a titule i počasti, i drugi
koji se odnosi n a bogatstva i obilje. I je d n o i drugo su u
spoljasnjem obliku p riro d n i i prolazni, ali su u u n u tam jem
obliku duhcrvni i večni. T itu le sa odgovarajućim počaslim a
su p riro d n e i prolaznc k a d a ćovek razm atra sebe lićno u
njim a, a n e zajednicu i koristi, je r Čovek onda unutarnje
misli da je zajednica radi njega, a ne o n rad i zajednice. O n
je p o p u t k ralja koji misli da kraljevstvo i svi ljudi u njemu
postojc rad i njega. a ne đa on živi ra d i kraljevstva i ljudi u
njem u. M eđutim , iste te Citulc sa ođgovarajućim počastim a
su duhovne i večnc kada čovek na sebe lično gleda k ao da
služi zajednici i korisltm a, a n e da o n e postoje zbog njega.
A ko čovek Co Čini, o n d a je on u istini i u suštini svoje titule
i počasti, ali ukoliko čini p reth o d n o . o n d a je u saobraznosti
i spoljašnjem prividu; i ukoliko ih u sebi učvrsti, o n je u
zabludam a, i u sjedinjenosti je sa G o spodom sam o k ao oni
koji su u lažim a i u zlim a koja od njih poticu; je r su zablude
laži sa kojim a zla sebe sjedinjuju. O n i su zaista doprinosiK
koristim a i d o b ru , ali od sebe a ne o d G ospoda, sto g a su
stavili sebe na m esto G ospoda. lsto je sa bogatstvim a i
m oći, koji su tak o đ e ili p riro d n i i prolazni, ili duhvni i večni.
B ogatstva i m oć su p riro d n i i prolazni kod o nih koji razm a-
tra ju sam o njih sam e i sebe u njim a, nalazeći u te dve stvari
sve svojc uživanje i zadovoljstvo. Ali, iste te stvari su

196
 Božanska promisao

duhovne i večne k o d onih koji u njim a razm atraju koristi, i

koji u njim a n alaze u n u tarn je uživanje i zadovoljstvo. Kod
takvih Čak i spoljašnje uživanje i zadovoljstvo postaju
duhovni, a proiazDO postaje večno. Stoga su oni nakon
sm rti u nebu, i tam o žive u p alatam a u kojim a se oblici
stvari za u p o treb u blistaju o d ziata i dragog kam enja; oni>
m eđutim , na to gledaju sam o kao na spoijaŠDjosti, blještavc
i prozračne usled u n u tarn jo sti ko je su koristi i koje njim a
donose pravo uživanje i zadovoljstvo, koji su sam i po sebi
željena stanja i sreća neba. S u p ro tn a sudbina čeka o n e koji
su razraatrali bogatstva i m o ć sam o rad i sopstvene koristi i
sebe, p rem a to m e rad i spoljašnjosti, a ne u isto vrem e
unutam josti; dakle, saglasno spoljašnjim prividim a, a ne
saglasno njihovoj suštini. K ad a takvi sidnu bogatstva i moć,
što Čine prilikom sm rti, oni ob iače u n u tarn jo sti koje im pri-
p adaju, koje, budući d a nisu duhovne, ne m ogu biti drugo
nego paklene, je r u njim a je ili je d n o ili drugo; ne m ogu biti
oba. Stoga um esto bogatstva oni dobijaju sirom astvo, a
um esto stvari koje su poseđovali, bedu. Pod koristim a se ne
podrazum evaju sam o n eo p h o d n a sredstva za život, ko ja su
povezane sa hranom , od ećo m i staništem , za čoveka i one
koji o d njega zavise, već se podrazum evaju i d o b ro jed n e
zem lje, do b ro društva i d o b ro bližnjega. Ih k v o d o b ro je
trgovina kada je o n a k rajn ja ljubav, i novac k ao posredna
p o d ređ en a ljubav, p o d uslovom da se trgovac kloni prevara
i zlih veština k ao grehova, i im a averziju p re m a njim a.
D rukčije je k ad a je novac krajnja Ijubav, a trgovina posre-
d n a p o d ređ en a Ijubav, je r j e to p o h lcp a ko ja je k o ren zala;
u vezi čega p ogledajte jevanđeljc po L u đ X II, 15; i
p arab o lu u vezi toga, stih 16-21.

197
 ČO V EK N E BIVA U N UTARNJE UVEDEN U
IS T IN E VERE I DOBRA IJU B A V I PREM A
1IU ŽN JEM U , O SIM U K O LIK O U N JIM A M O Ž E DA
OSTANE SVE 1 )0 KRAJA ŽIVOTA

221. U hrišćanskom svetu se zna da G ospod želi

spasenje svih, k ao i d a je svem oguć, stoga m nogi misle da
O n m ože d a spasi s\ak o g a, k ao i d a spasava o n e koji ga
m ole za railost, p re svega o n e koji m ole saglasno form uli
prim ljene vere - da ćc B og O tac b iti m ilostiv rađi Stna;
poscbno ukoliko u isio v rem e m olc da [budu osposobljeni
da] m ogu da p rim c lakvu veru. Ali d a je sasvim đrukčije
vidcće se u poslcdnjem članku ove rasprave, g d c će se
objasniti d a G o sp o d n e m ože d a deluje su p ro tn o zakonim a
Svoje B ožanske Promisli, jc r bi delovati protiv njih značilo
delovati protiv N jegove Sopstvene Đ ožanske Ljubavi i
M udrosti, p rem a to m e p ro tiv N jega; i gde će se videti da
takva tre n u tn a m ilost nije m oguća. j e r se spasenje čoveka
postiže pom oću sredstava, a niko n e m ože d a vodi čoveka
saglasno njim a osim N jcga koji hoće spasenjc svih, i u isto
vrcm c je svemoguć, p rc m a tom e G ospod. Srcdstva pom oću
kojih G ospod vodi čovcka su o n o što se naziva zakonim a
B ožanske Promisii, m cdu kojim a je i taj da Čovek ne biva
u n u tam je uveden u istine v ere i d o b ra Ijubavi prem a
N ižnjem u, osim ukoliko u njim a m ože d a o sta n e sve do
kraja života. A li da b i to razum u bilo oČigledno biće objaš-
njcno slcdećim redoslcdom : I Covek m ožc da b u d e uveden
u m u drast duhovih stvari, kao i u ljubav p rcm a njim a, a da
ipak ne bude popravljcn. II A k o čovck kasnije o d njih
odustane, i ode u su p ro tn o , on skrnavi svete stvari. III
Postoji m nogo drugih vrsta skrnavljenja. ali ova je najgora

198
 Boianska promisao

o đ svih, IV Stoga G o sp o d ćovcka u n u ta rn jc nc uvodi u

istine m udrosti, i istovrem eno d o b ra ijubavi, osim ukoliko
u njim a m ožc da ostane sve d o kraja života.

222. [ Ć o vek m o že d a b u d e u v e d e n u m u d r o s t d u h o v ih
s tv a r i, k a o i u (Jubav p r e m a n jim a , a d a ip a k n e b u d e p o p r a v •
IJen . R azlog je taj što čovek im a ra 2 b o rito st i svojevoljnost;
pornoću razboritosti on m ože da se uzdignc u m udrost,
skoro anđcosku, a p o m oću svojcvoljnosti u Jjubav, koja nijc
drukčija od anđeoskc Ijubavi. P a ipak, kakva je Ijubav,
takva jc m udrost; ak o je ijubav n cb esk a i duhovna, m udrost
tak o đ e postajc n ebeska i duhovna, ali ak o je Ijubav đavols-
ka i pakJena, i m udrost j e đavolska i paklena. O va druga
[Ijubav] u spoljašnjem obliku, i p rc m a to m e p rc d drugim a,
m ože zapravo da izglcda k ao d a je nebcska i duhovna; ali u
u n u tarn jem obliku, koji je n jen a sam a suština, o n a je davo-
lska i p ak lcn a, ne van Čoveka, vcć u n u ta r njega. L judim a nc
izgleda da je ta k v a je rs u o n i p riro d n i, i vide i čuju prirodno,
a spoljašnji obiik jc p rirod an . Ali an đelim a izgleda kao da
je takva, jc r su oni duhovni, i vide i čuju duhovno; a
u n u tarn ji oblik je duhovan. N a osnovu ovoga je očiglcdno
da čovck m o lc d a b u d e uveden u m u d ro st duhovnih stvari,
k a o i u Ijubav p rem a njim a, a d a ip ak n e b u d e popravljen;
ali on jc tada uveden sam o u priro d n u Ijubav p re m a njtm a,
a n e i u duhovnu Ijubav p re m a njim a. To jc zbog to g a što
čovck sam m ože d a u đ e u p riro d n u ijubav, ali ga sam o
G ospod m ožc uvesti u duhovnu Ijubav; pri Čemu su oni koji
su u nju uvcdeni popravljcni, d o k oni koji su sam i ušli u
p riro d n u Ijubav nisu popravljeni. J c r ovj drugi su u najvcćoj
m eri iicem cri, a m n o g o n jih p rip a d a re d u jc z u ita , i
u n u tam jc ne v eruje ni u šta B ožansko, vec sc spolja igra
B ožanskim stvarim a p o p u t vraća.

223. P utcm širokog iskustva u dubovnom svetu d a to

m i jc da spoznam d a čo v ck u seb i im a sp o so b n o st
razum cvanja tajni m udrosti isto k ao sam i anđeli. Jc r vidco
sam strašne đavole koji, k a d a čuju tajne m udrosti, nc santo
d a ih razum cju, već ih i govore iz svoje sopstvene razbori-

199
Em anuel SvccUnlx>rg

tosti, ali Čim se v rate svojoj đavolskoj Ijubavi, oni ih ne

razum eju, već um esto njih [razum eju] su p ro tn e stvari koje
su m aioum ne, i njih ta d a nazivaju m udrošću. D ozvoljeno
mi je čak da čujem da se oni, kada su u sianju m udrosti,
sm eju sopstvenoj m aloum nosti, a da se, kada su u stanju
m aloum nosti, sm eju m udrosti. Č ovek koji je bio takav u
svetu, nakon sm rli, kada p o stan e duh, obično se stavlja u
naizm enična sta n ja m u d ro stl i m aio u m n o sti, k a k o bi
m ogao da uvidi razliku m eđ u njim a. Ali, i p o red toga što iz
m udrosti vide da su m aloum ni, k a d a im se da da biraju, kao
što se daje svakom e, oni sebe ipak uvedu u stanje m alou-
m nosti i to stan je vole, a stanje m udrosti ta d a m rze. Razlog
je taj što je njibovo u n u ta m je bilo đavolsko, a njihovo spo-
ljašnje kao Božansko. 1 b su oni koji se podrazum evaju pod
đavolim a koji se p retvaraju d a su an đ eli svetlosti; kao i pod
onim koji je do šao na svadbu neobućen u svađbeno ru h o , i
koji jc bačen u tam u najkrajnju (M at. X X II, ] 1-13).

224. Ko ne m o ie da uvidi da spoljašnje postoji od

unutarnjcg, i d a, shodno tom e, spoljašnje svoju suštinu
dobija o d unutarnjeg? I ko iz iskustva ne zna d a spoijašnje
m ože da izgieda drukčije od svoje suštine koja potiče od
unutarnjeg? J e r takav spoljašnji privid je očigiedan kod tice-
m cra, laskavaca i p relen d en ata. A da čovek m ože krajnje
dobro d a odglum i karakteristike koje nisu njegove, učigle-
d n o je kod glum aca i m im ičara, je r oni znaju kako da pre-
dstave kraljeve, careve, štaviše i anđele, tonom , jezikom ,
licem i gestovim a, k ao da su oni sam i takvi; d o k ipak msu
ništa drugo nego glumci. 'Ib je rečcno 1 zbog toga šlo čovck
m ože na sličan način d a se ponaša kao ulizica, kako u
građanskim i m oralnim , tak o i u duhovnim stvarim a; a poz-
n a to je i da.m nogi to činc. Stoga se, kada je unutarnje u svo-
joj suštini paklcno, a spoljašnje po svom obliku izgleda
duhovno, pri čem u spotjašnje ipak svoju suštinu izvlači iz
unutarnjeg, kao Što je n ap red rečeno, postavlja pitanje gđe
je ta suština u spoljašnjem prikrivena. O n a se ne pojavijuje
u gestovim a, tonu, jeziku ili izrazu lica, ali ip ak u svemu
tom e leži u n u tam je pjikrivena. D a je u tom e unutarnje

200
 Božanska promisao

prikrivcna sasvim je očigledno iz istoga u duhovnom svetu,

jc r kada čovck iz prirodnog sveta d o đ e u duhovni, što čini
kada um re, on tada svoje spoljašnje ostavlja sa tclom , i
zadriava svoje u n u tarn je koje je nagom ilao u duhu; i tađa,
ak o je njegovo u n u tam jc bilo đavolsko, o n izglcda kao
đavo, k ao Što je u pogledu d u h a i b io dok jc živco u svctu.
Ko ne pri/.naje d a svald čovek sa tclom ostavlja spoljašnjc, i
ulazi u unutarnjc, kada postaje d u h ? O vom c ću dixiati i to
d a u duhovnom svetu postoji kom unikacija oscćanja i od
njih potcklih misli, i da zahvaljujući tom e tam o niko ne
m ožc d a prića drukčije nego što tnisli, kao i da lam o svako
m enja svojc lice i postaje nalik sopstvcnom osećanju; tako
d a jc njcgov karakter na osnovu Hca očiglcdan. Liccm erim a
se ponckad dozvoljava da govore drukčije ncgo Sto misle, ali
zvuk njihovog govora čuje se kao p o tp u n o ncharm im ičan sa
njihovim unutarnjim mislima; i p u tcm tog neslaganja oni sc
raspoznaju od drugih. O tu d a m ožc d a bude jusno da jc
unutarnjc skriveno u tonu, jeziku, licu i gestu spoljušnjcg, i
da to Ijudi u prirodnom svetu n e opažaju, ali jo anđelim a u
duhovnom svctu očigledno.

225. N a osnovu ovih razm atran ja je jasn o da Čovck,

sve d o k živi u prirodnom svctu, m ože da b u d c uvcdcn u
m udrost duhovnih stvari, k ao i u Ijubav p rem a njim a; i da
sc to m ožc dcsiti, i dešava se, kako sa onim a koji su sam o
prirodni, tako i sa onim a koji su duhovni; ali sa tom ra-
zlikom Sto sc potonji na taj način popravljaju, d o k se
p relh o d n i istim srcdstvim a ne popravljaju. Kod o nih koji su
sam o prirodni, m ožc posto jati i privid da volc m udrost, ali
oni je nc vole drukčijc nego Što preljubanik voli otm enu
ženu k ao da je prostitutk a, pričajući sa njom uljudno, po-
klanjanjući jo j divne haljine, ali ipak mislcći o njoj u sebi,
kod kućc: “O n a je sam o rđ av a bludnica, koju ću uveriti u to
d a jc volim zato Što je nakJonjena m ojoj požudi; ali ako joj
ne bi bila naklonjena, ja bib je odbacio." Njegov u nutam ji
Čovck jc taj preljubnik; a njegovo spotjašnje jc ta žcna.
226. II A k o Čovek k a s n ije o d ry ih o d u s ia n e , / o d e u
s u p r o fn o , o n s k r n a v i sveie s tv a r i. Im a m nogo drugih vrsta

201
Emanuel Svedenborg

skrnavljenja o noga Sto je sveto, koje se razm atraju u nare-

dnom članku, ali ova vrsta je najtužnija od svih, je r oni koji
vrše tu vrstu skrnavljenja nakon sm rti nisu vise ijudi, oni
zapravo žive, ali n ep restan o u fantastičnim delirijum im a;
njim a se čini da lete n a visini, đ o k o staju tam o gde su i bave
se fantazijam a koje sm alraju rcain im stvarim a; i p o što nisu
više ljudi, o njim a se ne govori k ao o njem u ili o njoj, već
k ao o tom e. StaviŠe, k a d a se izvedu na videlo u svetlosti
n eb a oni izgledaju kao kosturi, neki od njih k ao kosturi u
boji kostiju, neki k ao gorući kostu ri, a nek i k ao sprženi ko-
sturi. U svetu nije po zn ato da oni koji v rse skrnavijenje te
vrste postaju takvi n ak o n sm rti; a nije p o zn ato zato Što
uzrok nije poznat. Sam uzrok jc taj što kada čovek najpre
prizna B ožanske stvari i verujc u njih, a p o to m od njih
odustane i poriče ih, on tad a m cša svete stvari sa profanim ;
a k ad a se o n e izm ešaju ne m ogu se odvojiti drukčije osim
potpunim uništenjem . Aii d a bi se tc stvari jasn ije uočile,
m oraju se objasnili red o m koji jc sledeći: 1. Šta god da
čovek misli, govori i čini svojom voljom , b ez obzira da li je
to do b ro ili zlo, njem u se pripaja i ostaje. 2. Ali G ospod
Svojom B ožauskom PromiŠIju nepvcstano predviđa i ra-
sporcđuje zlo tako da o n o b u d e zasebno, i d o b ro tak o da
o n o b u d e zasebno, i da su, p re m a tom e, odvojeni. 3.
M edutim , to ne m ože da se uĆini ako čovek n ajp re prizna
istine vere i živi u skladu sa njim a, a po to m ih odbaci i
poričc. 4. O n ta d a m eša d o b ro i zlo đ o te m ere d a o n i oe
m ogu da se odvoje. 5. A pošto d o b ro i zlo u svakom lju-
dskom biću tre b a d a budu odvojeni, a u takvom čoveku se
ne m ogu odvojiti, o n se stoga uništava u pogledu svega što
je zaista ljudsko.

227. To su razlozi zbog kojih je d n a takva grozota po-

stoji, ali pošto o n i nisu poznati, je r se o njim a n e zna, m ora-
ju se objasniti na takav naĆin da razum evanju b u d u očigled-
ni. P m v a . š ta g o d d a Čovek m is li, g a v o ri i č in i svo jo m voljom>
b e z o b zira d a li j e d o b ro Ui z io , n je m u s e p r ip a ja i o sta je . 1b je
pokazano u p reth o d n o m (br. 78-81). Jc r čovek ima spo-
Ijašnje ili p riro d n o pam ćenje, i u n u ta m je ili duhovno

202
 Božanska promhao

pam ćenje. U ovom drugom pam ćcnju upisane su sve slvari,

uopSle i pojedinačno, koje je svojom voljom mislio, govorio
i činio u svetu; i to sve stvari uopšte i pojedinaČno tak o ko*
m pletno, d a ni jed n a ne nedostajc. To pam ćenje je knjiga
njcgovog života koja se n ak o n sm rti otvara, i saglasno kojoj
mu sc sudi. U vezi log pam ćenja m nogo toga je p rcd o čcn o
na osnovu stvarnog iskustva u radu o N E B U I PAKKU (br.
461-465). D rugo: b. a li G o sp o d S v o jo m lio ž a n s k o m P ro m iŠ f/u
n e p re sta n o p r e d v iđ a i ra sp o re d u jc z lo ta k o d a o n o b u d e zase^
b n a y i d o b ro ta k o d a o n o b u d e za se b n o , i d a s u , p r e m a to tn e,
o d vo jen i. Svaki čovck je i u ztu i u dobru, jc r je u zlu od scbc,
a u dobru o d G ospoda; i čovek n e m ožc da živi ukoliko nije
i u jed n o m i u drugom , je r kada b( b io sam o u sebi, i p rcm a
tom c sam o u zlu, on n c bi im ao ništa o d života, niti bi, kađa
bi bio sam o u G ospodu, i p rem a tom c sam o u dobru, imao
išta od života. Z a to šlo bi o n u o v o m d ru g o m s ia n ju ž iv o ta
bio p o p u t nekoga ko sc guši, nep restan o se boreći za dah, ili
p o p u t nckoga ko je u agoniji sm rti; dok bi u p r v o m s ta n ju
ž iv o ta b io ugašcn, jc r jc zlo b ez d o b ra sam o p o sebi mrtvo.
Iz tog razloga je svakl čovek i u jcđnom i u drugom , ali raz-
lika jc u to m e Što jc jcd an u n u tarn jc u G ospodu, a spoljašn*
jc na izvestan način u sebi, dok je drugi u n u tarn jc u sebi. a
spoljašnje na izvcstan način u G ospodu; i drugi je u zlu, a
prvi jc u dobru, ali bez obzira na to oba su i u jed n o m i u
drugom . D a je i zao čovck i u jed n o m i u drugom , to je stoga
što jc on u d o b m građanskog i m oralnog života, k ao i spo-
Ijašnjc u nekom do b ru duhovnog života. P ored toga, njcga
G ospod drži u razboritosti i svojevoljnosti, kako bi imao
sposobnost d a b u d c u dobru; to je d o b ro kojim je svako, čak
i loŠ Čovek, vođcn od stran e G ospoda. N a osnovu ovih raz-
m atranja m ožc da se vidi d a G ospod odvaja zlo od dobra,
tako da je d n o m ože d a b u d e unutarnjc a drugo spoljašnjc, i
d a O n, p rem a tom c, obczbeđuje d a ne d o đ e d o njihovog
m cšanja. Tbeće: c. a ii to n e m o ze d a s t u č in i a k o Čovek n q jp re
p r iz n a is tin e vere i ž iv i u s k ia d u sa n jim a , a p o to m ih o d b a c i i
p o rič e . To je očigledno na osnovu onoga što je sada rcčeno:
na osnovu prvoga da se sve Što čcrvck misli, govori i ćini svo-
jom voljom njem u pripaja i ostaje, i na osnovu drugog da

203
Emanuel Svedenborg

G ospod Svojom Božanskom Prom išlju n cp rcstan o predviđa

i raspoređuje dobro, tak o d a o n o b u d c sam o, i zlo, tak o da
ono bude sam o, p rcm a to m c da mogu da b u d u odvojeni.
P ored toga, njih G ospod odvaja nakon sm rli; ođ onih koji su
u n u tam je zli a spoljasnje dobri, d o b ro se oduzim a, i oni se
na taj način ostavljaju svom zlu; o b rn u to sc dešava onim a
koji su unutarnje dobri, a koji su se, k ao i drugi Ijudi, trudili
da d o đ u do im ovine, težili za titulam a, nalazili zadovoljstvo
u raznim zem aljskim stvarim a i bili naklonjcni nekim
požudam a. D obro i zio kod njih ip ak nisu izm cšani, već su
odvojeni p o p u t unutarnjcg i spoljašnjeg; na taj naČin su oni
u spoljašnjem obliku bili u m nogim stvarim a u kojim a su i
zli, ali n e u unutarnjem . O b rn u t je slučaj sa rdavim a koji su
u spoljasnjem obiiku izgledaii k ao d o b ri u p o g led u
pobožnosti, klanjanja, reči i dela, ali su u unutarnjcm obliku
ipak bili zli; i kod njih je zio odvojeno od dobra, Ali kod
onih koji su n ajp re priznaJi istine v ere i živeii saglasno
njim a, a kasnije otišli u su protno i odbacili ih, a poscbno
ukoliko su ih porekli, d o b ro i zlo nisu više odvojeni vec su
izm ešani, jc r je takav Čovek sebi prisvojio dobro, i scbi je,
takođe, prisvojio zlo, i na taj način ih je sjedinio i izmeŠao.
Četvrto: d. o n ta d a m e š a d o b ro i zlo d o te m e re d a o n i n e m o g u
d a s e o d vo je. Tb ishodi iz onoga sto je upravo rcčeno; a ako
zlo ne m ožc da se odvoji od dobra, i d o b ro od zla, onda nijc
m oguće biti u n eb u ili u paklu. Svako Ijudsko bićc m ora da
bude ilj u jed n o m ili u dm gom , ne m ože biti u oba, je r bi
Čovek tako b io čas u nebu, čas u paklu; i dok je u n ebu, delo-
vao bi u korist pakla, a dok jc u paklu, delovao bi u korist
oeba; na taj način bi unistio život svih o k o sebe, nebeski
život m eđu anđelim a, a paklcni život m eđ u đavolim a. I tako
b i svačiji život p ro p ao ; je r svako m o ra da im a sopstveni
život; niko n e živi u životu drugoga, joŠ m anje u suprotoom
životu. O tu d a u svakom čoveku n ak o n sm rti, kada postaje
duh iii duhovni čovek, G ospod odvaja dobro od zla, i zlo od
dobra; do b ro o d zla kod o nih koji su u n u tam je zli, a zlo od
d o b ra kod onih koji su u n u tarn je dobri; Što je u saglasnosti
sa Njegovjm rečim a; J e r k o im a , d a ć e m u s e , i p r e te ć i ć e m u ;
a k o ji n e m a , u z e ć e m u s e i o n o š to im a (M at. X III, 12; XXV,

204
 Božanska promisao

29; M ar. IV, 25; Luka V11I> 18; X IX , 2 6 ). Peto: e. a p o što

d o b ro i z l o u s v a k o m (ju d sk o m b ić u trcb a d a b u d u o dvojerti, a u
ta k v o m Č oveku s e n e m o g u o d v o jiti, o n s e sto g a u n iš ta v a u
p o g le d u sveg a što j e z a is ta iju d sk o . O n o što je zaista Ijudsko
svako im a usled razboritosti, u sposobnosti da vidi i zna,
ukoliko hoće, šta je istina i šta je dobro, k ao i usled svo-
jevoljnosti, u sposobnosti da to hoćc, misli, govori i Čini; kao
Što je p reth o d n o pokazano. Ali ta svojevoljnost sa pripada-
jućom razboritošću je k o d o nih koji su u sebi pom ešali
do b ro i zlo uništena, je r oni iz d o b ra nc m ogu da vide zlo,
niti iz zla znaju dobro, zato što [od njih] prave jed n o ; zato
m eđu sposobnostim a nem aju više razboritost, ili potencijal-
nost, niti o tu d a biio kakvu svojevoljnost. Iz tog razioga oni
su p o p u t pukih fantastičnih haluoinacija, kao što je u
p reth o d n o m recno, i više se n e pojavljuju kao ljudi, već kao
kosti sa nešto prevučcne kože; i stoga kada se spom enu o
njim a se n e govori k ao o njem u iii o njoj, već k ao o tom e.
Takva je suđbina onih koji na ovaj način mcšaju svete sa
profanim stvarim a. A li im a m nogo drugih vrsta skrnavlje-
nja, koje ipak nisu takve k ao ova; o čem u ćcm u govoriti u
sledećem članku.

228. N ijedan čovek n e skrnavi svete stvari ukoiiko za

njih n e zna, je r onaj koji ih n e zna n e m ože d a ih prizna i da
ih kasnije porekne. Stoga oni koji su van hrišćanskog sveta,
i koji o G ospodu i o iskupljenju i spasenju p u tem Njega
ništa ne znaju, n c skrnavc tc stvari kada ih ne prim e, ili čak
kada govore protiv njih. Niti ih sami Jevreji skrnave, je r oni
od ran o g dctinjstva nisu voljni da ih prim e i priznaju. Bilo bi
drukčije kada bi ih prim ili i priznali, a kasnije porekli, što se
retk o Čini; m eđutim , m nogi od njih ih priznaju spoljasnje, a
poriču unutarnje, kao licem eri. A li svete stvari putcm
m ešanja sa profanim stvarim a skrnave oni koji ih najpre
prim e i priznaju, a kasnije od njih o dustanu i p o rck n u ih,
N ije važno ako ih prim e i priznaju u ran o m dctinjstvu, Što
čine svi hrišćani, je r tada ne prim aju i ne priznaju stvari koje
pripadajo veri i dobroćinstvu n a osnovu bilo koje razbori-
tosti i svojevoljnosti, to jest, razum cjući ih, usled volje, već

205
Emanuel Svedenborg

$amo n a osnovu pam ćenja i poverenja u učitelja; i ukoliko

žive p rem a njim a to je usled slepe poslušnosti. Aii ako
Čovek, o n d a kada počne da koristi svoju razboritost i svo-
jevoljnost, Što o n p ostep en o počinje đa čini kako ulazi u
mladićstvo i zrelo doba, prizna istine i živi p rcm a njim a, a
kasnijc ih p o rek n e, o n rneša svele stvari sa profanim i od
Ćoveka postaje je d a n onakav m onstrum ; kao što je rečeno u
prethodnom . Ali ak o je Čovek u 2 lu od v rcm en a kada počne
d a poscduje sopstvenu razboritost i svojevoljnost, to jest,
kada p o stan c svoj gospodar, čak d o ranog zrelog d oba, a
kasnije prizna istine vere i živi saglasno njim a, ukoliko tad a
ostane u njim a sve d o kraja života, on ih n e m eša; je r
G ospod ta d a odvaja zla pređ ašn jeg života od dobara kasni-
jeg života. Tako je učinjeno sa svima koji su se pokajali. Ali
više o tim stvarim a u onom e što sledi.

229. III I m a m n o g o d r u g ih v rsta s k m a v lje n ja o n o g a što

j e sveto , a li ova j e n a jg o ra o d s v ih . U najopštijem smislu pod
skrnavljenjem se podrazum eva celo k u p n a bezbožnosc; tako
se p o d onim a koji skrnave podrazum evaju svi bezbožni,
koji u srcu poriču Boga, svetost R cči i, shođno tom e,
duhovne stvari crkvc, ko je su s&ma svetost, a o kojim a oni
takođe govore bczbožno. A li mi se sada ne bavim o njima
nego onim a koji tvrde d a veruju u Boga, održavaju svetinje
R eči i priznaju duhovne stvari crkve; većina, m eđutim ,
sam o ustim a. R aziog zbog koga o n i vršc skrnavljenje je taj
što je o n o što je iz Rcči sveto u njim a i sa njim a, pri čem u
o n i skrnave to Što je u njim a i što sačinjava je d a n d co nji-
hovog razum evanja i voljc, d o k u bezbožnim a, koji poriču
BožaDSko i B ožanskc stvari n e p ostoji ništa svcto što mogu
d a skrnave. O n i su zaista ti koji skrnave ali ipak nisu grešni.

230. Skrnavljenje onog što je sveto podrazum eva se

p o d drugom zapovešću D ekaloga - N e s k m a v i I m e B o Ž ije ;
a d a skrnavljenje n e tre b a da se čini podrazum eva se pođ
M olitvom G ospodnjom - N e k a s e s v e ti I m e T v o je . TeŠko da
bilo ko u hrišcanskom svetu zna šta se podrazum eva pod
Im en o m Božijim . R azlog je taj što se n e zn a d a u

206
 Bozanska promisao

duhovnom svetu nem a im cna k ao u priro d n o tn svetu, već

d a je svako nazvan p rem a kvalitetu svoje Ijubavi i m uđrosti.
J e r čim bilo ko u đ c u društvo ili zajednicu sa drugim a,
njem u se o d m ah dajc imc koje je u skJadu sa njegovim
kvaiitetom . Im enovanje se vrši duhovnim jeztkom , koji je
takav d a svemu m ože d ati naziv, je r tam o svako slovo
azbuke označava je d n u stvar, a nekoliko slova sjedinjenih u
reČ, koja Čini im e osobe, ukijučuje celokupno stan je stvari.
To je je d n o od čuda duhovnog svcta, Iz ovih ra zm atran ja je
očigledno d a u ReČi Im e Božije označava B oga sa svim
B ožanskim što je u N jem u i što iz N jcga proističe; x p o što je
ReČ proističuće B ožansko, o n a je Im e Božijc; a poŠto su sve
B ožanske stvari koje se nazivaju duhovnim stvarim a crkve
potičuče o d ReČi, o n e su tak o đ e Im e Božije. Iz ovih razm a-
tra n ja se m ože videti šta se podrazum eva p o d drugom
zapovešču D ekaloga - N e s k r n a v i b n e B o ž ije , i p o d stihom
M olitve O ospodnje - N e k a s e s v e ti I m e T v o je . Itn e Božije i
G ospodnje im a isto značenje n a m nogim m estim a u ReČi, u
o b a Z aveta, k ao kod M ate ja V II, 22; X , 22; X V III, 5, 20;
X IX , 29; X X I. 9; XXIV, 9; i k o d Jovana 1 ,12; II, 23; III, 18;
X II, 13, 28; XIV, 13, 14; X V I, 23, 24, 2 6 ; X V II, 6; X X , 31;
p o re d ostalih m esta; kao i na m nogo m esta u S taro m zave-
tu. O naj ko zn a to znacenje im cna, m ože da 2 n a šta znače
ove reČi G ospodnje: K o ji p r im a p r o r o k a u im e p ro ro Č ko ,
p k ttu p r o r o č k u p r im ić e ; a k o ji p r im a p r a v e d n ik a u im e
p r a v e d n ič k o , p la tu p r a v e d n ić k u p r im ić e . / a k o k o n a p o ji
je d n o g a o d o v ije h m a lije h s a m o č a š o m s tu d e n e v o d e u im e
u č e n ič k o , la is ia v a m k a ž e m , n e ć e m u p la ta p r o p a s ti (M at. X,
41, 42). O naj koji pod im enom proročkim , pravcdničkim i
učeničkim podrazum cva sam o p ro ro k a, p ravednika i učeni-
ka, ovde n e zn a za drugo značenje osim doslovnog, niti zna
Šta je p lata p roročka, ili plata pravednička, ili p la ta za
napajanje učenika stu đ en o m vodom , d o k sc, pak, pod
im enom i piatom proročkom podrazum cva stan je i sreća
onih koji su u B ožanskim istinam a. P o d im cnom \ platom
pravedničkom se podrazum eva stan je i sreća o nih koji su u
B ožanskim dobrim a, a p o d učenikom se podrazum eva
stan je onih koji se nalaze u nckim o d duhovnih slvari crkve;

207
Emunuet Svedenborg

ćasa stu d en e vode zaači n esto od istine. D a se kvalitet sta-

nja Ijubavi i m udrosti, ili d o b ra i istine označava im enom
tak o d e je jasn o na osnovu ovib reči G ospodnjih: A k o ji
u la z i n a V ra ia je s t p a s tir o v c a m a : N je m u v ra ta r o tv a ra , i o v c e
g ia s n je g o v slu S a ju , i s v o je o v c e z o v e p o im e n u , i iz g o n i ih
(Jovan X , 2, 3). Zvati ovce p o im en u je ste učiti \ voditi
svakoga ko je u d o b ru ljubavi p re m a bližnjcm u saglasno
sta n ju njeg o v e Ijubavi i m u d ro sti; p o d V ra tim a se
podrazum cva G ospod, Što je jasn o na osnovu devetog
stiha: Ja s a m V rata , k o u đ e k r o z a m e s p a š ć e se. N a osnovu
čega je očiglcdno da se m ora p ristupiti Sam om G ospodu
kako bi bilo ko m ogao da bude spasen; i onaj koji M u pris-
tu p a je p astir ovcam a; a onaj koji M u ne p ristu p a je lupež i
hajduk, k ao što je rcčn o u prvom stihu istog poglavlja.

231. Posto se p o d skrnavljenjem o n o g a što je sveto

podrazum eva skranvljenje od stra n e o nih koji na osnovu
R eči znaju istine vcrc i d o b ra ljubavi p re m a bližnjem u, \
koji ih takođe u izvesnoj m eri priznaju, a ne od stra n e o nih
koji ih n e znaju, niti od stran e onih koji ih usled bczbožni-
Štva u potpunosti odbacuju, stoga će o n o što sada sledi biti
rcčeno o prvim a, a n e o drugim a. Im a nckoliko vrsta skr-
navljenja koje oni vrše, od kojih su n c k a lakša, a neka u
većoj m eri ncdopustiva; o n a se m eđutim m ogu svrsiati u
ovih sedam : a. PRVU VRSTU SKRNAVLJENJA č in e o n i
k o ji p r a v e Šaie n a ra č u n R e č i i o n jo j, iH n a r a č u n B o z a n s k ih
s tv a r i c rk v e i o n jim a . To neki čine iz p o ro čn e navike, uzima-
jući im coa ili izraze iz Reči i uvodcći ih u prim edbe koje su
nekulturne i ponekad besram nc; to m o ra da bude povezano
sa izvcsnim preziranjem Reči, d o k je , pak, RcČ u svim stvari-
m a uopšie i pojedinačno B ožanska i sveta, je r svaki izraz u
njoj krije u sebi nešto Božansko, p u tem čega ima kom u-
nikaciju sa nebom . A li ta vrsta skm avljenja m ože da bude
lakša ili u vecoj m eri nedopustiva saglasno priznanju sve-
tosti Reči, i Depristojnosti govora u koji su je o a i koji prave
šale na njen raču n uneli. b. D RU G U VRSTU SKRNAV-
LJEN JA č in e o n i k o ji r a z u m e ju i p r iz n a ju B o ža n sk e Is tin e , a
ip a k ziv e s u p r o tn o r\jim a . P ri tom e oni koji sam o razum eju

208
 BoŽanska promisao

skrnave lakSe, a oni koji i priznaju [skrnave] u većoj mcri

nedopustivo; je r razum evanje sam o poučava, pri čcm u
teško da to čini drukčije nego što propovednik poučava, a
ne sjedinjuje sebe sa voljom; d o k priznavanje sebc sjedinju-
je, pošto se ništa ne m ože priznati drukčije nego uz pri-
stanak volje. A li sjedinjenost je ip ak razJičita, i kada se živi
suprotno od istina koje su priznate, skrnavljenje je saglasno
sjedinjenosti. P rem a to m e ako neko priznaje d a su osveta i
m ržnje, preljube i kurvarstva, p rev are i obm ane, bogohu«
Ijenja i laži gresi protiv B oga, a ipah ih čini, o n sc nalazi u
skrnavljenju koje je u večoj m eri nedopustivo; je r G ospođ
kaže: A o n a j s luga k o ji z n a v o lju g u s p o d a ra svo jeg a i n ije se
p rip ra v io , n iti u Č in io p o v o lji n je g a vo j, b ić e vrio b ije n (Luka
X II, 47). A na drugom m estu: K a d b is le b ili slijep i, n e bisre
im a li g rije h a ; a s a d g o v o r iie d a v id ite , ta k o v a š g rije h o s ta je
(Jovan IX , 41). Aii jed n a je stvar p rizn ati spoljašnje prividc
isline, a druga priznati prave istine; oni koji priznaju pravc
istine, a ipak ne žive saglasno njim a, u duhovnom svetu sc
javljaju bez svetlosti i topline života u tonu glasa i govora,
kao đ a su puke n ep o k retn e stvari. c. TR EĆ U VRSTU SKR-
NAVLJENJA č in e o n i k o ji p r im e n ju ju d o s lo v n i s m is a o R eči
d a b i p o tv r d ili z ie Iju b a v i i p o g re sn e p r in c ip e . To je zbog toga
Što je potvrđivanje laži p o rican jc istine, a potvrdivanjc zla
odbijanje dobra; p ri Čemu R ec u svojoj sustini nije nista
drugo nego B ožanska Istin a i B ožansko D obro; a o n i se, □
krajnje spoljašnjem sm islu, koji j e doslovni sm isao [Rcči],
ne javljaju u ogoljenim istinam a, osim tam o gde uče o
G ospodu i o sam om p u tu spasenja, već u prco b u čcn im isti-
n am a koje se nazivaju prividim a istine; iz to g razloga taj
sm isao [krajnje spoijašnji ili dosiovni] m ožc da se izopačt
kako b i potvrdio m nogc vrste jcresi. M eđutim , onaj koji
potvrdujc zlc Ijubavi čini nastlje B ožanskim D obrim a, a
onaj koji potvrđuje lažne principe čini nasiljc BoŽanskim
Istinam a. O vo đrugo nasilje se naziva iskrivljavanjem
istine; a prvo k riv o tv o ren jem d o b ra ; o b a se u Reči
podrazum evaju p o d ćudim a. J e r se duhovna Svetost, koja
se naziva i D u h o m Istine potičućim od G o sp o d a, nalazi u
svakoj pojedinosti doslovnog sm isla Reči. Ta svetost jc

209
Emanue! Sv*dtnbor%

povrcdcna kada sc ReČ iskrivljuje i krivotvori. O čigledno jc

d a jc lo skrnavljcnje. d. ČETVRTU VRSTU SKRNAVL-
J tN J A č in e o n i k o ji u s /im a g o v o re p o b o in e i sv e te s tv a r i, i k o ji
sč io n o m i g e sto m ia k o đ e p r a v e d a im a ju o se c a n ja (ju b a vi
p r e m a n jim a y a u s r c u ip a k u r\jih n e v e ru ju i n e vole ih .
Vcćrna tih su Ijcem eri i Fariscji kojim a sc nakon sm rti oduz-
im a sva i.stina i d o b ro , i bivaju poslati u tam u krajnju. Oni
koji su zbog skrnavljenja ove vrstc scbc udvrstili protiv
Božanskog i protiv R eči, p a shodno tom c i protiv dubovnih
stvari RcČi, sede u najgoroj nem osti, ncsposobni d a priča-
ju. žclcći d a brbljđju o pobožnim I svctim scvarima k ao Što
m i to činili u svetu, aJi ncsposobni d a to čine, j e r je u
duhovnom svetu svako prim oran d a govori o n a k o kako
misli, dok licem er želi d a govori drukčijc od o n o g što misli;
o tu d a nastaje je d n o preprcčivanjc u ustim a, zbog koga
mogu sam o da m im ljaju. Ali liccm erstvo m ože b iti lakše i
u vcćoj m eri nedopustivo, saglasno učvršćenjim a protiv
Boga i spoljašnjim razm išljanjim a N jcm u u prilog. e. PETU
VRSTU SKRNAVLJENJA č in e o n i k o ji se b i p r ip is itfu o n o Što
j e / b i a n s k o . O ni se podrazum cvaju p o d Luciferom , u četr-
n aesto m poglaviju k o d Isaije. Tu sc p o d L uciferom
podrazum eva Vavilon, Što je jasn o na osnovu četvrtog i
dvadcsct drugog stiha istog poglavlja, gde je i o p isan a nje-
gova suđbina. Isto se takođc podrazum eva i o p isan o j e u
sedam nacstom poglavlju O tkrovenja. k ao kurva ko ja sedi
na skcrlctnoj zveri. Vavilon i H aldcja se spom inju na
m nogo m esta u R cči; p ri čem u *c p o d Vfcvilonom
podrazm eva skrnavljenje dobra, a p o d H aldejom skm av-
Ijcnjc istine; i jc d n o i d ru g o od stra n c o nih koji sebi prip-
isuju o n o što je B ožansko. f. ŠESTU VRSTU SKRNAV-
I J F N J A Č ine o n i k o ji p r iz n a ju R eč , a ip a k p o r ič u
H ožansU ’e n o st G o sp o d a . O n i se u svctu nazivaju socinijanci-
m a, a ncki od njih arijancim a*. S udbina o b eju je da
prizivaju O ca a ne G ospoda i d a se n e p re sta n o m ole O cu,
ncki čak zarad Sina, kako bi bili prim ljcni u n cbo, ali uza-
lud, svc d o k ne o stan u bez nadc u spasenje; i ta d a se

* Soctoijanri i arijanri - pripadnici sekti. (ftw t prtv.)

210
 Bvžanskfi promisao

o b a ra ju u p a k a o m cđu o n c k o ji p o riču B oga. Ti sc

p o d razu m cv aju p o d o n im a k o ji b o g o h u lc na D u h a
Svetoga, kojim a ncćc hili oproŠ tcno ni na ovom e svctu, ni
n a o n o m e (M at. X II, 32). R azlog je taj što jc Bog jed an ,
k ao L ičnost i u Sufttini, u k o m e se nalazi Trojstvo, i taj Bog
je G ospođ; i pošto jc Ciospod tak o đ e N eb o i p o što su,
sh o d n o tom e, oni koji su u nebu u N jem u, stnga oni koji
poriču B ožanstvenost O ospodo n e m ogu biti prim ljcni u
n eb o i ne m ogu bili u G osp o d u . D a je G o sp o d N ebo i da
su, sh o d n o tom c, oni koji su u n e b u u G o sp o d u poka?ano
je u p reth o d n o m . g. S E D M li V R STll SK R N A V IJEN JA
č in e o n i k o ji n a jp r t p r im a ju B o z a n s k e is tin e i i i v t u sa g ta -
s n o s ti s a n jim a . a k a s n ije ih o d b a c u ju i p o r ič u . To je najgora
vrsta skm avljenja zato Što sc njim e d o te m ere mc&aju svcte
sivari sa profanim da sc o n c nc m ogu razdvojiti, a o n e se
ipak m oraju razđvojiti, kako bi oni [koji vrše ovu vrstu skr-
navljenja] hili ili u ncbu ili u pakJu; i zato što to kod njih ne
m ože da se učini sve Što jc Ijudsko, kako intelek tu aln o lako
i voljno, biva iskorenjcno; i, kao što je p rc th o d n o rcčeno,
oni p restaju da budu Ijudi. -Skoro isto to se dešava sa onim a
koji u srcu priznaju BoŽanske stvari R eči i crkvc, i p o tp u n o
ih ugrađuju u svojc sopstveno koje je Ijubav p rem a pose-
dovanju dom tnacijc itad svim stvarim a, o Čcmu jc dosta
toga rečen o u prcthodnom , je r n ak o n sm rti. k a d a postanu
duhovi, oni apsoluino nc žele da ih v odi Gospi>d, vcć da
sam i sebe vode; i kada jc njihova Ijubav n ck o n lro lisan a oni
ž e le n e sam o da d o m in ira ju n a d n cb o m , već i nad
G ospodom . A p o što to ne m ogu da Čine, oni G ospoda
poriču i postaju đavuli. M o ra se znati d a živolna Ijubav,
koja jc i vladajuća Ijuhav, o staje u svakom e nakon sm rti, i
ne m ože da se odstrani. O n i koji vr$c skrnavljenje tc vrste
podrazum evaju sc pod m lakim a; o kojim a je u O tkrovcnju
napisano: Z n a m rvo ja d jc la d a n ije s i n i s tu d e n n i vruč. O d a
5i s tu d e n iii v ru ć ! T a ko , b u d u ć i m la k , i n ije s i n i s tu d e n n i vruć.
iz b lju v a ć u te iz u s ta s v o jije h (O lkr. III, 15.16). Tb vrstu skr*
navljenja je, p rem a tom c. opisao G o sp o d k o d M ateja: A
k a d n e č is ti d u h iz id e i i č o v je k a , id e k r o z b e z v o d n a m je s ta
tr a ž e ć i p o k o ja , i n e tta d c g a . O n d a rečc: d a s e v ra tim u d o m

211
Emanuel Svedenborg

s v o j o ik u d a s a m iz iš a o ; i U oŠavŠi m đ e p r a z a n , p o m e te n i
u k ra še n . T a d a o tid e i u z m e s a s o b o m s e d a m d ru g ije h d u h o v a
g o rije h o d se b e , i u š a v š i ž iv e o n d je ; i b u d e p o to n je g o r e č o v -
je k u o n o m e o d p rv o g a (M at. X II, 43-45). Čovekovo preo-
braćanjc j e tu o p isan o k ao nečisti d u h koji izlazi iz njega, a
njegovo ponovno vraćanje na ranija zla n ak o n Što su
d o b ara i istina izbačeni, o p isan o je vraćanjem nećistog
d u h a sa sedam dnigih gorih o d njcga u kuću koja je za
njega priprem ljena; d o k je skrnavijcnje o n o g a što je sveto
od stra n e obesvetioca opisano p otonjim stanjem čoveka
koje postajc gore od prethodnog- Isto se podrazum eva kod
Jovana p o d ovim: is u s re č e o n o m e k o ji j e izle č e n u b a n ji
V itezd a : E to s i zd ra v , v iše n e grijeŠi, d a ti n e b u d e g o re (V, 14).
D a se G ospod stara d a Čovck nc m ože d a prizna istine
u n u tarn je pa da potom od njih o d u stan e i p o stan e obesveti-
)ac, podrazum eva se p o d ovim rcčim a: Z a s lije p io j e o c i n ji-
h o v e i o k a m e n io src a n jih o v a , d a n e v id e o č im a n i srcem
r a z u m iju , i n e o b r a te s c d a ih is d je iim (Jovan X II, 40). D a se
n c o b rate da ih iscelim znači d a nc priznaju istine, a nakon
toga ih odbace i p o sta n u obcsvetioci. Iz istog razioga
G ospod govori u parab o lam a, k ao Što O n Sam kaže (M at.
X U I, 13). D a se Jevrejim a zabranjuje d a jc d u salo ili krv (3
Moj-, III, 17; V II. 23, 25) znači da n e treba da skrnave ono
što jc svcto; jc r salo znači B ožansko D o b ro , a krv Božansku
Istinu. D a onaj koji se jed n o m obratio tre b a da o stan e u
do b ru i istini d o kraja života G ospod uči kod M ateja: Is u s
reče, o n a j k o ji p r itr p i d o k r a ja b ić e s p a s e n (M at. X, 22; i M ar.
X III, 13).

232. IV S to g a G o sp o d n e u v o đ i Č oveka u n u ta m je u is tin e

m u d r o s ti i u is to v re m e u d o b ra tju b a v i>o s im u k o lik o u p jim a
m o U d a o sta n e d o k r ty a ž iv o ta . D a bism o to pokazaii
m oiam o početi o d uđaljenih koraka iz dva razloga; prvo,
zato što je tu o d značaja za Ijudsko spasenje; drugo, z a to Što
od poznavanja tog zakona zavisi poznavanje zakona dop-
uštenja, kojim a će se baviti slcdcce poglavlje. Tb je od
značaja za ijudsko spasenje; je r k ao što je u p reth o d n o m
rečno, onaj koji n ajpre p rizn a B ožanskc stvari ReČi i shod-

212
 Božansku promisao

no to m e crkve, a nakon to g a od njih o d u stan e skrnavi svcte

stvari n a način koji je najm anje dopusiiv. Stoga se ta tajna
B ožanske Promisii, da bi se o belodanila, s ciljem da razu*
m an Čovek m ože da je vidi u sopstvenoj svetlosti, m ora
o lkriti sledećim redosledom : 1. Z lo i d o b ro ne mogu da
budu u čovekovim unularn jo stim a zajedno, p a stoga ni laž
zla i istina dobva zajedno. 2. O o sp o d n e m ože da uvede
đ o b ro i istinu d o b ra u čovekove u n u tain jo sti, osim ukoliko
su zlo i laž zla odatle od stran jen i. 3. K ada b i se d o b ro sa
svojom istinom tu uvelo ranije iii u večoj m eri nego Što je
zlo sa svojom laži odstranjeno, Čovek bi o d u sta o od d o b ra i
v ratio se svom zlu. 4. K ada je čovek u zlu m noge istine
m ogu d a se uvedu u ojegovo razum evanje, i da se sacuvaju
u pam ćenju, a d a se ipak ne oskrnave. 5. AJi se G ospod
Svojom Božanskom Prom išlju posebno sta ra da ne dođe <lo
prihvatanja log sadržaja p u te m volje, ran ije i u većoj meri
ncgo Što je čovek ođ sebe o d stran io zlo u spoljasnjem
čovcku. 6. K ada bi bili prim ljeni ranije i u većoj m eri, onda
bi volja izopačila d o b ro , a razum evanje iskrivilo istinu,
pom oću njihovog m ešanja sa ziima i lažim a. 7. Stoga
G o sp o d čovcka ne uvodi u n u ta rn je u istine m udrosti i
d o b ra ljubavi, osim ukoliko m ože u njim a da o sta n c svc do
kraja života.

233. U nam eri d a se ova tajna B ožanske Promisli

otkrije na takav način da razu m an čovek m ožc da jc vidi u
svojoj svetiosti, tačke ko je su sa d a navedcnc m oraju d a se
objasne je d n a po jed n a. Prvo: z . z l o i đ o b ro n e m o g u d a p o s -
to je u Č ovekovim u n u ia r n jo s titn a za jed n o , p a s to g a n i la z z la i
is tin a d o b ra z a je d n o . P o d čovckovim unutarnjostim a se
podrazum cva u n u tarn je njegove misli, o kom e on n e zna
ništa p rc nego što dođe u duhovni svet i na njegovu svet-
lost, Što Čini nakon sm rti. U p riro d n o m svetu to m ože d a se
p rep o zn a sam o n a osnovu zadovoljstva njegove Ijubavi u
spoljašnjem misli i iz sam ih zala k a d a ih ispituje u sebi; jcr,
kao što je u p reth o đ n o m pokazano, u n u ta ro je čovekove
misli pripaja se spoljašnjem misli takvim spojem d a sc oni
ne m ogu odvojiti. Ali više o to m c m o ie d a se vidi u

213
Emanuel Stvdenborg

p rcth o d n o m . R ečcn o je d o b ro i islina dobra, k ao i zlo i iaž

zla, jc r do b ro ne m ože biti d a lo b ez njcgove istine, nili zlo
b ez njcgovc laži, jc r su oni biižnji po postclji ili bračni part-
n cri, zato što život d o b ra p o tiče od njcgovc istine, a život
istinc potiče od njenog do b ra; isto jc sa zlom i njegovom
lažL D a zlo i njegova laž i d o b ro i njcgova istine ne m ogu
biti u čovekovim u n u tam jo stim a zajcdno, razu m an čovek
m ožc d a vidi bez objašnjenja, jc r jc zlo su protno dobru, i
do b ro zlu, a dve suprotnosti n e m ogu biti zajedno. Osim
toga, u svakom zlu je p risu tn a m ržan ja p rem a d o b ru , a u
svakom do b ru je prisutna Ijubav p re m a štičenju sebe o d zla
i otkianjanju zla iz sebe, o d ak le proizlazi d a jed n o ne m ože
biti sa drugim ; a kada b i bili zajedno, tu bi n ajp re izbili
sukob i b o rb a, a onda liništenje; šlo G ospod i uči ovim reči-
ma: S v a k o c a r s tv o k o je s e r a z d ije li s a m o p o seb i, o p u stje ć e ; i
s v a k i g r a d ili d o m k o ji s e r a zd ije li s a m p o se b i, p r o p a š ć e . K o ji
n ije s a m nom > p r o tiv m e n e je ; i k o ji n e s a b ira s a m n o m , p r o si-
p a (M at. X II, 25-30). A na drugom m estu: N ik o n e m o le
d v a g o s p o d a ra s lu ž iti: j e r ili ć e n a je d n o g a m rzili, a d ru g o g a
(ju b ili; iii ć e s e je d n o m e p r ik lo n iii, a z a d r u g o g n e m a r iti (M al.
V I, 24). Dve su p ro tn o sti ne m ogu d a postojc u jeđ n o j $uŠ-
tini iii obliku a d a se o n ne p o cep a rta clva dcla ili propadne.
K ada bi je d n a pristupila i približila se drugoj, o n e b i se
vcrovatno razdvojile k ao dva neprijatcija. od kojih b i jed an
zadršao svoj logor ili o stao u n u ta r svog utvrđcnja, d o k b i se
drugi povukao i o stao spolja. Tako je sa zlim a i dobrim a u
licem eru; on je i u jedn im a i u drugim a. ali jc zlo u n u tra a
do b ro spolja, i tako su oni razdvojeni i ne m cšaju se. Iz
ovoga je sađa oČiglcdno d a zlo sa svojom laži i d o b ro sa svo-
jo ra istinom nc m ogu da budu zajedno. D rugo: b» G o sp o d n e
tn o ze d a u v e d e d o b ro i is tin u d o b ra u čo veko ve u n u ta m jo s ti,
o s im u k o lik o s n z lo i la z z la o d a tle o d stra n je n i. I b je nctni-
novna poslediea gore pom enutog; je r ako zlo i d o b ro ne
m ogu da b u d u zajedno. d o b ro nc m ože da se uvede pre
ncgo što se zlo odsirani. R ečeno je čovekove unutarnjosti,
p o d čim e se podrazum eva u n u tm n jc m isli; a u ovim
[unutarnjostim a] kojim a se sa d a bavim o m o ra se nalaziti ili
G o sp o d ili davo; G ospod je ?u posle popravljanja, a đavo je

214
 Boianska promisao

tu p rc njega; i stoga u onoj m eri u kojoj čovek dopufita da

bude popravljen, đavo biva istcran; ali ukoliko on ne dop-
u5ta du b u d e popravljcn, đavo ostaje. K o nc vid; da G ospod
nc m ože da u đ e svc d o k je đavo tu; a on jc tu svc dotle dok
čovck drži vrata zatvorcnim , [vrata] p u tem kojih jc Ćovek
povczan sa G ospodom . D a G o sp o d ulazi kada ćovek svo-
jim sredstvim a otvori v ra ta , O n uči u O tkrovcnju: E v o s to *
j i m n a v r a tim a i k u c a m : a k o k o č u je g ta s m o j i o tv o r i vrata>
u ć i ć u k n je m u i v e č e ra ć u s n jim , i o n s a m n o m (1U, 20).
V ra ia se otvaraju pom oću ćovekovog uklanjanja zla, timc
ito ih sc kloni i što p rcm a njim a oseća avcrzija kao prcm a
paklcnim i đavoljskim , jc r je svejcdno da li sc kažc zlo ili
đavo; a sa druge utranc jc isto d a li se kažc D obro ili
G ospod; je r je G ospod u svom dobru a đavo jc u svom zlu.
Na osnovu ovih razm alran ja istina [početnog] tvrđenja jc
oćiglcdna. Treće: c. k a đ a b i s e d o b ro s a sv o jo m is tin o m u velo
r a n ije iii u v eco j m e r i n eg o $to j e z i o s a sv o jo m la z i o d s tm n je n o ,
čo vek b i o d u s ta o o d d o b ra i v r a tio s e s v o m z iu . Kazlog je taj
što bi zlo preovladalo, a o n o što preovlada pobcđuje; ak o
nc odm ah, o n d a kasnijc. D ok zlo jo š uvck prcovladujc,
do h ro ne m ože d a sc uvcdc u u n u larn je odajc, već sam o u
ulazne holove; s ohziram d a, k ao što je rečono, zlo i dohro
nc m ogu d a b u d u zajcdno; a o n o što se nalazi sam o u
ulaznim holovim a ncprijatclj iz odaja odstranjujc; o lu d a
dolazi d o povalačcnja d o b ra i povratka zla, Što je najgora
v rsta sk rn av ljen ja. O sim to g a, istinsko zadovoljstvo
čovekovog života je da voli sebc i svet više od svega drugog.
To zadovoljstvo ne m ože se <idstraniti u jed n o m trcn u tk u
nego postcpeno, ati u onoj m cri u kojoj bilo šta od tog
zadovoljsrva ostane u čoveku, u toj m eri će zlo u njcm u biti
jačc. A to zlo n e m ože d a se odstrani ni n a koji drugi način
osim tako što se ljubav p rcm a sebi p retv ara u Ijubav p rcm a
koristim a, iii tim e što Ijubav p rcm a poseđovanju vlasti nijc
radi scbe nego rad i koristi; jc r na taj način korisli sači-
njavaju glavu, a Ijubav p rc m a sebi ili p rc m a vladanju najprc
sačinjava tclo ispod glavc, a kasnije stopala kojim a se hoda.
Ko nc uviđa d a do b ro m ora d a sačinjava glavu. i da je , kada
o n o to čini, G ospod u njoj? D o b ro i korist su jed n o . Ko nc

215
Emanuč! Svedenborg

uviđa d a je, ako zlo sačinjava glavu, đavo u njoj? A pošto

giađansko i inoralno dobro, k ao i duhovno d o b ro u jcdnom
spoljasnjem obliku, m oraju d a se p rim e, ko ne vidj da ono
[dobro] onda sačinjava stopala i ta b a n e , i d a m njem u
ho d a? Posto stan je čovekovog života treba da se izokrcne,
tako da o n o što je gore dođe đo le (a to izokrctanje n c može
d a se postigne u tre n u tk u , je r največe zadovoljstvo života,
kojc potiče o d Ijubavi p re m a sebi i iz nje proizašle Ijubavi
p rem a nadnioći, m ože da se sm anjuje i p retv ara u Ijubav
p rcm a koristim a sam o po step en o ), stoga G ospod ne m ože
da uvede d o b ro p re ili u vcćoj m eri nego što je zlo odstra-
njeno; a ako b i se to učinilo, čovek bi o d u stao od d o b ra i
vratio se svom A u . Č etvrto: d . k a d a j e č v v e k u i l u n m o g e
istžn e m o g u d a s e u v e d u u n jeg o vo ra zu m e v a n je , i m o g u d a se
s a c u v a ju u fta m ć e n ju , a d a s e ip a k n e o sk rn a v e . K azlog jc taj
što se razum evanje ne uliva u volju, već volja u razumevan*
jc ; i p o što sc ne uiiva u volju, razum evanje m ože da primi
m noge istine, i d a ih zadrži u pam ćenju, a d a se o n e ipak nc
izm ešaju sa zlom volje, pa tak o svece stvari n e ć c bfti oskr-
navljene. Takođe je svakom e stavljeno u dužnost d a iz Rcči
ili iz propovcdanja nauči istine. d a ih zapam ti i da o njim a
razm išlja. Jc r od istina kojc su u pam ćenju i koje iz njega
dolazc u m isao, razum evanje m o ra da nauči voiju, to jest,
m ora da nauči Čoveka šta da rađi. Stoga $u to osnovna sred-
stva popravljanja. D o k su istine sam o u razum evanju i iz
irjcga u pam ćenju, o n e nisu u n u ta r Čoveka već spolja.
Čovekovo pam ćcnjc m ožc d a se uporedi sa preživarskim
stom akom izvesnih životinja, u koji o n e n ajp re prim e
hranu, koja, d o k je tam o, nijc u njihovom tclu već van
njega; m eđutim , k ad a izvuku h ran u iz tog stom aka i
preživaju je, o n a postaje d co njihovog života, i telo biva
nahranjen<\ A ii u Čovekovom pam ćenju nc naiaze se
m aterijalne već duhov n e h ran e, koje se podrazum evaju
pod istinam a, a koje su sam e po sebi znanja; u o n o m ste-
pcnu u kom e ih čovek o đ ab ira p o m o ću m išijenja, ili na
izvestan način pom oću preživanja, njegov duhovni um je
nahj anjcn. Ljubav volje je ta ko ja želi, i koja na izvestan
način im a a p c tit za njih, pa prouzrokuje da se o n e uzm u i

2*6
 Božanska promvtao

d a se njim a n ah ran i. A ko je ta Ijubav zlo> o n d a želi, i na

izvestan način ima a p e tit za nečiste stvari, ali ak o je dobro,
o n d a ŽeK, i n a izvestan nacin im a a p c tit za Čiste stvari; i ona
razdvaja, otpuSta i izbacuje o n e stvari ko je joj ne odgo-
varaju; što se Čini na razn e načine. P cto: e. a li s e G o sp o d
S v o jo m B o ia n s k o m B r o m iš lju p o s e b n o s ta r a d a n e d o đ e d o
p rih v a U try a to g sa d rz a ja p u te m volje, r a n ije i u v ećo j m e r i nego
š to j e č o v e k o d se b e o d s tr a n io z lo u sp o tja šn je tn Č oveku. Jer
o n o Što potiče od volje ulazi u čoveka, biva m u pripojeno i
postaje njegov život, a u sam om životu, koji čovek ima
usled volje, n e m ogu posto jati zio i d o h ro zajcdno, je r b i u
to m slučaju o n propao, već i je đ n o i drugo m ogu da b u đ u u
razum evanju, g d e se nazivaju lažim a zla i istinam a dobra,
ali ipak ne zajedno; u su p ro tn o m čovek ne b i m ogao d a raz-
likujc zlo od dobra, i da raspoznaje dobrc-od zia; ali o n i su
tu različiti i odvojeni, k ao sto je kuća p o d eljen a na
u n u trašn jo st i spoljašnjost. K ad a zao čovek misli i govori
d o b re stvari on ta d a misli i govori spoljašnjc, ali kada misii
zlo o n d a [mislij unutarnje; iz to g razloga k a d a govori dobre
stvari njegov govor k ao d a dolazi iz zidova kuće; i to m ože
da se u p o red i sa voćem koje je spolja lcpo, ali je iznutra
crvljivo i trulo; k ao i sa jajeto m zm aja koje im a divnu opnu.
Šesto: f. k a d a b i o n i b ili p r im fje n i r a n fje i u v ečo j m e r i, o n d a
b i v o fja iz o p a č ila d o b ro . a r a z u m e v a n je is k r iv ilo is tin u ,
p o m o ć u n jih o v o g m e š a n ja s a z l m a i la z im a . K ada je voija u
zlu o n a onda izopaćuje do b ro u razutnevanju, a d o b ro koje
je u razum evanju izopačeno je ste zlo u volji, je r ono
dokazuje da jc zlo d o b ro , a da je đ o b ro zio; zlo to čini sa
svim dobrom , kojc m u jc su p ro tn o . Z lo i iskrivljuje istinu,
je r je istina d o b ra supro tn a laži zla; volja to isto čini u
razum evanju, a ne razum evanje sam o od sebc. IzopaČenja
d o b ra u R eči su opisana k ao preljuba, a iskrivljenja istine
k ao kurvarstva. Ta izopačenja i iskrivijenja se postižu
razm išljanjim a p riro d n o g čoveka koji je u zlu, k ao i
pom oću potvrđivanja koja se vršc n a osnovu spoljasnjeg
izgleda doslovnog sm isla Reči. Ljubav p rem a sebi, ko ja je
glava svih zala, n a d m a šu jc d ru g e ljubavi p o svojoj
dovitijivosti u izopačivanju d o b ara i iskrivljavanju istina; i

217
E/nanuel Svedenborg

o n a to čini jed n o m zloupotrebom razboritosti k oju svaki

čovek, kako zao tako d o b ar, im a o d G ospoda. Štaviše, ona
pom oću potvrđivanja m ože z \o da učini p o ip u n o istim kao
dobro, a laž islom k ao istina. Šta je to što o n a ne m ože da
učini kada p o m oću hiljadu arg u m en ata m ože d a potvrdi da
je p riro d a sam u sebe stvorila, i da jc po to m sfvorila ljude,
zveri i o n o što p rip ad a biljnom kraljevstvu? K ao i da putem
uticaja iz svojc unu tarn jo sti p riro d a uslovljava da ljudi Žive,
d a analitički m islc i da m u d ro razum eju. I-jubav p re m a sebi
prednjači u svojoj dovitljivosti u potvrđivanju svega Što
hoćc, zbog toga što n jen u spoljašnju površinu sačinjava
izvesna bistrina svetlosti ko ja jc po svojim bojam a Šarenoll*
ka. Ta bistrin a je dičenjc pam eću, koje p rip a d a toj Ijubavi,
k ao i tim e d a se na taj način b u d e istak n u t i p csed u je vlasl.
A li kada ta ljubav potvrđi lakvc stvari, o n a o n d a postaje
tako slepa d a nc vidi d ru g o nego da je čovek zver, i da
čovck i zvcr misle slično; štaviše, d a b i zver, kada bi m ogla
da guvori, biia čovek u drugom obliku. A k o jc nckim ubeđi-
vanjem navedena d a v eru je d a nešto od čovcka živi nakon
sm rti, o n a je ta d a ta k o slcpa d a vcrujc da i zvcri žjvc n ak o n
sm rti; i da j e to n cšto što živi nakon sm rti sam o fini d ah
života, k ao p ara, koja se n ep restan o spušta nazad u svoj leš;
ili da je to n e lto vitalno bez vida, siuha ili govora, prem a
tom c slepo, gluvo i m utavo, Što lcprša uokolo i razmišlja;
p o red drugih m aloum m h idcja, po kojim a priroda, ko ja je
sam a p o sebi m rtva, podstiče svoju zam isao. To Čini ljubav
p rem a sebl, koja gledana sam a po sebi je ste Ijubav p rem a
sopstvenom , a Čovekovo sopstveno u pogledu njegovih
osećanja kpja su sva p riro d n a, n e razlikuje se o d života
životinje; a u p o gledu njegovih opažanja, pošto o n a potiču
od tih osećanja, n e razlikuje se od n o ćn e sove. Iz tog razfo-
ga onaj koji n ep restan o uvlači misli u svoje sopstveno, nc
m ože da se p o digne iz p riro d n e i u d e u duhovnu svctlost, i
vidi bilo šta od Boga, n e b a i večuog života, PoŠto je ova
Ijubav takva, a ipak prcdnjači p o svojoj dovitljivosti u
potvrđivanju svega što hoće, o n a stoga m ože sa sličnom
dovitljivošću đ a iz*>pačujc d o b ra Rcči i iskrivljuje njene
istine, kada se usled neke nužnosti prim ora na njihovo priz-

218
 Božanska promisao

nanje. Sedm o: g. sto g a G o sp o d Č oveka n e u v o d i u n u ta r n je u

is tin e m u d r o s ti i d o b ra Iju b a v i , o s im u k o lik o m o ze u n jim a d a
o s ta n e sv e d o k r a ja ž iv o tđ . G ospod to čini kako Čovek n e bi
m ogao da p a d n e u najm anje dopustivu vrstu skrnavijenja
o noga što je sveto, o Čemu sm o u ovom Članku govorili.
Z bog te opasnosti G o sp o d i dozvoljava zla života, i m noge
jeresi klanjanja. O njihovom d o p uštanju n ešto će biti
izloženo u odeljcim a koji slede.

