lT\ en

rl

1
•
•

��
-

• 11

-
bl
-

nJ n��
o • l I. •
• " \

II,
l-
,

t • I
, I,
<\
f , 111

dll. (\i

•
• •

,
, \ ,I IllU f!""" •
--

• -
•

\1 J l J ,
•

•
k
 Biblioteka

DR POL B RANTON

Prevod:
Marija Landa

Urednik:
Aleksandar Dramićanin MEIAPHYSlCA
Beograd,
2006.
 •

Naslov originala:
A SEARCH IN SECRET EGYPT
Dr Paul Brunton

Rider & Company London

3 Fitzroy Squere, London, WI

© Paul Bruoton 1969 Sadržaj"

© 2006. za Srbiju i Crnu Goru
. Metaphysica, Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadržana. •

Posveta Njegovoj Visosti p"rincu Ismailu Duadu 7

Prvo poglavlje
Noć sa Sfingom 9
•

Drugo poglavlje
Pustinjski čuvar 23
Treće poglavlje
Piramida 42
Četvrto poglavlje
Noć u Velikoj p:ram"l: 68
Peto poglavlje
Sa kairskim ča�obnjakom 95
Šesto poglavlje
Čudotvorstvo hipnozom 1 18
Sedmo poglavlje
Intervju sa najslavnijim fakirom Egipta 1 40
Osmo poglavlje
U ime Alaha, saosecajnog, milostivog 155
Deveto poglavlje
Intervju sa duhovnim poglavarom muslimana 1 74
Deseto poglavlje
U miru,'''rog Abidosa 194
Jedanaesto poglavlje
Najtajanstveniji ritual egipatskih hramova 209

I

Dvanaesto poglavlje
Antičke misterije
Trinaesto poglavlje
U hramu u Denderi
Ćetmaesto poglavlje
- Kamaški dani
Petnaesto poglavlje
Kamaške noći
Šesnaesto poglavlje
Sa najslavnijim krotiteljem zmija u Egiptu
Sedamnaesto poglavlje
Po�tao sam derviš krotitelj zmija
Osamnaesto poglavlje
Srećem jednog adepta
Devetnaesto poglavlje
Grobnice: uzvišena poruka jednog adepta
Epilog
Beleška o autoru
•
227
244
263 Posvećeno Njegovoj Visosti
Princu Ismailu Daudu
••
282
298 •
Jedne divne pro/etnje noći. tri mušlmrca odvezla su se
iz Kaira i čitav sat razgovarala u blizini Velike piramide.
314 Jedan od njih bila je Vaša VISOst. drugi je bio ambasador
jedne istočne si/e. a treći je bio pisac ovih zabeleški o puto­
330 vanju i mislima. Vaša Visost je primetila da bi bilo tešlm u
današnjem Egiptu pronaći. ma Imkve tragove neuobičajene
347 spiritualnosti ili čudne magije koji su me iz zemlje u zemlju
357 mamili da ih tražim. U više drugih prililm ponovili ste to
mišljenje.
361 Uprkos tome. nastavio sam svoju potragu i pronašao
nekoliko stvari za koje smatram da će verovatno zaintere­
sovati ljude na Zapadu. Nudim ih i Vašoj VISosti zbog toga.
što se usuđujem da gajim nadu kako ćete iz njih steći dalji
uvid u veru koja me drži i da ćete možda malo bolje razu­
meti zašto se ja držim te vere. Takođe Vam nudim i posvetu
ovih zabeleški. Ima neznatan izraz moga zadovoljstva zbog
uzajamnog poštovanja koje. nezavisno od intelektualnih raz­
lilm. postoji među nama.
Konačno. nelm ove stranice stoje kao priznanje Egiptu.
zemlji čije savremeno lice tako dobro poznajete. a čija drev­
na slava mene toliko privlači. Ako mi može biti dozvoljeno
da preradim staru rimsku izreku. onda dodajem: "Onaj ko
je jednom pio vode iz Nila. zauvek mora biti prijatelj oni-
.
ma koji obitavaju na obalama te moćne reke. .
.
7

Vrhovni poglavar islama (DEVETO POGLAVLJE),
Njegova Eminencija Mustafa el Maraghi, umro je
posle prvog izdanja ove knjige", a šeika Musu el
Havija, krotitelja zmija iz Luksora.(ŠEsNAESTO po­
GLAVLJE), ubila je jedna kobra nakon što je obavljao
svoj posao više od dvadeset godina. Sa Ra-Mak-Ho­
tepom ponovo sam se sreo u Egiptu, ubrzo posle kra­
ja Svetskog rata.
P. B.
•
Prvo izdanje knjige bilo je 1935. godine. (prim. ured.)
PRVO POGLAVLJE
Noć sa Sfingom
Poslednji gladni turista je otišao, poslednji u crno ode­
veni vodič ponovio je, po hiljaditi put, svoju površnu priču
o starim predanjima da bi zadovoljio interesovanje stranih
posetilaca svoje stare zemlje, a grupa umornih magaraca i
iscrpljenih, zlovoljnih kamila žurno je krenula kući sa po­
slednjim jahačima za taj dan.
Spuštanje sutona na egipatski predeo nezaboravan je do­
življaj, događaj nezemaljske lepote. Sve S6 pretvara u boju,
a između neba i zemlje stvaraju se najživlji kontrasti.
Sedeo sam usamljen na podatnom zlatnom pesku ispred
dostojanstvene kraljevske figure ležeće Sfinge, malo sa stra­
ne, posmatrajući fascinirano čarobnu igru eteričnih boja ko­
je se brzo pojavljuju i isto tako brzo nestaju kada sunce na •
zalasku više ne prekriva Egipat svojim zlatastim sjajem. Jer
ko može da primi svetu poruku koju mu daje divno, tajno­
vito rumenilo neba na zapadu posle afričkog zalaska sunca
a da ne odluta u privremeni raj? Sve dok ljudi potpuno ne
ogrube i ne postanu duhovno mrtvi oni će i dalje voleti sun­
ce, Oca života, koje omogućava sve ovo svojim jedinstve­
nim čarolijama. Nisu bili budale oni stari narodi koji su
9
I
•
TRAGANJE U TAJNOM EGI1'TU
poštovali Ra, veliko svetlo, i prihvatili ga u svoja srca kao
hoga..
Prvo je sunce ležalo nisko na nebu, veličanstveno za­
palivši celo neho blistavom crvenom bojom, crvenom poput
užarenog ugljevlja. Onda se boja ublažila i po horizontu se
razlilo meko rumenilo boje ružičastog korala. Postalo je još
mekše, sve dok kao duga sa pola tuceta različitih nijansi -
od ružičasto-crvene do zelene i zlatne - nije pokušalo da se
kapriciozno i dalje održi u životu. Konačno je sve prešlo u
sivkastu opalescenciju dok se preko scene brzo širio su­
mrak. Zapanjujuće nijanse iščezle su zajedno sa velikim
okruglim svetlom na umoru.
A naspram opalne pozadine video sam kako Sfinga po­
činje da poprima boju noći; poslednje crvene zrake nisu vi­
še sijale tako živo na njenom beziičnom licu.
Ona se pomaljala iz sveprisutnog peska, to džinovsko
lice sa telom u ležećem položaju koje praznoverne Bedu­
ine ispunjava takvim strahom da je zovu "Ocem strave",
a skeptične putnike takvim divljenjem da je njena ogro­
mna figura u svakom dobu pokretala pitanja na usnama
onih koji su je zapanjeno gledali prvi put. Tajna ove nepri­
rodne kombinacije, tog lava sa ljudskom glavom, tokom
vekova nekako je nejasno privlačila čitavu povorku pose­
tilaca. Sfinga je zagonetka ne samo za Egipćane već i za
ceo svet. Niko ne zna ko ju je isklesao i kada; čak i naj­
stručniji egiptolozi mogu samo da nagađaju o njenom zna­
čenju i njenoj prošlosti.
U poslednjem tračku svetlosti koja iščezava rnoje su se
oči zaustavile na kamenim očima Sfinge koja je nepomi­
čna i tiha posmatTa!a bezbrojno mnoštvo ljudi kako dolaze,
jedan po jedan, da bi je začuđeno gledali i zbunjeni odla­
zili; koja je, nepokretna, zurila u tamnopute ljude iz davno
nestalog sveta Atlantide koju su prekrili milioni tona vode;
10
Noć sa Sfingom
koja je sa svojim poluosmehorn bila svedok kako je Mena,
prvi od faraona, skrenuo Nil, tu voljenu reku Egipta, sa nje­
nog pravca i primorao je da teče kroz novo korito; koja je,
žaleći u tišini, naklonjeno gledala ozbiljno i turobno lice
Mojsija u poslednjem oproštajnom pozdravu; koja je nemo,
puna bola, gledala patnje svoje razrušene i opustošene ze­
mlje pošto je divlji Kambis upao iz Persije u Egipat; koja
je očarana, ali i sa prezirom, gledala nadmenu, srebrom ukra­
šenu Kleopatru kako se iskrcava iz broda sa pozlaćenom
knnom, purpurnim jedrima i srebrnim veslima; koja je sa
radošću pozdravila dobrodošlicom mladog Isusa koji je pu­
tovao tražeći mudrost Istoka, pripremajući se za već određe­
ni čas svoje javne misije kada će njegov Otac da ga pošalje
sa porukom ljubavi i saosećanja; koja je, u potaji zadovolj­
na, blagoslovila jednog hrabrog, velikodušnog i učenog
mladog plemića, Saladina, tako da je on odjahao sa svojim
kopljem i polumesecom na zelenom stegu, podignutim vi­
soko u vazduh, da bi jednog dana postao egipatski sultan;
koja je, upozoravajući, pozdravila Napoleona kao oruđe sud­
'
bine Evrope, te sudbine koja će njegovo ime uzdići tako
visoko da će zaseniti sva druga imena, a onda ga primorati
da sumoran stoji na glatkim daskama Belerofona; koja je,
malo melanholično, videla pažnju celog sveta usmerenu ka
njenoj zemlji kada je otvoren grob jednog od njenih pono­
snih faraona, a njegovo mumificirano telo i kraljevski ukra­
si postali pien moderne znatiželje.
Te kamene oči Sfinge videJe su sve ovo i više od toga,
a sada, prezirući ljude koji se uzbuđuju zbog trivijalnih i
prolaznih aktivnosti, indiferentne prema beskrajnoj kavalka­
di ljudske radosti i patnje koja prelazi preko doline Egipta,
znajući da su veliki događaji vremena suđeni i neizbe­
žni, one zure iz svojih velikih očnih duplji u večno st. Da,
u nama se stvara intenzivni osećaj da one, same za sebe
II
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
Noć sa Sfingom
nepromenljive, gledaju preko kretanja vremena u početke
čeo da osvetljava detalje, posrebreno lice i ispružene šape
sveta, u tamu nepoznatog.
stare poznate figure. Sada je ona za mene postala izraziti
A onda je Sfinga postala crna kao gar, a nebo izgubilo
simbol onog Egipta čije se misteriozno poreklo proteže u
svoJe srebrnasto-sive prelive opala, dok je pustinju osvoji­
nezapamćene davnine. Ležeći kao usamljeni pas čuvar' dr-
la tama, potpuna, sveobuhvatna. .
žećI večnu stražu nad preistorijskim tajnama, utonula u mi-
Ali Sfinga me je još uvek držala, još uvek je čvrsto dr­
sli o svetovima Atlantiđana čija su i sama imena izgubljena
žala moju pažnju kao nekim moćnim magnetizrnom. Jer
za krhko sećanje čovečanstva, ovo ogromna kamena krea­
sada, osećao sam, sa nailaskom noći, ona je dolazila do pu­
tura nadživeće svaku civilizaciju koju je ljudska rasa stvo­
nog Izr ažl!Ja. Mrak kao pozadina predstavljao je odgovara­
rila do danas, a svoj unutrašnji život i dalje će zadržati
JUĆI ambIjent i u mističnom kvi;llitetu afričke noći ona će
netaknutim. To ozbiljno i veličanstveno lice ne odaje ništa,
odisati odgovarajućom atmosferom. Ra i Horus, Izida i Ozi­
te neme kamene usne zaklete su na večno ćutanje i ako ima
ris i svi nestali bogovi Egipta noću se, šunjajući, vraćaju. I
neke skrivene poruke koju Sfinga čuva za čoveka i koju je
tako sam odlučio da pričekam dok se ne udruže mesec i zve­
nosda kroz vekove do nekolicine privilegovanib i proniclji­
zde da bih istinsku Sfungu otkrio još jednom. Sedeo sam
vIh, onda će ona da bude došapnuta samo kao masonska
sam, a ipak, uprkos strašnoj pustinjskoj pustoši, nisam se
fOn1lllla koja se tiho šapuće u ubo kandidata. Nije ni čudo
osećao, ne, nisam rnogao da se osećam usamljen.
što je Rimljanin Plinije pisao o Sfingi da je ona "čudesni
umetnički predmet pred kojim se ćuti, jer je ljudi iz okoli­
ne smatraju božanstvom."
Noć pruža savršeni okvir za Sfingu. Iza nje i sa obe nje­
Noći u Egiptu čudesno se razlikuju od noći u Evropi.
ne strane prostire se takozvani "grad mrtvih", predeo koji
One su ovde tihog koraka, misteriozno titraju od mnoštva
Je doslovno prepun grobova. Na sve strane oko stenovitog
nevidljivih života, osenčene u indigo plavo koje ima magi­
platoa koji viri iz peska južno, zapadno i severno od Sfinge
čm efekat na senzibilni um; u Evropi su one nekako tvrde,
Iskopan Je grob do groba da prihvati sarkofage sa telima
brutalno stvarne i potpuno crne. "
kraljeva, mumificiranim aristokratima i svešteničkim dosto­
Gledao sam to po stoti put - kada su se radosno pono­
janstvenicima.
vo pOjavIle prve večernje zvezde, svetlucajući tako blizu i
Šest godina su sami Egipćani, sledeći primer zapadnih
toliko jasno kao što nikada ne mogu u Evropi; kada je je­
pionira, vršili sistematske i detaljne napore da otkopaju ceo
dan zavodnički komadić meseca otkrio svoje prisustvo i ka­
centralni deo ove prostrane nekropole. Oni su pomerili na
da je nebo postalo svod od plavog somota.
hiljade tona velikih peščanih nanosa koji su prekrivali to
I tada mi se p"očela prikazivati Sfinga kakvu je turisti
mesto, otkrivajući uske prolaze usečene u steni kao rovovi"
retko VIde: prvo smeli tamni obris, isečen iz žive stene, vi­
koji se ukrštaju i prepliću od groba do groba i popločane
sok kao londonska četvorospratnica, ležeći mimo u svojoj
puteve koji povezuju piramide sa njihovim hramovima. I ja
pustInjskom ulegnuću; a potom, kad je zraka za zrakom po-
sam prošao preko tog terena sa kraja na kraj, posećujući

12
13
 •
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU•
grobnice, privatna svetili šta, sobe sveštenika i kapele-mr­
tvačnice koji ga pretvaraju u saće. On zaista zaslužuje ime
"grad mrtvih" jer, odvojena nekoliko jardi u prostoru i sko­
ro tri hiljade godina u vremenu, u njegovim granicama leže
dva yelika groblja jedno preko drugoga. Stari Egipćani, ka­
da su želeli da sakriju svoje mrtve, kopali su duboko, jer je
jedna od prostorija čak stodevedeset stopa ispod površine
čuvenog popločanog puta. Ušao sam u pogrebne prostorije
Četvrte dinastij :, u kojima su još uvek stajali pet hiljada go­
dina stari kam oni kipovi, i video savršenu predstavu pokoj­
nika, jasnih i prepoznatljivih crta, mada je njihova navodna
služba duhovima bila diskutabilna.
Tpak, teško da se u neki grob može ući a da se ne otkri­
je da je masivni poklopac sarkofaga pomeren u stranu i sve
od vrednosti izgubljeno, svaki komad blaga i dragulja ne­
stao, baš kao i oni koji su ih otkopali. Preostale su samo
posude koje sadrže unutrašnje organe mumificiranih tela i
kamene statuete. Čak i stari Egip'at je imao svoje pljačkaše
grobova. l kada se obični narod dizao protiv degenerisane
vladajuće kaste u propadanju, on bi krenuo u pljačku i osve­
tu na ovo ogromno groblje gde je visokim dostojanstveni­
cima bila ukazana čast da počivaju pored mumija kraljeva
kojima su tokom života služili.
Nekolicina dostojanstvenika,.čije su mumije izbegle'ra­
ne pljačkaše iz sopstvenog naroda, spavale su neko vreme u
miru dok ih nisu probudili prvo Grci, pa Rimljani, a zatim
Arapi. Onima koji su se bezbedno provukli kroz ova teška
iskušenja bio je osiguran dugi počinak sve do početka pro­
šlog veka, kada su moderni arheolozi počeli da pretražuju
podzemlje Egipta i traže ono što su pljačkaši propustili. Tre­
ba da sažaljevamo te balsamovane faraone i sirote prinčeve,
jer njihovi su grobovi oskrnavljeni, a njihova blaga opljač­
kana. Čak i tamo gde lopovi nisu isekli mumije u komade
14
Noć sa Sfingom
tražeći dragulje, one su osuđene na neugoda počivališta u
•
muzejima, gde svetina zuri u njih i komentariše.
U takvom užasnom predelu, nekada prenatrpanom davno
sahranjenim telima, stoji usamljena Sfinga. Ona je posmatra­
la grobnice u "Gradu mrtvih" dok su ih pljačkali pobunjeni
Egipćani i arapski osvajači. Ko će se onda začuditi što je Vo­
lis Badž, čuveni čuvar egipatske zbirke u Britanskom muze­
ju, konačno došao do zaključka da je "Sfll1ga bila napravljena
da zle duhove drži podalje od grobova koji su bili oko nje"?
Ko će se onda začuditi što je kralj Tutrnozis IV dao da se na
četrnaest stopa visokom kamenom bloku koji je naslonio na
grudi Sfinge pre 3400 godina napišu sledeće reči:
Magična misterija vladala je u ovim krajevima
od početka vremena, jer je forma Sfinge znak Khe­
pere (boga besmrtnosti.) najvećeg među duhovima,
časnog bića koje ovde počiva. Stanovnici Memfisa i
celog ovog kraja dižu ruke prema njemu da bi se po­
molili pred njegovim likom.
Ko će se onda začuditi što Beduini koji žive u sused­
nom selu Gize imaju mnoga predanja o duhovima koji no­
ću lebde u predelu oko Sfinge, koji oni smatraju mestom
koje duhovi najčešće posećuju na zemlji? Jer staro groblje
ove vrste ne nalikuje ni na kakvo moderno groblje, a balsa­
movanjem tela svojih najboljih ljudi Egipćani su namerno
produžili kontakt ovih duhova sa našim svetom tokom bes­
krajno velikog broja godina.
Da, noć je najpogodnije vreme za posmatranje Sfinge
jer onda čak i za najneosetljivije medu nama svet duhova
izgleda bliži, naš um postaje osetljiviji na osećanja za koja
ranije nismo znali, dok u tami koja vlada čak i oštre fOllne
materijalnog sveta koji nas okružuje poprimaju sablasne
IS
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
obrise. Noćno nebo sada je bilo purpurno-indigo boje, mi­
stične boje koja je pogodovala mom poduhvatu.
Broj zvezda se povećavao sve dok su svojim . svodom
nisu prekrile zamračeni svet. I mesec je takođe davao svoj
doprinos osvetljavanju tihe i sablasne scene koja me j e
okruživala.
Na pra>Jougaonoj platfOImi stene sada je dugo lavlje
telo ispruženo u ležećem položaju bilo vidljivije. Zagonetna
glava videla se malo jasnije. Oko i iza mene mali plato ne­
jasno se stapao sa pustinjom koja se širila u dalj inu sve dok
nije iščezla, progutana tamom koja nas je okruživala.
Gledao sam u graciozne suvratke širokog ukrasa na gla­
vi, nalik na periku, čiji su se obrisi sada nejasno primećiva­
li. Kraljevski ukras na glavi daje Sfingi uzvišeno dostojanstvo
i potpunu individualnost, kvalitete nad koj ima se diže kra­
ljevska kobra, koja počiva na čelu i zabacuje svoju podi­
gnuti štit, taj sveti zmijski simbol * vlasti i moći kako nad
zemaljskim tako i duhovnim svetovima, amblem božanske
i ljudske suverenosti. Figura Sfinge često se pojavljuj e u
hijeroglifskom pismu da bi označila Gospodara zemlje, mo­
ćnog faraona, a jedno antičko predanj e govori da se u kipu
nalazi grob monarha koji se zvao Armais. Matie, francuski
arheolog i direktor Egipatskog muzeja u Kairu, shvatio je
ovo predanj e tako ozbiljno da je odlučio da istraži kamenu
osnovu ispod Sfinge. "Nije nemoguće", rekao je na sastan­
ku društva naučnika, "da unutar nekog dela tela ovog čudo-
*
Uraeus je sveta kobra, personifikacija oka boga Ra; simbolizuje
kraljevsko dostojanstvo, suverenost, moć, svetlost, moći života i
smrti i uništenje neprijatelja, a stoji na čelu farona i na glavi so­
larnih božanstava. (prim.prev.)
16
III
Noć sa Sfingom
višta postoji kripta, pećina, podzemna kapela koja bi mogla
da bude grob." Ali nedugo zatim smrt j e zakucala na nj e­
gova vrata i on j e i sam zatvoren u grob. Od tada niko nije
pokušao da prodre kroz kameni pod koji okružuj e Sfingu
ni kroz kamenu platformu na kojoj počiva. Kada sam po­
krenuo ovo pitanje kod profesora Selima Hasana, kome su
egipatske vlasti poverile da se brine o iskopavanjima u "Gra­
du mrtvih", i upitao ga za mogućnost neotkrivenih prosto­
rija ispod Sfinge, on j e ovo pitanje odbacio sa j asnim i
odlučnim odgovorom:
"Sama Sfinga isklesana je iz čvrste stene. Ispod može
da bude samo čvrsta stena"
Saslušao sam profesora sa poštovanjem koje je on u pot­
punosti zasluživao, ali nisam sebe mogao da nateram da ovu
izjavu prihvatim, a ni da je odbacim: više sam voleo da moj
um ostane otvoren. Ime Annaris veoma podseća na ime Har­
mačisa, boga sunca, za koga jedna druga legenda kaže da
ga Sfinga personifikuje. Sasvim j e moguće da ispod nj e ne­
ma nikakvog groba i da su se tokom sporog toka vremena
dva predanj a na neki način preplela. Ali prostorij e u steni
mogu se isklesati i u druge svrhe, a stari Egipćani su to po­
vremeno i činili; kao svedoci toga su njihove podzemne kri­
pte gde su obavljane strogo čuvane i ekskluzivne religiozne
ceremonije. Postoje stara i postojana predanja u haldej skim,
grčkim, rimskim, čak i arapskim izvorima koji govore o pod­
zemnom prolazu i prostoriji kroz koju su se sveštenici pre­
bacivali iz Velike piramide do Sfinge. Ova predanj a mogu
uglavnom da budu bez osnova, ali nema ni dima bez malo
vatre i sa narodom kao što su bili rani Egipćani, koji su to­
liko voleli da klešu prolaze kroz čvrstu stenu i sakrivaju ulaze
u te prolaze; nijedan Egipćanin ne može danas sa sigurnošću
da pokaže na tlo na kome stoj i i izjavi da nikakve ljudske
la1ice nisu nikada bušile put kroz njega. Stari umetnici koj i
17

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
su isekli granitnu stelu Tutmozisa, koja leži između prednjih
nogu Sfinge, prikazuju je kako počiva na podnožju u obliku
kocke, koja je i sama zgrada sa velikim centralnim ulazom i
izdubljeni m ukrasom. Da li je postojala neka stara, sada
Izgubljena legenda na kojoj su zasnivali svoju sliku? Da li je .
postojao neki hram kao osnova, isečen iz stenovitog brega sa
Sfmgom koja kao džin počiva na samom njegovorn krovu?
Jednog dana ćemo saznati.
A činjenica je da Sfinga nije u celini isklesana iz stene.
Skulptori �u nišli da veličina žive stene nije dovoljna za
izvođenje poverenog im posla. Da bi dovršili svoj ogrom­
n i zadatak, b i l i su primorani da izgrade deo zaokružene
pozadine i pedeset stopa dugačke prednje šape od P9sebno
pečene cigle i klesanog kamena. Ova dodata oplata je u ne­
kim delovima popustila pred napadima ljudi i godina, tako
da j e nekoliko cigala dislocirano, a neko kamenje nestalo.
Onda je pre sto godina došao pukovnik Hauard Vaj s
koji je krenuo kući posle voj ne službe u Indiji. USuecu
je morao da napusti brod i uzme poštansku kočiju koju je
, držala stara ]stočnoindijska kompanija da bi odvela svoje
oficire u Kairo i zatim do Mediterana radi daljeg prevoza
brodom. On se neko vreme zadržao u Kairu, privučen pi­
ramidama i Sfingom, koje je nekoliko puta posetio. Čuv­
ši za stare legende i rešen da ih proveri, nabavio j e duge
gvozdene šipke za bušenje sa dIetom na kraju i dao da se
rame Sfinge probuši da bi utvrdio da l i j e šuplja ili ne, ali
rezultat j e bio razočaravajući. Prodro je dvadesetsedam
stopa u čvrstu stenu i rupe koj e su posle toga ostale još
uvek se vide kao ožiljci, ali, nažalost, u Vaj sovo vreme vi­
deli su se samo lice i glava, dok je telo bilo sahranjeno pod
ogromnom količinom pe·ska. I tako j e njegovo delo osta­
vilo tri četvrtine kipa nedirnuto, a nj egovoj osnovi nije se
ni približio.
18
. .
•
Noć sa Sfillgom
Noć se privlačila kradomice, mirna i tiha kao panter,
izuzev sablasnog poluljudskog cvilenja nekih pustinjskih
šakala koji su obeležavali prohod časova. Sedeli smo tamo
Sfinga i ja, pod jasnim sjajem afričkih zvezda, jačajući ne­
vidljivu vezu koja nas je spajala, pretvaraj ući poznanstvo u
prijateljstvo i možda stičući i malo novog u;·.ajamnog razu-
mevanp.
•
Kada sam prvi put došao do nje pre nekoliko godina, po­
gledala je u stranu sa mimim prezirom. Za tog džina tada sam
bio samo još jedan pigmej-smrtnik, još jedno užurbano bi­
će koje ide u hodočašće na dve noge i koj e je sačinjeno od
tašte samodovoljnosti, nestalnih želja i glupih misli. Meni
se ona činila kao sumorni amblem one velike Istine koju
čovek neće nikada naći, džinovski idol posvećen Nepozna­
tom pred kojim su sve molitve, bez odgovora, padale na
bledi pesak, a sva pitanja, neizrečena, padala u prazno. Okre­
nuvši se ja sam je ostavio, ciničniji i skeptičniji nego pre to­
ga, umoran od sveta i ogorčen.
v
Ali godine nisu prošle uzalud. Zivot je drugo ime za du-
hovno obrazovanj e i Nevidljivi učitelj ukazao mi je j ednu
ili dve stvari od značaja.
Naučio sam da se naša rotirajuća zemlja ne vrti kroz pro­
stor tek tako.
Vratio sam se Sfingi u vedrijem raspoloženju. Dok smo
u mraku pravili jedno drugome društvo, ona - šćućurena u
svojoj udolini na rubu Libijske pustinje, a ja u sedećem po­
ložaju sa ukrštenim nogama na pesku, ponovo sam razmi­
slio o misterioznom značaju ovog Kolosa.
Ceo svet je video fotografiju Sfinge i može da prepozna
njeno unakaženo lice. Ono što svet ne zna to je zašto je i
kada iskopana iz čvrstog krečnjačkog kamena koji izlazi iz
19
 TRAGANJE u TAJNO M EGIPTU
peska, kao ni čije su ruke transfollllisale ovu usamUenu ste­
nu u kip tako džinovskih razmera.
Arheologija ćuti, spuštajući glavu i stideći se u potaji, jer
je morala da povuče sva ona nagađanja maskirana u teorije
koje su se, čak i sve do pre nekoliko godina, iznosile sa ta­
kvim uverenjem. Ona više ne izgovara neko odredeno ime,
niti pokušava da ponudi neki precizni datum. Ona više ne
može da pripiše Sfingu kralju Khafri ili kralju Khufu, jer sa­
da shvata da 01 kriveni natpisi samo označavaju postojanje
tog kipa tokOl � njihove vladavine.
Dalje od Osamnaeste dinastije u otkrivenim papirusima
neki pomen o postojanju Sfinge zapravo ni ne postoji, a da­
lje od Četvrte dinastije ona nije zabeležena ni na kakvom
natpisu u kamenu. Kopači koji su tražili antički pien našli
su natpis koji govori o Sfingi kao spomeniku čije je pore­
klo izgubljeno u vremenu i nečem što je ponovo otkriveno
slučajem nakon što je bila zakopana pod pUstinjskim pes­
kom i potpuno zaboravljena. Ovaj natpis pripada periodu
Četvrte dinastije, rodu faraona koji su živeli i vladali Egip­
tom pre skoro šest hiljada godina. Ali za ove stare f..Taljeve
Sjinga već je bila neizrecivo stara.
San dolazi kada stigne noe, ali ja sam ga iz sata u sat
odlučno potiskivao. Ipak, na toj tački tokom mojih noćnih
razmišljanja očni kapci počeli su da mi se spuštaju u neho­
tičnoj pobuni, a moj um je postao nekako dremljiv. U meni
su se za nadmoć takmičile dve sile. Prva je bila žarka želja
da probdem noe i sa Sfingom posmatram svet; drugo je
bila rastuća težnja da popustim svom telu i umu pod umiru­
jućim i usi:l3vljujueim milovanjem tame koja me je okruži­
vala. Konačno sam između nj ih uspostavio mir i potpisao
20
Noć sa Sfillgom
sporazum po kome sam oči držao jedva otvorene, kao uske
proreze koji ne vide, a moj um jedva budan i pustio svoje
misli da otklize u sanjarenje o bojama koje su prolazile kao
u nekom nizu.
I ostao sam neko vreme u mirnoj snenosti koja dolazi
kada misao obamre. Koliko sam dugo tako ostao, ne znam.
Ali došao je trenutak kada su boje iz moje vizije nestale, a
njihovo mesto zauzeo veliki otvoreni prostor. Bio je čudno
osvetljen srebrnastim svetlom, kao što priroda može da bu­
de osvetljena pod punim mesecom.
A svuda oko mene kretale su se gomile tamnih likova,
žureći ovamo onamo; neki su nositi teret u korpama na gla­
vi, a drugi su se penjali i silazili po krhkim skelama od dr­
venih motki pričvršćenih uz ogromnu stenu. Među njima je
bilo nadzornika koji su radnicima izdavali naređenja ili paž­
ljivo pratili nastojanja ljudi koji su radili sa čekićem i dletom,
klešući unapred projektovanu [OImu na steni. Uvazduhu je
sve odjekivalo od njihovih udaraca koji su se ponavljali.
Lica svih tih ljudi bila su duga i tvrda, koža im je. bila
crvenkasto smeđa ili sivkasto žuta, a gornje usne bile su pri-
metno duge. .
I gle, kada je njihov posao bio završen, istureni stenovi­
ti nagib pretvorio se u džinovski ljudsku glavu postavljenu
na ogromno telo lava, cela figura počivala je u velikoj vešta-
•
čkoj udubini usečenoj u plato. Siroko i masivno veličanstve-
no stepenište vodilo je naniže u udubinu, a na vrhu čudnog
ukrasa za glavu te figure, čiji su nabori stršili iza ušiju, na­
lazio se disk od punog zlata.
Sfinga!
Ljudi su zatim nestali i predeo je postao miran kao na­
pušteni grob. Onda sam primetio prostrano more koje je ši­
rilo svoje vode preko čitave zemlje sa moje leve strane: linija
njegove obale bila je udaljena manje od morske miUe. Tišina
21
l
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU •

koja je vladala imala je u sebi nešto preteće što nisam mo­

gao da razumem sve dok duboki, sve jači zvuk nije došao iz
samog srca okeana. Zemlja se podamnom zatresla i zadrh­
tala i sa zaglušujućim urlikom u vazduh se podigao ogrom­
ni vodeni zid i grunuo prema nama, prema Sfingi i meni i
oboje nas prekrio.
•
Potop! DRUGO POGLAVLJE
Došlo je do pauze. Ne znam da li je trajala jedan minut
ili hiljadu godina; još jednom sam sedeo do nogu velikog ki­
pa. Pogledao sam oko sebe i nisam više video more. Ume­ Pustinjski čuvar
sto toga video sam prostrani predeo poluosušene močvare,
dok su se ovde onde mogle videti samo velike mrlje belih
slanih zllla. A sunce je nad zemljom sijalo žestoko dok su
mrlje rasle po veličini i broju. I još uvek je sunce bacalo Zvezde su još uvek bile brojne nad nama, mesečev srp
nemilosrdnu vatru na sve, izvlačeći poslednju kap vlage iz nam se još uvek ljubazno smešio, Sfinga se još uvek diza­
močvare i pretvarajući sve u meku suvu zemlju ispečenu la preobražena i veličanstvena pod srebrnim zracima kada
do bledo žute boje.
sam okrenuo glavu na levo, gde sam u svojoj viziji posma­
Pustinja! trao more kako se diže poput gnevnog čudovišta i proždire
Još uvek je Sfinga zurila u predeo, sa debelim jakim ne­ suvi svet.
unakaženim usnama oblikovanim kao da će se pretvoriti u
Jedan slepi miš, možda greškom smatrajući moje nepo­
osmeh, očigledno zadovoljna svojim usamljenošću. Kako mično telo delom predela, udario je svojitn krilma u moju
se savršeno ova usamljena figura uklapala u svoju usamlje­ glavu i odleteo, izazivajući slabački drhtaj gađenja koji mi
no okruženje! U tom mimom Kolosu siim duh samoće iz­ je kliznuo niz kičmu. Očigledno je došao iz otvorenog gro­
gleda da je našao dostojnu inkarnaciju.
ba neke mumije.
I tako je čekala sve dok jednog dana mala flota čamaca I ja sam razmišljao o velikom peščanom okeanu koji se
nije stala na obali reke i iskrcala grupu ljudi koji su joj pola­
povremeno valja preko tri miliona kvadratnih milja Sahar­
ko prišli i uz radosne molitve bacili se pred njom na zemlju.
ske pustinje, nikada ne prekidajući svoje talasanje sve dok
. Od tog dana čarolija tišine je razbijena i od tada su gra­
ne stigne do dugog grebena golih krečnjačkih brda koja se
đena prebivališta ljudi na nizini ne tako daleko od nje, a kra­
dižu sa tla kao ružičasto obojeni zidovi, brda koja štite Egi­
ljevi dolazili sa sveštenicima da se poklone onoj koja je lično
pat i čuvaju dolinu Nila na tako velikoj razdaljini. Priroda
bila kraljica pustinje bez dvora.
je izgleda, kao sa nekim određenim ciljem, podigla libijska
I sa njihovim dolaskom moja se vizija ugasila, kao što
. brda da bi spasila Egipat da ga ne prekrije ona pustinja ko­
se plamen žiška gasi kada više nema goriva.
ju je takođe ona napravila.

