Biblijska egzegeza Dragutin Matak Galatima poslanica

Koji pristup zastupamo? Metodoloki deo Hermeneutica (hermeneuo- interpretirati) ta i koliko tekst znai dananjem itaocu? To pitanje postavljamo kada tumaimo spis. Egzegeza (exegeomai izvoditi. ta je tekst znaio samom piscu- govorniku i njegovim sluaocima?) Koje korake elimo nainiti? Naini pristupu teksta zavise od samog teksta, od anra, od namere toga teksta, zavisi od toga ko je pisao tekst. Ako se radi o proroanstvu koraci su drugaiji od tumaenja poezije, narativa. Tekstualna analiza. Potraga za izvornim znaenjem. Razliita znaenja u izvornom tekstu i razliiti prevodi. Izvorne rei treba analizirati. Postoji fama medju svetim spisima npr Kuran, gde se izvorni tekst ne moe prevesti, jer se smatra da je svet. Mi ne idemo tako daleko. Istorijska analiza tekst u vremenu i prostoru Istorija u tekstu imena mesta, ljudi, dogaaji, drutvene prilike i razne situacije... Istorija teksta situacija u kojoj je tekst nastao: povod za pisanje, autor, datum pisanja... Gramatika analiza jezik teksta Vrsta i mesto rei u reenici. Nije isto ako stavite na ovo ili ono mesto u reenici neku re. Neko e rei drugaiji je ritam, stil, tenost je jezika je vea ili manja. Zato je neko izabrao neki stil? Ono to elite naglasiti stavite prvo. Konstrukcija reenice i odabir rei je jednako vaan. Literarna analiza Kompozicija i i retoriki stil teksta Upotreba likova i simbola u tekstu (i kontekstu). Ne moemo komunicirati bez analogije, bez prizivanja poznatog za objanjenje nepoznatog. Analiza forme anr i okruenje teksta (Psalmi tualjke zahvalne himne, proroke knjige- osuda, obeanje, opomena, velianje; Jevanelja - izvetaji o udima, uporedbe, Poslanice himne, molitve, kerigmatske propovedi, govori). Tradicijska analiza Pozornica iza teksta Svaka kultura ima obiaje i tradicije kako pribliiti onu davnu ili pradavnu? Redakcijska analiza Pretpostavka- da mnogi biblijski tekstovi imaju praistoriju koju treba utvrditi i onda posmatrati kako je nainjen biblijski tekst. (sinoptiko pitanje u tri jevanelja ne pomeati sve izvetaje u jednu misaonu celinu, ve dozvoiti da svaki izvetaj govori za sebe). elimo svakom jevanelju dati svaki tekst i kontekst. Nije sluajno to Marko nema rodoslov... ali treba imati na umu Boje provienje. Bog kao to je govorio njima, govori i nama. Strukturalistika analiza Openitosti u tekstu Tekst je vie ogledalo nego prozor. Tekst je ahistorian, bezvremenski, interes u konanu formu teksta. Povrinsko i dublje znaenje.

Kako mi gledamo na apostola Pavla? Najbitnije u nekom tekstu je ko ga je pisao. 0naj ko ga je pisao je na neki nain ugradio sebe u to to je napisao. Betz (komentar) poseban je. U emu? Njegov autor je
1

smatrao da moe najbolje razumeti ta pie u Galatima poslanici. Ako je proita kroz naoare jednog dobro obrazovanog skolara i iz vremena grke mudrosti, nauke i vremena. On je rekao, ja u itati G poslanicu prema pravilu grke poslanice . u grko rimskom svetu je pisanje poslanica bio nain komuniciranja. Napravio je veliku teologiju, egzegezu, koristei taj pristup. Ali kasnije su drugi komentatori, rekli svaka ast, ali je to jednostano. Jer aposlo Pavle nije bio grki filozof. On jeste bio filozof, jeste znao grki, ali je bio i rabin. On je bio i jevrejin. on ima i drugi aspekt u svom umu koji nije isto grki. Zato je vano govoriti o autoru, koji je pristup imao. Umjereniji komentator Longenecker. Odabrao je drugaiji pristup tekstu. Kako doivljavati Pavla, ko je Pavle, na koji nain pie ovu poslanicu? Ono to e obojiti va i moj ivot, ono to e se videti u vaim propovedima, razgovorima, lancima je upravo realnost ivotna u kojoj ivite. To je ono kako ste iveli, proiveli ovaj svet u kome ivite, na svim nivoima porodica, posao, ivot na fakultetu... sve to se reflektuje na ono to u javnost iznosite. Ima li to racionalne osnove? Kad sluamo nekog propovednika, ako je stvarno sa srcem propovedao, znajte da to ima veze sa onim to je proivljavao. Zato to mi i Bibliji prilazimo iz naeg privatnog aspekta, nas boli neto. I zato to elimo sanirati. Mi smo u konfuziji, problemima, i idemo da naemo pomo. Idemo prema terapiji, smislu. Kako otkrivamo taj smisao to postaje naa svojina. Ali ono to je moj problem ne mora biti va. Mi prilazimo Bibliji, ivotu na svoj poseban nain. Kako je Pavle priao svemu ovome? Niko ne moe zaobii njegovo obraenje. Ta velika promena od onoga to je bio, je najbitnija stvar u njegovom ivotu. On e zapoinjati i zavravati razgovor sa ja sam bio takav i takav, ali sam njegovom milou drugaiji. Njegovo poreklo on je i Jevrejin i Grk. I to moe i pravno dokazati. Njegovo obraenje, poreklo, obrazovanje je neto to treba imati na umu kad itamo njegov tekst. Koja narav njegove promene? Kako je doiveo to to je doiveo? To njegovo obraenje je imalo ne samo ...uuu, kako to pre nisam shvatio! Nije on razumski neto shvatio, pa sada dalje nastavlja. Ne, on menja status. On sada dobrovoljno menja svoj slobodarski status, svoj status uglednog oveka u drutvu, i postaje rob. On se dobrovoljno opredeljuje za ropstvo. I to za ropstvo Hristu. Za ropstvo nekome koga voli. Za ropstvo koje se samo tako zove, ali nema nita zajedniko sa pravim ropstvom. Ja se troim za tebe, ni za ta drugo. Ono to je odstrag ostavljam, a za ono napred seem se. Indikativ i imperativ u teolokom ili duhovnom indikativu i imperatviu. ta je duhovni indikativ? To je ono to vidimo kroz naoare. Ja sad vidim ta se ovde dogaa. To je stanje koje zabelei reporterska kamera, tekue, realno stanje. U tom Pavlovom obraenju, u toj promeni, menja se prvobitno indikativ. Ono odgovara na pitanje, ko je on, ko sam ja? I u tom kontekstu imamo sve paralele. Nisam rob, nego sam slobodan. Nisam tuin, nego sam naslednik. Ja imam bogato poreklo. Moji su jako ugledni. Oni su stvarali celi svemir, oni su ga odravali i odravaju ga. Moje poreklo je uzvieno, ja sam plemi, i to sve u duhovnom smislu. Ja sam dete Boje. Budui da sam to, kako se trebam ponaati? Sada sledi teoloki imperativ. Kako se ponaati? Da li dolikuje onome koji je visokog porekla da se kupa u blatu, da se bavi prljavim stvarima, i da konzumira smee? Mi esto ivimo tako da jedemo smee, a elimo raati cvee. Apostol Pavle kae, ja sam drugog statusa. Moj otac je nebeski Otac, zato ja ne zavidim, ja ne padam na nisku granu ovekove mizerije, imam u sebi ljudsko dostojanstvo koje je sagraeno i poduprto Boanskim poreklom. To je apostol Pavle. Stanje apostola Pavla koji pie G poslanicu sve bolesti se lee i mogu se izleiti jedino kada se insistira na toj ravnotei, na toj povezanosti, na toj korelaciji. Ako oseamo nitavost, depresivno stanje, neku zanemarenost, to vrlo lako moemo doiveti, onda kako se to lei? Ne nekom psihoanalizom, gde e se iskopati neto...vraamo se na ono ko smo mi. Vraamo se na lociranje u vremenu i prostoru. Kao to se to u svim poslanicama vidi sad ve ali ne jo. Lako je to rei, ali treba iveti u tome. Nije postignuto besteinsko stanje. Sad ve pobeujemo, ali nismo pobedili u beskonanosti. Postoji napetost u uspostavljanju ravnotee izmeu onoga to smo sad i to emo biti venosti. To trebamo uzeti u obzir kad upoznajemo apostola Pavla. On je bio pre svega pastor, propovednik, ovek koji je svoje obraenje reflektovao u svojim poslanicama. On je shvatio da je u borbi dobra i zla. Znate zato je napetost potrebna? Jedino jedrenjak s napetim jedrima plovi. Najbolje funkcioniemo u toj napetosti, aurnosti, svesnosti i budnosti da stvarno imamo posla sa silama neastivoga. U svome ivotu trebamo ono dobro koje dolazi do nas putem egzegeze, slui duhovnosti koja nam ve sada prua sigurnost, konkretan mir. S tim ciljem, s tom namerom, apostol Pavle pie G poslanicu. Poslanica G je izuzetno nadahnuto tivo. Argumenti: Luter kae to je moja poslanica, ja sam se za nju verio i oenio. Krenz kae da je to osnova onoga to vredi u hrianstvu. Logenecker kae poslanica G je odluujua u velikoj meri u naoj teolokoj misiji, vesti koju iznosimo, i o ivotu koji ivimo.
2

Ova poslanica je kraa od Rimljanima poslanice, ima vie fabule i dogaanja. Ima dogaaja koji se menjaju u svojoj dinamici, ima nekoliko vrlo jakih slika, kao to je ona alegorija izmeu Sare i Agare, ima izuzetne tekstove o hrianskoj slobodi, o praktinoj duhovnosti... Nigde u Bibliji nisam proitao tako lep tekst koji nam pribliava hriansku duhovnost i koji nam tako ivo ilustruje hrianski ivot, kao to je to tekstu G poslanici 5 glavi. Adventistika istorija i G Poslanica Cela rasprava, kontekst diskusija u vezi Batlera, Donsa i Vagonera su bili u vezi ovoga. Opravdanje verom. To su prve teme poslanice G. Godine 1876 Konrajt je izdao knjigu Dva zakona. Ona se smatra jednim od najizrazitijih tekstova koji je bavi tim pitanjima. Godine 1884 u Znacima vremena izlazi nekoliko lanaka Vagonera i Donsa. I u naoj istoriji, adventistikoj, u kojoj se formirao na identitet, vaan je uticaj G poslanice. Opti uvod Autorstvo To je najlake utvrditi. Svi, ak i gnostici, crkveni oci...rekli su, pa ako ovo nije napisao Pavle, nita nije napisao. Osim...kad se piu doktorrske disertacije, morate biti originalni. Tako neko nije propustio tu situaciju, tako da postoji holandska kola i tu se pojavljuje teolog Bruno Bauer u 20. veku i jo nekoliko njegovih istomiljenika, i on je rekao da se ne moe sa potpunom sigurnou rei da je apostol Pavle napisao G poslanicu. Ali, niko ih nije shvatio ozbiljno. U poslanici G, imamo sledee dokaze Pavlovog autorstva: 1. Opisan je prehrianski ivot apostola Pavla u judaizmu, 1:14 2. Dva puta na poetku i kraju poslanice, naziva se apostolom. 1:1, 5:2 3. Njegovo poslanje da propoveda neznabocima je podvueno na nekoliko mesta, 1:16, 2:2. Dela apostolska i druge poslanice jasno govore o tome da je apostol Pavle apostol neznaboaca. 4. On u svome pozivu kao propovednik jevanelja se pokazuje ne toliko teoretiar koliko praktiar. On ima srca, mnogo snage, uverenja, iskustva. Neko ko nije proao kroz takvu promenu, ne bi mogao u svome tekstu govoriti o tome. 1:16, 2:2. 5. Njegova uestala putovanja. Jerusalim, Sirija, Damask...putovao je i vredno radio. 1:17-24. 6. Njegovo otvoreno, previe otvoreno ponaanje. Bio je slian Luteru. Ako treba rei, rei e bez razmiljanja, a sa druge strane, on je ovek koji razume i shvata. Tako da e rei, budale slepe, ako hoete da revnujete za obrezanje, onda se obreite, a posle kae, deice moja, koju s mukom raam...vide se oscilacije, ali to jeste Pavle. 4:12-16 7. Njegovo fiziko stanje. Znate da je imao problema sa vidom. I to spominje. 4:13-15. Kome je poslanica upuena? Putovanja apostola Pavla. Prvo misionrasko putovanje (46-48 godine), Djela 13:2-14-25, Jerusalimski sabor (49-50 god), Djela 15:127, (50-52 godina), apostol Pavle ide na drugo misionarsko putovanje, bez Varnave ali ide sa Timotijem i Silom (Djela 15:40-16:23) (Godine 53-57) tree misionarsko putovanje, Pavle i Timotije; apostol Pavle biva zatvorenik jer je uestvovao u jevrejskom obredu gde je trebao da pokae Jevrejima da nema nita protiv Jevreja. A savetovala su ga braa iz tadanje GK. A to je bio nezdravi kompromis. Kad EGW pie o tome, kae da je Pavle mogao da ide na jo neko putovanje da nije bilo ovog kompromisa. (Godina 57-59) zatovrenik u Cezareji. Ikonija, Listra tu dolaze na prvo misionarsko putovanje. Postoje dve destinacije Galatija, dva geografska pojma. Jedan od njih je teritorija gde su gradovi Ankira, Pesinus, Klavijum. Smatra se da je to onaj nukleus Galata u ono doba. Tu su etniki Gali, ili Galati najpre doli. Kad govorimo o istoriji, odakle taj narod, to su Kelti, Gali ili Galaani koji su doli iz centralne Evrope, iz podruja reke Dunav. Emigrirali su u razna podruja tadanjeg sveta. U 3. veku su doli na ovo podruje Male Azije. Nakon raznih ratova, kad je Atalus I, kralj Pergama pobedio Galate, onda ih je saterao u tu etniku enklavu. Da li apostol Pavle pie svoju poslanicu vernicima koji ive u ovoj enklavi, u ovom etnikom uskom podruju ili pie nekom drugom? Mogao bi pisati vernicima koji ive na irem podruju to je Galatija, ali je
3