219
 I ZAKONI D O PU ŠTEN JA SU ZAKONI
BO ŽA N SK E P R O M IS L I

234. N e postoje zakoni d o p u šten ja koji su zasebni ili

odvojeni od zakona B ožanske Prom isli, već su oni jed n o
isto. Iz tog razloga se kaže d a B og neku stvar dozvoljava,
p o d čim e ne treb a razu m eti d a je O n h o će, vec d a je ne
m ožc sprečiti na račun d lja , koji je spasenje. Sve što se čini
rad i cilja, koji je spasenje, saglasno je zakonim a Božanske
Prom isli. Je r, k ao Što je ran ije rečen o , im ajući stalno u vidu
taj cilj, B ožanska P rom isao p o stu p a n e p re sta n o drukcije od
čovekove voljc, i njoj su p ro tn o ; iz tog razloga u svakom
m om cntu svogdelovanja, ili na svakom koraku svog naprc-
dovanja, tam o gdc prim cti d a Čovck skrcćc od cilja, o n a ga
usm crava, savija i rasporcđujc saglasno svojim zakonim a,
odvodeći ga o d zla i vodcći ga ka dobru. D a to ne m ožc da
se čini bez dopuštanja zla, vidcćc sc u onom c što slcdi.
O sim toga ništa se ne m ože đ o p ustiti b ez razloga, a raztog
posloji sam o u nekom zakonu B ožanske Prom isli i taj
zakon pokazuje zašto je to dopušteno.

235. O naj ko n i m alo ne priznaje Božansku Prom isao u

svom srcu ne priznaje Boga, vec um esto B oga priznaje priro-
du, a um esto Božanske Promisii ljudsku m udrost. D a je tako
nije očigledno; je r čovek m ože da misli na dva razliČita nači-
na i d a govori na dva različita načina, o d m ože da misli i gov-
ori na jedan način iz unutarnjosti sebe, a na drugi način iz
spoljašnjosti scbc; on jc p o p u t šarkc koja dozvoljava da se
v rata kreču u o b a pravca, u jednom pravcu kada osoba ulazi,

220
 Bozanska promisao

a u drugom kada izlazi; ili kao jcd ro pom oću koga lada m ožc
da prom cni pravac, kada ga kapctan lađe raširi. O n i koji su
se učvrstili u pravcu Ijudskc mudrost* u tolikoj m eri da
poriČu Božansku Prom isao, nc upravljaju svoj um ka bilo
čem u drugom Što vide, čuju i čitaju, dok se nalaze u toj svo-
joj misli, niti to zapravo m ogu, jc r ništa nc prim aju od neba
vec sam o od sebe; i pošto zakljucke izvodc sam o na osnovu
spoljašnjih privida i zabluda, i nc vidc ništa drugo, oni se
m ogu zakleti d a je tako. Isto tako ako priznaju sam o priro-
du, m ogu d a se ljute na o n e koji b ran c Božansku Prom isao,
pod uslovom da to nisu svcštcnici, je r sm atraju da ta stvar
pripada njihovom uČenju ili dužnosti.

236. Sada ćcm o navesti ncke stvari kojc su d o p u šten e i

uvek saglasne zakonim a B ožanskc Promisli, pom oću kojih
čovek koji je sam o p riro d an scbc učvršćuje u k o rist prirode,
a protiv Boga, i u korist Ijudske m udrosti, a protiv Božanske
Promisli. K ao kada čita u R eči da su najm udrjji od svih ljudi,
A dam i njegova žena, scbi dopustili d a ih zmija zavede, a da
B og to nije sprečio Svojom Božanskom Prom išlju; da je nji-
bov prvi sin Kajin ubio svog b rata Avelja, i d a ga B og tada
nije zadržao razgovarajući sa njim, već ga je n ak o n tog deia
proklco; da sc izraclski n aro d u pustinji klanjao zlatnom
telelu, i priznavao ga za B oga koji ga je izveo iz egipatske
zem lje, dok jc Jehova to vidco sa obližnje gore Sinaja i nijc
protiv toga ništa preduzco; i o p et, da je D avid izbrojao Ijude
i da je, stoga, poslat pom or od koga je nastrad alo m nogo
hiljada Ijudi, a da m u je Bog, n e pre, nego n ak o n to g dcla
poslao p ro ro k a G ad a da m u najavi kaznu; da j e SoJomonu
bilo dopušteno da ustanovi idolopoklonstvo i d a jc m nogim
carevim a n akon njega bilo d o p u šten o d a skrnave b ram i
svete stvari crkve; i n a kraju, da je tom n aro d u dopušleno da
razapne G ospoda. U ovim i m nogim drugim stvarim a iz
ReČi, onaj ko priznaje p riro d u i Ijudsku m u d ro st n e vidi
ništa drugo ncgo suprotnost Božanskoj Promisli, zbog čega
m ože d a ih koristi kao dokazc za njcno poricanje, ako ne u
spoljašnjosti svoje misli koja je najbliŽa govoru, onda u
njcnoj unutarnjosti koja jc od govora udaijena.

221
Emanutl Svtdenborg

237. Svako ko slavi scbe i p riro d u uCvršćuje sc protiv

B ožanskc Prom isli k ad a vidi d a u svclu pos(oji ta k o m nogo
bczbožnih Ijudi, i ta k o m nogo njihovog hczhožništva, uz
istovrem cnu razrnetljivost nekih o d njih, a da ih B og zbog
toga ipak ni na koji način n e kažnjava. O n se protiv
B ožanske Prom isli učvrsćuie jo§ više kada vidi da su pod-
m uklosti, lukavstva i prcvare uspešni čak i protiv pobožnih,
pravednih i iskrenih: i d a n epravđa trijum fuje nad pravdom
na sudovim a i u poslovanju. O n se poscbno učvrSćtije kada
vidi da su sc bezbožni uzđigli u zvanjim a i postati m agnati i
prim ati, obilujući i u bogatstvu, i živeči u ctcganciji i sjaju;
a sa d ru g e stra n c vidi o n e koji s e klanjaju Bogu p rezren e i
s iro m a in e . O n s c ta k o đ e učvršćujc p ro tiv B ožanske
Prom isli kada razm išlja o to m e da su ratovi d opošteni, i u
njim a pokolj ta k o m nogo Ijudi, k ao i pljaćkanje tak o
velikog broja gradova, n aro d a i porodica; takođe, da su
pobcdc ria strani m udro sti, a p o n ek ad ne »a strani pravde;
i d a nije važno d a Yi jc k o m an d an t čestit ili zao Čovek; kao i
o stale sličnc stvari, od kojih su sve d o p u štcn e saglasno
zakonim a B ožanskc Promisli.

238. Isti taj p riro d n i Čovek učvrfićujc se protiv

B o ian sk c Prom isli kada vidi religiozne pogledc razn ih nar-
oda; k ao i da postoje neki Ijudi koji uo p šte ne znaju za
Boga; neki koji sc kianjaju suncu i m esecu; nek i kpji se
klanjaju idotim a, p a Čak i m onstruoznim i/jezb aren im
likovima; k ao i neki koji se klanjaju m rivim Ijudtm a. O sim
to g a , on se pro tiv n je učvrsćuje k a d a vidi d a je
m u h am cd an sk i reiigiozni sistem p rim ilo ta k o m nogo
im perija i kraljcvstava, a hrišcansku religiju sam o najm anji
d eo naseijcnog sveta koji se zovc Evropom ; i da jc o n a tu
podeljcna; i d a tu p o sto je nek i koji božansku m oć prisvaja-
ju za sebe i žclc d a im se kianja k ao bogovim a; i da o n i đozi-
vaju m rtvace; kao i d a nek i spasenjc polažu u o dređene
reči. o kojim a m ogu da m isle t govore, a n e polažu ga u
dobra, koja m ogu d a čine; a d a, o p ct, pasioji nekolicina
koja im a svoju sopstvcnu religiju; p o rcd jcresi, kojih je
veom a m nogo, i o d kojih neke postoje u današnje vrem e,

222
 Božanska promisao

kao Što su o n e koje p rip ad aju kvekerim a, m oraviancim a,

anabaptistim a i ostalinia; tak o đ e, da sc jcvrejstvo i dalje
nastavija. O naj koji poričc B ožansku Prom isao na osnovu
tih stvari zaključujc da religija sam a p o scbi n ije oista, a!i da
j e ip a k n eo p h o d n a jc r siuži k a o obuzdavanje.

239. U đanaSnje v rem c ovim dokazim a m ože d a sc

doda još, pom oću čega oni koji u n u ta rn je m isie sam o u
korist p rirc d e i Ijudske m udrosti m ogu i više d a se učvrste,
kao to d a je ceo hrišćanski svet p rizn ao tri Boga, n e znajući
da je B og jed an u Ličnosti i u Suštini, i d a je O d G ospod;
takođe, d a d o sada nije b ilo p o z n a to d a u svakoj pojedinosf i
Reći postoji duhovni sm isao, i d a o d a tlc p o tiče n jen a svc-
lost; k ao i da nije b ilo po zn ato da je kloniti se zala k ao grc-
hova sam a hrišćatiska rcligija; i d a, tak o đ c, nije bilo pozna-
tc> da čovek živi kao čovek n ak o n sm rti. J c r ljudi m ogu scbi
i izm eđu sebe d a postavljaju p itan jc - zašto Božanska
Prom isao, ak o postoji, sada p o prvi p u t otkriva takvc
stvari?

240. $ve o n o f to jc n av ed en o u brojevim a 236, 237,

238 i 239 p redočeno jc sa cifjem da sc m ože videti d a su sve
stvari koje se dešavaju u svetu zajedno, i svaka pojcdi-
načno, kako zle tako dobrc, od B ožanskc PromisJi; sltodno
tom e d a je Đožanska Prom isao u apsolutnim pojedinačnos-
tim a čovekovih misJi i delatn o sti, i da jc o tu d a univcrzalna.
A li, p o što se to ne m ožc videti n a osnovu ovih stvari drukči-
je osim ako sc svaka pojedinačno objasni, o n e raoraju
u k ratk o da se objasne p o re d u kojim su navedene, počcći
od broja 236.

241. I N q jm u d r iji o d s v ih Iju d i. A d a m i n jeg o va te n a ,

d o p u s tili s u s e b i d a ih zo v e d e z m ija , a B o g to n ije spreČ io
S v o jo m B o ž a n s k o m P r o m iš iju . To jc 2 b o g to g a što sc pod
A dam om i njegovom ženom n e podrazum evaju prvi Ijudi
koji su stvoreni na ovom svetu, već Ijudi N ajđrevnijc crkvc,
Čije jc novo stvaranjc, ili p rep o ro d , ta k o opisano; sam o nji*
hovo novo stv aran jc ili p re p o ro d u prvom poglaviju

223
E m a n u d Svcdenborg

Postanja stvaranjera n e b a i zem lje; njihova m u d ro st i

inteligencija vrtom u E d em u ; a kraj te crkvc njihovim
kušanjem sa d rveta znanja. Jc r u svojoj suštini R cč je
duhovna, sačinjena od tajnj B ožanske M uđrosti, a d a b i od
njih m ogla b iti sačinjcna o n a je od p o četk a do kraja
napisana pukim saobraznostim a i predstavljanjim a. Iz Čega
je očiglcdno da Ijudi te crkvc, koji su u p o četk u biU najm u-
driji Ijudi, a n a kraju, usled p o n o sa n a svoju intcligenciju,
najgori, nLsu bili zavedeni nckom zsnijom, več Ijubavlju
p rem a scbi, koja je tu prcdstavijcna giavom zmijc na koju
će Scm e žcnino, to je st G ospod, stajati. K o nc m ože na
osnovu razum a da vidi d a sc tu misii n a d ru g c stvari, a ne
na o n e koje su povezane sa dosiovnim tum ačcnjcm koje je
d a to u obliku istorije? Jc r ko m ože d a razum e da je
stvaranje sveta m oglo biti takvo kako je tu opisano? i z log
razloga se učeni m učc objašnjavajući sadržaj to g prvog
poglavtja i n a k raju priznaju d a ga n e razum eju. P otom da
$u dva d rveta postavljena u njihov v rt ili raj, drvo života i
drvo 2 nanja, a d a j e ovo d ru g o postavljeno k ao kam cn spo-
ticunja; k ao i to da su uslcd p u k o g ku5anja sa ovog posled*
njeg đrvcta zgresili u takvom stcp en u da ne sam o d a su oni
sam i, već i ceo Ijudski rod, njihovo potom stvo, pali pod
prokletstvo; dalje da jc je d n a zmija b ila sposobna da ih
zavede: p tircd drugih stvari kojc su tu rečcn e, k a o da je
žcna stvorcna od m uževljcvog rebra; da su oni v id d i svoju
nagost nakon p ad a i pokrili jc sm okvinim liščem; i d a su im
d a tc haljtne o d kože da pokriju svoja tela; i d a je hcruvim
sa plam coim m ačcm postavljen d a čuva put ka drv etu
života. Sve to prcdstavlja posrcdne stvari pom oču kojih je
opisano osnivanje N ajdrevnije crkvc, njeno stanjc, prom e-
na i na kraju propast. O bjašnjenje tajni svih tih stvari, koje
činc sadržaj duhovnog smisla koji se nalazi u najsitnijim
pojcdinačnostim a, m ožc se naći u Uelu N E B E S K E TA JN E,
koje je štam pano u L on d o n u , u deiovim a o Postanju i
Izlasku, gde se takođc n^ože videti đ a sc p o d D rvetom
Ž ivota podrazum eva G ospod u pogiedu Svoje B ožanske
Proinisl*, a p o d drvetom zn an ja čovek u pogiedu sopstvene
m udrosti.

224
 tiožanska promisao

2 4 2 .1! Aifih o v p r v i s in K n jin u b io j c s v o g b ra ta A v e fja , a

B o g g a n tfe z a d r ž a o r a zg o v a ra ju c i s a n jim v tć g a j e n a k o n tog
d e la p r o k k o . Pošto se p o d A dam om i njegovom Ženotn
podrazum eva N ajdrevnija crkva, k ao Što je upravo rečeno,
stoga se pod K ajinom i A vcljom , njihovim prvlm sinovima
podrazum evaju dve glavne sfvari C rkve, koje su ljubav i
m udrost, ili dobročinstvo i v era - p o d Avcljom Ijubav i
dohročinstvo, a p o d K ajinom m udrost ili vera, posebno
m u d ro st o d v o jcn a od Ijubavi, ili v e ra o d v o jcn a od
dobročinstva; a m udrost ili v era ko je su odvojcne takvc su
da nc sam o da odbijaju ijubav i dobročinstvo, već ih i uniš-
tavaju; i na taj način ubijaju svog b ra ta . D a v era ođvojcna
od dobročinstva to Čini u hrišcanskom svetu jc d o b ro poz-
n ato ; p oglcdajtc U Č E N JE N O V O G JE R U S A L IM A O
VER1. Proklinjanje K ajina podrazum eva d u h ovno stan jc u
kojc oni koji odvajaju veru o d dobročinstva, ili m u đ ro st od
ijubavi, ulazc n akon sm rti. A1I sa ciljem da sc m udrost i
v e ra uslcd toga n e unište, n a K ajina je stavljen znak da ne
bi m ogao biti pogubljcn; je r Ijubav ne m ože d<i postoji bcz
m udrosti, niti dobročinstvo b ez vere. PoŠto jc ovim stvari-
m a predstavljeno gotovo isto Što i kušanjcm sa d rv eta zna-
nja, stoga o n c p o rcdosledu slede n ak o n opisa A dam a i nje-
gove Žene. O sim toga, oni koji su u veri odvojenoj od
dobročinstva, nalaze se u sopstvenoj inteligcnciji. A oni
koji su u dobročinstvu i o tu d a u veri, u intcligcnciji su od
G ospoda, p rem a tom c u Božanskoj Prom isli.

243. III I z r a r ls k i tia r o d s e u p u s tin ji k ia n ja o z ta tn o m tcle-

tu , i p r iz n a v a o g a z a B o g a k o ji g o j e izveo iz e g ip a tsk e zen tlje,
d o k j e J e h o v a to vid eo s a o b lizn je g o r e S itiq ja i n ije p r o tiv to g a
n iš ta p r e d u z to . To se dešavalo u pustinji Sinaja, u blizini pla-
nine. D a ih Jcbova nije sprecio u činjenju tog gnusnog klan-
jan ja u saglasnosti je sa svim zakonim a B ožanskc Promislt
koji su do sada izloženi, k ao i sa onim a koji slede. T o zlo im
j e d opu šteno da ne b i svi propali, j e r su deca Izracla izve-
d e n a iz E g ip ta k ak o b i m o g la p re d sta v lja ti crkvu
G ospodnju, a oni to nc bi raogli predstavljati da cgipatsko
idolopoklonstvo nije n ajp re iskorenjeno iz njihovih srca, i

225
Emanuet Svčdenbor%

to sc nc hi m oglo ućiniti d a nisu pušteni d a dcluju saglasno

onom c Što je bilo u njihovim srcim a, i d a n a taj način to nije
uklonjcno pom oću slrog e kazne. Šta jo š oznaćava to klan-
janjc i p rctn ja d a će b iti istrcbljeni i da će nov n aro d biti
načinjcn od M ojsija, m ožc da sc vidi iz onoga što jc u dclu
N E B E S K E T A JN E d a to o tid eset d ru g o m poglavlju
Izlaska, gdc se govori o tim stvarim a.

244. IV D a v id je izb r o ja o (ju d e i s to g a je p u ite n p o m o r o d

k o g a j e n a s tr a d a io m n o g o h ilja d a Iju d i; a B o g m u j e , n e p r e ,
n e g o n a k o n to g d e ia p o s ta o p r o r o k a G a d a d a m u n a ja v i
k a z n u . O naj ko se učvrstio protiv B ožanske Promisli možc
i o tom e d a im a različite misli i razm išljanja, poscbno u
poglcdu toga zašto D avid nijc o p o m en u t p reth o d n o , i zašlo
jo nartfd tako surovo kažnjen zbog p o v red e zakona koju je
izvršio car. To Što on nije p rcth o d n o o p o m cn u t u saglas-
nosti jc $a zak o m m a Đ ožanske P rom isti koji su već
prikazani, posebno sa dva koja su objašnjena u brojcvim a
o d 129 d o 153, i od 154 d o 174. To Što je n aro d ta k o surovo
kažnjcn zbog carske povrcdc zak o n a i što jc pom orom
uništcno scd am d eset hiijada Ijudi, nije bilo zbog cara, već
zbog n aro d a; je r n ap isan o jc : A G o s p o d s e o p e t ra zg n je v i n a
Izra ilja , i n a d r a ž i D a v id a n a n jih g o v o re ć i: h a jd e iz b r o j
izra ilja i J u d u (2 Sam . XXIV, 1).

245. V S o io m o r tu j e b ilo d o z v o lje n o d a o s n u je id o lo p o -

k to n s tv o . To je bilo zhog coga da b i o n m ogao da prcdstavl-
ja kraljevstvo G ospodnjc. ili crkvu zajedno sa svim rcli-
gio/.nim sistem im a u ćitavom svetu; je r je crkva koja jc
ustanovljena sa n aro d o m Izracla i Ju d e je bila predstavnb
ćka crkva; iz tog razloga su svi sudovi i zakonske o d rcd b c
tc crkve prcdstavljali duh o v n c stvari crkve, koje su njenc
unutarnjosti, Sam n aro d je prcdstavljao crkvu; c a r jc pre-
dstavljao G ospoda; David G ospoda koji tre b a da dođc na
svct, a Solom on G ospoda n ak o n N jegovog dolaska. I poŠto
jc G o sp o d u n akon uzdizanja N jegove Ljudskosti data
svaka vlast n a nebu i na zem lji, k ao što O n Sam kaže (M at.
X X V III, 18), stoga se N jegov prcdstavnik Solom on javio u

226
 Božartska promiuto

slavi i sjaju, i bio m u d a r iznad svih zem aljskih kraljcva, i

izgradio hram . A p o rcd loga, S olom on je dop u slio i
usianovio kfanjanje m nogili drugih n aro d a, koji su prc-
dstavljali raznc religioznc siseemc u svclu. SliČno jc zmičc-
njc njcgovih žena, kojih jc hilo scdam stotina, i njcg<ivih
inoča, kojih je b ilo Iri sto tin c ( I C ar. X I, 3); je r žcna u Reči
označava crkvu, a inoča rcligiozni sistcm . N a osnovu toga
m ože biti ja sn o zašto jc Solom onu d a to da izgradi hram
koji označava Đ ožansko Iju đ sk o G o spodnje (Jovan II. 19,
21), kao i crkvu; i z a ito m u jc bilo dozvoljeno d a osnujc
idolopoklonstvo i da ožcni tak o m nogo žena. D a se pod
D avidom n a m nogim m cstim a u R eči podrazum evH
G o sp o d koji tck treb a da d o d c na svct, m ože da sc vidi u
U Č E N JU N O V O G JH R U S A IJM A O G O S P O D U (hr.
43, 44).

246. VI Mnogim carevima nakon Sotomona dopu.iteno Jc

da sk m a vt hram i svete stveri crkvt. To je b ilo zato *to su
Ijudi predstavljaJi crkvu, a c a r njihovog vodu. A p o tto jc
n a n x l Izraela i Ju d eje bio takav d a v £ c nije m ogao da prcd-
stavlja crkvu, jc r su njegovi pripadnici u svom srcu bili idol-
opoklonici. stoga su sc o n i p o stcp cn o odvojili o d prcd-
slavničkog klanjanja, izopaćujući sve stvari crkvc u lolikoj
m cri da su jc na kraju razorili. 'lb jc predstavljcno skrnav-
Ijcnjcm h ram a o d stran c careva i njihovih idolopoklonsta-
va; istinsko razaranje crkvc prcdstavljeno jc uništcnjcm
sam og hram a, k ao i osvajanjcm n aro d a Izracla i vavilon-
sklm ropstvom u a ro d a Ju d ejc. Tb jc bio razlog; a svc Sto
nastajc iz n ekog razloga potičc o d B ožanskc Prom tsli i u
saglasnosti j e sa uckim njenim zakonom .

247. VII Toj n a ctfije dopu£tcno da razapne Oospoda. 1b

jc zbog toga Što jc crkva sa tim narodom p o tp u n o razorena,
i Sto je postaia takva d a oni nc sam o da nisu znali za
G ospoda i d a ga nisu priznavali, ncgo su ga Čak i m rzcli; uli
svc o n o Što su N jem u učinili hilo jc saglasno zakonim a
Njcgove B ožanske Prom isli. D a jc stradauje na krstu bilo
poslednje iskušenje ili poslednja bitka, kojom jc G o sp o d u

227
Emanuei Svcdćnborfi

potpunosti p o bcdio paklove i u potp u n o sti proslavio Svojc

Ljudsko m ože d a sc vidi u U Č E N JU N O V O G JE R U S A I,-
IM A O G O S P O D U (br. 12-14); k a o i u U Ć E N JU
N O V O G JE R U S A L IM A O V E R l (br. 34, 35).

2 4 $ . D o sada sm o objašnjavali o n o što je u preth o d -

noro navedcno p o d b r. 236; to su nckc stvaii iz Reči
pom odu kojih p rirodni čovek koji je sklon razm išijanju sebc
učvršćuje pro tiv B ožanske Prom isli. Jc r, kao što je prethod-
no rečeno, svc što takav Čovek vidi, čujc i čita o n m ože da
uzm e k ao dokaz proliv nje. Sam o nckolicina, m cđutim ,
sebe učvršćuje protiv B ožanske Prom isli n a osnovu takvib
stvari koje su u Redi; a m nogo višc njih to čini pom oču
stvari k o jc iskrsavaju p rc d o čim a. k a o š to su o n c
spom cnutc u br. 237, koje će sada tak o d c b iti objašnjene.

2 4 9 .1 S v a k o k o s e k la n ja s e b i i p r ir o d i u č v r š ć u je s e p r o •
t i v B o ž a n s k e P r o m is ii k a d a u s v e tu v id i ta k o m n o g o
b e z b o ž n ih (ju d i i ta k o m n o g o n jih o v o g b e z b o in iš tv a , p r i č e m u
s e n e k i o d n jih tim e r a z m e ć u , a G o sp o d ih ip a k n e k a ž n ja v a .
Sva bezbožm štva, kao i razm ctan jc njitna, jcsu dopuštenja
kojim a su razlozi zakoni B ožanskc Prom isli Svaki Čovck
m ože slobodno. štaviše u najvećoj m cri slobodno, d a misli
šta g o d hoćc ili protiv B oga ili u Njegovu korist, a oo aj koji
roisli protiv R oga retk o biva kažnjcn u prirodnom svetu, je r
sc lu o n jo§ uvck nalazi u stanju u kom e m ože da se
popravi, ali on biva kažnjen u duliovnom svetu, nakon
sm rti, je r ta d a vlšc ne m ože d a se popravi. D a su zakoni
Hožanske Prom isli razlozi dopuštcnja oćigledno jc iz onih
njcnih zakona koji su n ap ređ izložcni, ukoliko ih s e setim o
i ispitaroo ih; oni su sledeci: Čovek trc b a d a delujc iz sk>-
bode saglasno razum u; u vezi to g zakona pogledajtc u
prechodnom br. 71-99: čovek ne trc h a da bude prim oran
spoljašnjim sredstvim a da misli i hoćc, p re m a tom c da
veruje i voli stvari vere; već tre b a sebc d o nje da dovede i
ponekađ scbc d a prim ora; u vezi tog zakona p o g ied ajtc br.
129-153: n c postoji n ešto tak o k ao što je Ćovekova sopslve-
n a m udrost; sam o izgleda d a postoji; i tre b a d a izgleda kao

228
 Boianska promisao

da postoji; ali B ožanska P rom isao je svcopšia uslcd (oga

šco je u ap so lu tn im p o jc d in a č n o siim a , b r. 191-2)3:
B ožanska Prom isao odnosi se na večne stvari, a na pro-
lazne stvari sam o ukoliko o n e Čine je d n o sa večnitn stvari-
m a, br. 214-220: Čovek unucarnje ne biva uvcden u istine
vcre i d o b ra Ijubavi p rem a bližnjcm u osim ukoliko u njima
m ože da oslanc sve d o k raja života; u vezi tog zakona
p oglcdajtc br. 221-233. D a su razlozi dop u štcn ja zakoni
B ožanskc Prom isli bićc očigledno i iz o n o g a što slcđi, kao
iz ovoga; /la su.d u p u šlen a rađ i cilja koji je spascnjc. Kao i
iz ovoga: S ožanska P rom isao jc n cp rck id n a, podjcdnako
kod zlih k ao i kod d obrih . I k o n ačn o iz ovoga: O o sp o d ne
m ožc d a d e lu je su p ro tn o z a k o n im a Svojc B ožanske
Prom isli je r bi dclovati su p ro tn o njim a bilo dclovati suprot-
n o Njcgovoj Božanskoj Ljubavi i N jegovoj Božanskoj
M u d ro sti, p rem a to m e su p ro tn o N jcm u Sam om . Ovi
zakoni, ak o sc pažljivo pogledaju, Čine oćiglcdnim razloge
zbog kojih su bczbožuištva dozvoljcna od stra n e G ospoda,
i nisu kažnjcna d o k su u misli, a rc tk o su kažnjcna kada su
u nam cri, pa p rem a tom e i u volji, ali ne j u dclu./A ii svako
zlo ipak p rati njegova kazna; to je k ao da jc na sVako zlo
stavljen natpis sa njcgovom kaznom , kojom bezbožan
Čovek biva kažnjen n akon sm rti.lO vim što jc sada navede-
no objašnjcnc su i stvari kojc su u p reth o d n o m izložene u
b r. 237, koje $u sJedeće: o n a j k o ji s e k la n ja s e b i i p n r o d i se b e
jo S vtfe u č v r ić u je p r o tiv B o ia n s k e P r o m is ti k a d a v id i d a su
p o d m u k J o s ti, lu k a v s tv a i p r e v a r e u s p e š n i Ć ak i p r o tiv
p o b o ž n ih , p r o v c d n ih i is k r e n ih ; i d a n e p ra v d a tr iju m fu je n a d
p r a v d o m n a s u d o v in w i u p o s lo v a n ju . Svi zakoni Božanskc
Prom isli su neophodnosti; i p o što su oni razlozi zbog kojih
su takvc stvari dozvoljne, očigledno jc d a, da bi čovek
m ogao d a Živi kao čovek, da budc popravljen i spascn,
G ospod takvc stvari n e m ožc od ttjega da odstrani, osim
p o srcd n o , pom oću R eči i p o scb n o p o m o ću zapovcsti
D ckaloga, kod onih koji priznaju sve vrste ubistava, prelju-
ba, k rađ a i lažnih svedočenja k ao grehe. A kod o nih koji ne
priznaju d a su takve stvari gresi, p o sred n o kroz gradanske
zakone I strah o d njihovih kazni, k ao i kroz m o raln c zakone

229
E m onuel Svedenborg

i strah od gubitka uglcda, zvanja i dobitka na osnovu njib.

Pom oću tih srcdstava Crospod vodi zle, ali odvračajući ih
sam o od Činjenja takvih srvari, n c i od razm isljanja i htenja;
ali pom oću sredstava koja su prvo sp o m cn u ta G ospod vodi
dobre, odvraćajući ih ne sam o o d činjenja, vec i od razmiš-
Ijanja o takvim stvarim a i njihovog htenja.

250. II O n a j k o ji s e k la n ja se b i i p r ir o đ i u č v ršć u je s e p r o -
tiv B o ža n sk e P r o m is li k a d a v id i d a s u s e b e zb o žn i u z d ig li d o
v iso k ih z v a n ja i p o s ta li m a g n a ti / p r im a ti, o b ilu ju ć i i u bogat-
s tv u , i ž iv e ć i u e le g a n c iji i sja ju ; d o k s a d ru g e s tr a n e v id i o n e
k o ji s e k ia n ja ju B o g u p r e z re n e i s ir o m a š r tt. O n i koji se kJan-
jaju sebi i prirodi vcruju d a su titu le i bo g atsto najviša i jed-
ina srcća koja čoveku m ože biti d a ta , pa stoga sam a sreća,
i ukoliko tak av čovek im a n e k u m isao o B ogu, k ao
posledicu klanjanja kojc je inicirano u ran o m detinjstvu, on
te stvari naziva Božijim blagodatim a; i sve d o k ih nem a
m nogo, on misli d a postoji B og i klanja m u se. A li u to m
kianjanju sc krije o n o što on tad a n e zna, a to je svrha da ga
G ospod m ožc podići d o jo š viših titu la i još većeg bogatst-
va, a ako njih dosegnc, njcgovo klanjanje se sve više i više
okreće ka spoljašnjim stvarim a, dok ne iščezne, tak o d a on
kasnije m alo razm išlja o Bogu i poričc ga, a isto to čini ako
izgubi titulc i bogatstvo koji mu leže na srcu. Šta su onda
titule i bogatslvo za zlc nego kam cn spoticanja? M eđutim ,
o n i co nisu za dobre, jc r njim a oni n e leže na srcu, već
koristi ili d o b ra, u Čijem dosczanju titu lc i bogatstvo imaju
ulogu sredstva. Iz log razloga na osnovu toga Što bezbožni
napred u ju u zvanjim a i bogatstvu i postaju m agnati i pri-
m ati, niko n e m ože sebe da ucvrtsi p ro tiv Božanske Prom sli
osim o noga ko se klanja sebi i p riro d i. O sitn toga, šta jc tit-
ula, bila o c a viša ili niža? I šta je bogatstvo, veće ili m a n je0
D a li su oni sam i po sebi bilu Šta drugo osira nečeg izmiš*
Ijcnog? D a li je je d n a osoba voljenija i srećnija od druge?
D a li veliki čovck. štaviše, kralj i car, n ak o n je d n e godine na
svoje visoko zvanje gleda drukčije nego k ao na nešto
obično, Što njcgovo srcc više ne obliva radošću, i Što u nje-
govim očiraa m ože čak d a postane bczvredno? D a li su oni

230
 Rozanska promisao

uslcd svog zvanja u vcćoj m eri srccni o d o nih koji tmaju

niža Tvanja, ili koji imaju najniža, k ao scljaci i njihnve
slugc? Ovi poionji m ogu bili srećniji k a d a im jc d o b ro i
kada su zadovoljni svojom sudbinom . Š ta je nem irnijc u
srcu, šta se lakše razljuti, šta se žešće razbesni od Ijubavi
p rcm a sebi o n d a kada nijc dobila titu lu u skladu sa uzlctom
svog srca, i k ad a jo j bilo Štn ne uspeva o n ak o kakv> žcli, i
kako bi jo j bilo zadovoljstvo? Šta je stoga tituia, ak o joj
svrha nijc korist, nego p rcd stav a? I m ožc li se takva prcd*
stava javiti u b ilo kojoj drugoj misli osim o n e ko ja se odnosi
na scbe i svet? I koja se sam a po sebi odnosi na to da jc svci
svc, a vcćnost ništa. S ada ćc ncšto biti reccn o o Božanskoj
Prom isli, u vezi toga zašto o n a d o p u šta d a se oni koji su u
srcu bczbožni podignu do visokib titula i obogale. B e/božni
ili zli m ogu da čine koristi p o d jed n ak o k ao pi'božni ili
dobri; zapravo i sa većom rcvnošću, je r o n i u ktrristima
gledaju sebe i svoje počasti; iz tog razloga, d o kojc god
visinc d a se podigne Ijubav p rem a sebi, u istom step en u sc
p o tp iru jc po h lep a za Ćinjenjem koristi rad i svoje slavc.
Thkva vatrenost ne postoji kod pobožnih ili d o b iih , osim
ak o nijc podsticana o d o zd o pom oću plcm enitosti. 1z tng
razloga G o sp o d upravlja o n im a koji imaju visoka zvanja, a
u srcu sn bezbožni, čineći njihova im en a čuvenim i pobudu-
jući ih da Čine koristi diušlvu ili zemlji, zajcdnici tli gradu u
kom c obitavaju, k ao i njihovim sugrađanim a ili bližnjima.
Kod takvih je to upravljanjc G ospodnje koje se zove
B ožanska P rom isao, je r jc carstvo G o spodnjc carstvo
koristi; i ta m o g d e postoji sam o nekolicina koja čini koristi
rad i koristi, O n p rouzrok u je da se oni koji se klanjaju scbi
uzdignu d o višib dužnosti u kojim a je svako od njih svojom
Ijubavlju p o d stak n u t da čini dobro. Pretpostavim o da pos-
toji đavolsko kra!jevst\ o u svclu, iako ga nem a. gde vlada*
ju sam o ljubavi p rem a sebi, pri Čemu je Ijubav p rem a scbi
sflm đavo; z ar ne bi, iz Žara Ijubavi p re m a sebi i zbog
vclelcpnosti svoje slave, svako Činio koristi više nego u bilo
kom drugom kraljevstvu? Ali kod svih njih je javno dobro
na ustim a, d o k je sopstveno d o b ro u srcu; i p o što svako
gleda u svog kncza kako bi m ogao d a p o sta n e veći (jc r žudi

231
Emanuel Svedenborg

da bude najvcći) m ožc li takav da vidi đ a postoji Bog, dok

je o k o njega dim p o p u t o n o g a p ri požaru, kroz koji ne
m ože d a p ro đ e n ijcd n a duhovna istina obavijena svojom
svetlošću? TUj dim o k o takvih paklova sam video. U palite
svoje svetiljke, i ispitajtc koliko u današnjim ktaljcvstvim a
im a onih koji teže visokim zvanjim a, a koji nisu Ijubavi
p rem a sebi i svetu. D a li ćete naći p e d e se t u hiljadu koji su
ljubavi pTCtna B ogu, a m eđu njim a sam o nekoliko o nih koji
teže ka litulam a? Pošto su stoga tak o m alobrojni o n i koji su
Ijubavi ka Bogu, a tako m nogobrojni oni koji su Ijubavi
p rem a sebi i svctu, i p o što te d ru g e Ijubavi, iz svog žara,
Čine koristi u većoj m eri nego ljubavi p rc m a Bogu iz svog,
kako o n d a bilo ko m ože da se uČvrsti [protiv B ožanske
Prom isli] pom oću činjenice da su zli u nadm oći i bogatstvu
iznad dobrih? l o je p o tv rđ en o i ovim rccim a G ospoda: /
p o h v a li g o s p o d a r n e v je rn o g a p r is ta v a Š to m u d r o u ć in i; je r s u
s in o v i o vo g a v ije k a m u d r iji o d s in o v a v id je la u s v o je m u
n a r a šia ju , I j a v a m k a ž e m : n a č in ite s e b i p r ija te lje n e p ra v e d -
n ije m b o g a ts tv o m , d a b i v a s k a d o s ir o m a š iie p r im ili u v je č n e
k u ć e (L.uka X V I, 8, 9). O čigledno je šta se pod ovim misli u
prirodnom smislu; ali u duhovnom smislu sc p o d nepraved-
nim bogacstvom podrazum evaju zn an ja o istini i d o b ru koja
im aju zli, i koja oni koriste sam o za to d a sebi obczvede
visoka zvanja i bogatstvo; od tih znanja dobrl, ili sinovi
videla, treb a sebi d a način e prijatelje i zbog njih će biti
prim ljeni u večnc kuće. D a su m nogi ijubavi p rc m a sebi i
svetu, a nekoUcina Jjubavi p re m a Bogu, G ospod uči ovim
rećim a: U đ ite n a u s k a vra ta ; j e r s u š ir o k a v ra ta i Š iro k p u t Šio
v o d e u p r o p a s t, i m n o g o ih im a k o ji n jim id u . K a o š to s u u s k a
vra ta i tije s a n p u l š to v o d e u ž iv o t; i m a lo ih j e k o ji g a n a la ze
(M at. V II, 13, 14). D a visoka zvanja i bogatstvo m ogu da
budu i kletve i blagoslovi, i kom e su je d n o a kom e drugo,
m ože d a se vidi u p reth o d n o m (br. 217).

251. III O n a j k o ji s e k la n ja s e b i i p r ir o d i u c v ršć u je se

p r o tiv B o ž a n s k e P r o m is li k a d a r a z m iš tfa o to m e d a s u r a to v i
d o p u s te n i i u n jim a p o k o lj to lik o Iju d i i p fja č k a n je n jih o v o g
b o g a tstv a . Tb što p o sto jc rato v i nije od B ožanske Promisli

232
 Roiansku promisao

je r su oni povczani sa ubistvim a, pJjačkanjcm , nasiijem ,

surovostim a i drugim straSnim zlima koja su dijam ctralno
su p ro tn a hrišćanskom dobročinstvu; ali o n i sc ipak m oraju
dopustiti zaio šlo jc životna Ijubav čovcka od v rem cn a naj-
drevnijih Ijudi, koji sc podrazum cvaju pod A dam om i nje-
govom ženom (o kojim a poglcdajle u p reth o d n o m b r. 241),
postala takva da on Želi d a vlada drugim a, i na kraju svima,
i d a poseduje bogatstvo svcta, i na k raju svo bogatstvo. Tte
dve ljubavi nc m ogu se d ržati u stanju obuzdanosti, j c r je u
saglasnosli sa Božanskom Prom išlju d a jc svakom e đozvo-
ljeno da dcluje iz slobodc saglasno razum u (o čcmu
pogledajte u p rcth o d n o m br. 71-99); a bcz dopuštenja
G ospod Čovcka ne b i m ogao odvratiti od zla, i on o tu d a ne
bi m ogao da bude popravljcn i spasen. J c r kada se nc bi
dopustilo da zla izbijaju, čovck ih n e b i video, i prcm a
tom e, ne bi priznao, i ta k o nc bi m ogao biti nav ed en d a im
se o d u p re. O tu d a to d a nikakva Prom isao ne m ožc da
suzbije zJa, jc r na taj način bi o n a ostala zatvorena iznutra
i prosirila bi se p o p u t bolesti koje se nazivaju rakom ili gan-
grcnom , i izjcia bi sve Što je u Čoveku vitalno. J c r čovck jc
o d ro đ e n ja kao maU pakao, i izm eđu tog pakla i n e b a pos-
toji n ep restan o neslaganjc. G ospod nc m ožc d a izbavi
nijednog čovcka iz njegovog pakla ukoliko on ne vidi d a je
tam o i ukoliko n c Želi da budc izveden, a to ne m ožc d a se
uradi bez dopuštcnja, kojim a su razlozi zakoni B ožanske
Promisli. Iz tog razloga postoje m anji i veći ratovi, m anji
izm edu vlasnika im anja i nj ihovih suseda, a vcći izm eđu
suverena kraljcvstava i njihovih suseda, svejcdno jc da li su
m anji ili vcći, osim što se m anji d rž e u okviru granica
zakonim a jcd n o g n aro d a, a veči zakonim a više n aro d a; i šlo
iako i m anji i veći želc da p rek o rače sopstvcne zakone,
m anji to rte m ogu, a vcći m ogu, m ad a nc m im o granica
onoga što je m oguće. Im a joŠ m nogo drugih razloga koji $u
pohranjeni u trezo ru ĐoŽanske M udrosti, 2 bog kojih vcći
ratovi, povczani, kao što jesu , sa ubistvim a, pljačkanjcm ,
nasiljcm i surovostim a, nisu suzbijani o d stra n e G ospoda
potnoću kraljcva i vojskovođa, niti u njihovom početku, ntti
u toku, vcć sam o n a kraju, kada je m o ć je d n o g a ili drugoga

233
Eittanucl Sivdenborg

toliko oslabila d a m u preti uništenje. N cki o d tih razloga su

mi otkriveni, a m eđ u njim a ovaj: da svi ratovi, koliko god
da pripadaju gradanskim sukobim a, u ncbu predstavljaju
stanja crkve i d a su njim a saobrazni. Thkvi su biii svi ratovi
koji su opisani u RcČi, i takvi su tak o đ c i svi ratovi današ-
njice. Ratovi koji su opisani u Rcči su oui koje su dcca
izracla vodila sa raznim narodim a. kao sto su A m orcjci,
A m onci, M oavci, Filistejci, Sirjjci, Hgipćani, H aldejci i
A sird; i kada $u dcca Izraela, koja su predstavljala crkvu,
nđustajala od svojih zapovcsti i zakona, i padala u zla koja
su označena ovjm narodim a, je r je svaki n aro d sa kojim su
dcca Izraeta vodila r a t prcdslavljao ncki specifičan vid zla,
ta d a b i ih taj n a ro d kaznio. N a prim er, k a d a su skrnavili
svete scvari crkve prljavim idolopoklonstvom , kaznili su ih
Asirci i H aldejci, je r A sirija i H aldcja označavaju skm av-
Ijenje o noga Što jc svcto. Šta su označavali njihovi ratovi sa
Filistejcim a, m ože d a sc vidi u U Č E N JU N O V O G
JE R U S A U M A O V E R I (br. 50-54). R atovi danaSnjicc
prcdstavljaju slične stvari, gdc god da se dešavaju, jc r su sve
stvari koje se dcšavaju u priro d n o m svetu saobrazne
duhovnim stvarim a u duhovnom svetu, a sve duhovne stvari
tiču se crkve. U ovom svctu nije p o zn ato koja kraljevstva
hrišćanskog sveta odgovaraju M oavcim a i A m oncim a, koja
Sirljcima I Filistcjcim a, a koja H aldcjcim a i A sircim a, kao i
drugim a sa kojim a su dcca izraela vodila ratove; b ez obzi-
ra na to n ek a od njih ih prcdstavljaju. A li u prirodnom
svctu u o p šte n e m ožc da se vldi kvaiitet crkvc na zem lji, i
koja su zla u koja o n a zapada i za koja je kažnjcna ratovj-
ma, jc r su u ovom svetu očigledne sam o spoljašnjosti koje
nc sačinjavaju crkvu; taj kvalitet se, m eđutim , vidi u
tluhovnom svetu, gde sc unutarnjosli, u kojim a se crkva
$ama po sebi nalazi, pojavljuju, i gde su sve o n e sjcdinjcnc
saglasno svojim raziičitim stanjim a. Sukobi tih stanja u
duhovnom svetu, saobrazni su ratovim a; i saglasno sao-
braznosii njim a upravlja G ospod na o b e stran e, u skladu sa
Svojom B ožanskom PromiŠlju. D uhovni čovek priznajc da
ratovim a u svetu upravlja BoŽanska Prom isao G ospodnja;
ali prirodni čovek nc, osim što, kada sc zakaže svečanost

2J4
 Bozanska promisao

p o v o Jo m pobede, na kolcnim.'j m ože d a zahvali Bogu što jc

d ao pobedu, i osim , takođ c, nokoliko rcči [izgovorenih] prc
ncgo što u d e u bitku. Ati kada se vrati scbi o n o n d a ili prip*
isuje pobedu m udrosti g en erala ili nckoj proceni ili okol-
nosti usred bitke, o kojoj učesnici nisu razm išljatt ali koja jc
ipak bila odlučujuća. D a sc B ožanska P rom isao koja sc
naziva srećom nalazi u apsoiulnim pojedinačnostim a čak i
trivijalnih stvaii m ožc d a sc vidi u p reth o d n o m (br. 212); a
ak o Božansku P rom isao p rizn ate u tim stvarim a o n d a sig-
u rn o m ožete da j e priznatc i u ratn im sukobim a. U spcsi i
srcćnc odluke ra ta tak o đ c se uobićajenim izrazim a naziva-
ju ratnom srećom ; a to je BoŽanska P rom isao, p o scb n o pri-
Jikom savetovanja i p rip rcm a g cn erala, iako će general
la d a j kasnije sve pripisati svojoj m udrosti. A li on lo m ožc
da učini ak o boće, jc r ima p u n u slobodu d a misli u korist
Božanske Prom isli i protiv nje, štaviše, u korist Boga i pro-
tiv N jcga; aii ncka zn a da nijedan d e o savetovanja i
priprcm a ne potiče o d njcga; sve se to uliva ili iz neba ili iz
pakJa —iz pakla putem d o p u štan ja, iz neba p u tc m Prom ish.

252. IV O n a j k o ji $e k la n ja s e b i i p r ir o d i u č v r š ć n je se
p r o tiv B o ia n s k e P r o m is li k a d a , s a g la m o s v o m o p u ia n ju
p r im e ti d a s u p o b e d e n a s tr a n i m u d r o s ti a p o n e k a d n e n a
s tr a n i p ra v d e ; i d a n e m a n ik a k v e r a z lik e d a l i j t z a p o v e d n ik
č a sta n ili rđ a v č o v e k . To što izglcda da sc p o b ed e zadobija-
ju na stran i m udrosti, a p o n ek ad nc na stran i pravde, zbog
toga je što čovek prosuđujc na osnovu spoljasnjeg privida.
i Što je naklonjen jedno j stran i više nego drugoj, a o n o
ćcm u jc nakionjen o n m ožc d a potvrdi razm išljanjim a;
čovck nc zna ni da je pravda uzroka u oebu duhovna. a u
svctu p rirodna, k ao što je upravo rečeno; i d a su o n c sjed-
injcnc vczom izm edu stvari proŠJosti i buđućnosti ko je su
p o zn ate sam o G ospodu. “Tb l \ o nem a nikakve razlike da 11
jc zapovednik častan ili rđav čovek je iz razloga koji jc u
p rethodnom potvrđcn (br. 250), naim e, da zh isto k ao i
dobri Čine koristi, i to zli iz svog ž a ra vatren ije nego dobri,
posebno u ratovim a, je r je zao Čovek um ešniji i lukaviji u
izmišijanju smicalica; i iz Ijubavi p rem a slavi on jc u zado-

235
Emanuel Svedtnborg

voljscvu ubijanja i pljačkanja o nih kojc zna i koje proglaša-

va svojim neprijateljim a, višc ncgo d o b ar čovek, je r je
d o b ar Čovek m u d ar i revnostan u o d b ran i, d o k je retko
kada im alo m udar i revnostan u n ap ad an ju drugih. 1b je
isto k ao sa duhovim a pakla i an đclim a neba; duhovi pakla
napadaju, a anđeli n eb a sebc b ran c. N a osnovu ovoga se
zaključujc da je svakom e dozvoljcno da b ran i svoju zemlju
i svoju sabraću pru tiv njcprijatclja koji n ap ad a, Čak i
pom oču zlih zapovednika, ali d a nijc doz.voljeno postati
ncprijatelj drugim a b ez razioga. K ada jc uzrok sam o siava,
o n je sam p o sebi đavolski, j e r p rip ad a Ijubavi p re m a sebi.

253. D o sada j e objašnjavano o n o Što je u p reth o d n o m

navcdcno (p o d b r. 237), a pom oču Čcga čovck koji je sam o
prirodan scbe učvrščuje protlv B ožanskc Prom isli. S ada će
b k i objašnjene n ared n e stvari (pod br. 238), koje se tiču
rcligioznih sistem a m nogih n aro d a, a kojc takode m ogu da
služc Čovcku koji je sam o p riro d an k ao dokazi protiv
B ožanskc Prom isli, je r on u svom srcu kaže: “ K ako m ože
da postoji tako m nogo neusaglašcnih rcligija, um esto jed n e
istinske religije na Čitavum svctu, k a d a BoŽanska Prom isao
im a za svoj ciJj n eb o sačinjeno o d Ijudskog ro d a ? ’, ; k ao Što
jc u p rethodnom p o k azan o (br. 27-45). AJi, o b ratite pažnju
molim: sva Ijuđska bića koja su ro đ en a, koliko god d a ib jc
i u kojoj g o d da su religiji, m ogu da b u d u spasena, pod
uslovom d a priznaju B oga i Živc u skladu sa zapovestim a
koje su d a te u D ekalogu, a kojc se o d n o se n a to d a nc
sm eju da ubiju, čine prcljube, k rad u ib lažno svedočc, je r je
Činjcnje takvih stvari su p ro tn o rcligiji, i stoga su protno
Bogu. K od takvih postoji strah Božiji i ljubav p rcm a
bližnjem u; strah Božiji je r m isle da je Činiti te stvari u
suprotnosti sa Bogom ; Ijubav p rcm a bližnjem u z a to što je
ubiti, počinlti preljubu, ukrasti, lažno svedočiti i žudeti za
kućom i žcnom bližnjega, delo protiv bližnjega. Tkkve, zato
što sc u svom ŽJvotu obziru na Boga i ne Čine zlo bližnjem u,
Bog vodi; a oni koji su vođeni takodc su i poučavani o Đogu
i bližnjem u, sagJasno svojoj religiji, j c r oni koji ta k o žive
volc d a b u d u poučeni, d o k o n i koji Žive drugačije ne vole da

236
 Božan&ka promisao

budu poučeni. 1 pošto volc d a b u d u poučcni, nakon tunrti

kada p o stan u duhovi, njih upućuju anđeli, i o n i sprem no
prim aju istine p o p u t onih koje su u R eči. N ešto o njima
m ože d a se vidi u U Ć E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O
S V E T O M P IS M U (br. 91-97 i 104-113).

254. I Č o vek k q ji j t s a m o p r ir o d a n u č v r š ć iy e s e p r o iiv

B o ž a n s k e P r o m is li k a d a v id i re lig io zn a s h v a ia p ja r a z n ih n a r -
o d a ; k a o d a p o s to je iju d i k o ji u o p šte n e z n a ju z a B o g a ; n e k i k o ji
s e k la n ja ju s u n c u i m e se c u ; n e k i k o ji s e k la n jp ju id o iim a i
iz r e z b a re n im lik o v im a . O n i koji na osnovu tih činjcnica
izvode dokaze pro tiv B ožanske Prom isli nc znaju tajnc
neba koje su bezbrojne, i od kojih čovek tcšk o d a ijednu
zna. M eđ u njim a je i ta d a sc Čovek ne poučava Iz ncba
n e p o sre d n o , n eg o p o src d n o , u vezi čcga p o g le d a jtc
p re th o d n o izloženo (br. 154-174), i pošto se čovek poučava
posredno, a jevanđeijc nc m ože p rek o m isionara da dode
do svih koji žive na svekolikoj zemlji, d o k religija ip ak možc
na različitc načine da se uvcde čak i k o d n aro d a koji nasc-
ljavaju zabiti sveta, stoga jc B ožanska P rom isao to učinila.
J e r nijcdan čovek ncm a veru sam od scbe već je dobija
putem drugog, koji zna ili d irck tn o iz R eči, lli prisvajanjcm
o d drug ih koji su učili iz Reči, da postoji Bog, da postoje
n eb o i p ak ao . da postoji život n ak o n sm rti i da se čovck, da
bi b io srećan , m o ra klanjati Bogu. D a jc religija rasad n a po
vascelom svetu n a osnovu D revoe R cči, i kasnije na osnovu
Izraelske R eči, m ožc d a se vidi u U Č E N JU N O V O G
JE R U S A L IM A O S V E T O M P IS M U (br. 101-103); isti rad
pogledajte i u vczi toga da, da nije bilo Reči, niko n e bi
znao za Đoga, ili za nebo i p ak ao , za život nakon sm rti, i još
m anje za G ospoda (br. 114-118). K ada jc rcligija jednom
usađena u neki narod, taj narod biva v o d en od stranc
G o sp o d a saglasno zapovcstim a i učenjim a njegove sop-
stvene religije; a G o sp o d jc obezbedio d a svaka religija ima
zapovesti kao što su o n e u D ekalogu; kao, d a se Bogu crcba
klaojati; d a N jegovo im c ne tre b a skm aviti; da proslave
trc b a d a se održavaju; d a roditclji trc b a da se poštuju; da
ubistvo. preljuba i k rađ a ne tre b a d a se čine; d a lažnog sve-

237
Kmanuet Svedenborg

doČenja nc treb a d a bude. N aro d lcoji te zapovesti učini

B oianskim , i koji usled v ere živi u skladu sa njim a, spasen
jc, kao §to je u p reth o d n o m upravo rečcno (br. 253), pored
toga, većina n aro d a koji su udaljcni o d hrišćanskog dcla
svcta na te zak o n e n e glcda k ao na civilne, već kao na
Božanskc, i sm atra ih svctim . D a se Čovek spasava živeći
životom koji je saglasan tim zapovestim a, m ože d a sc vidi u
U Ć E N JU N O V O G JE R U S A L IM A IZ V E D E N O G IZ
Z A P O V E S T l D E K A L O G A , od početka do kraja. M cđu
tajnam a n cb a naiazi sc i ova: d a je anđeosko n c b o pred
G ospodom kao jed an Čovck, čija d u ša i život su G ospod; i
taj Đožanski Č ovek je p o cclokupnom obliku Ćovek, ne
sam o u pogledu spoljašnjih dclova tela i organa, već I u
pogludu brojnijih u n u tarn jcih dclova tela i organa. k ao i u
poglcdu kože, m em hrana, hrskavica i kosiiju; ali sve to u
tom Čoveku nije m aterijalno vcć duhovno. O d G ospoda je
takođc d a to d a i oni d o kojih nc m ože da d o p rc jcvanđelje,
n eg o sam o religija, m o g u d a im a ju svojc m c sto u
Božanskom ćovcku, to jcst, u n ebu, tak o što saćinjavaju
o n c dclovc koji se nazivaju kožom , m em branam a, hrskavi-
cam a i kostim a; i da oni, k ao i drugi, m ogu da budu u
ncbcskoj radosti, pri Čemu jc svcjcdno da li su u onakvoj
radosti u kakvoj su andeli najvišeg ticba, ili su u onakvoj u
kakvoj su andcli krajnjeg ncba. J e r svako ko ude u nebo,
ulazi u najveću ra d o st svog srca; vecu n e b i m ogao da pod-
nesc je r bi sc u njoj gušio. O vdc m ože da se napravi
po rcd en je sa seljakom i kraljem : seljak m ože d a b u d c u
stanju najviše radosti ak o sc šeta u novom odelu od grube
vunc i sedi za stolom na kom e se nalazi svinjsko m cso,
kom ad govedine, sir, pivo i obično vino; o n bi u srcu bio
potišten kada b i p o p u t kralja bio odevcn u p u rp u r i svilu,
zlato i srcbro, i k ad a bi p rc d njim bio postavljen sto na
kom e sc nalaze ranogobrojni delikatesi i skupa jcla, sa ple*
m cnitim vinom . Iz Čega jc očigledno da postoji nebeska
srcća za drugog isto k ao i 2 a prvog, za svakog u njegovom
stcpcnu; shodno to m e i za o n e koji su izvan hrišćan&kog
sveta, p o d uslovom d a sc klonc zala k ao grehova protiv
Boga, je r $u o n a u su p ro tn o sti sa rcligijom . Postoji nekolic-

238
 Boianska promisao

in a koja uopŠlc n e zna za Boga; d a takve, ukoliko su živcli

m oralnim Životom, n akon sm rti poućavaju anđcli, i d a oni
u svom m oralnom životu p rim aju nešto duhovno, m ožc da
se vidi u U Č E N JU N O V O G JE R U S A I.IM A O SV E T O M
P IS M U (br. 116). Slično je sa o n im a koji se klanjaju suncu
i m esecu, vcrujući d a je Đog u njim a; oni zn drugo n e znaju
p a im se to zbog toga n e pripisujc k ao greh; je r G ospod
kaže: K a d b is te b ili s tije p i —to jest, d a niste znali - n e b is te
im a li g rije h a (Jovan IX , 41). Ali im a m nogo o nih koji sc
klanjaju idolim a i izrezbarenim likovima, Ćak i u hrišćan-
skom svctu. T b je zaista idoiopoklonstvo, ali ne kod svih, je r
nekim a izrezbareni likovi služe k ao zam isao B oga - zato sto
o d uticaja s ncba potiče to što on aj koji p rizn ajc B oga želi
d a ga vidi; i p o što takvi svoj u m ne m ogu d a uzdignu iznad
čuinib stvari, k ao [što m ogu] o n i koji su u n u ta rn je duhovni,
oDt podstiću tu žctju n a osnovu izrczbarenog p red m cta ili
lika. O n i koji to činc a ne obožavaju sam izrezbareni lik kao
B oga, ukoliko p o re d to g a zbog rcJigije žive saglasno
zapovestim a D ckaloga, spaseni su. N a osnovu ovih razma*
tran ja jc očiglcdno da se G ospod, p o što želi spascnjc svih,
p o starao i za to da svako m ožc da im a o d rcđ cn o m esto u
nebu ukoliko pravilno živi. D a jc p re d G o spodom ncbo kao
je d a n čovek, i da je sto g a saobrazno svim stvarim a kod
čoveka, uopštc i pojedinačno, k ao i d a postojc oni koji pri-
padaju koži, m cm branam a, hrskavicam a i kostim a, m ože
d a sc vidi u radu o N E B U I PAKLU (b r. 59*102); i u delu
N E B E SK E T A JN E (br. 5552-5569); k ao i u p rcth o d n o m
(br, 201-204).

255. 11 Č o vek k o ji j e s a m o p rir o d a n uČ vršćpje s e p r o tiv

B o ža rtske P r o m is ti k a d a v id i d a j e ta k o m n o g o c a rsta va i k ra -
Ijevstava p r ih v a tilo m u h a m e d a n s k i re lig ia zn i s is te m . Činjenica
d a je više kraljcvstava prihvatilo taj religiozni sistem ncgo
hrišćansku rcligiju, m ože da budc kam en spoticanja onim a
koji razmišljaju o Đožaoskoj Promisll i koji u isto vrem e
veruju d a niko osim onih koji su rođeni kao hrišćani ne može
da budc spascn, odnosno [osim onih koji žive tam o] gde je
Reć i gde se putcm nje zna za G ospoda. Aii m uham edanski

239
Emanuel Svedenborg

reiigiozni sistem nije kam en spoticanja onim a koji v em ju da

su sve stvari o d Božanske Promisli; oni ispituju u čem u je
ona, i oni i pronaiaze. O n a je u tom e đ a m uham edanska
rcligija priznaje G ospoda k ao Sina Božijega, k ao najm udri-
jeg od ljudi i velikog proroka koji je došao n a svet da uči
Ijude. Veliki d eo m u h am ed an aca čin e ga većim od
M uham cda. D a bi $e moglo u potpunosti znati d a je taj reli-
giozni sistcm podignut usled B ožanskc Promisli G ospodnje
kako bi uništio idolopoklonstvo m nogih naroda, pokazače-
m o izvcsnim redosledom . N ajpre, dakle, o porekiu idol-
opoklonstva. P re tog religioznog sistcm a [m uham edanskog],
klanjanje idolim a je bilo uobičajcno po čitavom svetu.
Razlog je taj što su p re dolaska G ospodnjeg sve crkve bile
prcdstavničke crkve. 'Bikva je bila i Izraelska crkva; u njoj su
šator, A ronove odore, žrtve, sve stvari koje su pripadale
hram u u Jerusalim u, kao i zapovesti, bili predstavnički. I
m eđu starim narodim a je postojala n au k a o saobraznostim a,
koja je istovTemeno i nauka o prcdstavljanju, prava nauka
m udrih, koja je posebno negovana u Bgiptu; o tu đ a njihovi
bijeroglifi. N a osnovu te nauke [stari narodi] su znali znače-
nje svih vrsta životinja, i svih vrsta drvcća, k ao i planina,
tr d a , reka, izvora, i sunca, m eseca i zvezda; i posto je
celokupno njihovo klanjanje bilo predstavničko, sastavljeno
u potpunosti od saobraznosti, oni su se stoga klanjali na
planinam a ili brdim a, k ao i u gajevima i vrtovima; i stoga su
posvećivali izvorc i u svom obožavanju Boga okretali lica ka
izlazećem suncu; i p o rcd toga su pravili izrezbarcne likove
konja, volova, teladi, jagnjadi, p a čak i ptica, riba i zmija; i te
slike su u kućam a i na drugim m estim a postavljali po
redosiedu koji je odgovarao duhovnim stvarim a Crkvc koji-
ma su bile saobrazne ili kojc su prcdstavljale. vSlične stvari su
postavljali i u svoje hram ove kako bj mogli da prlzovu u
sećanjc svete stvari koje one označavaju. Posle nekog vre-
m cna, kada je nau k a o saobraznostim a p red ata zaboravu,
njihovo potom stvo je počelo da se klanja sam im izrezbaren-
im Jikovima, k ao svetim sam im po sebi, ne znajući d a njhovi
preci nisu u njim a videli nikakvu svetost osim o n e koja je u
saglasnosti sa saobraznostim a koje predstavljaju, i usled

240
 Boianska promisoo

kojih označavaju svete stvari. O datle su p ro iralla idolopok-

lonstva koja su ispunila ceo svet, kako Aziju sa okolnim
ostrvim a, tako i A friku i Evropu. D a bi sva ca idolopokionst-
va mogla da se iskorenc Božanskom PromiSlju G ospodujom ,
prouzrokovano je osnivanjc nove rcligijc prilagođenc duhu
naroda Istoka, u kojoj je trehalo da budc n e ito od oba
Z aveta Rcči, i koja je trcbalo da uči d a je G ospod đošao na
svet, d a je bio vcliki prorok, najm udriji od svih, i Sin BoŽiji.
Tb je učinjcno kroz M uham cda, zbog koga jc la religija naz-
vana m uham cdanskom religijom . Božanskom Prom išlju
G ospodnjom ta rcligija je podignuta i prilagođcna duhu nar-
o d a Istoka, kao Što je već rečno, s ciljem da možc da uništi
idolopokJonsrva m nogobrojnih naroda, i da im da neko
znanje o G ospodu pre nego što dođu u duhovni svet; a la
religija n e b i bila prihvaćena o d stran c tak o m nogo kra*
Ijevstva i nc bi imala m oc d a iskoreni idolopoklonstva, da
nijc bila podcšcna i prilagođena prcdstavam a misli i životu
svih njih. Razlog zbog koga o n a nijc priznala G ospoda kao
B oga neba i zcm ljc jc bio taj što su istoĆnjaci priznavali Boga
kao T vorca univcrzuma, te nisu bili sposobni d a razum eju to
što je O n dosao na svet i prisvojio Ljudskost. To nc razume*
ju čak ni oni hrišćani koji u svojoj rrusli odvajaju Njegovo
Božansko od Njcgovog Ljudskog, i koji stavtjaju Božansko u
nebo blizu O ca, a Njegovo Ljudsko nc znaju g d e da siavc.
N a osnovu ovih ra z m a tra n ja m ože d a s e vidi da je
m u h am ed an sk a rcligija ta k o d c nastala od B ožanske
Promisli G ospodnjc, i da svi pripadnicl tc rcligije koji priz-
naju G ospoda kao Sina Božijcga i koji u isto vrem e žive
saglasno zapovcstim a D ekaloga, koji i oni imaju, kloneči sc
zala k ao grehova, dolaze u n e b o koje $e naziva m uham cdan-
skim nebom . I to ncbo je podeljcno na tri ncba - najviše,
srednje i najniže. U najvišcm nebu su oni koji priznaju
G ospoda kao jed n o sa O ccm , i p rem a tom c kao jedinog
Boga; u drugom nebu su oni koji oduslanu od velikog broja
Žena i živc sa jednom ženom ; a u poslcdnjcm su o n i koji sc
uvode. Više o toj religiji m ože se vicled u NASTAVKU O
STR A ŠN O M S U D U I O D U H O V N O M S V E T U (br. 68-
72), gdc $e govori o m uham edancim a i M uham edu,

241
Emanuel Svedenborg

256. III Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a tt u č v r š ć u je s e p r o tiv

B o z a n s k e P r o m is li k a d a v id i d a s e h r iš ć a n s k a r e lig ija n a ta z i
s a m o u m a n je m d e lu n a s e fje n o g s v e ta k o ji s e n a z iv a
B v r v p o m , i d a j e tu p o d e lje n a . H riŠćaska religija nalazi se
sam o u m anjem delu naseljenog sveta koji se naziva
E vropom zato što o n a nije priiagođena duhu istočnjaka,
kao što je to m u h am ed an sk a religija ko ja je m ešovita, što je
u p reth o d n o m upravo pokazano; a religija ko ja nije pri-
lagodena se n e prim a. N a p rim cr, religiju ko ja propisuje da
nije zakonito oženiti više od je d n e žene ne prim aju već
odbijaju oni koji su u prošlosti vckovim a bili poiigam isti;
tako je i sa nekim drugim propisim a hrišćanske religije. Niti
je važno da li je m an ji ili vcći d e o sveta p rim io tu reiigiju
ukoliko postoje Jjudi sa kojim a je ReČ, je r o d te religije se
ipak širi svetlost ka onim a koji su v an crkve i koji nem aju
R eč, k ao š to je p o k a z a n o u U Ć E N JU N O V O O
JE R U S A L IM A O S V E T O M P IS M U (br. 104-113); a ono
što je divno je d a g d e se R cč čita sa pobožnošću, i g d e se na
osnovu ReČi G o sp o d slavi, tam o se O n sa nebom i nalazi.
R azlog je taj Što G ospod je ste Reč, a ReČ je Božanska
lstin a koja sačinjava n eb o ; iz tog razloga G o sp o d kaže: J e r
g d e s u d v a ili tr i s a b r a n i u im e m o je o n d je s a m ja m e đ u n jim a
(M at. X V III, 20). To m ogu sa R cčju da učine E vropljani u
m nogim delovim a naseljcnog sveta, j e r se njihova trgovina
pruža po svoj zem lji i oni svuda čitaju ReČ, ili svuda posto-
ji učenje iz R eči. To izgleda k ao d a je izm išljeno ali jc ipak
istinito. H rišcanska reltgija je p o d eljen a z a to Što o n a potiče
o d Rcči, a ReČ je u potp u n o sti n apisana čistim saobraznos-
tim a, pri čem u su saobraznosti vclikim d elo m prividi istine,
u okviru kojih, m eđutim , leže skrivene prave istinc; i pošto
učenje crkve rnora d a se izvuče iz doslovnog smisla Reci,
koji je takve vrste, ne m ogu d a ne postoje rasprave, kon-
troverze i razd o ri u c rW i, p o scb n o u pogledu razum evanja
Reči, ali n e u pogledu sam c R eci i u pogledu sam og
Božanskog G ospodnjeg; je r svuda je p rizn ato da je R eč
sveta i d a B ožansko p rip a d a G ospodu; a te dve stvari su
suština crkve. Iz to g razloga su oni koji poriču Božansko
G ospodnje, i koji se nazivaju socinijancim a, isključeni iz

242
 Boianska promisao

crfcve; a oni koji poridu svetost ReČi se n e priznaju za

hrišcanc. Tom e bih d odao n ešto u vczi ReČi Što je vrcdno
pom ena, na osnovu čcga se m ože izvući zaključak da jc Reč
u n u tarn jc sam a B ožanska Istina, a najdublje G ospod. K ada
bilo koji d u h otvori ReČ i njom e p ro trlja svoje liee ili odeću,
o n d a njegovo lice i o d eća sijaju o d sam og trijanja, sjajcm
m eseca ili zvezda, i to vide svi fcoji ga srcću. To je dokaz da
n e postoji ništa n a svetu Što jc u večoj m cri sveto oego RcČ.
D a j e celokupna R eč napisana ćistim saobrazoostim a,
m ože d a se vidi u U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O
S V E T O M PISM U (br. 5-26). D a učenjc crkve m ora da se
izvuče iz doslovnog smisla R eči i d a sc njim c potvrdi (br.
50-61 u istom radu). D a jercsi m ogu da se izvedu iz
doslovnog sm isla R eči ali d a je Štetno učvršćivati ib (br. 91-
97). D a je crkva od ReČi, i da je onakva kafcvo je njcno
razum evanje Rcči (br. 76-79).