22
23

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Opasnost je vrlo realna. Negde u rano proleće, svake
godine, ciklonski vetrovi strahovite snage, strašni hams i­
ni, objavljuju rat severnom delu Afrike i gnevno zvižde
preko kontinenta sve od atlantske obale. I kada se kreću
napred kao osvajačka allllija željna pljačke i pobede, pe­
sak i prašina kreću sa njima. Velike gomile uskovitlanih
peščanih zrna šire se na sve strane, prekrivajući zemlju
zlatnim pokrovom. Gde nema otpora njihovom nailasku
one tokom godina donose pustoš, grobnu pustoš, jer pre­
krivaju kolibe, kuće, spomenike, hramove, čak i cele grado­
ve. Tako žuti pesak carski vlada zemljom skiptrom kome je
nemoguće odupreti se. Snaga ovih hams ina je takva da
nebo može da bude potpuno zamračeno i da se sunce uop­
šte ne vidi. Uzvitlani oblaci peska kroz koje se često ne mo­
že videti, kao ni kroz pravu londonsku maglu, nošeni su
velikom brzinom i jedan njihov deo slaže se uz i na sve
objekte koji im stoje na putu; oni se postepeno gomilaju
oko i preko tih objekata. Video sam sela koja se nalaze-po­
red oaza na rubu Libijske pustinje čiji su stanovnici bili
primorani da napuste svoje kolibe i da ih ponovo podignu
na višem terenu, takav je bio osvajački pohod peska na nji­
hove zidove. Video sam jedan dostojanstveni stari hram
koji su nedavno iskopali, na koji se pesak nagomilao do
samog krova.
Pogledao sam iza sebe u Sfingu, na patetični polutužni
izraz oko njenih usta, širine sedam stopa, koji sam mogao
samo nejasno da razaberem pod svetlom zvezda i kojoj su
zauvek izmenili onaj polunasmešeni izraz koji sam video
na figuri moje vizije, prvobitne atlantiđanske Sfinge. Nale­
ti peska strašne siline nagrdili su njeno lice koje su isto
tako izobličili i ljudi bez poštovanja.
Sigurno da se leteći pesak s vremena na vreme snažno
bacao na nju, ponekad u tišini, ponekad zavijajući olujnim
24
•
Pustinjski čuvar
besom - da li ju je skoro prekrio? Jeste. Sećam se tajan­
stvenog sna koji je faraon Tutrnozis IV zabeležio fascinan-.
tnim hijeroglifskim znacima na crvenoj granitnoj steli .koja
leži između njenih šapa. Sećam se takođe, od reči do reči,
patetične tužbalice u tom snu o izgubljenoj i zaboravlje­
noj Sfingi koja je u nemilosrdnom pesku bila pokopana
do vrata.
"Pesakpustinje mi se približava, " uzviknuoje njen Duh,
"i ja sam potonula duboko u njega. Požuri! Naredi da se
očisti pesak i onda ću znati da si moj sin i moj pomagač. "
A kada se probudio, Tutrnozis je rekao sebi:
"Stanovnici grada i hrama dolaze da odaju poštovanje
ovom bogu, ali niko od njih nikada ne razmišlja o osloba­
danju njegovog kipa od peska."
Reljefni crteži na vrhu kamene stele prikazuju kralja ka­
ko Sfingi nudi tamjan, a onda sledi kompletna priča o najčud­
nijem snu u istoriji i o njegovim zapanjujućim posledicama.
Rezbarije na steli Tutmozisa IV
koja stoji ispred Sfinge
25
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Mladi Tutmozis je još bio samo princ kada je sa prijateljima
lovio na rubu pustinje, blizu Gize.
"On se zabavljao na južnim putevima," kažu hijerogli­
fi, "gađajući metu od bakra, loveći lavove i divlje životinje
u pustinji i utrkujući se u svojim bojnim kolima, a konji su
mu bili brži od vetra." •
Upodne je sišao sa konja, umoran i iscrpljen svojom za­
bavom. Pošto je ručao, poželeo j e da otpočine i poslao j e svo­
je pratioce da se odmore. Na oltaru se pomolio bogovima i
onda otišao da se i sam odmori.
Težina sna savladala je princa u satu kada se Ra kruni­
še. Našao je veličanstvo ovog poštovanog boga kako govo­
ri nj egovim sopstvenim glasom, baš kao što se otac obraća
svom sinu, rečima:
"Uistinu, vidim te, posmatram te, sine moj. Ja sam tvoj
otac, Heru-Khut, koji će ti dati ovo kraljevstvo. Ti ćeš po­
dići njegovu crvenu krunu i zemlja će biti tvoja celim svojim
prostorom. Božja kruna baciće sjaj na tebe, hrana iz Egip­
ta i skupoceni pokloni iz stranih zemalja biće ti dati!"
San se završio hitnim zahtevom da se, ako mladi princ
želi da dobije obećanu krunu, Sfinga otkopa iz svog peš­
čanog groba.
Tutmozis je pokorno poslušao naređenj e koje je dobio
u snu i dao zadatak velikom broju ljudi da očiste pesak koji
je ispunjavao duboko dvorište i prekrivao grudi Sfinge.
Heru-Khut, "Sunce koje izlazi", Duh ili bog Sfinge,
održao je sa svoj e strane obećanje. Preko reda, pre svoj e
starije braće, princ je dobio faraonsku krunu kao Tutmozis
IV i poveo annije van Egipta koj e su postizale pobede ku­
da god da su krenule. Njegovo carstvo prostiralo se od da­
leke Mesopotamije na istoku do drugog katarakta Nila u
Nubiji na jugu; on je porazio Beduine Libije na zapadu,
dok su mu bradati Etiopljani doneli obećane skupocene po-
26
Pustinjski čuvar
klone. Pod nj im je Egipat postao beskrajno bogat, prospe­
ritetni su bili kako vredni seljaci tako i prinčevi besposličari;
nj egova civilizacija i kultura cvetal i su kao nikada ranije.
Predskazana slava veličanstveno se ostvarila.
Sve to nije pusto naklapanje nego istorija, nije legenda
nego živa istina, jer su Egipćani vodili zapise pažljivije od
bilo kog drugog naroda antike, dok će mnogi od tih zapisa,
duboko uklesani u tvrdi kamen, nadživeti one na papiru i
pergamentu.
Ali to nije bio prvi i jedini put kada je čovek bio po­
taknut da oslobodi Sfingu.
Sedam puta stalno aktivni pesak prekrivao je Sfingu,
sedam puta je bila oslobođena.
I to samo u istorijsko doba, jer su ljudi iz preistorije ga­
jili duboko poštovanje prema ovom kipu, što ih je i navelo
da nj egovo telo štite predanom pažnjom.
Prvi put ju je pre više od pet hiljada godina iskopao Kha­
fra, faraon Četvrte dinastije koj i je Drugu piramidu pretvo­
rio u grob u kome će biti njegov granitni sarkofag. Manje
od dve hiljade godina kasnije izvršen je drugi pokušaj da se
Sfinga spase od peska, a to j e učinio Tutmozis JV, koga je
njegov čuveni san naveo da se poduhvati ovog zadatka. On
j e čak pokušao da je zaštiti od dalj ih invazija, izgradivši oko
nje grubi zid od nepečene cigle da vrši funkciju barijere.
Ove cigle možete da vidite i danas, na nekima je još uvek
utisnuto kraljevo prvo ime. Ali pesak se još jednom uvukao
i osvoj io kamenog džina, a ovog puta bio j e to jedan strani
kralj, filozof, rimski vladar Marko Aurelije koj i je Sfingu­
našavši je zakopanu do vrata - još jednom iskopao. Zidani
deo šapa i dela ispod grudi koj i nisu isečeni iz stene, kao
27
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU Pustinjski čuvar

što je glavnina tela i glava, bili su u ruševnom stanju i kralj osnove koja leži u jednom pravougaonom bazenu. Kopači
je to pažljivo popravio, dok se delovi gde je obnovio cig­ su potpuno iskopali donji deo velikog kamenog bloka koji
lom opasane zidove još uvek ističu svojom crnom bojom
je tako dugo bio sahranjen i otkrili u detalje ogromnu ste­
naspram sive pozadine. novitu platformu prekrivenu dugim kamenim pločama na
Pod Arapima Sfinga je, naravno, opet potpuno zanema­
kojoj ona stoji. Celi ograđeni prostor oko nje i veliki deo
rena sve dok se nad zlatnim peskom nije videlo samo umor­
prednjeg dvorišta takođe su očišćeni. Na svetlost dan.. do­
no sivkasto-belo lice. Tek početkom prošlog veka neko se
neto je i četrdeset stopa široko stepenište koje vodi dole do
sažalio na nju, kada je kapetan Kadilja, zaneseni italijanski platforme. I konačno je Sfinga mogla da se vidi u svom
arheolog i čovek koji je proučavao natprirodne misterije,
punom sjaju. Onda je oko delova okruženog prostora izgra­
pokušao da iskopa gornji deo njenog tela, ali je invazija pe­
đen stnni, čvrsti betonski zid da odbrani Sfingu i da pešča­
ska bila tako brza da je imao velikih problema da sačuva nog neprijatelja zadrži na odstojanju. Nikada više, nadajmo
delove koje je već očistio da ponovo ne nestanu pod njim.
se, neće se brzo rastuća gomila žutih zrnaca nakupiti na bo­
Godine 1 869. August Mariet, osnivač Egipatskog muzeja, kovima Sfinge da bi ovaj hvale dostojni rad na iskopavanju
u čast otvaranja Sueckog kanala učinio je delimični napor,
učinila uzaludnim.
peti ove vrste, da ukloni gomilu peska koja je stalno rasla, Ali, ipak, ne smerno biti suviše oštri u osudi neprijatelja.
ali on se nije dugo zadržao na tom zadatku. Trideset godi­
Ako pesak uspeva da pokopa kipove i hramove Egipta, on
na kasnije, Maspero, njegov naslednik u Muzeju, sakupio
vrši i zaštitnu funkciju njihovog očuvanja, balsamujući ih i
je javnim prilozima velika sredstva u Francuskoj u istu svr­
spasavajući od nestajanja. Možda ne postoji bolje sredstvo
hu. Tako opremljen, on je bio opet u mogućnosti da na sve­
konzerviranja kamenih spomenika napravljenih rukom čo­
tlo izvuče glavni deo Sfinge.
veka od toplog, suvog afričkog peska.
Maspero se nadao da će u njenoj osnovi naći neki otvor
koji bi ga odveo u unutrašnju prostoriju. Nije mogao da ve­
ruje da ovaj jedinstveni kip nema neke neotkrivene arhi­
tektonske tajne. Ali nije nađen ni jedan otvor ili ulaz. Onda
Jedna po jedna, polako i pomalo nerado, bezbrojne zve­
je počeo da se pita da li Sfinga počiva na terasi ispod koje
zde počele su da nestaju i ja sam znao da se moje dugo bde­
možda leži tajna prostorija koju traži. Obim ovog zadatka,
nje bliži kraju. Odredio sam mu kao rok trenutak kada čovek
to jest, iskopavanja osnove bio je prevelik za njegova ogra­
više ne može da vidi misteriozni prolazak konstelacija po
ničena sredstva i pošto su tada američki milioneri tek po­
nebu boje indiga i kada zora zatitra nad zemljom u ružiča­
čeli da pokazuju interesovanje za egiptologiju, bio je
stoj svetlosti.
primoran da svoje delo ostavi budućim pokolenjima.
Vazduh je bio prohladan, a moje grlo suvo i rapavo.
Sedmi i posledni napor učinjen je pre nekoliko godina
Još jednom sam mimo pogledao ovog ozbiljnog kame­
kada se egipatska vlada odlučila za konačno uklanjanje pe­
nog čuvara starih tajni, čijije lik pod bledom svetlošću zve­
ska i tako iznela na svetlost dana do tada neviđene delove
zda bi o tako simboličan za ćut!jivogposmatrača našeg sveta.
28
29

•

TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
Da li sam okrenuo list egipatske preistorije koga su u pro­
šlosti retko okretali? Ko će se drznuti da izmeri starost Sfin­
ge? Ako je njeno atlantiđansko poreklo prihvaćeno, ko bi
mogao da je poveže sa nekim datumom?
Aja nisam video nikakvog razloga zašto takvo poreklo,
opisano tako kratko u mojoj viziji pod zvezdama, ne bi bilo
prihvaćeno. Atlantida nije više bila izmišljotina grčkih filo­
zofa, egipatskih sveštenika i američkih indijanskih plemena:
pojedinačni naučnici su sakupili na stotine dokaza njenog
postojanja, pa i više od toga. Video sam takođe da kada je
Sfinga bila isklesana iz stene, nizija koja je okružuje nije
mogla da bude prekrivena peskom, jer onda bi i sam steno­
viti nagib koji se nalazi u podnožju brda na čijem se vrhu
dižu piramide bio pod peskom - položaj prepun smetnji zbog
kojih bi rad bio skoro nemoguć. Ne, bilo je verovatnije da
je kip isklesan pre nego što se pojavio pesak, kada je Saha­
ra bila ogromno more iza koga je ležalo veliko i tragično
ostrvo Atlantida.
Ljudi koji su nastanjivali preistorijski Egipat, koji su is­
klesali Sfingu i osnovali najstariju civilizaciju sveta bili su
ljudi koji su napustili Atlantidu da bi se naselili na ovoj uza­
noj traci zemlje koja omeđuje Nil.' A oni su otišli pre nego
što je zlehudi kontinent potonuo na dno Atlantskog okeana,
pre katastrofe koja je isušila Saharu i pretvorila je u pustin-
•
ju. Skoljke koje su danas na nekim mestima razbacane po
površini Sahare, kao i riblji fosili koji se mogu naći u nje­
nom pesku, dokazuju da je ona nekada bila prekrivena vo­
dom jednog velikog okeana.
l " Sve činjenice vode ka zaključku da su Egipćani već postigli ve­
oma veliki napredak II umecima civilizacije pre doba Menesa (pr­
vog faraona) pa možda i pre nego što su se uselili II dolinu Nila",
bilo je uvaženo mišljenje Sir Dž. Đ. Vejkinsona, jednog od najbo­
ljih egiptologa koje je engleska nauka ikada dala.
30
•
Pustinjski čuvar
Misao da Sfinga pruža čvrstu, vidnu i trajnu vezu izme­
đu današnjih ljudi' i ljudi jednog izgubljenog sveta, nepo­
znatih Atlantiđana, velika je i sjajna.
Ovaj veliki simbol izgubio je svoje značenje za moder­
ni svet za koji je on sada samo predmet lokalne znatiželje.
•
Sta je on značio za Atlantiđane?
Nekakav nagoveštaj odgovora moramo da potražimo u
ono malo ostataka preživele kulture kod naroda čije istori­
je tvrde da su atlantiđanskog porekla. Moramo da prilikom
ispitivanja zađemo dublje iza degenerisanih rituala naroda
kao što su Inke i Maje, uzdižući se do čistijeg obožavanja
njihovih dalekih predaka i tada ćemo naći da je najuzvišeni­
ji predmet njihovog obožavanja bila Svetlost, predstavljena
suncem. Zbog toga su oni izgradili piramidaine hramove
sunca po celoj staroj Latinskoj Americi. Takvi hramovi bili
su ili varijante ili neznatno defoItt,isane kopije sličnih hra­
mova koji su postojali u Atlantidi.
Kada je Platon otišao u Egipat i boravio neko vreme u
staroj Školi Heliopolisa, gde je živeo i učio tokom trinaest
godina, sveštenici-učitelji, obično :Vrlo oprezni sa stranci­
ma, pružali su svom ozbiljnom mladom grčkom studentu
obaveštenja uzeta iz njihovih dobro čuvanih tajnih zabeleški.
Između ostalog rekli su mu da je u centru ostrva Atlantide
stajala velika piramida sa zaravnjenim vrhom i da je 'n a tom
vrhu bio izgrađen glavni hram kontinenta - hram sunca.
Emigranti koji su otplovili u Egipat poneli su sa sobom
svoju religiju i izgradili slične hramove; na velikim nagnu­
tim pilonima i piramidalnim grobovima Egipta možemo da­
nas da čitamo znake atlantiđanskog nasleđa, čak i sunce je
dobilo prvo mesto među egipatskim bogovima. Emigranti
su preko mora preneli još nešto - to je bila osobita sklonost
da prave ogromne kipove, sklonost prema kamenim dži­
novima. Baš kao što u razrušenim hramovima Meksika,
31
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
Pustil/jski čuvar
.

Perua i Jukatana atlantiđanskog porekla, masivnim kao što

Ij eg očajanja. Č ovek, okrečući se instinktivno licu i prisus­
jesu, sagrađenim od kamenih blokova ogromnih dimenzija
tvu sunca, okreće se telu svog Stvoritelja.
sa fino naležućim spojevima, može da se vi di sestrinski stil
A od sunca se rađa svetlost: od sunca ona zračeći dolazi
egipatske arhitekture, tako i u ogromnim figurama koje su
u naš svet. Bez sunca ostali bismo zauvek u užasnoj tami;
nađene u dvorištima ili duž prilaza tim hramovima može­
usevi ne bi uspevali, čovečanstvo bi gladovalo, umrlo i ne­
mo da prepoznamo istu porodičnu crtu.
stalo sa lica planete.
Kamene ljudske figure koje je kapetan Kuk našao na Us­
Ako je ovo poštovanje prema Svetlosti i nj egovom iz­
kršnjim ostrvima, tom usamljenom ostatku planinskog vrha
voru, suncu, bilo centralno načelo atlantiđal� ske religije, bi­
Jednog potonulog kontinenta, bili su visoki samo dvadeset
lo je isto tako i centralno načelo rane egipatske religije. Ra,
i sedam stopa, manj e od jedne trećine visine S finge ; ipak j e
bog sunca, bio j e prvi otac i stvoritelj svih ostalih bogova,
I njihova prošlost povezana sa egipatskom.
Stvaralac svih stvari, jedan, samorođeni.
Svrha Sfinge sada je postala malo jasnija . Egipćanski At­
U lepoj staroj Himni Ra kada se rada na istočnom nebu
l�tiđani izgradili su j e kao svoj najveći kip, svoju naj uz
peva se:
­

vlsemJu statuu sećanja, i posvetili je svom bogu Svetlosti,

suncu. A negde su izgradili i njegov hram, isto tako njihov
Poštovanje tebi, ti si gospodar neba,
naJvećI, njihov najuzvišeniji hram.
Ti koračaš preko neba sa srcem punim radosti.
Sfinga je bila poštovani simbol u kamenu jednog naro­
Tvoj e zrake su n a licima svih.
da kOJI Je u ovom zgusnutom materijalnom svetu gledao na
Zdravo, moj Gospode,
S �etlost kao na pojavu najbližu Bogu. Svetlost je naj suptiI­
Ti koji prolaziš kroz večnost
ruja, najneopipljivij a od pojava koje čovek može da registru­
I čije je postojanje večno.
Je pomoću Jednog od svojih pet čula. Ona je najeteričnija
vrsta materije za koju zna. Ona j e najeteričnij i element sa
Kad bi Sfinga bila povezana sa ovom religijom Svetlo­
koj im nauka može da se bavi i čak i različite vrste nevid­
sti, ona bi sigurno imala neku vezu sa suncem. I imala j e !
ljivih zraka samo su varijante svetlosti koje vibriraju preko
Jer pošto sam se okrenuo da pogledam II svetlost zore
gIamca sposobnosti naših zenica da je uhvate. Tako je u Knji­
koja se pojavila iz tame, jasno ocrtana na ravnom horizon­
ZI poslanja, Genezi, prvi stvoreni element bila Svetlost, bez
tu, setio sam se zlatnog diska iz moje vizije i u trenutku
koje nije moglo da bude stvoreno ništa drugo. "Božji Duh
kre �o se po licu Tame," pisao je Mojsije, obrazovan u Egip­ sagledao ovu vezu. Da bih to proverio, nagnuo sam se i pa­
žlj ivo pogledao u nešto na mojoj levoj ruci, u radijumom
tu. I BogJe rekao neka bude Svetlost i bi Svetlost." Ne sa­
osvetljeni ručni kompas, u sigurnog vodiča i dobrog pri­
mo to, ona j e i savršeni simbol onog nebeskog svetla koje
jatelja.
se rađa u mestima duboko u čovekovoj duši kada on daje
I otkrio sam da je Sfinga bila okrenuta tačno prema is­
srce I dušu Bogu; ona j e veličanstveni spomenik onog bo­
toku, njene slepe oči gledale su tačno na tačku gde je sunce
žanskog svetla koje ga tajnovito očekuje čak i usred naj dub-
počinjalo svoje svakodnevno pojavljivanje na horizontu!
32
33
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Sfinga j e bila postavljena prema istoku da simboliše
•
ponovo rođeni Zivot, kao što su kralj evski grobovi Egipta
postavljani na zapadnoj obali Nila da simbolišu Život koji
je prošao kao analogiju suncu na zalasku. I baš kao što se
tek rođeno sunce penje visoko na nebo nad našom glavom,
tako čovek posle svog uskrsnuća uzlazi u duhovni svet; i
kao što sunce prelazi preko kraljevskog nebeskog luka i,
neviđeno, nastavlja put ispod horizonta, tako čovek prelazi
oba ova sveta.
Okrenuo sam se i nastavio sa svoj im bdenjem. Dok j e
noć bila u povlačenju, lice Sfinge postajalo je sve vidljivi­
je, a masivni zid koj i ju je okruživao sve se j asnije ocrtavao
naspram peska.
N a nebu se pojavilo ružičasto svetlo, pružaj ući se u du­
gim linijama kao da ga j e boj icom obeležila neka nevidlji­
va ruka. Sunce se rađalo i pojavljivalo, sve više otkrivajući
pogledu poznati egipatski pejzaž i bojeći udaljene visove u
bledo-ružičasto.
Na udaljenosti od sedam milja, mujezini Kaira popeće
se na visoke minarete svojih džamija da bi stali na kružne
platforme i pozvali Prorokove sledbenika da se probude, jer
to je bio čas prve molitve.
l Sfinga je ovde pozivala, ali ćuteći.
l dok sam uporno gledao u njen poluprofil, čudio sam
se drskosti onih čiji su topovi, skmaveći je, odbili pola nje­
nog nosa. Kakve misli mora da su prošle kroz glavu Sfinge
kada su ovi varvari počeli da pucaj u ! Prvo zapanjena, za­
tim uvređena, konačno mora da se ponovo povukJa u svoju
prastaru filozofsku rezignaciju. Egipćani ovo sakaćenje pri­
pisuju Napoleonovim vojnicima; francuski arheolozi pripi-
34
PustilIjski čuva,.
suju ga mamelučkim vojnicima iz X V I I I veka i kažu da
j e nos korišćen kao meta za vežbe nj ihove artilj erij e . Ali
Napoleon ne bi nikada dozvolio takvo skrnavljenje najsta­
rijeg kipa na svetu. Mali Korzikanac bio j e suviše veliki
čovek, suviše veliki ljubitelj umetničkih predmeta, suvi­
še veliki obožavalac istaknutih dela antike i suviše promi­
šljen i mudar da ne bi primetio i procenio značaj kamene
pustinjske sanjalice. Mameluci bi svakako imali manj e sum­
nj i, osećaj ući tipičan muslimanski prezir prema idolima.
Jedan arapski istoričar čak pominje jednog fanatičnog še­
ika koji je 1 3 79. godine u svom oduševljenju prema Ala­
hu pokušao da polomi Sfingi nos. Prava istina je, međutim,
da je šteta započeta u vremenima mnogo ranijim i od do­
ba Mameluka i od doba Francuza, tako da su kasniji ve­
kovi samo bili svedok nj enog dovršavanj a. Jer tokom tog
dugog perioda koj i se protezao od pada faraona do XIX
veka, praznoverni putnici nisu oklevali da se naoružaju če­
kićem i dietom i na račun Sfinge pribave talismane i us­
pomene. Tako su deo usta odlomili nekadašnji posetioci
pod nekim vladarom u vreme kada se spomenici i antikvi­
teti u zemlji nisu cenili kao što se cene danas, kada pose­
tioci više ne mogu da rade šta i m se prohte i kada vlasti
prvom monumentalnom umetničkom delu Egipta obezbe­
đuju dužnu zaštitu.
Nisu svi putnici pokazivali takve varvarske namere. Ne­
kolicina njih, koj i su došli davno, još u doba grčkih i rim­
skih vladara, nisu mogli da odole iskušenju da ne urežu svoja
imena na kipu Sfinge i l i na zidove koji opasuju duboki
bazen u kome ona stoj i, imena koj i znatiželjnici u našem do­
bu mogu još uvek da vide i odgonetaju. A na drugom nož­
nom prstu leve šape, tako slabo ugreben da se jedva može
čitati, sigurno neprimećen od mase koja danas dolazi i od­
lazi, nalazi se jedan divni originalni sonet upućen Sfingi
35
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Pustil/jski čuvar
koj i je potpisao niko drugi do Arian, slavni istoričar Alek­
Jedan intelektualac me je upitao čemu sam se naJ ­
sandra Velikog. Lepi grčki stihovi zaslužuju da negde budu
više divio od onoga što sam video u Egiptu, koj i j e
zabeleženi u štampanoj formi.
obj ekat izazvao moje najveće divljenje.
Grubi prozni prevod stihova glasi:
•

U odgovoru, on je morao da ukaže na Sfingu. Nažalost,

Večni bogovi oblikovali su tvoje zadivljujuće
nj egova hvala ne može tako lako da se dobije u današnje vre­
telo, u svojoj brizi za predeo ispečen vrućinom, gde
me. Njen nos je otkinut, pletena četvl1asta brada odlomljena,
ti bacaš svoju blagonaklonu senku. Oni su te sme­
usta žalosno okJ"njena, pa čak su i stranice ' lkJ"asa za glavu
stili kao ste'lovito ostrvo usred velikog platoa, čiji
primetno oštećene. Nekada blaga usta sada nJse poluiskriv­
pesak zadr�.avaš. Taj sused koga su bogovi dali pi­
ljeni izraz i postala su nj ena polutužna, polupodrugljIva
ramidama Ilije, kao u Tebi, Edipova Sfinga čoveko­
karakteristika. Ali mada se stara Sfinga vIše ne smešI, ona
ubica; on je sveti sledbenik boginje Latone, čuvar
ipak i dalje sedi, uprkos svojih žalosnih ožiljaka i ozleda,
blagonaklonog Ozirisa, uzvišeni poglavar zemlje Egi­
sa nepokolebljivim prezirom prema eonima.
pat, kJ"alj stanovnika na nebu sličan suncu, jednak
Vulkanu.

Možda je najveća šteta koju je Sfinga pretrpela od ru­

Ovo čudno stvorenje, koje otelovljava snagu lava, inte­
ku bednika koj i su j e unakazili gubitak nj enog čuvenog
lekt čoveka i duhovno spokojstvo boga, mirno i na prikla­
osmeha koji je predstavljao zagonetku za niz generacija
dan način uči nas nemi novnoj istini potrebe za samokon­
antičkih naroda. Uništenje čak ni pre sedam stotina go­
trolom kojom ljudsko biće može da prevlada životinju u
dina još nije bilo potpuno i Abdul Latif, bagdadski lekar,
sebi i da j e ukroti. Ko može da baci pogled na veliko ka­
fi lozof i putnik mogao je da napiše, u svojim preciznim
meno telo, čije su noge i kande zveri povezane sa glavom
i sa pažnjom unetim beleškama, o ogromnoj glavi koju je
i licem plemenitog ljudskog bića, a da ne izvuče tu elemen­
našao prilikom svoje posete na udaljenosti dometa strele
tarnu pouku? Ko može da čita simbolizam te zmIje sa
od piramida:
klobukom koj i se uzdiže iznad nj enog ukJ"asa na glaVI, taj
ureus-amblem faraonske vlasti, a da ne vidi da misija Sfin­
Ovo lice vrlo je lepo i usta ostavljaju utisak ljup­
ge nije samo da bude kJ"alj nad drugima nego i kJ"alj nad
kosti. :
samom sobom? Ona je nemi propovedlllk u kamenu kOJ a
drži tihu besedu svima koji imaju uši da je čuju.
Takvu hvalu, koja dolazi od čoveka čije j e delo O ljud­
Da Sfinga predstavlja nešto ili nekoga božanskog suge­
skom te/ll bilo vekovima klasika medu arapskim narodima,
lišu hijerog lifski natpisi na zidovima hramova Gornjeg EgIp­
vredi citirati. Abdul Latif, koj i j e počeo svoja putovanja po
ta, kao u Edfuu, gde je jedan bog prikazan kako se menja
Egiptu nešto pre 1 200. godine naše ere, nastavlja:
u lava sa ljudskom glavom da bi pobedio Seta, egipatskog
36
37
•
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Sotonu. Da Sfinga skriva neku arhitektonsku tajnu i neku
misteriju usečenu u kamen sugeriše jedna čudna činjenica.
U svim drugim delovima Egipta male kopije Sfinge bile su
postavljene ispred odgovarajućih hramova kao čuvari i za­
štitnici praga, i l i su lavovi bili prikazani kao zaštitnici na
vratima hramova. Čak su ključevi hramova imali oblik lava.
Ali izgleda da Sfinga iz Gize jedina stoji bez hrama u po­
zadini. Takozvani Hram Sfinge, gradevina nalik na tvrđavu
od crvenkastih :etvrtastih kamenih stubova i sa običnim ma­
sivnim zidovi' na uopšte ne pripada njoj , kako su najnovija
iskopavanja profesora Selima Hasana konačno i potpuno
dokazala. Sada se otkriva da je to u stvari bio hram pirami­
de Khafre, Druge piramide, sa kojom j e povezan poplo­
čanim kosim putem koji je sada potpuno otkopan. Š taviše,
ovo čudno građeno svetilište stoji ispred, a ne iza Sfinge.
Mali otvoreni hram koj i je Kavilja i skopao iz prostora
kod grudi i šapa, i koj i je sada skoro uništen, bio je izgra­
đen tek nedavno u poređenju sa stvarnom datumom kipa.
Č ine ga tri stele visine četrnaest stopa koje su igrale ulogu
zidova bez krova, a dve od nj i h su vreme i gramžljive ruke
skinule i uklonile. Č ak je i žrtveni oltar koj i se nekada na­
lazio naspram ulaza u ovo svetilište i koj i je sada nasuprot
ulaza ka šapama rimsko delo, mada napravljeno od koma­
da crvenog granita uzetog od daleko starijeg hrama Khafre
u blizini.
Gde je, onda, stvarni hram Sfinge?
Podigao sam malo glavu i pogledao iza hrama. l video
sam iz ugla gde sam sedeo kako se na ranom jutarnjem sun­
cu, usmeravajući svoj zatupljeni vrh prema nebu, uzdiže
najveća građevina u svetu, najveća nerešena kamena zago­
netka, prvo čudo sveta kako za Grke tako i za nas, ta enigma
starih naroda koja nastavlja da zbunjuje savremene narode,
prikladni prijatelj Sfinge.
38
PlIstil/jski čuvar
Velika piramidal
Obe, izgrađene u vreme Atlantide, stoj e kao značajni tra­
govi misterioznog kontinenta i ostaju kao nemo nasleđe na­
roda koj i je nestao tako tajanstveno kao i nj egova zemlja.
Obe podsećaju naslednike Atlantiđana na veličinu te iz­
gubljene civilizacije.
A onda su se sunce i Sfinga ponovo sreli i obnovili slav­
ni sastanak koj i s e održava svakodnevno tokom nebrojenih
godina. Nebo je brzo prošlo kroz sve one promene koj e sle­
de zoru u Egiptu; horizont se od ružičaste pretvorio u heli­
otrop*, od heliotropa u ljubičasto, od ljubičastog u crveno,
pre nego što je poprimilo tu vedru intenzivnu beličasto-pla­
vu boju koja čini stalni nebeski svod nad Egiptom. Ja sada
znam da je Sfinga, kao pustinjski čuvar, bila amblem Svete
četvorice, ćutlj ivih čuvara ovog sveta, četiri boga koja iz­
vršavaju naređenja božanstva, misterioznih čuvara čovečan­
stva i nj egove sudbine. Ljudi koji su isklesali kip Sfinge
znali su za ova uzvišena Bića, ali mi, jadni moderni ljudi,
potpuno smo ih zaboravili.
Pomalo umoran od dugog noćnog bdenja, spremio sam
se da kažem zbogom ovoj titanskoj glavi koja se dizala nad
peskom. Nj ena pribranost, njeno mimo zapovedničko drža­
nj e, nj eno zračenje duhovnog spokojstva nekako je uticalo
na mene i proizvelo neko suptilno i od sveta distancirano ras­
položenje za koje sam jedva mogao da nađem reči. Sfinga,
toliko stara da je gledala detinjstvo sveta, utonula u nepreki­
nutu kontemplaciju, videla je kako se civilizacije dižu do sla­
ve da bi oncfa polako klonule kao uvelo cveće, posmatrala
*
Boja plavičasto-ljubičasta do purpurne. (prim. prev.)
39
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Pustinjski čuvar

je bučne osvajače kako prolaze i vraćaju se, dolaze i odla­
ze, dolaze i ostaju. A ipak j e ostala na svom mestu, potpuno
mima, daleko od svih ljudskih emocija. Nešto od te kame­
ne ravnodušnosti prema promenama sudbine izgleda da mi
I u njenom nepomičnom pogledu upravljenom ka istoku,
uvek pažljivom u očekivanju prvih zraka sunca, pročitao sam
simbol nade za naše sigul110 uskrsnuće, sigurno i neizbež­
no kao što je rađanje sunca.
"

se u tami noći zavuklo pod kožu. Sfinga oslobađa čoveka "Ti pripadaš Onom Sto Je Besmrtno, a ne samo vreme-
svih briga za budućnost, svih tereta na srcu i ona pretvara nu ", promrljalaje Sfinga, prekinuv§i konačno svoje ćutanje.
prošlost u kino-film koj i čovek može da posmatra distanci­ "Ti si večit i nisi samo od ljudskog mesa koje nestaje. Duša

rano, bezlično. u čoveku ne može da se ubije, ona ne može da umre. Ona če­
Pod čistim , afirnim nebom bacio sam poslednji pogled ka, uvijena LI pokrov. u tvom srcu, kao što sail/ja čekala, uvi­
na široko čelo, duboko utonule oči, okrugle punačke ob­ jena u pesak, u tvom sve/u. Upoznaj sebe, o sm.rtniče! Jer
raze, masivni Istaknuti ukras za glavu, napravljen da imi­ u tebi se nalazi Jedan, kao i u svim ljudima, koji dolazi i
tira stvarni ukras od naboranog platna sa horizontalnim s/oji u sudiš/u i svedoči da Boga IMA ! "
trakama preko njega, široku traku između dve uže linije.
Pogledao sam ponovo ružičasto obojene pruge koje su još
uvek obeležavale nj ene obraze, koje su podsećale na Sfin­
gu kakvu su je videli stari narodi, čiji j e oblik bio prekri­
ven izglačanim krečnj akom,a površina obojena u prigušeno
crvenu boju.
Ako su snaga lava i inteligencija čoveka izmešali svoje
simbolizme u tom šćućurenom telu, u nj emu je ipak bilo
nešto ni životnjsko ni ljudsko, nešto izvan i iznad toga, ne­
što božansko! Mada među nama nije razmenjena nijedna reč,
ipak je od prisustva S finge zrači lo neko duhovno ozdravlje­
nje. Mada se nisam usudio da šapnem u te velike uši, tako
gluve za žamor sveta, znao sam da me je savršeno razume­
la. Da, bilo je elementa nečeg natprirodnog u tom kame­
nom biću, koje je došlo do XX veka kao stvorenje iz nekog
nepoznatog sveta. Ali te zapečaćene pune usne zatvaraju
se nad nj ihovim atlantiđanskim tajnama. Ako mi je svetlost
sunca sada otkrila Sfingu u potpunosti, povećala je i njenu
. ..
mistenju.
Ispružio sam zgrčene noge na pesku i onda polako us­
tao, poslavši prema njenom nepomičnom licu reč oproštaja.