Rimska provincija od 25-te godine. Rimska provincija ukljuuje u svoju teritoriju i mesta kao to su Antiohija, Listra, gde se Pavle naao na I i II putovanju. Vodi se rasprava o ovome kome se poslanica napisana. Je li to mnogo bitno? Moda i nije za nekoga ko uzme tek tako da ita Bibliju...mi se nalazimo na mestu tumaa svete Boje rei. Mi elimo da se pribliimo to vie istorijski tim ljudima, jer elimo bolje da razumemo zato ovo pie ili ono izostavlja. Argumenti vezani za mogunost da pie etnikoj enklavi severno Galacijska hipoteza, severna teorija. -Vekovima se ona zastupala, a ona druga se zove juna hipoteza, ona je novijeg datuma. I zato to je severna opcija bila tako dugo u opticaju, postala je neto to se uzima zdravo za gotovo. Prvi argument: Pavle i Luka, upotrebljavaju popularna geografska i etnika mesta. Oni koriste jezik koji je vezan za etnike grupacije. Opisuju ljude etniki a ne prema oficijalnim imenima. Zato se izraz Galacija odnosi na etnike grupacije. Lightfut zastupa tu teoriju. Drugi argument: Pavle je posetio Galaciju dva puta. I jednom i drugom prilikom je posetio i Frigiju i Galatiju. Ako bi se odnosio izraz Galatija na provinciju, iri pojam, zato nije spomenuo Likaniju, ostale delove koji pripadaju veoj skupini? Trei argument: Zato nema u Galatima nikakvog spomena o Pavlovom stradanju? Ako je on uputio svoje pismo ovim crkvama u Listri, Derbi...toj iroj populaciji, onda bi im sigurno napisao, znate draga brao koliko sam batina tamo dobio...ali toga nema, on se ne ali. Drugim reima, ne pie ovima na jugu. Juna opcija, koja govori da je re o provinciji je razraenija daleko vie, i ima vie anse prihvatanju tih argumenata u vezi toga kome je pisana ova poslanica. 1. zato bi Pavle morao koristiti uvek entiki izraz? On koristi i provincijski izraz, recimo Judeja, a on se odnosi i na Samariju i Galileju. 2. Pavle nije spomenuo svoje neugodno iskustvo, ali je spomenuo svoju bolest. 3. Ono to je najupeatljivije, bolje je imati u aci vrapca nego goluba na grani mi nigde nemamo zapisano, izneseno ime ovih mesta, Ankira, Fesinus...ovih etnikih mesta. Verujemo da se hrianstvo i tamo razvilo ali nemamo nigde naznake da su tamo otili. Verovatno su proli pored te teritorije, ali nema o tome izvetaja. Dok, o junim crkvama, tekst vrvi informacijama. Normalno bi bilo da apostol Pavle pie i pouava crkve koje je sa sigurnou osnovao. Kad gledate ta se deavalo na putovanjima Pavle je uvek imao iza sebe one koji su kvarili. Oni koji su judaistiku ideju hteli da propagiraju. Na taj nain cela stvar vezana za destinaciju ovog pisma postaje jasna re je o junim crkvama, to ne znai da i ove severne nisu imale svoje crkvene zajednice. Ali direktan povod za pisanje neega to je problem u crkvi, je izazvan onim to se ranije deavalo. Neki se pitaju, kako to da pre nisu to shvatili? Postoji interesantan momenat vezan ne samo za destinaciju ve i uz datum. Destinacija odreuje datum. Ako Pavle pie crkvama na jugu onda moe pisati svoje pismo, odmah nakon prvog misionskog putovanja. Jer je na prvom putovanju osnovao te crkve i onda su nastali problemi. Ako uzmemo etniku opciju, ovaj severni deo nisu doli sve do 2,3 misionskog putovanja. Ne bi pisao crkvama koje nisu osnovane. Ako je u pitanju juna opcija, ve nakon prvog misionarskog putovanja mogla je biti napisana G poslanica. Postoji pitanje ili interesantni uvid koji nam se nudi po pitanju dva oveka. Varnava i Timotije. U G poslanici, nigde nije spomenut Timotije, a Varnava je spomenut 2 puta. Da li znate odakle je Timotije? On je iz Listre, a Listra je tamo gde je apostol Pavle bio na prvom misionskom putovanju. Pavle je bio oduevljen kad ga je sreo... Timotije dolazi na scenu na drugom misionskom putovanju. Poto G poslanica ne spominje Timotija uopte... zamislite da neko iz Beograda doe i bude neki saradnik brata Karija...i osnuje se nova crkva. I neko sa Karijem radi na tom osnivanju, stvori se nova crkva, brat Kari ode dalje, a ovaj Beograanin ide sa njim da bi zajedno radili. I pie Kari crkvi u Beogradu, i kae, imate probleme, hajde da vas posavetujem, a ne pominje svog saradnika koji je sa njim bio i tada i sada. Ako Pavle pie poslanicu u Listru i Derbu i ne spominje Timotija to je udno. A dva puta spominje Varnavu. To je vrlo razuman argument. I zato se smatra da je poslanica pisana pre drugog misionskog putovanja. Ako je u pitanju severna teorija, Timotija ne poznaju, on je sa juga...ali je severna teza neodriva jer je nepostojea u Bibliji. Ako na jednu klimavu injenicu dodajete drugu klimavu injenicu, imate dve klimave injenice. Treba imati zdravorazumsku osnovu. Ono to se uglavnom kod mnogih smatra je da je poslanica napisana posle I misionskog putovanja, a pre jerusalimskog sabora. Veliki sukob. Novoobraenici dolaze u hriansku crkvu, ali ovi iz judaistike pozadine nastoje da njih uine pravim vernicima time to im ele dodati neto od judaistikih oblika ponaanja. Tu je veliki problem. Da li emo stavarno ii u tom pravcu, stavaranja nove hrianske religije sa
4

tim svim moguim primesama jevrejstva? Zakljuci sabora pustite ih neka ive. Ne trebaju se obrezivati, ali trebaju pomagati siromanima...treba da praktikuju svoju veru. Zato je pisana pre ovog koncila? U protivnom, oni koji su protivili Pavlu bi bili u jako dobroj poziciji, jer bi imail argumenat: zna ta, ovo to je bilo na koncilu, to ti nita ne vredi, to je samo deklaracija... Opozicija revnuje za obrezanje, oni to ele da nametnu, i rekli bi, ovaj sastanak je politika farsa, nita od toga nema. To smo rekli samo da se ne bismo potukli, ali neemo to sprovoditi u praksu. To bi onda bila evaluacija tog sastanka. Ali ako G poslanicu shvatimo kao pripremu za sabor, stvari su loginije. Zakljuci prvog sabora su bili zaista trajni i vodili su jednom zdravlju crkve. Napisana je oko 49-te godine, neposredno pre jerusalimskog sabora. Kaete da je ovo pisano pre jerusalimskog sabora, ali on ovde opisuje situaciju kad je Petar sa ljudima iz Antiohije dvoliio? Taj incident u Antiohiji, to je bilo pre sabora. G 2:10 o tome se prialo na saboru... Sutra emo ii kroz tablicu o sakupljanju koja je postojala i pre sabora. Gde je pisana G poslanica? Negde u Antiohiji, jer se tamo vraao sa putovanja. Protivnici Pie ne zato to se Galati pokvarili sami od sebe, neko ih je pokvario. A taj neko nije nazvan imenom i prezimenom. Toliko ih ne voli da nee da ih spominje. Zato je razvijeno itanje u ogledalu. To je pristup kako rekonstruisati neprijatelje Pavlove u G Poslanici. Mi emo iz argumenata koje Pavle iznosi protiv onih koji mu prave probleme, rekonstruisati one koji prave probleme. Ako vam kae, doite na vreme na nastavu, nemojte spavati na nastavi,...to znai da vi kasnite, spavate. Na taj nain Pavle prilazi protivnicima. Iz onoga o emu ih kori, uimo kakvi su. na osnovu G 1:1, i cele sekcije od 1:11-2:10 oito je da su se nejgovi protivnici okomili na njegovo apostolstvo. Jer pavle se ovde rafalno brani i kae, ja jesam apostol. I ta njegova ofanziva i to to pokuava da dokae, podrazumeva da su oni rekli, uj, mi znamo ko je Petar, Jakov, Jovan...ali mi ne znamo ko si ti. Otkud tebi autoritet. Mi nastupamo u njihovo ime. Jer oito da oni dolaze sa tim nekim svojim autoritetom. - Oito da u drugoj glavi 15 stih 3_18, vidimo da ti protivnici apostola Pavla dre na visokoj ceni Mojsijev zakon, i da ga istiu kao sredstvo spasenja. Oni ele Mojsijevim zakonom da opiu pristup najveem ovekovom problemu. - Neprestano pojanajvanje mesta Avrama i mesta obrezanja. Kada itamo 3:6-14, ili 6Y:11-16, onda je jasno da su suparnici Pavlovi, ljudi iz judaistikog tabora. To su ljudi koji su jerusalimske orijentacije. Jer Pavle stalno govori o duhovnoj a ne telesnoj slinosti sa Avramom. - Pitanje opravdanja verom, zaveta sa Bogom i obeanja, kao i svrhe i mesta zakona. Sve su to teme koje se stavljaju u judaistiki kontekst. Hriani koji su dolazili iz judaizma imali su te klasine probleme. - Nisu oni samo judaisti, jer oni priznaju Hrista, oni objavljuju jevanelje, a Pavle kae, takvo i to jevanelje i nije nikakvo jevanelje 1:6-7. - Spominjanje progonstava, 6:12. to su ljudi koji ele da izbegnu progonstva. A odakle ona dolaze? U Antiohiji Sirijskoj nije bilo toliko opasno biti hrianin, to je neznaboaki kraj. To je multinacionalna teritorija. Ali ako ste u Jerusalimu, tamo gde se sve dogaa, gde je centar jevrejstva, i ako se tamo neto novo stvara, pazite se ta radite, jer su tamo progonstva bila redovna. Ako se sada boje tih progonstva, onda smo locirali odakle dolaze. Protivnici apostola Pavla su hriani koj dolaze iz judaizma, kjoi nisu imali hrabrosti da raskrste sa svojom pobonou, koji su silu jevanelja stavili na drugo mesto, odrekli su se sile i radikalnosti poziva koje jevanelje donosi svakome ko ga sledi. Pavlove posete Jerusalimu Galati 1. poseta 3 godine nakon obraenja 1:18-20 Djela poseta povodom obraenja 9:26-30 Poseta 14 godina nakon obraenja 2:1_10, poseta povodom gladi...???
5

G poslanica osnovna hronologija (F.F. Bruce): 28-30 Isusova javna sluba 33 Pavlovo obraenje 35 Prva poseta Jerusalimu 35-46 Pavle u Ciliciji i Siriji 46 Druga poseta Jerusalimu 47-48 I misionsko putovanje ?48 Galatima poslanica 49 apostolski saboru Jerusalimu Svaki novi komentar govori da se radi o jugu. Nije se teko sa trendom usaglasiti, ali to nije samo trend, ve mnogo bolje tumaenje. Galatima 1:1-10 Ovakvo otvaranje ne postoji u Bibliji. Nijedno njegovo pismo ovako ne zapoinje. Ovo je nagli, brzi poetak prie o njegovom statusu. Ovakav pristup apostolstvu je jako vaan za celi tekst. Ne trebamo se uditi to e Pavle ovako izletiti iz uobiajenih okvira, to e rei, dosta mi je toga svega. A sam poetak G poslanice kae da je ovo ozbiljno pismo. eli da uspostavi svoj apostolski autoritet. Pozdravljanje u klasinom epistolarnom tekstu bi se upotrebljavalo, zdravo, kao uobiajen nain pozdravljanja. Ali ovde ovaj sklop gde apostol Pavle koristi izraz milost i mir od Boga naega, to je neto njegovo. To je deo njegovog jevrejstva, njegovog zauzimanja za takav pristup duhovnim vrednostima. Soterioloki momenat u ovom pozdravu je bitan jer cela njegova poslanica ide u pravcu spasonosnog tona. Jer je Isus Hrista taj koji je predao sebe za nae grehe, on je doao zbog nas, on je taj koji svoje verovanje verifikuje vaksrsenjem, taj na Gospod Isus Hrist, je doao na svet, umro za nas, od pokvraenog sadanjeg sveta nas je spasao, i sve je to potvrdio vaskrsenjem. Ta hristoloka tematika je najranije hrianske konfesije, najraniji izrazi hrianski verovanja. Ako smestimo G poslanicu u 48 godinu, vidimo da je to temelj, osnova hrianskog verovanja. Stih 5 govori o svrsi svega. Celi dogaaj krsta imamo u malome. On je doao, umro, vaskrsnuo i sada mu pripada slava. Tu imamo i trnovu krunu, i krst. I stradanje i proslavljanje. U tom samom pozdravu imamo legitimaciju, izraz onoga to je najvanie u nadanju, verovanju apostola Pavla. Nije sluajno Pavle odmah kao prvi argumenat, odmah iza branjenja svog apostolata naveo svoju veru. Stih 6 ovi tekstovi ne samo da su itki, jasni i razumljivi, nego imaju u sebi snagu. Pavle kae, ja igram otvorenih karata. Stavljam pred vas ono to je najvaniej za vae dobro. Ja definiem vae stanje onakvo kakvo jeste, nema tu uvijanja, ili davanja drugaije dijagnoze. Vi ste zamenili teze, prihvatili ste drugo jevanelje, koje i nije jevanelje. Najvie to je neko rekao o svojim protivnicima je ovo neki ljudi. Ti neki ljudi vas zbunjuju i ele izvrnuti Hristovo jevanelje. Afirmativna nota gde kae, ko god to bio, bio aneo s neba koji bi vam navesti jevanelje protivno...neka je proket. To je anatema. Otkud pavlu toliko sigurnosti? Ko bi se od nas usudio da stane i da bude tako normativan za sredinu oko sebe po pitanju duhovnosti? Ima propovednika koji kau, imam i ja duha? Otkud Pavlu toliko smelosti? Setite se onoga to smo govorili o njegovom liku... On zna kako se t oradi, on zna ta i kako treba istai da bi dokazao svoj ustvar i sa poluistinama. Rei nekome, sluaj, ti nisi u tekome stanju, a zapravo jeste...mi odlaemo neto to treba zapoeti to pre oporavak. On nastupa kao autoritet, jer ga je Bog poslao. Ovakav istup bi mogao biti shvaen kao blef, ali nema sumnje da upravo ono to itamo o Pavlu, ono to e on rei, znam kome verujem,da je to ono to mu daje autoritet, koji je dostupan i nama. Koji nije zavistan od poloaja, od nekih sabora, izbora ili bilo ega, nego koji se temelji na tom bliskom susretu sa Hristom. ja znam o emu govorim, ja sam to doioveo, to je deo mog ivota, i to funkcionie. U tom smislu treba razumeti Pavlovu izjavu. Pavlovo apostolstvo i temeljna afirmacija vere 1:11-12 stih 11 predstavlja tezu cele poslanice, ono to Pavle eli da kae, zato i pie je, dajem vam na znanje, ja sam jevanelje primio i nauio ne od oveka, ve izjavom Isusa Hrista. ta je ovde kljuna izjava? Otkrivenje. Apokalupseos jesu Hristu- otkrivenjem Isusa Hrista. Re je o imenicama koje su vezane glagolski, padeno jedna uz drugu. Obino se u grkom govori o genitivu i akuzativu. Kod ove fraze je kljuno da l ije to otkrivenje Isusa Hrista, u smislu IH je objekat otkrivenja, ili je on onaj koji donosi otkrivenje?
6

Poenta u celom tekstu je koja je to vrsta genitiva? Ako je to jevanelje koje je dobio otkrivenjem Isusa Hrista, znai da je iH onaj koji se otkrio. Kontekst 1: Gal 1:1 apostol po Isusu Hristu. Isus je taj agent, on je doao i otkrio Pavlu ono to nije znao, otkrio mu je jevanelje. Kontekst 2: Gal 1:15 da u meni objavi sina svoga, da ga propovedam... Otac je onaj koji otkriva, a IH je onaj koji je otkriven. U kontekstu ove prve glave postoji mogunost da je IH onaj koji se otkrio apostolu Pavlu, a mogue je i da je Otac onaj koji je otkrio Hrista Pavlu. Da li to sada neto menja? U ovom sluaju ne menja. Jedno je s drugim komplementarno. Kontekst 3: Djela 9:3 ja sam Isus koga ti progoni vraamo se na Pavlovo inicijalno iskustvo, njegovo obraenje. IH mu se otkrio. Iskustvo u Damasku. Kontekst iz Gal 1:1 je mogue razumeti Isus sebe otkriva. Gal 1:15- Otac otkriva Pavlu preko IH. Te nijanse znaenja su jako dobrodole u drugim tumaenjima, ali su ovde komplementarne. Ako bih verovao da se Isus posebno njemu otkrio da bi potvrdio njegov autoritet? Mislim da je i jedno i drugo dobro, da se t one treba odvajati. Kada Isus objavljuje sebe Pavlu u Damasku, da on objavljuje Oca u isto vreme. Da je po volji Bojoj doao i objavio se. Neemo deliti um, misao, nameru svetog Trojstva na taj nain. Ovo su samo gramatike mogunosti. Ako bi neko sada tvrdio da je u Djelima 9:3 isus sam sebe objavio...neko bi rekao, ne, ne, Otac ga je objavio. Treba sagledati sve nijanse. Teoloki to nita ne menja. U nekim drugim situacijama, tamo je vanije insistirati na kontekstualnom itanju. Gal 1:13-14 nakon 3 godine... nakon 14 godina...argumenti u vezi autoriteta apostolskog. Pavle u svom iznoenju, nakon glavne teze G poslanice, izlazi sa svojim iskustvom. To Pavle pie, ovek koji je obraen, onaj koji je doiveo neto i koji sada zbog susreta sa Bogom ima ta rei.