257. IV Č o vek k o ji j e s a m o p iir o d a n u č v ršć u je s e p r o tiv

B o ia n s k e P r o m is li u s le d č in je n ic e d a u n tn o g im k ra lje v stv im a
u k o jim a j e h r iš ć a n s k a re lig ija p r ih v a č e n a p o s to je o n i k o ji se b i
p r is v o jo ju B o in m k u m o ć i k o ji ie U d a im s e k la p ja k a o b o g o v •
im a ; i d a o n i p r iz iv p ju m r tv e . O ni zapravo kažu da nisu sebi
ncosnovano pripisali B ožansku m oč, i d a nc žele da im sc
klanja k ao bogovim a, ali ip ak tvrde d a m ogu d a o tv o re i
zatvore nebo, oproste ili zap am tc grehe, i o tu d a spasu ilj
prokunu Ijude, a to je sam o Božansko; jc r B ožanska
P rom isao ncm a za ciij ništa d ru g o ncgo popravaljanjc i,
o tu d a, spasenje; to je n jen o n e p re sta n o delovanje sa
svakitn; a spasenje sc ne niože postići na drugi način osim
pri 2 navanjem ĐoŽanskog G ospodnjeg, i pouzdanjem u to
đa O n spasava, d o k čovek Živi u sk lad u sa Njegovim
zapovestim a K o n e vidi d a je o n o Što je o p isan o u
O tkrovenju Vavilon, i da se svuda kod p ro ro k a govori o
vavilonskoj kuli? D a je to i L ucifer o kom e $e govori kod
Isaije (X IV ), očiglcdno jc na osnovu stihova tog poglavlja u
kojim a se nalaze ove rcčt: T a d a ć e š iz v o d iii o v u p r ič u o c a ru
v a v ilo n s k o m (stih 4); i z a tr ć u im e V a v ito m t i o s ta ta k (stih
22); iz Čega isbodi da jc tu Vavilon Lucifer, o kom c je

243
tn ia n u el Svcdenborg

rečeno: K a k o p a d e s n e b a z v ije z d o d a m c e , k ć e r i z o r in a ?
K a k o s e o h o r i n a z e m lju k o ji s i g a z io n a r o d c ? A g o v o r io s i u
s r c u s v o m : iz a ć i ć u n o n e b o , v t k z v ije z d a B o iijih p o d ig n u ć u
p r ije s to sv o j, i s je š ć u n a g o r i z b o m o j n a s tr a n i s je v e m o j. Iz a ć i
ć u u v id in e n a d o b la k e t iz je d n a č ić u s e s v iš n jim (stihovi 12-
14). D a o a i prizivaju m rtvc i da im se m olc z a p o m o ć , t o jc
poznato, R ečen o je d a ih oni prizivaju, jc r je njihovo
prizivanjc ustanovljeno papskom bulom koja potvrđuje
proglas Savcta tridcsetorice, u kom e se o ivoreno kaže da se
m rtvi m ogu prizvati. Pa ipak, ko n e zn a da sc sam o G ospod
m ože prizvati, a nc bilo koji m rtav Čovek? A ii sada čcm o
reći zašto jc G o sp o d dop u stio takve stvari. D a ih je dopus*
tio rad i cilja, koji je spasenjc, n c m ože se poreći. J e r je poz-
n a to d a h ez G o sp o d a n cm a sp asenja; i z a to je bilo
n eo p h o d n o d a sc G o sp o d p ro p o v ed a na osnovu R eći, k ao i
da s e tako osnuje HriŠcanska crkva. A li to nijc mogJo d a sc
učini drukčije ncgo p o m o ču vođa koji b i to činili iz odušcv-
Ijenja,a nisu pron ađ en i drugi osim onih koji su bili u sjaju
p o p u t odušcvljcnja, koji jc p o ticao od v atre ljubavi p rcm a
sebi. 'Ih v atra ih je n a jp rc p o b u d ila da propovcdaju
G ospoda i poućavaju o RcČi; i usled tog njihovog prvog
stan ja L ucifer se n a z iv a z v e z d o m d a n ic o m , k ć e r k o m zori»
n o m (stih 12). A li k ad a su vidcli d a pom oću svetih stvari
crkve m ogu d a dobiju nadm oć, ijubav p rcm a sebi ko ja ih je
n ajprc pobudila d a propovedaju G ospoda p ro đ rla jc iz
u n u tarn jo sti, i vrcm en o m se podigla do lakve visine d a su
o n i na scbc prebacili svu B ožansku m oč G ospoda, nc
ostavljajući ništa. 1 b a ije m o g la d a sp rc č i B ožanska
Prom isao G ospodnja, jc r d a je stc , oni b i objavili d a G ospod
nije Đog i da RcČ nijc sveta, i od sebe b i načinili socinijancc
i arijancc i tako bi uništli celu crkvu koja, bez obzira n a to
kakav jc k arak ter njcnih voda i daije ostajc u sred dotičnog
naroda, jc r svi koji p rip ad aju toj rcligiji, k ao i o n i koji zao-
bilaze G o sp o d a, a Klonc se zala k ao grchova, bivaju
spaseni, zbog Čega od njih i nastaje m nogo ncbeskih dniš-
tava u duhovnom svetu. A p o red to g a jc o b czb eđ en o da
m eđu njim a postoji n aro d koji nije ro b takve nadm oči i koji
sm atra da jc R eč sveta; taj piem eniti n aro d je franeuski

244
 Božanska promisao

n aro d . AJi šta je učinjeno? K ada je ljubav p re m a sebi

uzdigla svoju nad m o c čak do p resto ia G ospodnjeg, N jega
uklonila i sebe postavila, ta Ijubav, ko ja je Lucifer, nije
m ogla d a čini ništa dru g o nego d a skm avi sve što p rip ad a
R eči i crkvi; da bi to sprečio G o sp o d se Svojom Božanskom
Prom išlju postarao da oni o d u stan u od k lanjanja N jem u, i
d a prizivaju m rtve, da se m ole njihovim izrezbarenim
likovim a, da ljube njihove kosti, i da se klanjaju n a njihovim
grobovim a, da zab ran e čitanje Reči, da vršc svcta klanjanja
u m asam a koja nisu razum ljiva z a običnc ljudc, i Ua p rođa-
ju spasenje za novac; p o što bi oni, k a d a n c b i to činili, skr-
navili svete stvari ReČi i crkve, je r kao što jc u p rcth o d n o m
odeljku pokazano, niko ne skrnavi sveie stvari osim onih
koji za njih znaju. Stoga je , d a ne b i skrnavili Svetu PriČest
koja je u najvećoj m eri sveta, od B ožanskc Promisli
G ospodnje došlo da je oni razdvoje i d a hleb daju naro d u ,
a vino piju sami; je r vino u Svetoj Pričesti označava svelu
istinu a hleb sveto dobro; d o k k a d a su razdvojeni vino
oznacava oskrnavljenu istinu a hleb krivotvoreno d o bro; i
d a, osim toga, oni učine Svetu V ečeru telesnom i m atcrijal-
nom , kao i d a to prihvate k ao p rim a rn o rcligijsko učenje.
Svako ko okrene svoj u m ka tim pojedinostim a i sa nešto
p ro sv etljen o sti razm isli o n jim a, m ožc d a vidi Čuda
B ožanskc Prom isli koja služe za čuvanje svetih stvari crkve,
za spasenje svih koji m ogu biti spaseni, koliko god da ih je,
i takoreći za izvlačenje iz vatre o nih koji hoće d a budu
spaseni.

258. V Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v r š ć n je s e p r o tiv
B o z a n s k e P r o m is li n a o sn o v u č in je n ic e d a m e đ u o n in ta k o ji
is p o v e d a ju h r iš ć a n s k u r e lig iju n e k i s ta v lja ju s p a s e n je u
o d re đ e n e r e c i o k o jim a m o g u d a r a z m iš lja ju i g o v o re , a li n e i
u d o b ra k o ja m o g u d a ć in e . D a su takvi oni koji sm atraju da
je sam o vera spasavajuća, a ne život ispunjen dobročio-
stvom , i k o ji sto g a razd v ajaju v c ru od dobročinstva,
pokazano je u U C E N JU N O V O G JE R U S A L JM A O
V E R I; tu je ta k o đ e p o k a z a n o d a se o n i u ReČi
podrazum evaju p o d Filistejcim a, p o d zm ajem i jarcim a. O d

245
Emanuel Svedenborg

Đ ožanske je Prom isli to Što je i je d n o takvo ućen je dozvo-

Ijeno, kako se B ožanstvcnost G o sp o d a i svetost R cći nc hi
mogli skm aviti. B ožanstvcnost G o sp o d a sc n e skrnavi kada
se spasenje stavlja u rcči: “ D a B og O ta c m ože d a bude
m ilostiv rad i Sina Svoga koji je stra d a o na k rstu i žrtvovao
se za n a s ” ; je r n a taj n ačin sc o n i n e približavaju
Božanskom G ospodnjem , već L judskom ko je n e priznaju
za Božansko. N iti je R eć na taj naćin oskrnavljena jc r oni
ne obraćaju pažnju na odlom ke u kojim a se govori o
Ijubavi, dobroćinstvu, činjcnju i dclim 3. O n i kažu da jc svc
to uključeno u verovanje u reći kojc su u p rav o navcdcnc,
je r oni koji to potvrđuju sebt govore: “ Z a k o n m enc ne
osuđuje, p a ta k o oi zlo; a d o b ro nc spasava, je r d o b ro koje
potiće o d m en e oije d o b ro .” Iz to g razloga su oni poput
onth koji nc po zn aju n i je d n u istinu Reči, i zbog toga nc
m ogu d a je skrnave. A li niko ne potvrđuje veru u ove rcći
osim onih koji su iz Ijubavi p rcm a sebi ponosni n a sop-
slvcnu intcligenciju; oni u nrcu nisu hrišĆEini, već sam o Žele
da ta k o izgledaju. Sada ćc b iti rečen o d a B ožanska
Prom isao sve vrem e n ep rcstan o rad i n a spasenju onih koji-
m a je vera odvojena od dobročinstva p re d m e t religijc. O d
Đ ožanske j e Prom isli G o spodnjc d a, iak o je takva vcra
učinjena p ređ m eto m religijc, ip ak svako zoa da v era ne
spasava, v cc žrvot ispunjcn dobročinstvora koji sa vcrom
deluje kao jed n o ; je r u svim crkvam a u kojim a jc prih-
vačćena ta rd ig ija, ući se da ncm a sp asen ja ukoliko čovck
sebe ne ispitujc, ne uviđa svoje grehc, priznaje ih, kajc sc,
p restaje sa njim a i ulazi u novi život. To se sa p u n o žara čita
svima koji pristupaju PrićeSću G ospodnjem ; i tom c sc
dodaje d a ooi koji to ne Ćine m ešaju sveto ,sa profanim , i
tim e sebe bacaju u večno proklctsvo; u Engleskoj se,
Štaviše, dodaje da ćc, ukoliko Ijudi to n e čine, u njih ući
davo k ao što je ušac t Ju d u , i uništiti im ž dušu i tclo. Iz
ovoga je očigledno d a sc Čak i u crkvam a u kojžma je prih-
vaćena sam o vera, tp ak svako poućava da se zala treba
kJoniti k ao grehova. O sim toga, svako ko je ro đ e n kao
hrišćanin takode zn a d a $c zala tre b a k lo nitl k ao grehova,
jc r se D ekaiog polaže u ruke svakog dečaka i svake devo-

246
 Božumka promisao

jćicc, i o njem u pouČavaju roditclji i i»ćitelji; i dalje, sve

građ an c kraljevstva, poseh n o običnc Ijude, svcilenik ispitu-
jc u pogledu toga šta znaju o hrišćan&koj religiji tim e Što
traži da na osnovu scćanja ponovc satno D ekalog, savetu-
jući ih, takođe, d a poStuju o n o Što je tam o navedcno. U tim
priltkam a nikada im nijcdan svcštenik n c kaže da sc na njih
zakon ne odnosi, ili d a n c m ogu d a čine stvari koje su tam o
n arcđ cn e zato Što De m ogu da Čine nikakvo d o b ro od scbe.
I još jcd n o m - i “A tanisijeva vera" je prihvaćcna u oelom
hrišćanskom svetu; a o n o što jc rečeno u njenom poslcd-
njem dciu takođe je priznato, naim c, da će G o sp o d doći da
sudi živima i m rtvim a, i da će ta d a oni koji $u Č iN H .t
D O B R O ući u večni život, a o n i koji su Ć IN IL I Z L O u
većni oganj. U Svedskoj, u kojoj je pržhvaćcna religija sam c
verc, oćiglcdno s e misli d a v era o dvojena od dobroćinstva
ili bcz dobrih dela ne postoji; to se m ože naći u odrcdcnom
D odatku onoga što treb a zapam titi, koji jc ubačen u svc nji
hove knjige psalam a", pod nazivom “P reprekc ili kam cni
spoticanja ncpopraviljivili”; gdc se nalaze ovc reči: “O ni koji
su bogati dobrim delim a na taj naćin pokazuju d a su bogati
verom , je r kada vera spasava o n a deluje kroz dobroćiastvo;
je r porkrcpljivanje verc nikada nije sam o i odvojcno od
dobrih dela, k ao što dobro drvo nijc bcz ro d a, ili k ao što
sunce nijc bez svetlosti i toploie, iii k ao što voda nijc bez
vlage.” Ovih nekoliko stvari je p red o čcn o đ a bi se moglo
znati đ a $e, iako je religiozni sistem sam e vere prihvaćen,
dobra Ijubavi prem a bližnjcm u, koja su d o b ra đcla, ipak
svuda po<lrazumevaju, k ao i da jc to od Božanskc Promisli
G ospodnje, kako obični Ijudi ne bi njome bili zaveđeni. Č uo
sam Lutcra, sa kojim sam u duhovnom svctu p o n ek ad raz-
govarao, kako oštro osuđujc sam u veru i kako govori da ga
je, kada ju je osnovao, A n d eo G ospodnji upozorio d a to ne
čini; ali d a je on u sebi mistio d a se, kada ne bi o d b a d o dela,
odvajanjc od katoličkog religioznog sistcm a ne bi postiglo.
Z bog čega je, suprotno savelu, uvco tu veru.*

* Ovflj Dodatak je žzbačen prilikom revizijc knjige psaliinm koja je

izvršena 1819. (Prim. prev.)

247
Emanuel Swdenborg

259. VI Č o vek k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v ršć u je s e p r o tiv

B o za rtsk e p r o m is li z b o g č ir\jen ic e d a j e u h r iš ć a n s k o m svefu
p o sto ja to i j o š ttv e k p o s to ji ta k o m n o g o je r e s i, k a o š to j e k v e k -
e r iz a m , m o r a v ia n iz a m , a n a b a p tiz a m i m n o g e d ru g e . J e r o n u
sebi misli: “ K ada bi B ožanska P rom isao bila sveopšta u
apsolulnim pojedinačnostim a, i k a d a bi im ala za svoj cilj
spasenje svili, o n a b i prouzrokovala da je d n a islinska religi-
ja postoji Širom celog svcta, a ne da bude podcljenja, jo$
m anje rasccpkana na jercsi. Ali u p o trc b ite razum i razm is-
lite m alo dubljc ako m ožctc. M ože li čovck d a sc spase ako
se najpre nc popravi? J c r o n je ro đ cn u Ijubavi p rem a sebi
i svetu: i pošto te ljubavi u sebi nc nose ništa o d ljubavi
p rem a Bogu i Ijubavi p rcm a bližnjcm u, osim rad i sebe, on
je ro đ cn t u zlim a svakc vrstc. K akva ijuhav, ili kakvo milos-
rđe se nalazi u tim Ijubavim a? D a li 011 [čovck koji j c u
Ijubavi p rcm a sebi i svctu] sm atra d a je to n cšto kada dru-
goga prcvari, p ro k u n c ga, mrzi ga čak do sm rti, izvrši
preljubu sa njegovom žen o m , b u d c surov u osvcti, d o k mu
je n a um u [ a n im u s] žclja da b u d c iznad svih, i da posedujc
d o b ra svih drugih, p a o tu d a tia d ru g e glcda k ao n a bcz-
načajnc i ništavne u odnosu n a njcga? D a bi sc takav Čovek
spasao, zar n e m o ra n a jp rc d a budc ođvraćcn od tih zala, i
na taj način spasen? D a se to ne m ožc učiniti drukcije osim
saglasno m nogobrojttim zakonim a koji su /a k o n i BoŽanske
Prontisli, u p reth o d n o m jc pokazano n a m nogo m esta. Ti
zakoni najvcćim đelom nisu poznati; bez o b zira n a to oni su
od ĐoŽanskc M udrosti. i u isto v rem e o d B ožanskc Ljubavi;
i G o sp o d nc m o že d a dcluje su p ro tn o njim a, je r bi to znači-
to uništiti Čoveka, a n e spasiti ga. H ajd e da zakone koji su
pred o čen i pooovo ispitam o i uporedim o, pa ćete vidcti.
PoŠto jc sa tim zakonim a u saglasnosti d a n e postoji
nikakav n cp o sred n i ulicaj iz neba, već sam o p o sred an uti-
caj kroz Rcč, učenje i m o p o v ed an jc; i p o što RcČ, d a b i bila
B ožanska, nije m ogla biti n apisana drukčijc ncgo p u tem
čistih sa o b ra z n o sti, ish o đ i d a s u n c sla g a n ja i jcresi
neizbežni, i da je njihovo dop u šten jc tak o d e u saglasnosti
sa zakonim a B ožanske Promisli; i joŠ višc od toga, k a d a je
sam a crkva prihvatila kao svoju suštinu stvari koje su sam o

248
 Božanska promisao

od razum cvanja, p rcm a tom e od učenja, a nc one ko je su

o d voljc, p rem a tom c o d života; i k a d a stvari koje su od
života nlsu suština crkvc, o n d a razum evanjc uslovljava da
čovek budc u pukom m raku, i da lu ta okolo kao slepac koji
svuda nalećc na stvari i u p ad a u ru p e. J e r volja m ora da vidi
u razum evanju, a ne razum evanje u volji; ili, što je isto,
život i tijegova Ijubav m oraju da vode razum cvanjc u miš-
ljcnju, govorcnju i delovanju, a nc o b rn u to . K ada bi bilo
o b rn u to razum evanje bi iz zla, štaviSe, iz đavolskc Ijubavi,
m oglo d a sc dočepa bilo čega što sebc predstavlja prcko
čula, i d a n aredi volji da to učini. N a osnovu ovih razm a-
tran ja m ože d a sc uvidi o dakle p o tiču p rep irk e i jcresi. AJi
i p o rcd toga je d a to d a svako. u kojoj god d a jc jercsi u
poglcdu razum evanja, ipak m ožc d a b u d c popravljcn i
spasen, ak o sc kloni zala k ao grehova i u scbi ne potvrduje
jeretićk c laži, jc r volja se popravlja tim e što sc kloni zala
kao grchova, a kroz volju [se popravljaj razum cvanjc, koje
o n d a prvo izlazi iz tam e na svetlost. Postoje tri suštinskc
stvari crkvc: priznavanje B ožanstvenosti G ospoda; prizna-
vanje BoŽanstvcnost: R eci, i život koji se naziva dobročin-
stvom . U skladu sa životom , koji je dobročinstvo, svako ima
veru; od Rcči potiče znanje o tom e kakav život trc b a da
b u d e; a o d G ospoda su popravljanje i spasenjc. K ada bi se
držali te tri stvari k ao suštine crkvc, intclck tu aln a nesia-
ganja nc bi crkvu podelila, već b i sam o napravila varijacije,
kao što u divnim gradevinam a uslcd svctlosti nastaje vari-
ranjc boja, i kao Što rezličiti dragulji [ d io d e n u n a ] doprinose
lepoti carske krunc.

260. V II Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d o n u tv r š ć u je s e pro~
(iv B o ia n s k e P r o m is /i u s le d Č in jen ice d a s e ju d a iz a m i d a lje
n a s ta v ija . O dnosno, Jevreji se nisu prcobratili, iako žive
m cđu hrišćanim a, poslc toliko vckova, i da u skladu sa
predskazanjim a Reći o n i n e priznaju G o sp o d a i nc prih-
vataju ga k ao M esiju koji je , kako oni m islc, trc b alo da th
vTati u zem lju H an an ; k ao i d a ga istrajno poriću; a i p o red
toga im jc dobro. A li oni koji ta k o m isle, i stoga dovode u
pitanjc Đožansku Prom isao, n e znaju d a sc pod Jcvrejtm a u

249
t.ntanuei Ss*edenborg

Reči podrazum cvaju svi oni koji pripaclaju crkvi i priznaju

G ospoda, i d a se pod zem ijom H an an , u koju je rečen o da
treh a d a b u d u uvedeni, podrazum eva crkva G ospodnja. Aii
oni [Jevrcji] istrajno p o riču G ospoda zato U o su takvog
k a ra k te ra d a bi B ožansvenost G ospoda i svete sivari
Njcgovc crkve, kada b i ih prihvatili i priznaJi, skmavili;
zbog Čcga je G o sp o d o njtm a rekao: Z a s lije p io j e o č i n jih o v e
i o k a m e n io src a n jih o v a , d a n e v id e o č im a n i s r c e m r a z u m t -
ju , i n e o h ra te s e d a ih is c ije lim (Jovan X II, 40; M at. X III,
15; M ar. IV, 12; L uka V III, 10; Isa. V I, 9, 10). R ečeno jc i
n e o h ra ie s e d a ih isc ije lim , z a to Sto hi oni, kada bi se prco-
b ratili i izlcčili, izvršili skrnavljenjc; a u saglasnosti jc sa
zakonom B ožanskc Prom isli (koji j e o b ra d e n u b r. 221-233)
d a niko n e trch a da b u d e u n u ta m je uveden u isline v ere i
d o b ra m ilosrđa o d stra n e G o sp o d a, ostm ukoliko u njima
m ožc d a o stan e $vc d o k raja života; a kada b i bio uvedcn,
skrnavio hi o n o $to je svcto. Taj n a ro d je saćuvan i razasut
po vclikom dclu svcta rad i R eči na njenom originalnom
jczik u , koju otii sm atraju svetom u večoj m eri nego
hrišćani; a u svakom detalju Reči nalazi se B ožansko
CJospodnje, je r je o n a B ožanska Islin a sjedinjena sa
B ožansklm D oh ro m , koja potiče o d G ospoda; i usled toga
je R cć sjcdinjenost G ospoda sa crkvom , i prisuslvo ncba,
kao što je p o k azan o u U Ć E N JU N O V O G JE R U S A U M A
O b V E T O M P1SM U (br. 62-69); i G ospod i nebo su prisut-
ni svuda gde sc R eč sa prcdanošču Čita. 1 b je cilj B ožanske
Piom isli rad i koga su oni sačuvani i razasuti po velikom
delu svcta. Kakva je njihova sudbina n ak o n sm rti m ožc da
$e vidi u N A STA V K U O S T R A Š N O M S U D U I
D U H O V N O M S V E T U (br. 79-82).

261. O vim sm o završili tačke koje su navedenc u

prethodnom p o d hr. 238, a kojim a p riro d an čovek scbe
učvršćuje, ili m ože Oa učvrsti, protiv B ožanske Prom isli.
O stale, koje su u p retb o d n o m spo m cn u te pod b r. 239, a
koje prirodnom čoveku tak o đ e m ogu da služe kao dokazi
proliv B ožanske Promisli, i koje se i u um u [a n im u s] drugih
m ogu pojaviti i pobuditi izvesne sum nje, tc k slede. J b su:

250
 Božanska promistio

262. I S u m n ja u B o za n sk u P ro m isa o m o ze d a b u d e
p o b u đ e n a u sie d č in je n ic e d a s e ceo h r iš c a n s k i sv c t k ia n ja B o g u
u v id u tr i L iin o s ti, š to je tr i B o g a ; i d a d o sa d a n ije b ito p o z n a -
to d a je B o g je d a n u p o g led u L ic n o s ti i S u š tin e , u k o m c s e n a fa zi
T h ijstvo , i d a j e tq j B o g C o sp o d . O naj ko ruzmišlja o Božanskoj
Promisli može da kaže: “Z a r nisu tri Ličnosti tri Boga, kada
je svaka UČnost po sebi B og?” K o može drukčijc d a misli?
Štavišc, ko drukčije misli? Sam A tanasije ne bi mogao; iz tog
razloga u "V eri”, koja je nazvana po njem u, on kažc: “la k o
u s ie d h r iš č a n s k e isiin e m o m m o d a p r iz n a m o d a j e sv a k a
L iČ n o st B o g i G o sp o d , u s le d h r iš ć a n s k e vere ip a k n ije d o p u sti-
v o re č i ili im e n o v a ti tri B o g p iii tri G o sp o d a * O vo nc znači
ništa drugo ncgo d a m o ram o da priznam o tri Boga i
G ospoda, ali da nije dozvoijeno reći ili im cnovati irr Boga i
tri G ospoda. K o m ože na bilo koji način da shvati jcdnog
Đoga ukoliko O n nijc jed an i u LiĆnosti? A ko sc kažc da
neko m nžc d a shvati, ukoiiko misli da Troje im a jcdnu
SuŠtinu, ko nu osnovu toga razum e ili m ožc da razum c bilo
Šta drugo osim d a su oni na taj način jcdnog mišljcnja i d a sc
uzajam no slažu, a da su ipak tri B oga? A uko neko đublje
razm išlja on scbi kaže: “ Kako možc Božanska Suština, koja
je beskrajna, da bude podeljena? I k a k o o n a možc iz vccnos-
ti da rodi drugo, i da stvori još jcd n o kojc potiČc od njih
oboje?" MoŽe sc reći da se m o ra verovati, a ne razmišljati o
tom e. Ali ko nc nusli o onom e za šta mu jc rcćcno da u to
m ora d a sc vcruje? O dakle drugo dolazi priznanjc, kojc jc
vera u njcnoj suštini? Z a r socinijanizam i arijanizam , koji
vladaju u višc srca nego što vcrujete, ne izvtru iz misli o Bogu
kao o tri LiČnosti? V era u jednog Boga, i da jc G ospod taj
jed an Bog, sačinjava crkvu; je r BoŽansko Trojstvo jc u
Njem u. D a je tako m ože d a sc vidi u U Č E N JL N O V O G
JE R U S A L IM A O G O S P O D U . AJi šta se d an as misli o
G ospodu? Z ar se ne misii d a je O n Bog i Ćovek, Bog od Oca
Jehovc od koga jc začet, i Čovek od Devicc M arijc od koje
je rođen? Ali ko misli d a su Bog i Čovck u Njcm u, ili
Njegovo Božansko i Njegovo Ljudsko jed n a lič n o s t, i d a su
oni jc d n o kao što su je d n o duša i telo? D a H to iko zna?
Pitajte rane hrišćanskc teologe i oni će rcći d a (o nisu znali:

251
Emanuet Svcdenborg

pa ipak« to potiče od ućenja crkve lcoje je prihvačeno širom

svckotikog hriš6anskog sveta, koje glasi: “M iJ G a s p o d Isu s
H risto s, S in B o žiji, j e B o g i Č o v e k ; p a i p o r c d to g a Sto j e O n B o g
i Č o vek, ip a k n e p o s to je d v a , v e ć je d a n H risto s; O n j e je d a n
z a to š to j e B o ž a n s k o u z e lo m s e b e L ju d s k o ; z a tita , O n j e u p o t •
p u n o s ti je d a n , j e r j e O n je d n a L ić n o s t; j e r k a o š to d u š a i te lo
č in e je d n o g č o v e k a , ta k o s u B o g i Č o v e k je d a n H risto s ." Tb jc
[z ‘A tanasijcve verc” ili “A tanasijcvog verovanja". O n i [rani
hrišćanski tcolozi] to nisu znali jcr, kada su ovo čitali, nisu
mislilt na G ospoda kao Boga. vcć sam o na Njega kao Čovc*
ka, A ko histe istc tc osohe pitali da li znaju od koga je O n
raćet, da li o d B oga O ca Ui od Sopstvenog Božanskog,
odgovorili bi da je zaćct od B oga O ca, jc r je to u sagiasnosti
sa Svctim Pismom. Z a r onda nisu O tac i O n jcdno, k ao Što
su jed n o d u ia i telo? K o m ožc da misli da je O n začet od đva
Božanska. i da jc , ako [jc začet] od Sopstvcnog Božanskog.
o n o bilo Njegov O tac? A k o dalje pitate: “Kakva je vaša
prcdstava o Božanskom G ospodnjem , a kakva o Njegovom
I ,judskom ?’\ o n i će rcći d a je Njcgovo B ožansko potlčuće od
OĆcvc Suštine, a Ljudsko o d m ajčinc suštine, i da je Njcgovo
BoŽansko sa O cem ; a ako onda pilatc: “G d e je Njcgovo
Iju d sk o ? ”, oni neće odogovriti; je r su u svojoj predstavi
odvojili N jegovo Đ ožansko od N jegovog Ljudskog, i
Božansko su učimli ravnim O čevom Božanskom , a Ljuđ&ko
sličnim Ijudskom drugog čoveka. Pri (om e ne znaju da na taj
način razdvajaju i đušu od tela; niti vidc kontradikciju, da bi
tako oni bili rođcni kao razum ni Ijudi sam o od m ajke. U slcd
predstavc o Ljudskom G ospdonjcm koja m u je usađena - da
jc o n o hilo kao ljudsko svakog Ćovcka - dogodilo se to da
hrišćanin tešk o m ožc d a h u d e nav ed en d a misli o
BO ŽA N SK O M U U D S K O M , čak i ak o jc rcčeno d a je
G ospodnja duša ili iivot, o d zaćcća bila i jestc Sam Jehova.
Sada sp<ijte te razloge i razm islitc o tom e postoji 11 bilo koji
drugi Bog univerzum a osim sdmog G ospoda, u kornc se
nalazi sflmo Božansko od koga (potiću sve stvari], i koje sc
naziva O cem , B ožansko Ljudsko, kojc se n a z h a Sinom , i
prootićućc BoŽansko, koje se naziva Svetim D uhom ; i d a je,
p rem a tom e, Đog jed an u U ćnosti i SuStini. i đa je taj Bog

252
 Božantka ftromisao

G ospod. A ko i daljc istrajete govorcći d a je SAm G ospod

k o d M aleje navco crojc: I d ite d a k ie i n a u č ite s v e n a n x ie
k r s te ć i ih va im e o c a i s tn o i sv e to g a D u h a (X V III, 19), ipak je
očigledno iz stiha koji ncposređno prcibodi, kao i onoga koji
neposrcdno sledi. d a jc O n to rekao d a bi obznanui da jc
sada u N jcnm proslavljcno B o/atisko TVojstvo. U stiUu koji
neposrcdno prethodi O n kažc da mu je data svuka vlast na
□ebu i na zcmlji, a u orvomc koji ncposrcdno slcdi O n kažc
d a je O n sa njim a u svc danc d o svršetka vcka, govorcći,
p rem a tom c, sam o o Scbi, a nc o troje. D aljc, u poglcdu
Đožanskc Pronusti. zašto jc dopustila hriSćanima d a sc kia-
njaju jednom Bogu pod tri osobe, to jcsl, d a sc klunjaju trcv
jid Bogova, i zašto ont d o sada nisu spoznali da je Bog jedan
u Ličnosti i Sušttni, u kom e sc nalazi trojsrvo, i d a jc taj Bog
G ospod. lom e nijc razlog Ck>$pod, već sam čovck; G ospod
je u Svojoj Rcči o tom c očiglcđno poućavao, kao Što može da
b u d e jasn o na osnovu svih odlom aka koji su navcdcni u
U Č E N JU N O V O G JE R IJS A U M A O G O S P O D U ; t O n jo
o tom e poučavao i u učcnju svih crkava u kojim a jc rcćcno
da Njegovo Božansko i Njegovo Iju d sk o n e prcdstavljaju
dve, več jcd n u LiČnost, i da su spojcni p o p u t dušc j tcla. Ali
prvi razJog zbog koga su razdvojili Božansko i Ljudsko, i
zbog koga su B ožansko izjednačili sa B ožanskim Oca
Jehove, a Ljudsko sa Ijudskim dnjgog čoveka, bio jc laj š to jc
crfcva nakon svog uspona pala svc do Vavilona, koji je na
sebe prenco m oć Božanskog G ospodnjeg; ali da sc to ne bi
nazivalo BoŽanskom vcć fjudskom m o ćl oni su Ljudsko
G ospodnjc izjednaćili sa Ijudskim drugog Ćoveka. Kasnijc
kada se crkva reform isala i kada je sam a vera pnhvaćcna kao
jed n o jedino sredstvo spascnja —vcra d a će Bog O lac imati
miiosti radi Sina - na Ljudsko G ospodnjc nijc moglo dru-
gačije da sc glcdu; iz tog ra/loga $to niko nc m ožc du se pri-
bliži G ospodu i da ga u srcu prizna kao Boga ncba i zcmljc,
osim onoga ko živi u skladu sa Njegovim zapovestim a. U
duhovnom svctu. gdc jc svako prinudcn da govori kao $to
misli, niko ne m ože ni da tzgovori imc isusovo ukoliko u
svetu nije živeo kao hrišćanin; i to potžće o d Njegovc
Božanskc PromUli, da Njegovo im e nc bi bilo skm avljcno.

253
Emanuel Svedenborg

263. A)i d a b i to Što jc sada rećcn o bilo jasnije, dodaću

stvari koje $u izlo icn e p ri kraju U Č E N JA O N O V O M
JE R U S A L IM U O G O S P O D U (b r. 60, 6 1 ), k o je su
sledcće: “ D a Bog i Č ovek u G o sp o d u , saglasno U ćenju,
nisu dvc, već je d n a L ičnost, i d a su u potp u n o sti je d n o , kao
što su du^a i telo je d n o , jasn o proizlazi iz m nogih stvari
koje je O n rckao: da su O ta c i O n je d n o ; d a je sve što je
O ćevo Njegovo, a svc N jegovo O čcvo; d a je O n u O cu i
O tac u N jem u; da m u je sve d a to u ruke; da im a svu moć;
d a je O n Bog n eb a i zcm ljc; d a onaj koji verujc u N jega ima
večni fcivut; i d a gnev Božiji p a d a na onoga ko u N jega ne
verujc; i, dalje, da su i Đ ažansko i Ljuđsko uzdignuti u
n eb o ; i da i u poglcdu jed o o g i u pogledu drugog O n sedi
sa d csn c stra o e B oga, to jest, d a je O n Svemogući; i m noge
d ru g e stvari u vezi N jcgovog B ožanskog Ljudskog koje su u
p rclhodnom izobilno navedcne iz RcČi; što svc potvrđuje
da je B og jed an i k ao Ličnost i kao Suština. u kom c se
nalazi TVojstvo, i d a je taj B og G ospod. R azlog što se ove
stvari o G ospodu sada po prvi p u t objavljuju je taj što je u
O tkrovcnju predskazan o (pogJavlja ?CXI i X X II) đ a će se
nova erkva uspostaviti n a k raju p rcth o d n e, u kojoj će ovo
biti osnovna stvar. Tamo sc [u O lkrovcnju] n a tu crkvu misli
p o d Novim Jcrusalim om , u koji n iko ne m ožc da u đ e osim
onih koji priznaju sam o G ospoda k ao Đoga n e b a i zcm lje;
zbog čcga je ta crkva tam o nazvana N E V E S T O M JAG-
N JE T O V O M . J a m ogu i ovo da objavim - d a sveopšte
nebo priznaje sam o G o sp o d a, i du onaj koji N jcga n e priz-
naje n cm a p ristu p ncbu; je r je nebo nebo od G ospoda.
Sam o to priznanje, uslcd ljubavi i v ere, p ro u zro k u je d a ooi
[koji su u ncbu] b u d u u G osp o d u , i G ospod u njim a, k ao Što
Sam G o sp o d uči kod Jovana: / o n a j ć e te v i d a n d o z n a ti d a
s a m j a u o c u s v o je m u , i v i u m e n i, i j a u v a m a (XIV, 20). I
ponovo u jstom c: B u d itc u m e n i i j a ć u u v a m a . J a s a m Č o ko t
a v i lo z e : i k o ji b u d e i . m e n i i j a u n je m u o n ć e r o d iti m n o g i
ro d ; j e r b e z m e n e n e m o ie t e č in iti n tita . K o u m e n i n e o s ia n e
iz b a c ić e s e n a p o ljc (XV, 4-6; X V II, 22, 23). D a se to nije
vidclo iz R eči ranijc, zbog toga je Što, d a je ste , ip ak n e bi
bilo prihVaćeno; jc r strašni sud jo š nije bio izvršen, a pre

254
 HoŽunskapromisao

loga je snaga pakla nadvladavala snagu n eh a. pri čem u jc

čovek u sredini izm cđu neba i pakla: uslcd Čcga bi, d a jc lo
ran ijc viđeno, đavo, to jc st pakao, to islrgao iz ljudskili srca,
i osim toga bi to oskrnavio. Tb stanje moći pakla u ceiosii je
razbijcno strašnim sudom , koji je sa d a izvršen. O d tog suda
pa nadaije, dakle sada, svaki Ćovek koji žcli d a se prosvctli
i b u d e m udar, to m ože d a učini.

264. II S u m n ja u B o ž a m k u P ro m isa o m o ze d a se p o b u d i
u sle d ctn jen ice d u d o sa d a Iju d i n isu z n a li d a u sv a ko m deudju
R tc ip o s to ji d u h o v n o zn a čen je, i d a o d loga potiČ e sveto st ReČi. Jci
sumnja u Božanskn Promisao m ožc da sc pobudi pitanjcm -
zašto je to sada po prvi p u t otkrivcno? I zašto je otkrivem•)
kroz ovog ili onog Ćnvcka, a nc kroz nekog nadbiskupa crkvc?
Ali, d a li putem nadbiskupa, ili putcm slugc nadbrskupa, to jc
od volje G ospodnjc; O n zna kakva je priroda jcdnog, a kakvu
drugog. D ok jc raztog zbog koga taj smisao Rcči nije ranijc
otkriven, sledeći: I. Z ato Što bi ga, da jcste, crkva oskrnavila, i
na taj način bi osknmviia sam u svctost Rcči. II. G ospod nijc
otkrio prave istinc, u kojima je duhuvni smisao rcči, p re ncgo
Što je izvršen straŠni sud, i pre ncgo što jc nova crkva, koja sc
podrazum eva pod Svetim Jerusalim om , bila pred sžmim osni-
vanjem od stranc G ospoda. AJi te tem c ćcm o zasebno ispili-
vati. Prvo: a. d u h o v n i s m is a o R e č i n i j t o tk riv e n r a n ije z a to Šio
b i g a , d a je s te , c rk v a o skrn a vU a . i n a tq j n a č in b i o sk rn a v ila
s a m u sv e to st ReČi. C rkva se, n ed u g o n ak o n osnivanja,
p reo k ren u la u Vaviloniju, a n ak o n loga u Filisteju; pripu-
dnici Vavilonijc zaista priznaje Reč, ali je ip ak n e postujc,
govoreći d a ih Svcii D uh n ad ahnjujc u njihovom najvišcm
Sudu, u istoj m eri u kojoj j e nadahnjivao proroke. S to pri-
znaju R eč to jc radi svešteničkc službc koja sc zasnrva na
ReČima G ospodnjim upućcnim P etru; ali oni ip ak ne po-
Štuju R eč, jc r sc ona sa njim a n e slažc. Iz tog razloga je ona
i o d u zeta Ijudim a i odložcna u m anaslirc, g d c je nekolicina
Čita. Stoga b i RcČ, da je njcn duhovni sm isao, u k o m c se u
isto vrem c nalazi G o sp o d i cclo anđcosko n ebo, otkiivcn,
biJa oskrnavljena, ne satno k ao sad a, u njenim krajnjim
[spolja.šnjostima], koje prcdstavljaju o n o Što j e sadržano u

255
Emanuet Svedenbof#

tloslovnotn smislu, već I u njcnim uniitarnjostim a. Filisteja,

pod kojom sc podrazum eva vera odvojcna od dobročinstva,
bi takođe oskrnavila duhovni smlsao Rei5i, jc r njeni pripadni-
ci spasenjc stavljaju u određcne rcči o kojima mogu d a mislc
j govorc. a nc u dobra koja raogu da činc. kao što je ranijc
pokazano; i na taj način čini spasavajućira o n o što ntjc
spasavajuće, a porcd toga odstranjujc razum evanje iz onoga
u šta trcba da sc v tru je. Šta b i oni ućinili sa svetlošću u kojoj
sc nalazi duhovni smisao Reči? Z a r o n a ne bi bila izokrcnuta
u tam u? K ada je prirodni smisao tako izokrcnut, Šta bi bilo
ućinjcno sa duhovnim smislom? D a li iko od onih koji su sc
učvrstili u veri odvojenoj od dobročinstva, i u potkrepljivanju
[činjenicama] sam o pom oću nje, Žcli d a zna šta jc dobro
života; šta je Ijubav G ospodnja i Ijubav prem a bližnjemu; Šta
jc dobročinstvo i šta su dobra Ijubavi p rcm a bližnjemu; Šta su
dobra dela; i Šta je njihovo d n jen je; ili Ćak šta je v era u svojoj
suštini, ili biio koja prava istina koja jc saćinjava? O ni ^išu
opscžne knjigc, i potvrđuju sam o to Što nazivaju verom; a za
sve stvari koje snio upravo naveli kažu da se nalaze u veri. Iz
Čega je očigledno da bi se, d a je duhovni smisao Reči otkriv-
cn ranije, dogodilo o n o Što je u skladu sa rečim a G ospodnjim
kod M ateje: A k o U o k o tv o je k v a m o b u d e , sv e ć e d je io tv o je
ta m n o buL A k o j e d a k ie v id je lo Što j e u tc b i ta m a , a k a tn o li
ia m a (V I, 23)? Pod okom se u duhovnom smislu reči
podrazum eva razum evanje. D rugo: b. n iti j e G o sp o d o ik rio
p ra v e isiin e , u k o jitn a j e d u h o v n i s m isa o reČi, p r e n eg o šio j e
izvršen sira šrti su d , i p r t n eg o šio j e n o v a crkva , ko ja se
p o d ra zu m e v o p o d S v e tim J e ru sa tim o m , b ita p r e d s d m im asni*
v a n jem o d sira n e G ospoda. G ospod jc u O tkrovenju prcd-
skazao da će sc nakon izvršenja strašnog suda pravc istinc
otkriti, nova crkva osnovati i dubovni smisao reči obelodani-
ti. D a ie strašni sud izvrscn pokazano je u maJom radu o
S*rRASNOM S U D U , i ponovo u NASTAVKU tog rada; kao
i d a sc na to misli p o a ncbom i zemljom koji prođoše (O tkr.
X XI, 1). D a ćc se pravc istine tad a olkriti predskazano jc
ovim recim a u O tktovcnju: i reče o n a j Šio sje d a še n a p rijesio tu :
e v o sv e n o v o tv o rim (XX I, 5; k ao i u poglavljima X IX , 17,18;
X XI, 18-21; X X II, 1,2). D a će tad a duhovni smisao Reči biti

256
 Božanska promisao

obclodanjcn (X IX J1-16) to se podrazum eva p o d Belini

Konjem, na kom c jc sedco onaj koji se zvao R eč BoŽija, i bio
C ar nad carevim a i G ospodar n ad gospodarim a; u vezi toga
poglcdajtc maii rad o BEIX )M K O N JU . D a se*pod Svetim
Jcrusalim om podrazum eva Nova crkva fcoju ćc tad a osnovati
G ospod, m ože da se vidi u U Ć E N JU N O V O G JE R U SA L I-
M A O G O S P O D U (br. 62-65), gde je to pokazano. Iz ovoga
je dakle očigledno da je duhovni sm isao Reči trcbalo da se
obelodani za novu crkvu koja će priznavati sam o G ospoda i
sam o se N jem u kianjati, i koja će Njegovu R eč sm atrati svc-
tom , voleti Božanske istine i odbadvati veru odvojcnu od
dobročinstva. Ali o tom smislu Reči m noge stvari m ogu da se
vide u U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O SV ETO M
PISM U (br. 5-26 i naredni): tam o m ože da se vidi šta jc
đuhovni smisao (br. 5-26); da se duhovDi sm isao nalazi u svim
stvarima ReČi uopŠte i pojedinačno (br. 9-17); d a jc usled
duhovnog smisia R eč Božanski nadahnuta i sveta u pogledu
svake reči (br. 38, 19); da duhovni smisao do sada nije bio
poznat, kao i zbog Čega nije obelodanjen ranije (br. 20-25); da
duhovni smisao ubuduće neće biti dat ni jed n o m čoveku uko-
liko nije u pravim istinam a od G ospoda (br. 26). N a osnovu
ovih razm atranja sada m ože da bude jasno da o d Božanske
Promisii G ospodnje potiče to što je duhovni smisao do
današnjeg doba bio slcriven od sveta, i u m eđuvrem enu Čuvan
u nebu m eđu anđelim a, koji svoju m udrost izvode iz njega.
Tkj sm isaoje bio poznat i obrađivan m eđu drevnim narodim a
koji su živeli p re Mojsija; ali, pošto su njihovi potomci
izokrenuli saobraznosti, od kojih se u potpunosti sastojala nji-
hova R eč i, shodno tom e, njihova religija, u različita idol-
opoklonstva, d o k su ih E g ipćani izokrenuli u m agiju,
Božanslca Prom isao G ospodnja je zatvorila duhovni sraisao,
najpre deci Izraela, a onda hrišćanim a, iz razloga koji su
izloženi; i on se sada po prvi p u t otvara za Novu Crkvu
Gospodnju.

265. I I I S u m n ja u B o ia n s k u P ro m isa o m o že b iti p o b u đ e -

n a u sle d Č injenice d a j u d i d o s a d a n is u z n a li d a j e k io n iti se
z a la k a o g re h o v a s d m a h r iš ć a n s k a re lig ija . D a je to sama

257
Kmanucl Svedenborg

hri& anska religija p o k azan o je u Ž IV O T N O M U Č E N JU

Z A N O V l JER U & A LIM od podetka d o k iaja; a p o što je
vera odvojcna od dobroćinstva jc d in a p rep rek a njcnom
pr ihvatanju, i o tom c je raspravljano. R ećeno jc da Ijudi
nisu znati d a je kloniti sc zala kao grehova sam a hriicanska
rdigija zato što skoro n iko u to nije upućcn p a ipak svako
to zna, k ao što m ožc da se vidi u p reth o d n o m (br. 258). D a
su d o sada skoro svi bili u u> neupućeni, zbog toga jc što je
odvojena vera to zataškavala; je r o n a tvrdi d a sam o vcra
spasava, a n e bilo koje d o b ro dclo ili d o b ro Ijuhavi p rcm a
bližitjcmu; k ao i d a sc na njih zakon više ne odnosi, ncgo da
su slobodni. O n i koji nekoliko p u ta ćuju takve stvari više nc
razm tšijaju o b ilo kakvom zlu života, n iti o bilo kakvom
dobru života; p o re d toga, svakt čovek usled svoje prirode
naginjc ka tom e da prigrli takvu ideju, i kada je jcd n o m pri-
grli, o n više n e misli o stanju svog života. 1 b je razlog zbog
koga nijc po zn ato [da jc kloniti se zala k ao grchova sam a
lirišćanska religija). D a nije p o zn ato m cni jc otkrivcno u
duhovnom svetu. P itao sam više od hiljadu o nih koji su tck
stigli iz sveta d a li znaju da je kloniti se zala k ao grehova
sam a religija, i oni su rckli da nc znaju, i da jc lo ncšto
novo, što nisu čuli ranije; ali da su čuli d a nc m ogu d a činc
d o b ro o d se b e i da se na njih zakon n e odnosi. K ada sam ih
p itao z a r nc znaju d a čovck tre b a sebe d a ispita, da uvidi
svoje grehe. d a se p okajc, i d a mu se ta d a daje novi život,
k ao i d a u protivnom grcsi nisu oprošteni; i da ak o gresi
nisu o p ro štcn i Ijudi nisu spascni; k ao i d a im je to naglas
čitano onoliko često koliko su pristupali Svetom PriČcšću;
oni su odgovorili đ a na le stvari nisu obraćali pažnju, već
sam o tia to d a im se grcsi o p raštaju pom oću Svetc Ik jn e
PričcŠća, i d a ostalo Čini v e ra bez njihovog znanja. O pel
sam ih upitao: “ Z a ito ste svoju decu učili D ekalogu? Z a r
nistc to Činili da b« m ogla d a znaju da su zla grcsi kojih
trch a d a sc klone? Ili sam o zato d a bi to m ogla d a znaju i
vcruju, a ne i d a čine? Z a što ste o n d a rckli da j e to novo?”
N a lo su sam o m ogli da odgovore d a j znaju i nc znaju; i
da ntkada n c m isle na šcstu zapovcst k a d a Čine preljubu,
niti na scdm u zapovest k a d a k rad u ili Činc prevaru*, i tako

258
 Božanska protnisao

d aijc; jo š m aojc da su lakvc stvari. u su p ro tn o sii sa

B ožanskim Z akonom , pa sloga u suptf)inosti sa Bogom .
K ada sam spom cnuo m nogc d ru g c stvari iz crkvenih učcn-
ja i R cči koje dokazuju dn je kloniti se zaia k a o grchovu i
oscćali o d v ratn o si p rctn a njim a sam a hriščanska rcligija, i
da svako im a vcru ukoliko ih se kloni i o seća p rero a njim a
odvram ost - o n i su ćutali. Ali uvcriii su se d a je tak o kada
su vidcli d a &c svi ispituju u pogledu života, i da se sviroa
sudi saglasno delirna, a nikom c saglasno veri odvojenoj od
živoia, jc r svako im a veru u skladu sa životom Što veći dco
h rišćan sk o g sv eta to nijc zn ao , p o tič e o d zakona B ožanskc
Proroisli d a je svakom e đ a to da deluje iz slobode saglasno
razutnu, o čem u p ogled ajtc p re th o d n o (br. 71*99 i J 00-
128); k ao i od zakona da n iko ne biva poučavan n ep o srcd -
n o iz ncba, več p o sred n o kroz ReČ, i učenje, i p ro p o v ed an -
je i2 njcga (o Čemu p o g lcd ajctc br. 154^174); k ao i od svih
zak o n a D o p u šien ja. k o ji su tak o đ e zak o n i B ožanskc
Promisii. Više o tim tem am a m ože se vidcti u p reth o d n o m
(br. 258).

274.** IV S u m n ja u B o z a n s k u P r o m is a o m o že b iii
p o b itđ e tu i u sle d Č injenice d a Iju d i d o sa d o n is u z n a ii d a čo vek
n a k tm s m t ii ž iv i k o o Čovek; t d a to d o sa d a n ije o tk riv e n o .
Razlog Što to do sada nisu zimh je luj što u onim a koji sc nc
kionc zala kao grehova unularnje prikriveno leži verovanjc
da Čovck ne živi nakon smrti; stoga za njih nije važno da li je
rećcno da o n živi kao Čovck nakon sm ni, ili da če $e ponovo
pođići na dan strašnoga suda; a ako se slučajno pojavi
vcrovanjc u vaskrsnuce, Čovck sebi kaže: “N cće mi bili gorc
nego drugim a; ako odem u pakuo biću u društvu m nogih, a
tako i ak o odein u nebo.” Psi ipak, u svima kojt imaju imalo
vcrc, postoji usađeno znatijc da nakon smrti žive kao ijudi;
idcja da žive k ao duse, a nc kao Ijudi, postoji sam o kod onih
kojc jc zavela sopstvcna intcligcncija; kod drugih nc. D a u

* Prema Starom zavetu (2 Moj. XX, 2-17) to su scdma i o*ma

2apowcst. [Prirn p m \)
*• Nabrajanje ]e u skladu sa orginaJom. Ono se ne raože mcnjsii
zbog upućivanja. {Prim. prev.)

259
Emanuet Svedcnborg

svima koji imaju im alo vcrc postoji usadeno /.nanjc da nakon

sm rti Živc kao Ijudi, možc da budc jasn o na osnovu siedcćih
razm atranja: 1. Ko drukćijc misli kada um irc? 2. Šta [ćinij
onaj koji pišc hvalospcvc kada opiakujc mrtve; zar ih nc
uznosi u ncbo i ne postavlja m cđu anđelc, kao i u veseljc i
sreću? Porcd čega bivaju obogotvoreni. 3. K o od običnih Ijudi
ne verujc da će kada um re, ako je živeo dobro, otiću u ncbcs-
ki raj, biti obečen u belu odcću i živcti vcčno? 4. Koji
svestcnik nc kaže istc ili sličrtc stvari ouom c ko je na sam rti?
I kada ih kažc on u njih i vcm je, pod usiovom d a tad a n e misli
na strašni sud. 5. Ko nc vcrujc da $u njegova [umria] deca u
nebu, i da će nakon sm rti vjdeti svoju ženu koju je voleo? Ko
misli d a su oni duhuvi, joi> m anjc d a su dušc ili umovi koji
plovc po univerzum u? 6. Ko sc suprotstavlja kada se bilo šta
kažc o sudbini i stanju onih koji su izašli iz vrcm ena i ušli u
večni život? M nogim a sam rekao da je takva sudbina ovih i
onih, i još nisam Čuo nekoga ko kaže da njihova sudbina joŠ
nije <xilućena, vcć d a će biti u vrcm e strašnoga suda. 7. K o nc
priznaje, kada vidi nasiikanc i izvajane anđcle, da oni tako
izglcdaju? K o o n d a misli da su oni duhovi bc 2 teia, maglc ili
oblaci. kao l l o $u to mislUI ncki učcni? 8. Papisti veruju da su
njihovi sveci na nebu Ijudska bića, a da su ostall negde drugo;
m uham cdanci isto to vcroju za svojc m rtve; AfrikaDci u ovo
vcruju vj$c o ć drugih. kao i mnogi drugi narodi; pa z a r onda
neće verovati ispravni hrišćani koji to znaju iz Reči? 9. Od
ovog znanja, koje jc usađcno u svakog, potičc to što ncki
Čeznu za lx sm rln o m slavom; je r se to znanjc kod nekih
izokrećc u takvu le tn ju i ćini ih hcrojim a I hrabrim a u ratu.
10. U duhovnom svetu je izvršeno ispidvanjc u pogleđu toga
da li je to znanje usađcno svima, i otkriveno jc da jeste svima
usađeno u duhovnoj predslovi, koja pripada unutam joj misli,
ali ne i u prirodnoj prcdstavi koja pripada spoijašnjoj misli.
N a osnovu ovoga " 'o ž e biti jasno da nikakva sum nja u
Đožansku Prom isao n c treba da se pobudi na osnovu togu Što
je sađti p o prvi p u t otkrivcno d a čovck nakon sm rti živi kan
čovek. Sam o čulni d eo Čoveka želi d a vidi i dodim c o n o u Šta
treba da sc veruje; onaj koji ne misK m im o toga, tialazi sc u
m rklom m raku u pogledu [poznavanjaj stanja svog života.

260
 POSTOJSANJE ZA1-A O O PU ŠT E N O J E RADI
C I U A , K O JI J E SPA SEN JE

275. K ada b i se čovek radao kao ona ljubav koja je bio

kada jc stvoren, o n ne bi bio ni u kakvom ziu; ŠtaviSe, on ne
bi ni znao šta je to zlo; jc r onaj koji nije bio u zlu, i koji u
njcm u nije, ne m ože znati Šta jc zlo; kada bi m u se reklo da jc
ovo ili o n o zlo, on ne bi vcrovao đa je to moguće. T o jc stanjc
nevinosti u kom e $u bili A dam i njegova žena Eva; nagost
kojc sc nisu stideli označava to stanje. Poznanjc zla nakon
pada sc podrazum eva pod kušanjem sa drvcta poznanja
d o b ra i zla. Ljubav koja jc čovck bio kada je stvoren je Ijubav
prcm a bližnjemu, to d a mu žcli dobro koliko i sam om sebi, pa
i više; i da može đ a budc u zadovoljstvu te Ijubavi kada Čini
do b ro bližnjemu: to je slično odnosu roditelja prem a deci. 1b
jc prava Ijudska Ijubav, je r u njoj se nalazi o n o što je duhovno,
Čimc se o n a razlikuje o d prirodne Ijubavi koju imaju brutalne
životinjc. Kada b i se čovck rađao u toj ljubavj on se ne bi
rađao u gustom m raku ncznanja, u kom e se sada nalazt svaki
Čovck, već u izvesnoj svctlosti znanja i stoga u inteligenciji; i
u nju bi brzo i ulazio. O n bi, zaista, Lsprva puzao kao
čctvoronožac, ali bi u sebi imao usađeno nastojanjc da sc
podigne na noge; je r koliko god da je kao četvoronožac, on
ipak ne bi lice okretao nadole ka zemiji, vcć napred ka ncbu,
i podigao bi se kako bi mogao licc da okrene ka gore.

276. Ali kada se Ijubav p re m a bližnjem u p reo k rcn u la

u Ijubav p rem a sebi, i kada je ta ijubav porasla, Ijudska
Ijubav se p reo k ren u la u životinjsku Ijubav; i čovck je 12

261
Ermnuel Svedenborg

stan ja Čoveka ušao u stan jc zveri, s to m raztikom Mo on

m ožc da misli o lom e šta oscća u telu , m ožc razum om da
razlikujc je d n u stvar o d d ru g c, i m ože da b u d e poučcn, kao
i d a p o stan c civilizovan i m oralan, i na kraju duhovan
čovck. Jc r, kao sto je ranijc rcčen o , Čovek im a duhovno, po
kom c se razlikuje od b ru ta ln e životinje; pom oću njega on
m ožc d a zna §ta su gradansko zlo i dobro, po to m Šta su
m oralno zlo i d o b ro , k ao i ukoliko hoće, šta su duhovno zlo
i dobro. K ada se Ijubav p re m a bližnjem u izokrcnula u
Ijubav p rcm a sebi, Čovck se više nije m ogao rad ati u svet-
losti znanja i ineligcncijc, već se počeo rađ ati u gustom
m raku neznanja, zato što se rađ ao u krajnjc [spoljašnje]
života, koje se naziva telesno-čulnim ; o n sc o d atle tnože
uvcsti u unularnjosti p riro d n o g u m a pom oću poućavanja,
što jc uvck praćen o duhovnim . R azlog zbog koga se ra đ a u
krajnje [spoljašnjc] života, ko je sc naziva tclcsno-čulnim , i
stoga u gustom m raku n ezn an ja, sagiedaćc sc iz o n o g a što
sledi. Svako m ožc d a vidi d a su Ijubav p rem a bližnjcm u i
Ijubav p rem a scbi su p ro tn e Ijubavi; j c r Ijubav p rem a
bližnjem u svim a žcli svoje d o b ro , d o k Ijubav p rc m a sebi
želi sa m o za se b e d o b ro svih o sta lih ; Ijubav p re m a
bližnjem u žeti svima d a služi, d o k Ijubav p rem a scbi želi da
svi njoj služc; ljubav p re m a bližnjem u odnosi se p rem a
svima k ao p rem a braći i prijateljim a, d o k se Ijubav p rem a
scbi odnosi p rem a svima k ao p re m a slugam a, i kao p rem a
ncprijateljim a ukoliko joj n c služe; jed n o m rečju, o n a misli
sam o na scbc, a druge tesko d a sm atra Ijudim a, i u svom
srcu ih nc ceni više o d svojih konja i pasa, I p o što sm atra da
imaju tako m aio vrednosti, o n a tak o d e misli d a činiti im zlo
nijc ništa; o tu d a nastaju m ržnje i osvete, preljube i kur-
varstva, k rađ e i prevare, laži i kicvete, grubost i surovost,
k ao i druga slična zfa. 1 b $u z la u kojim a sc čovek nalazi od
rođcnja. D a su o n a d o p u šten a rad i cilja, koji je spasenjc,
pokazaćem o držeći se sledećeg redoslcda: 1 Svaki Čovek sc
nalazi u zlu, i m o ra o d zla da se ođvoji d a bi se m ogao
popraviti. II Z la se ne m ogu ukloniti ako sc n e pokažu. III
Z la su o p ro štcn a ukoliko su uklonjcna. IV Ik k o sc dopuš-
tanje zla vrši rad i cilja, kako b i m oglo da bude spasenja.

262
 Božanska promisao

277. I S v a k i Č ovek s e n a la z i u z lu i m o ra o d z ta d a s e
o d v o ji d a b i s e m o g a o p o p m v iti. U crkvi se zna da svaki Čovek
im a nasledno zlo, i d a je usled to g a u p o žu d am a m nogih
drugih zala; i zato ćovek n e m ože d a čini d o b ro od sebe; je r
zlo n e čini dobro, osim o n o d o b ro ko je u sebi im a zlo; a zlo
koje jc u do b ru je to Što on Čini d o b ro rad i sebe, i prem a
tom c sam o z a to d a bi se o n o m oglo pokazati. P o zn ato jc da
to zlo nasledno potiče od roditelja. R ečeno je da o n o potiče
od A d am a i njegove Žene, ali to je greška, j e r se svako rad a
u njem u od svog roditelja, koji je i sam ro đ e n u njem u od
svog roditelja, k ao i on o d svog; i ta k o se o n o sukcesivno
prenosi sa jed n o g na drugog; o n o se ta k o povećava, i raste
takorcči k ao je d n a akum u liran a m asa; i p ren o si se na
potom ka._O tuda jcd in o što je u Čoveku p o u z d a n o je ste to
da je o n u potpunosli zao.iK o oseča d a je zlo voleti sebe
više nego druge? K o shodno tom e zn a d a je to zlo, d o k je
to, m cđutim , glava svih zala? D a je to n asledno od roditel-
ja, dedova i pradedova, očigledno je na osnovu m nogih
stvari za koje se u svctu zna, k ao đ a se [pripadnici]
dom ačinstva, porodicc, p a Čak i n aro d i m ogu razlikovati
jedni o d drugih sam o na osnovu lica, a lica predstavljaju
tipologiju um ova [ a n im u s ] , p ri Čemu su um ovi saglasni
osećanjim a, koja su osećanja ijubavi. P o n ek ad se iice pra-
d ed e pojavljuje k o d u n u k a ili p raunuka. J a sam o n a osnovu
lica znam da li je neki čovek Jevrejin ili nije, kao i o d kog
su soja neki tjudi; n e sum njam da i đrugi to znaju. A k o su
osećanja, koja su osećanja ljubavi, na taj način izvedena i
p re d a ta o d ro d itelja, ishodi da su i zla, je r i o n a p o tiču od
osećanja. Ali sa d a ćem o objasniti o dakle p o tiče ta sličnost.
Svačija duša potiče od oca, a p u te m m ajke se sam o oblači
u telo. D a duša potiče od oca ishodi n e sam o iz o n o g a što
je upravo rečeno, već i iz m nogih dru g ih pokazateija; k ao iz
toga d a se đ e le crnca ili M arokanca sa belom ženom jij
H vropljankom ra đ a c m o , i ob rn u to ; a p o seb n o n a osnovu
toga da se đuša naiazi u sem enu, je r nastaje opiođcnjcm
sem ena, a sem e je o n o što biva obučeDo telom pom ocu
m ajke. Sem e je prvi oblik ijubavi u kojoj se nalazi otac; o n o
je oblik njegove vladajuće Ijubavi, sa njcnim najbližim

263
fimanuef Svedenborg

i / v odim a, koji su u n u ta m ja osećanja te Ijubavi. Ta osećanja

su kod svakoga prekriv en a uljudnostim a m oralnog živola, i
dobrim a koja dclim ično p rip ad aju gradanskom , a dclim-
ično dubovnom životu; tc stvari saćinjavaju spoljašnjc
života čak i kod zlih. Svaka beba se ra d a u lo spoljaftnje
života; zato je nju lak o voleii, ali kako d e te ra stc ka
dcčaštvu ili m ladosti, o n o se k reće o d spoljašnjih ka
u n u tam jim stvarim a. i n a kraju k a vladajućoj Ijubavi svog
oca; a ako je to biio zlo, i ak o to zlo učitelji nisu različitim
srcdstvim a um irivali i savijali, o n o postajc njcgova Ijubav,
isto k ao Što jc bilo očeva, Pa ipak, zlo nije tskorenjeno već
sam o uklonjeno; što ćem o objasn iti u o n o m c što sledi. N a
osnovu ovoga j e ja sn o d a je svaki čovek u zlu.

277 [a]. D a ćovek m ora d a b u d c o dvraćen od zla kako

bi se m ogao popraviti, oĆigledno jc i bcz objašnjenja, jc r je
onaj koji jc u ziu u svetu, u zJu i n ak o n n ap u štan ja svcta;
zato što ako zlo uije uklonjeno u svetu, o n o ne m ože d a se
ukJoni n akon toga. G d c drvo p ad n e tu i ostaje. T&ko i
čovekov život, kađa um rc, o stajc istc prirode. O sim toga,
svakom e sc sudi saglasno njegovim dclim a; ne zato što se
n n a ponovo nabrajaju, vcć zato Što se on njim a vraća i pon-
aša se na slićan način, jc r je s m it p ro d u želak života, s tom
lazlikom Što se čovek (ada više ne m ožc popraviti. Svako
popravljanjc o stv am je se u p o tp u n o sti, to jcst, u poćetnim
principim a i u krajnjim [spoljašnjostim a] istovrem eno; i
krajnje [spoljašnjosti] sc u svetu popravljaju u saglasnosti
sa početnim principim a, i n ak n ad n o se ne m ogu poraviti,
z a to što krajnje [spoljašnjosti] života, koje Ćovek nosi sa
sobom n akon sm rti, postaju m irn e i dišu zajedno sa nje-
govim u n u tarn jo stim a, to jc st d elu ju k ao je d n o sa njim a.

278. U 7.1a s e n c n u tg u u k lo n iti u k o lik o se n e p o k a tu * 1b

ne treba razum eti ta k o da Čovek tre b a da Čini zJa kako bi sc
o n a pokazala, vcć d a trc b a sebe d a ispita, ne sam o svoja
d ela, već i svoje misli, i Šta b i Činio kada se n c b i bojao
zakona i sram o te. po seb n o to koja zla u svojoj du ši sm alra
dozvoljcnim , i ne raču n a ih k ao g rch c, je r njih čini

264
 Boiartoka prombac

ncprcM ano. I>a bi ćovek m ogao scbc da ispita tiato m u jc

razum evanjc, i to ođvojeuo od voljc, k a k o b i m ogao (Ja zna,
razum c i prizna §ta je d o b ro a §ta 7J 0 , k ao i d a m ozc d a vidi
kakvog jc kvafiteta njegova volja, ili §ta voli i šta žcli. Da l>i
čovek to vidco njcgovom razum cvanju je d a ta viša i niža
m isao, iU unutarnja i spoljalnja m isao, kako b i iz višc ili
ucuitarnje misii m ogao da vidi šta Čini volja u nižoj i spo-
Ijašnjoj misli, on to vidt k ao Što vidi svojc lice u ogtedalu; i
kada to vidi on zn a Štu jc grch, i m ože, ako $e moli
G ospodu za pom oć. d a ga nc Ćini vcć d a ga se kloni, i da
n akon toga dclujc protiv njega; ak o n e m ože siobođno da
ga obuzda, o n ipak m ožc to d a učini p u tc m b o rb e, i da na
kraju oscća ođvratnost p rc m a njem u i d a ga se gnuŠa. I
tad a, a nc pre, on prvo o p aža pa o n d a oscća da j c zlo zlo, a
do b ro dobro. Tn jc dakle ispitivanje scbc, uočavanje svojih
zala i njihovo pri2 navanje. ispovcdanje i p restajan jc sa
njjm a. AJi p o sto sam o nckolicina zna d a je to sam a hrišćan-
ska religija, jc r sam o oni im aju dobrotvorstva i vere, i sam o
su o n i vođeni od siran e G ospoda i Čtne dobTO o d Njcga,
stoga ćcm o nešto rcći o onim a koji to nc čine, a ipak sma-
tra ju d a u sebi im aju verc; to su sledeći: 1. O n i koji scbc
proglašavaju krivjm za sve grchc. a u sebi se nc ispituju u
pogledu bilo kog p o jeđ in atn o g grcha. 2. O n i koji uslcd vere
propušlaju sebe da ispitaju. 3. O ni koji zbog svctovnih
stvari ni m alo n c irtisle o gresim a, i stoga za o jih n c znaju.
4. O n i koji su im [gresim a] naklonjcni, i sto g a ne m ogu da
ih poznaju. 3. K ođ svih njih grcsi se ne pokazuju, i stoga nc
m ogu d a se ukJone. 6. N a kraju ćem o o beiodaniti razlog,
koji d o sada nije bio p ozn at, zhog koga zia ne m ogu da se
uklone bez njihovog ispilivanja, pojavljivanja, priznava nja,
ispovedanja i prestajan ja sa njima.