40 41
 Pi,.amida

gao, potvrdio je daje moja pretpostavka o tim jednostavnim

ljudima Indije tačna. Slava piramida otišla je i dalje nego u
vreme Plinija. U stvari, njihova slava j e tohka da se pitam
•

koliko je turističkih poslovnih magnata gledalo u trougaone

strane piramida sa žudnjom, žaleći što tako veličanstveno
mesto za reklamiranje propada. Možda nije tako daleko dan
TRECE POGLAVLJE
kada će neki preduzetni proizvođač ponuditi vladi Egipta na
stotine hiljada pijastera godišnje za isključivo pravo da po­
Piramida stavi ogromni reklamni pano preko severnog lica Velike pi­
ramide i kada ćemo imati sumnjivo zadovoljstvo da na njoj
na, engleskom, francuskom i arapskom jeziku, pročitamo na­
slikani poziv da lice peremo sapunom čija je slava danas Je­
dva nešto manja od slave samih piramidal
Sami Faraoni danas su samo prividenja, prozirni magli­
Ovi stari spomenici koji se odupiru vremenu izazivaju
časti duhovi koji borave u Amentetu, Sakrivenoj zemlji, ali interesovanj e učenih i privlače znatiželju laika, delimično
Piramide su još uvek sa nama, čvrsti, masivni spomenici
zato što se pojavljuju iz dubine vekova, a delimično i zato
koji su postali stalni deo stenovitog kamenog platoa na ko­
što njihove ogromne proporcije zapanjuju čak i ovu gene­
me su sagradeni. Stari Egipat i dalje privlači pažnju i inte­
raciju kojoj su grandiozne gradevine bliske. Kada prvI put
resovanje modernog sveta uglavno zato što nam je ostavio
ugledamo Piramide, čini nam se kao da smo stigli u neku
ova veličanstvena svedočanstva svog postojanja, svedočan­
čudnu, staru epohu, čija je drevno st prikladno izražena u
stva koja su materijalnij a i snažnija od bilo kojih koj a su
neobičnosti ovih nepoznatih oblika; zapanjeni smo kada po­
nam ostavila druga ml1va carstva Istoka.
mislimo kako su ruke primitivnih ljudi mogle da na pustinj­
Plinije Rimljanin negde je napisao da su ove tri piramide
skom platou podignu tako divovske veštačke planine koje
ispunile zemlju slavom, a sada, dve hiljade godina nakon ovo­
su konkurencija čak i delima same prirode.
ga što je napisao, možemo bez oklevanja da kažemo da vreme
Kada su grčki osvajači prvi put prodrli u Egipat i ugle­
ovoj slavi ništa nije oduzelo. Pisao sam, nedavno, nekolicini
dali ove neverovatne gradevine čiji su se šiljati vrhovi di­
prijatelja koji žive poluusamljeničkim životom u dubokoj
zali u pustinjsko nebo, gledali su bez reči i zadržali dah; a
unutrašnjosti južnoindijskog poluostrva, ljudima koj i teško
kada su grčki mudraci sačinili listu sedam svetskih čuda, sta­
da su ikada prešli preko dugačkog lanca brda u njihovoj bli­
vili su piramide na nj en vrh. Danas su one jedine od tih se­
zini, koj i teško da su ikada uznemirili svet, kao ni svet nj ih, i
dam čuda koja još traj u.
obavestio sam ih o nekim istraživanjima koja obavljam u Ve­
Ali starost i veličina, koliko god da su impresivni, ni­
likoj piramidi. Nije bilo potrebno da im objašnjavam gde je
su jedina preporuka za takvu čast. Postoje i dobro poznate
ona i šta je; znao sam da znaj u i njihov odgovor, kada je sti-
kao i malo znane činjenice o prvoj i najvećoj od plral11lda
42
43
,
 TRAGANJE U TAJNOM EGU'TU
koje mogu da nas navedu da joj se danas čudimo ništa ma­
nje od Grka.
Kada je naučnicima i ekspertima, koje je Napoleon poveo
sa sobom prilikom pohoda na Egipat, naloženo da izvrše
geodetsko premeravanj e ove zemlje, oni su Veliku pirami­
du utvrdili kao centralni meridijan od koga će obeležavati
geografske dužine. Pošto su napravili mapu Donjeg Egipta
bili su iznenađeni očevidnom koincidencijom da ovaj me­
ridijan region J )elte, koji je fonniran ušćem Nila i u stvari
predstavlja ce ) Donji Egipat, preseca tačno na dva jednaka
dela. Bili su još više iznenađeni kada su otkrili da dve di­
jagonalne linije povučene pod pravim uglom jedna na dru­
gu u potpunosti obuhvataj u celu površinu Delte. A bili su i
te kako začuđeni kada su razmatranjem otkrili da je položaj
Velike piramide pogodan ne samo kao centralni meridijan
za Egipat već i za celu zemaUski kuglu jer Velika piramida
stoji tačno na srednjoj liniji podele mape sveta!
Ova zapanjujuća činjenica rezultat je nj enog položaja;
ako kroz nju povućemo vertikalnu liniju, otkrićemo da je
površina kopna prema istoku j ednaka površini kopna prema
zapadu od linije. Tako je meridijan Velike piramide prirod­
na nula geografske dužine za celu zemljinu kuglu. Zato je
njen položaj na kopnenoj površini naše zemlje jedinstven.
A u savršenom skladu sa ovim položajem njene četiri kose
strane gledaj u u četiri tačke kompasa.
Ovaj izuzetni geografski položaj spomenika koj i je iz­
gradio čovek ili j e još jedna koinci dencija bez posebnog
značaja ili je namerni čin, a kada se radi o narodu tako pro­
nicljivom i pametnom kao što su bili rani stanovnici Egip­
ta, primorani smo da prihvatimo ovo drugo mišlj enje. Da
najveća kamena građevina u svetu bude podignuta na cen­
trahloj liniji sveta neodoljivo raspaljuje maštu. Da naj ista­
knutija od svih građevina podignutih na površini Zemlje bu-
44
Piramida
de postavljena na takvu tačku zaista je nešto o čemu treba
razmisliti !
Vodiči i priručnici reći će vam odmah daje Veliku pira­
midu izgradio faraon četvrte dinastije Khufu, koga su Grci
preimenovali u Keopsa, a koji je želeo prvoklasni i stvarno
originalni grob dostojan kralja i da se u stvari ovde radi
samo o tome. A za jednu zgodnu, pOgOdl1ll i konvencional­
nu teoriju, ideja da je to samo grandiozni grob nesumnjivo
je najbolja na koju ćete naići. Ona ima podršku svih veli­
kih ljudi u egiptologiji, arheologiji i antičkoj istoriji; zato s
poštovanjm pognite glavu pred ortodoksnim autoritetima i
prihvatite nj ihovo mišljenje.
Postoje i neortodoksne teorije. Ideje koje su stvorene
oko ove stare građevine - a ima ih mnogo - kreću se od
potpuno nestvarnih do naučno verovatnih, jer su piramide
dovoljno velike i važne tako da su postale srećno lovište za
ekscentrike.
Glavni inženjer jedne australijske željeznice utrošio j e
mnogo vremena i napora sakupljajući mnogo brojki i mera
da bi dokazao da su piramide bile namenjene korišćenju u
premeravanju zemljišta! U Parizu sam naišao na neku va­
trenu korespondenciju između jednog francuskog profeso­
ra i dva ugledna egiptologa, u kojoj j e ovaj prvi nastojao da
pokaže da je pravi cilj piramida bio da se simbolično pod­
seti na činjenicu da je u nekoj dalekoj epohi reka Nil stvo­
rena veštački! Neki ingeniozni istoričari vide u piramidama
ogromne ambare u kojima je Josip, sin Jakovljev, uskladi­
štio žito namenjeno da prelu'ani ljude tokom godina gladi.
Da su se ovi istoričari usudili da uđu u piramide možda bi
otkrili da bi prazan prostor za skladištenje mogao da primi
žita taman toliko da se nahrani jedna prosečna ulica.
Pre pedeset godina, Proktor, astronom, izneo je intere­
santne argumente u korist svoje teorije da su piramide bile
45
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
izgrađene za astronomska posmatranja, da bi osigurale po­
godna mesta za posmatranj e i obeležavanje pozicija i kre­
tanja zvezda i planeta. Ali tako skupih opservatorija nije u
prošlosti nikada bilo i neće se nikada ni podizati !
Ingeniozni, ali i zabavni su oni argumenti koj i u kame­
nom sarkofagu u Kraljvskoj odaji vide ni manje ni više nego
krstionicu koja je, kada je korišćen a, bila ispunjena vodom.
Druga grupa, međutim, izjavljuje da j e ovaj sarkofag bio
ispunjen žitom, a ne vodom, jer je trebalo da posluži kao
standardna mera za sve narode sveta.
Podjednako je nezamislivo da je ogromno blago u zlatu
i draguljima bilo sakriveno u njenim šupljinama, jer bi og­
romni troškovi njihove izgradnje iznosili kao bogatstvo ko­
je je trebalo zaštititi !
Unutrašnjost Velike piramide - presek plana
46
Piramida
Drugi teoretičari bili su sigurni da su piramide prvobitno
bile džinovski svetionici podignuti za brodove koj i plove
Nilom! A ideja gospodina de Persinj ija da su one bila ma­
sivni bedemi podignuti da odbrane kuće, grobove i hramo­
ve od peska pustinje koji je nadirao i osvajao - savremene
će Egipćane navesti da se samo malo osmehnu.
Ali ima upornih agitatora drugih teorija koje izgledaj u ve­
rovatne i koje su, u stvari, naišle i na dosta dobar prijem u iz­
vesnim krugovima Engeske i Amerike. One su zanimljive, čak
i fascinantne, pametno smišljene, ali u kojoj su meri istinite?
Njihovi zastupn ici pridaju osobiti značaj unutrašnj im
merama Vel ike piramide; oni u njenim odajama, hodnicima
i galeriji vide simbolični rukopis i proročku deklaraciju ko­
ja se odnosi na naše vreme, tvrdeći da su našli pravi ključ
za dešifrovanj e njene poruke. Oni u dužini, visini i širini
ovih hodnika, odaja i pragova nalaze neme predznake još
jednog strašnog Armagedona. Oni se igraju neverovatnim
nizovima cifara i povezuju anglosaksonski narod, izgublje­
na plemena Izraela, knj ige Biblije i stare Egipćane u neku
čudnu kombinaciju.
"Kada merimo hodnike i Veliku galeriju u unutrašnjo­
sti, otkrivamo da u inčima daju tačan broj godina potreban
da nas dovede u period u kome sad živimo", izjavljuj u oni.
"Dužina Ve like galerije je 1 833 inča; dodajte ovome 3 1 - go­
dine koje Piramida označava kao godine teške patnje našeg
Gospoda - i dobijate 1 9 14, godinu kada je izbio Veliki rat."
Tako izgleda jedan dobar primer nj ihovih zaključaka.
Oni su ubedeni da Piramida n ije izgrađena da bi kori­
stila njenim graditeljima nego je, umesto toga, nesebično poe
dignuta za dobrobit budućih vekova i da je imala posebnu
47
 TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU
vezu sa dobom takozvanog milenijuma*. Oni sa pouzdanjem
čekaju dolazak jednoga na koga je ukazano najvećim otkri­
venj em piramide, na dolazak Mesije.
.
Zeleo bih da mogu da se pridružim svojim prijateljima
koji veruju u te stvari. Želeo bih da i ja mogu da ozari m sr­
ce njihovim velikim nadama. A l i razboritost, koje se mo­
ram uvek držati, i zdrav razum, koji moram da čuvam kao
blago, pojavljuju se i preče mi put.
Ćovek čiji su neumorni trud i uporno istraživanje učini­
l i više da stvore ove teorije �d bilo kog drugoga bio je Pjaci
Smit, nekadašnji Astronom Skotske. Smitova ličnost bila je
neverovatna: ona je treperila na granici nadahnutog genija,
ali se upleo njegov tvrdi škotski dogmatizam i izopačio po­
ruku koju je njegova intuicija pokušavala da prenese njego­
vom intelektu.
Smit je otišao i proveo celu jednu zimu kod Piramide,
mereći je od tačke do tačke, beležeći uglove i ispitujući sva­
ki detalj njene strukture. Ali on je svoje teorije doneo već
gotove sa sobom i ove mere i cifre morale su da sc uklope
u njih. One su kao i Piramida bile nepokretne; ali teorije su,
za razliku od Piramide, mogle da budu pri lagodene onomc
što se očekivalo da mogu da dokažu. Smit je naravno radio
sasvim pošteno, ali je bio poluzaslepljen svojom privrženoš­
ću toj ideji. Znam samo da pokojni ser Ernest Volis Badž,
ranije čuvar egipatskih starina u Britanskom muzeju, nije
mogao da prihvati njegove cifre. Znam i da je ser Fl inders
Pitri, doajen engleskih arheologa u Egiptu, posle pažljivog
merenja piramida otkrio da se najvažnije mere gradevine
razlikuju sedamdeset i jedan inč od vrednosti koje je dobio
* Autor ima na umu verovanje nekih hrišćanskih sekti, takozvanih
milenarista, da će se Mesija pojaviti na isteku mi lenijuma i doneti
propast nevernicima. a slavu vernicima. (nap. ured.)
48
Piramida
Pjaci Smita. Znam, najzad, još jednog čoveka, inženjera, ko­
ji je nedavno ponovo ispitao spoljnje i unutrašnje dimenzije
Velike piramide, koje je dao ne samo Pjaci Smit već i nje­
govi glavni moderni naslednici, i našao da su nekoliko pro­
računa koje su dala druga gospoda nepouzdani. U stvari,
Petri nam priča zabavnu priču o tome kako je otkrio jednog
razočaranog Smitovog naslednika koji je pokušavao da is­
turpija granitno ispupčenje u predvorju Kraljeve odaje i sve­
de ga na veličinu koju je teorija tražila!
Ali slabost njihovih brojki nije jedini razlog zbog kojeg
moramo biti pomalo oprezni da li da pođemo onamo kuda
nas ovi entuzijasti vode. Pre mnogo godina oni su navodili
2 1 70. godinu pre Hrista kao datum izgradnje Piramide, jer
je u toj godini izvesna Polarna zvezda bila u ravnoj liniji sa
osom ulaznog hodnika i oni su mislili da je taj dugački mra­
čni prolaz bio postavljen pod uglom koji će uhvatiti svetlost
ove zvezde. Ali zahvaljujući velikom kretanju na nebu koje
se zove precesija ekvinocija, zvezde se pomeraju sa svojih
prvobitnih položaja u odnosu na našu zemlju i zauzimaju
istu tačku na nebu tek posle 2 5 . 82 7 godina. Moglo bi se,
prema tome, sa jednakom logikom reći da je Velika pirami­
da bila izgradena 2 5 . 82 7 godina pre 2 1 70. godine pre Hri­
sta, kada je Polarna zvezda ponovo gledala niz osu ulaznog
hodnika.
U stvari, u lazni hodnik bio je postavljen pod uglom ko­
ji je ukazivao prema tački koju će po nekoliko vekova za­
uzeti svaka zvezda redom da stražari pred polom. Na taj način
argument da je hodnik bio podešen na Alfu, konstelacije
Zmaja, malo znači, jer je gledao i prema drugim zvezdama.
Ona udaljenija brojka bila je neprihvatljiva zato što bi to
značilo da je postojanje ljudskog roda znatno duže od pet
do šest hiljada godina kako su naši teoretičari mislili da je
po Bibliji, tako da su se držali ove bliže. A svaki egiptolog
49
 TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU
j e s pravom odbijao bliži datum, znajući dobro na osnovu
otkrivenih istorijskih natpisa i zabeleški da Piramida nije
mogla da bude izgrađena tako kasno.
Bib/ija j e zbirka knj iga mnogo dublji h i složenijih nego
što to na prvi pogled izgleda. Prvih pet knjiga - a posebno
Knjiga postanja - ne mogu se tačno čitati bez ključa, a taj
ključ je, nažalost, pre mnogo vekova odbačen.
Ljudi pogrešno čitaju bib lijske zapise i vrše nasilje nad
svojim umom u pokušaju da progutaju ono što ovi zapisi ni­
su nikada ni pokušavali da kažu. [ tako smo stigli do čudne
situacije u prošlom veku kada su geolozi, otkrivši da nasla­
ge fosil izovanih životinja u zemlji jasno ukazuju kako onih
šest hiljada godina starosti pripisanih svetu ne mogu biti is­
tina, a drugi, podjednako eminentni teolozi, ozbiljno su tvr­
dili da je Bog ove fosile namerno zakopao da bi iskušao
vernike!
Da naši teoretičari Piramide nisu tako pogrešno čitali
svoju Bib/iju, oni bi verovatno prihvatili starij i datum i
došli mnogo bliže istini, j er čvrsto kameno telo Piramide
sasvim j e sposobno da se odupre razornom delovanju tri
stotine vekova: nj ena jačina i stabilnost su takvi da će ona
ostati da stoji i kada se svaka druga građevina na zemlji
bude raspala.
Možda se u proročkim aktivnostima ove škole može
sagledati razlog za široku popularnost koju je ona stekla.
Izreke hebrejskih proroka čudno su se izmešale sa dimen­
zijama Velike piramide da bi se predvidelo izbijanje ratova
i pad vlada, rekonstitucija hrišćanske crkve i povratak Hri­
sta, ekonomske nevolje sveta i božanska misija naroda koj i
govore engleski, kataklizmično podizanj e zemlje i mora, i
tako dalje.
Možemo se, međutim, setiti da j e lično Pjaci Smit kao
godinu milenijuma naveo 1 88 1 . godinu. Podsetimo se, ta-
so
Piramida
kođe, da je maj 1 928. godine ova škola dugo navodila kao
najsudbonosniji mesec u istoriji sveta, ali on j e prošao bez
događaja. Naj sudbonosniji mesec ondaje prebačen na sep­
tembar 1 936. godine, na koji su, govoreno nam je, zaista uka­
zivale dimenzije Piramide. Ipak, tog dana nije se dogodio ni
A..tl11agedon ni milenijum. Onda je datum izmenjen na 1 0. av­
gust 1 953. godine. Još j ednom je proročanstvo bilo netačno.
Tvrdnja da je ova masivna građevina, izgrađena neču­
venim izdacima i radnom snagom, ne za dobrobit postoje­
ćih naroda ili onih koj i su i m najbliži, čak ni za dobrobit
budućih pokolenj a Egipta, već za dobrobit ljudi koji će do­
ći za skoro pet hiljada godina i koji će živeti na drugim
kontinentima naravno da nije bila prihvatljiva za bilo kog
racionalistu. Čak i prihvatajući da su ovi teoretičari tačno
zabeležili neke od matematičkih proporcija i unutrašnj ih od­
lika Velike piramid e, izgleda da su skrenuli po tangenti i
upali u preobilje predviđanja koj a nemaju neku vidljivu ve­
zu sa ovim činjenic ama. Suština njihove teorije je daje Bog
ubedio rane Egipćane da napišu poruku našoj epohi u ka­
menu, ali On je mogao isto tako efikasno da ovu poruku da­
nas saopšti direktno, jednostavno i uspešnije preko nekog
čoveka-proroka pre nego što se izloži riziku da otkrije kako
je njegova zagonetna kamena poruka ostala nepročitana, kao,
što je bila kroz sve prošle vekove, ili pogrešno shvaćena, kao
što je mogla lako da bude u našem.
Ali ako čovek nije u stanju da prihvati ove čudne teorije,
može da poštuje iskrene motive nj ihovih propagatora, koj i­
Illa možemo čak da budemo i zahvalni za interesovanje koj e
R U probudili za duhovni značaj ove jedinstvene građevine.
Priroda stvarne svrhe Piramide i simboličnog značenja
Sfinge dve su od najfasci nantnijih i najzanim lj ivijih zago­
netaka koj e je Egipat postavio svojim stanovnicima kao i
posetiocima, ali dve koje j e naj teže rešiti.
Sl
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Da li onda taj egipatski oblakoder, podignut samo zato
da u sebi čuva mumificirano telo jednog faraona, kao što nam
govore priručnici i kao što danas u crno odeveni arapski
vodiči pričaju svojim klijentima-turistima? Da li je ovakva
ogromna masa isečena iz krečnjačkih kamenoloma obliž­
I njeg Turaha i granitnih kamenoloma daleke Siene jedino da
bi u sebi sakrila jedno telo umotano u platno? Da li je pre­
ko osamdeset miliona kubnih stopa kamena bilo sa mukom
vučeno i obrađivano pod užarenim suncem Afrike da bi se
zadovoljio kapric jednog jedinog kralja? Da li su dva mili­
ona i tri stotine hiljada blokova, svaki težak oko dve i po
tone, pažljivo spojeni da pokriju ono što bi isto tako dobro
moglo da pokrije i nekoliko kamenih blokova? I konačno,
da li je Josif, hebrej ski istoričar, bio u pravu kada je pro­
glasio piramide za "ogromne i tašte spomenike"?
Po onome što znamo o moći faraona i posmrtnih verova­
nja Egipćana tako nešto sasvim j e moguće, iako nije sasvim
verovatno. Nikakav sanduk, nikakvo telo, ništa od onoga što
ide uz pogreb nisu nikada nađeni unutar Velike piramide ko­
liko je to poznato pažljivim istoričarima: mada postoj i pre­
danje da je jedan kalifa nekada držao ukrašeni drveni sanduk
za mumije izvan svoje palate i da j e taj sanduk bio iznet iz
Piramide. Nikakvi duži hijeroglifski natpisi, nikakvi dIetom
isklesani natpisi ili nalikane slike života pokojnika ne jav­
Uaju se ni na kom od unutrašnjih zidova piramide kao što
s e javljaju na zidovima svih drugih starih grobnica u Egip­
tu. Unutrašnja struktura j e jednostavna, bez ukrasa koji­
ma su faraoni voleli da bogato ukrašavaju svoje grobove,
i nema nikakvih ornamenata koje bismo mogli očekuvati
da naderno daje to biojedan od najznačajnijih grobova sta­
rog Egipta.
52
Piramida
Možda je momenat koji se smatra najuverlj ivijim doka­
zom da je ovde bio grob paganskog monarha prazan sanduk
od crvenog granita bez poklopca koji stoji na podu Kralje­
ve odaje. Ovo je očigledno bio sarkofag kralja, kaže vaš egip­
tolog; i posle toga on smatra stvar završenom.
Ali zašto na stranama ovog sarkofaga nema uobičaje­
nih konvenc ionalnih tekstova i religioznih prikaza? Zašto
oni ne nose na sebi n i j ednujedinu reč ili hijeroglifski zapis
bilo koje vrste? Svi ostali sarkofazi obično imaju na sebi
neki pisani ili slikovni spomenik o svom korišćenju; zašto
ne i ovaj ako je bio posvećen jednom od najslavnijih kralje­
va Egipta?
Zašto su kanali za dovod vazduha, duži od dve stotine sto­
pa, ugrađeni da povežu grobnicu, u kojoj je bio taj navodni
sarkofag, sa vazduhom spolja? Mumijama ne treba svež vaz­
duh, dok radnici nemaju potrebe da ponovo uđu u prostoriju
kada su je stavili pod krov. Nisam video ni jednu drugu pro­
storiju bilo gde u Egiphl izgrađenu da posluži kao grob za
kraljevske pokojnike, kojaje imala kanale za dovod vazduha.
Zašto je taj pretpostavljeni mrtvački sanduk stavljen u
sobu koj a je stopedeset stopa iznad nivoa tla kada je u Egip­
tu bila oduvek praksa da se za grobnicu useca u stenu ispod
nivoa tla? U stvari, obi čaj u svetu bio je i ostao da se mrtvi
ostavljaju bilo ispod zemlje ili na nju. "Prah si i u prah ćeš
se vratiti," oduvek je bila poruka prirode čoveku.
Zašto je ta uzvišena dvorana, Velika galerija izgrađena
da omogući prilaz Kraljevoj odaji, visoka preko trideset
stopa, kada bi nastavak Prilaznog hodnika, koj i je visok sa­
mo četiri stope, poslužio svrsi isto tako dobro, a tražio mno­
go manje rada - pošto j e bio daleko manje komplikovan za
izgradnju od same Velike galerije?
Zašto je druga soba, takozvana Kraljičina odaja, izgrađe­
na blizu prve? Faraoni nisu nikađa sahranjivani pored svojih
53
 I
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
kralj i ca, dok samo jednoj mumiji nisu potebne d v e grob­
nice. Da j e Kralj ičina odaja imala konvencionalne zidne
slike i natpise egipatskih grobova njeno postojanj a kao pred­
soblja mogla bi da bude opravdano, ali ona je gola i isto
tako neukrašena kao i Kraljeva odaja. A onda zašto da i ona
bude opremljena šahtovima za provetravanj e kada su im ot­
vori, posle pronalaska, bili zapečaćeni? Zašto bi se gradite­
I lji muči li da provetravaj u ta dva takozvana groba? Vredi
samom sebi pO.lavljati: mrtvi ne dišu.
N e ! Čovd ova inteligencija, tražeći pravi razlog sveg
tog ogromnog trošenja vremena, rada, materijala i novca,
odbijajući da prihvati kako teoriju predskazivanja tako i te­
oriju groba, mora da potraži neko drugo obj ašnjenje.
Razmišljao sam dugo i često o ovoj misteriji svrhe pi­
ramida i proveo mnoge sate spotičući se po kamenom kršu
koji ih okružuje i l i lutajući po mračnim prolazima i tamn­
im odajama koje se nalaze u nj ima. Č esto sam na žestokoj
vrelini popodnevnog sunca sedeo na belim krečnjačkim blo­
kovima u osnovi Velike piramide ili na mekom pesku koji
se proteže prema istoku i razmišljao o tom problemu. Penjao
sam se po redovima zidane konstmkcije, tražio pažljivo ključ,
ispitivao raspukline i proučavao opšti plan tri gradevine.
Uznemirio sam velike guštere i ogromne bubašvabe unutar
mračnih, retko posećivanih tunela Druge i Treće piramide.
Ukratko, radio sam tako naporno na svojim istraživanjima
da sam se sa ovim starim gradevinama, tim kamenim spo­
menicima naj ranijeg naroda Egipta, upoznao tako dobro kao
što sam bio upoznat sa sobama svog novog stana u Kairu .
• j e dotakli srebrno sivom bojom, sunce koj e zalazi ostavi­
Sto sam se više upoznavao sa nj ihov im detalj ima to sam
više morao da im se divim, a što sam bolje razumevao nj i-
54
Piramida
hove čudne planove to sam bolje shvatao nj ihovo jedinstve­
no telmičko savršenstvo.
Tehnička veština primenjena prilikom iskopavanja, tran­
sporta i podizanja na položaj ogromnih kamenih blokova
za ove trougaone ostavštine iz daleke prošlosti, u vremeni­
ma kada nije bilo ni parnih ni električnih mašina, zahtevala
je da j oj se divim, što sam i činio. Nikakav pokretni parni
kran ne bi se mogao kretati duž čeličnih šina i podići te ve­
like kamene blokove na njihovo mesto, jer II to doba ni za
paru ni za čelik nije se još znalo.
U svakom slučaju, da j e neki faraon želeo da ostavi traj­
ni grob za potomstvo, ne bi mogao da izabere trajniju arhi­
tektonsku formu od piramide. Ogromna osnova, kose strane
i uski vrh zaštitiće nj egov grob kako od peska tako i od vre­
mena bolje od bilo koje druge forme, dok čvrsta masa unu­
trašnjosti pruža najveći mogući otpor razaračkoj ruci čoveka.
Mada su danas impresivne kule-oblakoderi Njujarka pre­
tekli Piramidu, ostaje činjenica da je kroz celu istoriju sveta
sve do nedavno ona b i l a naj v i ša građevina koju j e čovek
napravio svojom rukom pretvarajući sve druge gradevine u
patuljke, čudo za stare i zagonetka za savremene narode.
Brzo sam otkrio, kao i svi drugi istraživači pre mene,
da j e unutrašnja konstrukcija Prve piramide mnogo kom­
plikovanija od one u dvema drugim i da je mnogo, mnogo
interesantnija, a njena ogromna komparativna veličina na­
javlj uje i nj en veći značaj . Zato mi nije trebalo dugo da se,
u svojim daljim proučavanj ima, koncentrišem na nju, za
koju sam verovao da poseduje tajnu Piramida.
Ve liku piramidu upoznao sam pod različitim, čude­
sno promenij ivim sveti i ma Egipta. U zoru, prvi zraci b i
lo b i je obojenu u bledo ljubičasto, dok bi pod tajanstve­
nom svetlošću punog meseca, svaki kamen od osnove do
55
 TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU Piramida

vrha izgledao kao okupan plavičastom fesforescencijom

će pen eve pedići svej razrušeni grad, kao. što. su Turci i Gr�
osenčanom srebrem.
ci nekada pretveri l i veliki Partenen u kamen olem I edneil
[pak, Velika piramida koju danas vidimo nije ena kej u
većinu njegev ih kamen eva da bi izgrad ili sveje kuće. Oni
su videli stari narodi. Njiheva piramida bila je sa sve četiri
su lakeme skinul i peliran e, ukešen e bele blekev e eplate I
strane pekrivena finom, belom, glatkom, peliranom oblo­
odneli ih u Kairo.. Kelike starih palata, džamija i tvrđava egi­
gom ed krečnjaka koja je odbijala zrake sunca snažnim sja­ �
patske preste nice krije danas u svejim debeli n zidev ima
jem i fizički opravdavala svoje staro egipatske ime svetlost.
hijerogli fske natpis e keji su nekada peknv ali cetm fasade
Podloga i strane ovih blokova bili su obrađeni do savršen­
Vel ike piramid e? Dee graciezne Sultan Has 1neve džamIJ e,
stva i spejeni tr ko mozaički precizne da su se cementiran i
peznate kao. naj lepše među tri stotine džami ja u Kairu, iz-
spojevi jedva ' ideli. Kameni trougao, tako neočekivan, ta­
građena je ed blekeva eve oplate.
ko čaroban, pestavljen na žutom ć i l imu pustinje, zrač io. j e .
U građevini ima develjne kameneva da se Izgrade kuće
svetlošću kao. džinovsko egledale i zate j e ped jakim eri­
nekeg grada pristejne veličin e - take je ogremna keliči na
jentalnim suncem bio. vidljiv sa egromne dalj ine. I krajem
mater ijala ed kega j e napra vljena , a lj udI bl edneI I l celu
X I I veka eve bele kamenje ješ uvek j e bile na svem mestu,
Piram idu, ali su etkrili da su treške vi, radna snaga l vreme
neseći na svejej pevršini hijereglife keji su i z pera Abdul
petrebni da se elabav i i izvadi same jedan jedini ed egrom­
Latifa izvukli sledeći opis:
nih b lekeva , koj i č i ne njeno telo take nesraz merne n J ege­
vej vredno sti, take težak zadatak da su tu ideju napust i l i
Kamenevi su bili ispisani starim slevima, sada
kao. neprim erenu. Ipak, evu lekciju nisu naučil i sve dek nt­
nerazumlj ivim. Nikada nisam naišao. ni na kega u
SU ukloni li najviš e slejev e zidani h deleva i take P l ral111du
starom Egiptu keji Ih je razumeo.. Natpisi su take
l išili njeneg vrha.
brojni da bi kopije same enih kej i se megu videti na
Ni ulaz za pesetiece keji se danas keristi nije eriginal­
pevršini dve piramide ispunile više ed šest h i ljada
ni ulaz keji su keri stili stari Egipćani; en j e estae mIsten­
strana.
ja, tajna keju je Piramida čuvala nekelike vekeva pre nego.
što ga je penevo otkrio. jedan energični arapskI kralj kOJ I J e
Danas se nj ene nekada ravne strane dižu stepenaste, ne
aats tvo i zaposlio armiju radnika da iz čvr-
Potrošio čitavo bo o .
meže se etkriti ni jedan jedini ed natpisa, dek j e ed svih
stoa zagrljaja Piram ide, koja nije bila spremna da POpus tI,
enih h i ljada eplatnih kameneva estalo. same nekelike gelih
�
izn d i tajnu zapećaćenog otvora. Unutrašnji prolazi i odaje
blekova na mestu. Na esnevu evih trageva pestaje j asne da
Velike piramide prkesi l i su i grčkim i rimskim vladarima
je materijal za eplatu uziman sa brda Mekatam, keje leži
kao što su prkos ili i neupućenim Egipćanima i mada j e po­
jugeistečne ed Kaira. Dve godine pesle Abdul Latifeve
sle odlaska Rimljana legenda i dalje opstala, mesto tog ula­
pesete Egipat se tresao. i pedrhtavae kada je veliki zemlje­
za ostalo j e nepoznato.
tres petpune razerie grad Kairo.. A enda su Arapi navalili na
Od vremena kada je zatvorena i zapečaćena, vekovi su
Veliku piramidu da pribave gradevinski materij al sa kej i m
mirno prolazili preko nj ene netaknute unutrašnjosti dok