20.02.2007. Pozdravi u pismima Obino je na poetku grkih pisama stajao pozdrav hairein (sretno), a jevrejsa su pisma poinjala sa alom (mir) Ali oblik pozdrava na poetku pisma haris kai eirene, (milost i mir), karakteristina je za pisma apostola Pavla. Pavle je pre svega pastor, njemu je stalo do crkve. Nije filozofirao, prosipao mudrost da bi se pokazao teoloki superioran suparnicima. Najvie mu je stalo do ljudi i u tom pravcu ide ova poslanica. Pavlovo apostolstvo i temeljna potvrda vere G 1:11-2:21 Temeljna teza Poslanice 1:11-12 Pavlova teza je iznesena u pozitivnom i negativnom obliku Jevanelje nije ljudska stvar niti sam ga nauio od nekog oveka. Jevanelje sam primio objavom Isusa Hrista. Najvanija misao jeste di apokalupsieos (kroz, pomou otkrivenja) jer 1. upuuje na izvor, 2 potvruje verodostojnost 3. podupire Pavla kao Bogom izabranog prenositelja Jevanelja. Pavle kae, ja imam verodostojan izvor. Zbog toga je i ono to kaem verodostojno. I zbog svega toga, ja imam autoritet. Lino iskustvo (1:13-17) Pavlov argument sadri tri dela. 1. proli ivot u Judaizmu 2. obraenje Hristu 3. Poslanje neznabocima Kako ova biografija moe podupreti Pavlovu tvrdnju o apostolstvu? Ne zaboravimo Pavla vrebaju protivnici. 1.Protivnici nee propustiti priliku da Pavlovu prolost upotrebe protiv njega. Pavle ne porie svoju prolost ve je jo istie nadmaivao sam svoje vrnjake u revnosti. 2. U isto vreme promena u Pavlovom ivotu ilustruje milost Boju i silu Jevanelja to je snaan dokaz valjanosti njegove slube Poziv upuen Pavlu da u meni objavi Sina svoga upuuje na iskustvo kod Damaska (Djela 9:1-5). Poziv na slubu neznabocima je njen sastavni deo.
7

Pavle zna da protivnici nee propustiti priliku da ga podsete na prolost. Pavle u svom linom doivljaju ima poruku to je deo njegovog argumenta, da li neko spominjao njegovo iskustvo ili ne, ono je njemu veoma vano. On kae Timotiju, velika se promena desila. Prva poseta Jerusalimu ( G 1:18-24) U G Pavle spominje dve posete Jerusalimu i drugim pismima treu. Luka kae da je Pavle bio pet puta u Jerusalimu. 1. Tri godine nakon obraenja (G 1:18-20) Obraenje (Djela 9:26-30) 2. 14 godina kasnije (G 2:1-10) Povodom gladi (Djela 11:27-30) 3. Jerusalimski sabor (Djela 15:1-30) 4. urna poseta (Djela 18:22) Jerusalim nije spomenut 5 skupljanje (Rimljanima 15:25-33; I Kor 16:1-4; II Kor 1:16) Skupljanje (Djela 21:15-17) Ova hronologija nije sama sebi cilj. Nije imao nameru da napie gde je sve bio u propovednikom poslu... On te vremenske elemente koristi da bi opisao svoju vezu sa Jerusalimom, da bi potvrdio da ni od jednog oveka nije dobio autoritet. Pavle je za to vreme bio deo prie koji je razgovarao o tome ta ima novo. U Jerusalimu su vernici pratili ta se deava, i njima su krtenja, misija bili vani. Upravo ti ljudi su bili zainteresovani, ta se deava sa Pavlom... Onaj koji je progonio sada propoveda. Sledei tekst celi ovaj prvi utisak o Pavlovoj nezavisnosti od brae u Jerusalimu, potvruje. Radikalnije istie. Djela 18:22 Jerusalim nije spomenut. Kakav je to dokaz? itajte kontekst. G 2:1-10 interesantan tekst. 14 godina kasnije Pavle opet ide u Jerusalim. Kako te godine razumeti? Da li dodati na 3:14, pa rei da je nakon Damaska bio tree godine u Jerusalimu...pa je onda prolo 14 godina... pa ispada je od obraenja prolo 17 godina... Pavle nastoji da istakne duinu vremena u kojem je samo dva puta posetio Jerusalim (apostole svoje pretpostavljene) Grki predlot epeita kojim poinje opis prve posete nakon 3 godine (1:18 i poseta nakon 14 godina 2:1. jo jednom koristi isti prilog u 1.21. Je li Pavlu stalo da opie tanu hronologiju svojih putovanja sa jasnim terminima ili eli rei dau tih 11 ili 14 godina smao dvaput je posetio Jerusalim. Nije mu stalo da da tanu hronologiju. Tamo je iao jer je bio podstaknut objavom. Ispada da je pavle 14 godina posle obraenja bio u pustinji, niko ga nije angaovao. On ivi svoj ivot. Nema kontakt sa glavnima. I pita se ta se do dogaa? Jesam li zasluio da budem u karantinu? On nije vie mladi i zdravlje miu nije najbolje, ali Bog ga uva i sprema za posebnu misiju. Kad Pavle kae, i nakon 14 godina od mog obraenja pred Damaskom, ja sam iao u Jerusalim ne zato to sam dobio poruku, poziv iz Jerusalima...nego sam doao tamo zbog toga to sam bio potaknut objavom, zato to me Bog poslao tamo. Ko je bio Jakov brat Gospodnji? Ovaj Jakov se ne sme meati sa dva apostola istog imena, Jakovom Zavedejevim i Jakovom Alfejevim (Marko 3:17-18). ini se da se radi o prvom od etiri Isusova brata spomenuta u Marku 6:3 i Mateju 13:55. Prema Pavlu u I Kor 15:7-8, potom se ukazao Jakovu, pa onda svim apostolim. A na posletku, ukazao se i meni kao nedonoetu. Moda prema ovom tekstu ovaj Jakov je postao apostol kao i Pavle, ali je zauzimao vano mesto u Jerusalimu. Zbog svoje pobonosti nazvan je pravednik (o dikaios)
8

Prema Josifu Flaviju umro je muenikom smru 62. godine. Druga poseta Jerusalimu (2:1-10) Ovaj opis isto poinje s epeita (posle toga) i sugreie da nije bilo kontakta sa braom i Jerusalimom sve to vreme. Sa druge strane, Pavle nije bio buntovnik koji nije mario za brau u Jerusalimu. On je izloio svoje Jevanelje brai i savetovao se s njima da sluajno ne trim ili da nisam trao uzalud (2:2) Pavle isto prepoznaje Petrovu misiju meu obrezanima (2:8), on smatra Jakova, Kefu i Jovana stubovima koji su poduprli njegov rad (2:9). Meutim Pavle ne trai i ne treba nikakvu potvrdu od ljudi za Jevanelje koje propoveda. On kae u 12 stihu, jer ne dooe neki od Jakova. Kao da se podrazumeva ko je taj Jakov. I kasnije ga koristi. Neke indikacije postoje da je to taj Jakov koji je bio sa Petrom, Jovanom. Da, ali meu uenicima imate dva Jakova, a sad se ubacuje trei. Zato se kae, brat Gospodnji? Da li je Petar negde tako nazvan? Kontekst nas upuuje na to. Jakov Zavedejev je ubijen, tako da se ne radi o njemu... ovakva identifikacija imena je vana, jer se radi o ljudima koji sada nastupaju na scenu. Tentativna kornologija Pavlovih posjeta uz pretpostavke: 1 da je njegovo obraenje bilo 33 2 da Pavle upotrebljava idovsko raunanje vremena 3 da se 3 i 14 godina preklapaju 33 Obraenje kod Damaska 33-35 Pavle borav u Arabiji 35 Povratak u Damask Prvi posjet Jeruzalemu 35-46 Boravak u provinciji Siriji i ciliciji 46 Drugi posjet Jeruzlemu F.F. Bruce zakljuuje: Pavlu je stalo da ustvrdi kako od njegova obraenja pa do pisanja ovoga pisma voe u Jeruzalemu nisu prenijeli neki autoritet koji ve nije imao zahvaljujui poslanju usrslog Krista Dogaaj u Antiohiji 2:11-14 Dogaaj u Antiohiji je logian nastavak Pavlovog argumenta u prilog njegovom apostolstvu to se stvarno dogodilo u Antiohiji? Drama je u 4 ina a.) pod dojmom sklada zmeu idova i neznaboaca Petar im se pridruio u jelu. Jo nije stigla delegacija iz Jeruzalmea. b.) Peter vie ne jede s njima za stolom jer su stigla braa od Jakova iz Jeruzalema c.) Vjernici iz idovstva, i sam Barnaba, posupili su isto d.) Pavle ih je sve javno prozvao za dvolinost to nije u skladu s Evaneljem. Svoje ponaanje ljudi usklauju sa svojom pobonou. Ali kako? To nije bilo pitanje fomre pobonosti. Bio je u pitanju formalni pristup pobonosti koja je napadala duhovni sadraj. Bilo je pitanje koju vanost mi pridajemo tim formama. Forma nije naa sigrnost ve imamo drugi izvor nae duhovnosti od ovoga ovdje. Antiohijski dogaaj je jedinstven u Pavlovim poslanicama i jsano govori o problemima prve crkve. Ovaj incident raliito tumane kro soljea najvie u prvih pet stoljea je bilo diskusija a.) Ebioniti su oduivali Pavla b.) Marcion je napao Petra c.) Tertulian je rekao kako se Pavle prenaglio d.) Klement of Alexandrijski je ustvrdio kako Kefa i nije Petar ve jedan od sedamdesetoro apostola e.) Origen, Hrizostom, i Jeronim su vjerovali kako su Petar i Pavle napravili igrokaz (ske) da bi osudili Judaiste f.) Augustin je jednostavno pohvalio Pavla a pokudio Petra -

To je jedan lep prikaz onoga to znai stati za ono to je pravo. To nije jednostavno i ne ini nam se isplativim moe te kompromitiratia ali Pavle nije mislio na to.

Ova je epizoda uvod u jednu od najzaajnih rasprava o pravdanju verom u Pavlovim spisima. Luther je bio u pravu kada je rekao kao u Antiohiji je bilo u pitanju ispravno tumaenje i doivljavanje opravdanja veroam:

Tko je Petar? Tko je Pavle? Tko je aneo s neba? Tko su sav ostala bia u odnosu na pitanje prravednosti? Ako nam je to pitanjejasno onda smo u svetlosti, ali ako nije onda smo u najjadnijoj tami...Kakle ne trebamo se sramiti kada nasbranei istinu smatraju i nazovu licemremia. Luther; Luthers Works, vol.26, 106 Teka je stvar kad nas netko perfidno odvlai od temelja prave duhovnosti -i na takvu bolesno i takvo deziorenitranu stanje u crkvi koja je rekacija netko bi rekao ajmo se moliti i postiti hoe i molitva i post nas stavlja u poziciju skruenosti i poninosti i treba to initi ali Pavao to ini? Netko bi rekao, da treba sei glave tko god je digne a to sa onim koji je ostave dole a misle isto. Nekto bi rekao idemo u drugi tor. A Pavle kae ajdemo malo, da sednemo da zagrijemo stolicu ajmo malo teologizirati teologija je opasna samo kada sebi cilj a ako je teologija sustavno razumevanje i povezano znanje i shvaanje otkrivenih B istina o duhovnih stvarnosti koje su preduvjet za duhovno ponaanje onda nemoemo mi ovakvih problema pristanosti reavati sa sklapanjem ruku. Bog nam je dao pamet, da shvatimo. U najmanju ruku, da razumemo uzrok i posledicu! Tako je svaki dan i u duhovnom ivotu. I sa tim predispoozicijama ide Pavle dalje i kae u 2:15- 19 - Odbacivanje ikakvog kompromisa 2:15-19 U 16 retku ja odbacujem takav kompromis i poinje sa ZAKON I PRAVEDNOST (nomos i dikiosune) Kao Bosanski lonac u duhovnosti takav nered i sivilo ne dolazi u obzir i tu daje P svoj savet to treba uiniti na odnos vernika koji su zavedeni. Dikiosune = je izraz iz sudnice! A na sudu se nekom svane a drugome smrkne. Neko orpavdan a drugi okrivljen. Hajde da mi najprije malo, da porazmislim u zreloj pameti. U dubini svakog ljudskog bia je elja, da budemo pravi. Niko ne eli, da je u pogrenom i elimo neku pravdu. Trsimo se, da ostvarimo neki status ispravnosti. Sve je na tome nekakome tragu. Pavle tu samo na poetku ovdje kae osvrujui se na Antiohiju vi elite biti dobri tako, da se distancirate od ljudi. Ali napravili ste pogreku veliku. Vi ste svoju religioznost zamislili na nekim formlanim obelejima. Gal.2:16 Ali kako znamo, da oveka ne opravdava vrenje zakon, nego samo VJERA u Isusa Hrisat To smo i mi prigrilili VERU u Hrista Isusa da bismo se opravdali VEROM u Hrista, a ne vrenjem zakona Jer vreenje zakona nee nikoga opravdati. Gal.2:16 Ali kako znamoda OVEKA ne opravdava vreenje zakona neko gsamo vera u isusa To smo i MI prigrlili veru u Hrista da bismo se opravdali verom u Hrisa a ne vrenjem zakona Jer vrenje zakona nee NIKOGA opravdati Boice smatra da ovi izrazi oveka, mi ,nikoga istie univerzalno znaenje ove istine. (Galationas, 449). Kad mi govorimo o Bojem zakonu u odnosu na Boju pravednost mi ne elim kazati, da je neto Boje a drugo nije Boje -ne elimo dualizirati. Mi elimo napraviti reda u prioritetima to je prvo i to drugo to je uzrok i posledica. Onda moemo svakako videti, da je Boji zakon Boji zakon ali mesto zakona kako su to razumeli idovi je krivotvorenje istoga zakona i nije to ideal Boji za oveka i kad se tako prilazi onda idemo u formalizam Sredite Pavlove teologije Luther tvrdi da je to opravdanje verom Bultmann smatra da je u centru antropologija Cullmann istie istoriju spasenja Kasemann kae da je to opravdanje bezbonika Hasel ui da ideja sredita ili centra neega u teologiji je strana Bibliji, a ako ipak treba istai neki centar onda je to trojedini Bog. Biblija je knjiga ivota, u njoj dominiraju doivljaji, a ne deklaracije. U takvom tekstu malo je previe insistirati na sistematskom redu u redosledu, primedba je Hasela.
10

Choi smatra da centar nije apsolutno naelo koje objanjava sve ve izraz koji pomae pri organizovanju misli. Kada se Pavle suprotstavlja nauci svojih suparnika onda jednostavno tvrdi da se ovek ne spasava vrenjem zakona nego verom u Hrista. Ovaj princip naroito pomae u tri poslanice Galatima, Rimljanima i Filibljanima. Ako govorimo o opravdanju verom, suprotstavljenim konceptima o opravdanju verom i delima...u Efescima to nije dominantna tema. Solunjanima, Timotiju I i II, nisu na taj predmet upuene, jer tretiraju drugi aspekt duhovnosti. Galatima 2:17 Kada se poinje shvatati opravdanje verom bez vrenja zakona onda se redovno javlja primedba Hrist ostavlja prostora za greh Pavlovi su suparnici rekli: Na to e se svesti moralna odgovornost ako se ukloni zakon? Tvoja ideja o opravdanju verom je opasna. Sline primedbe nalazimo u Gal 3:21, Rim 6:2; ali Pavle bi uvek odgovorio energino me genoito (nikako, daleko od toga, Boe sauvaj). Prvo Pavlovo nastojanje da objasni o emu on eli da pouava. Koncept opravadnja verom nije definisan, nije konkretan kao to je konretan zakon, 10 zapovesti. Galatima 2:19 prekid sa zakonom kao sredstvom opravdanja je radikalan kao samo umiranje. Tako moemo parafrazirati 19 stih: Zakon me je osudio i u meni razorio svaku nadu u spasenje ljudskim delima tako da sam umro legalistikim zahtevima zakona. (Vidi Boice, Galatians, 451). Ako sam bio pred Bogom, potpuno zbrinut, i to sve dovodim u pitanje, i vraam se u drugo stanje, onda sam ovde labilan, krim ono to je najsvetije. Da bi tu misao ponovo pojasnio, on kae zakonu sam umro zakonom... postoje razne upotrebe zakona. Zakon uvek ne znai isto. Moe znaiti opte naelo, zakonitost, moe znaiti Toru, moe znaiti Boja volja, jer je zakon Boji moralni, ali da li se ogleda u prirodi? Da. Postoji li zakon o obliku pobonosti, ceremonijalni zakon? Da. Problem je i u tome to u ovim tekstovima ne dobijamo jasne naznake o emu se ovde govori. Ali je Pavlu i njegovim sluaocima bilo jasno o emu govori. Ako potujemo kontekt, i mi to moemo razumeti. Prvi put smo uli za zakon u 16 stihu. Taj zakon je bio negativan. Jer ne moemo zakonom postii ono to moemo poverenjem u Boga. On kae kada je u pitanju nae spasenje, onda se to ne stie poslunou svim moguim propisima ove ili one, ili bilo koje druge vrste. To nije nain na koji ovek postaje prav pred Bogom. I odjednom kae, ja sam opravdan Hristom. I Hrist nije u slubi greha kada ja to kaem. Opravdanje verom nije alibi za liberalizam. Ne, postoji radikalna promena. Ja sam po zakonu umro zakonu. Kada me je zakon osudio, jer jedino mogu spoznati greh preko zakona, onda je on u meni razorio svaku nadu u spasenje ljudskim delima. I ja sam tako umro legalistikim zahtevima zakona. Tu sada govorimo o dve uloge zakona. Ovde se zakon pojavljuje kao Boja volja, objava na osnovu koje ja shvatam koliko je greh grean. Ovde se pojavljuje zakon i kao jedan sustav legalistikih zahteva, gde ja vrei zakon elim da budem pravedan. Ali sam ja shvatio da nisam dostigao, nisam u stanju da izvrim sve ono to zakon od mene oekuje. Ovde je u pitanju Boji zakon, Njegova volja. To nije zakon u saobraaju, pa kad neko ne vidi mogu da proem kroz crveno. To nije onaj zakon u kojem moete misliti jedno a raditi drugo. To je zakon gde ne moete biti izofrenine i podvojene linosti. Rauna se i ono to mislimo, i ono to inimo. Ako bi neko hteo na osnovu Bojeg zakona biti prav pred prestolom Boji, onda bi trebao od prvog do poslednjeg dana, u svakoj svojoj misli, rei, delu biti besprekoran. Bez greha. Mi verujemo da je takav ivot vodio Isus Hrist. Svi oni drugi koji na taj nain nisu proveli ivot, njih zakon osuuje, ne zato to je dat da bi nas osudio, ali sad kad smo postali grenici, kad se odluujemo za greh, u tom trenutku taj zakon je ogledalo u kojem moemo i trebamo videti i sagledavati svoje stanje. I tako taj zakon je u meni osudio i razorio svaku nadu za spasenje ljudskim delima, tako da sam umro tom istom krivotvorenom zakonu. Jer zakon koji je postavljen na legalistiki nain je krivotvoren. Jedini oslonac je Hrist (2:20-21) U svom konanom argumentu Judaistima Pavle spominje re harin (milost), i odgovara na primedbe suparnika koji tvrde da Boja milost ne postoji osim preko Zakona. Boja se milost prezire kada se odrie dovoljnost Hristove rtve za nae spasenje. Kad znam od ega bolujem, znam na koje odeljenje da idem. Pavle poinje sa ispravnom ulogom zakona, u odnosu na spasenje, opravdanje, u odnosu na pravo na nae postojanje. Ovo je vrhunski, zadnji elemenat, koji je hristocentrian. Stih 21 - u svom konanom argumentu judaistima, Pavle spominje re blagodat kad vam neko blago daruje (milost). Pavle ne prezire tu milost, on ne eli da umanji njenu vrednost. Ako odluite da mi neto poklonite, i ja kaem, ne,ne, hoete li se uvrediti ? Ne, nee vam biti drago, ali neete biti ljuti. Ali koje su posledice ako kaete Bogu, ne hvala ? Ja sam sebi dovoljan na ovom svetu, ja sasvim fino funkcioniem. Formalistika religioznost donosi odreenu sigurnost. Oni koji idu na odbor i dobijaju kar, oni
11