278 [a]. A li ove tačke m oraju da se ispitaj ii jc d n a po

jc d n a jc r o n e predstavljaju osnove hrišćanske religijc na
seram Čoveka. Prvo: a . o o n im a k o ji se b e p ro g U tša va ju k riv rm
Za s v t g re h e , a u s t b i s e n e is p itty u u p o g le d u b ilo k o g p o je d t-
n a č n o g g r e k a \ govoreći: “J a sam grešnik; ro đ cn sam u
grchu; ncm a ničeg ispravnog u m eni od glavc d o peic; ja

265
Emanuel Svedenborg

nisam niSta đrugo nego zio; đobri Bože, smiluj mi se,

oprosti m i, očisti ine, spasi m e, učini đa bodam p u tem Čis-
to tc i pravednosti''; i tak o dalje; ali takav čovek sebe ipak
ne ispituje, i z a to n e zn a ni za jed n o zlo, a niko n e m ože da
se kloni onoga o Čemu nlšta nc zna, jo š m an je m ože protiv
toga d a se bori. I on takođe scbe sm atra očišćenim i opran-
im n akon ispovedanja, dok je nečist i n eo p ra n od giave pa
sve do sam e p ete; je r priznavanje svega je n eb u d n o st u
pogiedu svega, i na k raju d onosi slepilo u pogledu svega. I
o n o je kao sveopšte b ez bilo čega pojedinačnog, Što je ništa,
D rugo: b. o o n im a k o ji u s le d vere p r o p u s ta ju se b e d a is p ita -
j u . Tb su p re svega oni koji odvajaju veru o d dobročinstva,
je r oni sebi govore: “ Z ašto bih ispitivao da li postoji zlo rli
đ o b ro ? Z ašto tra g ati za zlom k a d a m e o n o n e osuđuje? IJi
zašto tragati za đobrom k a d a m e o n o ne spasava? Sama
vera, o kojoj se rnisli i koja se izražava ubedljivo i pouz-
dano, je ta koja brani i čisti od svakog greha; i kada sam
jeđnom o d b ran jen , čist sam p re d B ogom . Ja sam zapravo u
zlu; ali B og zio briše čim se učini, i tak o se o n o više ne
pojavljujev; i druge slične stvari. Ali ko je taj koji kada
otvori oči ne vidi da su takve stvari p razn e reči, u kojima
n em a reainosti, je r se n a njih ne odnosi n i je d n o dobro? Ko
ne m ože d a misli i govort n a ovaj način, čak i sa ubeđenošču
i sam o po uzdanjc m, i d a u isto v rem e misli n a p ak ao i večno
prokletscvo? D a li neko ko je takav želi d a zna bilo šta
dublje ili o istini, i1i o d o b ru ? O istini o n kaže: "Š ta je drugo
istina nego o n o Što potvrđujc takvu v eru ?” A o d o b ru kaže:
“Šta je đrugo đ o b ro nego o n o Što je u m eni usled takve
vere? A li, d a b i to m oglo d a b u d e u m eni, ne sm em d a ga
činim kao od sebe, je r je to rad i zasiuge; a d o b ro radi
zasluge nijc d o b ro .” Thko on prolazi p o re d svega ne
obračajući pažnju, sve d o k više ne zna šta je zlo. Sta če
o n d a ispitivati i videti u sebi? Z a r njegovo stan je ta d a ne
p o staje tak v o d a o*srivcna v a tra p o žu d a zla p ro žd ire
unu tarn jo sti Djegovog um a, Ćincci ih npustošenim sve do
sam ih v iata^'S am o ta vrata o n čuva d a v atra ne b i izbila, ali
nakon srarti ona se otvaraju i v atra postaje s\'im a vidljiva.
Treće: c. o o n im a k o ji zb o g sv e to v n ih s tv a r i n i m a lo n e m is le o

266
 Božanska protnisao

g r e s im a , i slo g a z a n e z n a ju , To su oni koji volc svet

iznad svcga, i nc p rim a ju ni je d n u istinu koja odvraća od
biio kojc ob m an c njihove religije, govoreći scbi: “Šta ja
im am s tim ? N ije m ojc da o tom e m islim .” Tako oni
odbacuju istinu čim jc čuju; i ako je čuju, o n i jc ugušuju. 7b
osobe čine gotovo isto k a d a ču ju propovedanje: o n e jiista
od njega n e zad iže več sam o nekoliko utisaka, a od
sa d riin e ništa. Pošto tako poslupaju sa istinam a, oni stoga
ne znaju šta je dobro, je r d o b ro i islina deluju kao jed n o ; a
iz d o b ra koje nije o d istine, nc m ože se izvući drugi> znanje
0 ziu, osim d a o n o m ože đ a se naziva dobrom , što sc čini
p o m o ću ra z m išljan ja n a osnovu o b m an a. O ni se
pođrazum cvaju p o d sem enom kojc p a d n e m eđu tm je, i o
njim a G ospod ovako govori: A d ru g a z m a p a d o š e u in tje , i
n a r a s ie trn je , i p o d a v i ih . A fx > sija n o u ir n ju to j e k o ji slu&a
rijeČ, n o h tig a o v o g a sv ije ta i p r ije v a r a h o g a tstv a z a g u š e riječ,
1 b e z r o d a o s ta n e (M at. X III, 7 ,2 2 ; M ar. IV, 7 ,1 9 ; L uka VIU
7,3 4). Č etvrto: d. o o n irn a k o ji s u g r e s im a n a k lo n jm i, i sto g a
n e m o g u d a ih p o z n a ju . 7o su o n i koji priznaju B oga, kJanja-
ju m u se oa uobičajene načinc, a u sebi povvrđuju d a neko
zlo koje je greh nije grch: jc r ga oni p re ru še pom oću zablu-
d a i spoijašnjih privida, i tak o prikriju njegovu gnusobu;
kada to učine oni na njcga gledaju sa naklonošću t o n o im
postaje prijatelj i rod. ReČeno je d a to Čine oni koji prizna-
j u B oga, zato što drugi n i je d n o zlo ne sm atraju grehom , je r
j e svaki greh protiv Boga. Aii n e k a to pokažu prim eri. O naj
ko je pohlepan n a zaradu zio n e sm atra grehom kada, iz
razloga koje sam izmišlja, neke vrste p rev are čini dozvo-
Ijenim; isto to čini onaj ko scbe podržava u pogledu osvetc
neprijateljim a, k ao i onaj koji sebe tokom ra ta podržava u
pljačkanju onih koji nisu ncprijateiji. P eto: e. k o d n jik se
g r e s i n e p o k a z u ju , i s to g a n e m o g u d a s e u k lo n e . Svako zlo
koje se ne pokazujc nalazi za sebe p o d streh a: o n o je kao
v atra u drvetu p o d pcpeiom , i kao nečista krv u rani koja
nije otvorena; jc r svako zto ko je se drži izn u tra, ra stc i t\ c
p restaje dok se nc potroŠi. Iz to g razloga, d a n ijed n o zio nc
b i ostalo u n utra, svakom e je dozvoljeno da misii u korist
B oga ili protiv N jega, k ao i u k o rist svetih stvari crkve i pro-

267
Enumutl Svcdenbor$

liv njih, a da za to nc budc kažnjcn u svetu. O tom e G ospod

ovako govori k o d Isaijc: O d p e te d o g la v e n ern a n iš ta z d r a •
va, n e g o u b o j i m o d r ic e i n tn e g n o ja v e , n i iscrje đ en e n i z a v i •
je n e n i u lje m z a b la ž e n e . U m ijle se, o ć is tite se, u k lo n ite z /o ć u
d ijc la s v o jih isp re d o č rju m o jih , p r e s ta n ite z to č in iti. U čite se
d o b r o č in iti. A k o g rije si v a ši ta d a b u d u k a o skeriei, p o s ta ć e
b ije li k a o sn ijč g ; a k o b u d u c r v e n i k a o crva c, p o s ta ć e k a o
v u n a . A k o U n e ć e te , n e g o b u d c te n e p o k o m i, m a č ć e v a s
p o je s ti (I, 6, 16, 17, 18, 20); biti p roždran m ačcm znači
propasti usled laži zla. Šcslo: f. ra zlo g , b o ji d o s a d a n ije b io
p a z n a t , zb o g k o g a zta n e m o g u d a s e u k lo n e b e z n jih o v o g is p i -
tiv a n ja , p o ja v ljiv a n ja , p r iz n a v a n ja , isp o v e d a n ja i p r e s ta ja r ja
s a n jim a . N a p rcth o d n im stranicam a je sp om cnuto da je
svcop&le n cb o srcđ en o tak o Sto je podeljcno na društva
saglasno [oscćanjim a d o b ra, a sveopšti pakao na druStva
saglasno] požudam a zla, ko jc su su p ro ln c oscćanjim a
dobra. Svaki čovck sc u poglcdu svog duha nalazi u nckom
društvu; u ncbeskom družtvu ako je u osećanju d o b ra, a u
paklcnom društvu ak o je u požudi zia. Čovek to nc zna dok
živi u svetu. ali se bez o b zira na to u pogJcdu svog d u h a
nalazi u nekom društvu, b cz koga ne b i m ogao d a živi, i
putcm koga ga G o sp o d vodi. A ko se nalazi u paklenom
društvu, G ospod ga iz njcga nc može izvesti drukčijc osim
saglasno zakonim a Svoje B ožanske Prom isli, m cdu kojim a
jc i laj da čovck tre b a da vidi gdc se nalazi, da žcli da oda-
llc izađe, i da nastoji da lo učini od sebe. To čovck m ože da
čtni d o k j e u svetu, ali nc nakon sm rti. j e r ta d a o slaje zau-
vek u društvu u koje je scbc uveo d o k je bio u svctu. Tb je
razlog zbog koga Čovek Ircba scbc d a ispila, d a vidi i priz-
na svoje grehc, d a se pokajc i n ak o n to g a u lom e istraje sve
d o kraja života. D a je tak o m ogu d o potpunog verovatija da
potvrdim na osnovu velikog iskustva; ali ovde nijc m esto za
nnvodenje dokaza b ;skustva.

279. KIK U k o iik o s u zia u k io n je n a o n a s u o p ro Š ten a .

V crovanje da su zla, kada su o p ro štc n a , o d čoveka odvoje-
na, pa čak i isteran a iz njcga, grešk a j e ep o h e. K ao i da se
stan je čovekovog života m ože u Iren u tk u izm eniti, i čak

268
 Božanska promisao

preci u su p ro tn o stanje, i da n a taj način čovek ođ zlog

m ože d a postatie dobar, p a da shodno to m e m ože b iti izve-
d e n iz pakla i p ren et pravo u n ebo, i to usled tren u tn e
milosti G ospodnje. Ali oni koji tak o veru ju i m islc uopšte
ne znaju Šta je zlo a šta d o b ro , niti bilo šta znaju o stanju
Čovekovog života; i oni uo p šte ne znaju da su osećanja, koja
pripadaju votji, p u k e p ro m e n e i varijacijc stan ja sasvim
organskih supstanci um a; I da su misli, ko je pripadaju
razum evanju, puke p ro m c n e i varijacije oblika tih supstan-
ci; a d a je pam ćenje trajn o stanje tih p ro m e n a. K ad a se sve
te stvari znaju, m ožc sc jasn o vidcij da n ijed n o zlo ne m ože
d a se ukloni drukčije osim sukcesivnim koracim a; i da
opraštanje zia nije njegovo uklanjanje. A li tc stvari su
izložene obiiku sažetka; i svc d o k se ne dokažu, o n e m ogu
d a se potvrđe, ali d a se ip ak nc razum eju; a o n o što se ne
razum e je p o p u t točka koji sc okreće rukom . Iz to g razloga
cvrđenja koja su izvrsena u p rcth o d n o m m oraju d a sc
dokažu, je d n o p o je d n o , onim re d o sle d o m kojim su
izložena. PrvCK a. vero va rtje d a s u z la , k a d a $ u o p ro šte n a , o d
Č oveka o d v o je n a , p a č a k i iz n je g a is te ra n a , g r e š k a j e e p o h e .
O đ neba mi je dato da znam d a svo zlo u kom e je čovek
ro đ en i u koje sebe zapravo zaranja, nije od njega odvo-
jen o , već je uklonjeno to lik o d a se ne pojavljuje. P rc toga
sam bio u uverenju u kom e se nalazi vcćina ljudi u svetu, da
su zla k ad a su o p ro šten a odbačcna, i sp ran a i obrisana
p o p u t prijavštine fcoja je vodom o p ran a s lica. A li sa zlima
ili gresim a nije tako; o n a sva o staju; i k a d a se n a k o n poka*
janja oproste, o n a se p o m erc iz sredine u stran u , i ta đ a sc
o n o Što je na sredini, zato što je n e p o sred n o na vidiku,
pojavljuje kao obasjano svetlosću d an a, đ o k se o n o što je sa
stra n e nalazi u senci, a po n ck ad izgieda k ao da je u m raku
uoči. I pošto zla nisu odvojena već sam o u d aljen a, to jest
sklonjena u stran u , a čovck m ože da se p o m era iz srediue
ka krajevim a, m ože sc dogoditi d a se o n vrati u svoja zla, za
koja je verovao da su odbačcna. J e r Čovek je tak av d a možc
da prelazi iz jednog osećanja u drugo, a p o n ek ad i u suprot-
no, i p rem a to m e iz je d n e sredine ili e e n tra k a drugom ;
Čovekovo osećanje, dok se u njem u nalazi, sačinjava src-

269
Emanuel Svedcnborg

dinu, jc r je o n tada u njcgovom zadovoljstvu i na njcgovoj

svetlosti. N cke Ijude nakt>n sm rti G ospod podigne u nebo.
je r s u žjvclt d o b ro , ali oni ipak u scbi nosc uverenje d a su
Čisti i b cz grchova, i da stoga nisu u stan ju o p tuženosti. O ni
su isprva odeveni u bcle haljinc, u skladu sa svojim uvcrc-
njem , je r belc haljine označavaju stanje očisćenosti od zala.
Ali n akon toga o n i počinju da misle, k ao u svetu, d a su na
izvestan način oprani od svakog zla i da se stoga razm eću
da više nisu grcŠnici k ao drugi - što teško m ože d a sc odvo*
ji o d izvesnog vcsclog raspotoženja u m a [ a n im u s] i prczi-
ran ja drugih, koji $e p o red c sa sobom . stoga se oni, d a bi se
mogli osloboditi svog im aginarnog vcrovanja, izgonc iz
ticba, i šalju n atrag u svoja zla koja su u svctu stekli; a u isto
vrcm e im $e pokazuje da su i u naslednim zlim a, za koja
ran ije nisu znali. I p o što sc na takav način navedu na priz-
n an je d a njihova zla nisu od njih odvojcna, već sam o sklo-
njcna, i da su, p rcm a tom c, od sebe nečisti, Štaviše, d a nisu
ništa dru g o nego zio, i d a ih O ospod zadržava od činjcnja
zla i drži u dobriraa, a da njim a izgieda da to Ćine od scbe
- o n i ponovo bivaju uzdignuti u n e b o od stran e G ospoda.
O rugo: b. v e ro v a n je d a s e s ta n je Č ovekovog ž iv o ta m o te u
tr e n u ik u izmenUi, i č a k p r e ć t u s u p r o tn o s ta n je , i d a n a la j
n a č in Čovek o d z io g m o že d a p n s ta n e d o b a r, p a d a s h o d n o to m e
m o z e b iti izv e d e n iz p a k la i p r e n e t p r a v o u n cb o , i to u sle d
tr e n u tn e m ilo s ti O o sp o d n je - g re šk a j e e p o h c . Tli grcšku pravc
o n i koji ođvajaju dobročinstvo o d v erc i spasenje pripisuju
sam o veri. je r oni zam išljaju d a p u k o m išljenje i izgovara-
n je rcči koje loj veri p rip ad aju , ukoliko se vrše sa uzdanjem
i sam ouvercnjcm , b ran c i spasavaju. M nogi takodc pret-
postavljaju da se to postiže tre n u tn o , i, ako ne p rc , o n d a u
poslednjem trcn u tk u Čovckovog života. O ni n e m ogu da
veruju u dru g o osim da stan jc čovekovog života m ožc u
trcnutku da se izm eni, i d a čovek buđc spasen putcm
trc n u tn e m ilosti. Au u poslcdnjem odcljku ove raspravc če
se videti d a m ilost G o spodnja nije trc n u tn a . i da čovck ne
m ože od zlog da p o stan c d o b ar u tre n u tk u , i d a ne m ožc da
se izvcde iz p ak la i da se prcbaci u n c b o drukčije osim
pom oću n ep restan o g delovanja B ožanske Proinisli, od

270
 Božansku promisuo

ran o g decinjstva pa sve d o k raja i i v ota. O vdc ćcm o sam o

reći da svi zakoni B ožanske Prom isli im aju za cilj poprav-
Ijanje čoveka, i o tu d a njcgovo spasenje; p re m a tom c,
p reo k retan je njegovog stanja, koje jc p o p riro d i đavolsko,
u su p ro tn o stan jc koje jc nebcsko; a to m ože da sc čini
sam o progresivno, kako se čovek povlaći iz zia i njcgovog
zadovoljstva i ulazi u do b ro i njegovo zadovoijstvo. 'lVcčc:
c. o n i k o ji ta k o v e ru ju u o p šte n t i M j u š t a j e z j o a š ta d o b ro \ je r
oni nc znaju da je zlo zadovoljstvo požudc da se rad i i mtsli
su p ro tn o Božanskom R edu, a da jc d o b ro zadovoJjstvo
Ijubavi p rem a tom c da se radi i misii saglasno Božanskom
R cd u , i d a postoje m irijade požuda koje ulaze u svako pojc-
dinačno zlo i sačinjavaju ga, i m irijade osećanja Ijubavi koja
n a sličan način ulaze u svako p o jed in ačn o d o b ro i sači-
njavaju ga, i da se te m irijade u čovekovim unutarojostim a
nalazc u takvom re d u i povczanosti, d a se je d n o ne niožc
prom cniti ukoiiko sc u isto v rcm e n e pro m en i sve. O n i koji
to ne znaju veruju ili mislc d a zlo, kojc njim a i/glcda kao
pojedinačna stvar, m ože lako d a se ukloni; i d a se dobro,
koje im takođe izgleda k ao p o jed in ačn a stvar, uvede na
njcgovo m esto. Z a to što nc znaju šta jc zlo, a šta dobro. oni
oc m ogu drukčije da misle osim da se izncnadno spascnjc i
trc n u tn a m ilost daju; ati u poslcdnjem odeljku ove raspravc
če se videti da to nije mogućc. Č etvrto: d. o n i k o ji v c ru ju u
iz n e n o d n o sp a se n je i tr tn u tn u m ito s t n e z n a jtt d a s u o stc a rtfa ,
k o ja p r ip a đ a ju vo ljiy p u k t p r o m e n e s ta n ja č isto o rg a n sk ih
m a tttija u m a ; i d a s u m is ti, k o j t p r ip a d a ju r a z u m tv a n ju , Č istt
p r o m t n t i v a r ija c ijt o b lik a tih m a ttr ija ; k a o i d a j t p a m č e n je
tr p jn o s ta n je tih p r o m e n a i v a r ija e ija . Ko ne p rih v ala tvrdcn-
je da se osećanja i misli ne pojavljuju drukčijc osim u
m atcrijam a i Djihovim oblicim a, koji su p red m eti? I pošto
se n alaze u m ozgu, koji je p u n m atcrija i oblika, oblici se
nazivaju čisto organskim . O naj ko razb o rito misii nc možc
da se ne nasm cje zam islim a nckih da se osećanja i niisii nc
nalazc u m aterijalnim predm etim a, več d a su isparenja
m idifikovana toplotom i svetiošću, p o p u t slika kojc se
pojavijuju u vazduhu i eteru ; d o k m isao, m eđ u tim , nc može
d a se pojavi ođvojena o d m aterijalnog obiika ništa višc

27 )
b'rruinucl S^'tdenborg

ncgo ito vidcojc m ože d a sc pojavi odvojeno od svog

[m atcrijalnog] oblika koji jc oko, du&anje odvojcno o d svog
(m atcrijalnog) oblika koji jc uvo, i ukus odvujen o d svog
jm atcrijaln o g j oblika koji jc jczik, Isp ila jlc m ozak i
vcdcdctc bcz-brojnc m atcrijc, i isto ta k o niti, k ao i d a u
njcm u nc postoji n iita Sto nijc organizovano. Z a r porcd
ovog očiglcdnog d o k aza ima p o trcb c z a bilo kojim drugim ?
Ali <wdc sc postavlja pitanjc šta jc osećanje i šta je m isao?
O dgovor m ožc da se izvcde iz svih stvari u tciu uo p štc i
pojcdinačno; u njcm u sc nalazi m nogo u nutrašnjih organa
o d k o jih jc svaki učvršćen na svom m estu, i svi oni izvršava-
ju svoje funkcijc pom oču p ro m c n a i varijacija stanja i obli-
ka. Ib d a sc oni bave sopstvenim operacijam a je poznato;
storm ik svojim , crcv a svojim . b u b rc z i svojim , je tr« ,
pankruas i slezina svojim, i srcc i pluća svojim; i svi su oni
i/n u tta stim ulisani da obavljaju svoj posao, a biti stim ulisan
iznutra znači biti stim ulisan pom oću p ro m e n a i varijacija
stanja i oblika. Na osnovu ovoga m ože biti jasn o da su
operacije čisto organskih m atcrija u m a siičnc ovim a, s tom
jazJikom $to su operacijc otganskih m aterija tcla prirodne,
d o k su o n c kojc pripadaju um u duhovne; i da pom oću s a o
braznosli te dvc vrste operacija Činc jed n o . P riroda prom c-
na i vnrijuciju stanjn i oblika organskih m atcrija um a, koje
su oscćanja i misli, nc m ogu d a sc pokažu oku, ah o n e sc
ipak mugu videti k ao u ogledalu na osnovu p ro m e n a i va-
njaciju stan ja pluća prilikom pričanja i pcvanja. Postoji
takođe i saobraznost; jc r sc zvuk glasa prilikom govora i
pcvanja, kao i njcgove artikulacijc zvuka, koje su reči go-
vora i m odulacijc pevanja, prave pom oću pluća; a zvuk jc
saobrazan osećanju, d o k je govor saobrazan misli. O n i se
putcm njih i stvaraju; a to se ćini pom oću p ro m c n a i vari-
jacija stan ja i oblika organsikih m aterija u plućim a, a iz
pluća daljc kroz tra h -ju ili dušnik, u grkljanu i glasnici, a
o n d a u jeziku i na kruju na usnam a, Prve p rom cnc i vari-
jacije slan ja i obiika zvuka odvijaju se u plućim a; d n ig c u
duštniku i grkljanu; trećc u glasnici, pom oću različitog
ocvaranja njenog ocvora; Čctvrte u jeziku, pom oću njcgovih
razlićilih jK stavIjanja u odnosu na n ep ce i zubc; petc na

272
 Roionska promtsao

u sn am a, njihovim razlićitim p o m eran jcm . Na osnovu

ovoga je jasn o d a puke p ro m e n e i varijacijc sian ja orga*
nskih obiika, k ad a se sukcesivno nastavljaju, proizvodc
zvukove I njihovc aniku lacije, ko je su govor j pevanje.
D alje, pošlo sc zvuk i govor n c stvaraju ni iz Ćcg« drugog
osim iz osećanja i misJi, jc r oni potidu o d njih i bcz njih nc
postoje, oćigledno je d a su oscćanja, ko ja pripadaju volji,
prom ene i varijacijc stan ja čisio organskih m a ic n ja um a, a
da su misJi, koje p rip ad aju ra 2 um evanju, p rom cnc i vari-
jacijc oblika tib m aterija, slićno ooom e što sc odvija u
plućim a. Pošto su osećanja i misii puke p ro m c n c stanja
oblika um a, ishodi da pam ćcnjc nije ništa d ru g o ncgo tra-
jn o stanjc tih prom ena, jc r su sve p rom enc i varijacije sla-
nja organiskih m aterija takvc d a su, kada jed n o m postanu
uobičajenc, trajne. Tako su pluća naviknuta d a proizvode
raztičite zvukove u dušniku, kao i d a ih variraju u glasnici,
d a ih artikulišu sa jezikom i m odifikuju oa u&tima; a kada
se ti organski delovi jc d n o m naviknu [na prom cnc), o n c *c
nalazc u njim a i m ogu ponovo d a se izvodc. D a su tc
p ro m en c i varijacijc beskrajno savršcnije u organim a uma
nego u organim a teia, jasn o je iz onoga što je rcćeno u
raspravi o B O Ž A N SK O J 1JU B A V I I M U D R O S T I (br.
199-204), g d e je pokazano da se svako savršcnsivo povcća-
va i uzdižc sa stepenim a, i u saglasnosti sa njim a. V išc o tim
(em am a m ožc se videti iz o n o g a što sledi (br. 319).

280. V erovanje d a su grcsi, kada su opročtcni, isto tako

i uklonjcni, takodc jc grcška ep o h e. Tako grešc oni koji
vcruju d a su im gresi o p ro štcm pom oću Svetc PriĆcsti, iako
ih nisu iz sebe uklonili pokajanjcm ; ta k o grešc i oni koji
veruju da se spasavaju sam o pom oću vere. kao i oni koji
veruju d a se spasavaju o p ro štajem p ap e. Svi oni veruju u
trcn u tn u m ilost i iznenadno spasenje. AJi to posiajc istina
kada se p rco k rcn e, naim c, d a kada se grcsi otklonc, oni
bivaju i oprošteni; je r pokajanjc p reth o d i o p rašlan ju , i bcz
pokajanja n em a o p raltan ja. Z bog čega j e G o sp o d rekao
uČcnicima d a propovedaju pokajanje za o p ro šten jc grcho-
va (L u k a XXIV, 47); a Jo v an je p ro p o v eđ ao krštcnjc poka-

273
Lnum uel S\rdenborg

janja za opraS tcnjc grchova (L u k a III, 3). O ospod svima

o p rašta g rchc; O n nc okrivljuje i ne pripisuje, ali ih O n ipak
nc m o?e ukloniti drukčijc osim saglasno zakonim a Svoje
Božanskc Pm m isli; je r pošto je rc k a o P ctru - kada ga jc
p itao koliko p u ia d a o p ro sti b ra lu ak o m u sagreši, da li
sedam puta - da trc b a d a oprosii nc sedam p u ta , ncgo
sedam p u ta scd am d csct (M at. X V III, 21, 22), Šta onda
G ospod nc bi o p m stio , O n koji je sflma M ilost?

281. IV D o p u šte rtft zL i j e p r e m a to m e r a d i cifja , d a mo&e

d a p o s to ji sp a se n je . P oznato j e d a Čovek im a punu slobodu
d a misli i da hoćc, ali ne I p u n u sJobodu d a kažc i d a učini
biki Šta što misJi i hoćc. J e r o n m ožc da misli k ao ateista, da
poriče Boga i da v ređ a svete srvari Reći i crkve; štavišc, on
m ožc Čak i da žcli, rcčju i delom , da ih uništi sve d o ko-
naćnog zatiranja; ali to sprečavaju građanski, m oralni i
crkvcni zakoni, zbog Čega o n to bczbožništvo i zlo ncgujc
i/.nutra, tiinc šln o njim a misli. što ih hoćc i prcdlažc, aii ih
ipak nc čini. Ćovck koji nije ateista ima punu slobodu da
misti i na d ru g c stvari ko je su zlo, k ao Što su o n c kojc sc tiću
prevarc, lascivnosti, o sv ete i dru g ih m aloum nosti; Što on
ponekad i Čini. K o m ože d a verujc d a čovek, ukoltko nc bi
im ao punu slobodu, ne sam o đ a nc b i m ogao da se spasc,
već bi i p o tp u n o p ro p a o ? D a čujem o sađa raziog: svaki
čovck je o d ro đ cn ja u zlim a razn ih vrsta; ta zla su u njc-
govoj volji, a o n o šlo je u volji to sc voli; j e t o n o što Čovck
iz unu tarn jo sii hočc, lo o d voli; a o n o $to voli, to hoćc; i
Ijubav voljc utićc u razum evanje, i tu prouzrokuje da se
oseti n jen o zadovoljstvo; a o d atlc odlazi u misli, k ao i u
n am erc. Iz log razloga, ukoliko čoveku ne bi bilo do-
p u štcn o đa misli saglasno Ijubavi svoje volje, koja j e u njcga
nasledno usadena, ta (jubav bi ostala zatvorcna, i n i u kom
slučaju nc bi došla A- vcku n a videlo; a Ijubav p re m a zlu
koja se nije pokazala jc k ao neprijalclj u zascdi, k ao ncčista
krv u čiru, k ao otrov u krvi, ili začcpljenje u dojci; o n o Što
se čuva zatvoreno prouzrokujc sm ri. M eđulim , kada se
čovcku dozvoli d a misli o zlim a svoje životnc Ijubavi, čak do
n am crc. o n a se lečc duhovnim srcdstvim a, k ao šlo se

274
 B o ta n ska prom ssao

bolesti leće prirodnim sredstvim a. S ada ćem o opisali kakav

b i Čovck poslao kada m u ne bi biio dozvoljcno da misli
saglasno zadovoljstvim a svoje životne Ijubavi. O n više ne bi
bio Čovck» on bi izgubio dve svoje sposobnosti kojc se nazi-
vaju svojcvoljnoSću i razboritošću, kojc sačinjavaju samu
Ijudskost; zadovoljsfva zala bi osvojila u n u tarn jo sti njegov-
og um a, čak loliko d a b i otvorila vrata. i o n tad a ne bi
m ogao dru g o nego da govori o zlima i da ih čini, i tak o bi
b io m aloum an nc sam o p re d sobom ncgo i pred svetom , i
na kraju nc bi im ao osećaj d a trc b a d a pokrije svoju nagost.
A li d a nc bi p o stao takav, n jem u je zapravo dozvoljcno da
misli i boćc svoja naslcdna zla, ait nc i da govori o njim a i
d a ih ćini, a u m cđuvrcm cnu on uči građanskc. m o raln e i
duhovnc stvari, kojc tak o d c ulazc u njcgovc misli i ukianja-
ju tc m aloum nosti; t tim sredstvjm a njcga G o sp o d leči, ali
ipak, ukoliko nc priznajc B oga i ne m oli ga za pom oć, kako
bi m ogao da odoli m aloum nostim a, ne daljc od toga d a zna
kako do Čuva vrata. A u onoj m cri u kojoj itn ta d a odoleva,
on zla nc puštn m cđu svojc nam crc, i na kraju m ed u svoje
misli. Fošto je čovek, stoga, slobodan d a misli kako želi,
rad i cilja da njcgova životna ijubav m ožc sa skrovitih m csta
d a izađc na svctlost razum evanja, i p o što na drugi način o d
ništa nc bi zn ao o svom zlu, i o tu d a nc bi znao kako d a ga
se kJoni, ishodi d a bi o n o u njcm u raalo do tc m cre d a u
ćovcku nc bi ostaJo ni m alo m csta za popravljanjc, a teško
d a b i ga bilo i u njcgovoj deci, ukoliko bt ih začeo; z a to što
sc z lo ro d ite lja p rc n o si n a p o to m stv o . Ali G o sp o d
obczbcđujc da sc stvari tak o n e odvijaju.

282. G ospod bi m ogao d a izlcči razum cvanjc svakog

čovcka, i du tim c prouzrokuje da on n e misli o zlu vcć o
dohru, i to pom oću različitih strahovu, ču d a. ruzgovuranja
sa m rtvim a, vizija i snova. A li izlečiti sam o razum cvanje
znaći izlcčiti čovcka sam o spoljašnjc; jc r jc razum cvanje sa
pripadajućom misli spoljašnje čovekovog Života, d o k je
volja s a p rip a d aju ćim o sećao jem u n u ta rn je njcgovog
žtvota, zbog Čcga bi lečenje razum evanja bilo kao palija-
tivno lećcnjc, čim e b i u n u tarn ji m alignitet, zatvoren i po*

275
Enumuel Svedenborg

tp v n o sprcčcn da i2 ađ e na povrSinu, izjeo n ajp rc obližnje, a

p o to m udaljene dclove, čak d o te m ere d a b i se cclina usm-
rtila. Sam a volja je ta koja m o ra da se lcči, ne ulicanjem
razum cvanja u nju, je r se to nc d e ia v a , vcć pom oću pouča-
vanja i opom injanja, koji potiču od razum cvanja. K ada bi se
sam o razum cvanje izlcčiJo, čovek b i po stao kao m rtvo telo
koje je balsam ovano ili pokriveno prijatnim arom aticiraa i
ružam a, koji ćc uskoro ođ tcla upiti takav n cp rijatan miris,
d a se neće moći pom irisati. Tkko bi bilo sa nebcskim istina-
m a u razum cvanju. kada b i se zJa ljubav volje zaklonila.

283. R azlog zbog koga je čoveku d o p u šte n o da

razm išlja o zlim a čak u tolikoj m eri da ih nam crava je , kao
što je rečeno, da bi se o n a m ogla ukloniti pom oću građan-
skih, m orainih i duhovnih stvari; šlo se čini o n d a kada on
misli da je ncko zlo su p ro tn o o n o m e što je pravedno i
neprislrasno; su p ro tn o o n o m e što jc časno i podesno; i
su p ro tn o d o b u i istini; stoga su p ro tn o spokojstvu, radosti i
blaženstvu života. Pom oću te tri stvari G o sp o d leči Ijubav
čovekove volje, i u stvati n a jp re pom oću strahova, a kasni-
je pom oću Ijubavi. AH čak ni ta d a zla nisu odvojena i
izbačena iz ćoveka, već sam o u d aljen a i skkm jena u stranu;
a k ad a su tnm o, i kada jc d o b ro u sredini, ta d a sc zla ne
pokazuju; jc r sve Što je na sredini nalazi sc d irek tn o na
vidiku, t vidi sc i opaža. Ali m o ra d a se zna d a iak o je dobro
u sredini, Čovek jo š uvek nijc usled toga u dobru, sve dok
zla koja su sa stra n e ne težc n adole ili napolje; ak o gleđaju
naviše iii ka u n u tra o n a o n d a nisu uklonjcna, je r sc jo š uvek
b o re da se vrate na sredinu, O n a težc i gledaju n adole ili
napolje k ad a se čovek svojih zala kloni k ao grehova, i joŠ
više kada ih *e gnuša, je r ta d a ih on odbacujc, p rc d a je ih
paklu i Čini d a o n a giedaju ka tam o.

284. Ćovckovo razum cvanje je prim alac i d o b ra i zla, i

istine i laži, ali sam a ćovekova volja nije; o n a m o ra d a bude
ili u zlu ili u d o b ru , n e m ože đti b u d e i u jednom i u drugom ,
jc r jc volja sam Čovek, i u njoj j e njegova životna Ijubav. U
razum evanju su, m eđ u tim , d o b ro 1 zlo odvojeni, kao

276
 B oianska prom isao

u n u tarn jc i spoljaSnjc; stoga ćovek u n u tarn jc m ožc da bude

u z)u, a spoljainje u d o b ru . ali ipak, kuda sc čovek popravj-
ja .d o b ro i zlo sc sretn u , i tu sc tad ajav iju ju konflikt i borba,
koji sc, ako su teški, nazivaju iskušenjem ; ali ak o nisu tciki
o n i sc odvijaju k ao previranjc vina, ili jak ih pića. U koliko
pobcdi d o b ro , zlo se sa svojom obm anom skJanja u stranu,
kao Sto talog p ad a n a d n o p osude, a d o b ro postaje k ao plc-
m cnito vino nakom prcviranja, i kao bistro ja k o piće. Ali,
ak o pobedi zJo tada se d o b ro sa svojom istinom sklanja u
stranu, i postaje m utno i neprijatno, kao vino i ja k o pićc
koji nisu prevreli. P orcd cn jc sa previranjem d a to jc zbog
loga što kvasac u R cći označava o b m an u zla (k a o k o đ Osijc
V II, 4 ; Lukc X II, I; i n a drugira mestžma).

277
 BOŽANSKA PR O M ISA O J E PO D JED N A K O SA
Z U M I D O B R IM LJU D IM A

2S5. U svakom čoveku, b ez o b zira da li je d o b ar ili zao,

p o sto je dve sp o so b n o sti, o d kojih je d n a sačinjava
razum evanje, a d ru g a volju. Sposobnost ko ja sačinjava
razum evanje je da je on sposoban da razum c i misli; stoga
se ta sposobnost naziva razboritošću. A sposobnost koja
sačinjava volju je d a je o n sposoban da slobodno postupa,
to jest, da m isli, k ao i d a iz to g a gpvori i postupa, pod
uslovom da to nije u su p rotnosti sa razum om i razbori-
tošću, je r to što p o stu p a slobodno znači d a p o stu p a kad god
hoće, i o n o lik o koiiko hoće. P ošto su tc dve sposobnosti
doživotne, i p o sto se n alaze n ep rek id n o o d p o četk a do
kraja u svim stvarim a ko je čovek misli i čini, uo p šte i poje-
dinačno, i p o što o n e u Čoveku n isu od njega [sam og], već su
sa njim o d G ospoda, ishodi d a prisustvo G ospodnje, kada
je u njim a, postoji i u odvojenim pojcdinosrim a, štaviše, u
apsolutnim pojedinačnostim a čovekovog razum evanja i
misli, k ao i njegove volje i osećanja, i o tu d a u apsolutnim
pojedinačnostim a njegovog govora i postupanja. U klonite
te sposobnosti iz b ilo ko je ap so lu tn e pojcdinačnosti, i o njoj
n ećete m oći d a m islite niti da govorite k ao čovek. D a je
čovek usled tc dve sposobnosti Čovek, sposoban d a misli i
govori, da o p aža d o b . „ i razu m e istine, n e sam o o n e koje
su građanske i m o ra ln e vec i o n e ko je us duhovne, kao i da
se popravi i p rep o ro d i - jed n o m rečju d a je p u te m njih
čovek sjedinjen sa G ospodom , i o tu d a večno živi - u
p rcth o d n o m je višestruko pokazano; k ao i da te dve

278
 Božanska promisao

sposobnosli ne poseduju sam o dobri, vcć i zli Ijudi. D alje,

p o što su te sposobnosti u čoveku o d G ospoda, i p o što sc
o n e čoveku ne pripajaju k ao njegovc sopstvcnc ~ je r se
B ožansko ne m ožc pripojiii čoveku k ao njcgovo sopstveno,
već nui se m ožc p riđ o d ati i n a taj način izgledali k ao nje-
govo sopstveno - i pošto j e to B ožansko u čoveku u nje-
govim apsolutnim pojedinačnostim a, ishodi da G ospod
upravlja apsolutnim pojcdinačnostm a u zlom Čoveku k ao i
u dobrom ; a upravljanjc G o spodnje je o n o šco se naziva
Božanskom Promišlju.

286. D alje, p o što je zakon B ožanske Promisli da čovek

m ože d a delujc iz slobode saglasno razum u, to jcsi, iz đve
sposobnosti koje su svojevoljnost i razboritosc, i p o što je
takođe zakon B ožanskc Prom sili d a o n o što Čovek čini
njem u izgleda k ao d a je od njega. pa stoga da je njegovo
sopslveno, i pošto jc zakon i to da zla m oraju biti dopušte-
n a kako b i čovek m ogao iz njih d a izađe; ishodi d a Čovek te
sposobnosli moŽc da zfoupotrebi, i da iz slobode suglasno
razum u potvrdi Šta g o d želi, j e r o n m ože da učint razum n-
im Šta god hočc, bcz o hzira n a to da li je to razum no sam o
po sebi, ili nijc. Z b o g Čega nek i kažu: “Šta jc istina? Z a r nc
m ogu d a učinim istinitim sve što želim ? Z a r svct ne Čini isto
to ? ” I kogod da to čini, to čioi uz pom oć objašnjenja.
U zm ite najvcću o b m an u , recite dovitljivoj osobi d a je
dokaže i o n a će to ućiniti. R ecite joj, na p rim er, d a dokaže
d a je čovek zver; ili d a jc duša p o p u t m atog p au k a u svojoj
m reži, i da upravlja telom kao Što to čini pauk pom oću niti,
ili joj recite da dokažc da religija nije ništa d ru g o nego okov
uzdržavanja. i o n a će dok azati bilo koju od tih stvari sve
d o k n e izgleda kao da je istina. Š ta jc lakše od toga, s
obzirom da o n a ne zna Šta je spoljašnji privid, niti šta je laž
koja se, usled slcpog verovanja, pretpostavlja za istinu?
Z bog toga Ćovek nc m ože d a vidi istinu da se Đ ožanska
P ro m isao nalazi u a p so lu tin im p o jed in a č n o stim a
razum evanja i voljc, ili, Što j e isto, u apsolutnim pojcdi*
načDostim a misli i osećanja svakog čoveka, bio o n zao ili
d o b ar. O n scbc posebno zbunjujc mišlju d a bi n a taj način

279
Emanuel Svedenborg

zla lak o đ c biia od C o sp o d a. Aii d a i p o red to g a ni najm a-

nji delić zla nije od G o sp o d a, vcć j e od čoveka, [i nastaje]
kroz to i>to o n u sebi p o tv rd u jc privid svog m išljcnja, h te-
nja, govorcnja i delovanja o d seb e, videće sc u o n o m e Što
datje sledi; a d a bi sc m oglo ja sn o videti, to će biti
p o k azan o sledećim redoslcdom : I B ožanska P rom isao je,
ne sacno u dobrim već i u zlim ljudim a, svcopšta u apso-
lutnim pojcdinačnostim a; pa ipak ona nijc u njihovim
7.1 im a. II Ž li ljudi scbe n c p re sta n o vodc ka zlim a, ali ih
G u sp o d n c p restan o odvraća od zala. III G o sp o d ne može
zlc Ijudc u p o tp u n o sti da odvrati od zla i uvcdc u dobro,
svc d o k oni veruju da jc njihova inteligencija svc, a da
B ožanska P rom isao nijc ništa. IV G o sp o d upravlja paklom
p o m oću sup ro tn o sti; a što se tiče zlih Ijudi koji su u svctu,
O n u paklu upravlja njihovim u n u tam jo stim a, ali ne i nji-
hovim spoljašnjostim a.

2 8 7 .1 llo z a n s k a P ro m isa o j e . n e s a m o u d o b r im v e č i u
z lim iju d im a , sv e o p šta u a p s o lu tn im p o je d in a č n o s tim a ; p a
ip a k , o n a n ije u n jih o v im z lin ta . U p reth o d n o m jc pokazano
da sc B ožanska Prom isao nalazi u apsolutnim pojedi-
načnostim a Čovekovih misli i osećanja; p o d Ćime trc b a d a se
razum c d a čovek ništa nc m ože da misli i hoćc o d sebe; vec
da sve Što o n misli i hoćc, i o tu d a govori i čini, potiČc od uti-
caja; ukoliko je to dobro, od uticaja iz n cb a, a ukoliko jc zlo
od uticaja iz pakla. Ili, što jc isto, d a d o b ro potiće od utica-
ja od G ospoda, a zlo o d o n o g a što je čovckovo sopslvcno.
Ali znam d a se te stvari tcško m ogu razum cti zbog razlikc
koja jc napravljena i2 m cđu onoga Što utičc iz n cb a, ili od
G ospoda, i o noga Što utiče iz pakla, ili od čovekovog sop-
srvcnog; p a ipak je rcčcn o d a se Đ ožanska Prom isao nalazi
u apsolutntm pojedinačnostim a čovekovih misli i osećanja,
čak totiko d a čovek ne m ože d a misli i hoće od sebe,
zato Što jc rećeno d a on tak o m ože d a Čini i od pakla i,
ponovo, o d onoga što jc njcgovo sopstveno, Čini se da tu
postoji kontradikcija, m ada ne postoji. D a ne postoji videćc
se iz o noga što sledi, nakon Što b u d u pretpostavljene nekc
stvari koje će to pitanje slikovito objasniti.

280
 B oŽ anska p rvm isa o

288. D a niko nc m ože da misli od sebe, već od

Goispoda, to priznaju svi anđeli n eb a, d o k svi duhovi pakla
kažu da niko n e niožc da misli ni od koga drugog osim od
sebe. I p o re d toga tim duhovim a jc nckoliko p u ta pokazano
da ni jc d a n o d njih ne misJi, n iti m ožc da misli od scbc, već
da je to o d uticaja. aJi to je bilo uzalud; nisu biJi sprem ni da
prihvate. Iskuslvo ćc, m cđutim . pokazati da, n ajp re, svc $to
p rip a d a misli i oscćanju, čak i kod duhova pakJa, utičc iz
neba; ali da se utiČućc d o b ro tu p re o k rcće u zlo, a istina u
laž, p rem a lom c sve [se p reo k reće] u suprotnost. Tb je
ovako pokazano: izvesna istina iz R cči je poslata iz ncba
dole. i prim ili su je oni koji sc nalaze u gornjcm delu pakla,
a p re k o njih jc poslata daljc u niže dclovc, sve d o najnižcg;
i na toro svom p u lu o n a je p o step e n o izokrcnuta u obm anu,
i konačno u obm anu koja je p o tp u n o su p ro tn a isiini. A oni
u kojiroa se o n a m cnjala su mtsiili da jc ta o b m an a k ao od
njih, n e znajući da nije, d o k jc to, m eđutim , bila istina koja
jc plovila od ncba nadole, bivajući n a svom p u tu do
najnižeg pakla na takav način krivotvorena i izopačena.
Č uo sam d a jc to tako u rađ c n o tri ili čctiri puta. Tako jc
učinjeno i sa dobrom ; o n o se, d o k jc plovilo od neba
nadole, m cnjalo u zlo koje jc su p ro tn o to m dobru. O tu d a je
očigledno d a $e islina i do b ro koji potiču o d G o sp o d a, kada
ih prim e o n i koji su u laži i zlu, p o tp u n o m enjaju, i prelazc
u drugi oblik, sve dotle d o k se prvi oblik višc ne vidi. SliĆno
se dešava kod svakog ziog čoveka, je r jc on u pogiedu svog
d u h a u paklu.

289. Č esto mi jc pokazivano d a niko u paklu ne misli

ni od sebe, već o d onih koji sc n alaze o k o njega, k a o i d a ni
li drugi n c misle o d scbc. vcć i oni, ta k o đ c , od drugih, i da
misli i osećanja prclazc po re d u iz društva u d m štvo, a da
niko n c zna za dru g o ncgo da su o n i o d njcga. N eki koji su
vcrovali da misle i hoćc od sebe, bili $u poslati u jcijno
društvo i u njem u zadržani; veze sa suscdnim društvim a, do
kojih su se njihovc mish obično p rostirale, b ile su prck-
inute: i ta d a im je rcčcno d a misie drukćije nego što to rad e
duhovi to g dništva, i da sebe prim oraju d a m isie su p ro m o ,

281
Emanuel Svedenborg

ali oni su priznali d a za njih nije m ogućc d a to Čine. To je

učinjeno sa m nogim a; i sa L ajbnicom tak o đ e, koji je priz-
n ao da niko nc misli o d sebe, vcć od drugih, i da n i ti đrugi
n e misle od sebc: i d a svi m isle usled uticaja od n e b a , a da
n eb o misli uslcd uticaja od G o sp o d a. N cki k o ji su o tom
p red m etu razm iiljali rekli su d a je to zapanjujuće, i da
teško d a b ilo ko m ože d a se navede da u to poveruje, j e r jc
p o tp u n o su p ro tn o spoljašnjem izglcdu, ali da, ipak, ne
m ože d a se p o rck n e jc r jc u potp u n o sti pokazano. I pored
toga, ćak i d o k su se Ćudili, rekli su da p rc m a tom e oni nisu
krivj k ad a mislc zlo; k ao i da na taj način izglcda k ao da je
zlo o d G ospoda; k ao i da n e razum cju kako sam G ospod
m ože d a p rouzrokuje d a svi m islc na tak o različite načinc.
Ali te tri taćke će se objasn iti u onom c §to sJcdi.

290. Iskustvim a koja su već navedcna tre b a d o đ ati (

ovo: k ad a mi jc ocl G o sp o d a d a to da razgovaram sa duhovi-
m a i anđelim a, ta tajna mi je odjednom otkrivcna, je r mi jc
o d n eb a rcčen o d a sam k ao i drugi vcrovao da m islim i
hoću od schc. d o k m eđutim ništa nije b ilo o d m ene, već je
do b ro bilo o d G ospoda, a zlo od pakla. D a je ta k o živo mi
je p red o ćen o i razlićžtim m islim a i osećanjim a, koji su u
m eni podsiaknuti; i p o step e n o mi je d a to d a to o p ažam i
osećam , zbog ćega sam kasnije, ćim bi b ilo koje zto skl-
iznulo u m oju volju, ili b ilo koja laž u m oje misli, ispitivao
odakle to doiazi. I to mi se otkrivalo, a tak o đ e mi jc d a to da
govorim sa onim a od kojih to dolazi, da ih dem am u jem i
prisilim d a se povuku, i da ta k o uzm u n a tra g svoje zto i laž,
i zadrže ih za sebc, k ao i d a više n e ulivaju n ešto slično u
m oju m isao. To sam Ćinio hiljadu p u ta , i u ovom stan ju sam
sa d a već m nogo godina, i u n jem u i d a lje ostajem : p a ipak,
scbi izgiedam kao d a m islim i hoću o d sebe, k a o što je i sa
drugim a, bez razlike, ;~r je od Đ ožanske Prom isli d a tako
trc b a svakom c da sc čini, kao Što je u p re th o d n o m
p o k azan o u odgovarajućem članku. D uhovi novajlije čudc
se tom m om stanju, jc r vide da ništa nc m islim od scb c, i
nerr'am nijedno htenjc od sebe, pa da sam stoga k ao neka
p razn a stvar, ali ja sam im o tk rio lu tajnu; i jo š sam im

282
 B oianska prom isao

pokazao da ja tak o đ c m islim u vcćoj m eri u n u tarn jc, i

opažam da li jc o n o što uriće u m oju spoljašnju m isao od
ncba tli od pakla, odbijajući o n o Što jc od pakla. i prim ajući
o n o što je o d n e b a, a da ip ak sebi izgledam , k ao Što i drugi
scbi izgledaju, k ao da mLslim i hoću o d sebe.

291. D a je svo d o b ro o d n eb a, a svo zlo od pakla, nijc

ncšto što se u svctu nc zna. 'Ib zno svako ko p rip ad a crkvi.
K o od onih koji su inaugurisani u sveštcnišrvo n e poučava
da jc svo do b ro o d Boga, i d a čovek od sebc ne m ože ništa
prim iti ako m u nijc d a to s n eb a? K ao i d a davo uliva zla u
misli Ijudi i zavodi ih i p o b u đ u jc d a ćin c zla. Z b o g čega sc
svcštenik, koji vcrujc d a p ro p o v cd a iz svctc revnosti, nioli
da ga Sveti D uh pouči, i da usm cri njegove misli i njcgov
govor; i neki kažu da su svesno opazili da su n a takav n a č in .
pokrctani; a kada sc njihovo propovcdanje veliča, oni
pohožno odgovaraju da nisu govorili od sebe već o d Boga.
Z b o g Čega, i k ad a vide bilo koga da d o b ro govori i čint,
kažu da j e v oden od Đoga; a sa d ru g c stra n e kada vide bilo
koga da rđavo govori i Čini, kažu da njega na to đavo navo-
di. P oznato je d a jc običaj d a se tak o govori u crkvi; alt ko
vcrujc da je tako?

292. D a sve što Čovek misli i hoće, i što o tu d a govori i

Čini, u njega utiče iz je d n o g je d in o g Izvora života, a da ipak
taj je d in i Izvor života, to jest, G o sp o d , n e u zrokuje
čovekove misli koje se odnosc n a zlo i laž, m ože slikovito
da sc objasni pom oću sledećih stvari \z prirodnog sveta: od
sunca priro d n o g svcta po tiče to p lo ta \ svcclost, i to dvojc
uliče u subjektc i objekte koji sc m ogu videti; ne sam o u
d o b re subjekte i lcpc objekte, već i u zlc su b jek te i ružnc
objekte, i u njim a p rouzro k u ju razlićite stvari. J e r to p lo ta i
svetlost n e utiću sam o u drveče koje rad a d o b re plodove,
već i u drveće koje ra d a lošc plodove, štaviše, čak i u samc
plodove, i p rouzrokuje njihov rast; na sličan način o n e
utiču i u do b ro sem e, k ao i u kukolj; zatim i u grm ljc kojc
je korisno ili zdravo, kao i u o n o koje jc loše i otrovno; a
ipak je to ista toplota, i ista svetlost, u kojoj n em a uzroka

283
Emanucl Svedenborg

zlu, već sc u zro k nalazi u subjcktim a i objekitm a koji su pri-

m aoci. Toplota koja greje ja ja u kojim a se n alazc buljinc,
rogate sove i zm ije otrovnice, ćini isto kada grcje jaja u
kojim a lcže skriveni golub, n c k a lep a p tic a i labud. Stavitc
i je d n a i druga jaja p o d kvočku i o n a će se pom oću njcnc
toplotc, koja sam a po seb i n em a nikakvo zlo, izleći; šta
o n d a to p lo ta im a zajedničko sa tim zlim i Štetnim stvarim a?
Toplota koja se uliva u m očvaru, sterkoralije, tru le i m rtve
m aterije Čini isto k ao k a d a se uiiva u vinskc, m iom irisnc,
rastu ćc i živuće m atcrije. K o ne vidi d a uzrok nije u toploti
već u subjektu p rim ao cu ? Je d n a ista svetlost tak o đ e prcd-
stavlja p rijatn e boje n a jed n o m o b jek tu , a n ep rijatn e boje
n a drugom ; o n a sc Ćak blista i sija na o b jek tim a zasleplju-
ju ć e bcline, a postaje su m o rn a i m račn a n a o n im a koji nag>
inju ka crnom . Slično je u duhovnom svetu; i tarao postoje
to p lo ta i svetlost o d tam ošnjeg Sunca, ko je je G ospod, koje
od tog S unca u tiču u tam ošnjc su b jek te i objekte. Tbmo su
subjckti i objekti anđeli i duhovi, p o seb n o o n o što je dobro-
voljno i in telek tu aln o u njim a; tam ošnja Ib p lo ta proištiče
o d ĐoŽanske Ljubavi, a Svctlost od B ožanskc M udrosti; i
o n e nisu raziog Što ih je d a n prim a drukčije od drugog; je r
G ospod kaže: O n z a p o v je d a s v o m e s u n c u , te o b a s ja v a i z U i
d o b re, i d a je d a ž d p r a v e d n im a i n e p r a v e d n im a (M at. V 45).
Pod suncem se u višem smislu podrazum cva Božanska
Ljubav, a p o d dažd o m Đ ožanska M udrost.

293. O vom e ču d o d ati m išljenje an d ela o čovekovoj

volji i inteligenciji. O n o je sledcće: ni u jed n o m čoveku ne
postoji ni z m o volje i m udrosti ko je su njcgove sopstvenc;
oni kažu da k ad a bi u bilo kom c p ostojalo zrno, n i nebo ni
pak ao n e b i opstali, i eeo Ijudski ro d bi nestao. R azlog je>
kažu, taj Što m irijad e i m irijade Ijudi, onoliko koliko ih je
ro d e n o od postanja sveta, sačinjavaju n e b o i pakao, koji su,
je d n o ispod drugog, u ređ en i na takav način d a n a svakoj
strani sačinjavaju je d n o g Čovcka, n e b o čini jed n o g divnog
Č ovcka, a p a k a o jed n o g m onstruoznog Č oveka. K ada bi
b ilo ko im ao z m o sopstvene volje i žnteligencije t a jedin-
stvenost nc b i bila m oguća. već b i p u k ia n a dva dela, a tim e

284
 Božanaka promisao

b i nestao taj Božanski O blik koji ne raože da im a poslo-

jan o st i staln o st ukoliko G o sp o d nije Sve u svem u, a oni
apsolutno ništa. D alji razlog, kažu oni, je taj Što je m isliti i
h te ti o d sebe esencijalno Božansko, a m isliti i h te ti od Boga
esencijalno ljudsko; a sam o B ožansko ne m ože d a se pripo-
j» nijednom Čoveku, je r bi taj čovck bio Bog. Im ajte ovo na
um u; i anđeli će vam to , ako želite, potvrditi k a d a nakon
sm rti d o đ ete u duhovni svet.

294. II N ap red je rečeno (br. 289) d a n e k i, k a d a se

u v e re d a n ik o n e m is li o d s e b e , već o d drugih, i da svi drugi
ne m isle od sebe, v e ć o d u tic a ja k r o z n e b o o d G o s p o d a , u
ču đ en ju k a ž u d a ih, p rem a tom e, ne tre b a kriviti Što čine
zlo, k ao i da tako izgleda d a je zlo od G ospoda, tak o đ e, i đa
o n i n e razum eju da G ospod sam m ože d a uzrokuje da svi
m isle n a tako različite načine. D aljc, pošto se te tri stvari ne
m ogu uliti u misli onih koji m isle o posledicam a sam o na
osnovu posledica, a ne o posledicam a na osnovu uzroka,
neophodno je d a se o n e razjasne počevši o d uzroka. Prvo:
a , o n i , p r e m a to m e , n e tre b a d a s e o k r iv lju ju z a č ir je n je z la . Jer
ak o sve o n o Što Čovek misli utiče u njega od drugih, onda
izgleda d a je greška u onim a iz kojih utiče; ali sam a greška
je ipak u onom e koji prim a, je r on to p rim a k ao svoje sop-
stvcno, i niti zna niti želi d a zna za drugo. Svako želi da
b u d c svoj sopstveni [suu^] i d a sam og sebc vodi, a posebno
d a misli i hoće o d sebe; je r to je sam a sloboda, ko ja izgieda
k ao sopstveno u k o m e se nalazi svaki čovek. Iz tog razloga
kada b i znao da misli i hocc o n o što su uticaji od drugih, on
bi sebi izgledao k ao neko ko je ograničen i zarobljen, i nije
više sopstveni gospodar; i ta k o bi ncstalo svo zadovoljstvo
njegovog života, i n a k raju sam o Ijudsko. Č esto mi je bilo
dokazano da je tako. N ekim a je bilo d a to d a o p aze i osete
da ih drugi vode; u njim a se ta d a tak o razb u k tala Ijutnja da
im je um na izvestan način onem oćao. G ovorili su d a bi više
voleli da budu zatvoreni u paklu, nego da im se ne dozvoli
da misle kako hoće i d a hoćc o n ak o kako m isle. Tu vrstu
nedozvoljavanja o n i nazivaju ograničenjem □ p o g lcd u
sam og života, kojc je teže i m an je podnoŠIjivo o d ogrnaiće-

285
Emanuel Svedenborg

nja u poglcdu tcla. Tu što Čovcku o ije dozvoljcno d a govori

i čini o nako kako misii i hoćc o n i n e nazivaju ograničcnjcm ,
zato Što zadovoljstvo gradanskog i m o raln o g života, kojc sc
sastoji u govorenju i Činjcnju, to (oscčanje ogranićcnjaj
sprečava i istovrem eno, n a izvestan način ublažava. D aljc,
p o što čovek ne želi d a zna da ga drugi navodc da misli, vcć
želi da misli o d sebe, i pošto verujc d a tak o i čini, ishodi da
on sam grcši, i d a n e m ožc d a skine krivicu sa scbe sve dotlc
d o k voli da misli o n o što misii; ali ako nc voli ta k o da misli,
o d sebc ostobađa povczanosti sa drugim a. To se dešava
onda kada zna da je neka stvar zlo i stoga želi đ a je se kloni
i d a sa njom p restan c. Tada ga i G a sp o d izvodi iz društva
koje je u to m zlu, i prcbacuje ga u društvo koje nijc u
njem u. Ali ukoliko zna za zlo a nc kloni ga se, o n d a se greS-
ka ojem u pripisuje, i o n p o staje krtv za to zlo. Stoga sc za
sve Što ćovck veruje d a Čini od seb c, kažc da je učinjeno od
čoveka, a ne od G osp o d a. D rugo: b. n a ta j n a č in izg led a d a
j e z lo o d G o sp o d a . M ožc sc pom isliti d * je to zaključak izve-
den iz onoga što je u p rctlio d n o m pokazano (br. 288), a to
je da se u paklu d o b ro kojc utiče od G ospoda p reo k rcćc u
zio, a istina u laž. A li ko ne m ože da vidi da zlo i laž nisu od
d o b ra i istinc. pa p rem a tom e o d G o sp o d a, već od subjck-
ta i objekta koji su prijcm nici, koji su u zlu i laži, i koji
izopačuju i izokreću o n o Što se ulrva? To jc u potpunosti
pokazano u p reth o d n o m (br. 292). O daklc dolaze zlo i laf
u čoveku na p reth o d n im stranicam a jc Ćcsto pokazivano. b
duhovnom svetu je napravljen i jc đ a n ekspcrim cnt sa
onim a koji vcruju d a b i G o sp o d m ogao da ukloni zla iz zlih,
d a na njihovo m esto uvcdc dobra, i d a tak o čitav p a k a o prc-
o b rati u ncbo i spasc svc; ali da jc to ncm oguće videćc sc
pri kraju ove raspravc gde će se obrađivati izncnadno
spasenje i trc n u tn a m ilost. c. Treće: o n i n e r a z u m e ju d a s a m
G o sp o d m o ie d a p r o u z r o k u je d a s v i m is le n a ta k o ra zJičit
n a č in . B ožanska Ljubav G o spodnja je beskrajna; i Njegova
B ožanska M udrost je beskrajna; beskrajne stvari Ijubavi i
m udrosti proističu od G ospoda; i o n e utiču u svc koji su u
ncbu, pa o d atlc u sve koji su u paklu, a od prvih i drugih u
sve koji su u svetu; iz to g razloga nikom e ne m ožc biti

286
 Bolansku promisao

p o trc h n o d a sam misli i hoće, je r su beskrajnc stvari bcskra-

jn o svc stvari. Tc b e sk ra jn e stv ari k o je p ro ističu od
G o sp o d a nc utiču sam o sveopšle, več i u najvećoj m eri
pojcdinačno, je r je B ožansko sveopšte usled apsoluinih
pojedinačnosti: i te B ožanske apsolutne pojcdinačnosti su
o n o Što se naziva SveopŠtim, k ao Što je u pvcthodnom
pokazano; a ap so lu tn a Đ ožanska p ojedinačnost je takođc
beskrajna. N a osnovu ovoga m ože biti jasn o d a sam
G o sp o d uzrokujc d a svako misli i hoće saglasno svom
kvalitctu, i saglasno zakonim a N jcgove Sopstvenc Promisli.
D a su stvari koje su u G o sp o d u i ko je iz G o sp o d a proističu
beskrajnc, pokazano je u p re th o d n o m (br. 46-69); k ao i u
raspravi o B O Ž A N S K O J U U B A V l l M U D R O S T I (br.
17-22).

295. II 7.U se b e n e p r e s ta n o v o d e u z la , a li ih G o sp o d
n e p re sta n o o d zio o d vo d L K arak tcr B ožanske prom isli sa
dobrim ljudim a lakše se shvata nego njen k a ra k te r sa zlim
ijudim a; i pošto sc sada bavim o ovim drugim , on će biti
objasnjcn sledcćim redosledoni: 1. U svakom zlu postojc
bezbrojnc stvari, 2. Z a o čovek sebe od sebe ncp restan o
vodi sve dubljc u sopstvena zla. 3. B ožanska Prom isao kod
zlih Ijudi je ste n c p restan o dop u štan je zia, sa ciljcm da
m o že p o sto ja ti n e p re s ta n o o d v a ja n je o d njega. 4.
P rekidanjc sa zlima G o sp o d p o slite n a hiljadu naćina,
m cđu kojim a su Ćak i o n i koji su u najvećoj m eri tajni.