56 57
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
konačno u nju nisu proval ili ljudi tražeći nj eno legendama
blago I tako prekinuli njen dugi san. Tek 820. godine nove
ere određena je lokacija, kada j e kal ifa AI Mamun okupio
svoje najbolje tehničare, arhitekte, građevince i radnike na
malom platou Gize i naredio im da otvore Piramidu. "O,
halju, to nikako ne može da se uradi", rekli su vodeći lj udi.
".Ja ću to svakako učiniti", odgovorio j e on.
Morali su da rade bez kal1e ili plana, ali i h j e vodilo sta­
ro predanje da j � ulaz bio na sevemoj strani. Oni su, naravno,
za svoj veliki pokušaj izabrali tačku na sredini te strane
. . .
pntlsntl sve vreme ličnim prisustvom kalife koji j e želeo da
proveri istinitost starih legendi da su zaboravljeni fm'aoni u
Piramidi sahili ogromno blago. Uzgred budi rečeno, on je
b i o sin k a l i fe Harun al Rašida, čuvene ličnosti iz slavne
knj ige Hiljadu ijedna noć.
Kalifa AI Mamun nije bio obični kalifa. On j e svojim
učenim lj udima naredio da prevedu dela grčkih mudraca na
arapski jezik; on je stalno podsećao svoje podanike na pred­
nosti učenja; i sam se sa zadovoljstvom priključivao naj­
učenijim ljudima svoje zemlje u njihovim diskusijama.
Njegova carska rezidencija bila j e u Bagdadu i on j e u
Egipat došao i z tog slavnog grada. Nedugo posle pokušaja
da se otvori Piramida vratio se u Bagdad i tamo umro.
A l i graditel ji Velike piramide, predvidajući da će jednog
dana lj udska pohlepa oshnaviti nj ihovu građevi nu, smesti­
l i su ulaz na nekoliko stopa od centra i znatno više nego što
bi iko mogao da očekuje da budu ta vrata. A I Mamun ovi
ljudi radili su nekoliko meseci u nastojanju da prodru u unu­
trašnjos t piramid e ne nailazeć i n i na kakav znak prolaza i l i
sobe; pred očima im se nije pokazivalo ništa osim čvrste
zidne konstrukcije. I da su u svom poduhvatu zavisili jedi­
no od čekića i dieta, izdržali bi koliko i vladavina njihovo "
kralja a možda i duže. A l i oni su bili dovoljno dosetlj ivi d
58
I
Piramida
naprave male lomače pred kamenovima i onda, kada bi ono
postalo užareno i crveno, bacali su na nj i h hladno sirćc sve
dok kamenje ne bi popucalo. Danas još uvek možemo da vi­
dimo pocrnele i nagorele površine blokova koj i su izbegli
dietima koj a su tako marljivo korišćena pre više od hiljadu
godina. Dva kovača radila su celog dana na oštrenju dleta ko­
ja su se brzo tupila na masivllom kamenu, dok su drvene ma­
�ine bile postavljene da pomognu naporima 'Jmornih ljudi u
probijanj u puta do unutrašnjosti. A l i originalni ulaz, hodni­
ci i unutrašnje prostorije još uvek su ostajali neothiveni.
'
Radovi otkopavan j a u uskom prolazu gušili su ljude i
prašinom i vrućinom, teškoće probijanja hoz naj tvrđu ma­
su čvrstog građevinskog materijala u svetu, uz pomoć primi­
tivnog alata koji j e u to doba bio na raspolaganju, zamorio
ih j e skoro preko granica izdržljivosti, dok ih j e potpuni ne­
uspeh kao jeđina nagrada za nj ihov trud obeshrabrio do gra­
nice očajanja. Probili su put prema unutrašnjosti u dužini
od preko sto stopa i na !<J'aj u došli do toga da se otvoreno
pobune, bace alat i odbiju da nastave tako beskoristan na­
por kada j e đo nj ihovih ušiju stigao zvuk nekog teškog ka­
mena koj i pada - dolazio je iz unutrašnjosti samo nešto malo
dalje od najdalje tačke do koje su se probi l i .
Sudbina imje pritekla u pomoć. Posle toga radili su vre­
dno i sa oduševljenjem i uskoro se probili do originalnog
ulaznogi prolaza. Velika piramida b i l a je opet otvorena.
Onda više nije bilo teško sići ovim prolazom i pronaći
tajna vrata, toliko vešto sakrivena da se sa spoljne strane
nikada ne bi mogla othiti. Posle toliko vekova tajna vrata
više nisu funkcionisala; ona su se nepovratno zaglavila. Ta
vrata su nestala, izgubljena su u opštoj pljački koja se do­
godila posle zemljotresa u Kairu. B i la su to baš vrata kakva
bi stari Egipćani posta v i l i na otvor naj mi sterioznije gra­
� đevine koj u su podigl i . Bio j e to u stvari pokretni kameni
59
 TRAGANJE U TAJNOM EGI PTU
poklopac, koj i se sam ponovo vraćao na mesto, a spolj a bio
tako savršeno obraden da j e ličio na kamenove oplate koji
su ga okruživali; čvrsto se uklapao u otvor i bio i sam čvrsti
blok kamena. Kada bi vrata bila zatvorena, nisu se mogla
primetiti na spolj njoj površini. Kada bi se otvori la, ona bi
I
rotirala oko svoje dužine, otkrivajući šupljinu. Bila su fino
izbalansirana i rad ila su na osovini, sa težištem ispod nj e,
dok su određeni tegovi bili podešeni da neutralizujLl nj iho­
vu veliku teži III I . Nisu se mogla otvoriti izuzev jakim udar­
cem na jedno!', kraju i snažnim povl ačenjem na drugom ­
dovoljno jakill1 da se podignu ka napolje Ll odnosu na fasa­
du i onda naviše. To j e omogućavalo poseti ocu da se pro­
vuče puzeći na sve četiri u hodnik iza nj ih. Okretni kameni
poklopac onda bi se na svoj im osovinama zanjihao natrag
i opet potpuno sakrio ulaz.
Ć ak i to nije bilo sve, jer bi mu onda teška drvena vrata
preprečila dalje napredovanje. Posle ove prepreke trebalo
je proći još desetoro vrata pre nego što bi uspeo da stigne
do Kraljeve odaj e . Većina ih j e b i l a od drveta, a j edna su,
opet, bila pokretni tajni kameni poklopac. Ali sva su ona već
odavno nestala.
,
Kada su se konačno našli u originalnom ulaznom pro­
lazu, ljudi kalife AI Mamuna otkrili su da nj ihov posao nije
bio ni u kom sl učaju završen. Otkrili su da se prolaz zavr­
šava ispred ogromnog granitnog bloka. Nije izgledalo mno­
go verovatno da su otvor i prolaz izgrađeni samo da se završe
u ćorsokaku; zato su pokušali da proseku put kroz ovu go­
lemu barijeru od granita, ali su doživeli neuspeh. Alat koj i
su imali na raspolaganju nije mogao da prodre kroz taj ka­
men. Graditelji P i ramide mora da su pretražili ceo Egipat
60
Piramida
da bi našli najtvrdi kamen koji postoji pre nego što su oda­
brali baš ovu posebnu vrstu.
Srećom po napore uljeza, materijal n a strani tamnog
granitnog bloka bio j e beli krečnjak, mnogo mekši kamen
i zato mnogo lakši da se u nj emu prokopa prolaz. Oni su to
primetili i isekli kroz nj ega tunel paralelno sa granitnim blo­
kom. Nekoliko stopa prosecanja dovelo ih j e do kraj a blo­
ka, u drugi prolaz. Tada j e postalo očigledno da j e ulaz u
drugi prolaz bio nekada namerno zatvoren ovim džinovskim
granitnim čepom, koničnim po obliku i teškim mnogo to­
na, koji j e čvrsto nalegao u svoj otvor.
Ovaj prolaz išao je na gore pod uglom sličnim onome
pod koj i m j e prvi prolaz vodio na dole, �. oko dvadeset šest
stepeni. AI Mamunovi prvi ljudi i radnici uspuzali su se uz
ovaj strmi hodnik, koji je bio niži od četiri stope i malo širi
od tri. Svetlost koju su bacale nj ihove baklje nije otkrivala
ništa osim golih zidova, sve dok nisu stigli do tačke na ko­
joj j e on postao horizontalan. Ova tačka b i l a j e u stvari
raskrsnica, tačka na kojoj se prolaz ukrštao sa jednim ve­
likim hodnikom, sedam puta višim, koji se penjao nagore,
i jednim uskim šahtom koj i se gubio u dubinama Piramide.
Nastavljujući horizontalnim prolazom, pognuti uljezi,
sa glavom spuštenom skoro do poda, našli su se konačno u
velikoj odaj i koj a j e na nj ihovo razočarenje bila potpuno
prazna. Njeni zidovi bili su sasvim goli, bez natpisa, a samo
je jedna velika niša na istočnoj strani ulivala naslabije nade
u blago kao nagradu za nj ihov trud. Da bi ušli u nju, morali
su da se popnu na jednu platformu i onda udu u grubo ura­
deni prolaz tako nizak da su morali da puze kroz njega kao
zmije. Ali prolaz s e iznenada završavao ispred čvrstog ka­
menogj ezgra Piramide i mada su kasnijim danima ovu kraj­
nju tačku znatno proširi li, jedino blago koje se tamo moglo
naći sastojalo se od blokova krečnjaka.
61
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Vraćaj ući se istim putem do raskrsnice počeli su d a is­
tražuju dugački i visoki hodnik koj i j e u kasnijim vremenima
dobio ime Velika galerija. Imao j e čudni nagnuti krov sa­
građen od sedam s l oj eva koji su se preklapal i . Njegov
pod bio je iskošen pod istim uglom kao prolaz koji j e vo­
dio do galerije. Ljudi su počeli da se penju po ovom glat­
I kom klizavom podu, krećući se između poliranih granitnih
zidova koj i su vodi l i naviše, stopedeset stopa neprekid­
nog uspona uz čije su strane bile poređana dugačka kame­
na uzdignuća. N a kraju galerije jedna visoka stepenica
iznenada i m j e blokirala put. Popeli su se na nj u i preko
ravnog poda ušli u niski uzani prolaZ koji i h je doveo do
jednog predsoblja. Još nekoliko koraka, jedno udubljenje
ispod čvrste rešetke i oni su ušli u prostranu odaju koja j e
bila smeštena u samom srcu Piramide , j eelnako udaljena od
svih njenih strana. To j e bila oelaja koju su kasnije nazvali
"Kraljeva oelaj a", kao što su i prvu otkrivenu sobu nazva­
li "Kralj i čina odaja". Stari Egipćani nisu nikada koristil i
ovakva imena.
Kraljeva odaja bila je ozidana ogromnim kvadratni m blo­
kovima od tamnog granita. Njen pl afon fonniralo je devet
ogromnih greda od istog materij ala za koj e se sada zna da
su najveći kamenovi u Piramidi. Samo jedan od nj ih teži se-
. .
dameleset tona. Kako su ga graditelji postavili u taj položaj,
dve stotine stopa iznad nivoa tla, bez korišćenja naših par­
nih i l i električnih dizalica, predstavlja problem koji naši ar­
hitekti pokušavaju da reše teoretski, ali bez uspeha.
Kalifa AI Mamun i njegovi ljudi opet su bili duboko ra­
zočarani. Jer osim j ednog otvorenog kamenog sanduka oda­
j a je b i l a potpuno prazna. U sanduku nije b i l o ništa sem
.
prasll1e.
"
Izgledalo je neverovatno da su stari Egipćani izgradili
j edan tako ogroman prazan grob, kao što je ova Piramida
62
Piramida
.
bez neke svrhe, razm išljal i su oni, i grozničavo su razva li l i
deo kame nog poda , otvo rili jedan ugao odaje i uzalu d zase­
cali čvrste zido ve inten zivn o tražeći skriveno blag o. A l i ni­
su uspe li da pron iknu u doset\jivost tih vešti h ranih grad i­
lelja i konačno su se povu kli prevareni, ozlojeđeni i obes ­
hrabreni .
Za njiho vo istraž ivanj e ostal a su još dva mest a: pod­
zemn i nastavak origi nalno g ulaznog prola za i duboki uzan i
�aht Prvi i h je odveo u mali tunel kroz koj i su mora li brzo
ela se spuštaju i gde su lako mog le da im se okliz ni noge jer
jc bio useč en duboko u čvrstoj steni duži ne od ni manje n i
više nego trista pede set stop a. Zavr šava o se u grubo ukle ­
sanoj odaji čiji je krov b i o tako niza k da su mog li da ga do­
dirn u ruka ma, a čiji j e kam eni nedo vrše ni pod bio tako
nera van da s u se po nj emu mor ali penj ati gore -dol e . Na­
zval i su ga "Jam a". U njoj je bilo samo krhotina i praš ine.
A na njeno m dalje m kraju u stenu j e bio useč en još jeda n
mali prola z; mog li su da uđu u njeg a samo puze ći na stom ­
aku, kao zmije, sa licem udaljenim o d poda samo neko liko
inča . Č ak i ovaj podz emn i tune l nije dono sio ništa jer se iz­
nenada završavao čvrstim sten oviti m zido m.
Ostao je šaht On je bio skoro potpuno ve11i kala n i mo­
gao je da se istraži samo ako se dole u njegove kao gar crne
dubine spusti po jedan čovek, okačen na konopce. Posle šez­
dese t stopa spuštanja naiš li su na malu odaju, koj a je bila
grubo iskle sano proš irenje šahta . On se onda nastavljao u
podu odaje vode ći očig ledn o besk onač no nani že. Izgle dao
je kao duboki buna r i ljudi su zaklj učili da on to i jeste . Is­
traživanja nisu nika da završena.
U svakom slučaju - ogromno blago, koje je u nj ihovoj
mašti ležalo u Piramidi na sve strane, nije postojalo.
Tako se za kalifa A I Mamuna završila velika avantura
otvaranja Velike piramide. Učeni arapski istoričari našeg
63
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
vremena daju vam mnoge varijante ove priče, ali zapravo
su ovo autentične činjenice.
Vekovi su prešli preko zatupljene glave Velike pirami­
de, nakon što je sin Harun AI Rašida silom probio rupu na
njenoj severnoj strani. Legenda ju je uskoro obavila pra­
znovernim strahom i okružila sablasnim užasima, tako da
su se Arapi plašili njene unutrašnjosti kao što su se plašili
i gubavaca. Samo je nekoliko pustolova ponovo istražilo
njeno srce i dušu. Njeni mračni prolazi i gole odaje ostali
su, najvećim delom, u veličanstvenoj tišini, neuznemirava­
ni. Sve do druge polovine XVIII veka, kada su uporni, pro­
zaični, nepraznoverni Evropljani počeli da koračaju po pesku
koj i ju je okruživao i kada su čekić i dleto kopača opet od­
jeknuli u staroj gradevini.
Preduzetni Natanijel Devison, konzul u Alžiru Njego­
vog Britanskog Veličanstva u hiljadu sedamsto šezdesetim,
uzeo je dugi odmor i otišao u Egipat gde je posmatrao Veli­
ku piramidu duboko razmišljajući. Znao je da su stari Egipća­
ni svoje ugledne pokojnike obični sahranj ivali sa izvesnom
količinom dragulja. On j e takode znao da su svi govorili da
su piramide samo džinovski grobovi.
I on je u otvorenom ulazu Kraljeve odaje otkrio čudan
eho koji je odjekivao više od j edanput uvek kada bi glasno
viknuo. Posumnjao je - i to sa pravom - da negde iza granit­
nih ploča ove mračne prostorij e postoji još jedna odaja. Bilo
je jednostavno moguće, u stvari verovatno, da u toj odaji le­
ži u platno umotana mumija sa odgovarajućim draguljima.
Sakupio je nekoliko radnika i dao se na posao. AI Ma­
mun je vekovima pre toga bezuspešno prekopavao pod Kra­
lj eve odaje; odjek Devisonovog glasa kao da j e dolazio
64
Piramida
odozgo, iznad glave; i tako je on obratio pažnju na tavani­
cu. Pažljivo ispitivanje rasporeda odaje i prolaza oko nje
pokazali su da j e najlakši način da se prodre u ono što leži
iznad nje bio da se silom napravi otvor kroz najgornji s loj
istočnog zida Velike galerije i tako probije u stranu bilo ko­
je odaje koja tamo postoji. Nabavivši visoke merdevine da
ispita to mesto bio je iznenaden kada j e otkrio da otvor već
postoj i, tako da je ušao kroz njega.
Otkrivena prostorij a bila je dugačka dvadeset stopa. Njen
položaj bio je tačno iznad Kraljeve odaje. Nj ena tavanica
bila je tako niska da je Devison morao da puže na kolenima,
da bi potražio blago koj e ga je mamilo. Soba je bila prazna.
Devison se vratio u Alžir, ne zaradivši ništa više od pro­
blematične časti da arheolozi koji su došli za njim dodaju
njegovo ime imenu novootkrivene odaje.
U ranim godinama XIX veka njega j e u radovima na Pi­
ramidi nasledio jedan čudni kopač koj i je bio i sanjar i mi­
stik i arheolog. Taj čovek bio je Italijan, kapetan Kavilja, koj i
je uložio toliko vremena u tn staru gradevinu da je po sop­
stvenim rečima postao "tout-a-fait piramidale . Lord Lind­
"
sej ga je sreo tokom posete Egiptn i pisao kući u Englesku:
Kavilja m i j e rekao da je u svojim stndijama ma­
gije, životinjskog magnetizma itd. otišao tako dale­
ko da ga je to skoro ubilo - došao je do samog ruba,
rekao je, onoga što je čoveku zabranjeno da zna; i
ono što ga je spasilo bila je samo iskrenost njegov­
ih namera . . . On ima čudne nezemaljske ideje. On
kaže da bi bilo veoma opasno da ih nekome saopštio
Dok je bio angažovan na svom radu arheologa, Kavilja
je zaista neko vreme živeo u Devisonovoj odaj i i pretvorio
to sumorno mesto u stambeni prostor'
6S
 TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU
Kavilja nije ograničio svoj rad samo na Veliku piramidu.
On je tragao i u Drugoj i Trećoj piramidi, istraživao grobnice
u regionu između njih i Sfinge i otkopao neke interesantne
sarkofage i manje spomenike iz starog Egipta.
U vreme kada je jedna lepa mlada žena neočekivano kru­
nisana kao Viktorija, kraljica Engleske, sudbina je u Egipat
poslala jednog otmenog britanskog oficira, savršenog engle­
skog džentlmena i bogatog pokrovitelja Britanskog muze­
ja u liku pukovnika Hauarda Vajsa. On je zaposlio stotine
radnika u najobuhvatnijoj serij i iskopavanja kojima su sve
tri Piramide i region oko njih bile svedokom tokom hiljadu
godina, tj. od vremena kalife AI Mamuna. On je neko vreme
angažovao usluge Kaviije, ali su se temperament egzaltira­
nog Italijana i duboko konvencionalnog Engleza sukobili:
brzo su se razišli.
Pukovnik Vajs je za ova egipatska iskopavanja darežlji­
vo priložio deset hiljada funti svog novca, a njihove kon­
kretne rezultate poklonio je Britanskom muzeju. Sanduci
sa interesantnim spomenicima prošlosti prešli su mora, ali
njegovo najinteresantnije otkriće ostalo je za njim. On je na­
šao, mada ne bez izvesnih teškoća i mnogo opasnosti, četiri
sobe visoko gore u Velikoj piramidi, odmah iznad Deviso­
nove odaje; njegovi radnici skoro stalno su bili izloženi rizi­
ku od pada sa visine od trideset stopa, dok su iskopavali
mali prolaz naviše kroz čvrstu zidnu konstrukciju. Ove so­
be bile su isto tako niske, isto tako ograničene po prostoru
kao i prva. One su takođe bile prazne, mada prašnjave.
Nakon njihovog otkrića i posle proučavanja plafona od
kosih krečnjačkih greda sa zabatima iznad najgornje odaje,
postala je jasna svrha te serije od pet niskih soba. One su
bile konstruisane da oslobode plafon Kraljeve odaje od ve­
likog pritiska koji mora da su na njega odozgo vršile hiljade
tona čvrstog gradevinskog materijala; one su imale ulogu
66
Piramida
zaštitnog tampona. Ne samo to, one su i čuvale Kraljevu oda­
ju od urušavanja ove zidne konstrukcij e na njen pod u ne ta­
ko verovatnom, ali mogućem slučaju da neki zemljotres ras­
cepi telo piramide. One bi onda funcionisale kao čudesni
uredaj odbojnika koj i primaju udar sleganja posle zemljo­
(resa i tako sprečavale da Kraljeva odaja bude zdrobljena
rod ogromnom masom kamenja iznad nje. Protok mileni­
juma preko Piramide dokazao je savršenstvo i ingenioznost
ovog arhitektonskog projekta.
Jedna čudna stvar koju je Vajs našao bio je prvi i jedini
niz hijeroglifa koji su ikada otkriveni unutar Piramide od
kada j e sa nje skinuta ispisana spolj nja obloga. Bili su to
znaci zidara-kamenorezaca na gruboj površini kamenova u
pet odaja. Među njima su bili kartuši, ili ovalno uokvireno
slikovno pismo, sa tri kraljevska imena - Khufu, Khnem
Khufu i Khnem. Ona nisu bila upisana, nego nacrtana crve­
nom bojom, kako su to obično činili zidari u starom Egiptu.
Egiptolozi su mogli samo da nagađaju značenje Khne­
ma jer nisu nikada čuli za nekog egipatskog kralja koji je
nosio to ime. Za prisustvo ovog imena oni nisu mogli da da­
ju odgovarajuća objašnjenj e. Ali vrlo su dobro znali ko je
bio Khufu: bio je to onaj faraon Četvrte dinastije kome su
nažalost kasniji grčki istoričari dali ime Keops. Ovo Vajso­
vo otkriće za egiptologe je konačno rešilo datum gradnj e Pi­
ramide; podigao ju j e KJ1Ufu i niko drugi.
Ali nigde u Piramidi nikada nije pronađena Khufuova
mUmlja.
• •
67

v funkcionera koj i me je saslušao ne bi moglo da pokaže ve­
CETVRTO POGLAVLJE
Noć II Velikoj piramidi
Zaspale mačke Kaira otvorile su svoje zelene oći, sna­
žno zevnule i onda graciozno istegle svoj e meke šape što
su dalje mogle. Dolazio je sumrak, a sa sumrakom je poči­
njala aktivnost koja je sačinjavala nj ihov stvarni život -
prijateljsko ćaskanje, pronalaženje hrane, hvatanje miševa,
otvorene tuče i vodenje ljubavi. A sa sumrakom sam i ja
počinjao jednu od najčudnijih aktivnosti svog života, mada
nečujnu.
Predložio sam samom sebi da provedem jednu celu noć
unutar Velike piramide i da - dok se spori mrak spušta pre­
ko afričkog sveta - dvanaest sati sedim budan i na oprezi u
Kraljevoj odaj i . I eto me konačno ovde, u najčudnijem sklo­
ništu ikada izgradenom na našoj planeti.
Stići do ove tačke nije baš bio lak zadatak. Otkrio sam
da Velika piramida, mada javnost uvek može da joj pride,
nije javno vlasništvo. Ona pripada vladi Egipta. Č ovek ne
može da ude u nju i tamo provede jednu nekonvencional­
nu noć u bilo kojoj od njenih odaja isto kao što ne može ni
da ude u kuću nekog stranca i provede noć II nj enoj najbo­
ljoj spavaćoj sobi.
68
Noć u Velikoj piramidi
Svaki put kada posećujemo unutrašnjost Piramide, mo­
ramo da kupimo ulaznicu od pet pjastera od Ministarstva
za antikvitete. I zato sam ušao u Ministarstvo za antikvitete
i zatražio dozvolu da provedem jednu noć u Velikoj pira­
midi. Da sam zatražio dozvolu da odletim do meseca, lice
će zaprepašćenje.
Počeo sam sa kratkim i izvinjavajućim objašnjenjem svog
zahteva. Iznenadenje je ustupilo mesto veselosti; osmehnuo
se. Osetio sam da me smatra podesnim kandidatom za iz­
vesnu instituciju u kojoj bi malo nas volelo da bude njen sta­
novnik. Konačno:
"Nikada do sada nisam dobio takav zahtev. Ne smabam
da je u okviru moje nadležnosti da ga odobrim."
Poslao me je drugom i višem funcioneru istog Mini­
starstva. Komična scena koja se odigrala u prvoj sobi po­
novila se još jednom. Moj optimizam počeo je polako da
.
Jenjava.
.
"Nemoguće!", izjavio je drugi funkcioner ljubazno, ali
odlučno, misleći da pred sobom irna pitomog ludaka. "Za
tako nešto još nikada nisam čuo. Žalim...", njegov glas se iz­
gubio dok je slegao ramenima.
Ustao je sa stolice da bi me naklonom učtivo otpremio
i z sobe.
r tada je moje novinarsko i uredničko obrazovanje, us­
pavano nekoliko godina ali ne i mrtvo, buntovno stupilo u
akciju. Počeo sam da se raspravlj am sa njim i ustrajao u po­
naVljanju svog zahteva na druge načine i odbio da se ma­
knem iz sobe. Konačno me se otarasio govoreći da ova stvar
ne potpada pod jurisdikciju Ministratva za antikvitete.
U čiju jurisdikciju onda spada, pitao sam. Nije bio baš
sasvim siguran, ali je mislio da bi bilo bolje da se sa mol­
bom obratim policiji.
69
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Shvatao sam daje moj zahtev u naj manju ruku ekscen­
tričan i dovoljan da me u najboljem slučaju smatraju lu­
dakom. Ipak nisam mogao da odustanem. Rešenost da ga
sprovedem u delo postala je opsesija.
U centrali policije otkrio sam odeljenje za dozvole. Po
treći put sam zamolio da mi se dozvoli da provedem jednu noć
u unutrašnjosti Piramide. Funkcioner nije znao šta da sa
mnom uradi i tako me je poslao svom šefu. Ovaj je zatražio
malo vremena da bi stvar razmotrio. Kada sam se sledećeg
dana vratio, on me je uputio u Ministarstvo za antikvitete.
Otišao sam kući u očajanju, pitajući se da li ću ikada po­
stići svoj ci lj.
Ali "teškoće često postoje samo da bi bile prevazidene"
izreka je čiji zamorna otrcanost ne umanjuje njenu besmrt­
nu istinu. Moj sledeći potez bio j e da obezbedim intervju sa
ljubaznim komandantom kairske Gradske policije, El Leva
Rasel Pašom. Izašao sam iz nj egovog ureda sa pismenim
ovlašćenjem koj e je od šefa policije regiona u kome se na­
lazi Piramida zahtevalo da mi pruži svaku pomoć potrebnu
da postignem svoj cilj .
I tako, rano jedne večeri, prijavio sam se policijskoj sta­
nici Mena, lokalnom šefu majoru Mekersiju, potpisao se u
knj igu koja mije data i kojaje učinila policiju odgovornom
za moju bezbednost do sledećeg dana. Jedan pol icajac iz
stanice bio je dodeljen da me doprati do same piramide i da
da instrukcije naoružanom policajcu koj i je bio postavljen
ispred građevine da je čuva cele noći.
"Mi preuzimamo rizik ostavljajući vas samog da bude­
te unutra cele noći. Nećete dići Piramidu u vazduh, zar ne?",
rekao je major Mekersi šaljivo kada smo se na rastanku ru­
kovali.
"Obećavam ne samo to, nego i da neću nikada sa njom
pobeći I "
70
Noć II Velikoj piramidi
"Plašim se da ćemo morati da vas zaključamo", dodao
je. "Mi uvek u sumrak zatvaramo ulaz u Piramidu gvozde­
nom rešetkom koja se zaključava. Tako ćete dvanaest sati
biti zarobljenik."
"Odlično! Danas m i nikakva rezidencija nije poželjnija
od ovog zatvora."
Prilaz Piramidama vodi putem koj i je pod senkom dr­
veća lebbek. Kuće su sa strane, u određenim razmacima.
N a kraj u, put se postepeno penje i vijuga uz stranu platoa
na kome su izgrađene piramide da bi se završio stunim ob­
ronkom. Dok sam se avenijom vozio uzbrdo, razmišljao sam
o tome da li je bilo koj i od putnika koj i su išli istim prav­
cem tokom nekoliko minulih vekova, a možda i niko među
njima, imao tako čudnu misiju kao što je bila moja.
Popeo sam se uz mali breg preko zapadne obale Nila do
mesta gde Ve lika piramida i njena dobra drugarica Sfinga
drže nemu stražu nad severnom Afrikom.
Ogromni spomenik pojavio se predamnom dok sam mu
prilazio preko peska izmešanog sa kamenjem. Još jednom
sam se zagledao u tt'ougaone kose strane koje čine najstarije
delo arhitekture za koj u svet danas zna, u ogromne blokove
koji se protežu od osnove do vrha smanjujući se u perspe­
ktivi. Savršena jednostavnost ove građevine, nj ena potpu­
na lišenost bilo kakvog traga nekog ukrasa, odsustvo bilo
kakvih krivina između svih tih pravih linija - ove stvari ni­
su ni na koj i način narušavale ogromnu veličinu ovog dela.
Ušao sam u nemu Piramidu kroz širom otvorenu rupu ko­
ju je kalifa AI Mamun napravio na njenoj strani i, istina ne
po prvi put, počeo sa istraživanjem divovske gradevine: me­
dutim, bilo je to prvi put u ovako čudnom poduhvatu, zbog
71
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
kojeg sam, zapravo, i došao ponovo u Egipat. Prešavši izve­
snu razdaljinu stigao sam do kraj a ove horizontalne šuplji­
ne i moj put je prešao u originalni ulazni hodnik Piramide.
Onda sam, sa baterijom u ruci i sa glavom spuštenom
skoro do kolena, sišao niz dugački, nisk i, strmi, uski i kli­
zavi nastavak hodnika. Ovaj čudni položaj bio je krajnje ne­
udoban, dok me je strmina kamenog poda primoravala da
povećam brzinu silaženja.
•
Zeleo sam da započnem svoj boravak u Kraljevskoj odaj i
ispitujući podzemni deo Piramide kome je prilaz u današnj e
vreme preprečen gvozdenom rešetkom koj a ne dozvoljava
posetiocima da uđu u ovaj strašni deo i tamo budu napola
ugušeni. Stara latinska uzrečica, "Faci/is descensus Averni "*,
iznenada mi se vratila u sećanje, ali ovog puta je u rečima
bilo nekog mračnog ciničnog humora. U žućkastom zraku
baterijske lampe nisam video ništa osim klesane stene kroz
koju je taj sprat bio usečen. Kada sam konačno stigao do ma­
log udubljenja sa desne strane, iskoristio sam priliku da se
uvučem u njega i ispravim telo na nekoliko minuta. Otkrio
sam da udubUenje nije bilo ništa drugo nego kraj jednog
skoro okomitog rova, takozvanog Bunara, koji se spušta od
mesta ukrštanj a silaznog hodnika i Velike galerije. Staro ime
ovog rova još uvek se zadržalo , jer se skoro dve hiljade go­
dina mislilo da se na dnu nalazi voda. Tek kada j e Kavilja
očistio gomile kamenog krša koji se u njemu nakupio, ot­
krilo se da je dno savršeno suvo.
Taj neprivlačni grubo iskopani otvor koj i je zj apio navi­
še u čvrstu stenu bio je uži od prolaza koj i sam upravo na­
pustio. Otkrio sam međusobno paralelne male niše usečene
u nj egove strane koje su pružale uporište za noge i ruke kod
pomalo opasnog penjanja.
*
"Lako je ući II podzemni svet." (prim.prev.)
72
Noć u Velikoj piramidi
Vodio je na gore neujednačno i zavojito dosta daleko, sve
dok nije stigao do velike grubo isklesane odaje u obliku či­
nije, koju sada zovu Pećina, a koja je obeležavala nivo ste­
novi tog platoa na kome je Piramida bila izgrađena. Pećina
JC bila delom napravlj ena u povećanoj prirodnoj pukotini
�tcne. Iza toga, Bunar je očigledno bio prosečen kroz kon­
strukciju Piramide i nije bio oj ačan blokovima kao što su
bili svi drugi prolazi iznad tla. Ovaj deo Bunara širio se u
prečniku i zato je bilo teže penjati se po nj emu nego po nje­
govom užem delu ispod Pećine.
Na kraju sam izašao iz nepravilnog i nedovršenog otvo­
ra koji je činio ulaz rova i našao se u severozapadnom uglu
Velike galerije.
Zašto i kada je on prosečen kroz telo Piramide? Pitanje
sc automatski postavilo i dok sam razmišljao o njemu, sinuo
m i je odgovor. Oni stari Egipćani koji su zaključili epohu
istorije Piramide zatvarajući ulaz u gornje odaje i Veliku ga­
leriju sa tri džinovska granitna čepa morali su sebi da stvo­
rc put za izlazak, j er u protivnom nikada ne b i napustili
Piramidu.
Znao sam na osnovu vlastitih istraživanja da su rov i Pe­
ćina bili isklesani u isto vreme kad i građevina Piramide, ali
i da se Bunar u to vreme nije spuštao dalje od same Pećine.
I liljadama godina nije bilo direktne veze između gornjih pro­
laza i onog podzemnog.
Kada je Velika piramida ispunila svoju tajanstvenu svr­
hu, oni .koj i su bili odgovorni zapečatili su je. Pečaćenje su
predvidel i prvobitni graditelj i koj i su ostavili potreban ma­
lcrijal na tom mestu i čak napravili suženj e u donjem delu
silaznog hodnika da bi držalo tri granitna čepa.
Radeći na svom zadatku, poslednji ljudi probili su do­
nj i deo Bunara kroz čvrstu stenu kao put za svoje bekstvo.
Kada su radovi bili gotovi i kada su izašli, bilo je potrebno
73
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
samo bezbedno blokirati izlaz iz novo isečenog dela na me­
stu gde se on pridružuje silaznom prolazu i onda se spustiti
po nagibu od 300 stopa do prvobitnog ulaza. Tako j e Bunar,
mada prvobitno napravljen kao sredstvo da se stigne do
Pećine, konačno postao sredstvo za napuštanje blokirane
Piramide.
Opet sam se vratio lakšim putem do dugačkog kosog tu­
nela, koji povezuje unutrašnjost sa spoljnim svetom, da bih
onda nastavio put nado le u stenoviti plato Gize. U jednom
trenutku, u j ednom uglu, uvećana senka pala je iznenada
preko mog puta tako da sam ustuknuo trgnuvši se dok nisam
shvatio daje to moja sopstvena senka. Na tom strašnom me­
stu čovek je mogao da očekuje svašta: ništa ne bi bilo ču­
dno da se i dogodilo. Klizeći i puzeći preko relativno kratke
preostale razdalj ine osetio sam olakšanje kada sam se na­
šao na kraj u stnnine i na ravnom tlu, ali unutar jednog još
manjeg tunela. Puzao sam još oko deset jardi i onda stigao
do otvorenog ulaza najčudnije sobe koj u sam ikada video
- takozvane Jame. Merila j e nešto manje od pedeset stopa
od zida do zida na dužoj strani.
Ova sumorna grobnica koj a leži tačno ispod centra Pi­
ramide, ostavljala je utisak zadatka koj i je napušten na br­
zinu; izgledala je kao odaja čije je iskopavanje i z čvrste
stene iznenada bilo zaustavljeno. Plafon je bio dobro iskle­
san, ali se pod talasao gore-dole kao rov zasut artiljerijskom
vatrom. Kada su isecali kamene grobnice, stari egi patski
zidari obično su radili prema dubini i zato su pod obradiva­
li na kraju; zašto baš ovaj pod nije bio nikada završen kada
j e kasnije naj manje jedan celi ljudski vek napornog rada
bio posvećen građenju nadgradnje koj a se dizala iznad ni­
voa stene predstavlja arheološki problem koji do sada još
niko nije uspeo da reši. Ali takav problem ustvari je i sama
Piramida u celini.
74
Noć /I Velikoj piramidi
Bacio sam svetlost svoje baterije u gusti mrak grobnice
i usmerio je ka centru poda. Približ io sam se i provirio iz­
nad ruba jedne duboke razjapljene rupe, nemog svedoka ne­
kadašnjeg prisustva lovaca na blago, koji su bez potrebe i
sa mukom iskopali jamu u Jami. Osetio sam neprijatan do­
dir krila jednog slepog miša kada j e proleteo pored moje
glave i cijukao po zagušlj ivoj sobi. Dole u rupi primetio sam
Iri druga slepa miša, uznemirena u snu, koj i su visili nagla­
vačke na grubo isklesa ni m stranama. Pomerio sam se da­
lje, probudivši još dva slepa miša koja su visila sa plafona.
Uzmenireni i zbunjen i kada sam bez milosti usmerio svetlo
na nj ih, užurbano su leteli ovamo-onamo i onda nestali u
mraku ulaznog prolaza.
Popeo sam se preko neravnog poda i stigao do drugog
kraja odaje gde se u zidu video jedan vrlo mali tunel u nivou
prostorije. Bio je taman toliko širok da se čovek zavuče unu­
tra, ali previše nizak da mu omogući bilo šta osim puzanja
na stomaku. Pod j e bio pokriven debelim slojem prašine od
nekoliko hiljada godina i puzanj e je bilo sve samo ne pri­
jatno. lzdržao sam da bih ispitao tunel do kraja. Pošto sam
prodro skoro dvadeset jardi, otkrio sam da se' iznenada za­
vršava; očigle dno da i ovaj tunel nije nikada bio dovršen.
Skoro ugušen, krenuo sam natrag pipajući i vratio se u
zagušljivu Jamu; bacio sam, zatim, poslednji pogled po so­
bi i započeo povratak u gornje regione Piramide. Kada sam
stigao do početka niskog prolaza, koj i se koso dizao u savr­
šeno pravoj liniji kroz tristapedeset stopa čvrste stene, pre
nego što se nastavljao kao izgrađeni hodnik koj i prolazi
kroz kamen, ispružio sam se na podu i kroz otvoreni izlaz
zurio gore u zamračeno nebo kao kroz džinovski teleskop
bez sočiva. Tamo, kao dobro vidljiva treperava srebrna ta­
čka na indigo-plavom nebu, bila je Polarna zvezda. Prove­
rio sam pravac uz pomoć svog ručnog kompasa koj i je
75
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
pokazivao tačno na sever. Stari graditelji nisu obavili samo
si lan posao, već i precizan.
Otpuzao sam natrag kroz stnni prolaz i na kraj u stigao
do ravnog hodnika koji vodi u Kraljičinu odaju. Desetak ko­
raka ili malo više i ja sam stajao ispod njenog nagnutog lu­
čnog krova koji se na sredini sastajao u slemenu. I spitao
sam dva ventilaciona šahta koj i se dižu ukoso sa severnog
i južnog zida. Ovo je bio j asan dokaz da soba nije nikada
bila grobnica, ali j e postojala namera da se koristi kao ta­
kva. Mnogi su bili zbunjeni otkrićem ovih šah tova 1 872. go­
dine, kada j e otkriveno da prestaju na udaljenosti od pet inča
od same Odaj e i izgleda da prvobitno nisu bili u potpunosti
prosečeni kroz zidove. Oni, zato, u stanju u kome su otkri­
veni, nisu puštali da vazduh uđe i zbog toga se misli da su
imali neku drugu, nama nepoznatu namenu. Ali najbolje
objašnjenj e j e bilo da su poslužili svrsi, a da su zatim, kao
i ostatak gornjih prolaza Piramide, na ulaznim otvorima čvr­
sto zatvoreni novim kamenim blokovima.
Vejnmen Dikson, građevinski inženjer, u to vreme anga­
žovan na nekim radovima u blizini Piramide, slučajno j e ot­
krio obe vazdušne cevi dok j e iz čiste radoznalosti ispitivao
zidove Kraljičine odaje. Primetio j e da je jedan zid, koji j e
na određenoj tački zvučao šuplje, neznatno napUkao. On j e
naredio da se u to mesto provali i na pet inča od površine
našao je mali šaht; onda je na isti način otkrio nj egov pan­
dan na suprotnom zidu odaje. Oba šahta pružaju se direktno
kroz telo piramide: to je nedavno dokazano pomoću probnih
sondi koje su progurane kroz njih oko dve stotine stopa.
Vratio sam se na nivo hodnika i otišao do mesta gde se
on sastajao sa Velikom galerijom. I onda, dužinom od sto
pedeset stopa, polako sam pošao prema vrhu ovog stIlnog
uspona. Dok sam se penjao, počela j e da me muči neka ma­
la slabost izazvana trodnevnim postom. Konačno, odmorio
76
Noć II Velikoj piramidi
sam se nekoliko sekundi na tri stope visokom stepeniku ko­
j i je obeležavao kraj i koji je bio postavljen da bude tačno
u liniji sa vertikanom OSOIn Piramide. Nekoliko koraka da­
lje kroz predVOIje, uz obavezno saginj anje pod granitnim
blokom koj i visi sa užIjebljenih strana i preprečuje izlaz iz
ovog horizontalnog hodnika, stigao sam u najvažniju pro­
storiju u Piramidi - čuvenu Kraljevu odaju.
I ovde su dve kvadratne vazdušne cevi, svaka od oko
devet inči, pobijale teoriju o pogrebnoj odaji. Otvori cevi u
prostoriji nisu nikada bili zapečaćeni, baš kao ni oni u Kra­
ljičinoj odaji, ali su zato bili potpuno ispunjeni labavim ka­
menjem koj e j e pukovnik Vaj s, kada j e želeo da odredi
prirodu ovih šahtova, morao da očisti. Bilo j e sasvim mo­
guće da j e operacija punjenja izvedena istovremeno kada i
svi drugi pokušaji da se sakrije unutrašnji raspored nadzem­
nog dela Piramide.
Upravio sam svetlost baterij e na gole zidove i ravnu ta­
vanicu, posmatrajući opet čudesno precizno uklapanje og­
romnih poliranih granitnih blokova na mestima sastava, a
onda sam počeo sa sporim kruženjem po zidovima, paž­
lj ivo ispitujući svaki kamen pojedinačno. Da bi se dobili
ovi blokovi, ružičasto obojeni kamenovi iz daleke S ijene
bili su rascepljeni u dva dela. Ovde-onde, u svojim bezus­
pešnim traganjima, lovci na blago ostavili su brazgotine i
na podu i na zidu. Na istočnoj strani poda deo kamenih plo­
ča j e nestao i njegovo mesto j e zauzela nabijena zemlja,
dok j e na severozapadnoj strani jedna duboka pravougaona
rupa ostala nepopunjena. Dugački grubi kameni blok, koj i
je nekada činio deo poda i pokrivao ovu rupu, stajao je na­
spram zida na jednoj strani, verovatno postavljen tamo
77
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
rukama starih Arapa. Paralelno sa njim, i samo nekoliko in­
či dalje, bio j e sarkofag sa ravnim stranama nalik na mrtva­
čki kovčeg: usamljeni predmet bez poklopca koji j e bio još
jedna stvar koja se nalazila u toj goloj sobi. Bio je postav­
ljen tačno u pravcu sever-jug.
Dislocirani podni blok predstavljao je eventualno sedi­
šte i ja sam seo na njega prekrštenih nogu u pozi krojača i
smirio se za ostatak noći.
Sa desne strane sam stavio šešir, žaket i cipele; sa leve
sam smestio još uvek upaljenu bateriju, termos sa vrućim
"
čajem, dve flaše rashlađene vode, svesku i svoj e "Parker
pero. Poslednji put sam pogledao po odaj i , letimično os­
motrio mramorni kovčeg pored sebe, a onda ugasio svetlo.
Jaku električnu bateriju spremnu za paljenje držao sam
pored sebe.
Iznenadni nastup totalnog mraka doneo je sa sobom pi­
tanje šta će doneti noć. Jedino što j e bilo moguće uraditi u
tom čudnom položaju bilo je čekati . . . i čekati . . . i čekati.
Minuti su se lagano vukli sve dok nisam polako počeo
da " osećam" da Kraljeva odaj a ima vrlo snažnu sopstvenu
atmosferu, atmosferu koju mogu samo da nazovem "natčul­
nom". Jer namerno sam naterao sebe da mi duh bude prijem­
čiv, pasivnog osećanja i negativnog stava, kako bih mogao
da savršeno registrujem bilo kakav nadfizički događaj koj i
b i se mogao dogoditi. Nisam želeo da se neka lična predra­
suda i l i unapred stvoreni zaključak pomešaju sa prijemom
bilo čega što bi moglo da m i dođe iz nekog izvora koji nije
dostupan za naših pet čula. Postepeno sam zaustavljao tok
misli, sve dok moj um nije ušao u stanj e polu-praznine.
A duboki mir koji se spustio na moj um učinio je da bu­
dem duboko svestan mira koj i se spustio na moj život. Svet
sa svojom bukom i komešanjem bio je beskrajno daleko, kao
da i ne postoji. Do mene iz mraka nije stizao bilo kakav zvuk,
78
Noć u Velikoj piramidi
'apat. Stvarni vladar kraljevine Piramide j e tišina, tišina ko­
la je počela u preistorijskoj prošlosti i koju nikakvo brblja­
liJe posetilaca-turista ne može stvarno da razbije, jer se ona
,vake noći iznova vraća zastrašujućom potpunošću.
Postao sam svestan snažne atmosfere sobe. Za senzitiv­
Ile osobe savršeno j e n OlInaino i uobičajeno iskustvo da po­
,(aj u svesne atmosfere starih kuća i moje sopstveno iskustvo
počelo je nečim sličnim. Protok vremena ga j e produbio,
pojačao osećaj neizmerne starosti koje me je okruživala i
učinio da osećam kako mi izmiče XX vek. [pak, sledeći
svoju samonametnutu odluku, nisam se tom osećanju odu­
pirao, pustio sam ga da nadvlada.
Vrlo polako, počeo je da me obuzima čudan osećaj da
više nisam sam. Pod okriljem potpune tame osećao sam da
sc pulsirajući rađa nešto oduhovljeno i živo. Bilo j e to ne­
jasno osećanje, ali stvarno, i to je bilo ono što je zajedno sa
sve jačim osećaj em prošlosti koja se vraća činilo moju svest
o o Inom" .
neČem "nadcu
A l i iz tog nejasnog i opšteg osećaja nekog tajanstvenog
'-ivota koji je pulsirao kroz tamu nije izronilo ništa jasno,
određeno. Sati su promicali i nasuprot mom očekivanju sve
dublja noć donosila je sa sobom sve veću hladnoću. Sada
su se počeli pokazivati efekti trodnevnog posta koji sam pre­
duzeo da bih povećao svoju senzitivnost. Hladan vazduh
ulazio je kroz uske šahtove za ventilaciju i prolazio kroz tan­
ku barijeru moje odeće. Pod tankom košuljom moj e rashla­
đeno telo počelo j e da drhti. Ustao sam i obukao žaket koji
sam samo pre nekoliko sati skinuo zbog intenzivne toplote.
Takav je život na Istoku u određeno doba godine - danju
(ropska vrućina, a noću veliki pad temperature.
Sve do današnjeg dana niko nije otkrio otvore ovih vaz­
dušnih kanala na spoljnjoj strani Piramide, mada j e pribli­
žno poznat njihov položaj . Neki egiptolozi čak sumnjaju da
79
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
su kanali ikada provedeni do kraja, ali potpuno rash lađi­
vanj e vazduha tokom mog doživljaja konačno je to pitanje
reši lo.
Seo sam po drugi put na svoje kameno sedište i prepu­
stio se pritisku tišine nalik na smrt i sveopštoj tami ove oda­
je. Sa dušom sprenmom da prima čekao sam i čudio se. Bez
ikakvog razloga setio sam se da negde na istoku Suecki ka­
nal prati svoj ravni tok kroz pesak i močvaru, a dostojan­
stveni Nil predstavlja kičmu ove zemlje.
Č udna grobna tišina u sobi i prazan kameni kovčeg po­
red mene nisu baš smirivali živce, dok j e prekid u mom
bdenju izgleda prekinuo i nešto drugo, jer sam vrlo brzo ot­
krio da se osećaj nevidljivog života oko mene brzo pretvo­
rio u potpunu izvesnost. U mojoj blizini bilo j e nešto što j e
kucalo i bilo živo, mada apsolutno ništa nisam mogao da
•
vidim. Sa ovim otkrićem iznenada je u meni prevagnula
spoznaja moje izolovane i neugodne situacije. Sedeo sam
usamljen u čudnoj sobi koja j e bila smeštena na dve stotine
stopa iznad tla, visoko gore iznad mi liona ljudi u Kairu,
okružen potpunim mrakom, zatvoren i zaroblj en u čudnoj
zgradi na rubu pustinje koj a se protezala na stotine milja u
daljinu, dok je van ove zgrade - verovatno najstarije u sve­
tu - ležala sablasna, grobovima pretrpana nekropola jedne
stare prestonice.
Veliki prostor Kralj eve odaj e postao je za mene - koj i
sam vršio istraživanja duboko u nadčulno, u misterije okult­
nog, u vračanja i čarolije Istoka - nastanjen nevidenim
bićima, duhovima koji su čuvali ovu prastaru građevinu.
Očekivao sam da se svaki čas iz sveobuhvatne tišine čuje
neki sablasni glas. Sada sam zahvaljivao starim graditeljima
za uske ventilacione šahtove koj i su dovodili stalnu, mada
veoma malu količinu svežeg vazduha u ovu prastaru odaju.
Vazduh je putovao kroz skoro tri stotine stopa piramide pre
80
Noć u Velikoj piramidi
nego što bi stigao; ne mari, ipak je bio dobrodošao. Ja sam
čovek naviknut na samoću - ustvari srećan u njoj - ali II sa­
moći ove odaje bilo j e nečeg neugodnog i zastrašujućeg.
Sveobuhvatna tama počela je da pritiska moju glavu kao
gvozdeni teg. U meni j e zatreperila senka nepoželjnog sbaha
Odmah sam je oterao. Sedeti usred ovog pustog spomenika
nije zahtevalo fizičku hrabrost, ali je i te kako zahtevalo od­
ređenu moralnu snagu. Malo je bilo verovatno da će se iz
rupa ili naprslina pojaviti neke zmije a nije bilo verovatno
ni da će se nekakvi lutajući razbojnici popeti po njegovim
stepenastim stranama i ući u njega usred noći. Ustvari, je­
dini znak prisustva životinja koji sam primetio potekao je od
jednog uplašenog miša koji je, nešto ranije te večeri, naišao
na mene u horizontalnom prolazu i koji j e jurio ovam<Hlnamo
izmedu granitnih zidova bez naprslina u očajničkom naporu
da izbegne strašne zrake moj e baterije; i od dva neverova­ •
tno stara žućkasto-zelena guštera koje sam otkrio kako se
drže krova uskog useka koji se pruža od niše u Kraljičinoj
odaj i ka unutra; i, konačno, od slepih miševa koje sam za­
tekao u podzemnoj grobnici. Tačno da je i nekoliko cvrčaka
glasno crvčalo kada sam ušao u Veliku galeriju. Ali uskoro
su prestali. Sve j e utihnulo, potpuna tišina držala je Pira­
midu kao u ropstvu. Ovde nije bilo ničega stvarnog što bi
eventualno moglo nekome da naškodi, ali ipak - neka neo­
dređena nelagodnost, osećaj da me posmatraju nevidljive oči,
vratila se po drugi put. Mesto je imalo neku tajanstvenost
poput sna, neku sablasnu nerealnost.
Postoje vibracije sile, zvuka i svetlosti koje su izvan nor­
malnog dosega naše detekcije. Vesela pesma i ozbiljan go­
vor munjevito se šire kroz svet do slušalaca radija koji na
8t
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nj ih čekaju, ali nikada ne b i mogli da ih otkriju da nj ihovi
prijemnici nisu tačno podešeni. Ja sam sada sebe iz stanja
čisto receptivnog čekanja uveo u prisilno koncentrisano sta­
nje duha koje j e svu pažnju usmerilo na nastojanje da se
probije kroz zlokobnu tišinu koja ga je okruživala. Ako je,
usled toga, moja moć svesnosti bila privremeno nenonnal­
no povišena zbog intenzivne unutrašnje koncentracij e, ko
može reći da j e nemoguće da sam počeo da otkrivam prisu­
stvo nevidljivih sila?
Znam samo da sam - kada sam se "podesio" metodom
unutrašnje pažnje koj i sam naučio mnogo pre ove druge
posete Egiptu - postao svestan da su u odaju prodrle ne­
prijateljske sile. Na sve strane bilo j e nečega što sam osećao
kao zlo, kao opasno. Bezimeni strah zatreperio je u mom
srcu i stalno se vraćao, čim bih ga oterao. Ja sam još uvek
sledio svoj metod intenzivne koncentracije, usmerene samo
u jednom pravcu, okrenute ka unutra i osećaj je sledio svoj
uobičajeni tok i promenio se u viziju. Duhovi su počeli da
lepršaju ovamo-onamo po sobi bez senke; postepeno su po­
primali određeniji oblik i zlobna lica iznenada su se pojavi­
l a sasvim blizu moga. Opake slike dizale su se sasvim jasno
pred okom moga duha. Onda mi je prišlo jedno tamno privi­
đenje, zagledalo se u mene nepomičnim opakim pogledom
i podiglo ruke u pokrelu pretnje, kao da želi da mi ulije strah.
Prastari duhovi izgleda da su izmileli iz susedne nekropole,
nekropole tako stare da su se mumije raspale unutar svoj ih
kamenih sarkofaga; duhovi koji su ostali sa nj ima došli su do
mesta mog bdenja. Sve legende o zlim duhovima koj i često
posećuj u okolinu piramida vratile su mi se u sećanje sa svim
neprijatnim detaljima sa kojima su ih prepričavali u selu neda­
leko odavde. Kada sam jednom mladom arapskom prijatelju
saopštio svoju nameru da provedem noć u staroj građevini,
on je pokušao da me odgovori.
82
Noć u Velikoj piramidi
"Svaki pedalj tog tla opsednut j e duhovima", bilo je nje­
govo upozorenje. "Na toj teritorij i postoj i čitava vojska du­
hova i aveti."
Sada sam mogao da vidim da njegovo upozorenje nije
bilo bez osnove. Avetinjske figure počele su da puze po mra­
čnoj sobi u kojoj sam sedeo i neko nedefinisano osećanje
nelagodnosti koje me j e već ranije bilo obuzelo sada je po­
stajalo sasvim opravdano. Znao sam da negde u centru te
mirne stvari koja je predstavljala moje telo, pod pritiskom
svega toga, moje srce bije poput čekića. Strah od natpri­
rodnog koji vreba sa dna svakog ljudskog srca dotakao me
je ponovo. Strah, groza, užas prikazivali su mi uporno i na­
izmenično svoja zla lica. Nehotice, moje ruke stisle su se
čvrsto kao mengele. A l i ja sam bio rešen da nastavim i ma­
da su ove sablasne fOlIne, koj e su se kretale po sobi, počele
tako što su u meni probudile osećaj straha, završile su pod­
stičući me da saberem sve ostatke hrabrosti i borbenosti ko­
je su bile i mojoj moći.
Moje oči bile su zatvorene, a ipak su ove sive, magli­
časte forme puzale i gurale se preko moje vizije. I uvek j e
sa nj ima dolazilo nepomirlj ivo neprijateljstvo, preteća reše­
nost da me odvrate od mog cilja.
Okružila su me neprijateljska bića. Bilo b i lako učiniti
svemu kraj kada bih upalio svetlo i l i brzo ustao, pobegao
trkom iz odaje i vratio se onih nekoliko stotina stopa do za­
ključanog ulaza sa rešetkom gde b i m i naoružani stražar
svoj im društvom pružio utehu. Bilo je to teško iskušenje ko­
je je donosi lo rafinirani oblik mučenja, koje je cepa lo dušu,
ali je telo ostavljao nedirnuto. A ipak, nešto u meni stavljalo
neumolj ivo mi jedo znanj a da ovaj posao moram da obavim
do kraja.
Konačno j e došao vrhunac. Č udovišne elementarne
tvorevine, zli užasi podzemlja, fOllIle grotesknog, suludog,
83
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Noć u Velikoj piramidi
surovog i neprijateljskog izgleda okupile su se oko mene i
Stajali su posmatrajući me, nepokretno kao kipovi, sa ru-
ispunile me nezamislivom gadenjem. U nekoliko minuta
kama prekrštenim na grudima, potpuno neml.
preživeo sam nešto što ću zapamtiti do kraj a života. Ta ne­ ...
Da l i sam funkcionisao u nekoj četvrtoj dimenZIJI, sve
verovatna scena ostaje živo zabeležena u mom sećanj u. Ta­ �
stan i budan u nekoj dalekoj epohi u prošlosti? Da h se mOJ
kav eksperiment ne bih ponovio više nikada - nikada više
osećaj vremena vratio u rane dane Egipta? Ne, to mje bilo
ne bih prihvatio noćni boravak unutar Velike piramide.
moguće, jer sam brzo primetio da ova dVOJica mogu da me
Kraj j e došao iznenađujuće naglo. Zlobni aveti nj ski
vide i da su čak spremni i da me oslove.
uljezi nestali su u tami odakle su i do š l i , u senovita car­
Njihove visoke figure nagnule su se, usne jednog duha
stva pokojnika, ponevši sa sobom trag pogubnih strahota.
izgledalo je da se pokreću; nj egovo lice bilo J e bhzu moga,
Moj i polurastrojeni živci osetili su ogromno olakšanje ka­
oči su mu blistale duhovnom vatrom, a nj egov glas odJek-
kvo oseća vojnik kada se iznenada završi žestoka artilje­
nuo mi je u uhu.
rijska vatra. . . .
"Zašto si došao na ovo mesto tražećI da prizoveš tajne
Ne znam kol iko je vremena prošlo pre nego što sam po­
sile? Zar ti putevi smrtnika nisu dovoljni?"
stao svestan nekog novog prisustva u odaj i, nekoga ko je . .