su loi. A mi koji ne idemo, mi smo jo loiji ali nije tako u ovoj stvarnosti. Pavle dalje kae, ako opravdanje dolazi po zakonu, onda je Hrist uzalud umro. Ako mi moemo tako lepo urediti svoj duhovni ivot, ako moemo sve da posloimo, da imamo disciplinu, zatvorimo se u manastir, samo meditiramo... nemate problema. Sve e biti u redu. Na kraju krajeva, da li kaemo, ako e Bog ikoga spasiti, spasie one koji svetkuju subotu. Svi smo mi grenici, nije lako opstati u ovom svetu, ali mi smo u nekom najboljem proseku. ovek moe iveti i proiveti ivot sa takvom nauenom i neadekvatnom duhovnou i jednostavno zaobii blagodat Hristovu, taj dar koji Hrist daje. Tu radikalnu promenu koju je Pavle doiveo, koju ne bi ni za ta menjao. To da religioznost postaje deo naeg celokupnog bia...ako mene smiruje injenica, aha, nisam ja dobio po prstima, nego moj blinji, to je problem. Ali ako reagujem na nepravdu na neko zlo bez obzira kome se desilo, ako to mene potie da zrelije razmiljam o duhovnom iskustvu, onda je to drugaija orijentacija. To je iri pristup svetu. Nae srce kao i srce Spasitelja plae sa svakim grehom. Onda razmiljamo da je i neprijatelje razumno voleti. I tu Pavle pravi kontrast izmeu ove dve stvari. Ako opravdanje dolazi po zakonu, onda je Hrist uzalud umro. Ako duhovnost zavisi od injekcije adrenalina, ako zavisi od toga da li e Sveti Duh doi, ispuniti nas, kao da je to neka magla...da li je to sve? Formalisti i legalisti smatraju da naa svetost reava stvar, uz silu Boju, Svetog Duha, ali bez Isusa. Ako je to mogue, ta e mi Hristova zamena, krst? Onda je Hrist uzalud umro, uzalud je doao, postao ovek, uradio sve ono to je uinio... Ja ne mogu u svom ivotu biti tako dobar. Ma kad bi i mogao biti tako dobar ( a ne mogu), i doem do kraja ivota, pa zato je Isus uopte trebao da doe? Pa nije on doao na izlet, malo u posetu nama. On je doao, izvreali smo ga, ispljuvali, ubili ga. Dogaaj Hristov i poverenje u taj dogaaj i tu osobu, u tu uraunatu pravednost, to ima dominantnu ulogu. To je na samom poetku svake duhovne realnosti. To je posebna kategorija. U njemu jesmo, u njemu diemo, u njemu postojimo. A onda sve posle toga sledi. A sve to sledi posle toga jeste najvanije je da postojite. Zato stih 21 jeste teoloka dominacija. Nema Pavle nita protiv zakona, protiv Boje volje, ali ima protiv toga da se teze prioriteta zamene u naem ivotu. Hrist je ne samo u doktrini, ve je On pravi uzrok svega onoga to sledi. Zato je to ba tako vano? Koje su praktine implikacije ovoga to smo sada izneli? Mogunost spasenja neznabocima, onima koji ne znaju zakon. Pavle kasnije kae da su Duha Svetog primili, da su obraeni kasnije, vera im je donela novo roenje. Interesantan argument. Duhovna dobra su univerzalnog karaktera. Pavle je hteo da da naglasak na to da treba biti ovek povezan sa linou Boga, a ne biti u nekoj formalnoj zajednici. Glavna svrha je da e u venost imati oni kojima je Bog prijatelj. Postoji cela teologija susreta. Taj susret sa ivim Bogom, to na neki nain sueljavanje sa osobnou i likom Isusa Hrista, to je primarna vrednost. ta joj je nasuprot? Kvantitativna religioznost. Ona je upravo na drugoj strani. Celi koncept oprotajnica, celi red svetaca i njihovih zasluga je zasnovan na kvantitativnoj religioznosti. Ona lii ja jevrejsku religioznost. A nju Pavle eli da ospori. Ako je neko proglaen svecem, on ima vie od 100% dobrih dela za spasenja. A taj viak ide u haznu. Zato se digla Luteru kosa na glavi. Iz tog zajednikog trezora dobara svetih ljudi, sveti otac nekome dodeljuje ta dobra dela, kako bi oni poveali svoj prosek. To je tako banalno. Ja u uraditi najbolje to mogu a Bog neka tome doda. I will do the best, and God will do the rest. Kad ja neto uradim, svojim rukama, ta radim? Ja se odmaknem, i sa distance gledam kako je to lepo. Ima neto loe u tome? Nema. Ako mislim, hvala Bogu to mi je dao mogunost da to uradim. Ali onog trenutka kad ponem sebe negativno da uporeujem prema drugim ljudima, kad ponem da stvaram famu u vezi sa sobom, kad ponem da priam da sam dobar, da imam plavu krv, da sam uroeno talentovan, i mislim, ma ko je taj tamo Filistejac...ovek stvara nestvarnu sliku o sebi. Ponaa se po pravilu Bojeg zakona...taman posla da uzme Vedine spise, ili da ivi po Kuranu. Ne, on ini ono to pie. I veruje da e Bog to uvaiti. Malo po malo ovek stvara pravo na nebo, pravo na duhovnost, jer je on spreman da opie, nacrta svoju duhovnost, dobrotu. A da li je on u svome umu u skladu sa Bojom voljom? Stavite mu na put neku provokaciju, dajte mu povoda da se srui ta njegova duhovna zgrada, pa ete videti. Mislim da je to najvei pokazatelj u naem ivotu koliko stvarno pripisujemo zasluge Bogu za ono to jesmo, a koliko pripisujemo sebi za ono to jesmo. Ako insistiramo na svojoj dobroti, ako odjednom to neko ugrozi, mi emo to shvatati lino, i sve emo uiniti da ne bude tako. Jer smisao nam je u tome ta mi jesmo. Ali Pavle kae, ako smo u Hristu, i ako doivimo neku nepravdu, onda emo rei, hvala ti Boe to imam ast stradati sa tobom. Mi se tada svrstavamo uz Njega. Mi kaemo, zna ta, ja sam jo i kriv bio, a Ti nisi. Opravdanje i na status i sve to jesmo treba u potpunosti zavisiti od naeg Boga. Upravo zato da se ne ponesemo. A nemamo anse ne poneti se svojim delima. Nemamo anse zadrati se na tlu vrsto na dve noge ukoliko svoj identitet ne pripisujemo svom Bogu koji je umro za nas, da bismo imali pravo na postojanje, a da bismo Njegovim ivotom imali primer kako iveti. OBEANJE I ZAKON
12

Pravednost bez zakona protiv legalizma (G 3:1-22) 1. 2. 3. 4. Apel na vlastito iskustvo (3:1-5) Avramovi sinovi (3:6-9) Prokletstvo zakona i sloboda u Hristu (3:10-14) Avramov potomak (3:15-22)

G 3:1-5 U prva dva poglavlja Pavle brani svoje apostolstvo na osnovi svoga poziva i iskustva. Na kraju drugog poglavlja tvrdi da je temeljna priroda Jevanejla Hristova milost. U sledea dva poglavlja Pavle se bavi iskustvom Galaana i citira vie starozavetnih tekstova koji opisuje jevanelje milosti u SZ. Zato Pavle koristi SZ tekstove? Jer su njegovi suparnici optuivali njega da je inovator. Ali teta tvoji izumi nisu praktini, ti si previe originalan. Previe si ispred svog vremena. U tom kontekstu Pavle iznosi brojne SZ tekstove u kojima opisuje stanja vere i spasenja Bojom milou i pravednou. Boja pravednost je uvek bila prisutna, dostupna. To je glavna ideja ovekovog odnosa prema Bogu. Ali su problemi nestali u toj formalistikoj pobonosti. Pavle postavlja 6 ozbiljnih pitanja. - Pavlovo obraanje Galatima u prvih 5 stihova poinje sa 6 ozbiljnih pitanja. - Takav je pristup uobiajen kod grko-rimskih pisama Pavlovog vremena - I same prve rei nerazumni Galaani je uobiajeni nain oslovljavanja u takvim prilikama - Meutim na cilj nije stil i pristup pisanju. Ve sadraj... moda se ta pitanja odnose i na nas. Pitanja: Ko vas je zaarao? Jeste li primili Duha vrenjem zakona ili prihvatanjem vere? (to je motiv duhovne realnosti u naem ivotu. Mi ivimo u vremenu kada je duhovnost na rasprodaji. Svako nudi svoj vid duhovnosti. I to razliim predznacima, sadrajima, ispoljavanjima. Neki ne mogu zamisliti da ovek bude duhovan, a da nije ozbiljan kao freska. Drugi misle da treba biti dua drutva. Neko apeluje na ovaj vid ovekove egzistencije, neko na neki drugi. Problem je u mnogim duhovnostima. Pavle ovde kae na koji nain ste se vi ohrabrili, oduevili, oplemenili?) Jeste li tako nerazumni? Poinjui s Duhom zavravate s delima? Jeste li uzalud toliko toga doiveli? Onaj koji ini uda, ini li to delima zakona ili uvanjem vere? Pavle ne moe razumeti njihova tri stava. 1. Spasenje delima negira Boju milost i ini Hristovu smrt suvinom 2. Istinsko Jevanelje im je jasno izneseno u raspetom Hristu (izrazi krst, smrt predstavljaju temeljnu hriansku vest: I Kor 1:17-18; 15:3; Galatima 5:11; 6:12, 14; Fil 2:8; 3:18; Kol 1:20; 2:1415, itd.) Raspeti Hrist..teologija krsta je predivna. Toliko je praktina, a mnogo je puta toliko zavijena u simbolizam...to znaenje smrti, stradanja Hristovog ne izlazi na povrinu kao to bi trebalo. 3. Vae ponaanje je potpuno suprotno onom prvom doivljaju Hrista. Your behavior is totally contrary to your initial experiences of Christianity. Morate napraviti jasnu razliku izmeu tri seta suprotnih pojmova: 1. dela ili objavljivanje (objavljivanje, upuivanje na ono to u Hristu imamo, to je re). U emu je zapravo kontrast? U delima ste postigli jako puno i svakome je vidljiva vaa pobonost. Uzemete Jevrejina i vidite sa 2 km da je poboan. Tako se i oblai i moli, on je tano po propisu duhovan. Dolazi apostol Pavle i kae, nije vam to to. Ja vam objavljujem neto drugo. Oni kau, Pavle ti nama pria priu, a mi imamo konkretan oblik ponaanja, koji ima sve propise ve stotinama godina. Pavle objavljuje, on propoveda, on opisuje stvarnost nove duhovnosti. Ona je vie vezana za proklamaciju, a po njoj se veruje. Vera je tvrdo ekanje onoga emu se nadamo, onoga to je ispred nas. Onoga za ta neemo rei da nije stvarno, ali nije tako lokalizovano u neki oblik duhovnog ili religijskog ponaanja. Pavle kae, ja sam doao da vam objavim novu duhovnu realnost. 2. zakon ili vera 3. duh ili telo G 3:2 Prvi put spominje Duha (pnema)
13

Nadalje on e spomenuti Duha 16 puta to svakako upuuje na injenicu da duhovno iskustvo Galata ako se priklone Zakonu je u velikoj opasnosti. G 3:6-9 - Avramovi sinovi Koncept opravdanja verom nisam samo primio otkrivenjem, niti je to duhovnost koju su samo Galati prihvatili, ve Pismo ui da je to iskustvo Avrama, fizikog i duhovnog oca starih Jevreja a ne samo njih nego je Avram duhovni otac svih naroda. Duhovnost koju su Galati prihvatili, duhovnost koja je prednost i ostalih ljudi, Pavle ovde istie. - Pavle i njegovi suparnici bi se oko Avrama sloili, ali je bio problem to dolazi pre, njegova vera ili poslunost? - Rabini su nazivali Avrama savrenim u delima, vernim u iskuenjima. Avramovu veru su uvek usko tumaili sa obrezanjem, I Mojsijeva 17:4-14. Za Judaiste poverenje u Boga i poslunost Tori su bili nerazdvojni. Oni bi zapravo rekli da je Avramova vera bila dobro delo koje ga je spasilo. Kada naa vera moe biti dobro delo? Kada se vera moe smatrati dostignuem? Onog trenutka kad postanete svesni koliko ste veliku stvar uradili. Kada ovek pone da shvata da se distancira od formalistikog pristupa zakonu, kad insistira na tome da sa tim nema nita, odjednom njegovo opredeljenje postaje injenica koja je moe locirati, koja je plus u ivotu. injenica da idem u tom pravcu, da se to nije moglo desiti bez mene, to je dostignue. Jevreji su Avramovu veru tumaili u smislu njegovog dostignua. Rekli su da je njegova vera dobro delo koje ga je spasilo. Kao da je nae poverenje izvor naeg spasenja. Kao da je nae poverenje objekat onoga to reava na problem. Kako je to Luter objanjavao svojim studentima zamislite da vam neko dolazi i kae, evo vani je jedna koija sa 4 vranca, to je kao BMW danas, i evo vam kljuevi te koije. I vi sada se nalazite u situaciji da poverujete ili da ne poverujete. I u redu je da ne verujete. Ali ovek je tu stavljen u situaciju da on poveruje i da neto preduzme u tom pravcu, da ode, da vidi to to je dobio. Da se ponaa normalno prema toj neverovatnoj situaciji, ili da kae, nai nekog drugog da ga zafrkava. Taj akt prihvatanja tog dara Boje pravednosti, da li ima neke vrednosti? U onom trenutku kada kaete, e moj dragi, da ja nisam uzeo kljueve tog BMW ne bih se danas vozio u njemu. Vi ste od tog ina prihvatanja, poverenja napravili zaslugu, dobro delo koje treba imati na umu. Jer da ja nisam prihvatio Boje spasenje, ne bih bio spasen. Zna se ko je tu zasluan. Mogao je Hrist doi, umreti, otii na nebo, ali da ja nisam rekao da, nita od toga. U onom trenutku kada ponemo da razmiljamo da neto i od nas zavisi, u tom trenutku se diemo od stvarnosti, padamo. Odnos vere i poverenja, gledajui sa strane zasluga, ima za svoju posledicu poniznost, zahvalnost i ono Gospode, pa zar meni? Nedonoetu, bezboniku? On je oduevljen darom. - Pavle je energino odbacivao takve ideje Avramovu savrenost u delima, 26:6 Glavna razlika izmeu Pavla i Judaista je bila u definiciji vere (pistis). Za Pavla vera nije bila dobro delo ve poverenje koje je temelj poslunosti.