296. D a bi sc B ožanska Prom isao sa zlim Ijudima jasno

uočita i na taj način razum cla, tačke koje su naprcd izloženc
bićc objašnjenc rcdom kojim su navedene. Prvo: a . u sv a k o m
z lu p o s to je b e zb ro jn e s tv a r i. Svako zio iziazi čovcku na vidclo
ka je d n a prosla stvar. Tako izgledaju m ržnja i osvcta, krađa
i prevara, prcljuba i kurvarstvo, p o n o s i o holost, i tako
dalje; nije, m cđutim , po zn ato da u svakom zlu im a bczbroj
scv'ari, više ncgo Što im a vlakana krvnih sudova u čove-
kovom telu. J c r je zao Čovek p a k a o u najm anjcm obliku; a
pak ao se sastoji od m irijada i m irijada, i svako ko se tam o
nalazi ima ljudski oblik, m a d a m o n stru o zan , i sva vlakna i

287
E m anuel Svrdenborg

krvni sudovj koji se tam o nalazc su izokrcnuti; sam duh je

je d n o zlo, i sebi i 2 glcda k ao jed n o . AJi i onoliko koliko ima
bezbrojm h stvari u duhu, to lik o su bezbrojne p o žu d c tog
zla, jc r je svaki čovck o d gtave d o p e te svoje sopstveno zlo
ilt svojc sopstveno dobro. PoSto je , daklc, zao čovek takav,
očigledno je da je on je d n o zlo ko je sc sastoji o d bczbroj
različitih zaia, k o ja su o č ig le d n a i ko ja se nazivaju
požudam a zla. Iz ovih razm atran ja ishodi da sve tc stvari,
onakve kakve jcsu , G ospod m ora ponovo da uspostavi i
p rco b rati, kako b i se Čovck m ogao popraviti, i d a to ne
m ožc da sc učint drukćije osim p o m o ću B ožanske Promisli,
po step en o , od najranijeg d o najkasnijeg p erio d a čovekovog
života. Svaka p o žu d a zla u paklu, k a d a sc predstavi, izgJeda
kao n ek a ubilačna zivotinja, kao zm aj, ili bazilisk, ili guja
otrovnica, ili rogata sova, ili buljina, i ta k o dalje; d ak le isto
tako izgledaju požude zla jcd n o g zlog čoveka p rc d očima
anđela. Svi ti oblici p o žu d a tre b a da sc p ro m en e, je d a n po
jeđan; sam čovek, koji u p o g led u d u h a izgleda kao m on-
stuozni čovck, ili k ao đavo, tre b a tak o da se prom eni da
b u d e k ao prclepi anđeo; i tt'a k a p o žu d a zla tre b a ta k o d a se
prom cnt d a izgleda k ao jagnje, ili ovca, ili k ao golub i grli*
ca, upravo o nako kako u ncbu izgledaju, kada sc prcdstave,
oscćanja d o b ra anđela. A m cnjanje zm aja u jagnje, ba-
ziliska u ovcu i sove u goluba m ože d a sc izvrši sam o postc-
pcno, uklanjanjcm z!a iz k o ren a, i zasađivanjem sem ena
d o b ra na njegovo m esto. AJi, to m ože d a se učini sam o
onaJco kako se vrši kalcinljcnjc drveća, prilikom čega koren
i jcd an d o stab la ostaju, aJi n akalcm ljena g ran a tpak
izokreće biljni sok koji je izvučen k ro 2 stari k o ren u sok koji
stvara d o b ar plod. G ra n a koja tre b a da se nakalcm i m ože
d a se uzm c sam o od G o sp o d a, koji je D rvo Z ivota, što je i
u saglasnosti sa rečim a G ospodnjim (Jovan, XV, 1-7).
D rugo: b. zoo c o v e k aebe. o d seb e, n e p r e s ta n o v o d i s v e d u b lje i
d u b ije u sv o ja z ia . R ecen o je - o d sebc - j e r je svo zlo od
Čoveka, zato Što, k ao Što je u p reth o d n o m rečno, d o b ro
koje jc od G o sp o d a Čovck p reo k rećc u zlo. R azlog zbog
koga zao čovek scbc vodi sve dublje u zlo, jc taj što on, uko-
Liko hočc i čini zlo, sebe uvlači svc više i višc u n u tam jc, i svc

288
 B ožanska prom isao

dublje i dublje u pakiena društva; o tu d a i zadovoljstvp z)a

raste; i to tako okupira njegovc misli da za njega, na kraju,
nem a ničcg slađeg. A onaj ko jc u p ak len a društva u§ao u
vcćoj m cri u n u tarn je i dublje postaje, n a izvestan naČin,
obavijcn užadim a, ali d o k živi u svetu o n užad nc oseća;
o n a k ao da su od m eke vunc, ili od glatkih niti svile kojc on
voli je r ga p rijatn o golicaju, ali n ak o n sm rti li vezovi od
m ekih p o s ta ju tvrdi, i u m e sto g o h can ja p o čin ju da
nadražuju. D a sc zadovoljstva zla povećavaju zna sc na
osnovu krada, pljački, razaran ja, osveta, tiranija, ljubavi
prem a kocki, i drugih stvari. Ko nc oseća egzaltaciju zado-
voljstva u ovim stvarim a, koja je u skladu sa uspehom i
ncograničenim zadovoljenjcm ? P o zn ato je da lopov oscća
takvo zadovoljstvo u k rađ am a da nc m ožc d a im odoli; i, što
jc ćudno, d a o n višc voli je d a n u k radcni novčić, nego desct
poklonjenih. isto b i b llo I sa prcljubom d a nije d a to d a to
zlo bude praćcn o p ad o m moći u skladu sa zloupotrcbom ;
kod m nogih m eđutim ipak o staje zadovoljstvo u razmiš-
Ijanju i prićauju o to m c, i, ak o ništa drugo, o n d a i daljc pos*
toji p o h lep a za dodirivanjem . Ali nije p o z n a to da to potičc
o d toga što n ek o $cbe uvodi u p ak lcn o društvo sve više i
više u n u tarn jc, i sve dublje i dubljc, kako sa h ten ja, i u isto
v rem e misli, prclazi na činjcnjc zala: ak o su m u zla sam o u
misli, a ne i u htenju, čovek sc jo š uvek ne nalazi u pak-
lcnom društvu sa zlim Ijudim a; u njega m eđutim ula 2 i kada
zla budu i u htcnju. A ko on, p o rcd toga, ta d a misli d a jc to
zlo su p ro tn o poukam a D ekaloga, a njih sm atra Božanskim ,
on ga čini iz nam ere, i n a taj način sebe p o tap a u duhinu iz
koje se n e m ože izvući d m k čijc osim pom oću istinskog
pokajanja. T reba d a se zna d a jc svaki čovek u poglcdu
d u h a u duhovnom svetu, u nekom od tam ošnjih društava;
zao čovck je u paklenom društvu, a d o b a r Čovck je u
ncbcskom društvu; on se, p o ređ toga, tam o ponekad
pojavljujc k ad a je u dubokom razm išljanju. TVeba takođe
da sc zna d a k ao Što se, u priro d n o m svetu. zvuk $a gov-
o ro m p ro stire p o vazduhu, ta k o se u duhovnom svetu
oscćanje zajedno sa mišlju p ro stire p o društvim a; tu posto-
ji i saobraznost, je r je osećanjc saobrazno zvuku, a misao

289
Emanuel Svedenborg

govoru. Treće: c. B o z a n s k a P r o m is a o s a z lim \ju d im a j e

n e p re sia n o d o p u S ta n je zla , s a c d je m đ a s e o b e z te d i p o sto ja n je
n e p rc sta n o g o d v o ja n je o d n je g a . Đ ožanska P ro n m a o je sa
zlim ljudim a n c p restan o d o p u štan jc, zato što iz njibovog
života ne m ože da proizade ništa d ru g o o$im zla. J e r čovek,
bez o bzira d a 11je u do b ru iH u zlu, n e m ožc da b u d e i u jed-
nom i u dru g o m u isto v rcm e, niti naizm cnično, osim ako
nijc m lak; a zlo života n c uvodi u volju i kroz nju u misao,
G ospod, već Čovek; i to se naziva dopušteojcm . D aije,
p o što su sve stvari koje zao čovck hoćc i misli dopuštene,
postavlja se p itan je Šta je o n d a u to m e Đ ožaoska Prom isao,
za koju se kažc da se nalazi u apsolutnim pojedinačnostim a
svakog ćoveka, b ez obzira da li je zao ili dobar? Ali o n a se
sastoji u tom e d a n e p rc sta n o d o p u šta rad i cilja, i to d a do-
p u šta o n e stvarl koje su u vezi sa ciljem , a ne drnge, i d a zla
koja se izvršavaju pom oću d o p u šten ja, n ep restan o ispituje,
odvaja i prečišćava, skianjajući o n a ko ja nisu u saglasnostu
i ukidajući ih na n ep o zn ate načine. Tfe $e stvari Čine pose-
b n o u čovekovoj unutarn jo j volji i iz nje u njegovoj unu-
tam jo j raisli. B ožanska Prom isao je n ep rck id n a i u pogledu
staran ja d a volja ponovo ne prim i stvari koje trc b a d a se
izbacc i ukinu, je r se sve o n o Što volja prim i čoveku pripa-
ja, d o k j e o n o što je prim ila m isao, a volja nije, odvojeno i
otklonjeno. 7 b je ncprekidna P rom isao G o spodnja sa zlim
ljudim a, koja jc, kao što je rečen o n c p re sta n o dopuštanje,
sa ciijcm d a sc obezbedi staln o prekidanje. O tim stvarim a
čovek tesk o da bilo Šta zna, zato što ih ne opaža. G lavni
razlog zbog koga ib ne o p aža je što su zla - zla p o žu d a nje-
gove životne ljubavi, a ta se zla n e osećaju k ao zia već kao
zadovoljstva, na koja niko ne obraća pažnju, Ko obraća
pažnju n a zadovoljstva svoje Ijubavi? Čovekova m isao plovi
p o njim a, k ao Što plovi čam ac n o šen rečoim tokom , i tu se
u izvesnoj m eri opaz* kao p rijatan vazduh koji se udiše
punim piućim a; nešto od tih zadovoljstava Čovck m ože da
opazi sam o u svojoj spoljašnjoj misli, ali on na njih tu »e
obraća pažnju, osim ukoliko d o b ro n e 2n a d a su to zJa. AJi
više o to m e u o n o m c što sledi. Č etvrto: d. o d v a ja p je o d za ia
G o sp o d p o s tiU n a h ilja d u n a č in a , m e đ u k o jim a s u Č ak i o n i

290
 Bozanska promisao

k o ji s u u n q jv e ć o j m e r i to jn i. O njim a mi je n ešto o(kriveno»

ali sam o najopStije, a to j e slcdcće: da sc zadovoljstva
požuda, o kojim a čovck ništa n e zna, em ituju u g rupam a ili
svežnjevima u u n u tarn je misli, kojc pripadaju Čovekovom
duhu, i odatie u njcgove spoijašnjc misli, g d e se javljaju sa
izvcsnom cm ocijom zadovoljstva, prijatnosti ili poh lcp c; i
tu se m ešaju sa njegovim prirodnim i čuloim zadovoljstvi-
m a. Tb se nalaze srcdstva odvajanja i pročišccnja, k ao i
načini p rckidanja i uklanjanja. I k sredstva su prctežn o
zadovoijstva razm išljan ja, m isli i ra z m a tra n ja , radi
određ en ih ciljeva koji su koristi, a ciljevi koji su koristi su
ta k o m nogobrojni k ao što su m nogobrojne pojedinosti biJo
Čijcg posla i dužnosti; i jo š jed n o m , tak o m nogobrojni kao
Što su m nogobrojna zadovoljstva razm išljanja usm crcnih
na to d a sc izgleda k ao civilizovan i m oralan, k ao i duhovan
čovck, p o rc d neprijatnih stvari ko je sc p o n ek ad pojavljuju.
Pošto ta zadovoljstva p rip ad aju Ijubavi u spoljašnjem
čoveku, o n a su sredstva za odvajanjc, pročiščenje, izbaci-
vanje i prekidanje zadovoljstava požuda zia u n u tarn jeg
Čoveka. U zm im o na p rim e r jed n o g ncp rav ed n o g sudiju,
koji sm atra da su dobici i prijateljskc vcze ciljevi ili koristi
njcgove dužnosti; u n u tarn je, o n je u tim stvarim a neprckid-
no, ali spoljašnje, on nastoji d a delujc kao n e k o k o je učen
u pogledu zakona i pravde. O n se n ep restan o nalazi u
zadovoljstvu razm išljanja, misli. razm atran ja i nam ere,
kako bi m ogao ta k o d a savije, o k ren e, prilagodi i nam csti
pravo d a m ože i daljc d a izgleda k ao da je u saglasnosli sa
zakonim a, i u spoljašnjcm slaganju sa piavdom ; on nc zna
da sc njcgovo u n u tarn jc zadovoljstvo sastoji od lukavstva,
prevara, obm ana, prikrivenih k rađ a i m nogih drugih stvari,
niti da lo zadovoljstvo, koje je sačinjeno o d ta k o m nogo
zadovoljstava požuda zla, vlada svim stvarim a spoljašnjc
misli, uopšte i pojcdinačno, u kojoj se nalaze zadovoljstva
ostavljanja utiska d a jc Čovek pravcdan i iskren. U n u larn ja
zadovoljstva se spuštaju u ta spoljašnja zadovoljstva i tu se
m ešaju, kao što sc različite vistc h ra n c m ešaju u stom aku;
g d c sc i odvajaju. prcčišćavaju i odašilju. A li i to se ip ak čini
sam o sa zadovoljstvim a ili p o žu d am a težih zala, je r u zlom

291
Emanuel Svedenborg

čoveku se ođvija sam o ođvajanjc, prcčišćavanje i povlačc-

nje težžh zala od m anjc teških zala, d o k se kod dobrog
čoveka ne odvija sam o odvajanje, prcčišćavanje i povlačcn-
je težih zala, već i m anjc teških. To sc postiže pom oću zado-
voljstava osećanja za o n o Što jc d o b ro i islinito, k ao i za o n o
$to je p rav ed n o i iskreno, u koja on ulazi u o noj m eri u
kojoj zia sm atra za g reh e i stoga ih $e kloni i oseća prcm a
njim a ođvratnost, t jo š više ak o se p ro tiv njih bori. 1 b su
sredstva pom oču kojih G o sp o d preČiSćava sve o n e koji su
spaseni. O n iste tc oso b e prečišćava pom oću spoljašnjih
sredstava, koja su povezana sa uglcdom i zvanjem , i
ponekad dobitkom , ali u n jih G ospod ipak usađuje zado*
voljstva oscčanja d o b ra i istine, pom oću kojih se ona
usm eravaju i podešavaju d a p o stan u zpdovoljstva Ijubavi
p rem a bližnjcm u. K ada b i neko odjcdnom v id eo zado*
voljstva p o žu d a zla u bilo kom obliku, ili kada b i ih opazio
razdvojene pom oču b ilo kog čula, on bi video i opazio d a su
o n a tako bczb ro jn a da im se broj nc tnože odrediti, je r
pak ao u svojoj celini nije nišia drugo nego oblik svih
p o žu d a zla, i u njem u nc p ostoji uijedna p o žu d a zta ko ja je
sasvim slična drugoj ili ista k ao druga, niti je m ože biti svc
d o večoosti; i o lim bezbrojnim p o žu d am a čovek tcško da
bito šta zna, jo i m an je kako su o n c povezane. P a ipak,
G o sp o d Svojom B ožanskom Prom ištju ncprekidno dopuš*
ta cla o n c nastaju, s ciljcm da m ogu d a sc povuku, što se Člni
u svakom rc d u i 8eriji.vZ a o čovek jc p ak ao u najm anjem
obliku, k ao Što je d o b ar Čovek n e b o u najm anjem oblikuv
D a G o sp o d povlaćenje od zala postiŽe na hiljađu načina,
m eđ u kojim a su i o n i koji su u uajvećoj m cri tajni, ne može
se bolje videti, i na taj način zaključiti, nego n a osnovu
tajnih delovanja d u še u telu. O n a o kojim a čovek im a spoz-
naju su sledeća: da h ran u , koju hoče da jed e, glcda, opaža
njen m iiis, zagriza, oseća njen ukus, žvače zubim a, prevrće
jezikom k a jcdnjaku, i tak o satje u stom ak. Ali tajna dclo-
vanja duše, o kojim a čovek ne zna ništa je r ih ne oseća, su
ova: d a sto m ak okreće prim ljenu hranu, razlaže je i razd*
vaja pom oču rastvarača, to jest, vari je , n udi odgovarajuće
količine m alim otvorim a i venam a koje ih upijaju, d a nešto

292
 Bozanska promisao

šalje u krv, neSto lim fnim sudovim a, n ešto m icčnim sudovi-

m a m ezenterijum a, a n ešto do lc u creva, na kraju, da je
hilus, p re n e t kroz grudni kanal iz svog prijcm nika u m ezen-
terijum u, prebačcn u šuplju vcnu [ven a c a v a ] i n a taj način
u srce, i iz srca u pluća, a o d a tle kroz levu k o m o ru srca u
ao rtu , i o d atle, njcnim g ran am a d o unutrašn jo sti cclog tela,
k ao i d o bubrega. Pri ovom e se u svakom delu postiže razđ*
vajanje krvi, prečišćavanje i povlačcnje različitih m aterija;
da ne govorim o o to m e kako srce prcnosi krv, k a d a p ro đ c
kroz pluča u m ozak, što se Čini k roz a rte rije ko je sc naziva-
ju karotidam a, i kako m ozak vraća krv, oživljcnu, šupljoj
vcni [ven a ca va ] n cp o sred n o iznad m csta gde grudni kanal
unosi hilus, i o tu đ a n azad ponovo u srce. To su ta jn a delo-
vanja duše u telu, kojih im a jo š bezbroj. NiŠta o d tih deto-
vanja čovek n e opaža, i on aj k o nijc u p u ćen u n au k u o
anatom iji, oišta o njim a n e zna. Pa ipak, slićne stvari se
odvijaju u unutarnjostim a čovekovog um a, je r se ništa ne
možc desiti u telu što ne p o tiče od u m a, zato što je čovekov
um njcgov duh, a njcgov d u h je u podjcdnakoj m eri Čovck,
sa to m jedlnom razlikom što se stvari koje se odvijaju u
tclu, odvijaju prirodno, d o k se stvari koje se odvijaju u
u m u, odvijaju d u h o v n o ; p o sto ji p o tp u n a sJičnost. N a
o sn o v u ovih ra z m a tra n ja j e o č ig lc d n o d a B ožaoska
Prom fsao deluje u svakom čoveku n a hiljadu načina, čak i
na o n e koji su u najvcćoj m eri tajni, i d a j c o n a n ep rcstan a
u svom nastojanju d a ga prečisti, je r jc to sa ciijem da se on
spase; i d a Čovek ne treba ništa d ru g o d a u rad i osim da
ukloni zla iz spoljašnjeg Čoveka. $ve o stalo čioi G ospod,
ako m u se čovek moli.

297. III G o sp o d n t m o z e zU (ju d e u p o tp u n o s ti d a

o d v e d e o d zJa i u v e d t u d o b ro , s v e d o k v tr u ju d a j e ry ih o v a
in ie lig tn c ija s v t , a B o ia n s k a P r o m is a o n iŠ ta . Izgleda k ao da
bi Čovek m ogao da $c povuče o d zla kada b i mislio d a je ovo
ili o n o su p ro tn o o p štem dobru, su p ro tn o o n o m e što je
korisno, i suprotno zak o n u n a đ je i nacija. Tb zao Čovek
m ože d a čini isto k ao i d o b ar, p o d uslovom d a je o d rođe-
nja b io takav, iii je putem vežbanja p o stao cakav da m ožc

293
Emanuel Svedenborg

u n u larn je u sebi sa jasnCMSom analitički i racio n aln o da

misli. M eđutim , o n ipak ne m ože da se povuče od zla, je r je
G o sp o d sposobnost razum evanja i o pažanja stvari, čak i
apstraktnog, d ao svima, zlim a k ao i dobrim a, što je u
p rcth o d n o m đ o k raja pokazano. P a ipak, Čovek scbe
pom oću te sposobnosti n e m ože d a oslobodi o d zia, je r zlo
p rip ad a volji, a razum evanje nc m ože d a utiče u volju, osim
p u tem svetlosti, prosvetljenja i poučavanja; a ako toplota
volje, to je st čovekova životna Ijubav, plam ti od požude zla,
o n a je o n d a h lad n a u poglcdu osećanja đobra, zhog čega ga
čovek n e prim a, već p re o d b ija ili uništava, ili ga pom oću
neke izm išljene lazi p reo k reće u zlo. To je k ao sa zim skom
svetlošću, koja je p o d jed n ak o ja sn a k ao letn ja svetlost, i
koja na sličan način dcluje k a d a utiče u h lad o drveće. A li to
se m ože p o tp u n ije saglcdati ako se izloži slcdcćim redosie-
dom : 1. N ečija sopstvena inteligencija, kada je volja u zlu,
ne vidi ništa dru g o osim laži, i n iti želi, niti m ože d a vidi bilo
Šta drugo. 2. Stoga ak o nečija sopstvena intcligencija vidi
istinu, o n a sebe od n je odvraća ili je krivotvori. 3. B ožanska
Prom isao n e p rcstan o p ro u zro k u je da čovck vidi istinu, i
isto tako daje osećanjc d a se istina opaža, kao i da se ona
prim a. 4. O tu d a Ćovck n c odvaja sam og sebe od zla, već ga
G ospod odvaja.

298. A li d a bi tc stvari m ogle d a se dokažu pred

razum nim čovekom , bcz obzira đ a li je zao ili d o b ar, p rem a
tom e bez obzira da li je u zimskoj ili letnjoj svctlosti, je r
boje i u jednoj i u drugoj »zgledaju isto, o n e tre b a d a se
objasne svojim redom . Prvo: a. n e c ija m ttlig e n c { ja , k a d a j e
v o tja u z lu , n e v id i n iš ta d r u g o o s im la z i, i n iti i e l i n it i m o ze
d a v id i b ilo š ta d r u g o . Tb se često pokazuje u duhovnom
svetu. Svaki Čovek, k ad a p o stan e d u h , Što se dešava nakon
sm rti, je r on ta d a skid* m aterijalno te lo i oblači duhovno,
uvodi se p o m oću o b rta ja u dva stanja svog života, spoljas-
n je l u n u tarn je. D o k je u spoljašnjem stanju, on govori i
dcluje razum no i m udro, baš k ao što razum an i m u d ar
čovek čini u svetu; o n m ože i da poučava druge o m nogim
stvarim a koje p rip ađ aju m o raln o m i građanskom živolu; a

294
 Božonska promisao

ukoliko je bio propovcdnik m o žc d a poučava i o stvarim a

kojc pripadaju duhovnom žžvotu. Ali k a d a se iz tog spo-
Ijašnjcg stan ja uvcdc u svojc u nutarnjc, a spoljašnje sc
uspavljuje i u n u tarn jc b ud i, o n d a sc, ukoliko je zao, prizor
m cnja: o d razu m n o g on p o staje p o h o tan , a o d m u d ro g mal-
oum an. J e r o n ta d a misli od zla svoje voljc j njegovog zado-
voljstva, p rem a to m e od svoje sopstvcnc inteligcncjje, i nc
vidi ništa dru g o osim laži, i ne čini ništa d ru g o osim zla,
verujući d a je pokvarcnosc um nost, a da je podm uklost
m udrost, i usled svoje sopstvene intcligencije vcruje da je
božanstvo, a celokupnim um om upija p o ro cn c veštine.
Č csto sam viđao takvc m aloum nosti; vidao sam i đuhove
koji su bili uvođeni u ta naizm enićna stan ja dva ili tri puta
tokom jed n o g sata; i ta d a im je bilo d a to da uviđe svoje
m aloum nosti, k ao i da ih priznaju. Pa ipak, oni nisu žcleli
da ostanu u razum nom i m oralnom stanju, već su se dobro*
voljno o k re ta li n a z a d u svojc p o h o tn o i m aJoum no
u n u ta m je stanje; jc r su ga voleli višc o d o n o g drugog zato
Što se u njem u nalazilo zadovoljstvo njihove životnc Ijubavj.
Ko m ožc da v erujc d a jc zao čovck takav u svom spoljaš-
njcm obliku, i d a prolazi kroz takvu transform aciju kađ
d o đ c u u n u tarn jc stanje? Sam o na osnovu ovog iskustva
m ožc da bude jasn o kakav jc kvalitet Čovekove sopstvcne
inteligencije, k ad a misli i deluje od zla svoje volje. Sa
dobrim Ijudim a j e drukćije; kada se p reb ace iz spoljašnjcg
u u n u tam je slan jc, oni p o staju jo š m udriji i m oralnlji.
D rugo: b . sto g a a k o n e č y a so p stv e n a in U iig e n c ija v id i is tin u ,
o n a s tb e o d n je o đ v ra ć a i l i j e k r iv o tv o r i. Covek im a dobro-
voljno sopstvcno i intclek tu aln o sopstveno: dobrovoljno
sopstveoo je zlo, a intclck tu aln o sopstvcno je iz njega [zla]
p o tck la laž; ovo dru g o se podrazum cva p o d Čovekovom
voljom [vtr], a prvo p o d voljom telesnom , k o d Jo v an a 1,13.
D obrovoljno sopstveno u suštini je ljubav preraa sebi, a
in tclek tu aln o sopstveno je g o rd o st ko ja od te Ijubavi
poliće; to đvoje je p o p u t venćanog p a ra i njihov b ra k se
naziva brakom zla ila ž i. Svaki d u h uvedcn je u taj brak pre
nego što se n ašao u paktu; a k a d a je tam o o n nc zn a Šta je
d o b ro , je r on zlo naziva dobrom z a to Što ga oseća k ao nešto

295
Emanuel Svedcnborg

što donosi zadovoljstvo; i ta d a sc i okrcćc od istine> i nc žcli

da je vidi, jc r o n vidi laž koja se slažc sa njcgovim zlom , kao
Što oko vidi o n o što je lepo, i čuje jc k ao Što uvo Čuje ono
što jc harm oniČno. Treće: c. B o ž a n s k a P ro m isa o n e p re sta n o
p r o u z r o k n jff d a č o v e k v id i is tin u , i isto ta k o d a je o se ć a n je đ a se
is tin a o p a ia , k a o i d a s e o n a p r in u i. Tb se čini zhog toga što
B ožanska From isao d elu jc iz u n u tarn jo sti, i kroz. nju utiče
u spoljaŠnjost, ili od duhovnog [utiče] u stvari kojc su u
prirodnom čoveku; i p o m o o i svetlusti n c b a prosvetljava
razum evanje, a p o m o ću to p lin e n e b a oživljava volju.
N ebcska svctlost je u svojoj suštini Đ ožanska M udrost, a
nebeska loplina je u svojoj suštini B ožanska Ljubav; od
B ožanskc Istine ne m ože u ticati ništa d ru g o ncgo istina, a
od B ožanskc Ljubavi nc m ože uticati ništa d ru g o nego
dobro, a od ovog drugog G ospod u razum cvanju daje
osećanje da se vidi istina, k ao i d a sc o n a o p aža i prim a.
Tako čovek postaje Čovck ne sam o u poglcdu spoljašnjeg
lica već i u puglcdu unutarnjeg. Ko n e žcli da izgleda kao
razum an i duhovan čovek? I ko nc zn a da žcli ta k o da izgle-
da kako bi drugi vcrovali d a je o n pravi čovck? Stoga, da li
je on čovck ako je razu m an i duhovan sam o u spoljašnjem
obliku, a ne u isto v rem c i u u n u tam jcm ? Z a r tad a nije kao
glum ac na sceni, ili k ao m ajm un sa licem kojc jc skoro ljud-
sko? Z a r se o tu d a nc m ože zaključiti da jc sam o on aj čovek
koji je u n u tarn je o n o Što želi da izglcda drugim a? O naj koji
priznaje prvo, m o ra d a p rizn a i drugo. Čovckova sopstvena
intcligcncija m ože da p o d stak n e Ijudski oblik sam o u spo-
ljašnjostim a, d o k B ožanska Prom isao taj oblik podstiče u
unutarnjostim a, i kroz u n u tarn jo sti u spoljašnjostim a; a
kada je o n ta k o podstak n u t, čovck ne sam o d a izgleda kao
čovck, vcć i je ste čovek. Č ctvrto: d. o tu d a čo vek n e o d va ja
sa m o g se b e o d z la , v e č g a G os-pod o d v a ja . D a čovek m ože da
sc odvoji od zla o n č * k a d a mu BoŽanska Prum isao
om ogući da vidi istinu, i kada m u u islo v rcm c da osećanje
za nju - zbog toga je što istina pokazuje i zapuvcda; a kada
volja Čtni o n o što je n a taj nacin pokazano i zapovedeno,
o n a scbe sjcdiujuje sa istinom , i u sebi okrcćc istinu u
d o b ro , je r istina postajc pripadajuća njenoj Ijubavj, a o n o

296
 Božanska proniisao

što je od Ijubavi je d o b ro . C etokupno popravljanjc sc

postiže pom oću istinc, a ne bez njc, jc r se bez istine volja
n e p rcstan o nalazi u svom zlu, i ako konsultuje razum cvanjc
o n o je n e poučava, vcć sc zlo potvrduje o b am anam a. Š to sc
t(če inteligencijc, o n a izglcda k ao čovekova sopstvena i
njcm u odgovarajuća kako kod d obrog, tak o i k o d zlog
Čoveka; p o re d toga, d o b a r čovek im a obavczu da delujc i2
inteligencije kao da je o n a njcgova sopsivcna, u istoj m cri
kao i zao čovek. Ali onaj koji v eru je u B ožansku Prom isao
biva ođvojen od zla, dok on aj koji ne verujc ne biva odvo-
jen ; a veruje onaj koji priznajc da je zlo g rch , i želi da se od
njega ođvoji, a n e venije on aj koji isto ne priznaje i n e žcli.
Razlika izm edu tc đve vrste intcligcncije je slična razlict
izm cđu onoga za Šta sc v eru je da sam o p o sebi je stc , i
o noga za Šta sc veruje da sam o po scbi nijc, ali da je ipak
kao sam o p o sebi; i tak o đ e je slična razlici tzm eđu spo*
Ijašnjcg b ez u n u tarn jeg koje m u je slićno, i spotjašnjcg sa
sltčnim unutarnjim , o n a je , p rcn ia lorac, slična razlici
izm edu reči i gestova m im ičara i glum aca koji prikazuju
kraljcvc, kneževe i generale, i sam ih kraljeva, knežcva i
gencrala; ovi drugi su takvi j u n u tarn jc i spoljašnjc, d o k su
prvi takvi sam o spoljašnje; a kada se to spoijašnje skine, oni
sc nazivaju kom ičarim a, gium ctm a i igraČima.

299. IV G o sp o d u p r a v lja p a k lo m p o m o č u s u p r o tn o s ii; a

Š /o s e tic e z lih Iju d i k o ji s u u s v e tu , O n u p a k iu u p r a v ija ryi»
h o v im u n u ia m jo s tim a , a li n e i r\jih o v im sp o fja sn jo sH m a .
O naj ko n e poznajc kvalitet neba i pakla, ap so lu tn o nc
m ože da poznajc kvalitet čovckovog um a, pri čcm u jc
Čovekov um njegov d u h koji živi n ak o n sm rti. R azlog je taj
Što um , ili ljudski d u h , u svojoj celokupnosti predstavlja
oblik u k o m e sc nalazi n e b o ili p akao; ne postoji ni naj*
m anja razlika, osim da je je d n o najveći, a d ru g o najm anji
[oblik], ili da je jc d n o slika, a d ru g o m odcl. Z b o g čega jc
čovck u pogledu um a ili d u h a , ili n e b o ili p ak ao u najm a-
njcm obliku; ncbo jc onaj koga vodi G ospod, a p a k a o jc
onaj koga vodi njegovo sopstveno. D aljc, imajući u vidu da
mi je d a to d a spoznam kakvog je kvalitcca nebo, a kakvog

297
Emanue! Svedeni>org

p ak ao . i p o što jc značajno d a se zna kakav jc Čovekov

kvalitct u poglcdu um a ili J u h a . žclim i je d n o i drugo
u k ratk o da opiSem.

300. Svi tcoji se nalaze u nebu nisu ništa d ru g o nego

osećanja d o b ra. i o tu d a misli istine. a svi koji sc nalazc u
paklu nisu ništa dru g o nego požude zla i o tu d a uobražcnja
lažj. O ni su i na jcdno j i na drugoj stran i tak o rasporcđcni
d a su p o žu d e zla i uobraženja laži u paklu d ire k tn o suprot-
ni osećanjim a d o b ra i m islim a istine u nebu, zbog Čega se
pak ao nalazi ispod neb a, d ijam etraln o su protno o d njega;
to jesl, d ijam eiraln o su p ro tn o k ao dva čoveka koji leže u
suprotnom pravcu jc d a n od drugog, ili stoje k ao antipodi,
o tu d a p rco k ren u ti, pri Čemu se susrcću tabanim a i odupiru
petam a. P onekad se i p ak ao javlja u takvom položaju ili
tako o k ren u t u odnosu na nebo. R azlog je taj Što su kod
onih koji su u paklu p o žu d c zla glava, a osećanja dobra
stopala, d o k su k o d o nih kojž su u nebu osecanja d o b ra
glava. a požude zta tabani ili stopaia; o tu d a jc to uzajarona
suprotnost. ReĆeno je d a u nebu postoje osećanja d o b ra i
o tu d a misli istine, a da u paklu p o slo je požudc zla i o tu d a
uobraženja laži, a to znači d a tam o postoje duhovi i anđcfi
koji su takvi - jc r svako je sopstveno osećanje ili sopstvena
požuda • an đ e o ncba je sopstveno oscčanje, a d u h pakla
sopstvcna požuda.

5 0 l. D a su anđcii neba osecanja dobra, i o tu d a raisli

istinc, zbog toga je Što su o n i prim aoci Božanskc Ljubavi i
M udrosti, koje potiču od O ospoda; i sva osećanja dobra su
od B ožanske Iju b a v i, a sve misli istine od B ožanske
M udrosti. D ok je to što su duttovi pakla požude zla, i otuda
uobraženja laži, zbog to g a što su oni u Ijubavi p rem a sebi i u
sopscvenoj inteligenciji*: sve požude zla su o d Ijubavi prem a
scbi, a sva uobraženja laži su od sopstvcnc inteligcncije.

302. R asp o re d osećanja u nebu i požuda u paklu jc

izvanređan, i poznat je sam o G ospodu; osecanja i požude
su, i u jed n o m i u drugom , podeljeni na rodovc i vrste, i

298
 Bozanska promisao

tako su m eđusobno sjedinjeni da deluju k ao jed n o . 1 pošto

su podeljeni na rodove i vrstc, oni su podeljeni na veća i
m anja društva, a pošto su tak o m eđusobno spojeni da delu-
ju kao je d c o , oni su sjedinjcni k ao Što jc sjedinjeno svc Što
sc nalazi u čovcku. O tu d a je ncbo p o svom obliku nalik
lepom Čoveku, čija duša su B ožanska Ljubav i M udrost, i
stoga G ospod; a pak ao je p o svom obliku nalik mon-
struoznom Čoveku, Čija duša je Ijubav p rc m a sebt i sopstvc-
na inteligencija, i stoga đavo; jc r ne postoji đavo koji jc
tam o jcdini vladar, vcć se đavotom naziva ljubav prcm a
sebi.

303. Ali da bism o m ogli boljc da u p o zn am o kvalitet

ncba i pakla, zam enim o zadovoljstva d o b ra sa osećanjim a
dobra, a zadovoljstva zla sa požudam a zla; je r tam o ne pos-
toji nijcdno osećanjc iii požuda b cz zadovoljstava, je r ona
sačinjavaju svačiji život. Ta zadovoljstva su o n o Što je pode-
ljeno i sjedinjeno, na naćln koji je u p rcth o d n o m tzložen u
vezi oscćanja d o b ra i požuda zla. Z adovoljstvo sopstvenog
osećanja ispunjava i okružuje svakog a n d ela n eb a, a opštc
zadovoljstvo ispunjava i o k ružuje svako društvo n cb a, dok
zadovoljslvo svih, ili najopštije zadovoljstvo [osećanja],
ispunjava i okružuje sveopšte ncbo. N a isti način zado-
voljstvo sopstvene požude ispunjava i okružujc svakog
d u h a u pakJu, a o p štc zadovoijstvo [požude] svako društvo
pakla, d o k zadovoljstvo svib, ili najopštije zadovoljstvo
[požudc] ispunjava i okružuje celo k u p an pakao. P ošto su,
k ao što je u p rethodnom rečeno, osećanja ncba i požude
pakla m eđusobno dijam etraln o suprotni, očigledno je da jc
zadovoljstvo neba toliko n ep rijatn o u pakiu da sc nc može
izdržati, i da je, sa drugc stran e, zadovoijstvo pakla toliko
n eprijatno u n eb u da se n e m ožc p o d n eti. O tu d a potiču
antipatija, averzija i razdvajanfe.

304. I k zadovoljstva, zato što sačinjavaju život svako-

ga pojedinačno i svih uopšte, čulim a ne opažaju oni koji su
u njim a, ali njihovc suprotnosti sc, k a d a se približe, čulima
opažaju, posebno kada se p reo k ren u u m irise; j e r svako

299
Emanuei Svedenboi-g

pojedinačno zadovoljstvo je saobrazno jed n o m m irisu i u

duhovnom svetu m ože u njega d a se preo b rati. Stoga se
o p šte zadovoljstvo u n e b u čulim a o p aža k ao m iris bašte, sa
varijetetim a u skiadu sa vrstam a prijatnih m irisa cveča i
voća, a o p šte zadovoljslvo u paklu se čulim a o p aža kao
ustajala voda u koju su u b ačen e razn e nečisti, sa varijeteti-
m a u skladu sa n cp rijaln im m irisim a tiu lih i odvratnih
stvari koje se tam o nalaze. K ako se oseća zaduvoljstvo bilo
kog osećanja u nebu, a k a k o zadovoljstvo požude zia u
paklu, bilo mi je tak o đ c d a to d a spoznam ; ali bilo b i prevlse
opsežno d a se to ovde objasni.
v

305. C uo sam m noge pridošlice iz sveta kako se žaie

da nisu znali d a će im životna sudbina biti u skladu sa
osećanjiraa njihove ljubavi, govoreći đa u svetu nisu
razmišljali o tim osećanjiina, jo š m anje o njihovim zado-
voljstvima, je r su voleli o n o što im je don o silo zadovoljstvo,
i d a su prosto verovali d a će svačija sudbina biti u skladu sa
m isiim a koje potiču od inteligencijc, p o seb n o u skladu sa
pobožnim misJima, k ao i m islim a o veri. A ii d a t im je
odgovor: da su m ogli da znaju, d a su želeli, da su zla života
u n eb u n ep o d o b n a i Bogu n ep rijaln a, ali da su pod o b n a u
paklu i p rijatn a đavolu; i da je , sa d ru g e stran e, dobro
života p o d o b n o u n eb u i p rijatn o Bogu, a n epodobno u
p ak lu i n^prijatno đavolu; i d a shodno tom c zlo sam o po
sebi zau d ara, a do b ro sam o p o sebj p rija tn o miriše; i posto
su to mogli da zn aju d a su želeli. zašto se nisu klonili zaia,
k ao paklenih i đavolskih, i zašto su im bili nakloajeni pros-
to zato Što su donosila zadovoljstvo? I p o što sada znaju đa
zadovoljstva zla tako o d v ratn o m irišu, m ogu takođe da
znaju đ a oni koji su tim m irisom o k ruženi ne m ogu d a uđu
u nebo. N akon to g odgovora oni su se u p u tili ka o n im a koji
su bili u sličnim zadovoljstvim a, j e r su sam o tam o, i nigde
drugo, mogli d a dišu.

306. N a osnovu p red stav e o n e b u i pakiu ko ja je sada

d ata, m ože da b u d e jasn o kakvog je kvalileta Čovekov um;
je r, k ao što je rečeno, čovekov um ili d u h je ili ncbo ili

3U 0
 Bozanska promisao

pak ao a najm anjem obliku; to jest, Čovekove unutarnjosti

su o tu d a puka osečanja i m isli, koji su podeljeni u rodove i
vrste, k ao u veća i m anja društva, i tak o sjedinjeni d a deiu-
ju kao jedno; k ao i da ih G ospod usm erava u istom pravcu
u kom e usm erava n eb o ili pakao. D a je čovek ili nebo ili
p a k a o u najm anjoj form i m ože da se vidi u ra d u o N E B U I
PA K LU (br. 51-87).

307. D a se sada vratim o na tvrđenje koje je u pitanju

- da G o sp o d upravlja paklom pom oću sup ro tn o sti, a da
ziim ljudim a koji su u svetu O n upravlja u p ak lu u pogledu
njihove unutarojosti, ali ne i u pogiedu njihove spoljaš-
njosti. U vezi prvog, d a O o s p o đ u p ra v lja p a k lo m p o m o ć u
s u p r o tn o s ti, u p reth o d n o m je pokazano (br. 288, 289) da
an đ eh n eb a nisu u ljubavi i m udrosti, ili u osećanju d o b ra i
o tu d a misli istine, od sebe, već od G ospoda; k ao i d a dobro
i istina utiču iz n eb a u pakao, i d a se d o b ro tam o izokreće
u zio, a istina u laž, z a to što su unutarnjosti um ova onih koji
tam o borave p re o k re n u te u suprotnim pravcim a. D aije,
p o što s u sve stvari pakia su p ro tn e svim stvarim a n eb a, isho-
di da G o sp o d upravlja paklom pom oću ssuprotnosti. D rugo:
z lim Iju d im a k o ji s u u s v e tu G o s p o d u p ra v lju u p a k lu . Tb je
zbog toga Što je ćovek u pogledu d u h a u duhovnom svetu,
i u nckom tam ošnjem društvu; u paklenom d ru štv u ako je
zao, a u nebeskom društvu ak o je do b ar; je r Čovekov u j t i ,
koji je sam p o sebf duhovan, ne m ože d a se nalazi nigde
dru g o nego tam o gđe je duhovno, i g d e o n i odlazi nakon
sm rti; d a je tak o , lak o đ e je rečeno i pokazano u pretbod-
nom . Ali Čovek se tam o ne nalazi n a isti način k ao Što se
nalazi d u h kojj je uveden u društvo, je r se Čovek n ep restan o
nalazi u stan ju popravljanja, zbog čega ga, ak o je zao,
G o sp o d p reb acu je iz jed n o g društva pakla u d ru g o u skladu
sa njegovim životom i p ro m en am a ko je se u njegovom
životu odvijaju. A li, ak o d o p u šta da b u d e popravljen, on se
izvodi iz pžikla i podiže u n ebo, i tam o se tak o đ e prebacuje
iz jed n o g društva u drugo, što tra je sve do sm rti, nakon
Čega se više ne vodi o d jed n o g d o drugog tam ošnjeg društ-
va, zato Što ta d a više nije ni u jed n o m od stan ja poprav-

301
Kmanuet Sm tenbor$

Ijanja, vcć oslajc u stanju u kom e se nalazi saglasno svom

životu. Z b o g ćcga se ćovek, kada um re, uvodi na sopstveno
m esto. Trcće: c. G o sp o d ta k o u p r a v lja z iim (ju d im a k o ji s u u
s v c tu u p o g h d u u n u ta m jo s ti, a ti d r u k ć y t u p r a r fja u
p o g le d u s p o \ja Š r \jo s ti. G o sp o d u p rav lja u n u ta m jo siim a
ćovckovog um a o nako kako jc upravo izJoženo, ali spo-
IjaSnjostima O n upravtja u svetu duhova, koji je na sredini
izm cđu neba i paida. R azlog je ta j $to je čovek, najvcćim
delom , drukćiji u spoljašnjostim a n e g o što jc u unutarnjos-
tim a; je r u spoljašnjostim a o n m ože d a sc p retv ara d a jc
an đ e o svetlosti, a d a u unu tarn jo stim a ipak bude d u h tam c;
zbog toga se njugovim spoljašnjim upravlja na je d a n naćin,
a njegovim unutarojim na drugi. Sve d o tlc dok sc nalazi u
svctu njegovim spoljašnjim sc upravlja u svetu duhova, a
u n u tam jim se upravlja ili u ncbu ili u paklu. To je takođc
razlog što kada um re, o n n ajp re dolazi u svct duhova, i to u
svoje spotjaSnje, koje se tam o skida, a kada se to ućini, on
se rada n a svom sopstvcnom m estu, u kojc se uvodi. Šta je
$vet duhova, i kakvog je kvalitcta, m ože da se vidi u radu o
N E B U I PAKLU (br. 421-535).

302
 bo Za n s k a p r o m i s a o n e p r i p a j a n i d o b r o
N IZ L O B IL O K O M E, VEĆ SOPSTVENA MISDROS'F
PRIPAJA I JE D N O I D RU G O

308. Skoro d a svi vcruju da čovek mUli i hoćc od sebc.

i da o tu d a govori i dclu je o d sebe. K o m ožc d a v em je
drukčijc d o k verujc od &ebe? J e r je spoljafcoji privid da je
tako toliko jak da sc ni m alo ne razlikuje od stvarnog mi5-
Ijcnja, htcnja, govorenja i d d o v a n ja o d sebc, koji i pored
to g a nisu m ogući. U A N Đ E O S K O J M U D R O S T I O
B O Ž A N SK O J U U B A V I I M U D R O S T I p o k azan o je da
postoji sam o je d a n Žjvot, i d a su Ijudi prim aoci to g žjvota;
k ao i d a je čovekova volja prijem nik Ijubavi, a njegovo
razum cvanjc prijcm nik m udrosti, i da to dvojc prcdstavlja-
ju jed in i Zivot. Ih k o d c jc p o k azan o da o d postanja, pa
o tu d a o d Božanske Prom isli n ep restan o , potićc to da taj
život treb a u Ćovcku d a se pokaže p o d ma&kom k ao d a je
njcgov, p rem a tom e k ao njegov sopstvcni; ali d a je to jed an
prK iđ k o m c jc cilj da ćovek m ože da b u d c prijcm nik. U
p reth o d n o m (br. 288-294) je tak o d e p o k azan o da ni jed an
ćovek ne misli od sebc, već od drugih; niti ti drugi [misle]
o d sebe, već svi o d G ospo d a, i d a je to ta k o i k o d zJog t kod
d o b ro g ćoveka; k ao i d a je u hriSćanskom svctu poznato,
posebno onim a koji nc sam o d a govore već i vcruju, da su
svo do b ro t istina o d G o sp o đ a, isto kao i sva m udrost, i
p rem a to m e v e ra t dobroĆtnstvo; i d a su, p o rcd toga, svo zlo
i laz od đavola ili o d pakla. lz svega toga se n c m ože izvući
n i je d a n drugi zakljućak osim d a svc f to Ćovek misli i hoće
[u njega] utlće; i p o što sav govor tcće od misli, kao posled-

303
Emanuel Svedenborg

ica od svog uzroka, a n a i$ti način ceiokupna aktivnost teče

od voljc, ishodi d a i sve o n o što Čovek govori i čini utičc,
iako izvcdeno i posred n o . N e m ože d a se p o rek n e da sve
o n o što čovek vidi, čujc> o p aža čulim a m irisa i ukusa, i
oseca - utiče; zašto o n đ a n e bi [uticalo] i o n o što- čovek
misli i h o ćc? Z a r tu m ože postojati n c k a d ru g a razlika osim
d a u organe spoljašnjih čula, ili o n e koji p rip ad aju telu,
utiču stvari k ao što sn o n c u priro d n o m svetu, a d a u
organskc m aterije u n u tarn jih ču la um a, utiču takve stvari
k ao Što su o n e u duhovnom svetu? S hodno tom c d a kao što
$u organi spoljašnjih čula, ili tcla, prijcm nici prirodnih
stvari, tako su organske m aterije u n u tarn jih čula, ili um a,
prijem nici duhovDib stvari. P ošto je stanje čoveka takvo, šta
je o n d a njegovo sopstveno? N jegovo sopstveno ne sastoji
se u tom e da se b u d e prijem nik ovakvih ili onakvih stvari,
zato što to sopstveno nije ništa d ru g o nego njegov kvalitet
u pogledu prim anja, to nije sopstveno života, je r p o d sop-
stvenim niko n e podrazum eva d ru g o nego da on živi. od
sebe, i stoga misli i hoče od sebe. A li, da to sopstveno nije
u čoveku, štaviše, da o n o n e m ože postojati n l kod jednog
Čoveka, ishodi iz stvari koje su n ap red izložene.

309. Ipak, ispričaću o n o Što sam u duhovnom svetu

Čuo od nekih. O n i su bili od o nih koji veru ju d a je njihova
sopstvena m u d ro st sve, a d a B ožanska Prom isao nije ništa.
R ekao sam d a čovek n em a sopstveno, osim ak o se n e opre-
delim o d a njegovim sopstvenim nazovem o to što je o n sub-
je k a t ove ili o n e vrste, ili što je o rg an ove ili o n e vrste, ili
obiik ove ili o n e vrste, ali to nije čovekovo sopstveno na
koje se m isiilo, je r je to sam o njegov kvalitet. O sim toga,
n ijed an čovek n em a nikakvo sopstveno koje b i bilo o n o šlo
se p o d sopstvenim ohicno podrazum eva. O ni koji sve stvari
pripisuju sopstvenoj m udrosti, koji m ogu d a se nazovu i
sopstvenicim a [sopstvenog] u svojoj uobrazilji, toliko su se
razjarili d a irn se iz nozdrva pojavio plam en, i rekli su:
“G ovorite stvari koje su p atad o k saln e i m aloum ne; zar
čovek ta k o n e b i bio ništa i praznina? II i predstava i fan-
tazija? Ili izrezbareni lik, ili statu a?" Ali m ogao sam sam o

304
 Bvčamka promisao

d a odgovorim d a jc p arađ o k satn o i m alo u m n o vcrovati da

je čovek živoc od sebc, i da um nost i m udrost nc utiču ođ
B oga, već su u Čoveku, pa tak o i d o b ro Ijubavi prem a
bližnjem u i istina verc. Pripisivanje ovog drugog sebi svaki
m u d ar Čovck naziva m aloum nim , a shodno tom e to je i
paradoksalno; osim toga, Ijudi koji tak o čine slični su
onim a koji zaposednu tu đ u kuću i im ovinu, i dok se u njoj
nalaze, scbe ubcde da je njihova sopstvena; ili su p o p u t
upravitclja i poslužitelja koji vcruju da je sve Što pripada
njihovom g ospodaru njihovo; i k ao sluge poslanici kojima
j e gospodar d ao talan te i funtc d a s a njim a trguju, ukoliko
nisu podncli račun več su ih zadrzali za scbc, i na taj način
postupili k ao lopovi. Z a svc njih se m ože rcći d a su mal-
o u m ni, štaviše, đ a su n išta i prazn in a, k a o i d a su zancsc-
njaci, z a to Što u sebi nem aju, od G o sp o d a, d o b ro kojc jc
sam o suštastvo [esse] života, pa stoga ocm aju ni istinu.
Z b o g čcga sc takvi nazivaju m rtvim a, kao i ničim i prazni-
nom kod Isaijc XL, 17, 23; a na drugim m cstim a tvorcim a
lika; i ponovo, izrezbarcn im likova i kipovim a. Ali višc o
tim stvarim a biće, u o n o m e što sledi, izloženo ovim
redoslcdom : 1 Šta je m ud ro st ko ja je nečija sopstvcna, a
Šta je m u d ro st koja nije nečija sopstvena. II Č ovek iz sop-
stvene m udrosti sebe ub eđ u je i sebi p o tv rđ u je da su svo
d o b ro i istina o d njega i u njem u; isto ta k o i svo zlo i laž.
111 Sve o n o u šta je čovek sebc u b ed io i šio je u scbi potvr-
d io o stajc u njem u k a o njegovo sopstveno. IV K ad a bi
Čovek verovao u o n o što je i istina, d a su svo d o b ro i istina
o d G osp oda, a svo zlo i iaž o d pakia, o n nc bi scbi pripa-
ja o d o b ro I scbe činio zaslužnim , niti b i sebi p rlp a jao zlo i
sebe činio krivim.

310, I j e m u d r o s t k o ja j e neČ \ja so p stv e n a , a š ta j e

m u d r o s t k o ja n (je n e č ija s o p stv e n a . U sopstvenoj m udrosti su
o n i koji u sebi priznaju privide, i o d njih pravc isline,
p o seb n o privid d a je nečija sopsivcna m u d ro st sve, a da
B ožanska Prom isao nije ništa, osim ukollko nije nešto
sveopšte, što, m cđutim , n e m ože da postoji b ez pojcdi-
načnosti iz kojih se sastoji, k ao Što je u prethodnom

305
E m a n u fl Svedtnborg

pokazano. 1 oni su u zabludam a, jc r svaki privid koji je

potvrđcn k ao istina p o stajc zabluda, a u o noj m eri u kojoj
sc učvršćuju u zabludam a oni postaju pristalice naturaliz-
ma; i ne veruju ni u šta drugo osim u o n o §to istovrcm eno
m ogu i du o p azc nekim telesnim čuiom , p rc svega Ćulom
vida, 2 ato Što to ćulo p o seb n o deluje k ao jc d n o sa mišlju.
'IUkvi na kraju postaju Čulni, i ukoliko scbe ućvrstc u korist
p riro d c a pro tiv Boga, oni zatvaraju unutarnjosti svog um a,
i kao da ubacuju jc d a n veo, p a n ak o n toga razm išljaju ispod
vcia, ali nc o bilo ćerau što se nalazi iznad njega. Te čulne
sta ri pisci su nazvali zm ijam a d rv e ta p o zn an ja, a u
duhovnoni svelu se za njih kaže da u o noj m eri u kojoj sebe
učvrstc [u korisl p riro d e a protiv Boga). oni zatvaraju
unutarnjosti svog um a, čak sve d o isprcd nosa, j e r nos
označava opužanjc istine, pa o tu d a oni ncm aju ni jedno.
Sada ćcm o rcći kakvog su oni kvaliteta. O ni su lukaviji i
vcštiji od drugth i dovitljivi su mislioci, i oni lukavost i
um ešnost nazivaju intcligencijom i um nošću; za d iu g o i ne
znaju. O n e koji nisu takvog k a ra k te ra sm atraju prostim i
glupim , posebno o n c koji se klunjaju Bogu i priznaju
B ožansku Prom isao. U pogledu u n u tarn jih principa um a, o
kojim a m alo toga znaju, o n i su p o p u t onib koji se nazivaju
m akijavclistim a i koji sm atraju d a ubistva, prcljubc, k rad e i
iažna svcdočenja, glcdani sam i po scbi, nisu o d značaja; I
ak o razm išljaju protiv njib, to je sam o usled m udrosti, da
nc b i izgtcdalo d a su oni takvog karaktera. C) Čovekovom
životu na svelu o n i m isie sam o k ao o Životu životinja, a o
čovckovom Životu n a k o n sm rti m islc k ao o vitalnom
isparcnju, koje sc nakon p o d izan ja od lcša ili iz groba.
ponovo u njem u sm irujc, i tak o uinirc. O tu d a potičc m al-
oum nost da su duhovi ili an đ cli vazduh, i, kod o nih kojim a
jc n a rcđ en o da veruju u večni život, da su Ijudske duše isto
to, i d a prcm a to m e n t . idc, n e čuju i nc govorc, pa su stoga
slcpc, gluve i n em c, i sam o misle u svom dctiću vazduha;
o n i kažu: "K ako dusa m o žc d a b u d c bilo Šta drugo? Z a r
spoljašnja ćula ne um iru zajed n o sa telom ?” K ao i d a oni
ne m ogu ponovo d a ih p rim c p re nego Što sc duša sa telom
o p c t ne sjcdini; i zbog to g a što su sposobni d a razum eju

306
 Bozanska promisao

stan jc dušc n akon sxnrti sam o čulno, a ne duhovno, oni su

ustanovili to stanje; u su p ro tn o m bi vcrovanje u večni livot
ncstalo. O n i u sebi poscb n o potvrđuju ljubav p re m a sebi,
nazivajući jc vatrom života i p o d streh o m za raziičile koristi
u državi. 1 pošto su takvog k a ra k tc ra oni su i obožavaoci
sebc, a njihove misli, zato što su zablude i p o tiču o d zablu-
da, jesu slike laži; i p o što su naklonjeni zadovoljstvim a
požuda, oni su sotonc i đavoli, p ri čem u se so to n am a nazi-
vaju oni koji u sebi učvršcuju požude zla, a davolim a oni
koji u požudam a zla žive. Takođe m i je d a to d a spoznam
kakvog je kvaliteta najlukaviji čulni čovck. P ak ao takvih
ljudi se nalazi dole duboko, pozadi, i oni žele d a budu nev-
idljivi, zbog Čega se tam o pojavljuju leteci okolo k ao aveti,
koje su njihove fantazije, i nazivaju se G enijim a. N eki od
njih su je d n o m prilikom pušteni iz tog pakla, kako bih
m ogao da upoznam njihov k arakter; odm ah su mi se
uhvatili za vrat, ispod zatiljka, i o tu d a ušli u m oja osećanja;
p ri tom e nisu želeli da u đ u u m oje misli, koje su vešto izbe-
gavali; i m enjali su m oja oscčanja, je d n o za drugim , sa
n am ero m d a ih neosetno p reo k ren u u ajihove suprotnosti,
koje su požude zla; a p o što nisu diraii misli, o n i b i ih bez
m og znanja savili i preokrenuli, da G ospod to nije sprečio.
Thkvi postaju o n i koji u svetu ne veruju d a p ostoji nešto
tako k ao Što je B ožanska P rom isao, i koji u drugim a n e raz-
m atraju ništa dru g o osim p o h le p a i želja; na taj način ih oni
[G eniji] vode sve d o k njim a ne zaviadaju; i zato što to čine
tako prikriveno i podm uklo da drugi to n e zna, i pošto
n akon sm rti postaju onakvi kakvi zaista jesu , oni se, Čim
dođu u duhvoni svet, bacaju u svoj pakao. V iđeni u svetlosti
n eb a oni izgledaju kao đa su bez nosa, i, Što je neobično, i
p o red toga Što su tako lukavi oni su Čuiniji nego ostali.
PoŠto su sta ri pisci Čulnog Čoveka nazivaii zraijom , i pošto
je takav čovek pronicljiv, lukav i iznad svega dovitljivi mis*
lilac, rečeno je: A l i z m ija b je Š e lu k a v a m im o s v e z v ije ti
p o ljs k e (1 M oj. III, 1); i zato G ospod kaže: B u d ite d a k ie
m u d ii k a o z m ije i b e z a z le n i k a o g o lu b o v i (M at. X , 16); a
p o red toga je i aždaha, ko ja se takođe naziva starom zmi-
jo m , đavolom i sotonom , opisana kao d a im a š e seđLam g la v a

307
Emanuct Svedenborg

i d e s e i ro g o va , i n a g la v a m a n je z in ije m s e d a m k r u n a (O tkr.
X II, 3, 9). Sedam glava označava lukavost; d eset rogova -
m oć ubedivanja pom oću zabluda; <i sedam k ru n a - oskr-
navljene svetc stvari Reči i crkve.

311. N a osnovu opisa sopstvcnc m udrosti i o nih koji su

u njoj, m ože sc sagledati kakavog je kvaiiteta m u d ro st koja
nije sopstvena, i kakvog su kvalitcta oni koji $u u njoj;
naim e, đ a je m udrost koja nije sopstvena m udrost onih kojj
u scbi n c potvrduju d a su ioteiigencija i um nost o d čoveka;
je r oni kažu: “ K ako b i neko m ogao biti m u d a r od scbc, i
kako b i ncko m ogao da čini d o b ro ođ seb e?” I k a d a to kažu
o n i u sebi vide da je tako, je r mislc u n u tam je: oni, takođc,
vcruju da i drugi ta k o m isle, p o scb n o učeni, z a to Što ne
znaju d a o ek o m ože da misli sam o spoljašnje. O n i nisu uSli
u zablude nikakvim potvrđivanjim a spotjašnjih privida,
zbog čega znaju i opažaju da su ubistva, p relju b c, k rađ e i
lažna svedočenja gresi, i stoga ih sc klone; kao i d a zloha
nije m u d ro st, a lukavost nijc inteligencija; kacla Čuju
dovitljiva ra/.m išljanja izvedena na osnovu zabluda, oni se
čude i sm eju im se. R azlog je taj što k o d njih n cm a vela
izm edu unu tarn jo sti i spoljašnjosti, ili izm edu duhovnih i
p riro d n o h stvarj um a, k ao što ima k o d o nih koji $u čulni;
zbog toga o n i prim aju uticaj iz neba, pom oću koga takvc
stvari vide u n u tarn je. O n i govorc jednostavnije i iskrenije
o d ostalih, ijn u d r i su u živijenju, a nc u priČanju.^Mogu $c
uporediti sa jagnjadim a i ovcam a, d o k su o n i koji su u sop-
stvenoj m udrosii k ao vukovi i lisicc; i oni su p o p u t o nih koji
živc u kući i vidc ncbo kroz prozore, d o k su o n i koji su u
sopstvenoj m udrosti k ao oni kojc žive u sutercnim a i kroz
svoje p ro zo re vidc sam o o n o što se nalazi ispod nivoa zem-
Ije; i oni su p o p u t onih koji sto je na b rd u i vide o n e koji su
u sopstvenoj m udrosti k ao osobe kojc tum araju p o dolina-
m a i Šumama, N a o m j o v u ovih razm atran ja m ože biti jasno
da m udrost koja nijc nečija .sopstvcna je ste m u d ro st od
G ospoda, koja u spoljašnjoslim a j/g led a slično k ao nečija
sopstvena m u d ro st, ali je u unu tarn jo stim a sasvim različita.
M udrost koja nije nečija sopstvena u duhovnom svctu, u

308
 Božanska promisao

□ nularnjostim a, izgleđa k ao čovek, dok nečija sopstvena

m udrost izgleda kao slika, naizgled živa sam o zbog či-
njenice da oni koji su u toj m udrosti jo š uvek im a ra raz-
b o rito st i svojevoljnost, ili sposobnost razum evanja ilite n -
ja, i o tu d a govorenja i delovanja, i da pom oću tih sposob-
nosti o n i m ogu i d a se prave d a su Ijuđi. O n i su takve slike
zbog toga što zla i laži ne žive, već sam o d o b ra i istine; i
zato Što n a osnovu svoje razboritosti to znaju (je r kada to
n e bi znali o n iih ne bi krivotvorili), oni prividno poseduju
Ijuđsku vitalnost. K o ne zn a d a je Čovek onakav kakva je
njegova unutarnjost? Shodno tom e, da je čovek onaj koji je
u n u tarn je onakav kakvim želi da izgteda spolja, a d a je slika
onaj ko je sam o spoljašnje Čovek a ne i u n u ta m je ? Misti
o nako kako govoriš, u k o rist Boga, religijc, pravdc i
iskrcnosti, i bićcŠ Čovck; i ta d a će B ožanska Prom isao biti
tvoja m udrost, i vidcćeš p o d ru g im a da je sopstvena
m udrost m aloum nost.

312.11 Č o vek iz so p stv e n e m u d r o s ti se b e u b e đ u je , i s e b i

p o tv r d u je , d a s u s v e d o b ro i is tin e o d n je g a i u t\je m u ; is to
ta k o i s v o z io i la z . H ajde da izvedem o d o k az n a osnovu
sličnosti izm cđu prirodnog d o b ra i istine, i duhovnog d o b ra
i istine. Postavlja se pitanje - Šta su istina i d o b ro k a d a o
njim a prosuđujc oko? Z a r istin a ta d a nije o n o što se nazi-
va lepim , a do b ro što đonosi zadovoljstvo? J e r zadovoljstvo
sc oscća prilikom viđcnja lepih stvari. Š ta su đ o b ro i istina
k ad a o njim a prosuđuje uvo? Z a r istina ta d a n ije o n o što $e
naziva harm oničnim , a đ o b ro o n o Što se naziva 2 anosnim ?
J c r zanos sc oscća prilikom slušanja h arm o n ićn ih zvukova.
Tako jc i sa ostalim čulim a. N a osnovu to g a je očiglcdno šta
su p riro d n a istina i dobro. D a razm otrim o sada Šta su
duhovna istina i dobro. D a li je duhovna istina bilo šta
đru g o osim lepo i h arm o n ičco u duhovnim stvarim a i pred-
m ctim a? 1 da U je duhovno d o b ro n ešto d ru g o osim zado-
voljstva i prijatnosti koji po liču od o pažanja njihove lepote
ili harm onije? D a sada vidim o da li bilo šta m ože d a se kaže
o jed n o m Što je različito o d rečen o g o drugom ; ili o
duhovnom , Što se raziikuje od o n o g a što je rečen o o prirod-

309
Errumuel Svedenhorg

nom . O p riro d n o m je rcčn o da le p o ta i iadovoljstvo uliču u

o k o od p rcd m eta, a da h arm o n ija i zanos utiču u uvo od
m uzičkih in stru m en ata. Šta se tu ra /lik u je kada su u pita-
nju organske m aterije um a? O organskim m aterijam a uina
jc rečcno d a se te stvari n aiaze u njim a, a o prirodnim
stvarim a, ili telcsnim čulim a, d a te stvari u njih utiču, Ali,
ak o se postavi p itan je zašto je rečcn o d a o n e utiču, odgov-
o r m ožc biti sam o da je tak o rečen o zato što se tu pojavlju-
je razdaljina. A zbog Čcga j c {u drugom slučaju] rcčcn o da
su o n c u njim a? O dgovor m ože biti sam o d a jc to zhog toga
što sc n c pojavljuje razđaljina. Stoga ishodi da pojava raz-
daljine p rouzrokuje različito uv eren jc u pogledu onoga što
čovck misli i opaža, i onoga što, uslcd toga, vidi i čujc, Ali
lo nestajc k ad a se zn a d a k o d duhovnog n cm a udaljenosti
k ao k o d prirodnog. R azm šljajtc o suncu i m csccu, ili o
R im u i K onstantinopolju: z a r oni u misli nisu bcz raz-
daijine, p o d uslovom d a ta m isao n ijc sjed in jen a sa
iskustvom koje je stcčen o kroz viđenje i slušanje? Z a što vas
je o n d a p o tre b n o ubeđivatj d a z a to Što se u misli n e vidi
nikakva razdaljina, do b ro i istina, k a o i zJo i laž jesu u njoj,
a nc utiču u nju? 'Ibm e b ih d o d a o ovo iskustvo, koje je u
duhovnom svetu uobičajeno: jc d a n d u h m ožc da ulije svoje
misli i svoja osečanja u drugog d uha, a d a potonji n c zn a za
drugo nego d a je o n o što je uliveno njegova sopstvena
m isao i njegovo sopstveno osećanje; to se tam o naziva miŠ-
ljenjem koje potiče o d drugoga i m išljcnjcm u drugom e. To
sam video hiljadu p u ta, a to sam i sam tirad io hiijadu puta;
pa ipak je pojava razdaljine bila p rim etn a. Ali člm su
shvatili d a jc drugi uveo te misli i osećanja, bili su ozlo-
jedeni i o k rctali se na d ru g u stranu; priznajuci, m cđutim ,
d a se u u m itarn jem vidu ili u n u tarn jo j mish, razdaljina ne
pojavljujc, osim ukoliko sc ne o p aža k ao d a je u spoijaš-
njem vidu iti oku, i da o tu d a [ili od privida ra 2 daljine]
poličc verovanje da postoji uticaj. Ib m c bih d o d ao svoje
svakodnevno iskustvo. Z li duhovi su Čcsto ubacivali u m oje
misli zla i laži, koji su se k o đ m en c pojavljivali k ao da su u
m eni i o d m ene, ilj k ao da ih ja sdm mislim; ali p o što sam
znao d a su to zia i laži, ispitivao sam ko ih je u b a đ o ; \ oni

310
 Božanska promisao

koji su to učinili su otkrivcni i o teran i, a bili su n a veom a

velikoj uđaljcnosti od m enc. N a osnovu to g a m ože da bude
jasn o da svo zlo sa pripadajućom laži utičc iz pakla, a d a sve
do b ro sa pripadajućom istinom utiče od G ospoda; i da i
je d n o i dru g o izgleda k ao d a jc u Čoveku.

313. Kvalitct onih koji su u sopstvenoj m udrosti i

kvalitet onih koji su u m udrosti koja nije njihova sopstvena,
i koji su o tu d a u Božanskoj Promisli, opisan je u ReČi
pom oču A dam a i Bve u edem skom vrtu, u kom e su se nalazi-
ia dva drveta, jed n o života, a drugo poznanja d o b ra i zla; i
pom oču njihovog kušanja sa tog drugog drveta. D a sc pod
A dam om i njegovom ženom Evom pođrazum eva, i da jc uz
pom oć njih opisana N ajdrevnija crkva G ospođnja na ovoj
zcmlji, koja je bila u većoj m cri plcm enita i nebeska od
potonjih crkvi, m ožc d a se vidi u prethodnom (br. 241).
2Lnačcnje ostalih stvari je sledcčc: p o d vrtom u E dcm u
podrazum eva se m udrost Ijudi koji su pripadali toj crkvi; pod
drvetom života p o d razu m cv a se G o sp o d u poglcdu
BoŽanskc Promisli; a pod drvetom poznanja čovek u poglc-
du svojc sopstvene m udrosti; zmija označava čulno u Čovcku
i njegovo sopstveno, koji su sam i po scbi Ijubav p rem a scbi i
gordost zbog sopstvcne inteligcncije, p rem a to m e đavo i
sotona; p o d kušanjem $a drveta poznanja podrazum cva sc
prisvajanje dobra i istine, kao da oni nisu od G ospoda, i
o tu d a G ospodnji, već k ao da su od čoveka, i o tu d a Iju d sk t.!
poSto su dobro i istina sam e Božanske stvari kod čoveka - je r
sc p o d dobrom podrazum eva svc o n o što p rip ad a Ijubavi, a
pod istinom sve o n o što pripada m udrosti - s t o g a ak o dobro
i Lstinu Čovek prisvaja scbi k ao da su njegovi, on m ora da
vcrujc da je Bog; zbog čcga je zmija rekla: V o n a j d a n k a d a
o k u s iie s njeg a o tv o rić e v a m s e o č i p a ć e te p o s ta ti k a o b o g o v i i
z n a ti Što je d o b r o Šio l i z l o (1 Moj. IIJ, 5). Isto to čine u paklu
oni koji su u Ijubavi p rem a sebi, i o tu d a u gorđosti na sop-
stvenu inteligenciju. O suđivanjc zmije označava osuđivanje
Ijubavi prem a sebi i sopstvenc intcligencije; osuđivanje Evc
označava osuđivanje dobrovoljnog sopstvenog, a osuđivanje
A dam a označava osuđivanje . intclektualnog sopsrvcnog;

311
tmanut'i Svedenbor%

trnjc i kortiv koji ć e m u Tadali označavaju puku laž i zlo; izg-

nanjc iz vrta označava li^avaiije m udrosti; Čuvanjc p u ta ka
drvctu života označava staranjc Ciospoda d a sc nc povređu-
ju svctc stvari R cči i crkvc; sm okvino lSče kojim su pokriti
svoju nagost označava m oraine istinc kojim a jc pokrivcno
o n o sto pripada njihovoj ijubavi i gordosti; i haljinc od kože
u koje su kasnije obučcni označavaju privide istinc u kojtina
su jediuo bili. 1 b je duhovno značenjc tih stvari. Ali ncka
onaj koji to izabere, ostan c pri doslovnom smisiu; neka samo
zna da se to ovako razum e u nebu

314. Kakvog su kvaiitcta oni koji su zaluđeni sopstven-

o m mtciiguncijom m ožc biti jasn o n a osnovu njihovih iluzija
u vezi unutarnjeg rasuđivanja; n a prim cr u vezi uticaja, misli
i života. O U tic a ju oni mislc obrnuto, k ao da očni vid utiče u
unntarnji \ i č um a, koji jc razum cvanje; i kao d a sluh uva
utiče u unutarnji $luh, kojt jc takodc razum evanje; oni nc
opažaju da razumc%'anjc kojc potiče od voije utiče u o k o i
uvo, t o e sam o d a sačinjava ta ćula, vcc ih i koristi k ao svoje
instrum ente u prirodnom svetu. Ali oni to , zato Što nijc u
skJadu sa spoljašnjlm prividom , n e opažaju ak o se prosto
kaže da prirodno ne utićc u duhovno već da duhovno utiće u
prirtxlno. već i daije misle. “Šta jc drugo duhovno ncgo
jcdno čistije p riro d n o ?” K ao i: “ Z a r nije ocigleđno da ako
oko vidi nešlo lepo, a uvo Čuje nešto harm onično, um , koji jc
razum cvaoje i volja, oscča Zftdovoljstvo?*’ N e znajući da oko
ne vidi ođ scbe, n iti jczik oseća ukus od sebe, niti nozdrve
oscćanju m iris od scbe, niti koža oseća o d sebe, vcć da je
Čovekov* um ili d u h taj koji stvari o p aža pom oću ćula, i da
čuk> n a njega uttče zavj$nood toga k akvogje kvalitcta, ali da
čovekov u m ili d u h i dalje ne oseća od sebe već od G ospoda,
i da misliti drukcijc značt m isliti n a osnovu privida, a ako se
oni potvTde, na osnovu zahluda. Z a M isa o oni kažu da je
nešio što se modifiKajC u vazduhu. vartra zavisno od pved-
m cta i hiva uvcćano /avisno od k u llu ie; p rem a tom e, da su
prcdstave misli siike, kojc se p o p u l m eteo ra pojavljuju u vaz-
duhu: i d a je pam ćenjc daščica na kojoj se onc utiskuju: ne
znajući da su misli u m atcriji sasvim orgdĐske, kao Što su vid
 Božanska promisao

j sluh u svojim [m aterijam aj. D ajte im sum o d a ispitaju

m ozak i videćc da je o d p u n takvih m aterija; povredite ih i
postaćete delirićni; uništitc ih i um rećete. Š ta je m eđulim
m isao, a šta pam ćenje, m ožc d a se vidi u p rcth o d n o m (pri
kraju br. 279). O Ž iv o tu nni ne znaju ništa drugo osim da jc
to izvesna aktivnost prirode, koja se na različitc načine
oseća, kako $e živo telo organski pokrećc. A ko se kažc da
priroda živi na takav način, oni to poriču i kažu d a priroda
daje život. A ko sc postavi pitanje z a r živol onda n e Lšćczava
kada telo um re, otti odgovaraju da život ostaje u deliću vaz-
duha koji se naziva dušom . A ko se postavi pitanje šta je onda
Bog, d a li jc O n s&m Život ili nije - oni n a to ućute i n c žcie
da kažu šta mislc. A ko ih p itatc zar se nc slažu s tim da su
Đožanska Iju b a v i M udrost sdm život, oni će odgovorili
pitanjem šta jc ljubav, a Šta m udrost? J c r u svojim zablu-
d am a oni ne vidc ni šta su oni, ni Šta je Bog. Ove su stvari
predočenc kako bi sc nioglo viđeti kako Ćovcka zavodi sop-
stvena m udrost zbog toga što on sve zaključke izvlači na
osnovu spoljašnjih privida, i stoga na osnovu zabluda.