Ove reči nisam čuo fizičkim uhom; sigurno J e da mka­

bio prijateljski i blagonaklono raspoložen i ko je stajao na
kva zvučna vibracija nij e poremetila tišinu odaje. A ipak,
ulazu i gledao me blagonaklonim pogledom. Sa nJegovim
izgledalo je da i h čujem otprilike na način na koji gluvi č
dolaskom atmosfera se potpuno promenila - na bolje. Ne­ ��
vek koji koristi električni slušni aparat može da čUJe recI
što čisto i razumno došlo je sa njim. Jedan novi elemenat .
koj e dopiru do nj egovog veštačkog ušnog bubnJića; ah sa
počeo je da utiče na moje prenapeto senzibilno biće, umi
� sledećom razlikom - ove su se čule unutar bubnJića. Ustva­
rujući i stišavajući ga. Prišao je mom kamenom sedištu I
ri, glas koji mi je dolazio mogao bi da se nazove mentalmm
video sam kako ga sledi još jedna figura. Obe su se zaus­
tavile ispred mene i posmatrale me ozbiljnim pogledom, pu­
glasom zato što se čuo unutar moje glave, ah to može ?a
ostavi pogrešan utisak da je to bila samo misao. Ništa mje
nim proročanskog značenja. Osetio sam da se pribl i žava
bilo dalje od istine. To j e zaista bio glas.
neki značajan čas moga života.
I j a sam odgovorio: "Ne, nisul"
U mojoj viziji pojava ova dva bića predstavljala je ne­
A on je rekao:
zaboravnu sliku. Njihova bela odeća, noge u sandalama, nj i­ . .
"Komešanj e gomila ljudi u gradOVima uteha Je trepera-
hov mudri izgled, njihove visoke figure - sve ovo odmah
vom srcu čoveka. Vrati se, budi sa svojim bližnj ima i uskoro
mi se vraća u živo sećanje. Pored toga, nosili su nepogreši­
ćeš zaboraviti nepostojanu maštu koj a te je dovela ovamo."
ve regalije svoj e funkcije Visokih sveštenika nekog kulta
Ali j a sam opet odgovorio: "Ne, to ne može tako da bude."
starog Egipta. Neko lako svetlucanj e koj e je postojalo svu­
Ipak j e pokušao još jednom.
da oko njih na vrlo čudan način osvetljavalo Je deo odaje. . . .
"Put sna odvući će te daleko od oknlja razuma. Neki su
Ustvari, izgledali su više nego ljudi, noseći sjaj polubogo­
krenu li tim putem i vratil i se ludi. Okreni se sada, dok još
va; jer na njihovom licu bio je izraziti mir.
imaš vremena, i sledi put određen za smrtnika."

84
85
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Odmahnuo sam glavom i promrmljao: "Moram da sle­
dim ovaj put. Za mene sada nema drugog puta."
Onda je figura sveštenika prišla bliže i opet se sagnula
do mesta na kome sam sedeo.
Video sam njegovo staro lice koje se ocrtavalo naspram
•
okolnog mraka. Sapl1Uo mi j e u uho:
"Onaj ko uspostavi kontakt sa nama gubi srodstvo sa
svetom. Da li si sposoban da ideš sam?"
Odgovorio sam: "Ne znam."
Iz mraka su došle nj egove poslednje reči:
•
"Neka bude tako. Ti si izabrao. Ostani kod svog izbora
jer sada nema povratka. Zbogom," i otišao je.
Ostao sam sam sa drugim duhom, koj i je do sada igrao
ulogu nemog svedoka.
Prišao je bliže, tako da je sada stajao ispred mramornog
kovčega. Njegovo lice bilo j e lice čoveka veoma, veoma sta­
rog. Nisam se ni usudio da nagađam koliko ima godina.
"Sine moj, moćni gospodari tajnih sila uzeli su te u svo­
je ruke. Ti ćeš noćas biti odveden u Veliku dvoranu učenja",
objasnio je mimo. "Ispruži se na ovom kamenu. U starim da­
nima to bi bi lo u onome tamo, na postelj i od trske papiru­
sa", i pokazao je na sarkofag nalik na kovčeg.
Nije mi preostalo ništa drugo no da poslušam svog mi­
sterioznog posetioca. Legao sam ravno na leđa.
Šta se odmah zatim dogodilo još uvek mi nije sasvim
jasno. B i l o j e kao da m i j e neočekivano dao dozu nekog
čudnog anestetika sa sporim dejstvom, jer svi moj i mišići
postali su napeti i potom j e uz moje udove počela da lazi
paralizujuća letargija. Celo mi j e telo postalo teško i oba­
mrlo. Prvo su mi noge postajale sve hladnije. Osećanje se
86
Noć u Velikoj piramidi
razvilo u neku vrstu ledene hladnoće koja se jedva primetno
kretala uz moj e moge, stigla do kolena, odakle se penjanj e
nastavilo. Bilo j e kao da sam prilikom uspona uz planinu
utonuo do struka u gomilu snega. Svi osećaj i u donjim udo­
vima potpuno su otupeli.
Posle toga j e izgledalo da prelazim u neko poludremlj i­
vo stanje i u dušu mi se uvukla taj anstvena slutnj a nastu­
pajuće smrti. To me, međutim, nije brinulo jer sam se već
davno oslobodio prastarog straha od smrti i stigao do filo­
zofskog prihvatanja njene neizbežnosti.
Dokje taj čudni hladni osećaj nastavljao da me obuzima,
da se penje uz moj u naježenu kičmu, da obuzima celo moje
telo, osetio sam kako moja svest tone do neke centralne tačke
u mom mozgu, dok m i je disanje postajalo sve slabije. Ka­
da j e hladnoća stigla do mojih grudi i ostatak tela bio pot­
puno paralisan, pojavilo se nešto kao srčani napad, ali j e
brzo prošlo i ja sam znao da vrhunac krize nije tako daleko.
Da sam bio u stanju da pokrenem svoj e ukočene vilice
mogao bih da se nasmejem na misao koja mi je onda pala
na pamet. A to je:
"Sutra će naći moje mrtvo telo unutar Velike piramide
- i to će biti moj kraj . "
Bio sam sasvim siguran da je do svega što osećam do­
šlo zbog prelaska mog vlastitog duha iz fizičkog živ:ota u
područje posle smrti.
Mada sa.m savršeno dobro znao da prolazim kroz sva
osećanja umirućeg, svako protivljenje je nestalo.
Na kraju, moja koncentrisana svest ostalaje samo u mo­
joj glavi, a u mom mozgu je došlo do krajnjeg ludog kovit­
laea. Imao sam osećaj da sam uhvaćen u tropski zračni vrtlog
i izgledalo je da idem naviše kroz uzanu rupu; onda se po­
javio trenutni strah da ću biti lansiran u beskrajni svemir,
skočio sam u nepoznato - i bio sam slobodan I
87
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
Nijedna druga reč ne može da izrazi radosni osećaj os­
lobođenja koji me je tada obuzeo. Promenio sam se u du­
hovno biće, biće misli i osećanja, ali bez opterećujućeg
bremena teškog zemaljskog tela u koje sam bio zatvoren.
Izašao sam iz svog zemaljskog tela čist kao duh, kao mrtav
čovek koji se diže iz svog groba - ali sigurno nisam otišao
ni u kakvu vrstu besvesti. Moj osećaj postojanja je ustvari
bio mnogo življi nego ranije. Iznad svega, sa ovim ulaskom
u jednu višu dimenziju, u tu četvrtu dimenziju u koju sam
prodro, osećao sam se slobodan, blaženo, sneno slobodan.
U početku sam ležao na leđima, horizontalno kao telo
koje sam upravo napustio, lebdeći iznad podnog bloka od
kamena. Onda sam osetio neku nevidljivu ruku koja me je
okrenula i uspravila na pete, nakon što me je malo gurnula
napred i stavila kako treba na noge. Na kraju sam imao ču­
dan kombinovani osećaj istovremenog stajanja i lebdenja.
Gledao sam dole na napušteno telo od mesa i kostiju
koj e je ležalo ispruženo i nepomično na kamenom bloku.
Bezizražajno lice bilo je okrenuto naviše, oči su bile jedva
otvorene, a ipak su zenice sijale dovoljno da pokažu da kap­
ci nisu zaista sklopljeni. Ruke su bile skopljene preko grudi
- svakako ne u onom položaju koga se sećam da sam zau­
zeo. Da li mi je neko prekrstio ruke, a da nisam bio svestan
pokreta? Noge i stopala bili su ispruženi jedno uz drugo,
dodirujući se. Tamo je ležala moja naizgled mrtva prilika,
prilika od koje sam se odvojio.
Opazio sam trag slabog srebrnastog svetla koje se pro­
jektovalo nadole od mene, mog novog ja, prema katalepti­
čkom biću koje je ležalo na bloku. To je bilo iznenađujuće,
ali još više je iznenađivalo moj e otkriće da je ova misteri­
ozna psihička pupčana vrpca doprinosila osvetljenj u ugla
Kraljeve odaje u kome sam lebdeo, pokazajući se na kame­
nju zida mekim svetlom nalik na mesečeve zrake.
88
Noć II Velikoj piramidi
Bio sam samo fantom, bestelesno biće koje boravi u pro­
storu. Konačno sam znao zašto su oni mudri Egipćani iz
davnina u svojim hijeroglifima obliku čovekove duše dali
simbol ptice. Osećao sam kako rastem i širim se, kako se
pružam baš kao da sam imao krila. Zar se nisam podigao u
vazduh i ostao da lebdim nad mojim napuštenim telom, kao
što se ptica diže u nebo i ostaje da kruži oko neke tačke. Zar
nisam imao osećaj da sam okružen velikom prazninom? Da,
ptičji simbol bio je onaj pravi.
Da, podigao sam se u prostor, oslobodio svoju dušu nje­
ne smrtne omče, izdvojio se II dva povezana dela, napustio
svet koj i sa111 tako dugo znao. Iskusio sam osećaj eterično­
sti, intenzivne lakoće u t0 111 udvostručenom telu koje sam
sada nastanj ivao. Dok sam gledao dole u hladni kameni blok
na kome je ležalo moj e telo, moj um je prihvatio jednu jedi­
nu ideju i ja sam bio obuzet jednom jedinom spoznajom. Ona
se mogla izraziti u nekoliko kratkih, neizgovorenih reči:
"Ovo je stanje smrti. Sada znam da sam duša, da mogu
da postojim odvojeno od tela. Uvek ću II to da verujem, jer
sa m to dokazao. "
Ova ideja zgrabila me je čvrsto onog trenutka kada sam
počeo da lagano lebdim iznad svog praznog čulnog prebi­
vališta. Dokazao sam opstanak na, kako sam mislio, način
koj i najviše zadovoljava - stvamo umirući i onda ostajući na
životu ! J dalje sam gledao u položeno mrtvo telo koje sam
ostavio za sobom. Ono me je na neki način fasciniralo. Da Ji
je ta odbačena prilika bila ono što sam toliko godina sma­
trao samim sobom? I onda sam sasvim jasno shvatio da to
nije bilo ništa više od mase neinteligentne, nesvesne, telesne
materije. Dok sam posmatrao te prazne hladne oči, snažno
me je pogodila ironija čitave situacije. Moje zemaljsko te­
lo zaista je zarobilo moje "ja", ono stvarno "ja", ali sada sam
bio slobodan. Bio sam nošen ovamo-onamo po ovoj planeti
89
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Noć u Velikoj piramidi
organizmom koj i sam dugo mešao sa svojim stvarnim cen­
Ponesi sa sobom natrag upozorenje da kada ljudi napuste
tralnim "ja".
svog Stvoritelja i gledaju svoje bližnje sa m!žnjom, kao kod
Osećaj zemljine teže izgleda da j e nestao. Doslovno sam
pnnčeva Atlantide, u čije vreme j e ova piramida bila izgra­
lebdeo u vazduhu, sa tim čudnim osećanjem da sam polu­
đena, njih uništava težina nj ihove sopstvene pokvarenosti,
okačen i da polustojim.
baš kao što je uništen i narod Atlantide.
Iznenada se pored mene pojavio stari sveštenik ozbi­
ljan i miran. Sa uzdignutim očima, licem još pleme itijim,� �ije bio Stvoritelj taj koji j e potopio Atlantidu, nego
sebrcnost, sVIrepost, duhovno slepilo naroda koji j e živeo
on se sa mnogo poštovanja molio: "O Amone, o Amone
na tim osuđenim ostrvima. Stvoritelj voli sve, ali životom
koji si na nebu, okreni svoje lice prema mrtvom telu svo � ljudi vladaj u nevidljivi zakoni koje im j e On nametnuo. Pre­
sma I neka. m u bude dobro u svetu duhova. Gotovo je." A
ma tome, ponesi ovo upozorenje natrag sa sobom."
onda mi se obratio:
Onda se u meni uzburkala j aka žudnja da vidim taj ta­
"Sada si naučio veliku lekciju. Čovek, čija duša je ro­
janstveni Sporazum, a duh mora da j e pročitao moju misao
�ena IZ Besmrt og, ne može nikada stvarno da umre. Zapi­
� jer j e brzo rekao: .
Sl OVU Istmu reCIma kOJe su znane lJudima. Gledaj ! "
"Za sve stvari postoji pravi čas. Još ne, sine moj, još ne."
Iz prostora se pojavilo poluupamćeno lice žene čijoj sam .
Bio sam razočaran.
sahram pnsustvovao pre više od dvadeset godina; onda po­
Posmatrao me j e nekoliko sekundi.
znato Irce čoveka koj i mi je bio više od prijatelj a i koga
"Nijednom čoveku iz tvog naroda nije bilo dozvoljeno
sam poslednji put video položenog u kovčegu pre dvanaest
da vidi ovako nešto, ali pošto si ti čovek upućen u te stvari
godina; i , konačno, slatko nasmešena s lika deteta za koj e
i pošto si došao među nas donoseći u srcu dobonamemost
sam znao da J e stradalo u jednoj nesreći.
i razumevanje, dobićeš neko zadovoljenje. Pođi sa mnom!"
Dvo troje gledalo j e u mene spokojnog lica, a njihovi
. I onda se dogodilo nešto čudno. Izgledalo j e da padam
prtJatelJski glasovi još jednom su se čuli oko mene. Vodio
u neku vrstu polukome, moja svest j e bila trenutno pornra­
sam vrlo kratak razgovor sa takozvanim mrtvima koji su se
čena, a sledeća stvar koje sam bio svestan bila je da sam pre­
uskoro rasplinuli i nestali.
net na neko drugo mesto. Našao sam se u dugačkom blago
"I oni žive, baš kao što ti živiš, baš kao što ova P irami­
osvetljenom prolazu, mada se nije mogla videti nikakva lam­
da, koj a j e videla smrt nebrojenih stvorenj a ovog sveta, ži­
. pa i l i prozor: činilo mi se da izvor svetlosti nije bio ništa
VI I dalje", rekao j e Visoki sveštenik.
drugo do zračenj e u obliku oreola oko mog pratioca u kom­
"Znaj , sine moj, da u ovom starom hramu leži izgublje­
. binaciji sa zračenjem sveti e treperave vrpce etera koja se
III S �IS o ralll narodima i o Sporazumu koj i su sklopili sa
� pmžala iza mene, a ipak sam shvatao da ovo objašnjenje ni­
svoJ Im StvontelJem preko prvog od Njegovih velikih pro­
je bilo dovoljno. Zidovi su bili napravljeni od sjajnog ka­
roka. Znaj takođe da su izabrani ljudi dovođeni ovamo od
mena boj e ružičaste terakote, spojeni najfinijim spojevima.
pamtiveka da i m se pokaže ovaj Sporazum tako da mogu
Pod se spuštao pod tačno istim uglom kao ulaz u Piramidu.
da se vrate svojim bližnj ima i održe veliku tajnu u životu.
Zidovi su bili dobro uglačani . Prolaz j e bio pravougaon i

90
91
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
prilično nizak, ali ne previše. Nisam rnogao da otkrij em iz­
vor ovog misterioznog rasvetnog tela, a ipak je unutrašnjost
bila svetla kao da je po njoj titrala svetlost neke lampe.2
-
Visoki sveštenik pozvao me je da ga pratim kroz mali
deo prolaza naniže. "Nemoj da gledaš unazad", upozorio
me je, "i ne okreći glavu". Prošli smo niz jedan deo nagnu­
tog prolaza i video sam odaju nalik na hram koj a se otva­
rala prema drugom kraju. Znao sam savršeno dobro da sam
unutar ili ispod Piramide, ali takav prolaz ili odaj u nisam
video nikada ranije. Očigledno da su bili tajni i da su ostali
neotkriveni do današnjeg dana. Nisam mogao a da ne ose­
tim snažno uzbuđenje povodom tog zapanjujućeg otkrića i
u meni se javila jaka znatiželja da saznam gde je ovaj ulaz
i šta je. Na kraju, morao sam da okrenem glavu i da pogle­
dam brzo unazad u ono što sam verovao da su tajna vrata.
Ušao sam u to mesto kroz ulaz koji nije bio vidljiv, a na da­
ljem kraju video sam da je ono što j e trebalo da bude otvor
bilo zatvoreno četvrtastirn blokovima i očigledno čvrsto za­
cementirano. Našao sam se kako zurim u prazan zid; i onda
sam isto tako brzo nekom neodoljivom silom bio odnet u vr-
2 Dr Abate Pača, potpredsenik Egipatskog instituta, proveo je noć u
pustinji blizu Piramida zajedno sa gospodinom Vilijamom Gro­
fom, članom Instituta. U zvaničnom izveštaju o njihovim iskustvi­
ma ovaj drugi je rekao: "Oko osam sati uveče primetio sam neko
svetlo koje je izgledalo da se polako okreće oko Treće piramide
sve do vrha; bilo je kao mali plamen. Svetlo je napravilo tri kruga
oko Piramide i onda je nestalo. Dobrim delom noći pažlj�vo sam
posmatrao Piramidu; negde oko jedanaest sati opet sam primetio
isto svetlo, ali ovog puta bilo je plavičaste boje; penjalo se polako
skoro II pravoj liniji i stiglo do izvesne visine iznad vrha Piramide,
a oodaje nestalo.�' Raspitujući se medu Beduinima, gospodin Grof
je otkrio da je ovo tajanstveno svetlo vidana više ili manje često u
prošlosti; predanja o njegovom postojanju sežu vekovima II pro­
šlost. Arapi ga pripisuju duhovima-čuvarima Piramide, ali Grof je
pokušao da za njega nade prirodno objašnjenje, mada bez uspeha.
92
,
Noć u Velikoj piramidi
tlogu sve dok cela scena nije bila zbrisana i ja sam ponovo
otplovio u prostor. Ćuo sam reči: "Još ne, još ne", ponav­
ljane kao eho i nekoliko trenutaka kasnije video sam svoje
nepokretno, nesvesno telo, kako leži na kamenu.
"Sine moj", čulo se mrmljanje Visokog sveštenika, "ni­
je važno da li si otkrio vrata ili ne. Nađi samo tajni prolaz
unutar duha koji će te odvesti do skrivene odaje unutar tvoj e
duše i ti ćeš naći nešto zaista vredno. M isterija Velike pira­
mide je misterija tvog vlastitog 'ja'. Tajne odaje i svi pra­
stari zapisi sadržani su u tvojoj sopstvenoj prirodi. Piramida
traži da čovek mora da se okrene ka unutra, da mora doneti
odluku da stigne do nepoznatog centra svog bića da bi našao
svoju dušu isto tako kao što mora da donese odluku da sti­
gne do nepoznatih dubina ovog hrama i nađe nj egovu naj-
dublju tajnu. Zbogom!" .
Moj duh je zahvatio neki vrtlog koj i me je upio; klizio
sam bespomoćno, povučen na dole, stalno na dole; savla­
dala me je teška obamrlost i izgledalo j e da se utapam u
svoje fizičko telo; napregao sam svu svoj u volju gurajući i
pokušavajući da pokrenem ukrućene mišiće tela, ali nisam
.
uspeo i konačno sam se onesvestio...
Otvorio sam naglo oči u mraku crnom kao ugalj. Kada
je oduzetost prošla, moje su ruke pipkajući potražile bate­
rij sku lampu i ja sam je uključio. Bio sam opet u Kraljevoj
odaji, još uvek strašno uzbuđen, u stvari tako uzbuđen da
sam skočio i viknuo, a moj glas se kao eho vratio u prigu­
šenim tonovima. Ali umesto da osetim pod nogama pod, na­
šao sam se kako padam kroz prostor. Spasao sam se samo
tako što sam naglo ispružio obe ruke do ruba kamenog blo­
ka, čvrsto se uhvativši za nj egove strane. Onda sam shva­
tio šta se dogodilo. Dižući se, ja sam se nesvesno pomerio
do kraja bloka i moje su noge visile nad rupom iskopa:JOm
II uglu poda.
93
•
 ,

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

Podigao sam se i vratio u bezbednost, ubvatio baterijsku

lampu i uperio ZIak svetlosti na moj sat. Staklo je bil o na
pu­
klo na dva mesta gde sam rukom i ručnim zglobom ud
ario
o zid kada sam skočio, ali mehanizam je još uvek veselo
kuckao. I onda, kada sam video koliko je sati, skoro sam
se,
uprkos ozbiljnosti mog okruženja, glasno nasmej,!o .
Jer bio je tačno melodramatični čas ponoći, obe skazalj-
• PETO POGLAVLJE
ke pokazivale su dvanaest, ni manje ni više!
Kada je naoružani policijski stražar ubrzo posle zore ot­
ključao gvozdenu rešetku, iz mračnog ulaza Velike pirami­ Sa kairskim čarobnjakom
de isteturala se prašnjava, iscrpljena osoba umornih očiju.
Ona se po ranom jutarnjem suncu uputila dole do velikih če­
tvrtastih kamenih blokova i zagledala se, trepčući, u ravan,
poznati predeo. Prvo što je učinila bilo je da nekoliko puta,
život Kaira je život dva sveta. Jedan, čim se od velikog
uzastopno, duboko udahne. Onda j e instinktivno podigla li­
centralnog trga Ataba el Khadre krene prema istoku, vodi
ce prema Ra, Suncu, i tiho mu se zahvalila za svetlost, taj
u stari arapski svet, a čim se krene prema zapadu, vraća se
blagosloveni dar čovečanstvu.
u moderan evropski. Čudan je taj život gde se istok i zapad,
srednjevekovno i moderno, boja i prljavština Istoka i sivilo
i čistoća Zapada sastaju i gledaju jedno u drugo pod upor­
nim pritiskom našeg vremena.
U Kairu mi se dogodilo da sam otkrio mnoge medijume
i čarobnjake, vračeve i astrologe, čarobnjake i vračare, fakire
i svete ljude. Tamo ih je bilo svih mogućih pedeset i sedam
varij anti, uprkos mrgođenju i restrikcijama Vlade koja je
pokazala svoje nezadovoljstvo zabranjivanjem većine Iijiho­
vih aktivnosti zakonom i koja ne okleva da ovaj zakon često
primeni i u praksi . Moram da priznam da je, uprkos mojih
simpatija prema nekim od nj ih, Vlada imala sve moguće
razloge za uvođenje ovih restrikcija. Šarlatani su varali la­
•

koverne, neodgovorni brbljivci slušani su sa strahopošto­

vanjem, a vidovnjaci koj i su se samozavaravali prihvatani
su prema njihovom sopstvenom vrednovanju. Kolika je šte­
ta koju su učinili vračevi čija su proročanstva uzimana kao