21.02.2007. Da li je Pavle imao grko obrazovanje, iz filozofije i sl.? Naravno da jeste. To se uzima zdravo za gotovo. Bio je rimski graanin, iveo je u vremenu kada su te opcije bile dostupne. Pavle kao Pavle je verovatno i sa te strane bio obrazovan, ali se ne mogu setiti nekog teksta koji govori o tome. Rezime: ini mi se da tek dobro poznajemo neku biblijsku knjigu kada moemo otii u etnju, dvosatnu i u toj etnji razmiljati...glava 1, glava 2... kada knjigu doivimo kao priu, doivljaj, to je najbolje razumevanje biblijskog teksta. Kako ide ova pria u Galatima? Pavle pie pismo nedugo nakon to je osnovao crkve. Uinio je dobru stvar ali se to nekome nije svidelo pa mu je pravio probleme. Zato poinje sa onim apologetskim, ja sam apostol, ne od ljudi, nego od Boga. Pozdravlja na svoj nain sa milost i mir od Boga, i odmah kree na problem. udim se to ste tako brzo odluili se za drugo jevanelje... Posebno siguran stav ima. Od Pavlovog obraenja do pisanja ove poslanice nije prolo 14 dana, ni 14 mjesece, ve 14, moda i vie godina. Pavle je imao dosta vremena da sloi sve kockice u svom umu. On je ve ovek koji ima svoje zrelo razmiljanje. U tom smislu imamo iskusnog oveka. I zatim Pavle brani svoje apostolstvo, na mnogo naina. Glavna teza mu je, to to govorim nije ljudska stvar, ja sam to primio otkrivenjem od Isusa Hrista. I onda nabraja svoje doivljaje, opisuje razvoj svoje duhovnosti, gde postoji vremenski elemenat. U smislu kada je on iao da se konsultuje sa centralom, i kada je otiao video je samo neke od njih, nije ni traio neki poseban prijem, ve ga je Sveti Duh potakao da pria sa ljudima. Sve ono to iznosi ovde kao neku hronologiju nema hronoloki cilj. On ne pie svoj CV, on govori koliko je nezavisan od ljudskog uticaja kad
14

je u pitanju jevanelje koje je dobio. Drugim poglavljem zavravamo Pavlovu odbranu apostolskog autoriteta na upeatljiv nain. Ja znam ta verujem, ja znam kome verujem i spreman sam to da branim. U 3 i 4 glavi Pavle govori o iskustvu Galata. Tu je est retorikih pitanja. Onaj ko zna dobro da postavi pitanja, napravio je vie od pola posla. To znai da ste na pravom putu onoga to elite da utvrdite. Ako ste postavili pogreno pitanje, imaete odgovor koji je promaio relevantnost onoga o emu elite da razmiljate. Pavle ovde postavlja kljuna, precizna pitanja, koja se svode na jednu re Duh Sveti. Novi ivot pun sile koja je plod delovanja Duha Svetog. Oko 6 puta e spomenuti Duha Svetog. Koliko god smatrali ljudi Pavla filozofom koji vrti argumente, Pavle je pre svega pastor, duhovan ovek. On iznad svega insistira na indikativu i imperativu. Stvarnosti i duhovnosti. Praktinog ivota koji je opcija koju ne moemo da izbegnemo. Samo na praktian ivot moe biti nepraktian. Pavle pita kako se ta ljubav Boja u vama pokazuje, kako se taj mir Boji u vama raa i postaje? Nakon tih pitanja Pavle ide dalje i govori o SZ slici ispravne orijentacije u duhovnosti. Spominje Avrama kao onoga prema kome e svi ukazivati potovanje. Avram je jako vaan motiv, kako za Jevreje, tako za hriane ali i za Muslimane. On govori da je Avram SZ ideal. I sa tom pripremom ide na udarni tekst, izrazito ekspresivni tekst u G 2:16 koji govori tri puta, ne opravdavamo se zakonom, nego samo verom. Razmislimo o svome stanju sada, o indikativu, ta smo mi i ko smo mi, ko nam je Stvoritelj, gde je nae poreklo, kakvi su nai potencijali, i nakon tog indikativa, rei, dobro, kako u skladu sa tim trebam da ivim? Da li vam je jasno ono to smo rekli u vezi Avrama? Kod dobrog dela ne postoji problem u tome to je uinjeno, to je dobro delo, na kraju krajeva. Dela koja ovde napada apostol Pavle nisu dela neastivog, to su dela prema Bojem zakonu. Verovati u Boga, ne moe to biti in, delo koja je sama po sebi loa. Ali pitanje je na osnvou toga dobrog dela, na osnovu toga otvaranja prema Bogu, ta mi mislimo o sebi? Na koji nain gradimo sliku o sebi? U kojoj meri sebi pripisujemo zaslugu, ast, kredit za to to se deava? Koliko mislimo e, da to nisam ja uradio, to ne bi tako izgledalo? Nesretni ponos moe biti toliko podmukla bolest koja se u nama razvija postepeno i formira nas, ako nismo dovoljno budni, i ako kao Pavle ne pazimo na svoj stav u odnosu prema Bogu. Onog trenutka kad mislimo da stojimo, da smo dostigli, krenuli smo sa padom. Zavisnost od Boga je komponenta koja mora biti prisutna u naem ivotu. ako je vera, taj spasonosni susret sa Bogom izmeu mene i mog Stvoritelja, kada se susreem sa nekim i kad hou da se pozdravim sa nekim, dolazim li kod oveka sa rukama punim svaega i kaem, o zdravo kako si? Ne, to to mi je u rukama, ta dela, zasluge u odnosu izmeu Boga i oveka nemaju svoje mesto. Ja dolazim pred Boga onakav kakav jesam. Ne nosim svoje zasluge sa sobom. Ne kaem, evo Boe ja sam doao, ali ja tu i pripadam... stavljam sebe u situaciju iz koje zasluujem da budem tu...jer sam itao, drao seminare, drim se onoga to itam. Odjednom pune ruke mojih zasluga... ta e ti? Sad mora rei, e svaka ast, dobro, dobri slugo... ovo Isusovo uporeenje ide u drugom pravcu. Kada je bogat ovek doao kod njega, ta je bilo? Pune ruke svega. On kae, ja sam pomagao, ja sam sluao, ali zna ta, ima neto pree, ima neto to je deo mene, to stoji izmeu mene i tebe. U tom smislu treba razumevati pitanje dobrih dela i poverenja u Boga. Re je o naem stavu u odnosu prema Bogu. Kasnije emo videti gde je mesto dela. Na koja su nain ona stvarno vrenje zakona. Vriti zakon kao nain potovanja Boga, to je krivotvorenje Bojeg zakona. To je stavljanje zakona na mesto koje mu ne pripada. Da li je krajnost ako kaemo, ja nemam nikakve vrline, sve je to Isus Hrist. Nije tano da sve ima Isus, a ja sam crv, bednik... da li je to krajnost? Zamislite ovo imamo dva sina. Jedan se oenio, drugi dolazi na faks i kae, ja sam veliki bednik, niko ne mari za mene, nemam ni deparac. Andrija pokuava da impresionira svet svojom zavisnou... Kako bih se ja kao roditelj oseao? Jako strano. I vi biste se pitali pa zato njegov otac ne mari za njega? Isto tako, kada bismo mi u odnosu na Boga poeli da kukamo, i postali pesimistini u svakom pogledu, to ne bi bio odraz neke poniznosti i praznine. Pavle ovako to kae ja sam stvarno niko i nita. Ali sam u Hristu sve. Ali sam u Hristu ono to vredi. Moj sin bi mogao rei, ja ne mogu puno, ali imam Oca svoga, to je Njegovo, moje je. Ne jedna opta jadikovka jer to negira postojanje Bojeg indikativa, ali ne ni nadimanje, ja ovo, ja ono, ruke su mi zlatne...ja sam izuzetak. G 3:10-14 Prokletstvo zakona i sloboda u Hristu Drugi deo Pavlovog argumetna poinje sa gar (jer, naime) to znai da objanajva ono to je prethodilo ovoj sekciji. Pavle dalje konkretizuje stvari. Oni koji se pouzdaju u vrenje zakona, on ne kae oni koji vre zakon na dolian nain, koji ine dobra dela koja su ideal, ne, nego kae, oni koji se pouzdaju u zakon, nalaze se pod osudom, prokletstvom. Zato? Pavle citira 4 SZ teksta V Mojsijeva 27:26 Avakum 2:4 III Mojsijeva 18:5
15

V Mojsijeva 21:23 Mogli bismo da analiziramo ove tekstove, ali se oni lako itaju. To su SZ motivi koji nas upuuju na sadraje koji su istina za sva vremena. Proklet je svaki koji ne potuje zakon i vrei sve. Priali smo o kompletnoj poslunosti zakona...to nije ono, vrim 3, 10 zapovest...ne radi se o tome da li su sve na broju. Radi se o kvalitetu. Ako bi se neko hteo spasiti vrenjem Bojeg zakona, onda bi trebao biti kao Isus, a Isus je rekao, u meni greha nema. Proklet svaki koji visi na drvetu Pavle sada skidanje tog prokletstva sa nas koji nismo u stanju vriti Boji zakon, povezuje sa onim mestom gde je stvarno steena mogunost i prilika za nae otkupljenje. Mnogo puta zasluga koju je Isus smru na krstu pribavio se na razliite naine predstavlja...on je prokletstvo nae izneo na krstu. Mi imamo pravo na ivot u Isusu. Onaj koji ini greh zasluuje samo jedno smrt. Smrt se mora desiti, ali hvala Bogu to to ne mora biti moja smrt sa venim posledicama, to je to Isusova smrt. U vezi plana spasenja, zato je Isus morao da umre, zato ne aneo, koza? U tom sistemu, bitno je da nekog ubijemo, plata za greh je smrt... zato ba Isus? Ovaj tekst nas ne vue na to, ali celo pitanje koje nas je gurnulo u nezdravi odnos prema Bogu, pitanje greha, je stvar ne izmeu anela i oveka, nego izmeu onoga koji ga je stvorio i oveka kao Bojeg stvorenja. Tu se vodi spor. Tu postoji problem., Bog ne treba i nema advokate, on ne treba kaskadere da bi odigrali neto za Njega. U tom pravcu treba razmiljati. I sada, ta zamena je samo nain kako mi formuliemo to to Bog ini za oveka. Kako on stie pravo umesto nas na ivot. Mi to moemo samo analogijom donekle razumeti. Ali imamo i problema sa tim...ako uzmemo to da imamo sud izmeu Njega i nas...na naem sudu niko drugi ne moe ispatati za nas. ak ni onaj kome smo zgreili ne moe nas osloboditi krivice. To ne dolazi u obzir. Analogije koje mi koristimo ovde da bismo na neki nain doarali odnos prema naem Bogu su upotrebljive samo donekle, ali ne u celosti. Ono to je najbitnije u celoj prii, je da tamo gde ne moe pomoi ovek, pomae Bog. Postoje stvari svemirskog karaktera. Kazna je posledica naeg trajnog i upornog odbijanja. Izraz katara (proklet) se koristi 5 puta 3 puta kao imenica 2 puta kao pridev 1 put sa predlogom epi epikataratos, pod proletstvom Samo nam Bog moe pruiti pomo, spas od prokletstva. Avramov potomak (G 3:15-18) Stih 15 Primer iz ivota testament Diateken (oporuka ili testament) Poruka je analogije neopozivost Bojeg testamenta sa Avramom. Interesantno je da se mi uvek pitamo kada govorimo o nekim kljunim dogaajima u istoriji, vezane za poznate dogaaje ili linosti, dobro a ta je sa vremenom pre te linosti? Na Sinaju je dat zakon i znamo da od tada postoji. A ta je sa vremenom pre toga? Ovde sada imamo jedan testament, zavet, dogovor izmeu Boga i Avrama koji na neki nain reava problem svakog oveka. Pitamo se, a ta je sa tim testamentom pre Avrama? Poto ivimo posle Avrama, moemo se svrstavati u red njegove dece... ono to je u tim situacijama vano istaknuti je da postoji razvoj... jedan svoj vrhunac ima na Golgoti. to se tie trajanja nae istorije, sve stvari postaju jasni na Golgoti. Kada se vidi kako je opak sotona, u svemiru svima je sve jasno. Svi znaju da je sotona lav riui, svi znaju da je laov. Jedino jo mi imamo problema sa njim, moda moemo ui u flert izmeu duha i tela, moda moemo sedeti na dve stolice. Nemojte biti jednostrani ak ni po pitanju duhovnosti... A ja mislim da je duhovnost radikalna, ona je lepa ali nije razuzdana. U tom pravcu apostol govori o Avramovom stavu prema Bogu. TO je zavet, to su uveti odnosa izmeu Boga i oveka od samog poetka, od I Mojsijeve 3:16, od samih poetaka. Govorili ste da je Avramovo obeanje do Mojsija, slina stvar se spominje u Rim 5:13- ne moemo rei da nije bilo zakona do Mojsija. Ali moemo rei da nije bilo velikog Bojeg otkrivenja u vezi oveanstva. Doimo do Hrista, cela ekonomija spasenja do Hrista je imala odreene slabosti. Nije istina da nije bila dovoljna za ljude ranije, ali nije bila u punini. Ko je ikada formulisao nauku o trojstvu, kao to je to uinjeno posle krsta? Postoji progres u razumevanju. Zakon je postojao i pre Sinaja, greh je postojao i pre Sinaja, ali ovaj tekst u Rimljanima nam govori o punini Boje objave u odnosu na nau duhovnost. Nije neko dostignue poznavanja biblijskog teksta, sva jela su za trbuh, sve je od Boga, to nije dostignue. Poenta je u tome da u kontekstu razumete celu stvar. I onda formuliete pitanje u tom kontekstu. Sva ova pitanja imaju svoj kontekst. Kada mi formuliemo takva pitanja, pitanje je koliko imamo vremena da ih stavimo u kontekst celog teksta.
16

Pavle kae, radi se o ozbiljnom poslu. Re je o testamentu. To je dokument na osnovu koga nasleujete ono to vam pripada. Stih 16 Primer iz Pisma, potomak Ovaj se argument temelj na razlici izmeu jednine spermati (potomak) i spermasin mnoine (potomci). Ovo je jevrejski koncept u pozadini. SZ motiv je iz I Moj 17:7-8 Avramovo potomstvo koje e biti brojno. Jevreji su bili ponosni to su deca Avramova. Judaisti su morali biti okirani Pavlovom egzegezom: delimino i prvo ispunjenje ovog obeanja je u Isaku, a potpuno i konano je u Isusu (SDA commentary, 6:957) U pitanju je odnos koji se zasniva na potomku, na jednini a to je Hrist. Takav pristup se vidi u celom SZ. Na ovaj nain Pavle nastoji da kae, da je ono to je vezano za obeanje, savez, testament, da je to verodostojno, daleko verodostojnije od obine ovozemaljske oporuke. Ovde je u pitanju odnos izmeu Boga i potomka, a ne potomaka. I po tom potomku mi imamo pravo na ivot, blagoslove. Ovo ima nadgradnju. Imamo Boga Oca. On stvara savez ili testament sa ovekom u vidu Avrama. Ali Avram u celoj toj prii nije direkan nosilac tog saveza, jer je Avram blagosloven u potomku, a to je Isus Hrist. Predstavnik ljudskog roda ne moe biti ni Adam ni Avram, ali moe biti bogoovek, Isus Hrist. Zato tu imamo izjavu iz I Korinanima, ako po Adamu svi umiremo, po Hristu svi imaju ivot veni. Pavle ovde okira Judaiste jer su ili u pravcu kako su oni prvi primatelji, oni sa kojima Bog kontaktira. Nemaju li oni svetinju, nemaju li svetenika, nije li se Boja prisutnost ogledala u njihovim ivotima? Da, ali kroz Isusa Hrista. Obeanja su vrsta, ona su zasnovana na oveku Isusu Hristu. Stih 17 Primer iz istorije, 430 godien izmeu zaveta i zakona U I moj 15:13 i Djelima 7:6 spominje se vremenski period od 400 godina. Od Avrama do Mojsija. Pavle hoe da kae da je dogovor sa Bogom stariji 400 godina od zakona na Sinaju. Da lis e radi od 400 ili 430 godina? Ova druga brojka Rabini su reavali ove razliite brojke tvrdei da je 430 izmeu Bojeg zaveta s Avramom i Mojsijevog primanja zakona, a 400 godina je Izrael iveo u Egiput Poenta: zavet (obeanje) je stariji od zakona. Zakon i obeanje 3:19-22 Svrha hzakona je izraena u 4 argumenta 1. zakon saopten po anelima, po posredniku (Mojsiju) je nadodan. Odmah se prisetimo, kako je dolo do oveka obeanje? Da li su obeanja doneli aneli, Mojsije? Ne. Ono je dolo direktno od Boga. U ovom sluaju zakon je inferioran u odnosu na obeanje. Pavle nastavlja da dokazuje ono o emu je ve govorio. 2. zakon je nadodan (prosetete) obeanju pretvarajui greh u prestup. Zakon tako upuuje grenika na Spasitelja. Zakon je nadodan. To znai da pre ga nije bilo, ali ne da ga nije bilo u njegovoj bitnosti, bilo ga je u drugom obliku. Ovde je zakon vezan za istorijski dogaaj na Sinaju. Uvek postoji kontrast izmeu onoga to je istorijski desilo Avramu i onoga to se istorijski desilo na Sinaju. 3. Nadodan, dok ne doe Potomak kojemu je namenjeno obeanje. Zakon koji je prosetete, dok ne doe pomotak na koji nain razumeti ovu misao? Imamo terminologiju zakona zakon je nadodan, pojavio se u obliku 10 rei, ali on je nadodan do kada? Do potomka. A ta posle? Posle je prikovan na krst? I gotovo sa njim... Vidite sada, u ovom sluaju moramo postaviti dobro pitanje. Ima stih koji kae da nam je zakon bio uvar do Hrista, ali nigde ne pie da je zakon ukinut. Zar on ne pita u 19 stihu, emu onda zakon? Kao da daje odgovor zato je postao, koja je njegova svrha. Ne razumem ta hoe da kae? Obeanje je ustanovljeno sa Avramom, a ta nam je onda trebao Sinaj? On je nadodan radi prekraja, da bi greh postao stavrno grean. Da ne bi bilo nedoumica da li se neto sme ili ne sme. On je doao da bi pojasnio nae stanje, da bi ogledalo bilo jasnija slika. ini se da taj zakon traje dok ne doe potomak. Kako da to razumemo? Da li to znai da je od Sinaja do krsta postojala uloga zakona koja je pokazala da je greh grean, a posle toga vie nije potreban...kako bismo to formulisali? Postavio bih pitanje, na ta se odnosi obeanje? Do sada to ve znamo. U Avramu je obeanje dato celom oveanstvu. Takvom obeanju je nadodan zakon na Sinaju, da bi greh bio stvarno grean. Da bi smo videli koliko odstupamo od Bojeg ideala. Ali on sada traje do potomka, do dolaska Isusa Hrista. Da li to znai da je zakon imao svrhu do Isusa, a sada vie ne treba? Moda je potrebno malo govoriti o zakonu, definisati taj zakon. Dosada smo uglavnom imali zakon u smislu moralnom, u smislu ogledala koje nas osvedoava o naem stanju. Zakon treba na nama da radi i deluje, da bismo shvatili na odnos prema Bogu. Postoji li jo neki vid zakona? Koji ima neku ulogu u ekonomiji spasenja? Govorimo i o slikama koje upuuju na Isusa Hrista. Svakako, ali kaemo da je na neki nain tip susreo prototip, i da se predviana stvarnost desila u Hristu, da svi rituali nemaju vie svrhe, rituali nas sada podseaju da je On meu nama bio. Zapravo, ova tematika o kojoj
17