316.* R azlog zbog koga Čovekova sopstvena m udrost

uverava i potvrđujc da su sve d o b ro j istitta od čoveka i u
Čoveku, je taj Što je njegova sopstvcna m u d ro st njegovo
intelcktualno sopstvcno koje utiče iz Ijubavi p re m a scbi,
koja je Čovckovo đobrovoljno sopstveno, a sopstveno nc
m ože nista dru g o ncgo da svc stvari prisvoji, j e r s e o n o ne
m ože uzdići od scbc. Svi oni kojc vodi B ožanska Prom isao
O osp o d an ja su uzdignuti od sopstvenog. I stoga vide d a su
sve d o b ro t istina od G ospoda; Štavise, oni tak o đ e vidc da
je o n o što je u čovcku od G o sp o đ a, uvck G o sp o d an jc, a
nikada nijc ćovekovo. K o v eru je drugačijc, sličan je onom c
kom e su poverena d o b ra gospodara, a on ih traži za scbc ili
ih prisvaja kao sopstvena; koji nije upravnik već lopov; i
pošto čovekovo sopstveno nije ništa d ru g o nego zlo, on ih
[povercna d o b ra gospodara] p o re d to g a p o tap a u zlo, zbog
Ćcga će biti p o tro šcn a k a o biscri bačeni u balegu Ht sirćc.

• Đrojcvi su navedcnt u skladu $a cjriginalotn. (Prun. prev.)

313
Emanuel Svedenbor#

317. I I I S v e o n o u Šta j e čo vek seb e u b e d io , i što j e u seb i

p o tv rd io , o sta je u ry e m u k a o tyeg o vo so p stv e n o . M nogi vcruju
da čovek n e m ože da vidi istinu drukčijc osim na osnovu
dokazanih slvari; ali to jc obm ana. U građanskim i ckonom -
skim poslovim a kraljcvstva i republikc o n o što je korisno i
do b ro ne m ože da se vidi b ez poznavanja m nogobrojnih
zakonskih odrcdbi i uredbi, niti [možc d a se vidi) u pravnoj
oblasti ako sc n c poznaju zakoni, niti u prirodnim scvarima
kao Što su fizika, hem ija, anatom ija, m ehanika i lak o dalje,
ukoliko čovek nije upućcn u naukc. A li, u oblasti čisto
racionalnih, m orainih i duhovnh stvari, istine se vide zbog
sSmc njihovc svetlosti, pod uslovom d a je Čovek uslcd prik-
ladnog obrazcrvanja postao unckoliko racionaUin, m oralan i
duhtw an. R azlog je to što $e svaki čovek u poglcdu svog
duha, koji jc taj koji misli, nalazi u duhovnom svetu, i jcdan
jc od onih koji su tam o; i on je , shodno tom e, u duhovnoj
svctlosti, koja unutarnjostim a njcgovog razum evanja daje
slikc, i n a izvestan način narcđujc. J e r je duhovna svctlost u
svojoj suštini B ožanska Istina B ožanskc M udrosti
G ospodnjc. O tu d a potiče to što je čovek sposoban da misli
analitički, da izvodi zaključkc o onom e što je u pravosudnim
poslovima pravedno i dobro, da vjdi šta jc Časno u m oralnom
životu i do b ro u duhovnom životu, kao i m noge drugc istine,
kojc sc nc pom račuju ukoliko se ne vrši potvrđivanjc greša-
ka. Čovck te stvari vidi, i to sc m ože uporediti sa tim kako
vidi um [a n im u s] drugog čoveka n a osnovu njegovog lica, i
kako o p aža njcgova oscćanja na osnovu zvuka govora, bez
ikakvog drugog znanja osim onoga koje postoji u svakome.
Z ašlo čovek n e b i na osnovu uticaja u izvesnoj m cri video
unuiam josti svogživota, kojc $u duhovne i m oralne, kada ne
postoji Životinja koja uslcd uticaja ne zna o n o što joj je
neophodno za život, što je prirodno? P tica zna kako da
napravj gnezdo, p o '^ži jaja, izleže m lade, i poznajc svoju
hranu; p o red ostalih izvanrednih stvari koje se nazivaju
instinktima.

318. A li sada ćcm o da izložimo kako se čovekovo sta-

njc m enja n a osnovu potvrđivanja, i o tu d a ubedivanja.

314
 Bvzanska promisao

sledećim redoni: 1. N e postoji ništa što se n e m ožc potvrdi-

ti, laž u većoj m eri nego istina. 2. K ada se laž potvrdi istina
se ne pojavljuje; ali kada se polvrdi istina o n d a iaž postaje
očigledna. 3. Sposobnost d a se potvrdi sve što n c k o hočc
nije inteligencija već sam o dovitljivost koja postoji čak i
k o d najgorih Jjudi, 4. Postoji potvrđivanjc ko je je inteiektu-
alno ali nije u isto vrcm c dobrovoljno; d o k je svako dobro-
voljno p o tv rđ iv an je isto v rc m c n o i in te lc k tu a ln o . 5.
Potvrđivanje zla kojc jc dobrovoljno i u isto v rcm e intelek*
tualno uslovljava d a Čovek v eru je da je njegova sopstvena
m udrost sve, a d a B ožanska Prom isao nije ništa; ali sam o
in te lc k tu a ln o p o tv rđ iv an je to n e čini. 6. Sve Što je
p o tvrđeno usled voijc i u isto v rem e rezum evanja o staje za
uvek; ali n c i o n o što je p o tv rđ en o sam o razum evanjem . Što
sc tičc prvpga: a. N e p o s to ji n is ia š io s e n e m o že p o tv r d iti, la z
u v ećo j m e r i n e g o is tin a . Šta je to što n e m ože d a se potvidi
k ad a su atcisti potvrdiii da B og nije T vorac univerzum a,
već d a jc priroda' sopstvena stvoriteljica [ creatrbc); da je
religija sam o okov, i to za p ro ste i obiČne ljude; da je Čovek
sličan zvcri, i d a u m ire k ao on a; i k a đ a je p o tv rđ e n o da su
preljubc dopustive, isto kao i prikrivene k rađ c, p rev are i
podle zavcre; da je lukavstvo inteligencija a poročnost
m udrost? K o nc potvrđujc sopstvenu jeres? Z a r potvrdam a
dve jeresi kojc vladaju hrišćanskim svetom nisu ispisani
tom ovi? Izm islitc d eset jeresi, Čak i teško razumljivih,
recite nekom dovitljivom čoveku d a ih polvrdi, i on će ih
sve potvrditi. A ko ih kasnijc g lcd atc sam o na osnovu potvr-
d a, z ar n ećete ob m an e viđeti k a o istine? P ošto sve obm ane,
usled svojih privida i zabluđa, sijaju u p riro d n o m Čoveku,
d o k istina sija sam o u duhovnom čoveku, očigledno jc da
ob m an a m ože d a se potvrdi u vcćoj m cri nego istina. D a
bism o pokazali d a svaka o b m an a i svako zlo m ogu da budu
potvrđeni u tolikoj m eri d a o b m ao a izgleda k ao istina, a zlo
kao dobro, dokazačem o, n a prim cr, đa je svetlost tam a, a
d a je tam a svellost. Z a r se n e m ože reći - šta je svctlost
sam a p o sebi? Z a r to nije n ešto šlo se p ro sto pojavjjuje u
o k u saglasno njegovom stan ju ? Š ta je svetiost za sklopljeno
oko? Z a r slepi miševi i sove nem aju takve oči d a svetlost

315
Emanuei Svedenborg

vide kao tam u, a tam u k ao svetlost? Č u o sam da postojc i

ncki Ijudi koji na taj način vide, k ao i da su Ijudi u paklu u
m raku, ali d a se ipak m cdusobno vide. Z a r čovck ncm a
svctlost u svojim snovim a u sred noći? P a z a r o n d a nijc tam a
svetlost* a svetlost tam a? Ali m ože se odgovriti: šta jc ovo?
Svetlost je svetlost. k ao što je istina istina, a tam a je tam a,
k ao §to je laž laž. U zm im o drugi prim er: dokažim o d a je
gavran b eo . Z a r se ne m ožc reći d a je njegova c m a boja
sam o senka, koja nije njcgovo stvarno biće? N jegovo perje
iznutra je belo; takvo je i njegovo telo, a to su m aterijc koje
čine gavrana. Posto je njegova crn a bo ja senka stoga gavran
postaje b co k ad a ostari; takvi $u sc viđali. Šta je crno samo
po sebi ncgo belo? Sam eljitc c m o staklo i vidcćcte d a je
p u d er beo. Z a to kada k ažete da jc gavran crn, vi zaključu-
jc tc p o scnci a ne p o realnosti, Ali odgovor m ožc d a bude:
§ta je to? N a takav način svc pticc m ogu da se nazovu
bclim . O vc stvari su navcdcnc i p o red to g a Što su sup ro tn e
zdravom razum u kako b i sc m oglo videti d a sc laž direktno
su p ro tn a islini, i zlo d irc k tn o su p ro tn o d o b ru , mogu
potvrditi. D rugo: b. k a d a $e l a i p o tvrdi? is tin a s e n e p o ja v lju -
je ; a li k a d a $e p o tv r d i is tin a , o n d a l a i p o s ta je o čig led n a . Sve
laži su u tam i, a svc istine na svctlosti; a u tam i sc ništa ne
pojavljuje, n iti sc zna šta je ne§to u stvari, osim ako se ne
dodirnc; na svetlosti je drugačijc. Stoga se u R cči laži nazi-
vaju tam om , i o tu d a se za o n c koji su u lažim a kažc da
hodaju po m raku i u senci sm rti; a istine su sa d ru g c strane
nazvane vidctom , i stoga sc za o n c koji su u istinam a kaže
d a hodaju p o vidclu i o n i sc nazivaju sinovim a vidcla. D a
$c, kada $e laž potvrdi, istina ne pojavljuje, d o k n a osnovu
potvrđenc istinc laž p o staje očigledna, jasn o je na osnovu
m nogih stvari. N a p rim er, ko b i vidco bilo koju duhovnu
istinu da R eč o to m c ne poučava? Z a r se tu ne bi nalazila
sam o gusta tam a koja se ne bi m ogla odagnati, osim
pom oču svetlosti u kojoj se naiazi R eč, i osim u onom c ko
hoće da b u d e prosvctljcn? Koji jc rc tik m ože da uvidi svoje
obm ane ukoliko nc prizna au len ličn u istinu crkve? O n jc
pre toga ne vidi. R azgovarao sam sa onim a koji su se
učvrstili u v eri odvojenoj o d dobročinstva: i kada sam ih

316
 Božanska pm tnisao

pitao d a li u R cči vidc m nogc slvaii koji se o d n o se na Ijubav

i dobročinstvo, n a dcla izvršavanja zapovesti, k ao i d a sc
blažcnim a i m udrim a nazivaju oni koji ih čine, a neprom iš-
Jjenim a oni koji ih ne Čine - oni su rekli d a su n a te stvarl,
d o k su ih Čitali, glcdali sam o k ao n a veru, i tak o su prošli
m im o njih, k ao zatvorenih očiju. O n i koji su se učvrstili u
lažim a su p o p u t onih koji glcdaju u m rlje na zidu: i pri
večernjim senkam a vide d a zam rljan d eo u njihovoj m ašti
Jiči na jah ača ili čoveka, a k a d a uđe svetlost d a n a ta imagi-
n a rn a slika nestaje. K o m ožc d a im a osećaj za duhovnu
nečistoću preijube osim onoga ko se nalazi u duhovnoj čis-
toći čednosti? K o m ože d a im a oscćaj za surovost osvete,
osim o noga k o se nalazi u d o b ru Ijubavi p re ra a bližnjerau?
K o se od onih koji su preljubnici ili Željni osvete ne
podsm eva onim a koji zadovoljstva tih stvari nazivaju pak-
ienim , d o k zadovoljstva bračnc Ijubavi i ljubavi p rem a
bližnjem u nazivaju nebeskim ? 1 tak o dalje. Ire ć e : c. sp o so b -
n o s t d a s e p o tv r d i s v e š to n e k o h o č e n ije in te lig e n c ija v e ć s a m o
d o v itljiv o s t k o ja p o s to ji Č ak i k o d n a jg o r ih iju d i. Postoje neki
izvanredno vešti ubeđivači koji n c znaju n i je d n u istinu^ a
ipak m ogu da potvrde i istinu i laž; ncki od njih kažu: “Šta
je istina? D a li postoji ijcdna? Z a r nije istina o n o što ja
učinim istinom ?” P a ipak sc u svetu za njih veruje da su
inteligentni; ali i p o red toga oni nisu ništa drugo nego
m oleri. N iko drugi nije inteligentan osim o nih koji opažaju
d a je istin a istina, i koji to p o tv rđ u ju istin am a koje
n e p restan o opažaju. Ali m ala je razlika koja m ože da sc
vidi izm eđu onih koji pripadaju ovim dvem a vrstam a, zato
što ne m ože d a sc uoči razlika izm eđu svetlosti potvrđiva-
nja i svetlosti opažanja istine, niti drukčije izgleda nego da
se o n i koji se n alaze u svetlosti potvrđivanja nalaze i u svet-
losti opažanja istine, d o k je , 1 p o re d toga, razlika m eđu
njim a kao razlika izm cđu prividne svetlosti i istinske svet-
losti; a prividna svetlost je u duhovnora svetu takva da
utičuću istinsku svctlost p reo k reće u tam u. Thkva prividna
svetlost postoji kod m nogih u paklu, koji k a d a se pošalju u
istinsku svctlost nc vide ap so lu tn o ništa. N a osnovu ovih
razm atran ja je ocigledno d a sposobnost d a se potvrdi sve

317
i'manuel Svedetiboi%

Sto neko hoće jc stc puka dovidjivost ko ja m ože da postoji i

kod najgorih Ijudi. Č ctv rto : d. p o s to ji p o tv r d iv a n je k o jt j e
in te le k tu a ln o a ii n y e u isto vrem e d o b ro vo tfn o ; d o k j e s v o k o
d o b r o v o tjn o p o tv r d iv a n je is to v r e m e n o i in te le k tu a ln o .
Pokažim o to prim erim a. O n i koji su u intelcktualnom
potvrđivanju a nisu o isto vrcm c i u dobrovoljnom potvrdi-
vanju su o n i koji potvrđuju vcru odvojenu o d dobroćinstva,
a ipak živc životom ispunjcnitn dobrocinstvom , i gcneralno
oni koji potvrđuju o b m an u ućenja, ali b ez obzira na to ne
žive u saglasnosti sa njom . D o k su o n i koji potvrđuju
o b m anu učcnja i žive u skladu sa njom , oni koji su u đobro-
voljnom i, u isto vrem c, u intlektualnom potvrdivanju.
R azlog jc taj što razum evanje ne utiče u volju, vcć volja ti
razum evanje. N a osnovu ovoga je takođe očiglcdno šta je
o b m an a zla, a Šta je ob m an a koja nije o d zla. O b m an a koja
nijc od zfa m ože da b u d c sjcdinjena sa dobrom , dok
obm ana zla ne m ožc. R azlog jc taj što o b m an a ko ja nije od
zla jcstc obm ana u razum evanju a n e u volji, d o k jc obm ana
zla nb m an a u razum cvunju usled zla u volji. Pcto: e. p o tv r •
đ iv a n /e z la k o je j e d o b ro v o fjn o i u isto v re m e in te ie k iu a in o
u z r o k tije d a Ćovek v e ru je d a j e n jeg o va so p stv e n a m u d r o s t s v t,
a d a B o za n sk a P r o m is a o n f j e n iš ta ; a li s a m o in ie te k tu a ln o
p o tv r đ iv a n je to n e Č ini. Im a m nogo o nih koji n a osnovu spol«
jašnjth privida u sveiu u scbi potvrduju sopstvcnu m udrost,
ali ipak n e poriču BoŽansku Prom isao; k o d njih postoji
sam o intclektualno potvrđivanjc; dok k o d o nih koji u isto
v rem e poriču B ožansku Protnisao postoji i dobrovoijno
potvrđivanje; to se m eđutim , zajedno sa ubedljtvošću,
uglavnom sreče kod onih koji sc klanjaju p riro d i, k ao i kod
onih koji se klanjaju scbi. Scsto: f. sv e o n o Što s e p o tv rd i
vo fjo m i u isto v re m e ra zu m e v a n je m o sta je z a u v e k ; a ii n e i o n o
š to j e p o tv rđ e n o s a m o r a zn m e v a n je m : je r o n o Što je od sam og
razum evanja n e nalazi se u ćovcku već van njega; o n o je
sam o u misli, a ništa nc ulazi u čoveka i ne pripaja m u se
osim onoga Što j e prihvaćeno pom oću volje, j e r to postaje
pripadajuce njegovoj životnoj Ijubavi. D a to o staje za sva
vrem ena biće pokazano u n arednoj taćki.

318
 H oianska prom isao

319. D a sve Što je p o tv rd cn o u volji i što u isto vrcm e

potidc o d razum cvanja o stajc zauvek, zbog to g a jc Šio jc
svaki Čovek [ h o m o ] svoja sopstvena Ijubav, a Ijubav je od
voljc, k ao i zbog toga što jc svaki čov^k svoje sopstvcno
do b ro ili svoje sopstveno /.lo, jc r se sve ono naztva dobrom
što je od Ijubavi, a slično je l sa zlom . PoSto jc Čovek svoja
sopstvena Ijubav, o n je i oblik sopstvene Ijubavi, i možc sc
nazvati nosioccnt sopstvenc Ijubavi. U p rcth o d n o m jc
rečen o (br. 279) d a su Čovekova osedanja lju b a\i, i otuda
misli, p ro m cn e i varijacije stan ja i oblika organskih m atcr-
ija njcgovog um a. Sada ćcm o izložiti šta su tc p ro m c n c i
v arijađ je, i kakvog su o n e kvaiitcta. Prcdscava o njima
m ože d a sc sieknc na osnovu srca i pluća. u kojim a postojc
naizm entčna šircnja i sabijanja, tli rastezanja j skupljanja,
što se k o d srca naziva sistoiom i đijastolom , a k o d pluća dis-
anjcm , kojc je naizm cntčno rastczanje i skupljanje, ili razd-
vajanjc i spajanjc plućnih polovina. To su p ro m e n e i vari-
jacije stanja srca i pluća. Istovetnc stvari p o sto jc i u ostutim
unutrasnjim organim a icla, k ao i u njihovim pojedinim
delovim a, pom oću kojih sc krv i anim alni sok prim aju i
p o m eraju daljc. Istc stvari postoje i u organskim oblicirna
um a, koji su, kao što je u prclhodnom . pokazano, pred m ct
Ćovekovih osećanja i misli; s tom razlikom Što je njihovo
Širenjc i sabijanje, tli naizm cničnost, relativno u tolikoj
m eri savršenijc d a se n c m ožc izraziti rećim a prirodnog
jezika, već jedino rcčim a duhovnog jezika. ko je na neki
način m ožem o da približim o sam o ako ih [šircuje i sabija-
njc, ili naizm eničnost organskih oblika um a] nazovcm o
vrtložnim okrctanjim a, na naćin večitih hclik o d a” , kojc $c
savijaju u unutarnjostim a, izvanrcdno sp o jcn c u oblžkc koji
su receptivni za život. AJi sada ćem o izložiti kakvog su
kvaliteta te Čisto organske m atcrije i oblici kod zlib, a
kakvog kod dobrih. H elikodc se kod dobrih okreću n ap rcd .
d o k sc k o d ziih okreću unazad; a m aterije : oblici koji imaju
spirale o k ie n u te ka napred , o k ren u ti su ka G osp o d u , i od
N jega p rim aju uticaj; d o k su o n i koji im aju sp iralc *

* Hetikode - spiralne crte. (Prim, prev.)

319
Emanuei Sveđenborg

o k rcn u te ka nazad, okren u ti ka paklu, i o d atic prlm aju uii-

caj. Treba d a se zna d a su oni, sve dok su o k rcn u ti ka nazad,
otvoreni pozadi a zatvoreni n ap rcd ; a d a su, sa druge
stran e, sve dok su o k ren u ti ka n ap rcd , otvorcni n ap red a
zatvoreni pozadi. N a osnovu ovoga m ožc da b u d e jasn o
kakva vrsta oblika, ili kakva vrsta o rg an a je zao ćovck, a
kakva vrsta oblika, iii kakva vrsta organa jc d o b ar čovek,
naim e, d a se ont okreću u suprotnim pravcim a; a pošto
okrctanjc koje je jed o o m ižazvano nc m ožc d a se ispravi,
očiglcdno jc da čovek ostaje zauvek o n a ta v kakav jc kada
um rc. Ljubav čovekove volje jc ta koja vr$i o kretanje, ili
koja p rco b raća i p reok reće; je r, t a o što je n ap rcd rečeno,
svaki čovck je svoja sopstvena ljubav. O tu d a to Što svako
n akon sm rti siedi p u t sopstvcoe Ijubavi; on aj koji jc u
dobroj Ijubavi - p u t ka n ebu, a on aj koji je u zloj Ijubavi -
p u t ka paklu; i n e sm iruje se nigde d ru g o osim u onom
društvu u kom c se nalazi njegova vladajuća Ijubav. A ono
što jc čudcsno, to je d a svako zna svoj put, §to jc k ao d a ga
nanjuši nozdrvam a.

320. IV KacUi b i čo vek vero va o , u o n o š to j e i ia tin a , đ a s u

sv o d o b ro i is tin a o d G o sp o d a , a s v o zJo i t a t o d p a k la , o n n e
b i s e b i p r ip a ja o d o b ro i Č inio se b e z a s tu tn im , n it i b i se b i
p r ip o ja o zJo i č in io seb e k r iv itn . A li poŠto su tc stvari u
suprotnosti sa verovanjem o n ih koji su u sebi uČvrstiU priv-
id d a su um nost i m ud ro st o d čovcka, i da nc utiču sagias-
n o stanju organizacije Ijudskih um ova (o kojoj poglcdajte
upravo rcčeno u b r. 319), stoga ćem o th ovde dokazati; a to
će, rad i jasnoče, biti izvršeno slcdećim rcdosledom : 1. O naj
ko u sebi potvrđuje privid d a su um nost i m udrost od čove-
ka, i d a su o tu d a u Čoveku k ao njegovc sopstvcnc, n c m ože
stvari da vidi na drugi način ncgo d a, ako bi bilo drukčije.
on nc bi bio čovek, več ili zvcr ili kip; d o k je istina ipak
suprotno. 2. V erovau i m isliti, o n ak o kako je i istina, d a su
svo do b ro i istina o d G ospoda, a svc zlo i obam ana od
pakla, izglcda k ao n ešto nem oguće; dok je to ipak zaista
ljudski, i p rcnia tom e andeoski. 3. Thko verovati i misliti jc
nem ogućc za o n e koji ne priznaju Đ ožanstvenost G ospoda

320
 Božanska promisao

\ koji n c priznaju da su zla gresi; ali jc m oguće za o n e koji

te dve stvari priznaju. 4. O ni koji priznaju te dve stvari,
razm išljaju o zlim a u sehi, i odbacuju ih od sebe u pakao,
odaklc i potiču, sam o ukoliko ih se kJonc i osećaju p rem a
njim a, k ao p rem a gresim a. odvratnost. 5. P rem a tom e,
B ožanska Prom isao n e pripaja n i zlo n i d o b ro bilo kom e,
već čovekova sopstvena m u d ro si p rip a ja i jc d n o i drugo.

321. Ali tc ćcm o stvari objasniti po rc d u kojim su

izložene. Prvo: a . o n a j k o u s e b i p o tv rd u je p r iv id d a s u u m n o s t
i m u d r o s t o d čoveka> / d a s u o tu d a u Č oveku k a o u jeg o ve so p -
stven et n e m o že s lv a r i d a v id i n a d r u g i naČ itt n e g o d a , a k o b i
b ilo d r u k č ije , o n n e b i b io Čovck> već i l i z v e r i l i k ip ; d o k j e is ti -
n a ip a k su p ro tn o . Z akon je BoŽanske Prom isli d a čovek
treb a d a misli k ao od scbc, i da p o stu p a m u d ro kao od sebe,
ali da ip ak potvrđuje d a je to od G ospoda. I h k o ishodi da
je Čovek - onaj koji misii i deluje m u d ro kao od scbc, a u
isto v rem e priznaje da je to od G ospoda; aii n e onaj koji u
sebi potvrđuje d a jc sve što misli i čini od njega, n iti je to,
pak, onaj koji, zato što zn a da su um nost i m u d ro st od
Boga, ćeka uticaj, jc r taj postaje sličan kipu. a onaj prvi
sličan zveri. D a onaj kojl Čeka uticaj iiči na kip, to je jasno,
j e i o n m o ra da stoji l\i scdi b ez p o k reta, sa spuštcnim ruka-
m a i očim a koje su ili zatvorene, ili otvorene bez treptaja,
ne misleći i n e d išu a . Š ta o n d a u njem u im a od života? D a
je onaj koji v erujc d a svc stvari koje misJi i Čini potiču od
njega, sličan zveri, tak o d e je jasno, je r on misli sam o iz
priro d n o g um a, koji je zajednički čoveku i životinji, a nc iz
duhovnog um a koji jc zaista ljudski um ; taj um prizuajc da
sam o B og misli od Scbe, a d a čovek misli od I3oga, zbog
čega takva osoba nc zna ni za kakvu razliku izm edu čoveka
i zveri, osim da čovck govori, a zver ispušta zvuke; i veruje
da oboje na isti način um iru. O o n im a koji ček aju uticaj reći
ćem o ncšto više. O n i ne prirnaju nikakav uticaj, osim Šco
njih nekolicina, koji to žeie od srca, p o v iem cn o prim aju
izvestan odgovor kroz živo o pažanje u misli, ili p u tcm
p reću tn e i rctk o k ad a očigledne reči u odgovoru, što im a za
posledicu d a oni misle i d elu ju o n ak o k a k o hoće i m ogu, i

321
Emanuel Svedenbot'g

<ia jc onaj koji dcluje m u đ ro m u d ar, a onaj koji deluje

ncprom isljcno ncprom išljen: i njim a se n ikada nc daju
uputstva u šta da vcruju i šta d a Činc; a to se vrsi u poglcdu
cclokupnog spoljašnjeg privida k ao od seb e, kako Ijudska
razboritost i svojcvoljnost n e bi išdczle, što je rad i to g a da
svako deluje iz slo b o d e saglasno razum u. O n i koji su putcm
uticaja poučeni u šta da veruju ili šta da činc, nisu poučcni
od G ospoda, niti od bilo kog an d cla neba, vcć od nckog
cntuzijastičnog kvckerskog ili m oravskog đ u h a , i vođeni su
pogrcšnim p u tcm . Sav uticaj koji potićc od G o sp o d a odvi-
ja sc pom oću prosvetljenja razum cvanja, i pom oću oseća-
nja istine, i to kroz ovo d ru g o u prvo. D rugo: b. vero va ti i
m isliti, o n a k o k a k o j e i is tin a , d a s u s v o d o b ro i istin a o d G ospo-
d a , a sv o z h i o h a m a n a o d p a k la , izg ted a ka o n ešto nem oguće;
d o k j e to ip a k z a is ta (ju d ski, i p r e m a torne a n đ eo std . V erovati i
misliti da su svo d o h ro i istina od G ospoda izgleda m ogućc,
pod uslovom da sc ništa daljc ne kaže. K azlog je taj Što je
to u skJadu sa teološkim verovanjem , su p ro tn o kom e nije
dozvoljeno m isliti. Ali verovati i mislitr d a je sve zlo i laž od
pakJa, izglcda ncm oguće, zato Što bi sc na taj način vcrova-
lo da Čovek nc m ože ništa da misli. D o k čovek ipak misli
kao od sebe, iako od pakla, jc r G ospod svakom e d aru jc da
m isao u njcm u izgleda k ao njcgova sopstvena, b ez obzira
na to iz kog jc izvora. U protivnom , on n c bi živeo kao Čo«
vek, oiti bi m ogao da b u d e izvedcn iz pakla i uvedcn u
ncbo, to jest, popravljeu, k ao Što je čcsto pokazivano u
onom e što preth o d i. Stoga G o sp o d ćoveku tak o đ e dajc da
zna. i d a o tu d a misli, d a je u paklu ukoliko je u zlu, i đa
misli iz p ak la ukoliko misli iz zla; O n m u daje da misli i o
sredstvim a putim kojih m ožc da izade iz pakla, i d a ne misli
od pakla, već da uđe u nebo i d a tam o misli od G o sp o d a, a
p o red toga m u daje i slobodu izbora. N a osnovu čega jc
m oguće uoćiti d a čovek m ože d a misli zlo i laž k ao od sebc,
i m ože tak o d e da m isn da j e ovo ili o n o zio i tažno; shodno
lom e, d a je to o d njega sam o prividno. ali da b cz tog privi-
da čovek ne b i bio ćovek. E sencijalno je Ijudski, i p rcm a
tom e anđeoski, misliti o d istine; a istlna je d a čovek nc misli
od sebe, već da m u je od G ospoda dato da misli, i to p rem a

322
 Božansku pm m isao

celokupnom spoljašnjem izglcdu - k ao o d sebe. Trećc: c.

ia k o vero v a ti i m is liti j e n e m o g u ć e z a o n e k o ji n e p r iz n a ju
B o ža n stv e n o st G o sp o d a i k o ji n e p r iz n a ju d a s u z l a g re si; a li j t
m o g u će z a o n e k o ji te d v e s tv a r i p r iz n q ju . D a je to nem ogućc
onim a koji n e priznaju B oiaJisko G ospodnje, zbog toga jc
ito sam G ospod om ogućava Ćovcku d a misli i hoće, a oni
koji ne priznaju Božan,sko G ospodnjc, budući razjedinjcni
od N jega, veruju da misle od scbc. D a je to nem ogućc
onim a koji ne priznaju d a su zla gresi, zbog to g a je sto oni
misle od pakla, a svako ko jc tam o uobražava da inisli od
sebe. A li d a je to m ogućc onim a koji tc dve stvari priznaju,
m ožc da b u d e ja sn o n a osnovu o n o g a što je u p reth o d n o m
izobilno n av ed en o (br. 288-294). Č etvrto: d. o n i k o ji p rizn a *
j u te đ v e s tv a r i, r a z m iiija ju o z iin ta u se b i, i o d b a c u ju ih o d
se b e u p a k a o , o d a k le i p o tič u , s o m o u k o tik o ih s e k lo n e i oseća*
j u p r tm a n jim a , k a o p r e m a g r e s im a , o d v r a in o s t. Ko ne znu, ili
ko ne m ože da zna, da zlo p o tiće od pakla, a d a d o b ro
potičc od n eb a? I ko stoga nc m ože da zn a đ a ukoiiko sc
Ćovek kloni zla i oseća p rcm a ujernu ođvratnost, utoliko sc
kloni pakla i oseća p rcm a njcm u odvratnost? E ko stoga no
m ožc d a zn a d a ukoliko sc ncko kloni zla j oseća pretna
njcm u odvrantost, utoliko on hoće i voti d o b ro , i da ga,
sh o d n o tom e, G o sp o d utoliko izvodi iz p ak la i vodi u ncbo?
Svaki razum an ćovek sposoban je d a uvidi ovc stvari pod
uslovom da zn a da postojc n c b o i pakao, i d a zlo im a svoj
sopstveni izvor, a d o b ro svoj. D alje, ak o Ćovek razm išlja o
zlima u sebi, što jc isto Što i ispitivanje scb e, i ak o ih se
kJoni, on se ta d a izvlaći iz pakla, i ostavlja ga za sobom ; i
uvodi sebe u nebo, gdc $c sa G ospodom gleda licem u licc.
Z a Ćoveka se kaže da to Ćini, p ri čem u o n to ćini k ao od
scbe, ali ipak od G ospoda. K ada čovck, usled đ o h ro te svog
srca i pobožnosti, priznaje ovu istinu, o n d a se o n a nalazi
u n u ta m je skrivcna u svemu Što o n n ak o n toga misli i Čini
k ao od sebe; to jc slićno principu plodnosti u sem enu, koji
u n u taro je prati njegov rast svc d o novog sem en a; iJi kao
zadovoljstvo u ap etitu p rem a h ran i k oju je čovek jednom
p rizn ao za korisnu i zdravu; jcd n o m rećju, to j e k ao srcc i
d u ša u svem u što ćovek misli i čini. Peto: e. p r e m a to m e.

323
Emanucl Svedenbor%

Boianska Prom isao ne pripaja n i zio ni dobro bito kome, vtć

čovtkova sopstvena m udrosi pripafa i Jedno i drugo. O v o isho-
đi iz svega Što jc do sada rcćeno. D o h ro je cilj B ožanskc
Promisli; stoga jc o n o svrha svakog njcnog delovanja. 1z tog
ra /lo g a o o a nc p rip a ja d o b ro nikom c, je r b i o n o na taj
naćin čoveka Činik> zaslužnim ; niti bilo k o m e p rip a ja zlo,
je r bi ga n a taj naćin učinila krivim za zlo. I p o re d toga
čovck sebe čini i zaslužnim i krivim uslcd svog sopstvenog,
koje nije ništa d ru g o nego zlo; sopstvcno njcgove volje je
Ijubav p rem a scbt, a so p stv eao njegovog razum cvanja jc
gordost na sopstvenu intcligcociju; a o d a tle potiče njegova
sopstvena m udrost.

324
 SVAKI ČOVEK M O Ž E DA S E POPRAVI, 1 NE
P O S T O JI NIKAKVA PR E D O D R EĐ E N O ST

322. Z d rav razum nalaže da su svi p red o d ređ en i 7,a

nebo, a d a niko nijc p re d o d o re đ e n za pakao, jc r su svi
rođeni k ao ijudi, i o tu d a nosc lik Božiji u sebi. Lik Božiji u
Ijudima je u tom c što su sposobni d a razum eju istinu i da
Čine dobro. Sposobnost d a se razum e istina potiče od
B ožanskc M udrosti, a sposobnosi da se čini d o b ro od
B ožanske Ljubavi; ta m oč jc lik Božiji, koji se zadržava kod
zdravog čoveka i ne iskorenjuje se. O lu d a p o tičc to što on
m ože da p o stan e civilizovan i m oralan čovek. a onaj koji je
civilizovan i m oralan m ože d a postane i duhovan, j e r j e civ-
iiizovano i m oralno prijem nik duhovnog. Civilizovanim se
naziva onaj Čovek koji poznaje zakone državc čtji je
građanin, i živj u skladu sa njim a; m oralnim čovckom sc
naziva onaj koji jc od tih zakona načinio svoja m oraina
načeia i svoje vrline, i usled razum a živi u skJađu sa njima.
S ada ću reći na koji naćin su građanski i m oralni iiv o t pri-
jem nici duhovnog života: živi u skladu sa tim zakonim a, ne
sam o gradanskim : m oralnim , nego i B ožanskim zakonim a,
i bičcš duhovan Čovek. TeŠko d a postoji n aro d koji je u
tolikoj m eri varvarski da nije d o n e o zakone p o kojim a se ne
sme poćiniti ubistvo, n e sm c Činiti kurvarsrvo sa tuđom
ženom , ne sm e irvršiti k rađ a, niti lažno svcdoćenjc, niti
narušavanje o noga Što p rip a d a drugom e. Civilizovan i
m oralan Čovek se pridržava tih zakona, kako b i m ogao da
bude, ili kako b i izgledao k ao d o b ar gradanin. AJi, ak o on
te zakone u isto v rcm e ne sm atra i Božanskim , on je sam o
civitizovan i m oratan p riro d an čovck, dok ukotiko ih sma-

325
Emunuel Svedenborg

tra i BožaniUcim, on postajc civilizovan i m o ralan duhovan

čovck. R azlika je u tom e što ovaj drugi nije sam o dobar
građanjn zem atjskog carstva, vec je i d o b ar g radanin
nebcskog carstva, d o k jc onaj prvi sam o d o b ar gradanin
zcm aljskog, ali ne i nebeskog carstva. O n i se razlikuju po
dobrim a koja čine; d o b ra koja Čine civilizovani i m oralni
prirodni Ijudi nisu d o b ra sam a p o sebi, je r sc Čovck i svet
nalazc u njžma; d o b ra koja čin e cžvilizovant i m oralni
duhovni Ijudi, su d o b ra sam a p o sebi, j e r sc u njim a nalaze
O o sp o d i oebo. N a osnovu ovih razm atran ja je jasn o da je
svaki čovek, z a to što je ro đ cn tak o da m ože d a p o stan e civ-
ilizovan i m oralan p riro d an Čovek, istovrem eno ro đ cn i
tako da m ože da p o stan c civilizovan i m o ralan duhovan
čovck. O n sam o treb a da prizna Boga, i da ne čini zla je r su
ona protiv Đoga, vcć d a Čini d o b ra je r su o n a u skladu sa
Bogom; to su siedstva pom oću kojih d u h ulazi u njegove
građanske i m oralne scvari, i tam o Živi, ali b cz tih stvari u
njitna n em a duba, i o n e stoga ne žtve. Iz to g razloga se pro-
ro d n i Čovek, koliko g o d d a deluje civiltzovano i m oralno,
naziva m rtvim , a duhovni čovek se naziva živim. O d
B ožanske je Prom isli G o spodnje d a svaki o a ro d im a neku
rcligiju, a p rim a m a stvar svake religije je d a prizna da pos-
toji Bog, je r se u supro tn o m ne b i zvaia religijom ; i svaki
n aro d koji živi u skladu sa svojom religijom , to jcst, koji ne
čini zio z a to Što je to protiv njegovog B oga, prim a u svojc
p riro d n o n ešto o d duhovnog. K ada čuje nekog ne-hriščan-
ina kako kaže d a nećc učiniti ovo ili o n o zlo z a to što je to
protiv njegovog B oga, ko n c kaže u sebi: “Z a r ovaj ćovek
nijc sp asen ?" C ini sc k ao d a n e bi raoglo biti drukčije.
Z d ra v razum to nalažc. D akle, k a d a sa d ru g e stran e čuje
hrišćanina kako kaže: “N e sm atram da je ovo ili o n o zlo; Šta
$e podrazum eva p o d tim e d a je to p ro tiv B oga?”, ko ne
kažc u sebi: “D a li je ovaj Čovek spasen? To izgleda
ncm oguće.” Z d rav ra^um i to nalaže. A k o kaže: “J a sam
ro đ en kao hrišcanin, k rštcn sam , zn am z a G ospoda, čitao
sam Rcč, pričešćivao sam sc”, d a li je sve to n cšto ako ne
sm atra d a su ubistva gresi, ili osveta koja na njih navodi,
preljube, prikrivene k rađ c, lažno svedočenje ili laganje, i

326
 Božansko prumisao

raznc v isle nasilja? D a li takav Čovck misli n a Boga ili na

hilo kakav večni život? D a li misli da oni postoje? Z a r zdrav
razum ne nalaže d a takva osoba ne m ožc biti spasena? S \c
jc ovo reČeno o brišćanm u, je r nc-hrišćanin mislt o Bogu,
uslcd religije u svom životu, u većoj m eri ncgo hričćanin.
Ali o ovim taćkam a ćem o viSc reči u onom e što slcdi, ovivn
rcdoslcdom : I Cilj stvaranja jc nebo sačinjeno od ijudskog
roda. II O tu d a je od B ožanskc Prom isli da svaki Čovek
m ožc da se spase; a spascni su oni koji priznaju Đoga i živc
ispravno. III Č ovek je sam kriv ako nijc spasen. IV Prcm a
tom c svi su p red o d rcd cn i za nd>o, a n iko n ijc p rcd o d red cn
za pakao.

3 2 3 .1 C ilj s tv a r a n ja j e n e b o sa Ć in jen o o đ Iju d sk o g ro d a .

D a ncbo nc sačinjava niko drugi nego o n i koji su rodcnt
k ao Ijudi, p o k azan o je u ra d u o NF.BU I PALKU, kao i u
p rc th o d n o i2 ioŽenom; i poSto ncbo nc saćiojava n iko drugi.
ishodi da je đ lj stvaranja n c b o sačinjeno o d Ijudskog roda.
D a je to cilj stvaranja zaista jc pokazano u p retb o d n o m (br.
27-45); ali to će se jo š jasnijc vidctl na osnovu objasnjcuja
sledcćih tačaka: 1. Svaki čovck jc stvoren lako da m ožc du
živi vcČno. 2. Svaki Čovek jc stvorcn tak o da m ožc da živi
vcčno u blaženom stanju. 3. Prem a tom c, svaki Čovck je
stvoren ta k o d a m ože doći u n cbo. 4. ĐoŽanska L jubav nc
m ože d a čini dru g o nego da io hoće; a Đ ožanska M udrost
ne m ožc da čini dru g o nego da lo obczbeđuje.

324. Im ajući u vidu da BoŽanska P rom isao nem a

nikakvu dru g u predestinaciju osim n cb a. k ao i <ia sc o u a ne
m ože izm eniti u drugu, ovdc ćem o, dižeči se naprcd
utvrdenog redosleda, pok azati da je cilj stvaranja ncbo koje
sačinjava Ijudski rod. Prvo: a . s v ttk i č o v e k j e sto v re n d a možje
d a i i v i većn o . U raspravi o B O Ž A N S K O J LJU BA V I I
M U D R O S T I, u n jen o m trcćcm i p eto m delu, p o k azan o je
da svaki čovck im a tri stcp en a života, koji sc navuvaju
prirodntm , dubovnim i ucbcskim , i d a se ti stepcni zaisla
nalazc u svakom čoveku, d o k kod žrvodnja postoji sanio
jcd an stepen života koji jc slićan krajnjcm [spoljaSnjem]

327
Emanuel Svedenborg

step en u kod Čoveka, koji se naziva prirodnim . Iz čega isho-

d i da se čovek, uzdizanjem svog života ka G ospodu, nalazi
u takvom stan ju iznad životinja da je sposoban d a razum e
stvari k ao Sto su o n e ko je p rip a d a ju Božanskoj M udrosti, i
d a hoče stvari k ao Što su o n e ko je p rip ad aju Božanskoj
i.jubavi, tc d a na taj način p rim a Božansko; i da o n , koji je
sposoban da p rim a B ožansko, kako bi ga video i opazio u
scbi, n c m ože da b u d e ništa d ru g o nego sjedinjen sa
G ospodom , i d a kroz tu sjcdinjenost živi večno. Sta bi
G o sp o d Činio sa cclokupnim stvaranjem univerzum a, đa
nije stvorio i Sopstvene slikc j o d raze, kojim a m ože da pre-
nese Svoje B ožansko? U protivnom , čega bi jo š tu bilo osim
pravljenja ncčega Što ćc biti i nećc biti, ili što će posto jati i
ncče postojati, i to ni zbog čega drugog nego da bi O n
m ogao izdaieka da p o sm atra puke p ro m e n e i n ep restan e
izm enc, kao na nekoj sceni? Š ta b i u tim stvarim a bilo
Božansko, d a o n c nisu rad i cilja da m ogu da služe k ao sub*
je k ti koji će prim iti B ožansko dublje, i videti ga i osetiti? I
p o što je B ožansko neiscrpnog sjaja, d a li b i ga O n sačuvao
sarao za Sebe, i d a li bi O n m ogao ta k o da učini? Je r, ljubav
želi svojc d a p rcn csc drugom e, staviše, da d a onoliko svog
koliko jc to m oguče. Pa z a r to o n d a ne čini i Božaska
I-jubav koja je beskrajn a? M ože li o n a d a d a, p a d a op et
oduzm e? Z a r to n e b i bilo davanje onoga Što sam o Što nije
nestalo, koje u n u ta m je sam o po scbi nije ništa? J e r kađa
n estan e o n o p o staje ništa, p o što o n o što Je ste , nije u
njcm u. A li o n a [B ožanska Ljubav] dajc o n o što Jeste, ili Što
ne p restaje d a b u d e; a to je vcčno. D a b i svaki čovek m ogao
da živi večno, o n o što jc sm rtno u n jem u se odstranjuje.
N jegov sm rtni d ao je njegovo m aterijalno telo, ko je se
sm rću odstranjunje. N a taj način se razotkriva njegov
besm rtni deo, koji je um , i o o ta d a postaje d u h u ijudskom
obliku; taj d u h je njegov um , D a Čovckov u m n e m ože da
um re vjdeli su m udraci i razboriti ljudi davno proslih vre-
m ena; je r su oni govoriii: “K ako čovckova duša ili um mogu
da u m ru k ad a m ogu đ a b u d u m udri?” U d anasnje vrem e
sam o nekolicina poznaje njihovu u n u ta m ju predstavu o
tom p redm etu; m eđutim , o n o Što je ulazilo u njihovu opštu

328
 Božanska promisuo

pcrcepciju poticaio je o d n cb a, naim e d a jc Bog sama

M udrost, da je čovck njen učcsnik, i d a je Bog b esm rian iti
večan. Po§to m i je bilo d a to da govorim sa anđclim a, i s&m
ću rcći nešto iz svog iskustva. R azgovarao sam sa onim a
koji su živeti p re m nogo vekova, sa onim a koji su živeti prc
potopa, i sa nekim a koji su tivcli posle njega. sa onim a koji
su živeii u v rem e G ospod a, i sa jed n im od Njegovih apos-
tola, kao i sa m nogim a koji su Živcti u p o to n ja vrcm ena: sv \
su ont izglcdali kao sredovcčni Ijudi, i govoržii su d a nc
znaju šta je sm rt, nego d a sam o postoji prokJetstvo. Pored
toga, svi koji su živeli ispravno, kada dođu u n cbo, ulaze u
doba koje je u svetu doba m ladosti, i u njem u ostaju zau-
vek, čak i oni koji su u svetu biii stari i oronuli; a Žcnc se,
iako su bilc stare i izborane, vraćaju u cvet svoje m ladosti i
lepotc. D a čovek posie sm rti živi večno očigledno jc na
osnovu ReČi, u kojoj se život u n e b u naziva večnim Živo-
tom : k ao k o d M a te ja X IX , 29; X X V ,46; M ark a X , 17; I.ukc
X , 25; X V III, 30; i Jovana H l, 1 5 ,1 6 ,3 6 ; V, 24, 25. 39; VI,
27, 40, 68; X II, 50: ili p ro sto životom , k ao kod M atcja,
X V III, 8. 9; i Jovana V, 40; X X , 31. G ospod, ta k o đ c , kažc
učenicim a: J e r j a ž iv im , i v i ć c te ž iv ije ti (Jovan XIV, 19); i o
vaskrsnuću, d a B o g n ije B o g m r tv ije h n e g o ž iv ije h , i da o n i
v iše n e m o g u u m r ije li (L uka X X , 36, 38). D rugo: b. s v a k i
č o v e k je stv o re n d a b i m o g a o d a Ž ivi z a u v e k u b ia ie n o m sta n -
j u . To ishodi kao posledica; jc r O n koji hoće d a Čovek živi
večno, hoćc i d a o n živj u blažcnom stanju. Šta bi bcz toga
bio vcćni život? Svaka Ijubav žcli d o b ro dnigom c: roditeljs-
ka Ijubav Želi do b ro deci, Ijuhav m uža želi d o b ro žcni, i p rb
jateljska Ijubav želi d o b ro prijatcljim a; z a r o n d a Đožanska
Ljubav ne želi? Š la je do b ro d ru g o nego zadovoljstvo? 1 Šta
je dru g o BoŽansko D o b ro ncgo večno blaženstvo? Svako
d o b ro sc naziva d o b ro m u sleđ svog zad o v o ljstv a ili
blaženstva; i o n o Što je d a to i Mo sc poseduje, zaista se nazi-
va dobrom , ali ukoliko u isto vrem e ne donosi zadovoljstvo,
o n o je sterilno dobro, kojc sam o po sebi nijc dobro. Na
osnovu ovoga je očigledno da je večni život istovrcm cno i
večno blaženstvo. To stanjc čoveka je cilj stvaranja; a što sc
u to m stanju n alaze sam o oni kojž dolazc u n cbo, nije greš-

329
Emanucl Svedcnborg

ka G ospoda, već čovcka. D a je Čovck kriv, videćc se iz

onoga Šco sledi. Treće: c. p r e m a to m e , s v a k i čo vek j e stvo ren
d a m o ie d a o d e u n e b o . To je cilj stvaranja. ali h o svi nc
odlazc u nebo to jc zbog to g a Što postaju p ro ie ti zado-
voljstvima pakla, koja su su p ro tn a b lite n stv im a neba; a oni
koji nisu u biaženstvim a n e b a nc m ogu da udu u n c b o je r
ne m ogu d a ga podnesu. N ikom c ko u đ e u duhovni svct se
ne zabranjuje d a se uzdigne u n ebo, ali kako m u se on aj ko
je u zadovoljstvu pakJa pnbližava, njegovo srcc podrhtava,
o n o tcžan o d tle , život počinje d a ga napušta, oscća boi,
m uči se, i previja se kao zm ija stavljena u blizinu vatrc; to
j c ta k o z a to što suprotn o st d elu je protiv sup ro tn o sti. A li i
p o re d toga, p o što $u oni [koji su u zadovoljstvu pakla}
rodcni kao Ijudi, i stoga im aju sposobnost m išljcnja i hten-
ja, i o tu d a govorenja i činjenja, o n i n e m ogu da um ru. a
p o što ne m ogu da žive ni sa kim osim sa o n im a koji su u
istom zadovljstvu života, o n i sc njim a i šaiju; shodno tom e,
o n i koji su u zadovoljstvim a zia, Šalju se svojima, a oni koji
su u zadovoljstvim a d o b ra, šalju se svojima. Svakom e se čak
dajc d a b u d c u zadovoljstvu svog zla, pod uslovom d a ne
n ap ad a o n e koji su u zadovoljstvu dobra, ali kako zlo ne
m ožc da n c n ap ad a dobro, je r u zlu postoji m ržnja prem a
d o b ru , stoga se oni [koji s u u zadovoljstvu pakla], d a n e bi
povređivali, sklanjaju i izgone oa svoje m esto u paklu, gde
sc njihovo zadovoljstvo p rco k rećc u o n o Što je n ep rijatao .
Ali to nc protivreči istini d a je Čovek od stvarnja, i o tu d a od
rođenja, takav d a m ože d a u đ c u n cbo, je r svako ko urore
kao d e tc ulazi u nebo, tam o se ob razu je i poučava, onako
kako se obrazuje i poučava ćovek u svetu, i pom oču oseća-
nja d o b ra i istine se prožim a m udrošću, i postajc andeo.
P a k lc , tako b i m oglo biti i sa Čovekom koji je obrazovan i
poučcn u svctu, je r u n jem u se naiazi isto o n o što se nalazi
u d ctctu . U vczi dece u duhovnom svetu pogledajte ra d o
N E B U I PAKLU (br. 329-345). AJi sa m nogim a u svetu se
to nc dcšava, Što jc zbog to g a što ont vole prvj step en svog
života, koji se naziva prirodnim ; i nisu sprem ni da o d njega
odustanu i p o stan u duhovni. A prirodnt step en žlvotau
viđen sam po sebi, n e voli ništa d ru g o osim sebe i svet, jc r

330
 Botanska promisao

je on povezan sa telesnim čulim a, koja su takođe postojcća

u svetu, d o k duhovni stcp e n živoia, viden sam p o sebi, voli
O ospoda i ncbo, a p o red loga scbe i svct, ali G ospoda i
ncbo k ao vi5c, giavnc i prcovlađujuće, a scbc i svet kao
n:Žc, pom oćnc i p o dređcn e. Ć etvrto: d. B o z a n s k a L ju b a v n e
m o ie d a č in i d ru g a č ije n eg o d a to h o će, a B o ta n s k a M u d ro st
n e m o ze d a Č tni d ru g a č ije n e g o d a to o b e z b e đ u jt . D a Božansku
SuŠtinu čine B ožanska Ljubav i M udrost u potp u n o sti jc
p o k azan o u raspravi o B O Ž A N S K O J L JU B A V l I
M U D R O S T l; lam o je pokazano (br. 358-370) \ da u
svakom Ijudskom em b rio n u G o sp o d oblikujc dva prijcm ni-
ka. jc d a n BoŽanskc Ljubavt, a d m g i Đ ožanskc M udrosti,
prijcm nik B ožanske Ljubavi za buduću čovekovu volju, a
p rijcm n ik Đ ožanske M u d ro sti z a n jeg o v o budućc
razum evanje; i d a je na taj način O n svakom ćoveku prenco
sposobnost htcnja d o b ra i sposobnost razum evanja istinc.
D aljc, pošto je G o sp o d Čovcka o b d ario sa te dve sposob-
nosti, i p o što se sh o d n o to m e G o sp o d nalazi u njim a k ao u
svom sopstvenom kod čoveka, očigledno je d a Njegova
B ožanska L jubav ne m ože d ru g o ocgo da želi da Ćovck
dođc u nebo, i da tam o uživa u vcčnoj sreci, k ao 1 da
Đcižanska M udrost ne m ožc d ru g o ncgo d a to obezbeđujc.
AH, pošto je od N jegove B ožanske Ljubavi da Čovek trcba
da o seća nebesko blaženstvo u sebi k ao sopstveno, i pošto
j c to m oguće sam o ak o se čovck drži u p o tp u n o m prividu
da misli, hoće, govori i d clu jc od sebc, sloga O n n c možc
da vodi čovcka drukčije nego saglasno zakonim a Svojc
Božanske Promisli.

325. II O tu d a j e o d B o z a n s k e P r o m is /i d a j e s v a k i Č ovtk
sp o so b a n d a s e sp a se ; a s p a s e n i s u o n i k o ji p r iz n a ju B o g a i iiv e
isp ra v n o . D a jc svaki ćovck sposoban d a sc spasc očigledno
jc na osnovu o noga Što je u p rcth o d n o m dokazano. Neki
misle da se crkva G ospodnja nalazi sam o u hrišćanskom
svctu, zato što se sam o ta m o zn a za G ospoda, i što je sam o
tam o Reč. P a ipak, im a m nogo onih koji veru ju da j e crkva
Božija opšta, ili proširena i rascjan a p o cclom svetu, pa
stoga i m eđu onim a koji ne znaju z a G ospodu i koji ncm a-

331
Emanud Svcdenborg

ju ReĆ; oni kažu d a (o n ije njihova grcška, i da sc njihovo

neznanje n e raora prevazići, k ao i d a je su p ro m o Božijoj
Ljubavi i M ilosti đ a neki tre b a d a se ro d c za p ak ao , k a d a su
oni ipak Ijudi isto kao i drugi. D aljc, p o što hrišćani, ak o ne
svi, ipak m nogi, veruju d a je c r k v a opšta, Što sc naziva i
Z ajednicom , ishodi da postoje najopštiji crkveni principi
koji ulaze u svc religijc i sačinajvaju Z ajednicu. D a su ti
najopštiji principi priznavanje B oga i d o b ra Života, pokaza-
će se sledećim rcdosledom : 1. Priznavanje B oga uslovljava
sjedinjenost B oga sa čovekoro i čoveka sa Đogom; a pori-
can je B oga uslovljava razjedinjenost. 2. Svako priznaje
Đ oga i sjedinjcn je sa Njim saglasno d o b ru svog života. 3.
D o b ro života, ili ispravno življenje, znači kloniti se zala
zbog toga što su o n a u su p ro tn o sti sa religijom , stoga pro-
tivna Bogu. 4. Tb su opšti principi svih religija, pom oću
kojih svako m ože d a se spase.

326. Ali ove se postavke m oraju ispitati i dokazati

je d n a p o je d n a . Prvo: a . p r iz n a v a r tje B o g a u sto v fja v a sjedU
n je n o s t B o g a s a Č ovekom i čo v e k a s a B o g o m ; a p o r ic a n je Boga
u sto v tja v a r a zje d in je n o s t. N eki m isie đ a oni koji ne priznajti
B oga m ogu d a sc spasu isto k ao i o n i koji ga priznaju, pođ
uslovom da vode m oralan život. O n i kažu: “D o ćega dovo-
d i priznavanje? Z a r o n o nije sam o m isao? Z a r nije lako
priznati Đoga k ad a se zna, p o u zd an o , da Đog postoji? Ć uo
sam za Njega, ali ga nisam video. K ad a ga vidim, o n d a ću
vcrovati.” Thko govore m nogi koji p o riču Boga, kada mogu
siobođno d a razm išljaju p re d nekim ko ga priznajc. Ali da
priznavanjc B oga sjcdinjuje, a d a N jegovo poricanje razd-
vaja, pokazaćcm o pom oću izvesnih stvari iz duhovnog
sveta kojc su m cni poznate. K ada u duhovnom svctu biio
ko razm išlja o drugom e i želi s njim d a razgovara, taj se
odm ah pojavljujc i biVft p risutan; to je tam o uobičajcno i
uvek se dešava. R azlog je to što u duhovnom svetu ne pos-
toji razdaljina, kao u p riro đ n o m svctu, već postoji sam o
privid razdaljlne. D ruga okolnost je d a k ao Što m isao, usied
poznavanja drugoga, p ro u zro k u jc prisustvo, ta k o Ijubav,
usied osećanja za drugog, p ro u zro k u je sjedinjcnost, Što ima

332
 Boianska promisao

za posJedicu d a se oui viđaju i razgovara)u na prijaieljski

naćin, obiiavaju i isioj kući ili istom drušlvu« Ćcsto se sreću
i pružaju jcd n i drugim a uslugc. DeŠava se i ob rn u lo : kao da
ncko nc vida i ne sreće onoga koga nc voli, ili jo š višc» koga
m rzi, i da sc oni nalaze na razdaljini koja jc saglasna ste-
pcnu u kom c ga n e voli, ili u kom c ga m rzi; ŠtaviŠc, ako se,
d o k jc laj prisutan, seti svojc m ržnje, on postaje nevidljiv.
N a osnovu ovih nekoliko pojcdinosti možo da budc jasn o
odaklc poliće prisustvo, a o dakle sjedinjenosl u duhovnom
svctu; naim e, d a prisustvo potiće od sećanja na drugoga sa
žcljom da se on vidi, a d a sjedinjenost potiće od osećanja
koje je Ijubav. Tako je sa svim stvarim a kojc se nalaze u
Ijudskom um u; u njem u se nalazc bezbrojnc stvari, i tu se
pojcdinosli zd m žu ju i sjedinjuju saglasno osećanjim a, ili
o n ak o kako je d n a slvar voli drugu. 'fk sjedinjcnost je
duhovna sjcdinjenost koja sc, takva kakva je , nalazi u opš-
tim i pojcdinaćnim stvarim a. D uhovna sjcdinjcnost svoje
p o rc k lo izvodi iz o p šte i p o je d io a č n c sjcd in jcn o sti
G ospoda sa dubovnim i prirodnim svctom . !z Čega jc
oćigledno d a jc G ospod p risu tan u o noj m cri u kojoj ncko
zna za N jcga i, zato što zna, n a N jega misli; kao i d a jc ncko
sjedinjcn sa G ospodom u onoj m eri u kojnj ga priznajc iz
oscćanja ljubavi: i da je, sa d ru g e stran e, G o sp o d o d su ta n u
onoj m cri u kojoj neko ne zn a za N jega; k a o i da je razđvo-
je n u onoj m cri u kojoj ga neko poriće. Poslcdica sjedi-
njcnosli je d a G o sp o d okreće ćovekovo licc ka sebi i d a ga
vodi; a poslcdlca razdvojenostž jc da p ak ao okrećc Čovcko-
vo lice ka sebi, i d a ga on vodi. Iz to g razloga svi anđeli
okrcću svoja lica ka G ospodu k ao Suncu, a svi duhovi pakla
svoja lica o k reću o d N jega. Iz ovih razm atran ja je oćiglcd-
n o Šta sc posttžc priznavanjcm Boga, a šta Njcgovim pori-
canjcm . A oni koji Đ oga poriču u svetu, poriću ga i posle
sm rli, i oni bivaju obiikovani saglasno opisu koji jc napred
d at (br. 319); a oblikovanjc koje je izvršcno u svctu ostajc
zauvck. D rugo: b. svako prizrutfe Boga i sjtdu \jen j t sa Njim
sagtcsno dobru svog zivoia. Svako ko zn a bilo š ta iz religijc
m ožc d a zna za Boga; on m o ie , lak o d e, na osnovu znanja
Ui pam ćcnja d a priča o Đogu; a neki roogu d a pričaju o

333
tCmanuet Svedenborg

N jcm u i n a osnovu razum evanja. A li, ak o čovek n e živi

ispravno, to n em a za posledit'u nista osim prisutnosti, je r
o n ipak m ože da se o k ren e od B oga, i ka paklu, Što i Čini
ak o živi rdavo. A li niko d iu g i ne m ože u svom srcu đ a priz-
na B oga osim onib koji žive ispravno, saglasno d o b ru nji-
bovih života, G ospod njih okreće o d pakla ka Sebi. Raziog
je taj Što sam o oni vole B oga, je r oni vole i čine B ožanske
stvari koje potiču od N jega; B ožanske stvari ko je potiču od
B oga su o d re d b e Njegovih zakona, o n e su Bog, j e r je O n
Sam Svoje proističuće B ožansko, a to [voleti i činiti
B ožanske stvaii] znači voleti Boga. Z bog čcga G ospod
kaže: K o im a z a p o v je s ti m o je i d r ž i ih o n j e o n a j s to a n a
Iju b a v k m e n i, a k o ji n e m a Iju b a v i k tn e n i n e d r ž i m o jije h
r ije ć i (Jovan XIV, 21, 24). Tb jc razlog što se D ek alo g sas-
to ji o d dve ploče, je đ n e za Boga, a druge za čoveka. Bog
deluje n e p restan o k ak o b i Čovek m ogao d a prim i o n o što se
nalazi n a njegovoj ploči, ali ako Čovck n e izvršava .stvari
koje se n alaze n a njegovoj ploči, o n ne prim a, sa prizna-
vanjem od srca, stvari koje sc n alaze n a Božijoj ploči; a ako
ne prim a, o n d a nije sjedinjen. Iz tog razloga su dve ploče
tako spojene k ao d a su je d n a , j nazivaju sc pločam a saveza;
a savez označava sjedinjenost. R azlog zbog koga svako
priznaje B oga i sa njim je sjedinjen saglasno d o b ru svog
života, je taj Što je do b ro života isto k ao d o b ro ko je je u
G ospodu, i koje je stoga o d G ospoda; zbog čega se sjedi-
njavanje odvija o n d a k a d a je čovek u d o b ru života.
S u p ro tn o se dešava sa zlom života; o n o o d b ija G ospođa.
Trcćer c. d o b ro ž iv o ta , ili is p r a v n o ziv lje n je , z n a č i k lo n iti s e
z a la zb o g to g a š to s u o n a u s u p r o tn o s ti s a re lig ijo m , sto g a p ro -
tiv n a B o g u . D a je to do b ro Života ili ispravno življenje u pot-
punosti je pokazano u U Č E N JU O Ž IV O T U Z A N O V I
JE R U S A L IM , od p o četk a do kraja. O vom e ću ja sam o
dodati d a ukoliko izobilno ČiniŠ d o b ro - kao, ak o gradlš
hram ove, ukrašavaš in i puniŠ darovim a, daješ novac za bol-
nicc \ u to čišta za stracce, svakoga d a n a udeljuješ milostin*
ju , obczbeđuješ udovice i siročad, ak o vredno posećuješ
svete o b red e ktanjanja, štaviše, ako o njim a m islil, govoris
i propovedaš k ao o d srca - a ip ak se ne kloniš zala k ao gre-

334
 Božanska promutao

hova pro tiv Boga> sva ta d o b ra nisu d o bro; o n a su ili

hipokritska ili učinjcna rad i zasluge, zato što se zlo ipak
nalazi u n u ta r njih: jc r se svaciji život sastoji o d svih stvari
zajedno, i svake pojedinačno, koju čini; a d o b ra ne postaju
d o b ra n i na je d a n drugi način ostm uklanjanjem zia iz njih.
N a osnovu ovoga je očigledno đ a živeti ispravno znači
kloniti se zala zato sto su o n a su p ro tn a reJigiji, stoga
su p ro tn a Bogu. C etvrto: d. to s u op&ti p r in c ip i s v ih relig ija ,
p o m o c u k o jih sv a k o m o tc d a s e s p a s e . Priznavati Boga i ne
činiti zlo zato što j e to p ro tiv Boga, jcsu đve stvari koje
religiju čine religijom ; ako je d n a o d nj:h n edostaje, to se ne
m ože nazvati religijom . J e r je p n zn av ati B oga a činiti zlo
k o n trad ik to m o ; isto kao i Činiti d o o ro a n c priznavati Boga;
je r je d n o ne m ože posto jati b ez drugog. O d G o sp o d a je
d a to da skoro svuda postoji n e k a reiigija, i d a u svakoj
religiji postoje ta dva principa, i od Gospcx}a je takođe dato
d a svako ko priznaje B oga i ne čini zlo zato što jc to protiv
Boga, im a m esto u nebu. J e r n e b o u svojoj kom plcksnosti
prcdstavlja Čoveka Čiji život ili duša je ste G ospod; u tom
nebeskom Čoveku nalazi se sve o n o Što se nalazi u prirod-
nom čoveku, sa raziikom ko ja postoji izm edu nebcskih i
p riro d n ih stvari. P oznato je d a čovek nem a sam o organizo-
vane oblike sastavljene od krvih sudova i nervnih vlakana,
koji se nazivaju u trobom , vec i kožu, m em b ran c, tetive,
hrskavice, kosti, nokee i zube. Ovi drugi su u m anjoj m eri
živi nego sam i organizovani oblici, kojim a su potčinjeni kao
ligam enti, opne, p o tp o re . D a bi neheski Ćovek, koji je
nebo, m ogao da im a sve te stvari u scbi, on ne m ože da se
sastoji sam o od ljudi je d n e reiigije, v eć [m ora d a se sastoji]
od ljudi razliČItih religija; stoga svi oni koji ta dva uni-
verzalna principa crkve učine sastavnim dclom svog života,
im aju m esto u nebeskom Čoveku, to jest, u n ebu, i srećni
su u svom stepenu. Aii više o tim stvarim a m ože d a se vidi
u p reth o đ n o m (br. 254). D a su ta dva principa u svakoj
religiji p rim arn a, m ožc b iti jasn o n a osnovu činjenice d a o
njim a poučava D ekalog, i da su o n i najznačajniji u ReČi,
gde su objavljeni od Jeh o v e, Njegovim živim glasom sa
sinajskc gore, i napisani rukom Božijom n a dve kam ene

335
Emanuel Svedenborg

ploče; da su sm ešteni □ kovčeg koji se nazivao Jehovom , i

d a su u Šatoru sačinjavali svetinju n ad svetinjam a, a u
hram u u Jerusalim u svetište; i da su, zbog njih, sve stvari
koje su se tam o nalazile bile svete, p o red m nogih drugih
stvari iz R eči o D ekalogu u kovčegu, koje su navedene u
Ž IV O T K O M U Č E N JU Z A N O V I JE R U S A L IM (br. 53‘
61). ovom e bih ja d od ao sledeće: iz ReČi se zn a d a su
kovčeg sa dve ploče na kojim a je ispisan D ekalog, uzeli
Filistejci i da su ga sm estili u đora D agonov u A zotu, i da je
D agon p re d njim p ao na zem lju, n ak o n Čega je glava
D ragonova, zajedno sa obe ru k e, ležala na pragu; i d a je
zbog kovčega m nogo hiljada Ijudi iz A zo ta i A k aro n a
p o m oreno šuljevim a, a da su njihovu zem lju ogoleli mišcvi;
k ao i da su Filisfejci, po saveeu kneževa tog n aro d a, naprav-
ili p et zlatnih šuijeva i p e t ziatnih m iševa, i nova kola, i da
su n a njih položili kovčeg, a zlatn e Šuljeve i m iševe pored
njega; i đa šu sa dve krave, koje su p u tem ispred kola
m ukale, poslali kovčeg n azad sinovim a Jzraela, koji su
krave i koia prineli n a žrtvu (1 Sam . V i V I). Sada ćcm o reći
šta sve te stvari oznaćavaju. FUistejci označavaju o n c koji
su u v eri odvojenoj od đobročinslva; D agon predstavlja taj
reiigiozni sistem ; Šuljevi kojim a su pom oreni označavaju
p riio d n e ljubavi, koje su, k a d a su odvojene o d đuhovne
ijubavi, nečiste; a miševi označavaju pu sto šen jc crkve kriv-
otvorenjem Istine; nova kola na kojim a su poslali kovčeg
natrag, označavaju novo učenje, ali p riro d n o , je r karuce u
ReČi označavaju učenje p o teld o o d duhovnih istina; krave
označavaju d o b ra p riro d n a o sećanja; Šuljevi o đ zlata
označavaju p riro d n e ljubavi koje su pročiščenje i načinjenc
dobrim ; zlatni miševi označavaju pustosenje crkve ko jc jc
u k in u to p o m oću d o b ra, je r ziato u ReČi označava dobro;
m ukanje krava n a p u tu , označava teško p reo b raćan jc
p o žu d a zla p riro d n o ^ čoveka u d o b ra osećanja; to 8to su
krave, zajedno sa kolim a, žrtvovane k ao celovita žrtva pa-
Ijenica, označava d a je n a taj način G ospod um ilostivljen.
To su stvari koje se u duhovnom sm islu podrazum evaju pod
ovim istorijskim tvrđenjim a; povežite ih u je d n o saznanje i
prim cnite ih. D a su p o m o ću Fiiistejaca predstavljeni oni

336
 Božunska promisao

koji su u veri odvojenoj od dobročinstva, m ože da sc vidi u

U C IiN JU N O V O G JE R U S A L IM A O V E R ] (br. 49-54); a
da jc kovčeg, zbog D ekaloga koji se u n jem u nalazio, bjo
najsvetija stvar crkvc, m ože đa se vidi u Ž IV O T N O M
U C E N JU Z A N O V IJE R U S A L IM (br. 53-61).