94 9S
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
smernice za akciju nikada se neće saznati, ali j e to bilo do­
voljno poznato da natera Vladu da interveniše. Bilo je, me­
dutim, nekoliko ličnosti koje su me zanimale odvojeno od
nj ihove profesije. Bio j e tu jedan čarobnjak koj i j e svojim
vračanjem i magijom ubio kokošku pred mojim očima; bi­
la je tu jedna sudanska cmkinja, vrač, koj a j e tačno navela
Indiju kao zemlju velike sreće za mene, a onda dala neka
predskazanja koja su bila potpuno netačna; bio j e tu jedan
mladi Egipćanin sirijsko-hrišćanskog porekla koj i j e čvrsto
verovao da j e reinkarnacija proroka Ilije i koji je u potpu­
nosti živeo prorokov im životom prezira prema svetu; bila
j e tu jedna Francuskinja u evropskom kvartu koja je, dove­
dena u hipnotičko stanje transa, sasvim lako čitala štam­
pani tekst mada su joj oči bile čvrsto vezane povezom; bio
j e tu jedan čudan starac koj i je živeo sa svoj im sledbenici­
ma u velikoj zgradi uz ogromnu džamiju i koj i je bio tako
izgubljen za ovaj svet da je skoro sve vreme provodio gla­
sno razgovarajući sa duhovima; b i l a j e tu jedna hrabra i
smela gospoda, koja se nije pokori la zabrani kralja Ibn Sa­
uda i tajno j e snimila film o svetoj Meki, a koja se sada
bavila proučavanjem svetih stvari pod nadzorom andela;
bio j e tu jedan čuveni fakir, Tahra Bej, za koga nije pred­
stavljalo ništa da nožem probode sopstveni vrat i l i grudi
odmah iznad srca, ali koji pri ovim neprijatni operacijama
nije krvario i nije imao ozleda; bilo j e tu i nekolicina dru­
gih koj i su me zainteresovali i privukli moj u pažnju. Ako u
prostoru koji imam na raspolaganju ne mogu da pišem o
svima nj ima, mogu da nekima od njih posvetim kratku be­
lešku u jednom paragrafu.
Bila je tu ·i jedna druga faza kairskog života koja me j e
jako privlačila - a to j e bila njegova religiozna strana, jer
j e on bio žarište muslimanske kulture tokom više od hilja­
du godina. Prosečni čovek sa zapada tako malo zna o islamu,
96
Sa kairskim čarobnjakom
velikoj religiji, a pojmovi o njemu tako su iskrivljeni, da sam
smatrao kako vredi da posvetim čitavo jedno poglavlj e opi­
su islama kavog sam ja upoznao.
Ćarobnjak koj i je učinio onu čudnu stvar sa kokoškom
moraće u ovom zapisu da ostane bezimen, jer sam obećao
jednom visokom funkcioneru egipatske vlade da ga ne ime­
nujem. Razlozi za ovaj zahtev ne moraju se ovde izneti, ali ih
prihvatam kao zadovoljavajuće i tako će on ostati nepoznat,
a povući ću i izvanredne fotografije čarobnjaka koje sam
uspeo da pribavim, nj egove kuće i onoga šta j e činio.
Otkrio sam ga jednog sparnog popodneva, posle brojnih
raspitivanja i čestog uhodenja. Prošao sam kroz glavnu uli­
cu popločanu starim kamenjem; skrenuo sam u onaj bučni,
gusto nastanjeni, slikoviti stari kvart sa uskim uličicama
koj i leži izmedu džamije El Azhar i strašnog groblja Bab el
Vazir. Kolona kamila došla j e u grad. Za svaku životinju
bila su privezana mala zvona tako da j e cela povorka stva­
rala veseli zvuk. Provlačio sam se kroz tamne sokake, pe­
šice i sam, pokušavajući da nadem čarobnjakovu kuću.
Prokrstario sam čitav lavirint sporednih uličica koje su
vrvile ljudima i bile tako uzane da se nebo pojavljivalo
samo kao nepravilni procep izmedu krovova kuća. tpak,
sunčeva svetlost koja j e igrala po tim neravnim ulicama
stvorila je slikovitu studiju sa jakim svetlom i senkoffi.
Konačno sam našao put kroz vijugavu ulicu koja je vo­
dila do njegovih vrata, kroz debelo nagomilanu belu prašinu
koju je vetar doneo sa pustih i vetru izloženih brda Moka­
tana, koja su se uzdizala nad obližnjom medom grada.
Njegova kuća bila je velika, srednjovekovna; fasada j e
bila napravljena od pravougaonih kamenih blokova čije su
97
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
površine bile veselo obojene. Gornji deo je imao nekoliko
prozora sa teškim kapcima. Teška, izrezbarena i ukrašena
vrata otvarala su se prema malom, ali visokom predvorju
gde sam našao par stolica i niski stočić za kafu, ali nije bilo
nikakvog znaka da nekoga ima unutra. Provirio sam kroz
jedna vrata u sobu pored predvorja, ali ni tamo nije bilo ni­
koga. Onda sam prošao kroz mali, kamenom popločani hod­
nik i stigao u jedno unutrašnj e dvorište koj e j e bilo prepuno
gomila papira i velikih dokumenata, prepunih prašine, što
j e ukazivalo na to da j e ovo otvoreno dvorište korišćeno kao
skladište za starij e arhive čarobnjaka. Lutao sam po ovom
mestu izgubljeno nekih pet minuta, pitajući se kada i gde
će se neko pojaviti; ali u nemogućnosti da nekoga nadem
vratio sam se na ulicu i doveo jednu susetku koja se popela
u gornj e prostorij e kuće. Par minuta kasnije ona j e sišla u
pratnji mladića od oko sedamnaest godina.
On me j e oslovio nekim mekim, oklevajućim tonom.
-
"Sta želite?"
Kada sam pomenuo čarobnjakovo ime on je ustuknuo
u ČUđenju. Očigledno da Evropljani nisu bili klijentela.
"Mog oca!", uzviknuo je. "Zbog čega želite da ga vidite?"
Objasnio sam mu svoju želju i pokazao mu olovkom na­
p isanu preporuku. Kada je video ime na njenom dnu, oči su
mu zasijale dobrodošlicom: "Dođite! Izvolite sesti."
Odveo me j e u sobu pored predvorja i ponudio mi j e da
sednem na divan prekriven običnim belim platnom.
Nestao je u gornj im prostorijama i odmah se vratio. Ćuo
sam zvuk sporih, teških koraka i za nj i rn j e u sobu ušao čo­
vek šezdesetih godina teške građe koji je, kada se pojavio
na vratima, dotakao čelo u znak pozdrava.
Nj egova glava i ramena bili su umotani u beli šal iz ko­
gaje izmakao uvojak kose crne kao gavranovo krilo; njego­
vo lice imalo j e široke crte, bilo je dobrodušno, sa velikim
98
Sa kairskim čaroblljakom
brkovima, ali sa malo brade. Oči su mu verovatno bile veli­
ke, ali je on gledao u pod, očigledno svesno kontrolišući
kapke, tako da su izgledale sasvim uzane. Naterao me je da
ostanem na divanu, a on j e sam seo u veliku naslonjaču.
Pogledao sam po sobi koj a j e bila visoka i prohladna,
ali je u njoj bilo svega i svačega. Zidovi su bili ukrašeni pra­
vougaonim panelima u kojima su bili lepo napisani delovi
iz Kurana u crvenoj boj i na žutoj osnovi. Dve punjene sme­
de vidre ležale su u udubljenju zida; gomile dokumenata
bile su razbacane po dasci od prozora i sudeći po prašini
koja ih je pokrivala nisu dirani godinama; jedan štampan i
arapski almanah ležao je na jastuku pored mene, dok je ne­
koliko praznih f1ašica za mastilo bilo razbacano naokolo.
U nekoliko jednosložnih reči čarobnjak me je obavestio
koliko je počašćen mojom posetom i zamolio me da podelim
sa nj im neko lako osveženje pre nego što krenemo dalje. Za­
hvalio sam mu se, ali znajući običaje egipatskih domaćina
zamolio sam ga da se za mene ne muči sa kafom jer je ni­
kada ne pijem. Predložio mi je persijski čaj, prijatan napi­
tak, i ja sam ga spremno prihvatio. I tako, dok j e jedan brzi
sluga nestao u obližnjem bazaru, pokušao sam da uvučem
starog čoveka u neki razgovor. Moja nastojanj a nisu uspe­
la, jer osim najjednostavnij ih jednosložnih reči koje diktira
egipatska etiketa, on o sebi nije hteo ništa da kaže. Umesto
toga usmerio je priču u drugom pravcu, izloživši me supllI­
nom unakrsnom ispitivanju. Odgovarao sam na njegova pi­
tanja otvoreno i slobodno, tako da kada j e sluga doneo ma­
Io posluženje tipičnih egipatskih slatkiša - velike kolače od
prženog pšeničnog brašna pomešanog sa medom, banane,
keks i sićušne čaše sa persijskim čajem, bio je rezervisan
99
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
za nijansu manje. U stvari, kada je otkrio da ne želim da is­
tražujem da bih ismevao njegove metode ili eksponirao nje­
govo eventualno šarlatanstvo, postao j e vrlo prijatan. Ali
ispod nj egovog držanj a osećao sam sve vreme oprez, kao
da ne može da dozvoli da u njegov život ude neki znatiželj­
n i stranac iz neke strane zemlje.
Medutim, predložio je da bi mogao da mi napravi horo­
skop ako bih mu dao svoj e ime, ime oca, datum rodenja i
mesto rodenja. Pokušao sam da mu stavim do znanja da ni­
sam zbog toga došao do njega i da sve to proricanje sudbi­
ne često daj e toliko kontradikcija da više volim da uživam
u blagoslovljenom neznanju nego da se mučim u nastoja­
nju da pomirim ono što se čini beznadežno nepomirljivo.
Starac nije dozvolio da ga tako lako odbijem tako da je iz­
javio da je on sada, bilo da to želim ili ne, dovoljno zainte­
resovan za mene da izračuna mapu nebesa prilikom mog
rodenja i napiše tumačenje koje će zadovoljiti njegovu sop­
stvenu znatiželju kao - kako se nada - i moju. Na kraju sam
popustio pred njegovoim navalj ivanjem i dao mu potrebne
podatke. Onda j e zatražio da stavim ruku na list papira i is­
crtao j e olovkom obris mog dlana. Unutar ocrtane skice na­
pisao j e nekoliko arapskih reči. Zašto j e to učinio nikada
msam saznao.
•
Načeo sam temu nj egove magije, ali me je on odbio ne­
kim neodredenim odgovorom. Čuo sam još ranije da je on
verovatno najveći čarobnjak u Kairu, šta god ova preporu­
ka značila.
Vešto je skrenuo razgovor u drugom pravcu, tako da sam
morao da provedem vreme pričajući mu o životu u Evropi.
"Vrati se kroz pet dana", rekao mi j e kada j e ustao sa
stolice,
Vratio sam se i kada su uobičajeni preliminarni izrazi
gostoljubivosti bili završeni, on j e pokazao nekoliko listova
100
Sa kairskim čarobnjakom
kancelarijskog papira ispisanih arapskih pismom koji, oba­
vestio me je, sadrže moj horoskop u obliku stiha. I tako sam
bio primoran da prihvatim nešto što nisam n i tražio i da
ponudim da to platim, što j e posle odredenog odbijanja i
prihvatio.
Onda je u nj egovom stavu došlo do neočekivanog obr­
ta. Ponudio je da m i pokaže nešto od svoj e magije. "Daj m i
tvoju maramicu", rekao je i kada sam ga poslušao skoro
•
odmah mi ju je vratio. "Dobro! A sada j e pocepaj na pola."
To sam i učinio. O n j e onda uzeo jedan od iscepanih delo­
va i napisao na njemu nešto perom koje j e zamočio u fla­
šicu sa mastilom koja je bila na stolu. Kada je pisanje bilo
završeno, previo j'e komad platna moje maramice i, vraća­
jući m i ga, zatražio j e da ga stavim u bakamu pepelj aru
koja j e ležala na divanu pored mene.
Sledeću operaciju čekao sam sa priličnim interesovanjem.
Starac je uzeo komad papira i na njemu nacrtao veliki tro­
ugao; unutar trougla upisao je neke tajanstvene znake, kao
i nekoliko arapskih slova. Pruživši m i papir zamolio me j e
da ga stavim na presavijeni komad platna. Poslušao sam ga.
Otprilike jedan minut vladala je spokojna tišina, on j e pro­
numlj ao nekoliko fraza na nerazumljivom žargonu, za to
vreme čvrsto je stisnuo oči i onda iznenada podigao kapke
sa gustim trepavica.
.
Skoro istog trenutka pocepana maramica je zasvetlela I
planula u pepeljari pored mene. Plamen je na moje zapre­
pašćenje sunuo visoko u vazduh i onda se pretvorio u gusti
oblak dima koj i je potpuno ispunio sobu. Postalo je teško za
disanje, oči su me pekle i ja sam se brzo digao da se povučem
do vrata. Ali čarobnjak je tamo bio pre mene, pozvao svog
slugu, koj i je otvorio sve prozore i pročistio vazduh u sobi.
Da l i je to delo bilo originalna magija ili neka dobra ča­
rolija uz korišćenje zapalj ivih hemikalija nije me brinulo
101
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
pošto nisam mogao da vidim neku poentu u celoj toj demon­
straciji . Ali starac je očigledno bio veoma ponosan.
"Kako si upalio maramicu?", upitao sam
"Uz pomoć mojih džina''', bilo j e objašnjenje - koje ni­
j e objašnjavalo ništa. Ostavio sam stvar na tome. To j e uo­
bičajeno objašnjenje koje se čuj e u Egiptu za sve .što j e i u
najmanjem stepenu natprirodno.
"Dođi opet za tri dana", rekao je, "ali ne zaboravi da sa
sobom doneseš belu kokošku. Jer j a u tebi vidim nešto što
mi se sviđa i učiniću ti uslugu sasvim besplatno. Donesi mi
belu kokošku i sa njom ću izvršiti neku magiju da bih ti
stavio džina-duha na raspolaganje. Zapamti, kokoška ne
treba da bude ni suviše mlada ni suviše stara, a ne sme da
bude ni neke druge boje."
Misleći na afričke vračeve koji presecaju grlo belim pe­
tlovima i onda bacaju njegovu krv preko klijentove glave,
odbio sam njegovu velikodušnu ponudu. O n j e nastavio da
insistira i uveravao me j e da će magija koju je imao u vidu
privući pomoć jednog moćnog džina koj i će raditi na tome
da uspem. Ali j a sam i dalje odbijao. Međutim, on me je ko­
načno "priterao do duvara": rekao sam mu da su mi takve
demonstracije odvratne i da više volim da se ne koristim
njihovim navodnim pogodnostima. On mi je odmah obećao
da neće biti nikakvog prolivanja krvi i , na ovo njegovo uve-
. . .
ravanje, Ja sam pOpustiO.
Još jednom sam podizao male oblake prašine dok sam
prolazio kroz uski sokak koj i me je vodio do oronule kuće
starog mađioničara. Ovog puta dolazio sam sa "bazara ži-
•
Dobrih ili zlih duhova zaštitnika. (prim. prev.)
102
Sa kairskiIII čarohlljakolll
vine" koji nije tako daleko od trga Ataba el Kadhra, a ispod
desne miške stezao sam punačku malu kokošku. Pod pri­
tiskom moje ruke mogao sam da osetim toplo treperenj e nje­
nih grudi dok sam se pitao kakvu joj je zlu sudbinu smislio
stari čarobnjak.
Kada sam stigao, lice čarobnj aka izgubilo je svoju uo­
bičajenu ozbiljnost i razvuklo se u osmeh. Izrazio je zado­
voljstvo što sam učinio ono što je tražio. Zamolio me j e da
kokošku spustim na centar prostirke na podu i pređem tri
puta preko jedne posude za tamjan koja j e stajala u uglu.
Pošto sam ovo učinio i prošao kroz oblak mirisnog dima,
seo sam na divan i posmatrao čoveka i kokošku. On j e uzeo
list papira i na njemu nacrtao mali kvadrat, koji je zatim
podelio u devet manjih kvadrata. U svaki od njih upisao je
kabalistički znak ili arapsko slovo. Onda j e počeo da mr­
mlja neka jedva čujna mistična bajanja, nepomično očima
fiksi rajući kokošku, dok je nj egov šapat bio povremeno ja­
če naglašen zapovedničkim pokretom kažiprsta njegove
desne ruke, koji j e bio ispružen kao da izdaj e naređenj e .
Sirota kokoška se uplašila i pobegla u ugao sobe, gde se
zavukla ispod jedne stolice. Na to j e čarobnjak zatražio od
mene da je uhvatim i vratim do centra poda. N i sam želeo
da je ponovo dotaknem i to sam mu i rekao. Njegov sin, ko­
ji je ušao i pridružio nam se, uhvatio je koku i stavio j e na
tačku sa koj e je pobegla.
Ona se još jednom okrenula i pokušala da pobegne u
ugao, ali joj je čarobnjak čvrstim glasom naredio da se vrati.
Kokoška j e odmah stala.
Onda sam primetio da počinje da drhti celim telom tako
da se pelje treslo i podrhtavalo.
Čarobnjak je zatražio da tri puta prekoračim preko po­
sude sa tamjanom kao što sam već jednom uradio. Kada sam
sc vratio do divana, primetio sam da kokoška više ne gleda
1 03
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
u čarobnjaka nego da je okrenula svoj e male i sjajne oči
prema meni, u pravcu koji više nije menjala.
I onda sam primetio nešto čudno: disanje malog bića
postalo je naporno i teško, svaki dah dolazio j e u oštrom
grču dok se k1jin uopšte nije zatvarao, kao da j e ptica stal­
no bila zauzeta borbom da uhvati vazduh.
Čarobnjak je onda stavio svoj kabalistički papir na pod
u blizini i polako počeo da se povlači sve dok nije stajao u
okviru vrata, gde je počeo da mlllllja svoje čudne čarolije,
sve vreme intenzivno gledajući u kokošku. Njegove polupe­
vušeće, nerazumljive reči, izgovarane veoma zapovedničkim
tonom, postepeno su jačale, a pratilo ih j e sporo padanje pti­
ce u neko polubeživotno stanje.
Na kraju, životinja je toliko oslabila da su joj noge ot­
kazale i klonula je na pod, mada je još uvek bila u stanju da
telo održi u uspravnom položaju. Nakon još dva minuta čak
joj je i to postalo nemoguće. Prevrnula se u stranu i ispruži la
na poda A onda se njen duh pobunio protiv sudbine, učinila
je sbašan napor da se ponovo digne, ali samo da bi ponovo
isclpljena pala. Prošlo je još nekoliko minuta i ona je učinila
gIčeviti pokret, pokrenula telo u ttzajima i slabačko zalepr­
šala krilima. Posle toga njeni pokreti su slabili sve dok ko­
načno nisu stali. Telo se ukrutilo, glava ukočila i j a sam
shvatio da je topli mali stvor, koga sam pre samo pola sata do­
neo sa bazara, sada samo truplo. Ustao sam, zanemeo usled
zapanjujućeg prizora. U srcu sam imao neki mučan osećaj .
Starac je zatražio od mene da stavim svoj u maramicu
preko njenog tela i rekao naglašavajući:
"Magija j e bila uspešna. Od sada će džill-duh, koji j e
uništavanjem života ove kokoške dao znak svoj e sprem­
nosti da ti služi, raditi u tvoju korist. Ponekad, kada sam
ovo radio, kokoška ne bi uginula, i to j e bio znak da džill
odbija da toj osobi pomaže "
]04
Sa kairskim čaroblljakom
Moj tajanstveni domaćin uporno j e držao pogled spu­
šten na pod, nešto što sam primetio tokom cele ceremonije.
Njegova sledeće primedba dala je čudno objašnjenje za ovo.
"Kada izgovaram čarolije da prizovem džina i kada ovla­
dam nj im pošto je prizvan, nikada ne gledam u njega. To su
pravila koj a moraj u da se poštuju. Ali žrtva još nije zavr­
šena. Slušaj ! Kokošku moraš da umotaš, poneseš je sa so­
bom kući i držiš je umotanu do sutra. I onda, kada dođe
ponoć treba da staneš na most Kasr-el-Nil i baciš njeno telo
u vode Nila. Kada je bacaš preko ograde, nemoj da zabo­
raviš da nešto poželiš i jednog dana džin će pomoći da se
tvoja želja ostvari "
Moja maramica bila je suviše mala da potpuno pokrije
kokošku i tako, osvrnuvši se po sobi, uzeo sam primerak A l
Alu·ama (Piramida), popularnih kairskih novina i omotao
ga oko poluprekrivene ptice. Kada sam se vratio kući, dao
sam j e mladom arapskom sluzi sa uputstvom da paket ne
odmota, čak i da ga ne dira do sledeće noći. Ali ovo upo­
zorenje bilo je nepotrebno. Onako usput ja sam pomenuo
da je to žrtvena kokoška koju j e ubio jedan čarobnjak i da
ni pod koj u cenu ne srne da se pojede. Sluga se uplašen po­
vukao i posle toga izbegavao blizinu kokoške koliko god j e
to bilo moguće.
Te večeri večerao sam u restoranu sa dva prijatelja, je­
dnim Amerikancem i jednim Egipćaninom, i ispričao im ce­
lu priču o kokoški i nj enom magičnom žrtvovanju. Oni su
bili sasvim sigurni da je ubijena nečim dmgim, a ne magi­
jom, dok ja nisam izricao nikakav sud, već sam pokušavao
da sve to primim bez predrasuda. Kada sam im ispričao sve
detalje, oni su se grohotom nasmejali i tokom ostatka večeri
kokoška je dominirala našim razgovorom. Moram da pri­
znam da sam i ja morao da se osmelmem na neke od nj iho­
vih duhovitih primedbi na račun čarobnjaka koj i j e postao
105
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPIU
meta njihovih šala. Iznenada, dok smo bili usred naše ve­
čere, sva svetla u restoranu su se ugasila. Uprkos najvećim
naporima vlasnika osvetljenje se nij e moglo vratiti. Kona­
čno je morao da pošalje po sveće i mi smo završi li večeru
u skoro potpunom mraku.
Moj egipatski prijatelj, ubeđeni skeptik obrazovan na
Sorboni, privremeno je izgubio svoju brilijantnu duhovitost
i vedrinu.
"Ovo je učinio tvoj čarobnjak!", požalio se i j a sam is­
pod njegove šaljive primedbe otkrio tračak straha.
To mora, naravno, da je bio sasvim slučajan kratki spoj,
ali se sve odigralo u okolnostima koje su me podsetile na
dva druga čudna događaja, ne baš suviše različita po kara­
kteru. Prvi spada u moje lično iskustvo, a drugi sam čuo sa
usana Roberta Hičensa, čuvenog romanopisca, koji j e po­
znavao glavnu ličnost o kojoj se radilo
Prvi slučaj dogodio se pre mnogo godina kada sam
i�baživao različite kultove koji su se pojavili svuda po Ev­
ropi i Americi. Jedan od njih vodio j e čovek sumnj ivog ka­
raktera, nekadašnji sveštenik izopćen iz crkve, a ipak čovek
velikog znanja i snažne ličnosti. Moja istraživanj a otkrila
su činjenicu da on ima jaku moć hipnoze i da ovu moć zlo­
upotrebljava za nečasne ciljeve, a uz to za novac iskorišćava
ljude koji mu veruju. Ne upozoravajući one medu njego­
vim ŽItvarna koje sam znao, čuvao sam ovo otkriće za sebe,
postupajući po svom uobičajenom uverenju da svaku bitan­
gu dostiže neizbežna kama. Vrhunac je došao kada sam,
očigledno slučajno, na ulici sreo j ednu žensku osobu čijeg
sam muža dosta dobro poznavao. Gospođa se ponašala
tako čudno da sam stao da porazgovaram sa njom i bio za­
panjen kada sam čuo da je baš tada b i l a na putu ka tom
raščinjenom svešteniku sa kojim će, bladno mi j e rekla,
provesti noć. Odveo sam je do najbliže ulične bandere gde
106
Sa kairskilll čarobnjakolll
sam podigao njeno lice prema svetlu i ispitao beonjače i ze­
nice njenih očiju. Ono što sam u njima video bilaje dovolj­
no da shvatim da j e b i l a potpuno hipnotisana i zato sam
smatrao svojom dužnošću da je odmah izvedem iz stanja
hipnoze i vratim kući.
S ledećeg dana poseti o sam jednog prijatelja da bih se sa
nj i m konsultovao o tom problemu. O n j e bio Indus i, ustva­
ri, niko drugi do moj prijatelj iz drugog poglavlja Traganja
u tajnoj indiji. I spričao sam mu sve detalje onoga što sam
otkrio o razornom delovanju bivšeg sveštenika među ljudi­
ma slabe volje, dodajući da smatram da se tako opasnom
čoveku ne može dozvoliti da dalje nekontrolisano nastavi
nečasnim putem koj im je krenuo. Indus se složio, ustvari
izuzetno naljutio, i predložio da na tog čoveka baci tešku
kletvu. Znao sam da je Indus dobro upućen u jogu svoje
zemlje i veštine orijentalnih fakira i da kletva koja side sa
nj egovih usana neće biti nešto neozbiljno. Smatrajući da će
takav čin biti malo jači nego što je potrebno, rekao sam mu
da radi šta hoće, ali da sam ja imao na umu jedan blaži na­
čin, a to je da se tom čoveku naredi da ode i da se više nika­
da ne pojavi. Indus je rekao da treba to da učinim, ali da će
on sa svoje strane baciti kletvu, što j e i učinio.
Po završetku ovog rituala odmah sam otišao da sprove­
dem svoj vlastiti plan i krenuo da potražim njegovu žrtvu.
Našao sam pseudo-proroka sa velikom grupom učenika u
maloj dvorani u kojoj se odvijala scena neopisive konfuzije.
Dvorana je bila u potpunom mraku.
Ljudi su se spoticali jedni preko drugih pokušavajući
da stignu do vrata, stenjanje i ječanje dolazilo je od onih
koj i su b i l i oboreni na pod, dok se iznad sve te buke i ne­
reda čuo prodorni glas nj ihovog učitelja, glas pun straha
i očajanja:
"Đavo je ovde ' '', vikao je. "Ovo su davolova posla!"
1 07
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Upalio sam nekoliko šibica i našao ga kako ispružen le­
ži na platfOlIni, očigledno u potpunoj histeriji .
Konačno su donete sveće i njegovi učenici su ga odneli
u obl ižnj i hotel gde su pokušali da ga povrate sa njegovim
omiljenim pićem - viskijem. U međuvremenu sam od osta­
lih saznao šta se dogodilo.
Svi su mimo sedel i na svojim stolicama slušajući pre­
davanje svog učitelja kada su, iznenada, kao bombe eksplo­
dirale sve električne sijalice, razbacujući staklo na sve strane.
Dvorana j e odmah utonula u mrak i usred mraka i haosa
čuli su kako nj ihov učitelj pada svom težinom na pod plat­
fotme uz krike straha.
Pratio sam ga do hotela, otišao u predvorje i napisao krat­
ku belešku koju sam stavio u koverat i zalepio ga. Predao
sam pismo šefu njegovih zavedenih sledbenika i zatražio da
ga preda učitelju čim se bude dovoljno oporavio da može
•
da čita .
Koverta je sadržala ultimatum: on mora da napusti grad
u roku od dvadeset i četiri sata i da se nikada više ne vrati,
ili ću na njegov trag usmeriti Glavni policijski komesarijat.
Otišao je. Posle dvanaest meseci saznao sam za njego­
vu smrt u jednom zabačenom selu u unutrašnjosti.
A sada o čudnoj poenti cele priče.
Dvorana j e utonula u mrak istog trenutka kada j e ritual
proklinjanja mog indijskog prijatelja dostigao vrhunac l
Moja druga anegdota odnosi se na nesrećnog Lorda
Karnavona koj i j e finansirao isko pavanja koj a su dovela
do otkopavanja Tutankamonove grobnice. Ceo svet upo­
znat j e sa pričom o tom začuđujućem otkriću, o tome kako
j e nesrećni plemić dobio trovanj e ubrzo posle otvaranja
grobnice. Neki ljudi takođe znaju da su stari Egipćani ba­
cili kletvu na one koji oSkrnave ovu grobnicu. Brzina ko­
jom se bolest razvijala bila j e razlog što j e poslat u Kairo
108
Sa kairskim čaroblljakom
da mu se pruži najbolja lekarska pomoć koju je taj grad mo­
gao da obezbedi.
Pacijeta su držali u hotelu "Kontinental Savoj", jednom
od najvećih hotela u Kairu. ledne večeri, nedugo posle nj e­
govog dolaska, došlo je do nestanka struj e i sve lampe u
hotelu su se ugasile. Skoro j edan sat sve j e bilo utonulo u
mrak. Kada su se svetla upalila, bolničarka je Lorda Kar­
navona našla mrtvog u krevetu I
Ali moram da se vratim svojoj kokoški. U ponoć sle­
dećeg dana mogla je da se primeti neka osoba kako krio­
mice izviđa most Kasr-el-Nil, čekajući na povoljnu priliku
da se oslobodi žrtvene kokoške. Izvođenje ovog zadatka
nije bilo tako lako kao što je izgledalo. Jer most se nalazi
u srcu evropskog kvarta Kaira: ogromna kasarna britanskih
vojnika gleda u nj ega sa jedne strane, dok sa druge strane
na nj ega gleda prostrani, dobro čuvani glavni štab britan­
skog Visokog komesara sa mnogo policajaca. Baciti u tamne
vode paket tajanstvenog izgleda, umotan u papir, sa takve
visine i u takvom času odvelo bi bilo kog racionalnog po­
smatrača do samo jednog zaključka, naime da neki ubica
pokušava da se oslobodi nekog dela trupa ili udova svoj e
žrtve I Međutim, trenutak se konačno ukazao, paket je ba­
čen preko ograde mosta; kada je sa lakim klokotanjem uda­
rio u vodu, ponoćni posetilac je ispustio uzdah olakšanja i
žurno otišao u bezbednost.
Moj arapski sluga slavio j e Alaha što sam se bezbedno
vratio . Izgledao j e srećan kao mače koje j e uhvatilo svog
prvog miša.
U narednim posetama pokušao sam da navedem svog ča­
robnj aka da mi svoje poduhvate objasni detaljnij e kako bih
109
 TRAGAl'<Jb U TAJNOM EGIPTU
bio siguran da oni ipak nisu bili samo trikovi mađioničara.
Ali starac bi o toj temi govorio malo, a zatim bi utonio u (ln moj e misli, "samo zato što ona koristi sile koje oni ne
dugo ćutanje kao da j e izgubljen u nekom drugom svetu, mo­
žda u svetu njegovih džina. Bilo mi j e jasno da će biti težak
zadatak da ga navedem da progovori. Nj egov sin mi j e je­
dnom, posle malo ispitivanja, rekao da nj egov otac svoje
tajne nikada ne govori nikome i da je on, njegov sin, već dav­
no tražio da ga nauči kako b i mogao da se bavi tom profe­
sijom, ali otac ga j e odbio govoreći da je ta profesija i teška
i opasna. Njegovi roditelj i su mu ispričali, kao tipičan pri­
mer za nešto što se često događa, priču o čarobnjaku koji je
prizvao džina, ali ga više nije mogao oterati, a rezultat j e bio
da ga je džin napao i naneo mu ozbiljne povrede. Mladić j e
bio usmeren na relativno bezbedne studije prava.
Razumeo sam zašto je nemoguće očekivati od starog čo­
veka da otkrije svoje tajne, bilo da su prave ili ne, jer je baš
•
njihova tajanstvenost bila ono što mu je donosilo moć i ug­
led; odlučio sam da prestanem da vršim pritisak na njega.
Bilo je potpuno prirodno što nije spreman da saopšti infor­
macije od koj i h zavisi nj egova slava i uspeh.
Ali ako ne mogu da slomijem nj egovu uzdržlj ivost, raz­
mišljao sam dok sam jednom drugom prilikom sedeo u nje­
govoj prašnjavoj sobi, možda bih mogao da ga ubedi m da
mi objasni opšte teorij e koje su osnova tih tajni; možda bih
mogao da otkrijem iz prve ruke, od j ednog čuvenog stru­
čnjaka, šta znači sva ta priča o džinima o kojima sam u Egip-
-
tu toliko slušao. Cak i dok sam razgovarao sa nj im, mogao
sam da čujem kako kroz rešetke na prozoru dopire nepre­
kidno ritmičko udaranje tam-tam bubnja. U jednoj od sused­
nih kuća neki manje značaj an šeik-vrač pokušavao j e da,
uz pomoć bubnjanj a i prizivanja, iz tela jednog bolesnog čo­
veka istera džina za koga se pretpostavljalo da ga j e opseo
i da je odgovoran za njegovu bolest.
110
Sa kairskim čaroblljakom
"Tvoj i lj udi ne veruju u našu staru magiju", prekinuo je
razumeju - sile džina."
Ćutao sam. Mogao sam bez mnogo teškoća da razumem
njegov istočnjački stav, jer inače nikada ne bih bio zaintere­
sovan za Istok.
Džina je bilo svuda. Kad bi neko bio bolestan, jadan ili
nesrećan, pretpostavljalo se da je zli džin ušao u njegovo te­
lo ili u njegov život. Kada bi bio srećan ili moćan, odgovo­
ran je bio dobar džill .
"Šta su džin i?", upitao sam starca na kraju.
Bio je prijateljski raspoložen.
"Znaj da ova nevi dljiv a stvorenja zaista postoje, čak i
ako je nj ihovo prikazivanje skoro potpuno neshvatlj ivo za
ljude našeg vremena", objasnio je. "Baš kao što postoje ži­
votinje u realnom svetu, tako postoje i duhovi-bića u drugom
svetu koji nisu ljuds ka bića , koji nika da nisu bili duho vi
drug ih ljud i, nego poti ču dire ktno iz svet a duho va. To su
džini. U svakom slučaju, nemoj da ih pogrešno smatraš du­
šama životinja, jer su oni sasvim drugog porekla. Nek i ima­
J U skoro inteligenciju pametnog čoveka, drugi su po dobroti
kao svec i, dok postoje i mnogi drugi koji su zaista ' od nji­
hovog oca, davola ' . Ustvari, stanovni ci sveta duhova mogu
sc podeliti u tri glavne grupe: džini, duhovi ljudskih bića i
anđe li. Anđeli su većinom dobri i nikada nisu živeli na zem­
lji. Džil1i su dobri ili zli i takođe nikada nisu žive li na zem­
lj i .
Duhovi ljudskih bića su oni ljudi ili žene koj i su žive li
na zemlji, ali su izaš li iz svojih tela posle smrti.
Znaj takođe da baš kao što su životinje često prisiljene
da služe čoveku na zemlj i, kao što su pas, konj i kamila pri­
siljeni da se pokoravaj u njegovoj volji, tako ima izvesnih
vrsta džina koj e je moguće naterati da mu služe, bilo II ne­
vidljivom ili vidljivom svetu. Naravno, samo izvesne vrste
111
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
ovih džina mogu pokorno da primaju naređenja čoveka-go­
spodara. Magija starih vremena b i la j e najvećim delom -
kao što j e i magija malog broja stvarnih čarobnjaka koji i
danas postoje - znanje o tome kako da se dobiju usluge
ovih džina. Ukratko, to je oblik spiritualizma."
"Koj e se metode koriste da bi se ova kontrola osigurala?"
"Prvo, pre nego što možeš njima da gospodariš, treba
naučiti nj ihova imena. Onda, na papiru mora da se napiše
vradžbina koja sadrži ime džina, određeni odlomak iz Ku­
rana, raspored brojki unutar dijagrama - obično duplog kva­
drata, ponekad i trougla. Treće, mora se u pomoć uzeti i
upaljeni tamjan i mirisi, razl ičiti po sastavu, prema vrsti
džina koga prizivamo. Ćetvrto, moraju se izgovoriti izve­
sna prizivanja, ili 'reći moć i ' . Konačno, tu je i moć stečena
inicijacijom preko svog učitelja." Zastao j e za trenutak i on­
da nastavio.
"Ali da bi se naučila ova veština potrebno j e naukova­
nje koje j e teško i opasno. Magija j e uvek bila i uvek mora
da bude znanje malog broja ljudi. Mogu da ti pričam o na­
šim verovanjima kao što baš sada radim, ali ne i da otkrijem
praktične tajne koj e su od prave vrednosti jer to je nešto na
što sam se obavezao svom učitelju da neću nikada učiniti,
izuzev prihvaćenom učeniku posle mnogo godina naukova­
nja. Za čovečanstvo b i bilo loše kada bi naše tajne postale
poznate svima, jer onda bi zli ljudi mogli da ih koriste da
ozlede druge za svoj e sopstvene c i ljeve, dok bismo mi sa­
mi izgubili poziciju moći koju smo oduvek imali. Da ti ka­
žem da sam, u stvari, sve do sada odbijao da prihvatim i
jednog jedinog učenika. Na kraj u ću, prema zakonima koji
vladaju u našem bratstvu, morati nekoga da uputim pre ne­
go što umrem, tako da ovo znanj e bude sačuvano među lju­
dima. Pošto znam tačan datum svoj e smrti, izvršiću svoje
obaveze blagovremeno."
112
,
Sa kairskim čarobnjakom
Starac je zastao. Bio sam zadovoljan što sam uspeo da
ga izvučem iz nj egove uzdržljivosti, ali da li će nastaviti?
Dao sam mu jednu drugu sugestiju, ovog puta u obliku pi­
tanj a o njegovoj vlastitoj inicijacij i .
"Da ti ispričam nešto malo o sebi", odgovorio je. "Ro­
đen sam pre šezdeset godina u gradu Suag, koj i je u pokra­
jini Girga. Moj otac bio je čuveni profesionalni čarobnjak
i astrolog. Otkad pamtim, magija kojom se bavio jako me
je privlačila, ustvari fascinirala. Moj otac je primetio ovu
moju sklonost i rekao mi je da će me na kraj u uputiti i od­
gojiti tako da mogu da nastavim nj egovu profesiju. On j e
bio u posedu većeg broj a starih arapskih rukopisa i retkih
knj iga o veštinama magije koje mi j e dao da čitam i prou­
čavam. Ćim me je u osamnaestoj godini uputio, napustio
sam dom i pošao u Kairo gde sam stupio na univerzitet El
Azhar. Tu sam se posvetio studijama književnosti i religije,
ali sam svoj e tajne u potpunosti čuvao za sebe. Sa sobom
sam doneo nekoliko očevih rukopusa i kod kuće sam na­
stavio da ih proučavam. Među stvarima koj e sam proučavao
bila je i različitost ljudske prirode, sve dok nisam postao
tako stručan da sam na prvi pogled mogao da kažem kakav
je karakter nekog čoveka i kakve su njegove želje.
Napustio sam univerzitet sa dvadeset i osam godina i
posle toga mnogo živeo sam, vežbajući dalje sve dok se
nisam osetio dovoljno jakim da potpuno vladam svoj im dži­
nima. l tada sam prihvatio ovu profesij u i postao poznat. A
ako neko ne može da dobije tu snagu, mnogo je bolje da u
sve ovo ne ulazi. Moji sinovi su me molili da uče ono što
znam, ali ja sam i h usmerio na druge predmete, jer sam vi­
deo da im nedostaj e hrabrost potrebna da bi se postalo us­
pešan čarobnjak.
Praktikovao sam i astrologiju i mnogi Egipćani visokog
ranga vremenom su me našli i često dolazili da im kažem
113
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nj ihovu budućnost. Prinčevi, ministri, paše i bogati trgovci
tražili su moj savet. Jedan ministar dvora iz Abisinije konsul­
tovao me je, a prošle godine bila mi j e u poseti ćerka abisin­
skog cara. Jednom j e marokanski sultan poslao specijalnog
emisara sa nekim određenim pismima.
Pre neku godinu četiri lopova upala su noću u moju ku­
ću, pokušavajući da me u mraku ubiju i opljačkaj u. Oterao
sam ih samo jednom palicom. Sledećeg dana, uz pomoć ma­
gije, otkrio sam njihova imena. Kada sam to učinio, sakupio
sam dovolj no dokaza da budu uhapšeni i poslati u zatvor na
pet godina.
Pre nekog vremena bio sam pozvan u jednu kuću koju
posećuju duhovi i u kojoj su ta nevidljiva bića tokom noći
bacala stolice, tepihe i kuhinjske lonce svuda unaokolo. po­
stavio sam jednu posudu sa tamjanom i počeo sa priziva­
njem. Kroz petnaest minuta pojavili su se neki džini. Oni
su bili uzrok nevolje i ja sam im naredio da idu i ostave ku­
ću na miru. Posle toga duhovi su nestali i njihovo poseći­
vanje je prestalo."
Starac j e pljesnuo rukama i na to se pojavio sluga sa či­
nijom belih žele-slatkiša, nekim kolačima i malim čašama
persijskog čaja.
"Da li j e moguće da obične osobe vide džine?", upitao
sam preko stola.
"Da, to može da se učini, ali posle dugih priprema i mno­
go napora . Pripreme se završavaj u sa upaljenim tamjanom
i sporo pevanim prizivanjima, a onda se jedan džin pojavlju­
je iz dima u zamračenoj sobi i progovara glasno. Ja se više
ne upuštam u tu stranu magije, pošto postajem suviše star
da bih se izložio tako strašnim naporima."
1 14
Sa kairskim čaroblljakol1l
Još jednom sam se čudio ovoj neobičnoj ličnosti koja
tvrdi da je u kontaktu sa natprirodnim stvorenjima. On j e
svakako bio vrlo tajanstven. Ali, ipak, u velikoj meri mogao
je da ispolji običnu ljudsku toplinu. Jer, kada j e njegova
mala unuka, lepo odeveno dete od šest godina, neočeki­
vano utrčala u sobu, on se sagnuo i celivao je sa ljubavlju
i čak se sa nj om igrao nekoliko trenutaka.
Nastavio sam sa svojim ispitivanjem.
"A šta je sa opasnostima koj e si ranije pomenuo?"
Pogledao me je ozbiljno.
"To je tačno. Ko god stekne dominaciju nad jednim dži­
Ilom, izlaže se riziku. Džini nisu samo marionete u nj ego­
vim rukama, oni su bića sa inteligencijom i sopstvenom
voljom; zato je uvek moguće da se pobune protiv čoveka ko­
ji ihje potčinio. Mada su sasvim poslušni i svom gospodaru
pružaju usluge voljno; ako čarobnjak izgubi samokontrolu
i volja mu oslabi ili ako zloupotrebi svoj e moći za loše ci­
ljeve ili ako mu zataj i hrabrost, onda uvek postoj i moguć­
nost da se neki od njegovih džina okrene i da ga napadne,
donoseći nepredviđene nevolje, udes, pa čak i smrt. Uz po­
moć ovih duhova mogu da se prikažu najveća čuda, ali ako
je čarobnjak ovladao ovim slugama nepotpuno, oni mogu,
ako se pobune, da budu prema njemu nemilosrdni."
"Da l i misliš da su i stari Egipćani znali za ove džine?"
"Naravno. Takvo znanj e bilo je glavni deo moći nj iho­
vih sveštenika. Džini su korišćeni kao čuvari nad najznačaj­
nijim grobnicama i blagom; oni su prizivani u ceremonijama
u hramovima; korišćeni su i za najopakije ciljeve. "
Ispričao sam mu o svom iskustvu u Velikoj piramidi, ka­
da sam proveo noć u KraUevoj odaji i u viziji video dva du­
ha-sveštenika kao i tajni prolaz.
"Unutar piramide i povezan sa Sfingom postoj i posebni
l cd džina", primetio je. "Njih su uhvatil i Visoki sveštenici
1 15
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Sa kairski", čarobnjaka",