govorimo je zavisna od istorijskih elemanata. Biblija kao objava Boja je istorijske naravi. To su stvarni ljudi, narodi, dogaaji, u kojima se deava duhovnost opisana u Bibliji. Najtemeljitija pouka je egzistencijalne naravi. Zakon je doao da bi greh postao greniji istorijski, ali zakon dolazi i k meni da bi greh meni postao greniji lino. Sledea slika je taj paidagogos to lepo ilustruje. Osim istorijske uloge, postoji i jedna lina, privatna, egzistencijalna...zakon nas usmerava prema Hristu. 4. Zakon nije protivan obeanjima Bojim, jer zakon ne moe dati ivot ne moe opravdati grenika. Obeanje i zakon II, apel Galatima (3:23-4:31) 1. zakon kao paidagogos (3:23-25) Danas je paidagogos uitelj, ali u Pavlovo vreme paidagogos (pedagog) je bio vie preceptor, uvar, bodigard. G. Knjight kae da je Pavle opisao zakon kao vozaa kolskog autobusa. Za Platona, paidagogos je dadilja, frizer, kuvar, posluitelj, uvar dece. ta ovaj tekst kae, kako bismo protumaili znaenje ove analogije u odnosu na opis svrhe, mesta i uloge zakona u naem spasenju? Kao to svaka analogija ima za cilj povezivanje poznatog sa nepoznatim, Pavle jo neto eli da nam objasni. Zato kae, imam jo jednu analogiju. To je ono to se deava oko nas svakog dana. Ova uloga paidagogosa, ilustruje ulogu zakona u naem spasenju. Zakon bi mogao biti pouan. Koji Psalam vam je celi u znaku Bojeg zakona 119. ne znam ta legalisti misle kad ga itaju, ali psalmista umire za zakonom Bojim. On je razdragan time. Oigledno da je u tom sluaju psalmista stavio zakon na pravo mesto. Zakon je konkretni dodir sa zakonodavcem. Uz zakonodavca je zakon postao tako drag i koristan. Pozitivan pristup Bojem zakonu. Pavle se nalazi u drugom kontekstu. Zakonu je dat pogrean smisao. Naglaava se nebitno, a zanemaruje bitno. Postoji prva, inicijalna uloga zakona, i on kae da je to taj paidagogos. Onaj koji grei je zgreio. Onaj koji grei on ne moe imati istu savest, ne moe imati mira, ne moe imati perspektivu. Zakon vam je tako neprikosnoven, nemilosrdan . ali greh je greh. I ne moe gledati kroz prste, nema tu babe i strieva, greh je greh. Ta radikalnost objave je ta masa koja sve nas opominje na nevolju u kojoj smo. U Platonovom delu Republika imamo interesantan dijalog izmeu dva deaka. Sokrata i Lisiasa: Lisias pita Platona: da li tvoji mama i tata dozvoljavaju da sam vodi rauna o sebi ili nemaju poverenja u tebe? Oni to ne ine, oni mi veruju, odgovorio je Lisias. Ali neko te ipak nadzire i kontrolie. Da svakako, moj paidagogos! Je li on rob? pita Sokrat. Da, on je rob, a zato pita, on pripada nama. Kako je to udno, slobodnog oveka nadzire rob. A kako te on to nadzire? Jednostavno, vodi me ka uitelju. Ovaj izraz uvar je odlino reenje. Rob nije trebao da formira dete, ve da se pobrine da bude na pravim mestima gde e se na njega izvriti pozitivan uticaj. Zakon nam ne moe dati veni ivot, jer, emu onda Hrist? Ali nas zakon moe osvestiti, prizemljiti. Moe nam pokazati pravo stanje naeg ivota i svega onoga to jesmo. Zbog toga kae, vae jedino reenje je uite. Jedino reenje je Bog. Jedini ko vam moe dati volje za ivot je Spasitelj. On je na brat. To je drugaija slika pristupa spasenju. Ona nije kvantitativna, poslunost propisima, pa kad to uini, bie na nebu. Ne. Spasenje je susret sa osobom a ne sa nekim nizom pravila i propisa. Oni su jako bitni ,ali spasenje je u linom susretu, u otelovljenom Bogu. Kontekst rasprave o zakonu u Galatima 1888 godine u adventizmu Rasprava o 10 rogu i Dan 7: Urija Smit tvdi da su to Huni, a Jones misli da su to Alemani. Pioniri su imali mnogo pitanja koje je trebalo formulisati. U istoj deceniji donosi se nedeljni zakon a W.C. White je u zatvoru jer je Pacific Press Publishing House radila nedeljom. Istina o suboti je naa posebna istina. Tu je sada pretnja nedeljnim zakonom, i ve se radi u tom pravcu. Pionir je u zatvoru. Neko ide da propoveda kako je paidagogos, zakon u Galatima moralni zakon. Ma ne, to je ceremonijalni i nita drugo. Taka. Jer ako je moralni, ode naa subota. A mi se borimo za nau subotu. Najjednostavnije za nae pionire je bilo, preicom rei, re je o ceremonijalnom zakonu. I to se sasvim lepo uklapa. Jer je ceremonijalni zakon dat na Sinaju, i nadodan je do Hrista. Kad je dolo to vreme dogaaja Hrista prestao je da vai. Druga je stvar to G poslanica ima dominantne spasonosne elemente u emu ona ima svoj doprinos u Bibliji. Ono to mi prouavajui G poslanicu lako rekonstruiemo, da je ovde pitanje ne samo koliko su trajali zakoni, nego da je ovde pitanje ovekovom stava prema Bogu...oni su doiveli blagoslove evanelja putem Svetog Duha. Oni su bili opravdani verom, oni su se pomirili sa svojim Bogom ali odjednom dolaze neki koji kau...ali, fali
18

vam forma. Taj oblik proverene pobonosti judaistike, je proveren. I Pavle se bori za ponovni povratak iz takvog zaluenog stanja u svei, direktan odnos prema Hristu. I kae, da, zakon, da, Sinaj, ali na koji nain? Koja je uloga zakona, koja je njegova uloga? Nai pioniri nisu u stanju da iz prvog pokuaja formuliu istinu kao to mi to moemo danas. Da bi ouvali istinu o suboti vano im je bilo tumaenje zakona u Galatima, naroito paidagogos u Gal 3:24-25. Sve od poznate rasprave izmeu George I. Butlera i John H. Waggonera kasnih 1880-ih pitanje nije reeno. Zapazite, zakon nas ne upuuje na Hrista, ta je uloga preputena neemu drugom, ali zakon nas gura i tera ka Njemu kao naoj jedinoj nadi. I to je urpavo ono to radi paidagogos...kada grenik eli slobodu i poinje se boriti za nju, zakon mu ne ostavlja nikakvo reenje i odstupnicu, osim Hrista koji je kraj (cilj) zakona). (E.J. Waggoner, Under the Law, Signs of Times, 11.09.1884). Waggoner nije zbog takvih izjava bio popularan, jer je oko toga nastao sukob. Zakon je na uvar (schoolmaster) koji nas vodi Hristu da bismo mogli biti opravdani verom. U ovome Pismu Sveti Duh kroz apostola govori naroito o moralnom zakonu. Moralni nam zakon otkriva grehe i uzrokuje stvaranje potrebe za Hristom kako bismo ka Njemu doli po oprost i mir kroz pokajanje prema Bogu i kroz poverenje u naeg Gospoda Isusa Hrista. (Ellen G. White, MS 50, 1900. see alsto The Seventh-day Aventist Bible Commentarz, 6:1110). Kada se pravo I ludo zaljubite, a ta zaljubljenost je malo luckasta, sve to je vezano za tu osobu koju volite, vama je interesantno. Ne moemo mi vriti, posluati Boji zakon, ne moemo ga zavoleti bez da smo u jednom zdravom, lepom odnosu sa Zakonodavcem. Nas interesuje zakon jer mu elimo zahvaliti. elimo da vrimo zapovesti jer znamo da ga to raduje. Young zapaa proirujui ovu analogiju: Paidagogos (uvar) je ostao poverljivi prijatelj dugo nakon t oje dete doseglo zrelost. Dkale, bilo je poznato da je uloga uvara bila vremenski odreena. (Norman H. Young, Paidagogos: The social Setting of a Pauline Metaphor. Novum Testamentum 29 (April 1987): 174). Zakon nije garancija nae sigurnosti, ali je on sredstvo, putokaz kako zahvaliti, kako se pribliiti jo konkretnije naem zakonodavcu.

2. Sinovi Boji i Avramovo potomstvo (3:26-29) a. Koji su u Hristu krteni po Njemu su pravedni I postaju sinovi Boji. b. Takvi su jedno sa Hristom i sa ljudima c. Koji pripadaju Hristu postaju pravo Avramovo potomstvo, potomstvo i naslednici na osnovu obeanja. Ovo je realnost hrianskog postojanja kroz dugu istoriju spasenja. Zamislite kada su Varava i Petar odetali u drugom pravcu? S kojim ciljem? Da bi ouvali pobonost. To je suprotstavljanje zdravoj pameti. Susret sa Hristom nikada oveka ne moe ostaviti ravnodunim, nikada ga ne moe ostaviti onakvim kakav je bio, ne moe ga ostaviti u melanholinom stanju, uvek neke bolesne obazrivosti, uporeivanja negativnog prema drugom, podozrivog gledanja... sa Hristom su otvorene karte. U tom pravcu ide ta lepota i silina Jevanelja. Zato je ono radosna vest. Koji pripadaju Hristu postaju prvo Avramovo potomstvo, na osnovu obeanja, a obeanje je testament, a on je zavet, a zavet je poverenje u Boga, a poverenje u Boga je opravdanje verom, a ne delima. Sa druge strane palete, imate telesnu orijentaciju. Ono za ta Pavle kae ne idiite u tom pravcu. Imate formalizam, granicu izmeu onih koji su dostojni i onih koji nisu, nacionalnost, imate rasprave, negativna uporeenja i ono to se naziva ludilo religiozno formalistikog ubeenja. A zbog toga stradamo. Zbog toga moemo izgubiti ne samo veno carstvo, ve sadanje zdravlje. To nas ini psihopatama. To su ljudi koji su zalueni formalizmom. A duhovnost mora biti ispunjena snagom i nadom. Kad razmiljamo o tome kako neznaboci imaju pravo da pristupe Bogu, to je danas u redu. Ali Bog pria o neistim stvarima i ljudima... jevrejski nain razmiljanja mi trebamo da se toga uvamo. I zato neki ljudi misle, ako se poveemo sa tim ljudima i mi smo neisti. Zato Bog to govori ako eli da nema Jevrejina ni Grka? Da li mislite da spasen ovek mora prati zube, umivati se? Moe li neko biti dobar adventista a da to radi jednom sedmino? Jevreji dobijaju set higijenskih i cermonijalnih zakona. To je u njihovom sluaju PP
19

prezentacija. Kada oni to dobijaju, oni nisu dati da se na osnovu njihovog potovanja oni postave u odnosu na Boga. To nije uslov za odnos sa Bogom. Jer ako je bolestan, neist, dovodi u opasnost one sa kojima se susree. Ovo je higijenske naravi, nemaju veze sa odnosom sa Bogom. Kada je re o ceremonijama, ak ni ti rituali nisu sami po sebi konani zahtev Boji. Koje imate SZ proroke koji govore, ne mile mi se vae srce, grozim se na vae darove? A ta mi je drago? Ako ste dareljivi, verni. Ni u SZ ni u NZ neki izabrani set pravila i propisa, koji ima i svoju pozitivnost u naem ivotu, ne moe biti sam sebi cilj u ostvarivanju nae pobonosti. On ima komplementarnu ulogu, ali i kljunu. Ako su Jevreji imali higijenske zakone, poenta je bila uvati ih za sebe? Rei, mi emo zbog toga due iveti, biti bolji? Ne, to nije bila namera. Mi emo biti uzorak onoga na ta se svodi zdrav odnos sa Bogom. Mi emo biti iva knjiga koju moe itati i Filistejac i Amonac. Da su ih oni isforsirali i stavili na nivo koji ne zasluuju, o tome ne govorimo, to je greka. 3. Boji batinici (4:1-7) Pavle ponovo opisuje ovekovu situaciju pre i posle doivljaja Hrista Stih 4 naroito udruuje ove dve stvarnosti. Kada doe punina vremena to pleroma tu hronon posla Bog Sina svoga, kako bi mi postali sinovi i sada potaknuti Duhom zovemo Boga Abba tata. Izraz pleroma (punina) sadri snanu sliku: prikaz je to posude koja se puni, a u odreenom trenutku puna je do vrha. Punina pleroma nije ona poslednja koliina koja je dosipana, ve do vrha puni sadraj posude. (Ridderbos, The Epistle of Paul to the Churches of Galatia, 154) Delo posinjenja opisano je u hijastikoj strukturi ovog teksta A. Bog je poslao Sina B. roen pod Zakonom B_ da otkupi one koji su podloni Zakonu A_ da primimo posinjenje Bog je poslao Sina da mi primimo posinjenje. Taj sin je roen pod Zakonom. Zato? Da bi mogao pomoi onima koji su pod Zakonom. Treba nam neko ije ruke nisu svezane, da bi oslobodio onoga kome su ruke vezane roba.