327. I I I Č o vek j e s a m k r iv a k o ttije sp a se n . Svaki razu*

m an čovck, čim čuje, priznaje istinu da zlo nc možc da
potiče od dobra, niti do b ro o d zla, je r su to suprotnosti:
shodno to m c d a od d o b ra ne potiče ništa drugo nego dobro,
a od zla ništa đrugo nego zlo. K ada se ta istina prizna onda
se prizna i to da do b ro m ože d a se p re o k re c e u zlo, nc
pom oću d o b ra već pom oču zlog prim aoca; j e r svaki oblik
preokreče u svoj sopstvcni kvalitet o n o Što u njega utiče,
kao sto se m ožc vidcti u p retb o d n o m (br. 292). D alje, pošto
je G ospod D obro u sam oj svojoj suštini, ili sam o D obro,
očigledno je đ a zlo ne m ože od N jega da p o tek n e, niti On
m ože d a ga proizvede, vcć d a d o b ro m ože da se p reo k rcn c
u zlo pom oću subjekta koji je prim alac, Čiji obiik je oblik zia.
Thkav subjckat jc ćovek u pogledu svog sopstvenog; on
n ep rcstan o prim a do b ro od Gospocla i nep rcstan o ga
prcokreće u kvalitet svog sopstvenog oblika, koji je oblik
zla. I z toga ishodi da je Čovek kriv ako nijc spascn. Z lo je
zaista o d pakla, ali p o što ga Čovek o d an d e p rim a kao svoje
sopstveno, i na laj način ga sebi pripaja, stoga je svejedno da
li se kaže da je zlo od čoveka ili od pakla. Ali ođakle potiče
pripajanje 2 la, sve d o k n a kraju religioznost n e nestane, reči
ćem o sledećim redosledom : 1. Svaka rcligija to k o m vem ena
op ad a i privodi se kraju. 2. Svaka rcligija o p a d a i privodi se
kraju pom oču preokretan ja slike Boga u čoveku. 3. Tb se
događa usled neprestanog povećanja naslednog zla u uza-
stopnim generacijam a. 4 . 1 p o re d toga G ospod se sta ra da
svako m ože da bude spasen. 5..D ato je , tak o đ e, da sc nova
crkva uzdignc n a m esto stare o p ustošene crkve.

32S. Tfe ćem o tačke p rik azati njihovim redosledom .

Ptvo: a . s v a k a re lig ija to k o m v e m en a o p a d a i p r iv o d i s e k r p ju .
N a ovoj zerolji su, je d n a za drugom , p ostojalc m noge crkve,

337
Emanucl Svedenborg

je r gde g o d ima ijudskog ro d a, ima crkve - zaio što je ncbo,

koje je cilj stvaranja, sastavljeno o d Ijudskog ro d a, kao što
jc n ap red pokazano; a niko ne m ožc d a u đ e u nebo ukoliko
nc prihvata dva univerzalna p rin cip a crkve, koji su, kao što
jc napred upravo pokaznao (br. 326), priznavanje Boga i
ispravno živijenje. O tu d a ishodt da su na ovoj zcmlji posto*
jalc crkve o d najdrevnijih v rcm en a p a sve do danas. Tfe
crkve su opisane u R eći, ali nc istorijski, osim Izraclske i
Jcvrejske crkve, p re kojih su, m eđ u tim , postojalc druge,
koje su tam o opisanc sam o pom oću im en a n aro d a i osoba,
i pom oću izvesnih pojedinosti o njim a. N ajdrevnija crkva,
koja je bila prva, opisana jc pom oću A dam a i njegovc žcne
Hve. C rkva koja je usledila, i koja se nazivala D rcvnom
crkvom , opisana je pom oću N oja i njegova tri sm a, kao i
njihovog potom stva. O n a jc b ila velika i rašircn a po
m nogim carstvim a Azije, koja su bila: zem lja H a n an sa obe
stran e Jo rd an a, Sirija, A sirija, H ald eja, M esopotam ija,
E gipat, A rabija, T ir i Sidon. Tb s c nalazila drevna Rcć, koja
se spom injc u U Ć E N JU N O V O O JE R U S A L IM A O SVE-
T O M PISM U (br. 101-103). D a se ta crkva nalazila u tim
kralje\'Stvima oćigiedno je n a osnovu raznih stvari kojc sir
rećene u onom dclu R cči koji p rip ad a prorocim a. Ali tu
crkvu je na izvanrcdan način p ro m cn io E b er, od koga je
nastala H ebrejska crkva, U toj crkvi je po prvi p u t ustanov«
Ijcno klanjanjc pom oću p rin o šcn ja žrtvi. Iz H ebrcjske
crkve se izrodila Izraelska i Jevrejska crkva; o n a je svečano
ustanovljena radi RcĆi, koja je u okviru nje tre b alo da budc
napisana. Te ćetiri crkvc podrazum evaju sc p o d likom koji
jc N ab u kodonosor vidco u snu, čija glava je bila od Ćistoga
zlata, prsa 1 ru k e o d srcbra, trb u h i b e d ra od bakra, a nogc
i stopala o d gvožđa i glinc (D an. II, 32, 33). N iti se bilo šta
drugo podrazum eva p o d zlatnim , sreb m im , bakarnim i
gvozdenim dobim a, koje spom inju sta ri pisci. D o b ro jc poz-
nato da jc H rišćanska crkva usledila za Jevrejskom . Iz Reči
takođe m ožc d a se vidi da. su svc te crkve to k o m vrcm ena
opadale, Čak do njihovog privođenja kraju. Privođcnje
kraju N ajdrevnijc crkvc, koje je prouzrokovano kušanjcm
sa d rveta zoanja, što o značava g o rd o st na sopstvcnu

338
 Hozunska prvmuui/

inteiigenciju, opisano jc pom oću po to p a. Privođcnje kraju

D revne crkvc o p isan o je raznim pustošenjim a n aro d a, koja
su razm atran a i u istorijskom i u proroćkom delu Reči,
posebno istcrivanjem n a ro d a sa hananske zcm ljc, izvršen-
im od stra n c sinova Izracla. Privodenje kraju Izraclske i
Jevrejske crkvc podrazum cva se p o d uništenjcm h ra m a u
Jcrusalim u, i proterivanjcm izraclskog n aro d a u v ečito ro p -
stvo, a jevrejskog n aro d a u \fevilon; i na kraju p o d drugim
uništenjem h ram a i u isto v rem e je ru sa lim a , k ao i ras-
terivanjem to g n aro d a; što je privođcnje kraju koje j e pred-
viđeno na m nogo m esta kod p ro ro k a, i k o d D anila IX , 24-
27. D ok je p o step en o pu sto šcn je H rišcansko crkve, sve do
njenog kraja, G o sp o d opisao k o d M ateja XXIV , kod
M arka X III, i kod L uke X X I; a sam o privodcnjc kraju - u
O tkrovenju. Na osnovu ovih razm atranja postajc očigledno
da crkva tokom vrem ena o p a d a i privodi se kraju, a tak o
isto i je d n a rcligija. D rugo: b. s v a k a rv lig ija o p a d a i p r iv o d i
s e k r a ju p o m o ć u p r e o k r e ta n ja s tik e B o g a u čo v e k u . P oznato jc
d a je čovek stvoren p o slici Boga, saglasno Njegovom
ohličju (1 M oj. F, 26); ali rcći ćem o šta je slika Boga, a šta
j e njegovo obliČje. Sam Bog jc Ljubav i M udrost; čovek je
stvoren ta k o d a m ože da budc prijem nik i jcd n o g i drugog.
ta k o d a njcgova volja m o ie da bude prijem nik Božanskc
Ljubavi, a njcgovo razu m cv an je, p rijem n ik B ožanskc
M udrosti. D a $e ta cfva prijcm nika n alazc u Čoveku od
postanja, i d a oni sačinjavaju čoveka, k ao i d a se k o d svako-
ga form iraju jo š d o k je u m atcrici, p o k azan o je u prcth o d -
nom . Stoga, to što j e čovek slika Eloga znači da je on pri-
m alac B ožanskc M udrosti, a to što je oblićje IŠoga, znači da
jc prim alac B ožanske Ljubavi; z.bog to g a jc prijem nik koji
sc naziva razum cvanjem slika Boga, a prijcm nik koji se
naziva voljom , obličje Boga. Iz to g a što je čovck stvoren i
oblikovan tako da m ožc da bude prijem nik, ishodi da j e on
stvoren i ohlikovan z a to d a bi njegova volja m ogta da prim a
Ijubav o d Đoga, i da bi njegovo razum evanje raoglo da
p rim a m udrost o d Boga; to čovck prim a i k a d a priznajc
B oga i živi saglasno Njegovim zapovestim a, ali u vecoj ili
m anjoj m eri, p ro p o rđ ja in o tom e koiiko, uslcd vere, zria o

339
Emanuel Svedenborg

Bogu i zapovestim a, i isto tak o - koliko poznaje istine; je r

istine poučavaju o to m e šta je Bog, i kako ga tre b a prizna-
vati, kao i šta su zapovesti, i kako čovek tre b a d a živi u
skladu sa njim a. Slika i obličje B oga u čoveku nisu uništeni,
ali jcsu naizgled uništeni: oni su ostali u sađ en i u dve
sposobnosti koje se nazivaju svojevoljnošću i ra 2 boritošću,
koje su često .a z m a tra n e u p re th o d n o izJoženom; o n i su
postali naizgled uništeni kada j e čovek od prijem nika
B ožanske Ljubavi, što je njegova volja, napravio prijem nik
ijubavi p rem a sebi, a od prijem nika B ožanske M udrosti, Što
je njcgovo razum evanje, n apravio prijem nik sopstvene
inteligencije. N a taj način o n je p rev m u o sliku i obličje
Boga, jc r je te prijem nike o k ren u o ođ B oga, a ka sebi;
o tu d a potiče to što su oni zatv o re n i'o d o z g o a otvoreni
odozdo, ili Što su zatvoreni napred a otvoreni pozadi; dok
$u stvaranjem bili otvo ren i n ap red a zatvoreni pozadi; i
p o što su tako o b rn u to otv o ren i i zatvoreni, prijem nik
Ijubavi ili volja, p rim a usticaj od pakla, ili o d svog sop-
stvenog; a isto tako i prijem nik m udrosti, ili razum evanje.
fz to g a je u crkvam a ponikio klanjanje Ijudim a um esto
kjanjanja Bogu, i klanjanjc na osnovu učenja obm ane,
um esto klanjanja n a osnovu učenja istine; ovo d m g o [je
poniklo) iz Čovekove sopstvene inteligcncije, a prvo iz
Ijubavi p rem a sebi. N a osnovu ovih razm atran ja je očigled-
no d a tokom vrem cna dolazi do sm anjenja religije i njenog
privođenja kraju, usled p re o k re ta n ja slike B oga u čoveku.
Treče: c. to s e đ o g a đ a u s le d n e p r e s ta n o g p o v e ć a n ja n a s ie d n o g
z ta u u z a s to p n im g e n e r a c ija m a . U p reth o d n o m je rečeno i
pokazano d a nasledno zlo n e p o tiče o d A dam a i njegovc
žene Eve, i d a nije nastalo njihovim kušanjem sa drveta
znanja, već da se u zasto p n o nasleđuje i prenosi sa roditelja
n a potom ke, i na taj način, n ep restan im rastom , u uzastop-
nim generacijam a postaje gore. K ada z!o na taj način m eđu
m nogim a postaje gore, o n o iz sebe širi zlo na joŠ više njih;
je r u svakom zlu postoji stra st za vođenjem pogrešnim
p u tem , koja u n ck im a gori od gneva p re m a d o bru; otuda
zaraza zla. K ada o n a obuhvati crkvene vladare, rukovodi-
oce i vođe, religija postaje izopaćena, a lckovi, koji su

340
 Božanska promisoo

istine, postaju pokvareni u sled krivotvorcnja. Tako nastajc

u /a sto p n o p u sto & n je d o b ra i istine u crkvi, sve do njcnog
privođenja kraju. Č ctvrto: d. i pored toga, G ospod se stara da
svako m oze da bude spastn . G o sp o d sc sta ra d a se rcligija
nalazi svuda; i da u svakoj religiji postojc đve esencijaJnoS'
ti spasenja, kojc su priznavanjc B oga i ne Ćinjenje zla zato
Sto je o n o protiv Boga. Sve d ru g e stvari ko je pripadaju
razum evanju i o tu d a m isii, ko jc se nazivaju slvarim a vcrc,
za svakoga su o h ezb cđ en e saglasno njcgovom životu, jc r su
tm e pom oćna srcdstva života; a ukoliko sc jav e p re [esenci-
jalnosti], o n c u to m p reth o d n o m p erio d u n e zažive. Porcd
toga j e d a to d a anđeli n ak o n sm rti poučavaju sve koji su
Živeli ispravno i priznavali Boga; ta d a oni koji su u svetu bili
u te dve esencijalnisti religijc, prihvataju istine crkve kao
ftto su o n e u Rcči i prizn aju G o sp o d a kao B oga n e b a i
crkve; i to Činc lakše nego hrišćani koji su sa sobom iz svcta
doneli predstavu o Ljudskom G ospodnjcm ko je je odvo-
je n o o d Njegovog Đožanskog. O d G o sp o d a je d a to i da svi
koji u m ru u detinjslvu b u d u spaseni, gde g o d d a su rodcni.
Svim ljudim a jc n akon sm rti takođe d a ta m ogućnost đa
poprave život, ako je to m oguće; njih pom oću andcla
G o sp o d poučava i vodi; i p o što o n i tad a znaju d a živc
n akon sm rti, i da postojc n e b o i pakao, o n i o ajp rc prim aju
istine; ali o n i koji u svetu nisu priznavali Đoga i nisu sc
klonili zala k ao grchova, n ak o n k ratk o g v rem en a počinju
da se gnušaju istina i d a uzm iču, d o k su o n i koji su ih priz-
navaii usnam a ali nc srcem p o p u t ludih devica kojc su
im atc žiške ali nisu im ale ulje, i kojc su tražile ulje od
drugih, i otlšle da ga kupe, ali ipak nisu p u šten c na svadbu.
Žišci označavaju istinc vere, a uijc o /načava d o b ro ljubavi
p rcm a bližnjem u. Na osnovu ovoga je jasn o d a je BoŽanska
Prom isao da za svakog budc m oguće da sc spase, i d a jc
sam Čovek kriv ak o nije spasen. P eto: e . takođeJe dato da se
nova crkva uzdigne na m esto stare opustošene crkve. 1 6 sc
dešavalo o d najstarijih vrcm en a, naim c, d a b i nova crkva
usledila kada bi stara bila opustošcna. D revna crkva jc
sm cnila N ajdrevniju; n ak o n D rev n c crkve usledila je
Izraclska ili Jevrejska; n ak o n nje H rišćanska. U O lkro-

341
Emanuel Svedenborg

vcnju je pređskazano <la će i nakon n je uslediti nova crkva,

koja se tam o podrazum eva p o d N ovim Jeru salim o m koji se
spuSta sa neba. O razlogu zbog koga jc od G o sp o d a d a to da
se nova crkva pojavi n a m estu p rc th o d n e op u sto šen e, m ože
d a se vidi u U Č E N JU N O V O G JE R U S A L IM A O SVE-
T O M PISM U (br. 104-113).

329. IV P r e m a to m e , s v i s u p re d o d re đ e n i z a n eb o , a n ik o
z a p a k a o . D a G o sp o d nikoga n c o b ara u p ak ao već d a dub
sam scbe tam o o b a ra , pokazano je u ra d u o N E B U I
PAKLU (br. 545-550). 7 b se n ak o n sm rti dešava sa svakom
zlom i bezbožnom osobom , a isto ta k o i sa zlim i bezbožnim
čovekom u svetu, s to m razlikom što u svetu o n m ože d a se
popravi, m ožc da prigrli srcdstva spasenja i da njim a bude
p ro žet, ali n akon svog odlaska sa sveta n e m ože. Sredstva
spasenja povezana su sa tim e d a se trc b a kloniti zala zato
što su o n a su p ro tn a B ožanskim zakonim a D ekaloga, i da
tre b a priznati da postoji Bog. To svako m ože d a učini, pod
uslovom d a nc voli zia, je r G ospod n ep restan o uiiva m oć u
Čovekovu volju k ak o bi m ogao da sc kloni zala, i u njegovo
razum evanje kako b i m ogao d a misli d a postoji Bog; pa
ipak niko n e m ože d a Čini je d n o ukoliko u isto v rem c nc
čini i drugo; te dve stvarl su sjeđinjene k ao što su sjeđinjene
dve ploče D ekaloga, o d kojih je je d n a za G ospoda a druga
za Čoveka. G o sp o d o d svoje ploče prosvetljava svakog čove-
ka i daje m u m oć, ali Čovek p rim a m o č i prosvctljcnje uko*
liko čini stvari sa svoje ploče; p re to g a njih dve izgledaju
k ao da lcže je d n a na drugoj, siepljene; ali ukoliko Čovek
čini stvari koje se nalaze na njegovoj ploči, one se razđva-
ja ju i otvaraju. Sta je d an as D ek alo g nego m ala knjiga koja
stoji zatvorena, i koju ofvaraju sam o dečije ru k e? K ažite
bilo k o m e u poodm aklom dobu: “N e čini to z a to Što je u
suprotnosti sa D ekalogom ’', i ko će vas slušati? A li ako
kažete: “N e čini to zalo Što je u su p rotnosti sa Božanskim
zakonim a” , to će m ožda slušati, dok su, m eđutim , zapovesti
D ekaloga sšm i B ožanski zakoni. E k sp crim en t je izvreen sa
m nogim a u duhovnom svetu, i kada im jc spom enut
D ekalog iii katehizam , oni su ga odbacili sa prezirom ;

342
 Hoianska promisao

razlog jc iaj $to D ckalog u svojoj dm g o j ploći, koja jc ploča

z a čovcka, poučava d a se zala trcba kloniti, a kada se
o n o m c koji ih sc ne kloni, bilo zbog b czb o tn o sti ili usled
religiozitog uvcrcnja d a dela n c koriste ničcm u, nego sam o
vcra, spom cne D ckalog ili katchizam on oscća izvcsnu
dozu prezira, kao kada Čuje za neku knjigu za decu, koja
njem u nije višc ni od kakve koristi. Ovc stvari sm o rekli da
b i se znalo da nikom c n e n ed o staje pnznavanjc srcdstava
pom oću kojih čovck m ože da bude spascn, niti m oć, uko-
liko želi da budc spasen. Iz čega ishodi d a su svi p redo-
d ređ en i za ncbo, a niko z a p ak ao . AJt poŠto kod nekih prc-
oviađuje verovanjc u p red o d red en o st nc-spascnja, što je
prokletstvo, i pošto je to verovanje destruktivno, i ne m ože
se odagnati ukoliko razum oe uvidi njegovu ludost i
surovost, stoga sc o n o m ora razm atrati slcdcćim redom : 1 .
Svaka p rc d o d ređ en o st osim o n e za n c b o su p ro tn a je
Božanskoj Ljubavi i njenoj beskrajnosti, 2 . Svaka p rcdo-
d re đ e n o s t osim o n e za n e b o su p ro tn a jc B ožanskoj
M udrosti i njenoj bcskrajnosti. 3. M aloum ana je jcres
[verovanjc] da su sam o oni koji su rođeni u okviru crkve
spaseni. 4. Surova je jere s [verovanjc] d a je bilo ko ko pri-
p ad a Ijudskom rodu p ro k let usied p redodređenosti.

330. Ali d a bi bilo ja sn o koliko je Štetno verovanjc u

p red o d rcd en o st, o n ak o kako se o n a obično razum e, ove
četiri postavke m oraje d a se dokažu. Prvo: a . s v a k a p re d o -
d r e d e n o s i o s im o n t z a n e b o s u p r o tn a j e B o ia n s k o j I ju b a v i
k o ja je b e s k r a jn o . D a je Jehova iii G ospod Đ ožanska Ljubav,
da je O n bcskrajan i d a je Sušlastvo [£sse] svcg života, kao
i d a je čovek stvoren p o slici Boga saglasno Njegovom
obiičju, pokazano jc u raspravi o B O Ž A N S K O J U U B A V I
I M U D R O S T I; I poŠto svakog čoveka O o sp o d form ira po
toj slici i saglasno to m obličju u m aterici, što je takođe
pokazano, ishodi d a je G o sp o d N ebeski O ta c svih Ijudi, i da
su Ijudi Njcgovi duhovni sinovi. Tako se Jehova ili G ospod
i naziva u Rcči, i tako se Ijudi u njoj nazivaju; zbog toga O n
kažc: / o c e m n e z o v ite n ik o g a n a z e m iji; j e r j e u v a s je d a n o ta c
k o ji j e n a n e b e s im a (M a t. X X III, 9 ), p o d čim e se

343
Emanuel Svedenborg

podrazum eva d a jc O n jed in i o la c u pogledu života, a đ a jc

zem aljski o tac, otac sam o u pogledu opne života, ko ja jc
telo; iz to g razloga se u nebu niko ne naziva ocem osim
G ospoda. D a sc za Ijude koji caj život nisu izopačili kaže da
su Njegovi sinovi i ro đ en i od N jega, takođe je očigledno iz
m nogih odeljaka u Reči. O tu d a m ože da b u d e jasn o da se
B ožanska L jubav nalazj u svakom Čoveku, i zlom i dobrom
i - sh o d n o to m e d a G ospod, koji je B ožanska Ljubav, ne
m ože sa Ijudim a d a p o stu p a drukčije nego k ao Što o ta c na
zem lji p o stu p a sa svojom decom ; i jo š beskrajno vise tako,
je r j e B ožanska Ljubav beskrajna; i jo š jednom , d a O n nc
m ože d a se povuče iz bi1o koga, je r svačiji Život potiče od
Njega. Č ini se d a sc O n povlaČi iz zlih, ali zli se povlače iz
N jega, d o k ih O n iz ijubavi i dalje vodi. Z a to G ospod kaže:
IŠ tite, i d a ć e v a m se ; tra žite, i n a ć i ć ete; k u c a jte , i o tv o rić e v a m
se. J e r k o j i j e m e đ u v a m a Č ovjek u k o g a a k o z a iš te s in n je g o v
h lje b a k a m e n d a m u d a ? K a d d a k le vi, z ti b u d u ć i , u m ije te
d a r e d o b r e d a v a ti d je c i s v o jo j, k o tik o č e v iše o ta c v e š n e b e s k i
d a ti d o b r a o n im a k o ji g a m o le (M at. V II, 7-11)? I na drugim
m estim a d a O n z a p o v ije d a s v o m e s u n c u , te o b a s ja v a i z le i
d o b re, i d a je d a ž d p r a v e d n im a i n e p r a v e d n im a (M at. V , 45).
I u crkvi sc zna d a G o sp o d Želi d a se svi spasu, i d a n iko ne
um rc. Iz ovih razm atran ja se m ože videti d a jc svaka pre-
d o d o ređ cn o st, osim o n e za n ebo, su p ro tn a Božanskoj
Ljubavi. D rugo: b. s v a k a p re d o d re đ e n o st o s im o n e z a n eb o
s u p r o tn a j e R o ž a n s k o j M u d ro sti> k o ja j e b e s k r a jn a . Božanska
Ljubav pornoču sopstvene B ožanske M udrosti obczbeđuje
srcdstva p u tem kojih svaki čovek m ože d a bude spasen;
zato reči, d a postpji bilo koja p red o d ređ en o st osim o n e za
ncbo, znači reći da o n a (B ožanska M udrost] nc m ože da
obezbedi sredstva p u te m kojih nastajc spascnje; d o k ta
sredstva, m eđutim , im aju svi, kao što je p o k azan o u
p reth o d n o m , i o n a potiču o d B ožanske Prom sili koja je
beskonačna. A li, razlog zbog koga postoje oni koji nisu
spaseni, je to što B ožanska L jubav želi da čovek oseča sreću
i blaženstvo n eb a u sebi, jc r u protivnom , to za njega ne bi
bilo ncbo; a to sc n c bi m oglo postići kada čoveku n e bi
izgledalo d a misli i hoće o d sebe, je r bez tog privida njcm u

344
 Božanska promisao

se ništa ne h i pripajalo, n m b i on bio Čovek. R adi toga je

B ožanska Prom isao, koja je B ožanska M u d ro st potičuća od
B ožanske Ljubavi. Tb, m eđ u tim , ne uklanja istinu d a su svi
p red o d o ređ en i za ncbo, a n iko za p akao; pa ipak, k a d a bi
sredstva spasenja neđostajala, uklanjalo b i je. D a su sredst-
va spasenja z a sve obezbcđcna, i đa je n e b o takvo d a svi
koji ispravno žive, kojc g o d da su reiigije, im aju u njem u
svoje m esto, pokazano j c u p reth o d n o m . Č ovck jc sličan
zem lji koja daje plodovc svake vrste; što je sposobnost
usled koje je zem lja zcm lja, Tb Što o n a daje i loše plodove,
ne isključuje njenu sposobnost stvaranja dobih plodova, ali
da o n a nikada nije im ala sposobnost da stvara bilo šta
d ru g o osim loših polodova, isključivalo bi. Ć ovck jc,
takođe, sličan nekom p rc d m c tu koji zrak e svetiosti u scbj
Čini raznobojnim ; ak o pokazuje sam o n ep rijatn e bo jc tom c
nije uzrok svetlost; zraci svctlosti m ogu da se p reto če i u
p rijatn e boje. TVeće: c. m a lo u m n a j e je r e s [vero va n je ] d a s u
s a m o o rti k o ji s u ro đ erti u o k v ir u c rk v e s p a se n i. O n i koji su
rođeni van crkve su Ijudi podjcdnako k ao oni koji su rođcni
u n u ta r nje, im aju isto nebcsko poreklo, i u istoj m cri su žive
i b esm rtn e duše. I oni im aju religiju n a osnovu ko jc prizna-
ju d a postoji Bog, i d a m oraju ispravno d a žive; a onaj ko
prizn aje Boga i ispravno živi, postaje duhovan u svom ste-
penu, i biva spasen, kao što je u p reth o d n o m pokazano.
K aže se d a oni nisu kršctni; ali krštenje nikoga n c spasava
osim onih koji su duhovno o p ran i, to jest, koji su pre-
porođeni; jc r jc k ršten je oznaka toga, i n a to podseća. Kaže
sc da onj ne znaju za G ospoda i d a bcz G o sp o d a nem a
spasenja, ali niko n e biva spascn zato što je znao za
G ospoda, već zato što je živeo u skladu sa Njegovim
zapovestim a, a za G o sp o d a zna svako ko priznaje Boga, je r
je O n B og neba i zem lje, kao što Sžm uči k o d M atcja
X X V III, 18, i na drugim m esttm a. O sim toga, oni koji su
van crkve, im aju predstavu o Bogu kao o Čoveku, u vcćoj
m eri nego hrišćani, a o n c koji im aju predstavu o Bogu kao
o Čoveku, i koji žive ispravno, G ospod prihvata; oni takođe
priznaju da je B og jed an u Ličnosti i Suštini, što hrišćam ne
čine. O ni i u svom životu m isle o B ogu, jc r zla sm atraju

345
Emanuel Svedenborg

grcsim a pro tiv N jega, a oni koji to Ćinc misle o Bogu u

svom životu. H rišćani im aju rcligijske p o u k c kojc potiču od
ReČi; ali sam o nekilicina njih iz ReČi, izvlači bilo kakve
poukc za život. Papisti je ne čitaju, a reform isti koji su u
veri ođvojcnoj od dobročinstva, ne obraćaju pažnju na one
stvari u njoj koje se tiču života, već sam o n a o n o što se
odnosi na veru; d o k cela Rec, m eđutim , nije ništa drugo
nego Ž ivotno U čenje. H rišćanstvo se nalazi sam o u Evropi,
m u h a m e d a n stv o i p ag an stv o u A ziji, In d iji, A frici \
A m crici, a ljudski ro d je u llm dclovim a zcm ljine kugle
dcset p iu a brojniji nego u hrišćanskom delu; u ovom
potonjem , sam o nekolicina religiju u g rađuje u život. Sla
o n d a m ože biti besm islenije od vcrovanja da su sam o ovi
drugi spaseni, a da su prvi osuđcni, i d a čovek im a n e b o na
osnovu ro đ en ja, a ne na osnovu života? Z b o g čega G ospod
kažc: 1 to v a m k a ž e m d a ć e tn n o g i <xt is to k a i z a p a d a d o ć i i
sje šć e z a tr p e z u s A v r a a m o m i fs a k o r n i J a k o v o m u c a rstv u
n e b e s k o m e : a s in o v i c a rstv a iz g n a ć e s e (M at. V III, J 1, 32).
Č ctvrto: d . su ro v a j e je r e s \v e ro v a n je \ d a j e bUo k o k o p r ip a -
d a ju d s k o m r o d u p r o k k t u s te d p r e d o d r e đ e n o s ti. J e r surovo je
verovati da G ospod, koji je sam a Ljubav i sam a M ilost,
d o p u šta da tako veliko m noštvo Ijudi b u d e ro đ e n o za
pakao, ili d a tako m nogo m irijada tnirijada b u d e rođeno
kao prokleto i žrtvovano, odnosno d a toliki ljudi b u d u
rođcni kao đavoli i sotone, i da O n , iz Svoje Božanske
M udrosti, n c obezbeđuje da oni koji ispravno žive i prizna-
ju Boga, nc b u d u izgnani u večnu v atru i patnju. G o sp o d je
nepreslani Stvaraiac i Spasilac svih; 1 O n sam sve vodi, i ne
želi ničiju sm rt; stoga je surovo verovati i m isllti d a b i tak o
ugrom no m noštvo naroda i ljudi, koji su pod Njegovim
pokroviteljstvom i nadzorom , m oglo usled p redodrcđenos-
ti biti p re d a to k ao picn đavolu.

346
 G O S P O D NE M O Ž E DA PO STU PA SU PR O TN O
7A K O N IM A BO ŽA N SK E P R O M IS U , ZATO ŠTO BI
POSTUPATI SU PR O TN O N JIM A ZN A ĆILO PO STU -
PATI SU PR O TN O N JEG O V O J BO ŽA N SK O J LJUBAVI
I SU PR O TN O N JE G O V O J B O ŽA N SK O J M U D RO STI,
PREM A T O M E SU PR O T N O N JE M U SAM OM

331. U A N D E O S K O J M U D R O S T I O B O Ž A N SK O J
L JU B A V I 1 M U D R O S T I je p o k azan a da je Goapotl
B ožanska Ljubav i M udrost, i da to dvoje predstavlja sami
B itak [£w e] i sftm Život, tz kojih svc jc ste i živi; takođc je
pokazano da to dvoje proističe od Njega, kao i d a jc prois-
tiduće B ožansko O n Sam . M ed u stvarim a koje proističu,
Đožanska P rom isao je p rim a m a , jc r o n a n ep restan o teži ka
cilju radi koga je univcrzura stvoren; ciljno delovanjc i pos-
tizanje cilja kroz sredstva je o n o Što sc naziva Božanskom
Prom išlju. D alje, poSto je proističućc B ožansko O n Sftm, a
B ožanska Prom isao p rim arn a stvar koja proističe, ishodi da
postupati su p ro tn o zakonim a N jegovc B ožanske Promisli
je ste postupati su p ro tn o N jcm u. Isto tak o m ože d a se kažc
d a je G o sp o d Providenje, k ao Što se kaže da je B og R ed , jc r
je B ožanska Prom isao Đožan&ki R ed koji p rim arn o ost-
v arujc spasenje Ijudi. P ošto ni je d a n rc d n e postoji bez
zakona, je r njega zakoni sačinjavaju, a svaki zakon iz rcd a
izvlači to da je i on (sam) red, o tu d a ishodi da pošto jc Bog
Red, O n je i Z akon Svog sopstvenog R cda; isto to m ora da
sc kaže i za B ožansku Prom isao, d a pošto je G o sp o d Svoja
sopstvena P ro m isao , O o je i Z a k o n Svoje sopstvene
Promisli. O tu d a je očigledno d a G ospod ne m ože da pos*

347
Emanuel Svedenborg

tu p a su p ro tn o zakonim a Svoje B ožanske Prom isli, je r bi

p o stu p a ti su p ro tn o n jim a zn ačilo p o stu p a ti su p ro tn o
N jem u Sam om . P orcd toga, delovanje ne p ostoji bez sub-
jck ta na koji se deluje, a na njega se d elu je pom oću sred-
stava; drukčije delovanje osim na subjekat i pom oću sred-
slava nije m oguće. Subjekat B ožanske Prom isli je čovek;
sred stv a su B o žan sk e istin e p u te m kojih čo v ek im a
m u d ro st, i B ožanska d o b ra. p u te m kojih im a ljubav.
B ožanska P rom isao pom oću tih sredstava rad i na svom
eilju, koji je ćovekovo spasenje, je r onaj koji hoće cilj, hoće
i sredstva; iz to g razloga k a d a onaj koji hoće radi n a cilju,
on rad i na njem u pom oću sredstava. A li te stvari će posta-
ti jasnije kada se ispitaju sledećim redom : I D elovanje
B ožanske Prom isli u pravcu čovekovog spasenja počinje
prilikom njegovog ro đ en ja, i nastavlja se sve do k raja nje-
govog života, i kasnije do večnosti. II D elovanje B ožanske
Prom isli n ep restan o se postize pom oću sredstava, iz čistog
m ilosrđa. III Iznenadno spasenje p u te m tre n u tn e m ilosti
nije m oguće. IV Iznenad n o spasenje usled tre n u tn e m ilosti
je ognjeni krilati zm aj u crkvi.

332. I D elo va ttje B o ia n s k e P r o m is li u p r a v c u Ć ovekovog

sp a se n ja p o Ć in je p r ilik o n t n jeg o vo g ro d e n ja , i n a sta v ija s e sv e
d o k r a ja n jeg o vo g z iv o ta , i k a s n ije d o V ecnosti. U p reth o d n o m
je pokazano da je n eb o sastavljeno od Ijudskog ro d a krajn-
ji cilj stvaranja univerzum a, i da taj kraj u svom delovanju i
toku jc stc B ožanska Prom isao za spascnje Jjudi, i da su svc
stvari koje su izvan čoveka, i ko jc su pog o d n e d a ih on
koristi, sek u n d arn i d lje v i stvaranja, koji su u celositi
povezani sa svim stvarim a kojc postojc u tri kraljevstva,
životinjskom , biljnom i m ineralnom . K ad a se stvari koje se
u njim a n alaze n e p resla n o nastavljaju saglasno zakonim a
Božanskog R eda, koji je ustanovijen prvobitnim stvara-
njem , kako m ože b iti nem oguće za prim arni cilj, koji je
spasenjc ljudskog roda, da se n ep restan o nastavlja saglasno
zak o n im a njegovog re d a , koji su zak o n l B ožanske
Prom isli? P osm atrajte sam o neku voćku; z a r o n a n ajp re ne
niknc kao tan u šn a m ladica iz sićušnog sem ena, i z a r posle

348
 Jiožanska promisao

to g a p o stc p c n o ne ra ste u stab ljik u , i p ru ža g ran c

pokrivene liSćcrn, a o n d a izbacuje c v e to \e , i d onosi plod,
potažući u njcga novo sem e p u tem koga oliczbeđuje svojc
n c p restan o trajanjc? Isti proccs $e odvija sb svakim grm om
i svakom travkom u polju. Z a r sc sve stv an zajcdno i svaka
p ojedinačno u njim a, ne nastavljaju od cilja do cilja,
n ep restan o i na izvanredan način, saglasno zakonim a nji-
hovog rcd a? Z a ito se ooda n a isti način nc bi nastavljao i
p rim am i cilj, koji je n eb o sačinjcno o d Ijudskog ro d a? Z ar
u njcgovom postizanju m ože posto jati biti šta što sc nc
odvija ap so lu tn o n ep restan o , sagJasno zakonim a Đožanskc
Prom isli? Po?lto postoji saobraznost izm cđu čovekovog
života i rasla drvcta, h ajd c da napravim o p aralelu ili
p o ređ en je izm edu njih; Čovekovo ra n o detinjstvo slično jc
nežnoj m iadici koja niče iz scm cna i ponvilja se iz zemljc;
njegovo detinjstvo i m ladost su k ao mladi&i koja izrasta u
stab lo $a m alim granam a; p riro d n e istine, kojim a se svaki
čovek n ajpre prožim a, su kao lišce kojim su pokrivenc
g rane; liščc u Reči nc označava ništa d rugo; inicijaclja čovc-
ka u b ra k d o b ra i istine, ili duhovtti brak, je p o p u t cvetova
kojim a drvo pupi u prolećc; duhovne istinc su laticc tog
cveća; p o četn c stvari duhovnog b rak a su k ao voce u
začetku; duhovna d o b ra ko ja su d o b ra ljubavi prem a
bližnjem u, su k ao voče, i o n a se i podrazum evaju pod
vočem u ReČi; o n o šlo se ra d a iz m udrosii ko ja p o tičc od
Ijubavi je k ao sem e, i p u tcm tog ra đ a n ja čovek postajc
sličan vrtu i raju. Č ovek je i u Reči predstavljen k ao drvo; a
njegova m udrost koja potiČe o d Ijubavi kao vrt; vrt u
E d em u nc označava ništa drugo. Čovek jc iz sem cna zaista
loše drvo; pa ipak je m ogućc kalem ljenje grančicam a uze-
tim sa d rveta života, p u te m koga se biljni sok koji izvlači
stari k o ren p rco k rcće u sok koji đaje d o b a r rod. O vo
po red en je je d a to d a b i se m oglo zn a ti d a kada postoji tako
n e p rcstan o naprcdovanje B ožanske Prom sili u ra stu i
o b n av ljan ju d rv eća, o n d a o n o sv ak ak o rnora biti
n cp restan o u popravljanju i p re p o ro d u Ijudi koji su m nogo
vredniji o d drveća, što je u skladu sa ovim rečim a G ospoda:
N e p r o d a je U s e p e t v ra b a c a z a d v a d in a r a ? / n i je d a n o d n jih

349
Emanuel Svedenborg

n ije z a h o ra v lje n p r e d B o g o m . A u v a s j e i k o s a n a g ia v i izb ro -

ja n a . N e b o jte s e d a k le ; v i s te h o iji o d m n o g o v ra h a c a . A k o
o d vrM b r in u ć i s e m o ž e p r im a k n u ti ra stu s v o je m u la k a t je d a n ?
A k a d n i n a jm a n je š to n e m o ž e te , z a ,fto s e h r in e te z a o s ta lo ?
B o g led a jte Ijilja n e k a k o ra slu ; a k a d lr a v u u p o lju , k o ja d a n a s
je s t a sju tra s e u p e ć b a c a , B o g ta k o o d je v a , a k a m o ii vas,
m a lo v je m i (L u k a X II, 6, 7, 25-28)'

353. R ečen o je da delovanjc Božanske Prom isli u

pravcu čovekovog sp asen ja počinjc prilikom njegovog
rodcnja i nastavlja se svc d o kraja njcgovog života. D a bi sc
U> razum clo m o ra se znati da G ospod vidi kakvog je čovek
kvaliteta i pređvida sta o n Žcli d a b ude, p re m a to m e , šta
trcb a da b u d e; i d a b i o n m ogao bili čovek, i sto g a besm r-
ta n , sloboda volje mu se n e m ožc oduzeti, k ao što je u
p rcthodnom često pokazivano. Z a to G o sp o d p redviđa nje-
govo stanje nakon sm rti, i o njcm u sc stara, od ro đ cn ja pa
svc do kraja života. K od zlih Jjudi O n se stara dopuštanjcm
i neprestanim odvajanjem od zala, d o k se kod do b rih On
stara tako što ih vodi ka dobru. 'lkko liožanska Prom isao
n cp rcstan o rad i na spascnju Ijudi; ali nc m ože sc spasiti
višc njih ncgo što hoćc d a sc spase, a hoće da se spasu oni
koji priznaju Đoga i d o p u štaju da ih O n vodi, a neće oni
koji n e priznaju Đoga i sam i scbc vodc, je r oni n c m islc o
večnom životu i spascnju, d o k oni prvi to čine. G ospod to
vidi, i O n ih n e p rcstn a o vodi, i to saglasno zakonim a Svoje
BoŽanske Prom isli, su p ro tn o kojim a n e m ože d a đeluje, je r
b i d elovati s u p ro tn o njim a značilo d elo v ati pro tiv n o
Njegovoj BoŽanskoj Ljubavi i protivno Njegovoj Božanskoj
M udrosti, što j e delovati protivno N jcm u Sam om . D alje,
pošto G ospod predviđa stan je svib nakon sm rti, i pošto
takođe, predviđa m esta u paklu koja pripadaju o n im a koji
nisu voljni da se spasu, ishodi, kao što je rečeno, da zlima
O n obezbeđuje njihova m csta d o p u štan jem i povlačenjem ,
a dobrim a vođenjem . K ada sc to nc bi ćinilo n cp rcstan o , od
svačijeg ro đ en ja p a sve d o kraja života, nebo ne b i postoja-
lo, pa ni p ak ao , jc r bcz tog Prcdvidanja. i u isto vrcm c
Promisli, ni nebo ni p a k a o nc bi bili ništa d ru g o nego kon-

350
 Bo.anska prvtnisao

fuzija. D a G ospod za svHkoga obezbeđujc njcgovo sop-

stveno m csto prcdviđanjem , m ožc da se vidi u prcthtK inom
(br. 202,203). 7b možc slikovito da se objasn pom oću ovog
porcdenja: ako strciac hoćc da pogodi cilj k<>ji sc tialazi na
razdaljini o d je d n c m iljc, i ak o u toj svojoj n am cri p ri (xiap-
injanju prom aši sam o za iirin u n o k ta, strela će na razdalji-
ni od jed n c m ilje p ro m a iiti u ogrom noj m cri. 'fbko bi bilo
kada G ospod ne b i svakog trc n u tk a vodio ra> u n a o vcčnos-
ti predviđajući i obczbcđujućt svačije m esto n ak o n snm i.
G ospod, m eđutim , to Ćini zato što je sve bu iu ć c za Njcga
sadašnjc, d o k je svc sadašnjc za N jcga cčn o . D a sc
B ožaoska Prom isao u svcm u 5to ćini o dnosi na bcskrajno i
većno m ože d a se vidi u p rc tb o d n o m (b r 46-69, 214 i
n ared n i brojevi).

334. Z a delovanjc Božanskc Promtsli s j takodc kažc

d a se nastavlja d o većnosti, zato Što se svaki ,-ndco usavKa-
va u m udrosti do vcćnosti; ali svaki od njih saglasno stc-
pcnu oscćanja d o b ra i istinc u kom e je b io kada jc napus-
tio svet. 'Jhj stepen postaje savršcn do večnusti; svc što jc
p rek o to g step en a jc van anđcla, a ne u n u ta r njega, a o n o
što sc nalazi vao njega ne m ožc d a se usavrsi u njem u. 1 b sc
podrazum eva p o d n te r o m d o b r o m i nabijtn< n> t i s tr c s tr u fi i /
p r tp u n o m k o ja ć e s e d a ti u n a r u ć je o n o m e k o o p r o ita i d a je
d r u g im a (L uka V I, 37, 38), to jcst, o n o m c ko jc u dobru
ljubavi p rcm a bližnjcm u.

335. II D e lo v a p je lio ia n s k e P r o m is li n e p re sta n o s e

p o s tiie p o m o ć u sre d sta v a , iz Čistog m ilo s r đ a . Postojc srcdstva
i m ctodi Božanske Prom islt. N jcna sredsiva su srcdstva
p u tem kojih ćovek postajc ćovek i biva usavršcn u poglcdu
razum evanja i voljc; njcni m clodi su načini na kojc sc to
ostvarujc. Sredstva putcm kojih čovek p o stajc ćovck i biva
usavršcn u pogledu razum cvanja se uobićajcnim izrazom
nazivaju istinam a, kojc u m islim a postaju prcdstavc, a u
pam ćcnju sc nazivaju stvarim a; sam e p o sebi <mc su znattja,
od kojih se sastoje naukc. Sva ta srcdstva, g lcd an a sam a po
sebi, su duhovna, ali p o što sc nalaze u prirodm m stvarim a.

351
ICmanuel Svedenborg

o n a nslcd svog om otača ili odela izgledaju k ao p riro d n a, a

ncka od njih k ao m aterijalna. Ta sredstva su p o broju i
raznovrsnosti beskrajna; o n a su m anje iii više jed n o stav n a i
siožcna, kao i m anje ili više nesavršena i savršena. Postoje
srcdstva kojim a se oblikuje i usavršava p riro d n i građanski
život, kao i o n a kojim a se oblikuje i usavršava utvrđeni
m oralni život, i, takođe, o n a kojim a se obtikuje i usavršava
ncbcski duhovni život. Tb sredstva se nižu, je d n o za drugim ,
od ranog dctinjstva pa sve do najkasnijeg čovekovog doba,
i nakoti toga do večnosti. K ako se u svom razvoju nižu, tako
p rcth o d tio p o staje sredstvo n arednog, zato Što o n a [sredst-
va], kao posrcdni uzroci, ulaze u sve što je oblikovano, je r
uslcd njih sc ostvaruje svaka posledica i svaki zaključak, i
stoga postaje uzrok. Tbko sve o n o Što je n ared n o , sukce-
sivno postajc srcdstvo, i p o što se taj proces odvija večno, ne
postoji b u d u će ili krajnjc koje ga završava, je r kao Što
vcčnost n cm a kraja, tak o i m udrost, koja se povećava do
večnosti, n em a kraja. K ad a bi kod m u d re osobe postojao
kraj m udrosti, zadovoljstvo u m udrosti, kojc se sastoji od
n cprckidnog m nožcnja i rađ an ja, b i nescalo. I tak o b i nesta-
lo životno zadovoljstvo te osobe, a n a njegovo m esto bi
došlo zadovoljslvo s b v e . a u sam om n jem u n em a nebeskog
života; cada m u d ar Čovek više ne biva k ao m ladić, već kao
starac, i na kraju oronuo. I p o re d toga što m u d ro sl m udrog
Čoveka ix n eb u večn o ra ste , ip a k n e p o sto ji takvo
približavanje anđeoske m u d io sti Božanskoj M udrosti d a je
m ože taći; to se m o žc u p o re d iti sa p rav o m iinijom
povučcnom ka h ip erb o ii, za k oju sc kaže d a jo j sc
n cp rcstan o približava, ali jc nikada n c dodiruje: ili sa onim
Što se kaže za kvadratu ru kruga. N a osnovu ovoga je jasno
šta se p o d razu m ev a p o d sred stv im a p o m o ć u kojih
B ožanska Prom isao delu je kako bi čovck m ogao biti čovek,
i kako b i m ogao d a sc usavršava u pogledu razum evanja,
kao i d a se ta srcdstva, uobičajenim term inom , nazivaju isti-
nam a. P odjednako su m n ogobrojna i sredstva pom oću
kojih se čovek oblikuje i usavršava u pogledu volje, aii ona
$e, uobičajenim term inom , nazivaju dobrim a; usled njih
Čovek poseduje ljubav, d o k usied p retliodnih poseduje

352
 Božanska promisao

raudrost. N jihova sjcdinjenost Čini coveka, jc r kakva je

sjedinjenost, takav je Čovek. I k sjedinjenost jc o n o Što ,se
naziva brakom d o b ra i istine.

336. AJi, po broju i raznovrsnosti su beskrajne i

m e to d e p u tem kojih B ožanska P rom isao deluje n a sredsiva
i pom oću sredstava, kako b i oblikovala čovcka i usavršila
ga; o n e su onoiiko b ro jn e koliko su b ro jn a delovanja
B ožanske M udrosti uslcd B ožanske Ljubavi koja su usm er-
en a n a spasenjc Čovcka. P re ra a tom e, onoiiko b ro jn c koliko
su brojna delovauja B ožanske Prom isli u skladu sa njenim
zakonim a, o kojim a sm o raspravljali u p reth o d n o m , D a su
te m eto đ e u Jiajvccoj m cri ta jn e u p reth o d n o m je pokazano
pom oču delovanja dušc n a teio, o Čemu čovek zn a tako
m alo c*.’. j e njegovo znanjc sk o ro ništa; kao: kako oko, uvo,
nos, jezik i koža oscćaju; i kako želuđac vari, m czcntcrijum
o b ra đ u je hilus, a je tra krv; kako p a n k re a s i slezina
prečiščavaju krv, kako jc bubrezi odvajaju od necislih
telesnih sokova, kako jc srce sakuplja i šaije daljc, kako je
pluća čiste [<d e c a n ta i]; i kako m ozak oplem enjujc krv i izno-
va je nađahnjujc životom ; p o red bezbroj drugih stvari, koje
su sve tajne u koje leško d a bilo ko ja n a u k a ttiože da uđc.
N a osnovu toga je očigiedno da se jo š m anjc m ože ući u
tajn a delovanja B ožanske Prom isli; dovoljno je što su njeni
zakoni poznati.

337. B ožanska Proraisao sve što čini, Čini iz čiste

m ilosti; zato što je B ožanska Suština čista Ljubav, a o n a je
ta koja deluje poroocu B ožanskc M udrosti, i to deiovanje
se naziva Božanskom Prom išlju. Č isla ljubav je Čista milost
iz ovih razloga: 1. O n a d clu je kod svih Ijudi širom cclog
sveta, koji su takvi da ništa n e m ogu d a u rad e sam i o d sebe.
2. O n a deluje p o d jcd n ak o kod zlih i nepravednih i kod
dobrih i pravednih. 3. O n a prve vodi u p ak ao , a druge
izbavlja iz njega. 4. O n a se lam o oko pjih n ep restan o trudi,
i bori se za njih protiv đavola, to jest, protiv zala pakla. 5.
O n a jc zbog toga doŠJa u svet i podvrgla sc iskušenjim a sve
do poslednjcg, što je bilo strađ an jc na krstu. 6. O n a

353
Emunuc! Svedenborg

n cp rcstan o delujc n a ncčiste, kako bi ih učinila ćistim , i na

m aloum nc kako bi učinila da budu zdrave pam cti. Tdko
cma radi n c p rcstan o iz Čiste miiosti.

338, III Iz n e n a d n o sp a sc ry e u s le d tr e n u tn e m ilo s ti n ije

m o g u čc. U p re th o d n im b ro jc v im a je pokazano d a dclovanje
B ožanske Prom isli na spascnjc Čovcka, počinje prilikom
rođcnja t nastavlja $e sve d o kraja njegovog životu, i kasni-
jc do večnosti; k ao i da se to dclovanje n e p re sta n o odvija
pom oču sredstava, iz Ćistog m ilosrđa. Iz to g a ishodi da ne
postoji n ešto ta k o k ao izn cn ađ n o spasenje. niti trc n u tn a
m ilosi. Ali p o što m nogi koji iz razm evanja ništa nc mislc o
slvarim a crkve ili rehgije, vcruju da bivaju spascni trcnut-
nom milošću, p a d a je spasenjc stoga iznenadno, i p o što jc
to, m eđutim , su p ro tn o istmi i pošto, Štaviše, predstavlja
je d n o štc tn o verovanje, od značaja je d a se to razm o tri svo-
jim rcdom : 1. V erovanje u izn en ad n o spasenjc trcn u tn o n i
milošću izvedeno je iz Čovekovog prirodnog stanja. 2. To
vcrovanje potiče o d nepoznavanja d u h o v n o g stan ja, koje se
u potpunosti razlikuje o d prirodnog. 3. U čenja svih crkvi
hrišćanskog sveta, g led an a u n u tarn je, su p ro tn a su iznenad-
nom spascnju tren u tn o m milošću; ali njega jc spoljašnji
Čovek crkvc ipak ustanovio. Prvcu a . vetrtva n je u im e n a d n o
sp a se n je ir e n u in o m m ilo šć u izved e n o j e iz Č ovekovog p riro d n o g
stu ttfa . P rirodni čovek iz svog sopstvenog stanja nc zna za
drugo ncgo d a je nebeska radosi slična zem aljskoj radosti,
i du o n a na isti način utičc i biva prim ljcna; na p rim cr, da
jc o n a kao stan je sirom ašnog čoveka koji postane bogat i
tako p ređ c iz tužnog stanja oskudcvanja u srećno stanje
izobilja; ilt k ao stan jc onoga koji je , nakon $to je bio niskog
položaja, postao uvažcn, i tak o p rešao iz potcenjivanja u
slavljenje: ili kao stan je onoga koji izlazi iz ožaioščenc kuče
i odlazi na venčanje. PoŠto ova stanja m ogu da se izm ene
tokom jed n o g dana, i pošto se nikakva druga predstava o
čovckovom stanju n ak o n sm rti nc prihvata, očiglcdno je
odaklc potičc verovanje u izncnadno spasenje trcn u tn o m
milošču. U svetu je m ogućc da m nogo ijudi buđc zajedno,
u jed n o j trupi ili građanskom društvu, i da budu veseli, a da

354
 Bozanska promisao

s e ipak, u pogledu svojih um ova [a n i/n u s] svi razlikuju; to se

dcSava u prirodnum svctu. Razlog je taj Šlo spoljaSnjc
jc d n o g Čoveka m ožc d a sc prilagodi sp<iljašnjcm drugog
Čoveka, b cz obzira na to koliko su različite njihovc unutarn-
jo sti. N a osnovu tog priro d n o g stan ja izveden jc i zaključak
da je spascnjc pro-sto prim anjc m cđu an đ ele u n cbu, i da se
prim anjc vrši usled tre n u tn c milosti. Z b o g to g a sc veruje i
da ncbo m ožc d a se đ a zlim a, isto k ao i d o b tim a, i da tad a
oastajc združivanje, p o p u t o n o g a u svetu, s to m razlikom
§to jc ovo p u n o radosti. D rugo: b. o v o v e ro v a ry e p o tić e o d
n e p o z n a v a n ja d u h o v n o g s /a n ja , k o je s e u p o tp u n v s ti r a z iik u je
o d p r ir o d n o g s ta r y a . O duhovnom stanju, ko je jc čovckovo
stanje nakon sm rii, raspravljano je u p rcth o d n o m na
m nogo m esta, i pokazano jc da je svako svoja sopstvcrm
Ijubav, i d a niko n e m ože du živi sa bilo kiin drugim osim sa
onim a koji su u sličnoj Ijubavi, i d a, ukoliko dođc incdu
drugc, on n e m ože da di&e svoj sopstveni život. O tu đ a
n akon sm rti svako odlazi u sopstveno društvo, ili dru&rvo
onib koji su u istoj Ijubavi, kojc on p repoznajc k ao rodakc
ili prijatcljc; i, što je iznenađujučc, k a d a ib vidi i srcin c, to
jc k ao d a ih jc m a o od detinjstva; što prouzrokujc duhovno
srodstvo \ duhovno prijateljslvo. N aim e, iv išc od toga: niko
u dvuštvu ne m ože d a obitava u bilo kom d o m u osim sop-
stvcnog; svako u društvu Ima sopstveni dom , koji pm nalazi
za scbc sprem ljenim kada prvi p u t u đ e u društvo. O n možc
biti u đruštvu drugih van svojc kuće, ali ipak nc m ožc da
ostanc nigdc dru g o osim u sopstvenom dom u; i jo§ višc od
toga, niko ne m ožc u stan u nakog d m g o g da sedi bilo gde
dru g o osim n a sopstvenom m estu; ak o sed n c na drugo
m csto, o n postajc ncm oean um om i glup; i, što je Ćudcsno,
kada u d e u sohu, svako zna gde jc njegovo m csto. Isto se
dcšava i u hram ovim a, kao i na javnim zborovim a, kada sc
okupljaju. N a osnovu tili stvari jc očigledno d a jc duhovnn
slanjc jxitpuno različito r)d p riro d n o g stanja, i d a je ono
takvo d a niko ne m ože biti nigde drugo ncgo tam o gde jc
njcgova vladajuća Ijuhav, jc r tam o se nalazi zadovoljstvo
njcgovog života, a svako žcli da b u d e u zadovoljstvu svog
Žrvota; i Čovekov d u h ii c m ožc da b u d e nigde d ru g o jc r on

355
Emanuel Svedenborg

sačinjava njegov život, štaviše, sam o njegovo disanje, k ao i

kucanjc njcgovog srca. U priro d n o m svetu to je drukčije. U
njermj se čovckovo spolja.šnje od detinjstva tem eljno uči da
licem , govorom i p o k reto m glumi zadovoljstva koja nisu
zadovoljstva njcgovc u nutarnjosti. Iz tog razloga se na
osnovu čovekovog stanja u priro d n o m svetu ne m ože
izvesti zakljucak o njegovom stanju n ak o n sm rti; je r je
svačije stan je n akon sm rti duhovno, Što znači da on ne
m ože biti drugde nego u zadovoljstvu svoje Ijubavi, a lo je
zdovoljstvo koje je, svojim životom , za sebe stek ao u
prirodnom svetu. N a osnovu ovoga m ože b iti sasvim jasno
d a niko ko se nalazi u zadovoljstvu pakla ne m ože biti
prim ljen u zadovoljstvo n eb a, koje se uobičajenim izrazom
naziva oebeskom radošču; ili, što je isto, n iko ko je u zado-
voljstvu zla n e m ože d a b u d e uveden u zadovoljstvo dobra:
što sc m ožc jo š jasnije zaključiti n a osnovu toga Što se
nikom c nakon sm rti ne zabranjuje da .se p o p n e u nebo; put
m u se pokazuje, m ogućnost m u se daje i d o p u šta m u se; ali
kada d o d e u n cb o i plućim a u d a h n e zadovol jstvo neba, on
počinje d a pati usled bo la u grudim a, d a se m uči u srcu i da
oscća slabost u kojoj se previja k ao zm ija stavljena u bliz-
inu vatre; i sa licem o k ren u d m od neba, a ka paklu, str-
m oglavo beži o d atie ne zaustavljajući sc d o k se n e n a đ e u
drustvu koje p rip a d a njegovoj ijubavi. O tu d a m ože d a bude
jasn o d a niko ne dolazi u ncbo tre n u to n o m milošću; stoga
da doći u n eb o n e znaći sam o biti prim ljcn, k ao Što mnogi
u svetu pretposiavljaju; k ao i da u ncbu ncm a izncnadnog
spasenja je r o d o podrazum eva tre n u tn u m ilost. Bilo je
nekih koji su □ svetu verovali u izn en ad n o spascnjc trcnut-
nom milošću; koji su, k a d a su p o stali duhovi, želcli da se
njihovo pakleno zadovoljstvo, ili zadovoljstvo zla pretvoTi u
nebcsko zadovoljstvo, ili zadovoljstvo d o b ra, pom oću
B ožanske svem oći i, u isto vrem e, B ožanske m ilosti; i poŠto
su ta k o žclcli, d opuštcn o je d a anđeli to učine i oni su
uklonili njihovo pakieno zadovoljstvo. Ali, zato što je lo
bilo zadovoljstvo njjhovc životnc Jjubavi, shodno tom e nji-
hov život, oni su ležali k ao m rtvi, lišcni svakog osećaja i
svakog p o k reta; i nije bilo m ogućc u d ahnuti u njih bilo koji

356
 Bo: tnska pronusao

drugi život osim njihovog sopstvenog, j c r <ve stvari nji-

h o v o g u m a i tela, kojc su bilc o k re n u tc naopj ko nisu moglc
d a sc p rco k ren u . Stoga su hili povradeni u ; ivot emisijom
zadovoljstva njihovc životnc Jjubavi. N akon t >ga su rekli da
su u to m stanju u n u tarn jc osećali nešto grozn »i strašno, što
nc bi otkrivali. Z a to sc u nebu kažc d a c lakšc sovu
pren-oriti u goJubicu, ili zm iju u jagnjc. ncg« <nek i paklcni
d u h u anđcla neba. Trcćc: c. u c e n ja c r k v i h r i t a n s k o g sveta ,
g le d a tta u n u ta m je , su p ro tn a su iz n e n a d n o m st (ise n ju tr e n u i
-

n o m m ito šć u ; a li s p o fja š n ji iju d i c rk v e ip a k s t g a o sn o va li.

U čenja svjh crkvi, glcdana u nutarnjc, poučžvaju o životu.
K oja crkva ima učcnjc kojc n e poućava o t une da Čovck
treb a sebc da ispita, d a uviđi i prizna svoji grehc, da ih
ispovedi, đ a sc pokaje i po to m živi novim živc iom ? K o pris-
tu p a Svetom P rićcšću b cz te o p o m c n c i n a re d e n ja ?
N apravitc istraživanjc, pa ć e te se uveriti. K ^ja crkva ima
učenje koje sc nc zasniva na p oukam a D ckal >ga? A poukc
D ckaloga su poukc života. Koji Čovek crkvc, u kom e im«
ćcga bilo crkvcnog, nc priznaje, čim za lo čnje, da jc otiaj
koji živi ispravno spascn, a onaj koji živi r.tavo proklcl?
Z b o g čcga je u “A tanasijevoj veri”, koja je i;ik<xlc učenjc
prihvaćeno u ceJom hrišćanskom svctu, re c n o : uD a će
G o sp o d doći d a sudi živima i m rtvim a; i d a 6 tađ a oni koji
su činili dobro, ući u vcčni život, a oni koji s u činil i zlo, u
vcčni oganj.” N a osnovu Ćega je očiglcdno oa učcnja svih
crkvi, g led an a u n u tarn je , poučavaju o ži\'o tu , i poSto
poučavaju o životu, o n a poučavaju o tom c <fa je spasenjc
saglasno životu, a život se u čovcka ne udahnjujc u
tre n u tk u , već sc p ostcpcn o oblikuje \ biva p cp rav ljen kada
se Čovek kloni zala k ao grcbova, sh o d n o to m /. k a d a shvata
šta je greh, prepoznaje ga i priznaje, i kada j.a n e želi i od
njega odustajc, tak o d c i k a d a stiče znanjc o tim sredstvim a,
koje je povezano sa znanjcm o Bogu. Čovckov život se
putem tih sredstava i to g znanja oblikujc i pi^pravlja, a oni
sc nc m ogu uliti u trcn u tk u , je r nasJcdno zlo koje jc samo
p o sebi pakleno, m ora da se ukloni, a n a nicgovo m csto
m ora da se usadi dobro, ko je je sam o p o scb nebesko. Na
osnovu tog n a slc d n o g zla Ćovek m ože u p o g led u

357
Kmanuei Svedenborg

razum evanja, d a sc u p o red i sa sovom , a u pogledu voljc sa

zm ijom a Ćovck koji sc p o p ra v io m o že u pogledu
razum evanja da se u p o rcd i sa golubicom , a u pogledu volje
sa ovcom . Z a to bi izncn ad n o popravljanje i spasenjc bilo
k ao iznenadno p reo b raćan je sove u golubicu, i zm ije u
ovcu. D a li neko k o im a im alo zn an ja o ćovekovom životu
m ože d a nc uvida da to nije m oguće ukoliko $e nc ukloni
p riro d a sove i zm ije, i ne usadi p riro d a goiubice i ovce?
P oznato jc, takođe, d a svaki u m an Čovek m ože d a postanc
um niji, a svaki m u d ar čovek m udriji, i d a um nost i m udrost
k o d Čoveka m ogu d a rastu, i d a k o d n ek ih ra stu od ranog
đetinjstva pa sve d o kraja života, te d a se Čovek tak o
n ep restan o usavršava. Z ašto se o n d a duhovna um nost i
m udrost nc bi još visc razvijala? O n a se uzdiže iznad
p riro d n e um nosti i m udrosti p u te m dva stepena; kada sc
uzdigne postajc andeoska, koja je neizreciva. D a kod
anđela raste d o veči»osti, rcčeno je u p reth o d n o m . Ko ne
m ože d a razum c, ako hoće, da se o n o Što se usavršava do
većnosti, n c m ožc učiniti savršenim u trenulku?