starog Egipta i zatvorili u ova mesta da čuvaju izvesne taj­ one koj i su mirni i blagotvorni. Da l i mogu da učine sve što
ne. Oni bacaju čini preko uma svakoga ko eventualno uspe b i čovek tražio, druga j e stvar. Duga izloženost suncu
da prodre u tajna mesta i tako i h brane od uljeza. Da, i ja Egipta možda j e uticala na njegov um; nisam mogao odmah
verujem da unutar Velike piramide ima tajnih prolaza i da odlučim.
odaja i sakrivenih zapisa. Jednom sam otišao onamo sa ci­ U Indiji je jedan jogin pred moj im očima misteriozno
ljem da ih istražim, ali pošto vam čuvari ne dozvoljavaju vratio život jednoj mrtvoj ptici, mada j e oživljavanje bilo
da siđete u podzemoj i prolaz, morao sam da se vratim ra­ samo privremeno: ovde u Egiptu posmatrao sam, isto tako
zočaran. Ipak, džini koji čuvaju tajnu Piramide i Sfinge mo­ iznenadujući, obrnuti čin.
gu da se pridobiju - samo da bi se to postiglo bitno j e znati N isam pokušao da zapišem sve što mi je rekao, jer se
nj ihov poseban oblik, prizivanje, ime i pisani znak. Sa sta­ neki ljudi plaše hvatanja beleški. Mislim da j e on bio jedan
rim Egipćanima ovo j e znanje nažalost izgubljeno." od nj ih. Ja sam nj egove reči zabeležio u svojoj memorij i i
Postavio sam p itanje u vezi sa navodnim si lama čarob­ preneo na papir čim sam ostao sam - i kako su onda izgle­
nj aka. Starac se saglasio da su one ograničene. dale čudno! Ja sam želeo da ispitam forme domaće magije.
"Naravno, mi ne možemo tražiti da činimo sve. Može­ Ovo je bio prvi, neobični rezultat.
mo da činimo izvesne stvari i ništa više. Jedini je Alah taj
koji sve zna i vlada svima. Mi možemo samo da pokušamo
da upotrebimo naše umeće, ali Alahova reč je poslednja "
Izašao sam na prašnjavu ulicu, pod čistim sedefastim
kairskim nebom, noseći u džepu svog žaketa ogromni, cr­
venkasto-smeđi , polirani abat oblikovan kao jaje, koj i mi
j e čarobnjak dao kao uspomenu a koj i je, rekao je, jednom
pripadao nekom faraonu. Dok su moj i prsti milovali njego­
vu glatku površinu, mislio sam na čoveka koga sam upravo
ostavio i o nevidljivim slugama koji su, kako je tvrdio, bili
spremni da poslušaju nj egovu volju. Za mene j e bilo oči­
gledno da čovek ovde korača po opasnom terenu, na samoj
granici čarobnjaštva, vračanja i crne magije.
Da li su ovi džini bili samo antičke izmišljotine bez os­
nova? Ne - nije bilo teško prihvatiti teoriju da su skrivena
carstva prirode naseljena i drugim bićima a ne samo lj udima;
čovek bi mogao da dođe do tog zaključka razmišljanjem,
uz korišćenje analogije. Bilo j e isto tako sasvim moguće da
takva bića u svojim redovima imaju i one koj e su zli, kao i

1 16 117

v
SESTO POGLAVLJE
v
Cudotvorstvo hipnozom
Ponekad se stvari nađu tamo gde se najmanje očekuju;
za vreme svog boravka u evropskom kvartu Kaira, našao sam
tamo još jednu čudnu manifestaciju onih sila koje zovemo
natprirodnim, ali koje će nauka jednog dana možda obj a­
sniti tako lako da ih više nećemo smatrati takvim.
Otkrio sam jedan neobičan mladi bračni par koj i j e živeo
u ulici što je vodila direktno do kasarne britanskog garni­
zona. Kairo je takva kosmopolitska košnica da u jednom
jedinom stambenom bloku često stanuje pola tuceta raznih
nacionalnosti. Francuzi su u ovom kvartu vrlo istaknuti, a
ovaj mladi par živeo je u Egiptu već mnogo godina. Mu­
ževljevo ime bilo j e mesje Eduard Ades, a njegova žena
bila je poznata kao madam Margerite. On j e imao izvesne
hipnotičke moći, a ona je bila izuzetno dobar medijum za
njegove eksperimente. Posle nekoliko godina prakse i vežbi
stigli su do izvesnog stepena osposobljenosti koja je omo­
gućavala demonstriranje izuzetnih mogućnosti koje leže ne­
taknute unutar uma i tela lj udi. Testirao sam ih na razne
načine i mada je većina naših eksperimenata bila sasvim ne­
senzacionalna i od interesa samo za istraživače-naučnike,
118
v
Cudotvorstvo hipnozom
ipakje bilo dva ili tri dela čiji je karakter bio dovoljan da za­
panji svakog sitničavog materijalistu koji takve mogućno­
sti nije n i kada istraživao.
Prvo delo koje ću da opišem izvršeno je u uslovima te­
stiranj a i kada sam pozvao pomalo skeptičnu suprugu je­
dnog istaknutog britanskog funkcionera da bude svedok, ona
je bila primorana da prizna da j e demons�cija izgledala
savršeno autentična i da bilo kakva teorija prt;vare ne bi mo-
gla da j e objasni. . .
Nas četvoro sedeli smo u jednostavno narneš.tenoj radnoj
sobi mesje A desa. On je bio lep čovek u raniQl tridesetim.
Njegova glava bila j e prekrivena gustom tal.asastom kosom,
nj egovo čelo visoko i intelektualno, oči su mu bile čvrste i
prodorne, nos j e bio pravi grčki, a govorio je živahno kao i
drugi predstavnici njegovog naroda. Neobično elokventan,
mogao je da održava konverzaciju satima, a reči su preska­
kale jedna drugu kao da žure da budu izrečene. Cela njego­
va ličnost odavala j e utisak sile i snage.
Madam Margerita je, s druge strane, bila sve što se oče­
kuje od dobrog medijuma hipnoze. Bilaje nežna, osećajna,
t iha, rezervi sana i ozbiljna. Njeno telo bilo je kratko i poma­
lo punačko, oči su joj bile velike, meke i sanjalačke. Kre­
lala se sporo, letargičn im pokretima.
Sedel a j e n a stolici s a ravnim naslonom kad je mesje
Ades, koji j e stojao pored nje, počeo demonstraciju. Priti­
snuo j e desni palac između obrva madam Margerite i držao
ga tako oko dva minuta, dok je nepomično gledao u njeno
l ice. Uradio je samo to, ništa više, ne pokušavajući da ru­
kama prelazi preko nje i l i da koristi neka druga sredstva ko­
Ja su obično deo tehnike h ipnotizera.
"Kada sam pre mnogo godina počeo da hipnotišem ma­
dam Margeritu", objasnio je, govoreći brzo na francuskom,
"koristio sam komplikovani metod i bilo j e potrebno dosta
119
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
vremena pre nego što bi prešla u prvi stepen stanja transa.
Do sada smo radili zajedno toliko često da mogu da izosta­
vim sve ostale pripreme i da j e hipnotišem skoro odmah,
mada ni jedan drugi hipnotizer ne može sa njom da posti­
gne isti uspeh. Pogledajte! Ona j e sada hipnotisana."
Telo madam Margerite postalo j e prilično kruto, oči su
joj se zaklopile i izgledala je izgubljena za sve oko sebe. Za­
tražio sam dozvolu daje pregledam i, podižući njene kapke,
našao sam uobičajene znake neosetljivosti - očne jabučice
bile su okrenute na gore i fiksirane u tom neprirodnom po­
ložaju. To j e bio naučni dokaz da je ušla II prvi stepen hip­
notičkog transa.
Počeli smo sa jednostavnim, nepretencioznim stvarima.
Mesje Ades joj je naredio da gleda preko sobe. "Kakva j e
tamo strašna scena", su geri sao joj je. "Gledaj kako ona si­
rota osoba užasno pati. Kako j e tužno da se tako nešto do­
gada, jako tužno !"
Madam Margerita j e zurila u daleki ugao sobe i izgle­
dala sve nesrećnija. Uskoro je plakala. Kroz minut ili dva
suze su joj obilno tekle niz obraze.
Iznenada joj je hipnotizer naredio da vidi veselu povor­
ku u drugom uglu i da joj se smeje. N ekoliko sekundi ka­
snije bol se smanjio, uskoro se smešila i konačno smejala
srdačno i na prirodan način.
Tako j e redom postajala dete od tri godine, vojnik i čo­
vek sa uganutim kolenom; uvek j e savršeno reagovala na
izgovorene sugestije i prividno živel a u potpuno drugim li­
čnostima u koje se pretvarala.
Onda sam joj, na predlog mesje Adesa, čvrsto zatvorio
oči, stavljajući preko njenih obrva, kapaka i obraza komade
lepljive trake koju sam doneo sa sobom. Posle takvog po­
stupka bilo joj j e apsolutno nemoguće da otvori oči. Ali da
bi uslove ovog eksperimenta doveo do savršenstva, vezao
120
Čudotvorstvo hipnozom
sam preko njenih očiju i oko njene glave debeli povez od cr­
venog somota: bila je dvostruko osigurana.
Ades me je zamolio da mu šapnem u uho neke instrukci­
je koje njegov medijum treba da izvede. I tako sam šapnuo:
"Podigni desnu ruku " Vratio se do nje, držao svoju desnu ru­
ku na udaljenosti od nekoliko inča od njene i onda je podigao
u vazduh. Naredio joj je da oponaša ono što j e on uradio.
Mada su oči madam M argerite bile tako pažljivo zatvo­
rene da nije nikako mogla da vidi šta je on uradio, odmah
je podigla desnu ruku baš kao što j e i on to učinio.
On nam je prišao i zatražio od gospođe da sugeriše neki
drugi pokret. Onaje šapnula: "Prekrsti te prste na obe ruke."
Vratio se sa ukrštenim prstima do medijuma koj i nije
mogao da ga vidi i ona ga je bez oklevanja imitirala'
Sada je došao nazanimljiviji eksperiment. Ades je svog
medijuma doveo u drugi stepen hipnotičkog transa dodir­
nuvši joj čelo i glasno izgovarajući sugestiju. U tom stanju,
latentne si le nesvesnog uma pokreću se izrazito aktivno.
Naredio joj je da sedne za nj egov pisaći sto. Odmah ga je po­
slušala. Izgledala je čudno sa crvenim zavojem preko očiju.
Zatražio je od nas da nasumice odabereno neki pasus iz
bilo koj e knjige po našem izboru. Izabrao samjedan fTancu­
ski naučni rad, otvorio ga nasumice na strani pedeset i tri, obe­
ležio određeni pasus i stavio ga na sto ispred subjekta.
Madam Margerita je uzela olovku, a mesje Ades je sta­
vio na sto list papira. Rekao je čvrstim glasom:
v
"A sada nađi odabrani pasus iz knjige. Citaćeš ga bez teš-
koća, a onda ćeš ono što čitaš napisati na papir ispred sebe!"
Hipnotisana žena zadržala je olovku za trenutak u vaz­
duhu dokje kroz zavoje gledala u štampane strane, a onda
121
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
-

CIU!otvorstvo h"'P"OZfJl1I

je, sporo i oprezno, počela da piše po papiri!. Pošto j e napi­

sala tri ili četiri reči vratila se knjizi i nadnela se nad stranu
baš kao da su joj oči otvorene i da može da čita svaki red.
Ipak, bili smo sigurni da smo preduzeli sve mere opreza da
bismo je sprečili .da to učini.
Nastavila je naizmenično čitanje i pisanje, proces koj i
smo posmatrali sa jedva potisnutim uzbuđenjem. Ades nas
j e uveri o da j e precizno prepisala svaku reč iz pasusa. On 'lI�
sam j e sve vreme ćutke staj ao.
1.-
Zamolio sam ga da joj naredi da podvuče izvesne reči:
'u.. I,
•

I I)'
drugu reč u drugom i treću reč u trećem redu. Naredba je 10
data i posmatrali smo je kako polako podvlači dve reči. \'\ 9' 131 1.
Pasus j e konačno bio gotov i mi smo, znatiželjni, otišli D
do pisaćeg stola i pregledali ispisani list, upoređujući ga, reč
f"> ; � O �
po reč, sa štampanim originalom. Ovaj j e glasio:
, o j
Toute/ois le danger scientiflque est ici beaucoup
mains de cote des statisticiens trop zeies que du cote
de ceux qui tendent iI conciure d 'apres leur intuition
sur un hombre limite. . .
Ono što je madam Margerita napisala vezanih očiju
Ako se pogleda priložena reprodukcija lista papira sa
rukopisom madam Margerite, ona otkriva činjenicu da je podjednako, ali j e u stanju hipnoze obavila taj zadatak sa
njena kopija bila začudujuće precizna i da je tačno podvu­ lakoćom.
kla dve tražene reči. Napravila je jednu jedinu grešku: ume­ Posle toga joj j e mesje Ades izdiktirao niz cifara koje
sto "statisticiens " napisala je "statistiques ". Ćudna greška, smo mu pre toga dali da ih sabere. Sa priložene slike sa onim
ali razumljiva. �lO je stvarno napisala videće se da je pogrešno shvatila po­
Madam Margerita nije završila odlomak jer smo sma­ slednje cifre u prvom zbiru, naime 1 3 . 1 03, i da je 111 0rala da
trali da j e napisala dovoljno da demonstrira svoju čudnu počne iz početka. Mada je još uvek imala čvrsto povezane
sposobnost. oči, bila j e u stanju da zapiše dva zbira sa odgovarajućim
Još jedan interesnatan eksperiment bio j e da se od nj c c i frama u odgovarajućim kolonama i da ih tačno sabere.
traži da napiše isti paragraf koristeći levu ruku. U normal­ Sledeći eksperiment pokazao je kakve ogromne latent­
nim okolnostima ona se nije služila levom i desnom rukom Ile i neotkrivene mogućnosti leže u nama. Posetiteljka koju

1 22 1 23

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
sam doveo uzela j e ruku medijuma u svoju i snažno s e
skoncentrisala na mentalnu sliku svog muža. Posle kratkog
vremena madam Ades j e opsala karakter, sposobnosti, tem­
perament pa čak i fizički izgled odsutnog čoveka. Najčud­
nija je bila njena izjava da je on funkcioner vlade.
"Tačno!", bio je komentar iznenadene gospođe na čita­
nje iz njene glave.
A ipak, drugom prili kom, kada sam bio sa madam M ar­
geritom, dok j e bila u istom stepenu hipnotičkog stanja, ona
se usudila da po sopstvenoj želji pokuša da mi gleda u bu­
dućnost sa vrlo nezadovoljavajućim rezultatima. Ja sam sc
u sebi revoltirao zbog netačnosti nekih od njenih predviđa­
nja, a posle nekoliko meseci definitovno se dokazalo da ni­
j e bila u pravu. A l i kada je pokušala da čita moj karakter,
ciljeve, aspiracije i ambicije, pokazalo se sve tačno. Jasno
j e zato da proricanje budućnosti ovde, kao i drugde, jeste i
mora da ostane kraj nj e sumnjiva procedura, mada se može
pročitati generalni trend događaja koji svakako rezultira iz
čovekovog karaktera.
Za konačni eksperiment medijum j e doveden u treću
fazu hipnoze, u dublje stanje koje j e pojedine delove tela
u č i n i l o neosetljivi m na b o l , što j e omogućavalo hipnoti­
zeru da stekne kontrolu nad organima koj i nesvesno fun­
kcionišu.
Ades je dlan njene leve ruke protrljao parčetom vate, po­
kazao nam iglu da j e pregledamo, onda ju je zabio u meka­
ni deo ruke dok se vrh nije poj avio na drugoj strani i stršio
pola inča. Očigledno da nije osećala nikakav bol: baš obr­
nuto, kada j oj j e sugerisao da ispred nas stoj i neki komičar
i priča šale, ona j e počela da se trese od smeha. Posle toga
izvukao je iglu iz njene ruke. Nije se mogla videti ni jedna
jedina kap krvi, ni na koži, ni na igli. Sićušni crni znak na
dlanu jedini j e ukazivao na mesto uboda.
1 24
-
CUl/otvorstl'O hipnozolll
I spitao sam lI1esje Adesa o hipnozi.
Bio je obrazovan čovek, sa univerzitetskom diplomom
i nekadašnji nastavnik psihologije na nekom koledžu. Zbog
toga je voleo da ga zovemo profesor Eduard - taština pri­
rodna i bezopasna. Ja sam ga uglavnom tako i oslovljavao.
Kada sam ga pitao za objašnjenje njeg<lve demonstra­
cije, usmerio je svoj prodorni pogled na mene i uzviknuo:
"Gospodine! Biću savršeno iskren. M i stvarno ne zna­
m o ništa o tajanstvenim s i l ama koje su uzrok fe nomena
hipnoze. Ipak, razumemo tehniku koja može da dovede do
te pojave i znamo pod koj im će uslovima rezultat biti uspe­
šan i l i neuspešan.
"Otkrili smo da kod svih osoba postoji neka vrsta sile ko­
ju zovemo magnetski uticaj i da je u nekim osobama - kao
što sam ja - ovaj uticaj tako snažno razvijen da se može
koristiti za uticaj na druge na način koji ste videli. S druge
strane, on za svoje delovanje traži ljude koj i su prema nje­
mu prirodno receptivni, koji svoju volju prepuštaju skoro
bez otpora. Kada sam otkrio svoju moć počeo sam da je ja­
čam, sve dok nisam stigao do tačke koju danas vidite. l sa­
mo stalnim eicsperimentisanjem sa madam Margeritom bili
smo konačno u stanju da izvedemo ove stvari. U početku je
trebalo mnogo vremena da se dovede u stanje hipnoze i sa­
mo kontinuiranim naporom i iskustvom uspeo sam da sma­
nj im vreme na nekoliko minuta.
" Šta se dešava kada je ona u tom stanju? Ona postaje
neka vrsta somnambul iste, mesečara", objasnio je, "tako da
je ni prasak hica iz pištolja ne b i probudilo iz stanja polu­
transa. Doktori Prejer i Beržer, koji su bili u mogućnosti da
specijalno proučavaju slučajeve mesečarstva, otkri l i su da
takve osobe u stanju somnabulizma mogu sasvim dobro da
1 25
 v

C,ulofvorstvo hipllozolll
TRAGANJE U TAJI'<OM EGIPTU

mogu da kažem mnogo više od toga, mogu samo da obez­

vide i zatvorenih očiju. Ovo taj anstveno stanje pokazuje da
bedim potrebne uslove i zatim posmatram te sposobnosti
se svest može podeliti i da ono što psiholozi zovu podsvest
na delu."
zaista postoj i . A čini mi se, iz naših demonstracija, da je ta
"Primećujem da ne činite nikakve pokrete rukama. Da
podsvest veoma vidovita i da j e nesputana okovima materi­
l i i h smatrate nepotrebnim?"
je. Ona j e tada u mogućnosti da učini sa telom ono što oso­
"Mislim da mogu da budu i te kako potrebni nekim hi­
ba u svesnom stanju veruje da je nemoguće. To pokazuje da
pnotizerima, gospodine", odgovorio j e energično, "ali ja mo­
je naše verovanje u ograničenja pogrešno i da smo sposobni
gu i bez nj ih. Ja se potpuno oslanjam n a snagu svoje volje
za mnogo više nego što mislimo. Hipnoza oslobada medi­
i izgovorene sugestije koje dajem svom medijumu. Moje is­
jum takvih ognničenja "
kustvo me uverava da stvama tajna hipnotisanja leži u te dve
"Kojom te o rijom objašnjavate čitanje knj ige madam
metode, osobito u sugestij i , datoj mirno i autoritativno, i da
Margerite kroz čvrsti povez na očima?"
su magnetski pokreti rukama potrebni samo onima koji se
"Ja samo kažem da ne smemo postavljati granice moći­
ne osećaju dovoljno stručnim da b i i h se odrekli."
ma podsvesnog i da j e vidovitost izgleda jedna od njegovih
prirodnih sposobnosti. Drugim rečima, podsvest ima sop­
stvene moći vida, sluha i osećanja i da bi funkcionisala ne
zavisi od fizičkih organa kao što su oči i uši 3 Hipnotičko sta­
Svake godine u Kairu boravi jedan čovek za koga se sa
nje odvlači pažnju medijuma od tih fizičkih organa - ustvari
sigumošću može reći da je napoznatiji fakir modernog Egipta
od celog tela - i tako je u potpunosti koncentriše na podsvest
- čuveni Tahra Bej. Oko njegovih dela bilo j e mnogo kontro­
čije se tajanstvene sposobnosti tada pokreću. Ali, ustvari, ne
verzi. Mnogi kritičari pokušali su da njegovoj reputacij i
zabodu nož u leda baš kao što on zabada strele i noževe u
3 Indijski jagini dali su mi za ove fenomene slično objašnjenje. Oni
su tvrdili da svaki čovek ima nevidljivu "dušu-telo" i da II njoj ima sopstveno telo; ipak, ostaje činjenica da j e njegova dela je­
nekoliko ncrvnih centara smeštenih tl oblasti pribl ižnoj cerebro­ dan broj uglednih ljudi smatrao i nteresantnim, drugim reči­
spinalnol11 sistemu i gornjem delu mozga i da je svaki od ovih ne­ ma ubedljivim, tako da je imao čast da ga pozovu egipatski
vidljivih centara stvarni kontrolni posrednik naših fizičkih č u l a .
kralj Fuad, rumunski kralj Karol i italijanski kralj Viktor
Tako su prvi centar smesti]i tl sakralni region i o n kontroliše miris;
drugi je II slezini i kontroliše ukus; treći je na pupku i odgovara vi­
Emanuel, dok ga j e senjor Benito Musolini nekoliko puta
du itd. Njihova teorija bila je da se spoljni ćulni objekti Ll stvari primio u palati Kj idi; a što se tiče ispitivanja, umesto da ih
opažaju ovim duša-lelom koje je unutrašnj i posrednik i čija je sarad­ izbegava, on ih je obično tražio. Meni, koji sam video kako
nja bitna za uspešno funkcionisanje svih čovekovih čula. Ona su
nekoliko nj egovih majstorija izvodi izvestan broj nepozna­
S3mo instrumenti i bez takve saradnje postaju nesposobna za obav­
tih fakira u različitim delovima Indije i Afrike, nije bilo te­
ljanje svoje funkcije. Drugim rečima vid, sluh, ild. prvenstveno su
mentalne sposobnosti, a tek sekundamo fizičke. Jogini su tvrdili da ško da poverujem da su moguća; a znajući ovog čoveka ja
se sveSIlOlII kontrolom pažnje, kao u dubokoj koncentraciji, dela iz­ isto tako znam da moći, za koje tvrdi da i h ima, on stvarno
vršena od strane hipnolizovanih medijuma mogu izvršiti i snagom i poseduje. Jedino kada se spusti na onaj niži nivo, kao što
volje, bez hipnotizera.

127
126

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nažalost čini sada da bi udovoljio populamom ludilu za pro­
ricanjem sudbine i vračanjem, on se prepušta aktivnostima
koju ne mogu da odobrim. Međutim, možda ga i ne treba kri­
viti. "Svet me je primorao da svoje moći komercijal izujem,
da postanem artista, a želeo sam da postanem naučnik", tu­
žno mi je jednom priznao dok smo sedeli i pili čaj . J a mu se
ipak divim, pošto j e prvi orij entalni fakir sa iZlIzetnim mo­
ćima koj i j e odbio da ih obavije odorom mi stificirajućih mr­
mljanja ili reli .1 ioznih besmislica. On sam želi da sagleda
istinu o čudin'd fakira, ali bez besmislica kojim j e tradicio­
nalno okićena. On ima razuman i moderan stav prema sop­
stvenim delima i principima koji leže II nj ihovoj osnovi,
stav jedinstven u toj vrsti ljudskih bića koja kao da još žive
u srednjem veku, koja su zaostala, iracionalna i vole miste­
rije, a koje mi nazivamo fakirima. Ukratko, on pokušava da
praznoverje zameni naukom.
Ali pre nego što se nj egova dela mogu shvatiti treba ra­
zumeti samog čoveka, a najbolji način za to je kratak pri­
kaz nj egovog života. Ja ću ovde izneti upravo ono što mi
je sam ispričao. Ali prvo se upoznajte sa nj i m .
Možda biste očekivali neku mršavu, fizički iscrpljenu fi­
guru askete. Umesto toga, on je omanji čovek otmenog izgle­
da, sa crnom kosom i masli nastom kožom, ozbiljnog, mimog,
bradatog lica, koji ponekad na glavi nosi arapski burnus, a
u nekoj drugoj prilici obični evropski filcani šešir. Malo j e
ispod srednj e visine. On svoje arapske haljine zamenjuj e do­
bro skrojenim evropskim odelom i ujednom i u drugom oseća
se podjednako dobro. Njegove lepe, prodorne oči, izuzetno
su zanimljiive zato što su mu beonjačejako upadljive, a kao
gar crne zenice daj u im dubinu i tajnovitost. Njegov način
ophođenj a uvek j e prijatan i blag, učtiv j e i uglađen kao što
su i svi bolji Egipćani. On svoje rečenice izgovara tako mir­
no i smerno da niko po nj egovom tonu ne može da pogodi
128
•
•
Cut/orvorstvo hipIlOZOIII
da j e on čovek koji pod svojom komandom i kontrolom dr­
ži neke od najmisterioznijih sila prirode. On se ponaša lako
i hladnokrvno, bez žurbe, sa upadljivom samokontrolom,
što je uočljivo kod stvarno istakilutih fakira. Tokom dana on
popuši bezbroj cigareta.
"Roden sam 1 897. godine u Tanti, malom živom gradu u
Delti N i la, gde se nalazi i grob šeika Ajid Ahmad el Bada­
vija, slavnog fak ira iz Xll1 veka, koji pose(;uju hodočasni­
ci iz svih delova Orijenta. Majka mi j e umr'a na porođaju,
a otac je pripadao narodu Kopta, egipatskim Iu·išćanima. Moj
otac je i sam bio dobro upoznat sa učenj ima fakira i imao
je prijatelje sličnih sklonosti, tako da sam odrastao u atmo­
sferi pogodnoj za moj budući rad. U vrlo ranim godinama
upućen sam u tradicionalna vežbanja i praksu fakira, a je­
dan od učitelja bio mi je i otac. Dok sam još bio dete, unu­
trašnj i problemi u zemlji doveli su do toga da smo promenili
mesto u kome smo živeli i tako smo moj otac, ja i jedan uči­
telj otišli u Tursku i nastan ili se u Konstantinopolju. Tamo
sam dobio dobro moderno obrazovanje, studirao sam medi­
cinu i stekao doktorat. Ovo obrazovanje bi lo j e za mene od
velike vrednosti i to psihološki, jer mi j e omogućilo da sop­
stvena natčulna iskustva podvrgnem naučnoj analizi. Otvo­
rio sam kliniku u Grčkoj i vodio je kratko vreme, a tamo sam
učinio i podvig koj i smatram najčudesnij im od svih koj i spa­
daj u u sposobnosti fakira - uskrsnuće. Dozvolio sam da bu­
dem pokopan tokom punih dvadeset i osam dana, da budem
spušten u sam ambis smrti iz koga sam, kada je vreme is­
teklo, izašao živ i nepovređen. M itropolit i drugi hrišćanski
dostojanstvenici bili su protiv mene i pokušali su da moj po­
duhvat spreče, jer su u njemu i u doktrinama koje sam ilu­
strovao videli pretnju njihovoj religij i . Ali državne vlasti su
me odbranile i odgovorile da, pošto sam doktor, imam pravo
da budem sahranjen ako to želim. Moje naučno obrazovanj e
129
,
 TRACANJE U TAJNOM ECIPTU
i doktorat bili su mi od pomoći da uklonim zapreke i u dru­
gim situacijama.
Posetio sam Bugarsku, Srbiju i Italiju. U ovoj posled­
njoj zemlji dozvolio sam najpoznatij im naučnicima da is­
traže moja dela i dopustio im da me stave u olovni sanduk.
Moje telo bilo je potpuno prekriveno peskom. Poklopac j e
bio zakucan ekserima i onda su me spustili na dno jednog
bazena. Posle otprilike pola sata umešala se policija i zaus­
tavila demonst aciju, ali je ona do tada, naravno, bila uspe­
šna. Onda san, stigao u Francusku i tamo ne samo da su mi
dozvolili da isti eksperiment ponovim, već i da ga produ­
žim. Ostao sam u sanduku pod vodom punih dvadeset i če­
tiri sata, telo mi je bilo u stanju katalepsije, dok su policija
i drugi sve vreme posmatrali demonstraciju da bi sprečili
prevaru. Ovde imam dve fotografij e snimljene na licu me­
sta. Prva pokazuje kako moj e ukrućeno telo u transu polažu
u sanduk; druga pokazuje sanduk koji dižu i z vode u kojoj
je ležao dvadeset i četiri sata. Bilo mi je drago što sam se iz­
ložio tom testu zato što su toliki kritičari tražili da raskri n­
kaju podvig indijskih fakira da se živi sahrane, delo koj e ste
opisali u vašoj knjizi o Indiji. Oni kažu da fakiri unapred
urede da se kroz zemlju prokopa tajni kanal za dovod vaz­
duha i da uz pomoć njega i dalje dišu. Nema sumnje da se
to dešava u slučajevima pseudo-fakira koji su samo opse­
nari i mađioničari, ali je potpuno nepotrebno u slučaju onih
koji su naučili originalne tajne naše veštine i mogu telo da
dovedu u trans po svojoj volj i . Iz tog razloga ja sam udesio
test pod vodom, gde su uslovi transparentni i gde posma­
trači mogu sve da imaju pod kontrolom. Za ovaj poduhvat
posebno su bili zainteresovani doktori i oni su isprobali sva
sredstva da bi testirali njegovu autentičnost i to sa punim
pravom, ali pošto je on bio baziran na zakonima prirode ni­
sam imao čega da se boj im.
130
Čut!otvorstvo fripllozom
Mada volim udobnost evropskog života privržen sam
svojoj zemlji i moje je pravilo da svake godine vreme po­
delim između Egipta i Evrope. Evropljani mi se dopadaju i
neki od nj ih me cene i pozdravljaj u dobrodošlicom. Jednom,
kada mi je španska kralj ica telegrafisala da dođem u njenu
zemlju, čak mi je poslala zvaničnog pratioca da me dovede.
Ne oseća m taštinu zbog onog što sam postigao. Prošlost pro­
lazi pred moj im očima kao neki divan fi lm. Pravi fakir j e
iznad stvari kao što su taština i pohlepa; 0;1 živi unutraš­
nj im životom odvojenim od preteranih svetovnih želja. Vi
poznaj ete fakire Istoka i mislim da ćete se složiti da je moj
slučaj skoro jedinstven, pošto ostali, kada su autentični, ne
mare da posete Evropu i suviše su ponosni da se podvrgnu
kritičkim ispitivanjima; oni u stvari misle da je beskorisno
da vam pokažu svoja dela pošto ćete i h vi, Evropljani, sigur­
no pripisati šarlatanstvu ili obmani - ukratko, svemu samo
ne pravim uzroc ima. I što je još mnogo važnije, oni nemaju
moj e znanje vaših jezika - ja znam italijanski i francuski -
dok ne mogu da se setim nijednog od njih koj i je završio stu­
dije medicine i prirodnih nauka i prihvatio od modernog
obrazovanja sve što vredi. Kao što ste primeti li, oni takvo
obrazovanj e uglavnom preziru i smatraju ga preprekom. Na­
ravno, ja se ne slažem sa nj ima."
Okupio sam malu grupu doktora i drugih profesionala­
ca koj e sam zainteresovao za ove neortodoksne teme i mi
smo imali privilegiju da posmatramo čitav niz neverovat­
nib i istovremeno strašnih demonstracija koje je Tahra Bej
izveo začuđujuće lako i brzo.
Fakir je odbacio svoju evropsku odeću; nosio je duga­
čku odoru od belog p l atna, oko glave mu j e bio povezan
131
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
arapski burnus sa duplim plavim i zlatnim gajtanim, a je­
dna izgravirana petokraka zlatna zvezda, amblem reda kome
je pripadao, visila j e na lancu na njegovim grudima. Oko
struka je imao zlatni pojas. Stajao j e sa rukama prekrštenim
na grudima. Po podu sobe bili su raspoređeni razni pre­
dmeti i materijali koje će kOlistiti u svojim demonstracijama
- jedan sto pun bodeža, igala za šešire, noževa, pribadača,
žica i komadića stakla; jedan drugi sto, na kome je ležala
daska posuta šiljcima dugih oštrih eksera; jedan težak ka­
meni blok, va[.a i veliki čekić; jedna bela kokoška i sivi zec,
oboje vezanih nogu i položenih u korpu; dve sjajne, ugla­
čane oštre kose; jedan par nogara, mrtvački kovčeg, jedna
još duža i veća kutija, gomila crvenog peska i par lopata;
nekoliko peškira, nešto vate i drugih sitnica. Jedna posuda
puna tamjana širila je prijatan miris. Dvojica mladih ljudi
u nj egovoj službi bili su spremni da asistiraj u. Onda je Ta­
hra Bej istupio korak napred, ali u potpunoj tišini. Izgledao
je vrlo otmeno pod mekim svetlom električnih sijalica.
Svaki predmet pažlj ivo je ispitan da se uveri mo u nje­
govu originalnost i da izbijemo iz glave svaku pomisao o
.
prevarI.
Fakir je dotakao zatiljak i čvrsto prstima pritisnuo kožu
nešto iznad nj ega; sa drugom rukom pritisnuo je slepooč­
nice. Onda je iznenada snažno udahnuo vazduh kroz usta
što je imalo za rezultat da mu je trenutno zaigrala Adamova
jabučica. Začas su mu se zatvorile oči i on je pao u trans;
istovremeno je ispustio jedan čudan, neočekivani krik. Nje­
gov trans je iznenada kulminirao katalepsijom tako snažnom
da bi pao na pod kao mrtvac da ga asistenti nisu prihvatili
u ruke.
Njegovo telo sada je bilo kruto kao komad drveta.
Za ovaj prvi eksperiment, odeća mu j e bila skinuta do
pOJasa.
•
132
Č udotvorstvo hipflOZOIll
Jedan od nj egovih asistenata učvrstio je dugačke oštri­
ce kose na vrhove jednog para nogara sa oštrom stranom
gore. Tahra Bej je postavljen na te oštrice tako da mu j e je­
dna podupirala ramena, a druga gležnjeve. Dok je bio u tom
stanju, jedan lekar muje izmerio puls i sa iznenađenjem ot­
krio da je nenormalno visok, sa čak sto trideset otkucaja.
Onda je iznet i izmeren veliki kameni blok; bio je težak
skoro devedeset kilograma. Bila je to gruba kocka od tvr­
dog granita. Asistenti su je stavili na goli stomak Tahra Be­
ja. Jedan od nj ih uzeo j e kovački čekić i snažno udario po
bloku. Fakirovo telo ostalo je napeto i ukrućeno kao da je
od gvožđa, ne popuštajući ni malo pod kombinacijom stra­
šnog pritiska i težine. Konačno se kamen raspao u dva ko­
mada koji su sa bukom pala na pod. Tahra Bej j e podignut,
postavljen na noge, dok su ga dvojica njegovih ljudi podu­
pirala. Bilo je očigledno da j e potpuno nesvestan onoga što
se dogodilo i da nije osetio nikakav bol. Doktori su ga pre­
gledali sa interesovanjem i utvrdili da oštrice kose na nje­
govoj koži nisu ostavile ni najmanji trag! Ipak, granitni blok
jc po celom njegovom abdomenu ostavio jak crveni trag.
Po posledicama koji je ovo teško mučenje ostavilo na
njega, mogao je da leži i na udobnom ležaju. To me je pod­
setilo na egzibicije nižih redova jogina sa kojima sam se upo­
mao u Benaresu, a koj i sede i spavaju na oštrim šiljcima i
od koj ih sam se udaljio pre sa gađenjem nego duhovno uz­
dignut.
Onda su ga stavil i na drvenu dasku posutu oštrim ekse­
I ima velike dužin e čiji su šiljci stršili u vis; jedan asiste nt
IC skoči o i stao na nj ega, sa j ednom nogom na njego vim
grudima, sa drugom na abdom enu; a ipak, kada su ga dok­
lori ponovo pregledali, njegova gola leđa nisu pokazivala
lli najmanjeg traga da su mu šiljci prodrli kroz kožu! Sada
IC registrovani puls bio stotrideset i dva .
1 33
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Podigli su ga na noge.
Videli smo kako fakirovi kapci podrhtavaju; oči su mu
se polako otvorile. Par minuta nakon što se probudio zako­
lutao je očima. Bio j e kao neko ko se upravo budi iz sna
koj i ga j e odveo jako daleko. Sledećih pola sata oči su mu
ostale čudno nepomične. Malo pomalo vratio se u život. Uči­
nio je snažan napor da uvuče vazduh, otvorio j e usta širom
tako da srno primetili da mu je jezik bio zavrnut u grlo. po­
što je udahnuo, zavukao je prst u usta i izbacio jezik u nor­
malan položaj.
Sada je potpuno izašao iz stanja katalepsij e u koje je ta­
k o brzo zapao.
Pošto se odmorio minut ili dva, podvrgao se daljim te­
stovima koji su trebali da pokažu da li j e njegovo telo za­
ista neosetljivo na bol ili ne.
Zatražio je od doktora da mu probodu vilice parom iga­
la za šešir što j e jedan odmah i uradio, probadajući iglu za
šešir kroz oba obraza pod takvim uglom da se njen kraj poja­
vio kroz usta. Doktori znaju da u telu postoje izvesna mesta
gde se meso između dva mišića ili dva živca može probosti
bez ozlede. Zato su dobro pazili da odaberu stvarno opasna
mesta na fakirovom licu. Kao sledeće, kroz vilicu su mu pro­
bili debele žice, a Tahra Bej je bio potpuno budan i savršeno
shvatao šta se događa, ali je izgledalo da ne oseća ni naj­
manji bol.
Jedan još čudniji test bio je kada je jednom drugom dok­
toru dozvolio da mu zabode veliki bodež u vrat sa oštricom
koja se ponovo pojavila nakon što je bodež prošao kroz me­
so debljine skoro jednog inča. Neki od doktora, koji su sa
pravom bili skeptični, preuzeli su na sebe da sa najvećom
paznJom posmatraju nj egove zenIce da bi primeti li da li se
w
• • • .
skuplj aj u i šire ili ne. Tako je bilo moguće ustanoviti prisu­
stvo ili odsustvo neke droge u njegovom telu. Oni su sum-
134
v
Cudotvorstvo hipnoZOI1l
nj ali da se on pre izvođenja tajno drogi rao da bi postao ne­
osetljiv na bol. Otkri li su, međutim, da su njegove oči bile
sasvim n0l111 a lne. Kada je svo ovo oružje bilo izvučeno, na
nj egovoj koži nije se videla ni jedna jedina kap krvi. To je
za neke doktore bilo tako iznenađujuće da su insistirali da
ga poseku po licu parčićima stakla i zabadaju igle u njegov
vrat; ipak i ovo mučenje je prošlo bez kapi krvi. Zabadali
su strele i igle za šešire u njegova ramena i grudi i rezultat
je bio isti.
D a bi demonstri rao drugu tajanstvenu sposobnost koju
je imao, Tahra Bej je dozvolio da m u se u grudi zabode ve­
liki oštar nož i onda izvuče. Rana nije krvarila. Jedan dok­
tor je izrazio želju da vidi kako krv teče kako bi se uverio da
je fakir stvarno ranj en. Ovaj je odmah pustio crvenu tečnost
da teče sve dok mu nije preplavila grudi - prilično jeziv pri­
zor. Kada je doktor bio zadovoljan, Egipćanin j e krvarenje
zaustavio snagom svoj e volje - činom koji je neke od prisut­
nih više nego iznenadio. Deset minuta kasnije rana je bila
skoro zaceljena.
Jedan od asistenata doneo je upaljenu baklju i nj om pre­
šao celom dužinom fakirove leve noge sve do sredine nje­
govog bedra. Čuli smo kako koža i meso lako puckaj u na
visokoj temperaturi, a njegovo lice je i pored toga ostalo oz­
biljno, nepokretno, potpuno mimo.
Drugi j edan doktor, još uvek neubeden, siguran da j e
Tahra Bej potajno uzeo neku j aku drogu, testirao j e otkuca­
je nj egovog srca dok su mu kožu palili plamenom baklje.
Oni nisu zabeležili ni najmanju promenu; daje osetio neki
bol i prikrio ga, ili ga čak prevladao neverovatno jakom vo­
I jom, njegovo srce b i sigurno jako povećalo svoje otkucaje,
njegovo lice bi pobledelo i drugi znaci bi dokazivali da po­
lajno pati. Uz to, da j e uzeo stimulativno sredstvo, kao što je
kofein, nj egovo disanje ne bi bilo normalno - a bilo je.
13S
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Drugi eksperimenti uključivali su ubadanje dugih stre­
l a kroz meso, baš iznad njegovog srca, i kroz ruke, sve dok
ne bi izašle na drugoj strani.
Kao sledeće, pokazao je svoju moć nad životinjama ko­
je ponekad pokazuju i indijski jogini. Na Tahir Bejov zahtev
doneo sam jednog zeca i jednu kokošku i stavio sam i h u
korpu na jedan od njegovih stolova za demonstracije. Sada
je svoju pažnju obratio na njih. Uhvatio je zeca i obavio mu
-
njegove zadnje noge oko vrata. Zivotinja je dva-tri puta po-
kušala da se odupre, ali fakir je pritisnuo nervni centar u nj e­
nom zatiljku i nekoliko puta rukama prešao preko njega. Na
to j e malo stvorenje leglo na leda tačno u položaju u koj i ga
j e stavio, mimo kao da je mrtvo. Oči su mu ostale otvorene
i primeti li smo da su mu se očne jabučice, uprkos ukruće­
nosti tela, povremeno kretale, dokazujući da je budan, mada
bespomoćan. Da bismo to i proverili, jedan od nas prišao
je zecu i prstom dotakao njegovo oko; ono se odmah zatvo­
rilo i ponovo otvorilo, otkrivajući da je životinja potpuno
svesna šta joj se događa mada nesposobna da upotrebi svo­
ju volju.
Tahra Bej ga j e lako udario po zatiljku i životinja j e is­
pustilo neki krik, stala na noge i veselo potrčala oko stola.
Bila j e sasvim zdrava i pored ovog mučnog iskustva nije joj
bilo ništa.
Isti eksperiment izveden je sa kokoškom koja je reago­
vala isto tako poslušno kao i zec. Tahra Bej je mogao da je
postavi i drži u bilo kom položaju koj i želi i da je tako drži
koliko hoće.
Fakir nas je onda obavestio da njegovo telo više nije ne­
osetljivo na bol, jer neosetljivost traje najviše dvadeset do
136
,
-
Cudotvorstvo h,pnozom
.
dvadeset pet minuta posle padanja u trans. Drugim rečima,
bio je opet potpuno no[[nalan.
"Ako biste me sada iznenada i neočekivano uboli no­
žem, ja bih svakako kriknuo od bola", priznao je.
Konačno je došao najznačajniji poduhvat te večeri - ni
manj e ni više nego sahranjivanje živog čoveka. Ovaj izu­
zetni podvig izvršen je pod uslovima testiranja koj i nisu do­
zvoljavali ni najmanju sumnju u njegovu autentičnost.
Tahra Bej je rekao da će unapred utvrditi tačan sat i mi­
nut kada će izaći iz stanja transa u koj i će uskoro sebe da
uvede. On je zato od nas tražio da ga ne ostavimo sahranje­
nog duže od sat i po, jer će unapred odrediti da se probudi
pet minuta posle toga.
U sredinu seene donet je mrtvački sanduk, ali j e prvo
pregledan pod u stanu. On je bio obložen pločicama i mo­
zaikom kao što su često podovi u Egiptu, a ispod nj ega se
nalazio samo plafon druge sobe, jer mi smo bili u jednom
od blokova modernih stanova koji niču svuda po evrop­
skom kvartu Kaira. Mogućnost da postoj i tajni otvor sa
pokretn im poklopcem brzo je odbačena, ali da bi se udo­
voljilo našim poslednjim sumnjama - po podu j e prostrt
običan ćilim.
Tahra Bej je prošao kroz uobičajenu proceduru ulaska u
stanje auto-katalepsije. Pritisnuo je prstima arterije na zatilj­
ku i nervne centre na slepoočnicama. Zavrnuo je jezik una­
trag duboko u grlo i naglo usisao vazduh. Posle nekoliko
minuta postao je kataleptičan. Disanje je stalo, krvotok j e
prcstao da radi i celo njegovo telo se ukočilo. Pao je una­
trag na ruke svojih asistenata i dok su ga oni pridržavali, dok­
tori koj i su ga pregledali utvrdili su: nema otkucaja srca,
nema disanjal
Njegovi asistenti su mu onda vatom zapušili uši, noz­
drve i usta, a njegovo kruto telo nalik na kip položeno je u
137
•
 v
•