20

22.02.2007 Stanje grenosti, legalistian odnos prema Bogu je nezdravo stanje. Trei stih kae, ta su stihije? Da li se misli samo na zakon? Taj tekst obraujemo u sklopu 9. stiha. 4. Prolo i sadanje iskustvo Galata (4:8-20) Odreeni narativ, lini Pavlov utisak. On im se pribliava podseajui ih na situaciju koja mu se desila. Ovde se vidi njegov problem, bolest, izgleda da je u pitanju oni vid. To je njegovo seanje koje ima odreenu pozitivnu svrhu. Hoe da ih podseti na autentini bratski odnos, koji je u duhovnoj stvarnosti odluujui. Oni su se okupili oko rei Boje, ali ako to okupljanje oko otkrivenja ne urodi ovakvim odnosima onda neto nije u redu. Tu imamo opis boanskog imperativa koji sledi posle indikativa. Oni su u Gospodu braa. Stih 3 malodobni robuju prirodnim silama sveta. Stih 9 kako se obraate nemonim i bednim prirodnim silama... Ova dva stiha nas upuuju na kompletan problem. Na neto to u iskustvu Galata je ovako izgledalo: naroito iz 3 stiha gde se spominju prirodne sile sveta...mogue da se radi o porivima, poudama, zanosima u prolom religijskom ivotu, koje je bilo mnogoboakog tipa. Ne kaem da se radi o orgijama, ali zato ne i one? Re je o delima, onome to nije bilo ogranieno nekim moralom o kojem sada Pavle govori kada govori o Isusu Hristu. Ponaanje koje se oekuje od hrianina koji veruje u Isusa Hrista je neto drugo. U stihu 9 imamo slinu formulaciju, ali sada je ovaj stih povezan sa 10 stihom. Da li su ove prirodne sile iz 9 stiha one stihije njihovog stanja pre nego to su saznali za Hrista? Neko bi rekao, te tendencije uvek postoje u ovekovom ivotu. Uvek taj neki smisao za odreeni greni nain ivota ostaje. Treba se protiv njega boriti, treba ovladati njime...ali ovde imamo listu iz one jevrejske procedure bogosluenja, ekonomije spasenja. To je deo ceremonijalnog zakona, jer se pazilo na praznike, mesece godine.... Zakljuak bi mogao biti ovakav stihije ovakve ili onakve su ipak stihije. Prirodne sile sveta bez obzira da li su neznaboake ili jevrejske su opet zastranjenje. Sotoni nije bitno u kojoj ste grupi, samo da niste na pravom putu. iroka debata se vodi oko 4 slavljenja u crkvi koje su opisana u 10 stihu: Galati dre: Dane (emeras) Mesece (menas) Vremena Godine Pitanje je, o emu zapravo apostol Pavle govori? Naroito kada su dani u pitanju. U adventistikom svetu je ovaj tekst bio uvek u ii interesovanja. Nije li ovde apostol Pavle ukljuio i subotu? Ako je ukljuio, moda je ak i subota zajedno sa celim zakonom prikovana na krst? ak i da je u pitanju subota, Pavle ne kae da je ona problem. Nego su moda vie panje posveivali suboti nego Hristu. Kako ti detalji, pojmovi, kako ta i slavljenja su prikazana, u kom svetlu, kontekstu u samom tekstu? Dani se verovatno odnose na subotne dane ali moe biti re i o posebnim festivalima koji su trajali jedan dan. meseci se odnose na mesene dogaaje kao mladi mesec (IV Mojsijeva 10:10, 28:11-15, I Dnevnika 23:31). vremena su bili jevrejski praznici kao Pasha i praznik senika kjoi su trajali vie od jednog dana. godine se odnose na jubilarne godine (vidi Longenecker Galatians, 182). ta je sa tim danima, vremenima i godinama? Oni imaju svoju ispravnu upotrebu, jer je i taj ceremonijalni zakon Boji zakon, i trebao je imati vano mesto u njihovom duhovnom ivotu. Jer na taj nain su se istine o Bogu prenosile narodu. Kao to je i zakon Boji moralni imao svoje pravo mesto, kao to je i zakon zdravstveni imao svoje mesto... sve je to bilo tano namenjeno za korist oveku koji se oslanja na svog Boga, Izbavitelja i Iskupitelja. Problematika cele poslanice je da su teze zamenile, ono to je sporedno se stavlja na prvo mesto, a ono to je najvanije se stavlja na marginu. U tom sluaju, ovi dani, ako se odnose a mogli bi se odnositi na sedminu subotu, onda se odnose na zloubotrebu sedmine subote. Re je o svim propisima, o tome koliko moete putovati, ta moete raditi, ta ne... subota je simbol odmora od svih umora. To je smiraj u uzburkanom grenom svetu. Ona je predukus onog sklada i harmonije venosti. Ona nas povezuje sa izgubljenim rajem i koja nas spaja sa domom u koji elimo da se vratimo. U ovom
21

sluaju, nema potrebe da se u njega uitava ukidanje Bojeg dana od odmora, posebno zato to je taj dan izdvojen na poseban nain od ceremonijalnih zakona. etvrta zapovest je zapovest o spasenju, seanju i priseanju na to spasenje. Ona je boanski indikativ. Prve etiri zapovesti su Boji indikativ, a ostalih 6 su Boji imperativ. Kako moemo da zakljuimo da se radi o zloupotrebi subote? Na osnovu konteksta G poslanice, ili na osnovu konteksta cele Biblije? Kako znamo za zloupotrebu jevrejske pobonosti? To vidimo iz tekstova proroka, koji kau, pa ta vi radite... kontekst G poslanice vidimo u kontekstu cele Biblije. G poslanica je epizoda iz vremena kada se raa hrianstvo ali su pritisci veliki. 5. Apel pomou alegorije (4:21-31) Koja je razlika izmeu uporeenja i alegorije? Alegorija je knjievna figura koja uporeuje poznato sa nepoznatim. Ali kod alegorije je svaki detalj dodirna taka uporeivanja. Kod uporeenja, poruka je u celoj fabuli. Recimo, ja sam okot a vi ste loze. Tu su ve detalji odreeni. ta se dogaa sa vama ako niste na meni? To je alegorijski pristup? Kod alegorije nam cela fabula poruuje poruku. Spomenuu jedno uporeenje koje se koristi kao alegorija milostivi Samarjanin. Glavna poenta u tom poreenju je odgovor na pitanje ko je moj blinji i jesi li ti blinji? To je glavno uporeenje. Ono to je u toku srednjeg veka bilo istaknuto u vezi toga je bilo da je svaki detalj nosio neko znaenje. Prava alegorija se nalazi u G 4:21-31. Dva Avramova sina sin slobodne Isak roenje po obeanju naa majka (Sara) raa slobodne mi smo deca slobodne

1. sin ropkinje 2. ismailo 3. obino roenje 4. zavet sa Sinaja zemaljski Jerusalim 5. Agara 6. raa robove 7. izbaci ropkinju I njenog sina

Opravdanje delima, vrenje dobrih dela prema Bojoj volji nikada ne moe biti dovoljno i samo sebi cilj. Nikada ne moe biti sadraj naeg odnosa prema Bogu, mora postojati poverenje, lini susret, mora postojati dominantna veza pre nego to i priemo zakonu. Da bi na razliite naine pokazao to, on govori o ovome. Da bi rekao kako celi Hristov poduhvat je besmislen ako se na neki drugi nain moemo spasiti. Pavle zavrava ovom alegorijom priu o odnosu prema veri i delima. On je i na istorijske i egzistencijalne naine, i sa praktinim elementima pokuavao da dokae da opcija koju su sada ponudili njegovi protivnici je razorna. Ona razara samo tkivo zdrave duhovnosti. Postoji pozadina za izbor ove alegorije. Zato je Pavle ba nju izabrao? ak Pavlu neki komentatori prigovaraju na izboru ove alegorije, a neki e rei da je ovo neto dodato izvornom tekstu, jer Pavle zavrava ovim prethodnim delom, linim apelom. ini se da su judaisti tvrdili da je Pavlova poruka Ismailova istina, istina Agarinog sina,dok oni propovedaju Isakovu i zato se s pravom zovu sinovima Avramovim. A znamo njihovu istoriju... i danas je to aktuelno. I danas imamo puno pria o tome. Ismailovo evaelje je suprotno Bojim namerama, ba kao njegovo roenje i zato je bila poruka Izbacite Pavla i njegove nezrele ideje. Pavle zavrava raspravu o zakonu motivima o Avramu to je ranije esto inio. Pavle koristi iste argumente koje su izgleda navodili njegovi prtivnici. Alegorja ilustruje njegovu osnovnu tvrdnju radikalnu suprotnost izmeu zakona i vere. Kad u Jakovljevoj poslanici itate da je vera bez dela neuverljiva, da se jedino delima moe dokazati vera, nije li Jakov suprotan Pavlu? Ne. Kako nije? Pavle tvrdi da treba napraviti radikalnu razliku izmeu vere i dela, a Jakov tvrdi da bez zakona vera ne vredi nita. U kom kontekstu govorimo o radikalnoj suprotnosti? Koliko god izgledalo ovo nevano, u naem duhovnom iskustvu, nita nije nevano, a naroito ovako krupne stvari. Najvei ovekov problem je samodovoljnost, oholost. On eli da ne zavisi ni od koga, pa ak ni od Boga. To nam imponuje, mi se oseamo sigurnima zbog toga, i trebamo biti samostalni, ali to je neto drugo. U konanim, egzistencijalnim pitanjima, pitanjima ivota i smrti, mi smo neprestano zavisni u potpunosti, 100% od neega to je izvan nas. Od neega to je objavljeno nama, onoga to ne nalazimo u sebi. Ta pomo
22

izvana je neto to Pavle stavlja na prvo mesto. Mi smo deca Boja zato to nas je on prisvojio ponovo, zato to nas je proglasio dostojnima. Sve ono to nakon toga sledi je ponaati se kao sinovi. Na kraju Pavle upuuje dirljivi apel: posluajte Boga a izbacite lane uitelje. Vidi Boice, Galatians, 482,

PROBLEM SA LEGALIZMOM Legalizam je vie nego naivan, on je krajnje grean. On proizilazi iz pretpostavke da pala ljudska bia mogu neto sama uiniti da bi zasluila Boju naklonost...Osim toga, legalista ne shvata ozbiljnost neugodne situacije u kojoj se nalazi... On misli da je sve u najboljem redu kada srlja u propast. (Richard Rice, Uvod u hriansku teologiju, 240). Izmeu indikativa ta smo, i imperativa kako treba izgledati na ivot... Pria i priica i slatkastih ideja imamo gde god elimo. Mogu nas uveriti u ono u ta nikad nismo mogli biti uvereni. Ali se na kraju svega postavlja pitanje na ta se to svodi? Da li ovek postaje bolji, tolerantiji...? da li postaje vie ovek? HRIANSKI IVOT I SLOBODA U DUHU (5:1-6, 18) 1. 2. 3. 4. Ispravna upotreba slobode (5:1-12) Ljubav je ispunjenje zakona (5:13-15) Dela tela i plod Duha (5:16-26) Svima inite dobro (6:1-10)

G 5:1-12 Sadri Boji imperativ. Ispravna upotreba slobode Pavlov koncept slobode, eleuteria sledi opis slobodne ene, Sare tes eleuteras 4:31. Kao to je ona po Bojem obeanju rodila Isaka, tako i taj boanski imperativ je roen prema Bojoj inicijativi. Sloboda koja se ovde spominje je uvek sloboda za neto. Za tu slobodu, Hrist vas je oslobodio. Govori o slobodi za neto, a ne od neega. Iak otaj predlog za i od moe izgledati kao filozofska nijansa, jedna i druga formulacija odraavaju sasvim drugu realnost. Onaj koji tei da se oslobodi od neega on je u begu, on je u tekoi, on ne moe neto podneti pa eli da se rei toga. Ali onaj koji je slobodan za neto, on ima inicijativu da uradi neto. Recimo, kad povredite nogu, koristite taku. I jedva ekate da ih bacite kako biste bili slobodni za zdrav hod. Ideja slobode je u G poslanici ve ranije spomenuta kada se govorilo o lanoj brai koja su se uunjala k nama kako bi nam uzeli slobodu koju imamo u Isusu Hristu (2:4) Betz smatra da je sloboda temeljni koncept koji se provlai Pavlovim argumetnima kroz celu poslanicu. Taj temeljni koncept je bit boanskog imperativa. Postoje dve opasnosti koje su pretile hrianskoj slobodi u galatskim crkvama, a koje prete i nama: 1. nastojanje da se stekne Boja naklonost i prihvatanje vrenjem zakona (legalizam). On jednostavno sam sebe ini robom. On se sputava, on nije vie slobodan ovek. On ne moe toliko biti pedantan, toliko taan, u svom stanju, u svojoj grenosti, on nema snage da to dovede na neki nivo dobrote, svetosti koja bi mu omoguila da postane deo Boje harmonije. Kad govorimo o nemoi oveka da bude dobar, onda ak i ako spomenemo formulaciju silom Bojom, nismo puno postigli. Ja ne mogu sam, ali Bojom silom mogu...ali ne moe ni Bojom silom toliko oistiti svoje misli, telo, ne moe u ovoj dolini suza doiveti preobraaj. Ne moe sada doiveti ono to e se doiveti kada Isus doe i kada vaskrsnemo iz mrtvih. Ovo greno postaje bezgreno dolaskom Isusa Hrista. To je Pavlova teologija. Ali mi nikada ne moemo, niti uz Boju pomo toliko promeniti svoje stanje...na status se menja, mi se smatramo pravednima, iako greimo, nama jeste obeana budunost i trajno dobro onog trenutka kada stupimo na novu zemlju. 2. zloupotreba hrianskog ivota kada se ovek oslanja na telo umesto na Duh (liberalizam). To je ono slobodnjatvo. Vikati, Bog me voli, aliluja, aplaudirati rukama, isforsirati Boju ljubav...ona postaje usiljena radost, pa stalno govoriti, ja sam spasen, ja sam spasen. To je neozbiljan pristup ozbiljnim stvarima ivota. Rimljanima 6 pa neemo paniariti. Zato se uznemiravati oko problema greha? Izgleda da Pavle opisuje stanje neprijatelja, koji su rekli, ja sam grean, prodan pod greh, tako sam roen, tako u umreti, jevanelje mi daje neku nadu, ali ne mogu sebi pomoi, tako da je najbolja stvar spontano greiti. Ali nemojte paniariti jer je Bog dobar i ono to on spontano radi je pratanje. Podelili smo uloge, ja greim, on prata. Dobro meni jer u se spasiti, a njemu je dobro, jer on moe pokazati koliko je dobar i milostiv. Ko bi znao za Njega da je milostiv ako ja nisam zgreio? To je naopaki sinergizam. Saradnja oveka po pitanju dobra i zla, to je taj liberalizam. Samo kaite ne mogu, to je van mene, traite oprotaj i idite dalje...to je
23

neprestano aktuelno. Ko kae da ja ne mogu menjati svoje navike, misli? Pa Bog me obdario intelektom. Uzrono posledina veza postoji uvek u ovekovom ivotu. Ne moe gajiti smee i oekivati da rodi cvee. Ne moete kroz svoja oseanja unositi zlo i misliti da ete imati aneoske pobude, da e vam misli biti dobro. Pitanje slobode je toliko bitno, da Pavle kae, nemojte flertovati sa zlom, nemojte zamiljati da moete i jedno i drugo. Da moete odravati neki bolesni kompromis. Ne dolazi u obzir. Ako se podvrgnete obrezanju, ne moete uz to rei i Hrist je vaan. To je sedenje na dve stolice. Pavle ovde jeste izdvojio jedan ritual, on jeste izdvojio samo tu formu, ispravnu formu u odreenom kontekstu pobonosti koja je pogreno prikazana i stavljena na pogreno mesto, ali ona povlai sve ono o emu se govorilo u celoj G poslanici. Pavle stavlja pred Galate ili, ili dilemu ili Hrist ili obrezanje sve ili nita. Judaisti bi rekli obe stvari su potrebne za dobijanje spasenja. Tako balansirajui ovo pitanje oni su propovedali sinergizam koji potkopadva dovoljnost Hristovog dela spasenja. Sinergizam udruiti se zajedno. Pre nego to zapoinje raspravu o pitanjima morala (imperativ) Pavle najjae izotrava fokus ovog pitanja. On ne eli da se taj fokus ili, ili izbrie. Opis vere koja je u potpunosti u saglasnosti s onim to Jakov govori u svojoj poslanici. Vera nije nije umiljaj, neka nestvarnost, neko fantaziranje, to je stvarnost koja se oituje u nama. Kako izgledaju ta prava dela? Pavle ovde najavljuje i kae snagom ljubavi. Ovde je interesantna poslednja misao koja je karakteristina za Pavlove spise, koja je u Pavlovim spisima slina Luterovim izjavama...Pavle kae, sluajte, vi koji toliko insistirate na obrezanju idite do kraja, i onda ete biti evnusi... Ljubav ispunjava zakon (5:13-15) Biti slobodan znai najmanje dve stvari: Ne koristiti slobodu za greno ponaanje Ljubi blinjega svojeg kao samog sebe, to je ono to ispunjava celi zakon Pavle ovde ne govori o ljubavi kao motivaciji samo, ve o ljubavi po kojom se meusobno slui. Izraz, ljubi blinjega svojeg kao samoga sebe se najpre nalazi u III Moj. 19:18. Jevanelja ga spominju dva puta (Matej 5:43, Luka 10:27), Pavle takoe dva puta (Rim 13:8, i Jakov jednom (Jakov 2:8). U svim kontekstima glavna je tema primena zakona u svakodnevnom ivotu. Dva dunika, onaj kome je oproteno, oekivalo se od njega da on oprosti. PIRAMIDA ZAKONA Thompson smatra: Pavle oito povezuje deset zapovseti sa jednom. Isus nam daje sredinu, dve zapovesti, odgovarajui na farisejevo pitanje o najveoj zapovesti. Ljubi Gospoda Boga svojega...ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. (Matej 22:37-40). (vidi. Alden Thompson, Inspiration, 116). Bog je zakonodavac. Nije sa jedne strane strogi, nervozni neumoljivi Bog , a sa druge strane je dragi, dobri Isus koji ga moljaka da promeni miljenje o nama. Bog je ljubav i zakonodavac. On je onaj koji prema modelu piramide povezuje zapovesti sa jednom zapoveu. Drite moje zapovesti. Na taj nain imamo piramidu gde Pavle govori o Bogu koji voli, o zapovestima. Ono to je u sredini, to nam Isus formulie ljubav prema Bogu i ljubav prema oveku. Kada je ovaj model prvi put upotrebljen, bilo je zamerki. One su se svele na natezanje analogije. Kada imate analogiju koja eli neto da objasni, onda se trebate zadovoljiti onim to ona ima za cilj da objasni. Ovde je cilj pokazati da Bog ljubavi je Bog zakona. I da se zakon jedino moe vriti, nikada kao delo spasenja, nikada kao zadubina, nego kao izraz zahvalnosti. Veza je ljubav. 3. Dela tela i plod Duha (5:16-26) Smatram da mi trebamo jako puno govoriti o predmetu Duha i duhovnosti. Mnogo puta sam bio zbunjen tim formulacijama i prezentacijama Duha i duhovnosti. Neu govoriti o mestu Svetog Duha u Trojstvu, celo Trojstvo je tajna za sebe, nego o onome to Sveti Duh ini u nama, kako deluje, ta se deava na kraju svega toga sa naim ivotom? Nalazimo se u jako tekoj situaciji. Jer kad danas spomenete Duh, odmah se misli na neku maglu, pojavu sa drugog sveta, to je misterija, neto od ega se ljudima die kosa na glavi. To je bio deo horor filmova. Dolazite u sferu seansi, doivljavanja koje je daleko od opipljivog. Ta averzija prema Duhu, prema duhovnim stvarima je uvek bila najvie prisutna kod ateista, agnostika, skeptika. Meutim, istinska prava duhovnost je uvek, lepa, konkretna i potrebna. Ne znam nigde drugo u Bibliji tako lepo i konkretno mesto koje govori o tome na ta se svodi duhovnost. Ne odgovara se na pitanje kako se duhovnost u nama stvara, ne govori se da li su pod uticajem nai protoni, neutroni, DNK;
24

ta se deava, na koji nain...hemija nije opisana u Bibliji. Zato to je to van naeg intelekta. Nije opisan proces, ali je opisan uzrono posledini odnos. Ako istrajete u dobru, onda se moete nadati dobru. Ne u celosti, ne u potpunosti ali vam je obean predukus. A taj predukus vam je dovoljan. Da bismo mogli rei, ja znam kome verujem. Konani proizvod je ljubav, radost, mir. ovek koji zna voleti kako treba, ovek koji zna radovati se kako treba, ovek koji se zna smiriti, to je drugaiji ovek od stereotipnog oveka dananjice. Ko od homosapiensa na ovoj zemlji ne treba ovakvo stanje? Ko ne treba ovakav ivot?