339. S ada je očiglcdno d a svi oni koji n a osnovu života

m isie o spasenju, n e m isle ni o kakvom iznenadnom
spasenju tren u tn o m m ilošču, vcć [misle] o siedstvim a
spasenja n a koja, i pom oću kojih, G o sp o d deluje saglasno
zakonim a Svoje B ožanske Prom isli, p rem a tom e, pulem
kojih G ospod, iz Čiste m ilosti, vodi čoveka. A li oni koji o
spascnju n e m isle n a osnovu života, pretpostavljaju izvesnu
izncnadnost spasenja, i izvesnu trc n u tn o st m iiosti, k ao što
Čine oni koji iazdvajaju veru od dobiočinstva - pri čem u je
dobročinstvo život; oni tak o đ e pretpostavljaju iznenadnost
v ete, i u poslednjem tre n u tk u p re d sm rt, ako n e p re . To
Čine i oni koji vcruju da je o p ra lta n je g rch a bcz pokajanja
oslobađanje o d grcba, i p rem a to m e spasenje, i koji odlaze
na Svetu PriČest, kao i oni koji veiujti u op raštan jc grcha
koje vrše m onasi, k ao i u njihove m olitve za m rtve i u
oprost koji oni daju na osnovu m oći koju tvrde d a imaju
n ad Ijudskim dušam a.
340. IV Iz n e n a d n o sp a se n je tr e n u in o tn m ilo s ć u je o g n jen i

358
 Božanska promisao

k r ila ti z m a j c r k v e . P o d o g n jen im k rila tim zm ajem sc

podrazum eva zlo koje ž a ii iz ognja pakJa; isto to se
podiazum eva i pod ognjenim zm ajem o kom e se govori kod
Lsaije: N e m o j s e r a d o v a ti z e m ljo F iliste jsk a s v a k o lik a , š to se
s lo m i p r u t o n o g a k o ji te j e b io ; j e r ć e iz k o tije n a zm ijin je g a
n ik n u ti z m ija v a v ilin sk a , i p lo d ć e m u b iti z tn a j o g n je n i k riia ti
(X IV 29). Takvo zlo leti u crkvi kada postoji verovanje u
iznenadno spasenje tren u tn o m m iiošcu, je r se njim e: 1.
Poništava religija. 2. P rouzrokuje bezbrižnost. 3. G ospodu
pripisuje prokietstvo. Što se tiče prvoga: a. d a s e r tfim e p o n iš -
ta v a re lig ija . Postoje dve stvari koje su istovrem eno esenci-
jalni i opšti elem en t religije. N aim e, poznavanje B oga i
pokajanje. I jed n o i drugo je iiseno značenja za o n e koji
vcruju d a se ijudi spasavaju sam om milošču, kako god da su
živeli. J e r Šta je onda p o treb n o vise nego re « : “ Smiiuj mi se>
o B ože”? Sto se tiče svega ostalog što p rip ad a religiji, o n i su
u m rklom m raku, i zapravo vole m rkli m rak. U vezi prvog
esencijalnog elem enta crkve, koji je priznavanje Boga, oni
jednostavno misle: “Šta je B og? K o ga je v ideo?” A k o se
kaže d a B og jeste, i da je O n Jedan, oni kažu đ a je Jedan;
ako se kaže da postoje tri, i o n i kažu da postoje tri, ali da im
se treba obraćati k ao jednom ; to je njihovo priznavanje
Boga. O drugom esencijalnom elem entu u crkvi, koji je
pokajanje, oni ne razm išljaju, pa shodno tom e ni o greh u ; i
na kraju o e znaju d a postoji ikakav grch. I tad a Čuju, i sa
zadovoljstvom upijaju, da “zakon ne osuđuje je r hrišanin
nije p o d njegovim jarm om ; sam o reci - Smiluj mi se Božc
rad i Sina - i bićeš spascn.” 'Ib je za njih životno pokajanjc.
Ali oduzm ite pokajanjc, ili, Što je ista stvar, odvojte život od
religije, i šta ostajc osim reči - „Smiluj m i se“ ? O tu d a oni ne
m ogu da kažu ništa drugo nego da se spasenje dcšava izne-
nadno, kroz ovc reči; i ako n e pre, onda u predsm rtnom
tren u tk u . Š ta je o n d a za njih R eč ncgo jed an nejasan i
tajanstveni glas, koji je pustio tio n o žac u pcćini, ili ner-
azumljivi odgovor dobijen od p ro ro čišta nekog idola?
Jed n o m rečju, ukoliko uklonite pokajanje, to jest, odvojite
život od religije, šta je dru g o čovck - nego zlo koje žari iz
ognja pakla, ili ognjeni krilati zmaj crkve? J e r je bez poka-

359
Emanuel Svedenborg

janja čovek u zlu, a zlo je paklcno. D rugo: b. v e ro v a n je u

iz tie n a d n o sp a ser\je Č istom m ilo š ć u , i s a m o u n je g a , p r o u z r o k u -
j e z iv o tn u b e zb rizn o st. Ž ivolna bezbcižnost sc javlja ili usled
verovanja bezbožnog čoveka d a ne postoji život nakon
sm rti, ili usled verovanja koje im a onaj koji odvaja život od
spasenja. Ovaj drugi, tako veruje u večni život, ip ak misli:
“Ž iveo ja ispravno ili n e, m ogu d a budcm spasen je r je
spasenje čista m ilost, a B ožanska m ilost je sveopsta je r O n
ne želi ničiju sm rt”; a ako se slučajno javi m isao d a se m iiost
m ora izmoliti rečim a koje pokazuju da je v era prim ljena, on
m ože da misli d a se to m ože uraditi n ep o sred n o pred sm rt,
ukoliko nije ranije učinjeno. Svaki čovek koji je u toj
bezbrižnosti n e pridaje značaja preljubam a, prevaram a,
nepravdam a, nasilju, bogobuljenju i osveti, i dopusta svom
telu i duši d a im se predaju; on i nc zna šta je duhovno zlo i
njegova požuda. A ko čuje b ilo šta o to m c iz Rcči, to se može
u p o red iti sa nečim Što p ad n e n a ebanovinu i odbije se, ili sa
nečim Što p a d n e u jatnu, i n cstan e kao d a jc progutano.
Treće: c, tim v e ro v a n je m G o sp o d u s e p /ip is u je p ro k le tstv o . Ko
m ože d a izbegne zaključak d a, ako G ospod m ože svakoga
da spase Čistom miiošču, za td Što čovck nije spasen nije kriv
Čovek, već G ospod? M ože se reći d a je sredstvo spasenja
vera, ali kom čoveku ta v era ne m ože d a se dS? J e r je ona
sam o m isao koja m ože d a se ulijc, Čak sa sigurnošcu, u
svako stanje d u h a odvojenog od zem aijskih stvari; osim toga
čovek m ože d a kaže: “J a ne mogu u sebi d a p ro n ađ cm tu
veru” . Stoga, ak o o n a nije data, i ako je Čovek p roklet, šta
drugo taj proklcti m ože d a misli nego da je G ospod, koji je
im ao m oč d a spase, a nije spasao, kriv? Z a r to ne bi značilo
nazvati N jega nem ilosrdira? P ored toga, u žaru svoje vere
Čovek m ože d a kažc: “K ako O n m ože da gleda tako m nogo
prokletih u paklu k ad a je , m eđutim , sposoban da ih, iz čiste
m ilosti, sve spasi u tre n u tk u ? ” A m ože d a kaže i druge slične
stvari, koje jed in o m ogu da se nazovu gnusnim optužbam a
Božanskog. N a osnovu ovih razm atranja sada je jasn o d a je
verovanje u tren u tn o spasenje čistom milošću ognjeni krilati
zmaj u crkvi.
♦ ♦ ♦

360
 Bozanska pmmitao

Opix>s(ite mi što ću d o d a ti ovo Što sledi, kako bi pre-

ostali p ap ir bio ispunjcn. N eki su duhovi, u z dozvolu, iiašli
iz pakla i rckli mi: “ N apisao si ninogo toga što poličc od
O o sp o d a, napiši nesto i od nas.*’ O dgovoriu sam im: MŠta
d a napišcm ?” Rckli su: ^N apiši da se svaki diih, bic on
d o b a r ili zao, nalazi u svom sopstvcnom /adovoljstvu;
d o h a r d u h u zadovoljstvu svog d o b ra, a zao d u h u zado-
voljstvu svog z l a j U p itao sam ih: “K ojc jc vašo zadovoljst-
v o ?” Rckli su da je to zadovoljstvo činjcnja p rciju b c, kradc,
varanjn i laganja. Ponovo sam ih pitao: “ K a k v rg su kvalilc-
ta ta zadovoljstva?n Rekli su d a njih drugi opažaju kao
sm rad izm cta, k ao gadan zad ah rnrtvih tcla i k ao tczak vonj
usiajalog urina. Pitao sam; “Z a r su takve stvai i vatna zado-
voljstvo?,’ O dgovorili su da su to najvcča /aciovoljstva.
R ekao sam: “Vi ste o n d a kao prljavc zveri koje u tnkvim
stvarim a žive.** U zvratili su: "Ako jesm o , jesm o; ali takve
stvari su zadovoljstvo za našc nozdrvc.’* P iiao sam ih: "Šta
jo š o vam a da nap išem ?” Rckli su: “ Napišr ovo: d a jc
svakom c dozvoljeno da b u d e u sopstvcnom 'ađovoljsivu,
ćak i u najprljavijem , kako ga nazivaju, p o d uslovom da nc
u ap ad a d o b re duhove i an đ elc, ali p o što mi nc m ožem o
dru g o ncgo d a ih napadam o, izgnani sm o i bačcni u pakao,
gdc podnosim o strašnc stvari.'* P itao sam ih: “ Z ušto napa-
d a te d o b re ? ” O dgovorili su da nc m ogu drugačijc. To jc
k ao da ih spopadne bes kada vidc bilo kog a n đ cla i oscte
Đ ožansku svcru o k o njega. Tada sam rekao: p o tom c stc
k ao divljc zveri.” K ada su to čuli zahvatio ih jc bcs, koji jc
izgledao k ao valra m ržnje; i d a ne b i počinili stc tu izgnani
su nazad u pakao. U vezi zadovoljstava ko ja sc u duhovnom
svetu Čulno opažaju k ao neugodni m irisi, p o g lcd ajtc u
p rcth o d n o m (br. 305-305, 324).

361
 SAD RŽAJ

BOŽANSKA PROM JSAO JK VLADAV1NA

BOŽANSKE IJU Đ A V IJ M U DRO STI GOSPODNJH
/ U n iv e rzu m s a s v im o n im š io m u p rip a d a ,
u o p š ic i p o je d in a č n o , s tv o r e n j e iz
B o ž u n s k e L ju b a v i B o ž a n s k o m M u d r o š ć u ...........................
I I B o ia n s k a L ju b a v i M u d r o s i p o tič u o d
G o s p o d a k a o j e d n o g ................................................................ 2 0
a. J e d n o n e m o te p o s io ja ti b e z o h lik a ,
a li s a m o b lik Č ini je d n o ............................................................ 21
b . O b lik č in i je d n o u to iik o s a v r ie n ije u k o iik o s u
s tv a r i k o je g a s a č in ja v a ju p o je d in a č n o ra ziič itc ,
a ip a k s je d in je n e .............................................................. .....22
2I I 7 b je d n o n a la z i se, u o d r e d e n o m o h lik u ,
u s v a k o j s tv o r e n o j s tv a r i .................................................. 22
I V O d B o ia n s k e j e F r o m is li d a s\>aka s tv o r c n a stvar,
u c e /in i i u s v a k o m d e /u , tre b a d a b u d e ta k v o je d n o ;
i d a t a k o n ije, to trcb a d a p o s ta n e ........................................... 24
V D o b ro Iju b a v i n ije v iše d o b r o a k o n ije
s je d in je n o s a is tin o m m u d r o s ti, a is tin a m u d r o s tt
n ije v iše is tin a a k o n ije s je d in je n u sa d o b r o m tj u b a v i ..... 26
V I D o b ro Iju b a v i k o je n ije s je d in je n o s a
is tin o m m u d r o s ti n ije d o b r o s a m o p o seb i,
v e ć j e p n v id n o d o h r o , a is tin a m u d r o s ti k o ja
n ije s je d in je n a s a d o b r o m Iju b a v i n ije istin a
s a m a p o seb i, v e ć j e p r iv id n a is tin a ...................................... . 2 9
V U G o s p o d n e d o p u š ta d a b iio Šta b u d e ra zd v o je n o ;
iz to g r a z lo g a s v e m o r a b it i u is to v r c m e u d o b r u
i u istin i, ili u is to v r e m e u z fu i u l a i i ..................................... 22
V I I I O n o š to j e u d o b ru , i u is to v re m e u is tin i, j e n ešto ,
a o n o š to j e u z lu , i u is to v re m e u o b m a n i, n ije n iš ta .2 3
Emanuel Svedenborg
X I B o ž a m k a P r o m is a o O o s p o d n ja u z r o k u je z lo
i s a n jim p o v e z a n u la ž d a b i s lu ž ili z a ra v n o te žu ,
p o r e d e n jc i p r o č iš ć e n je ; i o tu d a z a s je d in je n o s t
d o b ra i is tin e u m e m u o s t a i o m ............................................... 2 4

B O Z A N SK A P R O M IS A O G O S P O D N JA IM A Z A C I U
N EBO SASTAVUENO O D U U D S K O G RODA
/ N e b o j e s je d in je n o s t s a G o s p o d o m ...................................2 8
/ 1 C o v e k j e o d s tv a r a n ja ta k a v d a m o ž e b iti
s v e p r is n ije i p r is n ije s je d in je n s a G o s p o d o m ....................... 31
a. K a k o j e Ć o vek s v e p r is n ije i p r is n ije
s je d in je n s a G o s p o d o m ........................................................... 3 2
b. K a k o ta s je d in je n o s t izg led a s v e p r is n ija i p r is n ija 33
I I I Š to j e č o v e k p r is n ije s je d in je n s a G o s p o d o m
tim p o s ta je m u d r i ji ..................................................................... (34;
I V Š io j e Č o v e k p r is n ije s je d in je n s a G o s p o d o m
t i m p o s t a j e s r e ć n i j i ..................................................
V Š io j e č o v e k p r is n ije s je d in je n s a G o s p o d o tn
tim izr a ž e n ije s e b i izg fe d a k a o d a j e sv o jy
i tim ja s n ije u o č a v a d a j e G o s p o d n ji ..................................... 3 8

U S V E M U Š T O C lN I B O Ž A N SK A P R O M IS A O
G O S P O D N JA S E O D N O S IN A B E S K O N A Č N O I
VEČNO
/ B e s k o r ta č n o s a m o p o seb i, i V e č n o s a m o p o sebi,
is to j e š to i B o ž a n s k o ............................................................ 43
I I B e s k o n a č n o i VeČno s a m o p o s e b i n e m o ž e
d a s e n e o d n o s i n a o n o š io j e b e s k o n a ć n o
i v e č n o o d se b e u k o n a č n o m ............................................ 46
/ / / B o ž a n s k a P r o m is a o s e u s v e m u š io Ć ini
o d n o s i n a b e s k o n a č n o i v e č n o o d sebe,
p o s e b n o u s p a s a v a n ju Iju d s k o g r o d a ................................ 48
a. S U ka b e s k o n a č n o g i v e č n o g u r a z n o iik o s ti s v ih stva ri 48
b. S U ka b e s k o n a č n o g i v e č n o g u r a đ a n ju
i m n o ž e n ju s v ih s t v a r i ........................... -............................ 48
I V U a n đ e o s k o m n e b u p o s to ji o d r a z
B e s k o n a č n o g i V eČ nog ........................................................ 49
V O d n o s iti s e n a B e s k o n a č n o i V ečn o
u o b lik o v a n ju a n đ e o s k o g n e b a , ta k o d a o n o
 Božanska promitao

p r e d ( io s p o d o m m o ž e d a b u d e k a o je d a n čo vek ,
N je g o v a slik a , je s ie n a jd u b ljc /tm u to r n je )
B o Ž a n sk e l*rom islL ................................................................... 5 3

P O S T O JE Z A K O N l B O Ž A N S K E P R O M IS U KOJI
L JU D IM A N ISU P O Z N A T I
Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS U D A Č O V E K
'l'R E B A D A PO ST U PA IZ S L O B O D E SA G LA SN O
RAZUM U
/ Č o v e k im a r a z u m i s lo b o d u , ili ra zb o r ito s t i
s v o je v o ljn o s t, i te d v e s p o s o b n o s ii p o iič u
o d G o s p o d a u č o v e k u ............................................................. 5 5
H S v c š to č o v c k Č ini iz slo h o d e , b e z o b zira d a l i j e
r a z u m n o ili n ije , a k o j e s a g h s n o n je g o v o m r u zu m u ,
n je m u izg le d a k a o s o p s tv e n o .............................................. 61
l i l S v e Š io č o v c k č in i iz slo b o d e , sa g la sn o s v o jo j
m is li, p r ip a ja m u s e k a o s o p s tv tn o , i o s ta je ......................... 65
( V P o m o ć u ra zb o rito sU i s v o je v o ljn o s ti č o v e k b iv a
/ to p ra v ije n i p r e p o r o d e n o d s tr a n e G o sp o d a ,
a b e z n jih n e m o ž e b iti p o p r a r ije n i p r e p o r o đ e n 68
a . ć o v e k o v o p tv o s ta n je , k o je j e s ta n je p r o k le is tv a 69
b. C o v e k o v o d r u g o s ta n jc , k o je j e s ia n je p o p r a v lja n ja ......6 9
c. č o v e k o v o tre ć e s ta n je , k o je j e s ta n je p r e p o r o d a ..............7 0
V P o m o ć u r a zb o r ito s ti i s v o je v o ljn o s ti č o v e k
m o ie d a s e p o p r a v i ip rep o ro < ii u k o lik o g a
o n e n a v e d u d a p r iz n a d a s v e is iin ito i d o b ro
Š to m ts li i č in i p o tič e o d G o sp o d a ,
a n e o d n je g a s a m o g ................................................................... 72
V I S je d in je n o s t G o s p o d a s a č o v e k o m
i p o v r a tn a s je d in je n o s t č o v e k a s a G o s p o d o m
o s tv a r u je s e p o n to ć u o v e d v e s p o s o b n o s ti - ..........................75
V U G o s p o d č u v a te d v e s p o s o b n o s ti u
C o v e k u n e d ir n u te i k a o s v e tin ju , to k o tn
c e le S v o je B o ž a n s k e P r o m is h .................................................... 78
a . B e z te d v e s p o s o b n o s ii č o v e k n e b i im a o v o lju i
r a z u m e v a n je , i sto g a n e b i b io č o v e k .................................... 7 8
b . B e z te d v e s p o s o b n a s li Ć o vek n e b i m o g a o
b iii s je d in je n s a G o s p o d o m i o tu d a
p o p r a v ije n i p r e p o r o d e n ............................................................. 7 9
c . B e z ie d v e s p o s o b n o s ti č o v e k n e b i im a o
Emanucl Svtdenborg

b e s m r tn o s t i večrti ž i v o t ............................................................ 8 0
V III S to g a j e o d B o la n s k e P ro m isH d a Ć ovek
treb a d a p o s tu p a iz s lo b o d e s a g /a s n o r a z u m u ..................... 8Q

XV
Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS U D A Č O V E K
T R E B A , K A O O D SEB E, D A U K l.O N I Z L A KAO
G R E H E I Z SPO L JA Š N JE G Ć O V EK A ; N A TAJ
N A Ć IN , I N IK A K O D R U K Č IJE , G O S P O D M O Ž E DA
U K I.O N I Z L A IZ U N U T A R N JE G Č O V EK A , I
ST O G A , U IST O V R E M E , IZ SPO L JA ŠN JEG
/ S v a k i č o v e k im a s p o lja š n je i u n u ta m je m i s l i ....... .8 6
/ / S p o lja Š n je Č o v e k o v e m is li j e s a m o p o
s e b i is te k a k v o č e k a o i u n u t a m j e ...........................— .88
I I I U n u ta m je n e m o ž e d a s e o s lo h o d i
p o ž u d a z la s v e d o k s e n e u k lo n e z la iz
sp o lja šn je g č o v e k a , j e r o n a to s p r e č a v a ju ................ . 91
I V Z ta u Sj>oljašnjem ć o v e k u n e mogu
biti u k b n je n a o d strane G o sp o d a ,
o s im p o s r e d s tv o m č o v e k a ..........................................
V S to g a Č o vek m o r a k a o o d s e b e d a
u k lo n i zia iz s p o lja šn je g Č o v e k a .................................
V J T a d a G o s p o d o s lo b a d a ć o v e k a
o d p o ž u d a z ia u u n u ia m je m č o v e k u ,
i o d s a m ih z a ta u s p o lja š n je m ................................... 98
V I I N e p r e s ta n o j e ( n a s to ja n je j B o ž a n s k e P r o m is li
G o s p o d n je d a s je d in i č o v e k a s a S o b o m ,
i S e b e s a č o v e k o m , k a k o b i m o g a o d a tn u
d a b la ž c n s tv a v e ć n o g ž iv o ta ; š to m o ž e d a
s e u č in i s a m o u k o lik o s u z ia s a n jik o v im
p o iu d a m a u k i o n j e n a .................................................. 100
a. G o s p o d n i n a k o ji n a č in n e d e iu je n a n e što
p o je d in a ć n o u Č o veku , o d v o je n o , v e ć n a sv e
s tv a r i k o je m u p r ip a d a ju u is to v r e m e ...................... 102
b. G o s p o d d e lu je iz n a jd u b ljih /u n u ta m jo s tij
i k r a jn jih /s p o tja š n jo s ti J u is to v r e m e ..................... 103
 Bt*ianakc p m m iso o

Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS U D A Ć O V h K N E
T R E B A D A B U D E P R IS U J E N S P O U A Š N JIM SR E D -
ST V IM A D A M lS l.I I H O Ć E STV A R l R E U C IJ I-.
P R E M A T O M E D A U N JIH V E R U JE I DA 1H V O U ;
V E Ć D A Č O V E K T R E B A S E B E D O N JJII DA
D O V E D E I, PO N E K A D , S E B E D A PR ISII.I
1 N ik o s e n e p o p r a v lja p o m o ć u Ć uda i z n a k o v a ,
z a to š lo o n i p r im o r a v a ju .................................... J08
U N ik o s e n e p o p r a v lja p o m o ć u vizija
i ra a g o vo ra s a m r tv im a z a io Š to o n i p r im o r a v a ju III
U l N ik o s e n e p o p r a v lja p r e tn ja m a i k a z n a m a ,
z a to š to o n e p r im o r a v a ju 114
a. S p o ija š n je n e m o l e d a p n s ili u n u to m je ,
a li u n u ta m je m o ž e d a p risiU s p o tja š n je . . 114
b. U n u ta m je u to lik o j m e r i o d b ija p r in u d u
o d s tr a n e s p o lja šn je g d a s e o k r e ć e n a d r u g u s ir u n u . 11S
c. S p o lja šn ja zadovoljst\> a m a m e u n u ta m je
d a p r is ta n e , k a o / d a v o li ................ 116
d . P o sto ji p r im o r a n o u n u ta m je i s lo b o d n o u n u ta m jv 1 /7
I V N ik o n e b iv a p o p r a v ije n u s ta n jim a
k o ja n is u ra zb o r ito s i i s v o je v o ljn o s t ................... .1 1 8
a . U s ta n ju s t r a h a ............................................ 118
b . U s ta n ju n e sre ć e ..................................... 120
c . U s ta n ju p o r e m e ć e n o g u m a /a n i m u s j. . 120
d . U s ta n ju te le s n e b o le s ti ......................................... 1 2 J
e . U s ta n ju n e p o z n a v a n ja istirta . 121
f . U s ta n ju o g r a n ić e n o s ti r a z u m e v a n ja 121
V S e b e p r is iliii n ije u s u p r o tn o s ti
s a r a zb o rito šć u i s v o je v o ljn o š ć u ................. . 123
y j S p o lja š n ji ć o v e k m o r a b iti
p o p r a v lje n p o s r e d s tv o m u n u ia m je g , a n e o b m u t o . 126

Z A K O N JE B O Ž A N S K E P R O M IS L I D A Č O V EK
TR EB A DA B U D E V O Đ EN I UČEN O D STRANh
G O S P O D A IZ N E B A P U T E M R E Č I. J U Č E N JA I
P R O P O V E D A N JA 1Z N JE , A D A U S V E K O U K O J
PO JA V N O STI 1ZG L E D A D A T O Č IN I SAM O D S E B E

/ Č o veka vo d i i p o u ć a v a sa m o G o sp o d J3I
Emanue! Svedenborg

a. P o s io ji je c ln a je d in a s u šfin a ,
je d a n je d in i s a d r ia j i je d a n je d in i o b iik,
o d k o jih p o tič u s v e s u štin e , s a d rž a ji i
o b lic i k o ji s u s tv o r e n i .......................... 132
b. Ta je d n a je d in a s u štin a , je d a n je d in i sa d rža j
i j e d a n jc d in i o b lik je s u B o ž a n s k a L ju b a v
i B o ž a n s k a M u d ro st, o d k o jih p o tič u sv e
s tv a r i k o je s u p o v e z a n e s a Iju b a v lju i
m u d r o š č u k o d č o v e k a ............................................................. 1 3 2
c . O n e s u i s č n to D o b ro i s a m a Is tin a
s a k o jim a s u p o v e z a n e s v e s tv a r i .......................................... 1 3 3
d . O n e s u ž iv o t, o d k o g a p o tiČ e a v o t
s \'ih s tv a r i i o d k o g a p o tič u s v e s tv a r i ž iv o ta .......................1 3 3
e. 7 o J e d n o J e d in o i S đ m o [ B o ž a n s k o j
j e S v e p r is u tn o , S v e z n a ju c e i S v e m o g u ć e ............................... 134
f To J e d n o J e d in o i S đ m o [ B o ž a n s k o j
je s te G o s p o d iz v e č n o s ti ili J c h o v a ....................................... 1 3 4
I I Ć o veka vo d i i p o u č a v a s a m o G o sp o d
k r o z a n đ e o s k o n e b o i iz n j e g a ...............................................1 3 6
I I I G o s p o d č o v e k a v o d i p o m o ć u u tic a ja ,
a u č i p o m o č u s lik o v ito g o b ja š n je n ja .................................. 1 3 8
I V G o s p o d Č o veka p o u č a v a k r o z R eč,
i u č e n je i p r o p o v e d a n je n a o s n o v u nje,
i n a t a j n a ć in n e p o s r e d n o s a m o iz S e b e ...........................143
a . G o s p o d j e R e č j e r j e R e ć o d N je g a i o N je m u 144
b. / z a to š to j e o n a
B o ža ru tka Is tin a B o ž a n s k o g D o b r a ..................... ................ 1 4 4
c. S to g a b iti u č e n iz R e č i z n a č i
b iti u č e n o d stra n e N je g a ........................................................1 4 5
d . T im e š to s e to v rši p o s r e d n o k r o z
p r o p o v e d a n je n e o d u z im a s e n e p o s r e d n o s t 145
V Č o v e k je v o d c n i p o u č a v a n o d stra n e
G o sp o d a , p r e m a s v e k o lik o m p r iv id u
u s p o lja š n jo sti, k a o o d s e b e ................................................... 146

Z A K O N J E B O Ž A N S K E P R O M IS L l DA Č O V E K N E
T R E B A DA O PA Ž A I O S E Ć A B IL O ŠTA O D
D E LO V A N JA B O Ž A N S K E P R O M IS L l, A L l D A IPAK
 Božunska promisao

T R E B A D A Z N A D A O N A P O S T O JI I D A JE
P R JZ N A JE
/ K a d a b i č o v e k o p a la o i o se ć a o
d e lo v a n jc B o ž n n s k e P ro m isli, o n n e b i
d e lo v a o iz s lo b o d e sa g la s n o r a z u m u ;
n iti b i m u b ilo Šta izg ie d a lo k a o so p stv e n o .
Is to b i b ilo k a d a b i u n a p r e d z m o d o g a d a je ....................... 2 4 9
U K a d a b i Ć o vek ja s n o v id e o
B o ia n s k u P ro m isa o , o n b i s e su p ro ts ta v io
r e d u i p r a v c u n je n o g lo k n , / s p re č io b i j e i u n i š t i o ............. 2 5 2
a . S p o lja Š n je s tv a r i ta k o $ u p o v e z a n e sa
u n u ta m jim s tv a r im a d a č in e je d n o
u s v a k o m d e lo v a n ju ................................................................ 252
b. K u d a b i Ć o vek u is to v r e m e b io
i u u n u ta r n jo s tim a , o n b i iz o k r e m to i
u n iš tio s a v r e d ip r a v a c to k a B o ia n s k e P r o m is li ............... 154
! I I K a d a b i č o v e k ja s n o v id e o
B o ia n s k u P ro m isa o , o n b i ili p o r ic a o .
Boga^ ili o d s e b e n a č in io B o g a .......................................
I V Č o v e k u j e d a z v o lje n o d a
B o ta n s k u P r o m is a o v id i s Icd a a li
n e s lic a ; k a o i u d u h o v n o m s ta n ju
a n e u p r ir o d n o m s ta n ju ........................................................... 1 5 9

N E P O S T O JI N E Š T O TAKO K A O Š T O JE
Č O V E K O V A SO PST V E N A M U D R O S T ; SA M O
IZ G L E D A D A PO S T O JI; IT R E B A D A IZ G L E D A
KAO D A PO S T O JI: A L I B O Ž A N S K A P R O M IS A O JE
SV E O PŠT A U S L E D T O G A Š T O S E N A L A Z l
U A P S O L U T N IM P O JE D IN A Ć N O S T IM A
/ S v e č o v e k o v e m is li p o tič u o d o s e ć a n ja
n je g o v e Ž iv o tn e Iju b a v i; i n e p o s to ji, n iti m o ž e
p o s to ja ii, b ilo k o ja m is a o k o ja o d n jih n e p o t i ć e ...............165
11 O s e ć a n ja č o v e k o v e ž iv o in e Iju b a v i
p o z n a ta s u s a m o G o s p o d u .....................................................2 6 8
I I ! S v o jo m B o ž a n s k o m P ro m iŠ iju G o sp o d
v o d i o s e ć a n ja č o v e k o v e liv o tn e Iju b a v i, i u is to
v r e m e m is li, iz k o jih j e Iju d s k a m u d r o s t iz v e d e n a ............. 171
Emanuel Svedenborg

I V S v o jo m B o ž a n s k o m P r o m iS lju G o s p o d
s je d in ju je o s e ć a n ja Č ita vo g iju c lsk o g r o d a u je d a n
o b lik , tcoji j e Iju d s k o o b lič je ........................................ 172
V S to g a n e b o i p a k a o , k o ji s u s a č in je n i
o d Iju d s k o g ro d a , in u z ju ta j o b lik ............................... 175
V I O n i k o ji s u p r iz n a li s a m o p r ir o d u i s a m o
Iju d s k u m u d r o s t, s a č in ja v a ju p a k a o ; a o n i
k o ji s u p r iz n a li B o g a i N je g o v u B o Ž a n sk u
P ro m isa o , s a č in ja v a ju n e b o ......................................... 175
a. O tk u d a č o v e k o v a s o p s tv e n a m u d r a s t i Šta j e o n a 177
b. O tk u d a B o ž a n s iu t P r o m is a o i š ta j e o n a .............. 177
c. K o s u i k a k a v fc va litet u se b i n o s e o n i
k o ji p r ip a d a ju s v a k o j o d o v ih g r u p a ........................... 177
V I I S v e te s tv a r i n e b i m o g le b iti u č in je n e
d a Ć o vek u n e izg le d a k a o d a m is li o d s e b e i
o d lu č u je o d s e b e ............................................................. 178

B O Ž A N SK A P R O M IS A O U Z IM A U O B Z IR V E Č N E
STV A R I; A P R O L A Z N E STV A R I SA M O U O N O J
M E R I U K O JO J SU O N E U SA G L A SN O STI SA
V E Ć N IM STV A R IM A
1 P r o la z n e s tv a r i o d n o s e s e n a titu le i b o g a tstva ,
p r e m a to m e n a p o č a s ti i d o b ita k u s v e t u ............................ 1 8 2
a. Š la s u litu le i b o g a tstv a i o tk u d a o n i ............................... 1 8 3
b. K a k v o g je k v a lite ta Iju b a v p r e m a titu la m a
i b o g a is tv im a r a d i n jih s a m ih ; a k a k v o g je
k v a lite ta Iju b a v p r e m a titu la m a i
b o g a ts iv im a r a d i k o r is ti ........................................................... 184
c. T e d v e Iju b a v i s e r a z lik u ju je d n a o d d ru g e
k a o j> a k a o i n e b o .......................................................................185
d . C o v e k te š k o s p o z n a je ra zU ku iz m e đ u
o v e d v e I ju b a v i ............................................................................186
11 V ečn e s tv a r i o d n o s e s e n a d u h o v n a z v a n ja i
b o g a ts tv o u n e b u , k o ji p o tič u o d iju b a v i i m u d r o s ti ......... 2 8 7
a. Z v a n ja i b o g a ts tv o s u b la g o slo v i i p r o k le ts tv a ............... 1 8 8
b . K a d a s u b la g o slo v i, z v a n ja i b o g a tsiv o
s u d u h o v n i i v e č n i; a k a d a s u p r o k le ts tv a
o n i s u p r o la z n i i k r a tk o tr a jn i ...................................................1 8 9
 Božimsku promisao
c. Z v a n ja i b o g a ts lv o k o ji s u p r o k le ts iv a ,
u p o r e đ e n ju s a o n itrta k o ji s u b la g o slo vi,
s u k a o n iš ia p r e m a s v e m u , ili k a o o n o Što
s a m o p o s e b i n e p o s to ji, p r e m a o n o m e
š to s a m o p o s e b i j e s t e ...................................................... ... 1 9 0
I I I C o v e k o d v a ja p r o la z n e o d v e ć n ih stva ri;
a li ih G o s p o d s je d in ju je ................................................. .. 191
a . Š ta s u p r o la z n e , a š ta v e ć n e s tv a r i ............................ ... 191
b . C o v e k je s a m p o s e b i p r o la z a n , a G o s p o d je
S a m p o S e b i v e č a n ; i s to g a iz Č o veka n e m o ž e
d a p r o iz a d e n iš ta o s im p r o la z n o g , a iz
G o s p o d a m o ž e d a p r o iz a đ e s a m o v e č n o ..................... ... 191
c . P r o la z n e s tv a r i o d v a ja ju o d s e b e v e č n e stva ri,
a v e č n e s tv a r i s je d in ju ju s a s o b o m p r o la z n e s iv a r i ... ... 192
d . G o s p o d s je d in ju je č o v e k a s a S o b o m
p o m o ć u s p o lja š n jih p r i v i d a ............................................ ... 1 9 3
e . I p o m o ć u s a o b r a z n o s ti
I V S je d in je n o s t p r o la z n ih i v e č n ih s tv a r i
u č o v e k u je s te B o ž a n s k a P r o m is a o G o s p o d n ja .......... ... 193
a. O d B o ž a n s k e j e P r o m is li d a Ć o v e k s a s m r ć u
s k id a p r ir o d n e i p r o la z n e stva ri, i o b la č i
d u h o v n e i v e č n e s t v a r i .................................................... ... 1 9 4
b. G o s p o d S v o jo m B o z a n s k o m P r o m iš lju
s je d in ju je S e b e s a p r ir o d n im stv a rim a
p o m o ć u d u h o v n ih stv a ri, i s a p r o la z n im
s tv a r im a p o m o ć u v e č n ih stva ri, sa g la s n o k o r is iim a ... ... 194
c. G o s p o d s je d in ju je S e b e s a k o r is tim a
p o m o ć u sa o b ra zn o sti, i n a ta j n a č in p o m o ć u
s p o lja š n jih p r iv id a , s a g la s n o to m e k o ltk o ih
Ć o vek u č v ršč u je ................................................................ ... 1 9 5
d . T h kva s je d in je n o s t p r o la z n ih i v e č n ih stv a ri
je s te B o ž a n s k a P r o m is a o .............................................. ... 1 9 6

C O V E K N E BIV A U N U T A R N JE U V E D E N U IS T IN E
V E R E I D O B R A U U B A V IP R E M A B L IŽ N JE M U ,
O S IM U K O L IK O U N JIM A M O Ž E D A O ST A N E S V E
D O K R A JA Ž IV O T A
v

/ C o v e k m o že d a b u d e u v e d e n u m u d ro st
Emartuel Svedenborg

d u h o v ih stva ri, k a o i u Iju b a v p r e m a n jim a ,

a d a ip a k n e b u d e p o p r a v ije n ................................................199
U A k o č o v e k k a s n ije o d n jih o d u sia n c ,
i o d e u s u p ro tn o , o n s k r n a v i sv e ie s tv a r i .............................. 2 0 2
a. Š ta g o d d a č o v e k m isii, g o v o ri i Čini
s v o jo m v o ljo m , b c z o b zira d a li j e to d o b ro
ili z h , n je m u s e p r ip a ja i o s ta je ............................................ 2 0 2
b. A i i G o s p o d S \,o jo m B o Ž a n sfco m P r o m iš iju
n e p r e s ta n o p r e d v id a i ra sp o r e đ u je z /o ta k o
d a o n o b u d e z a s c b n o , i d o b r o ta k o d a
o n o b u d e z a s e b n o , i d a s u , p r e m a to m e , o d v o je n i ........... 2 0 3
c. M e đ u tim , to tw m o ie d a s e u ć in i a k o
č o v e k n a jp re p r iz n a is tin e v e re i živr u
s k la d u s a n jim a , a p o to m ih o d b a c i i p o r ič e ....................... 2 0 3
d . O n ta d a m c $ a d o b r o i z i o d o t e m e r e
d a o n i n e m o g u d a s e o d v o j e ................................................ 2 0 4
e A p o š to d o b r o i z lo u s v a k o m Iju d s k o m b ic u
ireb a d a b u d u o d \* o jtn i, a u ta k v o m Č o veku se
n e m o g u o d v o jiti, o n s e s to g a u n iš ta v a u
p o g lc d u sveg a š to j e z a is ta Iju d s k o ......................................... 2 0 5
t t l im a m n o g o d ru g ih v rsta s k m a v lje n ja
o n o g a Š to j e sv e to , a ii o v a j e n a jg o ra o d s v i h ......................2 0 6
a. P r v u v rstu s k m a v lje n ja č in e o n i k o ji
p r a v e š a le n a r a č u n R e č i i o n jo j, iii n a ra č u n
B o ž a n s k ih s tv a r i c r k v e i o n j i m a ........................................... 2 0 8
b. D ru g u v rsiu s k r n a v lje n ja č in e o n i k o ji
r a z u m e ju i p r iz n a ju B o ž a n s k e Istin e,
a ip a k ž iv e s u p r o tn o n j i m a ..................................................... 2 0 8
c. Treću v rstu s k m a v lje n ja č in e o n i k o ji
p r im e n ju ju d o s io v n i s m is a o R e č i d a b i
p o tv r d iii z te Iju b a v i i p o g re šn e p r in c ip e ............................... 2 0 9
d . C e tv r tu v rstu s k m a v lje n ja č in e o n i
k o ji u s tim a g o v o re p o b o ž n e i s v e te stv a ri,
i k o ji s e to n o m i g e s to m ta k o đ e p r a v e
d a im a ju o s e ć a n ja Iju b a v i p r e m a n jim a ,
a u src u ip a k u n jih n e v e ru ju i n e v o le i h ...........................2 1 0
e. P e tu v rstu s k r n a v tje n ja č in e o n i k o ji se b i
p r ip is u ju o n o Š to j e B o Ž a n s k o ................................................ 2 1 0
 Btfianska promisao

f . Š e s iu v rstu s k r n a v lje n ja č in e o n i k o ji p r iz n u ju
R e č , a ip a k p o r ič u B o z a n s tv e n o s t G o s p o d a ................. .210
g . S e d m u v m u s k m a v lje n ja č in e o n i k o ji
n a jp r e p r iz n a ju B o ž a n s k e is lin e i ž iv e u
s a g la s n o s ti s a n jim a , a k a s n ije ih o d b a c u ju i p o r ič u ... .211
I V S io g a G o s p o d n e u\>odi č o v e k a u n u ta m jc
u is tin e m u d r o s ti i u is io v r e m e u d o b r a Iju b a vi,
o s im u k o lik o u n jim a m o ž e d a o s ta n e d o k ra ja iiv o ta .212
a . Z l o i d o b r o n e m o g u d a b u d u u Č o veko vim
u n u ta m jo s tim a z a je d n o , p a s to g a n i la z zla
i is tin a d o b r a z a je d n o ......................................................... .2 1 3
b. G o s p o d n e m o ž e d a u v e d e d o b r o i is tin u
d o b ra u č o v e k o v e u n u ta m jo s ti, o s im u k o lik o
s u z lo i la ž z ia o d a tle o d s tr a n je n i .................................... .2 1 4
c. K a d a b t s e d o b r o s a s v o jo m is tin o m tu u v e lo
r a n ije ili u v e ć o j m e r i n e g o š to j e z lo s a s v o jo m
la ž i o d str a n je n o , č o v e k b i o d u s ta o o d d o b ra
i v r a tio s e s v o m z l u ............................................................ .2 1 5
d . K a d a j e Č o vek u z lu in n o g e is tin e m o g u
d a s e u v e d u u n je g o v o r a z u m e v a n je , i d a se
s a č u v a ju u p a m ć e n ju , a d a s e ip a k n e o s k m a v e .......... 216
e. A U s e G o s p o d S v o jo m B o ž a n s k o m P ro m iŠ tju
p o s e b n o sta ra d a n e d o d e d o p r ih v a ta n ja to g
sa d rž a ja p u te m v o lje, r a n ijc i u v e ć o j
m e r i n e g o š lo j e Č o vek o d s e b e o d s tr a n io
z lo u s p o lja š n je m č o v e k u .................................................. .2 1 7
/ K a d a b i b ili p r im lje n i r a n ije i u v e ć o j m e r i .
o n d a b i v o ija iz o p o č ila d o b ro , a r a z u m e v a n je is k r iv iio
is tin u , p o m o ć u n jih o v o g m c š a n ja s a z lim a i la ž im a .. . .2 1 7
g . S to g a G o s p o d č o v e k a n e u v o d i u n u ta m jc u istin e
m u d r o s ti i d o b r a Iju b a vi, o s im u k o lik o
m o ž e u n jim a d a o s ta n e s v e d o k r a ja ž iv o t a ................. .2 1 8

I Z A K O N I D O PU Š T E N JA SU Z A K O N I B O Ž A N SK E
PROM ISL1
N eke stvari kojc su d o p u šten c i uvek saglasnc
zakonim a Božanske Protnisli, p o m o ću kojih
čovek kojj jc sam o prirodart sebc učvršćuje
Em anud S\vdenborg

u korist p riro d e, a protiv Boga, i u korist

Ijudske m udrosci, a protiv B ožanske Promisli:
/ N a jm u d r iji o d s v ih iju d i, A d a m i n je g o v a že n a ,
d o p u s tili s u s e b i d a ih z a v e d e z m ija , a B o g
lo n ije sp re č io S v o jo m B o ž a n s k o m P r o m iš lju ................... 2 2 3
U N jih o v p r v i s in K a jin u b io j e s v o g b ra ia
A v e lja , a B o g g a n ije z a d r ta o ra zg o v a ra ju ć i
s a n ji/n v e ć g a j e n a k o n to g d e ia p r o k ie o ........................... 2 2 5
U J Iz r a e ls k i n a r o d s e u p u s tin ji k ia n ja o z ia tn o m
tc lc tu , i p r iz n a v a o g a z a B o g a k o ji g a j e iz v e o iz
e g ip a tsk e ze m lje , d o k j e J e h o v a to v id e o sa
o b iiin je g o re S in a ja i n ije p r o tiv to g a n iš ta p r e d u z e o . , , 2 2 5
V i D a v id j e izb r o ja o Iju d e i s to g a j e p u š te n p o m o r
o d k o g a j e n a s ir a d a lo m n o g o h ilja d a Iju d i;
a B o g m u je , n e p re , n e g o n a k o n to g đ e la
p o s la o p r o r o k a G a d a d a m u n a ja v i k a z n u ..................... 2 2 6
V S o io m o n u j e b ilo d o z v o lje n o d a
o s n u je id o io p o k io n s tv o .......................................................... 2 2 6
V i M n o g im c o r e v im a n a k o n S o to m o n a
d o p u š te n o j e d a s k m a v e h r a m i s v e te s tv a r i c r k v e ........... 2 2 7
V i l T oj n a c iji j e d o p u š te n o d a r a z a p n e G o sp o d a
I d a lje :........................................................................................ 227
/ S v a k o k o s e k la n ja s e b i i p r ir o d i u č v ršć u je
s e p r o ttv B o ž a n s k e P r o m is li k a d a u s v e tu v id i
la k o m n o g o b e z b o ž n ih Iju d i i ta k o m n o g o
n jih o v o g b e zb o žn išiv a , p r i Č em u s e n e k i o d
n jih tim e r a zm e ć u , a G o s p o d ih ip a k n e k a ž n ja v a .
/ / O n a j k o ji s e k ia n ja s e b i i p r ir o d i
u ć v r š ć u je s e p r o tiv B o ž a n s k e P r o m is li k a d a
v id i d a s u s e b e z b o ž n i u z d ig li d o v is o k ih zv a n ja
i p o s ta li m a g n a ti i p r im a ti , o b ilu ju ć i i u b o g a /stv u ,
i ž iv e ć i u e le g a n c iji i sja ju ; d o k s a d ru g e s tr a n e v id i
o n e k o ji s e k la n ja ju B o g u p r e z re n e i s ir o m a š n e ................. 2 3 0
I I I O n a j k o ji s e k la n ja s e b i i p r ir o d i u ć v ršć u je
s e p r o tiv B o ia n s k e P r o m is li k a d a r a z m tilja o
lo m e d a s u r a to v i d o p u š te n i t u n jim a p o k o lj
to lik o iju d i i p lja č k a n jc n jih o v o g b o g a ts tv a ....................... 2 3 2
I V O n a j k o ji s e k la n ja s e b i i p r ir o d i u č v ršć u je
 Boianska promisao

s e p r o tiv B o ž a n s k e P r o m is li k a d a , sa g la s n o s iv r n
o p a ia n ju p r im e ti d a s u p o b e d e n a s tr a n i m u d r o s ti
a fx ) n e k a d n e n a s tr a n i p r a v d e ; i d a n e m a n ik a k v t
r a z lik e d a li j e z a p o v e d n ik Ć a sta n ili r d a v č o v t’k
j ^ ♦♦ ♦♦ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦##♦♦#((###♦(««« ♦♦♦♦♦♦♦««♦♦♦««♦«««(«** ♦♦♦ ....... 235
/ Č o v e k k o ji j e s ttm o p r ir o d a n u č v r ić u je s e p r o tiv
B o ž a n s k e P r o m is li k a d a v id i re iig io zn a s h v a tu n ja
r a z n ih n a ro d a ; k a o d a p o s to je Iju d i k o j 't u o p š te
n e z n a ju z a B o g a : n e k i k o ji s e k ia n ja ju s u n c u i
m e s e c u ; n e k i k o ji s e k la n ja ju id o lim a i
iz r e z b a re n im l i k o v i m a ................................................. 237
/ / Č o v e k k o ji j e s a m o p tir o d a n u č v r š ć u je s e p r o tiv
B o Ž a n sk e B r o m is li k a d a v id i d a j e ta k o m n o g o
c a rsta v a i k ra lje v sta v a p r ih v a tilo
m u h a m e d a n s k i re lig io zn i s is te m ........................... 239
/ / / Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v ršć u je
s e p r o tiv B o ž a n s k e P r o m is li k a d a v id i d a se
h r iš ć a n s k a religija n a la z i s a m o u m a n je m
d e lu n a s c lje n o g s v e ta k o ji s e n a z tv a E v r o p o m ,
i d a ie tu p o d c lje n a ................................................................ 2 4 2
I V Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u ć v r š ć u je s e p r o tiv
B o ia n s k e P r o m is ti u s le d Ć in jen ice d a u m n o g im
k r a lje v s tv im a u k o jim a j e h rišć a rtsk a religija
p r ih v a ć e n a p o s to je o n i k o ji s e b i p r is v a ja ju B o ž a n s k u
m o ć z a sel>e i k o ji ž e le d a im s e k la n ja k a o
b o g o v im a ; i d a o n i p r iz iv a ju m r r v e ...................................... 2 4 3
V Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v r š č u je s e p r o tiv
B o ž a n s k e P r o m is li n a o s n o v u č in je n ic e d a tn c d u
o n im a k o ji isp o v e d a ju h r iš ć a n s k u relig iju n e k i
sta v lju ju s p a s e n je u o d r e d e n c re č i o k o jim a m o g u
d a r a z m iš lja ju i g o v o re , a li n e i u d o b ra
k o ja m o g u d a č i n e ................................................................... 2 4 5
M Č o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v r š ć u je s e p r o tiv
B o ž a n s k e p r o m is ti z b o g Č in jen ice d a j e u
h r iš č a n s k o m s v e tu p o s to ja io i j o š u v e k p o s to ji
ta k o m n o g o je r e s k k a o Š to j e k v e k e r iz a m ,
m o r a v ia n iz a m , a n a b a p tiz a m i m n o g e d ru g e ..................2 4 8
V l l Ć o v e k k o ji j e s a m o p r ir o d a n u č v r š ć u je s e
Emanuel Svedenborg
p r o tiv B o ia n s k e P r o m is li u s ie d č in je n ic e d a s e
ju d a iz a m i d a lje n a sta v lja
Id a lje : ....................................................................................... 249
; S u tn n ja u B o ž a n s k u P r o m is a o m o ž e d a b u d e
p o b u d e n a u s ie d č in je n ic e d a s e c e o k r is ć a n s k i
s v e t k la n ja B o g u u v id u tr i L iČ n o sti, š to j e tr i B o g a ;
i d a d o s a d a n ije b ilo p o z n a to d a j e B o g je d a n
u p o g le d u L iČ n o sti i S u Š tin e, u k o m e s e n a la z i
T ro jstvo , i d a j e ta j B o g G o s p o d .......................................... 251
U S u m n ja u B o ž a n s k u P r o m is a o m o ž e d a se
p o b u d i u s le d č in je n ic e d a d o s a d a Iju d i n isu
z n a li d a u s v a k o m d e ta lju R e č i p o s to ji d u h o v n o
z n a č e n je , i d a o d to g a p o tič e s v e to s t R e Č i ...........................2 5 5
a. D u h o v n i s m is a o R e ć i n ije o tk r iv e n r a n ije z a to
Što b i g a , d a je s te , c rk v a o sk r n a v ila , i n a ta j n a č in
b i o s k m a v ila s a m u s v e to s t R eČ i .......................................... 2 5 5
b. N iti j e G o s p o d o tk r io p r a v e tsiin e , u k o jim a
j e d u h o v n i s m is a o reči, p r e n e g o Što j e izvršen
s tr a š n i s u d , i p r e n e g o Što j e n o v a crkva , k o ja s e
p o d r a z u m e v a p o d S v e tim J e r u s a lim o m , b iia p r e d
s a m im o s n iv a n je m o d s tr a n e G o s p o d a .............................. 2 5 6
I I I S u m n ja u B o ž a n s k u P r o m is a o m o ž e b iti p o b u d e n a
u s ie d č in je n ic e d a Iju d i d o s a d a n is u z n a li d a je
k io n iti s e z a la k a o g re h o v a s a m a h r iš ć a n s k a r e iig ija ....... 2 5 7
I V S u m n ja u B o ž a n s k u P r o m is a o m o ž e b iti p o b u đ e n a
u s le d č in e jn ic e d a Iju d i d o s a d a n is u z n a li d a
č o v e k n a k o n s m r ti ž iv i k a o č o v e k ; i d a to
d o s a d a n ije o tk r iv e n o ............................................................ 2 5 9

P O S T O JA N JE Z A L A D O P U Š T E N O J E R A D I CILJA,
K O JI JE SPASEN JE
/ S v a k i Č o vek s e n a la z i u z lu i m o ra
o d zla d a s e o đ v o ji d a b i s e m o g a o p o p r a v i t i .................... 2 6 3
/ / Z la s e n e m o g u u k lo n iti u k o lik o s e n e p o k a ž u ............ 2 6 4
a. O n i k o ji se b e p ro g la Š a v a ju k r iv im z a s v e grehe,
a u s e b i s e n e is p itu ju u p o g le d u b ilo
k o g p o je d in a č n o g g r e h a ...................................................2 6 5
b. O n i k o ji’iis le d v e re p r o p u š ta ju se b e d a is p ita ju .............2 6 6
c. O n i k o jiz b o g s v e to v n ih s tv a r i n i m a lo n e m isle
 Boianska promisao

0 g resiin a , i s to g a z a n jih n e z n a ju .................................... 2 6 6

d . O n i fcoji s u im jg r e s im a j n a k lo n je m ,
1 sto g u n tt m o g u d a ih p o z n a j u .............................................. 2 6 7
e. K o d s v ih n jih g re si s e n e p o k a z u ju ,
i sto g a /u ' m o g u d a s e u k lo n e ................................................. 2 6 7
f R a zlo g , k o ji d o s a d a n ije h io p o z n a i,
z h o g k o g a z la n e m o g u d a s e u k fo n e h e z
n jih o v o g is p itiv o n ja , p o ja v ljiv a n ja , p riz n a v a n ja ,
is p o v e d o n ja i p r c s ta ja n ja s a n jim a .........................................2 6 8
I I I U k o lik o s u z la u k lo n je n a o n a s u o p ro S te n u 268
a . V e ro v a n je d a s u z la , k a d a s u o p ro šte n a ,
o d č o v e k a o d v o je n a , p a č a k i i z n je g a iste ra n a ,
g re šk a j e e p o h e ......................................................................2 6 9
b . V ero va n je d a s e s ta n je č o v e k o v o g tiv o ta m o ž c
u tr e n u tk u iz m e n iti, i Č ak p r e ć i u s u p r o tn o s ta n je ,
i d a n a ta j n a č in č o v e k o d z lo g m o ž e d a p o s tu n e
d o b a r, p a d a s h o d n o to m e m o ž e b iti iz v e d e n \z
p a k ia i p re n e i p r a v o u n e b o , i to u s le d
tr e n u tn c m iio s ti G o s p o d n je - g re šk a j e e p o h v .................. 2 7 0
c. O n i k o ji ta k o v e ru ju u o p š te n e z n a ju š ta je
z lo a š ta d o b r o .......................................................................... 271
d . O n i k o ji v e ru ju u tr e n u tn o s p a s e n je i n e p o s r e d n u
m ilo s t n e z n a ju d a s u o s e ć a n ja , k o ja p r ip a d a ju
vo lji, p u k e p r o m e n e s ta n ja č is to o r g a n sk ih m a te rija
u m a ; i d a s u m is li, k o je p r ip a d a ju ra zu m e v a n ju ,
č is te p r o m e n e i v a rija c ije o b iik a tih m a te rija ;
k a o i d a j e p a m ć e n je tr a jn o s ta n je tih
p r o m e n a i v a r ija c ija ..................................................................271
I V D o p u š te n je z ia j e p r e m a to m e r a d i citja ,
d a m o ž e d a p o s to ji s p a s e n je .................................................. 2 7 4

B O ŽA N SK A P R O M IS A O J E P O D JE D N A K O SA
Z U M 1 D O B R IM U U D IM A
I B o ž a n s k a P r o m is a o je , n e s a m o u d o b rim
v e ć i u z iim Iju d im a , s v e o p s ta u a p s o iu tn im
p o je d in a č n o s tim a ; p a ip a k , o n a n ije u n jih o i im z lim a ....... 2 8 0
I I N e k i, k a d a s e u v e re d a n ik o n e m is ii o d seb e,
v e ć o d u tic a ja k r o z n e b o o d G o sp o d a , k a ž u : ...................2 8 5
Emanuei Svedenborg
a . D a o n i, p r e m a to m e , n e treb a d a s e
o k r iv lju ju z a č in je n je z la ................................................. 285
b . D a n a ta j n a ć in izg le d a d a j e z lo o d G o s p o d a ....... 286
c . D a o n i n e r a z u m e ju d a s a m G o s p o d m o ž e
d a p r o u z r o k u je d a sv t m is le n a ta k o ra zlič ii n a č i n ...... 286
/ / Z l i s e b e n e p r e s ta n o v o d e u zla,
a li ih G o s p o d n e p r e s ta n o o d z la o d v o d i ........................ 287
a. V s v a k o m z lu p o s to je b e z b r o jn e stv a ri 287
b. Z a o č o v e k s e b e o d s e b e n e p r e s ta n o v o d i
s v e d u b lje u s o p s tv e n a z l a ................................................. 288
c . B o ž a n s k a P r o m is a o k o d z iih Iju d i je s te n e p r e s ta n o
d o p u š ta n je z la , s a c iije m d a m o l e p o s to ja ii
n e p r e s ta n o o d v a ja n je o d n je g a ........................................ 290
d . P r c k id a n je s a z lim a G o s p o d p o s iiž e n a h ilja d u
r a č in a , m e đ u k o jim a s u Ć ak i o n i k o ji s u u
n a jv e ć o j m e r i ta jn i .............................................................. 290
I I I G o s p o d n e m o ž e z le Iju d c u p o tp u n o s ti d a o d v e d e
o d z ia i u v e d e u d o b r o , s v e d o k v e ru ju d a je
n jih o v a u ite lig e n c ija sv e , a B o ž a n s k a P r o m is a o n iš ia . 293
a . N eČ ija s o p s tv e n a im e iig e n c ija , k a d a j e v o lja u zlu ,
n e v id i n iš ta d ru g o o s im o b m a n e , i n iti že li, n iti
m o ž e d a v id i b ilo šta d r u g o .............................................. 294
b. S to g a a k o n e č ija s o p s tv e n a in te lig e n c ija v id i
is tin u , o n a se b e o d n je o d v ra ć a ili j e k n v o tv o r i ........... 295
c. B o ž a n s k a P r o m is a o n e p r e s ta n o p r o u z r o k u je
d a č o v e k v id i is tin u , i is to ta k o d a je o s e ć a n je
d a s e is tin a o p a ža , k a o i d a s e o n a p r i m a .................... 296
d . O tu d a Č o vek n e o d v a ja s a m o g s e b e o d zia,
v e ć g a G o s p o d o d v a ja 296
V G o s p o d u p r a v lja p a k lo m p o m o č u su p ro m o s ti;
a š to s e tič e z lih Iju d i k o ji s u u sv e tu , O n u p a k lu
u p ra v lja n jih o v im u n u ta m jo s tim a , a li n e i
n jih o v im s p o lja š n jo s iim a .................................................. 297

B O Ž A N SK A PR O M JSA O N E PR IPA JA N I D O B R O NI
Z L O B IL O K O M E , V E Ć S O P S T V E N A M U D R O S T
PR IPA JA I JE D N O I D R U G O
/ S ta j e m u d r o s t k o ja j e n e č ija s o p s tv e n a ,
a š t a j e m u d r o s t k o j a n i j e n e č i j a s o p s t v e n a ................. 3 0 5
 Božanska promisao
I I C o v e k iz s o p s tv e n e m u d r o s li s e b e u b e đ u je ,
i s e b i p o tv r đ u je , d a s u s v o d o b r o i is tin a o d
n je g a i u n je m u ; is to ta k o i s v o z lo i l a ž ...............................3 0 9
I I I S v e o n o u š ta j e č o v e k s e b e u b e d io ,
i Š to j e u s e b i p o tv r d io , o s ta je u n je m u k a o
n je g o v o s o p s tv e n o ...................................................................... 3 1 4
a . N e p o s to ji n iš ta š to s e n e m o ž e p o tv r d iti,
h z u v e ć o j m e r i n e g o i s t i n a .................................................... 3 2 ,5
b. K a d a s e la ž p o tv r d i is tin a s e n e p o ja v lju je ;
a li k a d a s e p o tv r d i is tin a o n d a la ž p o s ta je o č ig le d n a 316
c S p o s o b n o s t d a s e p o tv r d i s v e š to n e k o h o ć e
n ije in te lig e n c ija v e č s a m o d o v itljiv o s t k o ja p o s to ji
Č ak i k o d n a jg o rih I j u d i ........................................................... 3 1 7
d . P o s to ji p o tv r đ iv a n je k o je j e in te le k tu a ln o
a li n ije u is to v r e m e d o b r o v o ljn o ; d o k j e s v a k o
d o b r o v o ljn o p o tv r đ iv a n je is to v r e m e n o i in te lc k tu a ln o .......3 1 8
e. P o tv rđ iv a n je z la k o je j e d o b r o v o ljn o i u is to vrem e
in ie le k tu a ln o u s h v lja v a d a č o v e k v e ru je d a j e
n je g o v a s o p s tv e n a m u d r o s t sv e , a d a B o ž a n s k a
P r o m is o o n ije n iš ta ; a li s a m o in te le k tu a ln o
p o tv r đ iv a n je to n e Č ini .......................................................... 3 1 8
f . S v e š to j e p o tv r đ e n o u s le d v o lje i u is to vrem e
r e z u m e v a n ja o s ta je z a u v e k ; a li n e i o n o Š to je
p o lv r d e n o s a m o r a z u m e v a n je m ............................................. 3 1 8
I V K a d a b i č o v e k v e ro v a o , u o n o Š to j e i istin a ,
d a s u s v o d o b r o i is tin a o d G o s p o d a , a s v o z io i la ž
o d p a k la , o n n e b i s e b i p r ip a ja o d o b r o i č in io se b e
z a s lu z n im , n iti b i s e b i p r ip o ja o z lo i č in io s e b e k r iv im ...... 3 2 0
a . O n a j k o u s e b i p o tv r d u je p r iv id d a s u u m n o s t i
m u d r o s t o d Č oveka, i d a s u o tu d a u č o v e k u k a o
n je g o v e so p stv e n e , n e m o ž e s tv a r i d a v id i n a d ru g i
n a č in n e g o d a , a k o b i b ilo d r u k c ije , o n n e b i b io
Č ovek, v e ć ili z v e r ili k ip ; d o k j e is tin a ip a k s u p r o tn o ........ 3 2 1
b . V ero va ti i m is liti, o n a k o k a k o j e i is tin a , d a s u
s v o d o b r o i is tin a o d G o sp o d a , a s v o z lo i o b a m a n a
o d p a k la , izg le d a k a o n e š to n e m o g u ć e ; d o k j e to
ip a k z a is ta Iju d sk i, i p r e m a to m e a n đ e o s k i ......................... 3 2 2
c . T a k o v e ro v a ti i m is liti j e n e m o g u ć e z a o n e k o ji
Emanuel Svedenborg
n e p r iz n a ju B o ž a n s tv e n o s t G o s p o d a i k o ji n e
p r iz n a ju d a s u z la g resi; a li j e m o g u ć e z a o n e k o ji
te d v e s tv a r i p r iz n a ju ................................................................ 3 2 3
d . O n i k o ji p r iz n a ju te d v e stva ri, r o z m iš lja ju o z lim a
u seb i, i o d b a c u ju ih o d se b e u p a k a o , o d a k le i p o tič u ,
s a m o u k o lik o ih s e k lo n e i o s e ć a ju p r e m a n jim a ,
k a o p e m a g re sim a , o d v r a tn o s i ................................................3 2 3
e. P r e m a to m e , B o ž a n s k a P r o m is a o n e p r ip a ja n i z lo
n i d o b r o b ilo k o m e , v e ć č o v e k o v a s o p stv e n a
m u d r o s t p r ip a ja i je d n o i d r u g o ............................................. 3 2 4

SVAKJ Č O V E K M O Ž E D A S E PO PR A V l,
I N E P O S T O JI N IK A K V A P R E D O D R E Đ E N O S T
/ C ilj s iv a r a n ja j e n e b o s a ć in je n o o d Iju d s k o g r o d a .......... 3 2 7
a. S v a k i Č o vek j e s t\’o r e n ta k o d a m o ž e d a ž iv i v e č n o 327
b. S v a k i Č o vek j e s tv o r e n ta k o d a m o ž e d a ž iv i
v e č n o u b la ž e n o m s t a n j u ............................. 329
c. P re m a lo m e , s v a k i č o v e k je s tv o r e n ta k o d a
m o ž e d o č i u n e b o ....................................................................... 3 3 0
d . B o ž a n s k a L ju b a v n e m o ž e d a Č ini d ru g o
n e g o d a to HoĆe; a B o ž a n s k a M u d r o s t n e m o ž e
d a č in i d ru g o n e g o d a to o b e z b e đ u je ....................................3 3 1
I I O tu d a j e o d B o ž a n s k e P r o m is ii d a j e s v a k i
Č o vek s p o s o b a n d a s e sp a se ; a s p a s e n i s u
o n i k o ji p r iz n a ju B o g a i ž iv e is p r a v n o .................................. 331
a. P r iz n a v a n je B o g a u s lo v lja v a s je d in je n o s t B o g a
s a č o v e k o m i č o v e k a s a B o g o m ; a p o r ic a n je
B o g a u s lo v lja v a r a z je d in je n o s t ............................................... 3 3 2
b. S v a k o p r iz n a je B o g a i s je d in je n j e s a N jim
sa g la s n o d o b r u s v o g ž iv o ta .......................................................3 3 3
c. D o b r o ž iv o ta , ili is p r a v n o živ lje n je , z n a ć i k lo n iii
s e z a la z b o g to g a š to s u o n a u s u p r o tn o s ti
sa re lig ijo m , s to g a p r o tiv n a B o g u ........................................... 3 3 4
d . T o s u o p š ti p r in c ip i s v ih relig ija , p o m o ć u k o jih
s v a k o m o ž e d a s e s p a s e . ........................................................... 3 3 5
I I I C o v e k j e s a m k r iv a k o n ije s p a s e n 337
a . S v a k a religija to k o m vrem en a
o p a d a i p r iv o d i se k r a ju ........................................... 337
 Boznnska promisao
b. S v a k a le lig ija o p a d a i p r iv o d i s e k ra ju
p o m o ć u p r e o k r e ta n ja s tik e B o g a u č o v e k u ........................3 3 9
c. 'ib s e d o g a đ a u s le d n e p r e s ta n o g p o v e ć a n ja
n a s le d n o g z /a u u z a s to p n im g e n e r a c ija m a ........................... 3 4 0
d . 1 p o r c d to g a G o s p o d s e sta ra d a s v a k o
m o ž e d a b u d e s p a s e n ................................................................ 341
e. T a k o đ e j e d a to d a s e n o v a crkva
u z d ig n c n a m e s to sta re o p u s to š e n e c r k v e ............................ 341
I V P r e m a to m e , s v i s u p r e d o d r e d e n i z a n e b o ,
a n ik o z a p a k a o .........................................................................3 4 2
a . S v a k a p r e d o d r e d e n o s t o s im o n e z a n e b o
s u p r o tn a j e B o ž a n s k o j L ju b a v i i n je n o j b e s k r a jn o s ti .........3 4 3
b . S v a k a p r e d o d r e đ e n o s t o s im o n e z a n e b o
s u p r o tn a j e B o ž a n s k o j M u d r o s ti i n je n o j b e s k r a jn o s ti ...... 3 4 4
c . M a lo u m a n a j e je r e s [ v e r o v a n je j d a s u s a m o
o n i k o ji s u r o đ e n i u o k v ir u c r k v e s p a s e n i ........................ 3 4 5
d . S u ) w a j e je r e s [ v e ro v a n je / d a j e b ilo k o k o
p r ip a d a Iju d s k o m r o d u p r o k le t u s ie d p r e d o đ r e d e n o s ti ..... 3 4 6

G O S P O D N E M O Ž E D A PO STU PA S U P R O T N O
Z A K O N IM A B O Ž A N S K E P R O M IS L I, Z A T O Š T O BI
PO STU PA TI S U P R O T N O N JIM A Z N A Č U .O
PO STU PA TI S U P R O T N O N JE G O V O J B O Ž A N S K O J
IJU B A V l I S U P R O T N O N JE C O V O J B O Ž A N S K O J
M U D R O S T I, P R E M A T O M E S U P R O T N O N JE M U
SA M O M
/ D e io v a n je B o ž a n s k e P r o m is li u p r a v c u
č o v e k o v o g sp a se n ja p o č in je p r itik o m n je g o v o g
ro d e n ja , i n a s ta v lja s e s v e d o k ra ja n je g o vo g
žrvo ta , i k a s n ije d o V e č n o sti ....................................................3 4 7
11 D e lo v a n je B o ž a n s k e P r o m is ti n e p r e s ia n o se
p o s tiž e p o m o ć u sre d sta v a , iz Ć istog m i l o s r d a ..................... 3 5 1
111 Iz n e n a d n o s p a se n je u s le d tre n u tn e
m ilo s ti n ije m o g u ć e ..................................................................3 5 4
a. V ero va n je u iz n e n a d n o s p a se n je tr e n u tn o m
m ilo š ć u iz v e d e n o j e iz č o v e k o v o g p n r o d n o g s ta n ja 354
b . To v e ro v a n je p o tič e o d n e p o z n a v a n ja d u h o v n o g
s ta n ja , k o j e j e s a s v im r a zlič ito o d p r ir o d n o g ....................... 3 5 5

381
Emanuel Svedenborg
c . U če n ja s v ih c r k v i h r iš ć a n s k o g sveta ,
g le d a n a u n u ta m je , s u p r o tn a s u iz n e n a d n o m
s p a s e n ju tr e n u tn o m m ilo š ć u ; a li n je g a je
s p o lja š n ji č o v e k c r k v e ip a k u s ta n o v io ................................. 3 5 7
I V fz n e n a d n o s p a s e n je ir e n u tn o m m ilo š ć u
j e o g n je n i k r ila ii z m a j c r k v e .................................................. 3 5 9
a. T a k v im v e r o v a n je m s e p o n iš ta v a re lig ija .........................3 5 9
h. V e ro v a n je m u iz n e n a d n o s p a se n je
tr e n u tn o m m ilo š ć u s e p iv u z r o k u je b e z b r iž n o s i ................. 3 6 0
c. T im v e r o v a n je m s e G o s p o d u p r ip is u je p r o k le ts tv o . ..... 3 6 0

382