23.02.2007. Dela tela i plod duha (5:16-26) Dosad je u naem tekstu najvaniji kontrast bio izmeu dela zakona i vere koja deluje iz ljubavi. Meutim postoji jo jedan kontrast u NZ i Pavlovim spisima koji je isto toliko vaan kao i prethodni: kontrast izmeu tela (sarkos) i Duha (pneuma). Izraz telo (sarkos) u ovom kontekstu hrianske terminologije znai sve zlo koje je ovek u stanju poiniti u odsutnosti uticaja Boje milosti u svom ivotu. (vidi Boice, Galatians, 494.)

Izraz duh-pneuma u Bibliji ima iroku primenu ali je najee povezan sa Duhom Bojim. U mnotim tekstovima u Pavlovim spisima Duh predstavlja prisutnost Boju u oveku kojom je zajednitvo s Bogom mogue i preko koje se daruje snaga za pobeivanje borbi protiv greha. U ovom tekstu Pavle opisuje posebnu ulogu Duha sadranu u znaenju glagola peripateo (hodati unaokolo) koji ima svoje izvorno znaenje u jevrejskom hlk (hodati, upravljati svojim ivotom). Ako hodate kroz ivot, aktivni ste u tom ivotu. Celi jevrejski moralni i socijalni zakonski sastav nazivan je halakah. Tak oovde imamo lingvistiku vezu izmeu hrianske etike u Duhu i ispravnog jevrejskog naina ivota koji je bio po Bojoj volji. (vidi Boice, Galatians, 494.) Ovde se apostol Pavle okomio na krivotvorenu jevrejsku veru. To nije bila namera Boja. Ova poslanica istie negativnu stranu. Ali moemo se prisetiti te jedne zdrave, krasne duhovnosti u jevrejskom narodu. Spomenuli smo ve 119 psalam. Nije li Avramovo iskustvo vere ono koje istie apostol Pavle kao uzor? U kakvom je domu Hrist rastao? Imao je izvanrednu porodinu atmosferu. Uzor i ideal za nas je lepa jevrejska duhovnost, koja je Boga predstavila kao Spasitelja. Bog je Spasitelj a ne zakon. Kako danas izgledaju veliki religijski sustavi? ime su najvie zauzeti? Da li verom koja je delotvorna kroz ljubav, ili se bave veim pitanjima presti u svetu, uticaj u drutvu, nacionalna slika... Dela tela Bludnost, neistota, rasputenost, idolopoklonstvo, vraanja, neprijateljstvo, svaa, ljubomora, srdba, sebinosti, razdori, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i slino... Plod duha Ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, uzdrljivost. Protiv ovih ne postoji zakon.

Naunici raspravljaju kojoj je tradiciji Pavlov katalog zala i vrlina blii helenistikoj ili jevrejskoj 1. Helenistike liste zala i vrlina poinju s Platonom (427-347 pre H) u opisu idealnog drutva Republika 2. Aristotel (384-322 pre H) takoe ukljuuje u svoje delo Retorika listu kardinalnih vrlina i kardinalnih zala. 3. Zeno (c.308 pre H) osniva stoicizma u Atini najvie razradio katalog vrlina i zala od svih tako da su njegov primer sledili Seneka, Epiktetus, Ciceron, Hrizostom i ostali. (vidi Longenecker, Galatians, 249-250). 4. Ove Grke liste vrlina i zala se ne nalaze u SZ jer SZ ima svoje spiskove koje nalazimo u Ps 15:1-5; Prie 6:16-19; 8: 13-14; Jer 7:5-9; Jezekilj 18:5-17; Osija 4:1-2 5. Kasnije, za vreme drugog hrama (meuzavetni period) grki uticaj na jevrejsku misao je postojao tako da je oformljena tradicija dva puta. Primere nalazimo u spisima Filona, 4 knjizi Makabejcima, Mudrosnoj literaturi, Baruhu, te Nag Hammadi tekstovima (stari gnostiki tekstovi iz esenske tradicije, predstavljaju paralelnu tvorbu onoga to se deavalo u meuzavetnom periodu. Ova literatura je vana za utvrivanje svih pararazvoja u kanonskoj grai koju nalazimo u Bibliji). (vidi, Longenecker, Galatians, 251-252).
25

Pavle je bio upoznat sa obe tradicije lista vrlina i zala, ali je njegov dualizam izmeu tela i duha zasnovan na autoritetu boanske objave koju je Pavle toliko isticao. Postoje i druga mesta u NZ gde nalazimo slina nabrajanja: Marko 7:21-22; Matej 15:19; Rim 1:2931; 13:13; I kor 5:9-11; 6:9-10; II Kor 12:20-21; Ef 4:31-32; 5:3-5; Kol 3:5-8; I Tim 1:9-10; II Tim 3:2-5; Tit 3:3; Jak 3:13-18; I Pet 2:1; 4:3; Otk 21:8; 22:14-15.

26

4. Svima inite dobro (6:1-10) G 6:1 Vano je istai da Pavle ne opominje one koji su uhvaeni u prekraju, ve one koji se smatraju duhovnima i od kojih se oekuje da neto preduzmu. Ovo je mesto kojeg se trebamo seati. Ovo mesto je katalizator naeg duhovnog stanja. Naalost, mi esto vidimo kako neki koji disciplinuju nekoga, kako to rade rutinski, tehniki, hladno i smireno, a trebalo bi biti suprotno. Trebalo bi da nam zadrhti glas, trebali bi pokazati, ne odglumiti, nego stvarno osetiti alost kada to trebamo da uradimo. Kad ga moramo malo prepustiti sotoni, kad mu moramo rei, sam si se iskljuio iz dobra. Staviti ga na vetrometinu, da vidi kako je kad je vani. To je ono na ta nas poziva ovaj tekst. Oni su u opasnosti da se ponu oseati samopravednima u odnosu na one koji su sagreili i da ponu na njih gledati sa visine... nee to izgledati jako itljivo na naim licima, ali znate li koji je najbolji pokazatelj? Da li smo radosni ili tuni? Da li smo se smirili i rekli, a dobio je svoje, ili vam je stvarno muka, jer ste izgubili jednog brata, sestru, jer je nanesena sramota Bogu, crkvi...? Pazite kako se odnosite prema drugima. Tou nomoi tu Hristu (zakon Hristov) Ovo je jedini takav izraz u NZ, a najblii mu je u I Kor 9:21 ennomos Hristu (pod zakonom Hristovim) Ova kombinacija rei ini se udnom jer su u ovoj Poslanici zakon i Hrist neprestano suprotstavljeni. Najblia kontekstualna poveznika je celi zakon koji se svodi na ljubi blinjega kao samoga sebe (5:14). Kad se zakon ispravno protumai, onda nije takmac Hristu. Nikako se on ne moe staviti ispred Hrista, jer Hrist je njegov Osniva. Isus je zakonodavac, a zakon je produkt tog zakonodavca. Kao to smo mi stvorenja, a On Stvoritelj. Kada je taj odnos onakav kakav treba biti, onda moemo govoriti o konceptu zakon Hristov. Meutim, u tom zakonu Hristovom imamo vane veze, mostove. C.H. Dodd, Zakon Hristov se vezuje uz kvalitet nekog dela. (Bruce, Commentary on Galatians, 261.) Zakon Hristov je ono to opisuje Boju volju za nas. Kako to to se ini u ime Boje treba izgledati. Longenecker smatra da razumevanje dela 5:13-6:10 odluuje kako emo tumaiti izraz zakon Hristov. On smatra da je zakon Hristov deo Pavlove terminologije koju koristi da bi upozorio na liberalne sklonosti u duhovnosti (Longenecker, Galatians, 275.) . Koji je problem liberalne strane? S obzirom da se uz zakon Hristov vezuje ljubav, Boja inicijativa u naem spasenju, lako je doi do zakljuka...ne treba nama zakon, nama treba Hrist. Ne treba nam propis, treba nam susret sa Njim. Ovo ima svoje mesto, ali nisu same u naoj stvarnosti. Odjednom ispada da idemo u pogrenom pravcu. Imamo nestvarnog Hrista kojem govorimo, volimo te, aliluja... a Isus kae, odlino, ali hajde uradite neto za mene, drite moje zapovesti. Betz pak zakljuuje: Od hrianina se ne oekuje da zaslui spasenje delima zakona, ve da vri Boji zakon time to verom postaje deo Bojeg spasenja. (Betz, Galatians, 299-300). Zakon moe drati samo onaj ko razume Hrista. Ridderboss je jo jasniji kada tvrdi da zakon koji je jednom objavljen uvek je ne snazi, ali sada pristupa verniku sa Hristove strane. Hrist stoji izmeu zakona i vernika. On garantuje vrenje zakona u verniku kroz Svetog Duha. Novi elemenat nije sadraj zakona. Iako Hristov dolazak i njegovo delo ga je modifikovalo, ve temelj poslunosti to je Hrist. Iznad svega, meusobno noenje tereta usklaeno je u svakom sluaju s onim to je Isus uio reju i delom. U toj se stvarnoj ljubavi ogleda vrenje celog zakona. (Ridderboss, The Epistle of Paul to the Churches of Galatia, 213). Novi elemenat nije sadraj Bojeg zakona...iako Hristov zakon i Njegovo delo ga je modifikovalo... kako ovo razumeti? Kada govori o Bojem zakonu nema na umu samo 10 zapovesti. Sa 10 zapovesti su povezane i druge zapovesti. Da li mi istinski tvrdimo i verujemo da je u zdravom telu zdrav um? Svakako da da. Prema tome, da li zdravstveni zakoni su Boji zakoni? Da li nam zdravstveni zakoni omoguavaju da punije doivljavamo ove vrednosti? ta je sa ceremonijalnim zakonom? Imaju li svrhu u doivljavanju istinske vrednosti? Da. To je za njih bio prozor u spoznaji, to je za njih bila PP prezentacija. Gledali su u simbolima sadraje koji su imali sudbonosan znaaj. Kada kaemo da je Isus svojim delom promenio zakon, govorimo o ceremonijalnom delom. A da je imao i niz pojanjenja, vama je priano ali ovako to treba postaviti...da li ga je osveio, modifikovao? Da. Sa Njim je zakon postao blii i jo drai onima koji sa njim imaju zdrav odnos. SETVA I ETVA uzrok i posledica -Primena prirodnih zakonitosti na ljudsko ponaanje. - Tri puta Pavle upotrebljava re sejem (speiro) i anjem (teriko) u jednom retku 8. Nema sumnje Pavle ne mistificira hriansku duhovnost, ve je objanjava zakonom uzroka i posledica.
27

- Ne zaboravljajmo, Pavle je jako ozbiljan u vezi sa onim to govori, jer Bog se ne da ismevati! (6:7). Duhovnost ima logiku, ima prirodni nain nastanka. Na drugom mestu, to je slika iz jevanelja. Ona je kao seme koje nie. Zreli klas je konani produkt biljke koja je spremna za dalju reprodukciju. Kad Pavle kae ne zaboravite znai da je jako ozbiljan u vezi onog to govori. Zato kae Bog se ne da ismevati. Bog se ne da vui za nos. Jednostavno, to je dokaz uzrono-posledine stvarnosti. Ko ta sije, to e i eti. Ko sije u telo, sijae kukolj. Stih 10 Zbog sklonosti da podcenjujemo one s kojimo smo familijarni Pavle upuuje ovu opomenu. Njoj je najblia ona Isusova izjava nijedan prorok nema priznanja u svom zaviaju. (Luka 4:24). Verovatno je Pavle imao na umu i potencijalnu podelu izmeu vernika iz jevrejstva i vernika iz neznaboakih krajeva. Ljudi su podeljeni po nacionalnoj opredeljenosti, zato Pavle ima na umu ovu potencijalnu podelu. 7, ZAKLJUAK (6:11-18) Konane Pavlove rei ba kao i prve rei uvoda u Poslanicu su posebne i neuobiajene. Pavlov zakljuak i zavrteak Poslanice ne sadri pozdrave; nema izraza radosti, nema zahteva za molitvom niti slavljenja doksologije. Umesto toga Pavle kae: piem vam svojom rukom i velikim slovima. Takav zavretak je u skladu s poetkom i s esto ponavljanim tvrdnjama u Poslanici. Ja vam piem i znam ta vam piem. Spominje jo DVE smiljene obmane svojih protivnika koji nastoje nauditi crkvama: a. Obrezanje da ne budu progonjeni b. Obrezanje da bi se ponosili vaim telom Daj budite kao i ostali, pristanite na kompromis, jer ovi zeloti nisu normalni. Malo, malo pa nekome razbiju glavu jer nisu revni kao oni. Tri vane konstatacije: U zavrnom delu Pavle spominje tri glavne misli koje istie u Poslanici u vezi sa svojim protivnicima: 1. Judaiste ne motivie Duh Boji 2. U hrianskom Jevanelju krst je sredinji motiv. Kada je neko Hristov, onda je krst najvea objava Hrista. 3. Hrianski identitet i nain ivota se zasniva na pripadanju vernika Hristu. U prve dve glave, Pavle kae, vas ne vodi Duh Boji. I zbog toga sledi sukob u Antiohiji. On kae da oni zavide, slue zakonu kao idolu. Tree i etvrto poglavlje jevanelje bez Hrista u sreditu, nije naa dananja vera. U centru jevanelja je krst. Poslednja dva poglavlja su Boanski imeperativ. Tu je re o hrianskom identitetu i nainu ivota koji se zasniva na pripadanju vernika Hristu. Ubudue neka mi niko vie ne dosauje, jer ja na svojem telu nosim biljege Isusove (stih 17). -Razlog zato Pavle ne eli da se vie uznemiruje je zato to je on obeleen ovek. On nosi biljege (ta stigmata) na svom telu koji ga povezuju sa Hristom moda su to oiljci i deformacije koje je dobio i nosi kada je primao batine Hrista radi (kamenovanje u Listri (Dela 14:19)). - Biljezi koji su povezali Pavla s Hristom suprote se (antiteza su) obrezanju na kojem su insistirali Judaisti. Vai oiljci nemaju silu koju imaju moji oiljci. Pavle zavrava pastoralno pismo Galatima blagoslovima milosti (haris) Boje to je u skladu s njegovim naglaskom u celom pismu (1:6, 15; 2:9; 3:18). U vezi sa Pavlovim ranama na telu... due vreme se pojavljuju oznake, stigme na ljudima, to su pravi oiljci. Ima li veze sa ovim? Nema. Kad neko ima oiljak, poto to nije isto tkivo, osetljivije je. Istorijski govorei, Pavlovo pismo Galatima bilo je temelj mnogim oblicima hrianske misli propovedanja i prakse. Ali tako je i danas. Nae razumevanje G poslanice odluie u velikoj meri kakvoj smo teologiji izloeni, kakvim nainom ivota ivimo. Neka se posredstvom Svetog Duha ono to je priao nastani u nama, neka nas menja milou Bojom. (Longenecker) *Kad smo govorili o Varnavi i Timotiju problem je to zapravo Varnava se ne nalazi na toj teritoriji osim na prvom misionskom putovanju. Ako je Pavle osnovao crkve na severu, onda je to mogao u II ili III putovanje. Ali se Varnava odvojio od njega nakon I. Da li Pavle spominje oveka koji nije bio sa njim, a spominje Timotija koji nije bio na prvom, ali je bio na II i III...*
28