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Cudotvorstvo IllpnoZOIll

kovčeg. Bilo bi teško reći kakva je bila razlika izmedu Ta­
hra Beja u nj egovom kovčegu i bilo kog drugog mrtvog čo­
veka. Sasvim sigurno - u ovom "živom lešu" pepeljastog
lica nije postojao nikakav znak života.
Njegovi asistenti s u uzeli lopate i brzo napunili nj e­
gov kovčeg mekim crvenim peskom. Bio j e potpuno za­
trpan. Onda su doneli drveni poklopac i dobro ga ukucali
ekserima.
Kao sledeće, dugačko drveno korito gurnuto je do ćili­
ma i postavljeno pored kovčega. Ovaj je podignut i spušten
u korito. Asistenti su se opet bacili na posao i nagomilali pe­
sak preko kovčega sve dok korito nije bilo puno do vrha.
post-sugestije - opet u njoj probudio, tačno u trenutku koji
sam sebi odredio."
Tako se završilo naše zapanj ujuće veče sa tim neverovat­
nim malim čovekom koji za tren oka može da učini čudo!
Otišao sam sa osećanjem da će klimava figura materi­
jalizma biti dovedena do stratišta tokom ovog veka. Ona ni­
kada nije mogla da učini mnogo da bi objasnila misteriju
uma.
Ima naučnika pesimista koj i predvidaju da će kraj naše
zemlje biti zamrznuta planeta koja rotira kroz prazan pro­
stor. Možda. Ali kraj čoveka nikada ne može da bude tako
beznadežan kao kraj njegovog doma zato što je on više
od tela.
-

Za nas je počelo čekanje od jednog i po sata, dok j e Ta­

hra Bej nepokretan ležao u svom privremenom peščanom
grobu. Pretresali smo sve što je korišćeno tokom ovog po­
duhvata; pažljivo smo kontrolisali svaki korak izvodenja.
Ako on preživi ovakav test, bićemo primorani da odamo čast
njegovim izuzetnim moćima.
Konačno je odredeni period čekanja prošao i - kako smo
se dogovori li - pesak je lopatama izbačen i uklonjen, kov­
čeg j e izvaden, podignut i poklopac j e otvoren. Fakir je le­
žao krut kao leš, njegova koža j e imala sivu mrtvačku boju.
On je u svakom pogledu bio mrtav čovek.
Izvadili su ga; ukrućenost njegovog tela se povlačila i
stavljen je na stolicu. Posle nekoliko minuta pojavili su se
prvi znaci vraćanja života. Kapci su mu zadrhtali, zatim je
počeo mirno i ritmično da diše i, postepeno, čitavo telo mu
je oživelo.
Desetak minuta po izlasku iz kovčega on je bio sasvim
no,rllOTn alan i sedeo je pričajući o svom čudnom iskustvu.
"Moj je san bio tako dubok da ne znam ništa od onoga
što ste mi učin ili", rekao j e . "Sećam se samo da sam za­
klopio oči u ovoj sobi i da sam se - tajanstvenim procesom

138 139

SEDMO POGLAVLJE
Intervju sa najsJavnijim
fakirom Egipta
Dok mi j e jednog posl epodneva izlagao teorije i princi­
pe koji leže u osnovi njegovih izvanrednih demonstracija,
Tahra Bej j e pušio jednu od svojih bezbrojnih, fino nami­
risanih egipatskih cigareta. Sedeli smo u jednom luksuznom
stanu u onom sve većem kvartu koji je kairsko naslede od
Evrope. Obećao je da će mi ispričati mnogo toga i zato sam
na njegova otkrića čekao sa nekom vrstom blagog uzbu­
denja; i zaista sam na svoja pitanja dobio neke zanimljive
odgovore.
Uvek je interesantno, a ponekad i rentabiino obezbedili
objašnjenja neobičnih i izuzetnih dela onih osoba koje su
ih stvarao i ostvarile, a ne učenih i načitanih profesora koj i
o njima govore samo teoretski.
"Moramo početi od toga što ćemo u nama samima pre­
poznati velike mogućnosti koje mi svi posedujemo", rekao
je on, "a dok to činimo moramo da ostanemo vezani, ruka­
ma i nogama, za neka ograničenja koja nas sprečavaju da
istražimo svoj e čudesne psihičke i materijalne moći. Kada
su ljudi suočeni sa fenomenima koje mogu da izvedem, oni
140
IlItervju sa lIajs/avllijilll jakirolII Egipta
misle da je to neka vrsta čarolija i l i nešto sasvim natpriro­
dno. Nisu u pravi ni u jednom ni u drugom slučaju. Oni iz­
gleda ne shvataju činjenicu da su ove stvari savršeno naučne,
da slede zakone same prirode. Tačno j e da koristim psihi­
čke zakone koji možda nisu razumlj ivi, ali oni jesu zakoni.
Ništa što činim nije proizvoljno, natprirodno ili protivno ta­
kvim zakonima. Što se tiče onih koj i zamišljaj u da sam ja
neka vrsta iluzioniste na pozoraici ili čarobnjak, moram da
kažem da žalim njihov ograničeni um, njihov!! nesposobnost
da zamisle neke veće mogućnosti za čovečanstvo nego što
je to siromašno iskustvo koje oni poseduju."
Moja olovka beleži la je stenografski zapis poslednje re­
čenice i , kada sam podigao pogled, uhvatio sam zamišljeni
izraz koji se ponekad javljao u njegovim čudnim očima dok
je aludirao na svoje kritičare. Moglo se osetiti da bi on ra­
dije stvarao prijatelje nego neprijatelje, da bi radije tražio
razumevanje nego izazivao nerazumevanje.
"Oni misle, na primer, kada kroz svoj obraz probadam
igle za šešire ili žice, da, ako to nije neki vešti trik, onda mo­
ra da je u pitanju drogiranje; i l i ako nije ni to, onda se radi
o primoravanju moje volje da se odupre bolu. Ipak, kada bi
to bilo tačno, zašto posle tako opasnog ranjavanja ili pose­
kotina na mom telu nema ožiljaka? Ć injenica je da oni ne
mogu da se odvoje od načina razmišljanja na koji su navi­
kli; oni ne mogu da prihvate mogućnost da su moja obja­
šnjenja istinita. Neka pokušaju da zabodu noževe i žice u
vlastito grlo i lice: ubrzo će videti razliku. Mogu sebi i da­
lje da govore da ne osećaju ništa, mogu iz sve snage da po­
kušaju da ništa ne osećaju - ipak, sigurao će osetiti !"
Zastao je kod ove primedbe ozlojeđeno.
"Ali vi želite moja objašnjenja. Dve tajne - mada je to
jedva tačan izraz, ali će vas zadovoljiti - koje mi omoguća­
vaj u da izvedem sva svoja dela su, prvo, pritisak na izvesne
141
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nervne centre tela; drugo, sposobnost da uđem u katalepti­
čku komu. Svako ko j e pogodan i ko prođe kroz dugu obuku
kroz koju sam ja morao da prođem da bih savladao i uspe­
šno primenjivao ove dve tajne može da izvede ista dela. Bez
njihove primene ne bih smeo da tvrdim da bih imao hrabro­
sti da se oduprem bolu ovih podviga bez glasa, jer ja nisam
građe kao oni indijski fakiri koje si video kako sa zadovolj­
stvom traže da sami sebe muče i koj i dobrovoljno podnose
užasne patnje k oje im diktiraj u njihove doktrine asketizma.
Ja sam raskinr o sa takvim varvarskim doktrinama i odlučno
osuđujem preterane zadatke koj e ove askete sebi postavlja­
j u . Jedino što nam j e zajedničko je - što se doktrine tiče -
da sam u sebi slobodan duhom, a sa strane prakse - da gu­
tam jezik unatrag i ulazim u stanje katalepsije."
Govorio je sa otvorenošću koja me je, pošto znam ka­
ko misle orijentalni fakiri, iznenadila. Međutim, ja sam ga
upitao:
"Hoćete li, molim vas, da prvu taj nu objasnite malo de­
taljnije?"
"Hoću", odgovorio j e tihim glasom. "Ukratko, za mene
je nepotrebno da vam kažem da živci prenose svaki bol, ali
je potrebno da istaknem da se, pritiskom prsta na odabrane
nervne centre, iz mozga povlači krv i dolazi do anestezije.
Pazite, j a ni za trenutak ne navodim nekoga da treba to i da
praktikuje, jer bez duge i odgovarajuće propisne obuke ta­
kvi nekontrolisani eksperimenti i suviše su smeli i opasni.
Kada se takav pritisak kombinuje sa koncentracijom misli
na stanje gubljenja svesti, kao i sa potpunim opuštanjem mi­
šića i živaca, kada je sve to propraćeno kompletnim povla­
čenjem jezika unatrag i naglim uvlačenjem vazduha, sigur­
no j e da će iznenada doći do krute kataleptičke kome i telo
će oko 2 5 minuta kasnije automatski postati potpuno neo­
setljivo na bol, bez obzira koliko da je jak, koliko oštar."
142
,
ll/tervju sa I/ajs/avl/ijim Jakirom Egipta
"Na koj e živce vršite pritisak?"
"To su glavne karotidne arterij e koje opslužuju glavu,
hipnotički centri slepoočnica i pneumogastrični živci. Ali
kao što sam rekao, sa njima se ne treba igrati. Svako ko je
pokušao da, na primer, pritisne karotide i uspeo, pritom, da
izvuče krv iz mozga, verovatno je čuo zujanje u glavi, nasta­
lo usled povlačenja krvi kroz potiljak, pao bespomoćno una­
trag i neizbežno se onesvestio. Ja mogu to d, učinim sasvim
bezopasno, jer su me stručnjaci obučavali o j detinjstva."
"A gutanje jezika - -?"
"A to naravno , to ste vid eli u IndiJ· i me đuj ogi nim a. Još
"
kada sam bio dete od četiri meseca, moj otac je počeo da m i
prstom gura jezik unatrag. Rezultat j e bio neka vrsta kon­
vulzivnog napada. Kada bi on postao suviše jak, to j e bio
znak da se sa praksom preteralo i da je potrebno da se za
neko vreme prestane. Danas mogu da gutam jezik sa lako­
ćom, mada još uvek ponekad imam teškoću sa njegovim
vraćanjem u normalan p o ložaj, pa moram prstima da ga
gurnem napred. Vaši l ndusi povremeno rade vežbe pro­
duženja j ezika da bi mogli da izvode ovaj teški čin uvija­
nj a jezika unazad i zatvaranj a dušnika, što takođe sprečava
ulaz opasnih insekata 4 ili čak bakterija dok telo leži bespo­
moćno ispod zemlje."
"Pretpostavimo da ste ušli u komu; šta se tada događa?"
4 Sećam se da mi je Brama, indijski jagin o kojem govorim tl mojoj
knj izi Traganje II tajnoj Indiji, a koji se obučavao slično Tahra 8e­
ju, jednom rekao da će svaki jagin koji odluči da tokom odredenog
perioda bude živ sahranjen odbiti da ga sahrane na �nes��1 prepu­
nom deSITuktivnih malih bića poznatih kao beli, mraVI, kOJI su spo­
sobni da progrizli drveni kovčeg i prožderu telo tl transu .
143
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
"Pre nego što uđem u to stanje ja uvek unapred utvrdim
momenat svog bUđenja. Kada taj trenutak dođe, ja se budim.
Mnogi ljudi primenjuju ovu formu autosugestije na jedno­
stavan način, kao kad sami sebi uveče kažu da treba da se
probude iz sna u određeni sat, da na vreme sledećeg dana
nastave rad. To j e dokaz da podsvesni um nikada ne spava;
daje samo svesni um taj koji ima takvu sposobnost, što ob­
jašnjava i zašto mesečari često vrše sasvim inteligentne ra­
dnje, a kasnije se ne sećaju šta su radili."
"Da se ma'o vratimo. Početak kataleptičkog transa do­
vodi do prestanka dve važne vitalne funkcije: disanja i kr­
votoka. Dobro znamo da će većina ljudi tvrditi da ako se to
dogodi, mora neibežno da prevlada smrt, ali ja ne moram da
se zaustavim da bih sa vama ovo pitanje raspravio, jer vi ste
već javno svedoči li da ste u Indiji bili očev isac suprotnog.
ledino fakiri mogu da zaustave disanje i cirkulaciju krvi, a
da, ipak, i dalje budu živi. Biće dovoljno ako kažem da se
krvotok, dok sam u kataleptičkoj komi, potpuno zaustavlja.
Ustvari, obustavljen j e ceo ritam mog života. Bitno j e da
naglasim činjenicu da to nije katalepsija koja se ponekad
postiže kod drugih osoba u eksperimentima hipnotizera, jer
u takvim slučajevima je cirkulacija krvi često pojačana. Za­
što? Zato što su korišćene metode potpuno različite i sa­
svim nepovezane. Razliku ćete najjasnije videti u metodu
koji koristi samo hipnotičku sugestiju, dokja koristim čisto
fiziološka sredstva, to jest, pritisak na živce i gutanj e jezi­
ka. Druga razlika je u tome što moja neosetljivost na bol ne
traje duže od dvadeset i pet minuta posle mog buđenja iz
drugog stepena transa. Nikakvi utvrđeni periodi ove vrste
ne karakterišu s lučajeve hipnotisanih subjekata. Istina j e da
hipnotička stanja izazvana sugestijom često čine telo su­
bjekta neosetljivim na bol, ali biti neosetljiv na bol kada je
to stanje prošlo, kao što je kod mene slučaj, potpuno j e dru-
144
Illtervju sa IlajslavIliji'" fakiro", Egipta
ga stvar. Ipak, u stvari, najvažnija razlika je u tome daja se­
be dovodim u stanj e transa samo sopstvenom voljom, a ni­
jedan hipnotizer ne može da hipnotiše samog sebe."
" Ćudno je što na vašem telu nema ožiljaka posle broj ­
nih uboda koje ste sebi zadali tokom vaše karijere. Kako to
objašnjavate, doktore?"
"Da bih ovo postigao radim dve stvari. Prva je da privre­
meno ubrzam cirkulaciju krvi. Vi znate da S ·j doktori otkrili
da je tokom eksperimenta pre neko veče moj puls bio sto tri­
deset. Ovo ubrzava rad mog srca, ali ga ne preopterećuje,
a nj egova brzina me ne iscrpljuje. Takva brzina protoka kr­
vi prirodno pomaže da se rane izleče zapanjujućom brzinom.
Upamtite da ja to činim samo voljom. Druga stvar je podi­
zanje temperature krvi do temperature groznice. Ona uništa­
va sve bakterije koje su možda ušle u rane - ona ih, u stvari,
dezinfikuje. Moje rane se nikada ne gnoje i uvek se potpu­
no zacele za nekoliko minuta ili, u ozbiljnijim slučajevima,
u toku od najviše nekoliko sati."
Kao sledeće, pokrenuo sam pitanje nj egovog većeg pod­
viga - da bude živ sahranjen.
Odbacio je opušak cigarete i odmah zapalio drugu.
"Nema potrebe da vam kažem da je pre mnogo hiljada
godina u starom Egiptu, kao i u staroj Indiji, ovaj podvig
izvođen često", odgovorio je. " U tim danima univerzalni
materijalizam koji preovlađuje danas bio j e na samom po­
četku. Svi su veroval i u dušu i zato su iskustva kao što su
moja bila potpuno shvaćena. Svi su tada verovali, kao što
mi fakiri verujemo danas, da je duša ono što tajanstveno
vodi život tela i svest uma. Mi verujemo da duša može da
živi odvojeno od tela, da ako se hemijski atomi koji sačinja­
vaju telo vrate zemlji u obliku ugljenika, kalijuma, vodoni­
ka i kiseonika, onda se duša, koj a j e nj ihova životna sila,
vraća svom izvoru, velikoj Nepoznatoj sili, koj a je večna.
145
 •
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
N e treba skoro ni da vam govorim da j e opasnost moder­
nog materijal izma u tome što stvara pogrešno m išljenje
koj e lišava ljude ove nemerIj ive sile, snage duše. Toliko što
se tiče teorije.
Ukratko, mogu da kažem da j e najdubljim katalepti­
čkim transom fizički život privremeno obustavljen, ali ne­
vidljiva iskra duše ipak nastavlja da funkcionuše. Da bi se
ovo demonstriralo potrebna je duga i ozbiljna obuka koj a
obično počinje u vrlo ranom detinjstvu. Pomenuo sam da
je moj rođeni ')tac počeo da me obučava kada sam imao sa­
mo četiri meseca. Sada sebi mogu da dozvolim da, ako že­
lim, budem sahranjen i po nekoliko dana i da onda izađem
potpuno neozleđen."
"Skeptici uvek stavljaju jednu primedbu", promrmljao
sam. "Oni uvek pitaju kako je moguće živeti ispod zemlje
bez disanja?"
"Uzmite jedan jednostavan slučaj . Lovci na bisere po­
red obala Istočne Afrike mogu da ostanu pod vodom bez
disanja osam ili devet minuta. To koliko znam predstavlja
najveći rekord za normalna ljudska bića. A sada da se okre­
nemo carstvu životinja. Žaba diše brzo, a ipak će provesti
bez vazduha pod vodom čak do četiri sata. Kako to ona
može da učini? Ispitajte je i naći ćete da joj je telo ukru­
ćeno. U stvari, ono je kataleptično. Primetićete da su joj i
oči sklopljene, mada ne kapcima, nego nekom specijalnom
zaštitnom kožicom koj a otklanja opasnost od dužeg kon­
takta sa vodom. Uzmite morsku kornjaču. Ona živi potpu­
no s lobodno na vazduhu a ipak može da provede i nekoliko
sati pod vodom. Ako, medutim, lišite kornjaču vazduha i pri­
morate j e da ostane pod vodom protiv njene volje, ona sc
guši i umire. Razlogje taj što nije imala vremena da se pri­
premi za svoje iskustvo pod vodom. Krokodili, koj i imaju
neke slične sposobnosti da žive u oba elementa, spavaju svoj
146
IlItervju sa lIajs/avllijim fakirolII Egipta
zimski san bez disanja tokom nekoliko meseci s umanje­
nim životnim sposobnostima. Nauka jedva može da objasni
kako ova bića mogu da žive bez kiseonika. Za neke vrste
slepi h miševa važe dobro poznati slučajevi zimskog sna
prilikom kojeg ostaju da vise, a da pri tom ne dišu.
Da vam odmah kažem da ključ za neshvatljive manife­
stacije ovih životinja leži u tome što one ulaze u stanje spe­
cijalne katalepsije i ako to mogu da čine živ otinje, zašto ne
bi i ljudska bića koja, na kraju krajeva, imajl' tela kao živo­
tinje? Ako ljudska bića primene ovaj ključ, i ona mogu da
postignu iste rezultate. Ovo smo mi fakiri dokazali. Da ni­
sam bio u kataleptičkom transu tokom eksperimenta u ko­
me sam živ sahranj en, j a b i h s e ugušio u roku od deset
minuta. Ne postoje okolnosti u kojima možemo da živimo
bez disanja."
Posmatrao sam ga kako iz svoje namirisane cigarete iz­
bacuje sivi dim i onda sam ga upitao:
"Ako je, kao što kažete, počev od pokopa, duša odvoje­
na od tela, da li ona ulazi u Drugi svet? I šta možete da ka­
žete o svojim iskustvima u toj oblasti?"
"Nažalost, ne mogu da vam kažem skoro ništa. Ja ne
želim da nastupam kao čovek koji zna tajne Drugog sveta.
Mada smo u tolikoj meri otkrili čudesne moći podsvesnog
uma, još uvek postoje tajanstvene dubine u koje nismo us­
peli da prodremo. Nezgodna strana je u tome što kada mi,
rakiri, pobegnemo iz tela, ulazimo u stanje slično meseča­
rima, što znači da smo nesvesni svog postojanja a ipak po­
stojimo i kada se vratimo u telesni život, nismo u stanju da
se setimo bilo čega iz naše očigledno natprirodne pustolo­
vine. Možda smo istraživali regione sveta duhova, ali pošto
147
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
se svojih iskustava ne sećamo, mi o tom svetu ne možemo
da kažemo ništa. Naš san je toliko dubok daje baš kao zim­
ski san OJuh životinja koje sam vam spomenuo."
Ovo je stvarno za žaljenje. Da ovakav čovek, kao što je
Tahra BeJ, kOJ I Je "umro" više puta, nije u stanju da done se
ma kakav j asniji izveštaj, bilo je svakako razočaravajuće.
Ako je Iza groba ležala potpuna praznina, čista nesvesno st
- to Je, rečeno, paradoksalno neka živa praznina. Izrazio sam
svoje razočarenje takvim negativnim rezultatom.
Slegnuo je ramenima.
"Moramo ua poštujemo činjenice onakve kakve su" od-
. '
govono je. "Međ utim, j a veruj em da sam se vratio kao u
'
. na odgovarajući način. Dužina sahranj ivanja zavisila je od
stvarnoj smrti, da ponovo sjedinim svoju dušu sa Univer-
zalno m dušom, sa Nepoznatom silom . U tom smisl u, ja ve­
ruJem da smo besmrtni."
Pitao sam se kako jedna Univerzalna Sila - ili Bog, ako
hoćete - može da bude beskrajno stanje potpune nesvesno­
SII (o sebi) , jer j a izvod im pred stavu o njeg ovom umu iz
Jedno g nesve snog bića - Čovek a - čiji u m j e, opet, izve­
den IZ Jedno g nesvesnog bića - Boga . Ali, ja nisam pokre­
nuo ovo pitanje, jer bi me to odvelo do teološke rasprave,
a Ja sam se ovde bavio nauč nim činje nicam a. Ipak, uva­
žavao sam iskrena obj ašnjenja dr Tahra Beja, jer sam bio
siguran da j e svoja iskustva objas nio tačno onako kako su
se i dogodila.
Nast avio je da mi priča o jedn om čudnom slučaju sa­
hranJivanJa. Jedan čuveni fakir je živ sahranjen 1 899. godi­
ne u Tan!l, rodnom gradu dr Tahra Beja. On je unapred od­
redio da se neće probuditi pre 1 7. maj a 1 92 5 . godin e. Kada
J e doš�o određeni datum, njega su iskop ali i otkril i daje još
uvek ZIV. Telo Je bilo u savršenom stanju i svi organi zdra­
VI, Izuzev što je izgub io moć govora. Š est mese ci kasnije
čovek j e umro.
148
Illtervju sa Ilajs/avllijim fakirom Egipta
Upitao sam dr Tahra Beja zašto je čovek tako brzo umro.
On j e rekao:
"To je bilo zbog istrošenosti nj egovog tela pod zem­
lj om. Tako dugačka sahranj ivanja skraćuju život fakira. S
druge strane, ako je čovek sahranjen tokom vrlo kratkih pe­
rioda, recimo od jednog do tri dana, rezultat je čudesno okrep­
ljuj ući i ima lekoviti efekat. Pre mnogo vekova, ovo su
otkrili egipatski derviši. U onim vremeninla nj ima je bilo
povereno kažnj avanje izvesnih kriminalaca .<:oji su, umesto
da budu osuđeni na Simi, naterani da se izlože dugim peri­
odima sahranjivanja pošto bi derviši pripremili nj ihova tela
prirode zločina. Otkriveno je da su oni, mada imje sa jedne
strane ovo mučenje skraćivalo život, sa druge strane bili
čudesno izlećeni od svih bolesti dok su ležali pokopani u
vrelom pesku. Moje objašnjenje toga j e da takva sahranji­
vanja pružaju sve dobrobiti dugog odmora i posta. Lečenje
postom, koje je danas tako popularno, dozvoljava Prirodi
da krene na posao i izleći tclo od nj egovih obolenja. Sa­
hrana na par dana odgovara postu tokom istog vremenskog
perioda, sa dodatnom blagodati potpunog odmora za sve
telesne funkcije, blagodati koj u naši prenapregnuti organi
mogu samo da cene. Ova duboka letargija kratkog salu·anji­
vanja pokreće na rad moćne sile izlečenja i tako dokazuje
moć duha nad materijom i zapanjujuću intel igenciju koja se
nalazi u našem podsvesnom umu."
"Ali zar nema opasnosti od sahranj ivanja živog?"
Raširio je ruke sa izrazom prihvatanja:
"Naravno da postoje, ali uz odgovarajuće mere opreza
mogu se preduprediti. Proces mora da se izvede krajnj e paž­
lj ivo,jer mi se ovde igramo sa životom i smrti. J edan mladi
fakir po imenu Said stradao je na taj način. On je bio vrlo per­
spektivan mlad čovek od osamnaest godina koji se potpuno
1 49
 •

IlItervju sa lIajs/avllijilll fakirolII Egipta

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
dopire u telo u transu, nikakav mikrob, pa čak ni crv, neće
posvetio životu fakira i bio uvežban u procesu autokatalep­
da ga dodirne. Rezultat ovog ulaska bio je da je on, u izve­
sIJe, kOJu ste videli kako Ja upražnj avam. On se jednog da­
snoj meri, izgubio odbranu katalepsije od crva. Oni su se
na odlučIo na hrabro delo da bude živ sahranjen punih šest
uvukli u kovčeg i počeli da žive na telu, probij ajući prvo put
godina. To j e i učinjeno i nj egovo telo j e stavljeno u pose­
do unutrašnj ih organa "
ban grob. Da b l se izvršila izvesna kontrola nad poduhva­
Dr Tahra Bej je naslikao jezivu sliku opasnosti koje oče­
tom I da bl mu se pomoglo, neki pobožni muslimani otvarali
kuju fakira čije se dobrovoljno sahranj ivanje ne završava
bi njegov grob jedanput godišnje tokom svetog praznika
uspešno. Čovek počinje da shvata zašto stari Egipćani, u že­
Ramad� na, pregledali stanj e u kome se nalazi njegovo telo
. lji da sačuvaju svoje kraljevske, aristokratske i svešteničke
I nad nJ im Izgr varali svoje molitve. Tokom prve dve godi­
pokojnike, njihova tela nisu samo balsamovali i mumifici­
ne nj egovo telJ nalazili su u savršeno očuvanom stanju, ali
raii, već su ih zatvarali u debele kamene sarkofage od sko­
kod trećeg otvaranj a, oni su, na svoj užas, otkrili da su u
ro neuništivog granita kroz koj i j e bilo nemoguće prodreti.
kovčeg u kome j e bio zatvoren prodrli crvi i uništili jedan
"Posle ovoga vi ćete razumeti zašto se kritike - poput
deo njegovog tela."
onih da, kada izvodim čin sopstvenog sahranjivanja, imam
"Kako to objašnjavate, doktore?"
tajne cevi koje mi dovode vazduh - moraju okarakterisati
Okrenuo se od mene da pogleda kroz prozor; sledio sam
. kao besmislica. Kada sam bio nekoliko godina mlađi, da­
nj egov pogled i video da gleda Nil, tu čudesnu reku koja je
vao sam da me sahrane na jedan sat u vrtu pod otvorenim
hral1lla I održavala milione ljudi hiljadama godina, koja j e
nebom, a lj udi su igrali na mom grobu. Ipak, moj cilj nije
kao neki otac uzela Egipat u svoje toplo naručj e. Onda se
da se ljudi iznenade, kao što to čine čarobnjaci na pozorni­
opet okrenuo meni:
ci, nego da demonstriram koje to velike moći, tako malo
"Imam dve teorije. Prva je da pripreme pre sahrane ni­
znane i još manj e shvaćene, leže u nama.
su bile izvedene kako treba. Fakiru koj i će se izložiti tako
Ponekad se dogadalo da, kada hoću da nešto demonstri­
dugom ukopu treba telo potpuno prekriti mekim voskom
ram, ne uspem, ali bio sam uvek dovoljno pošten da tu či­
kao da se uzima voštani odlivak celog tela. Onda treba d � nj enicu i priznam. Zbog dugog perioda obuke i iskustva,
bude položen u zatvoreni i zapečaćeni sanduk iz koga j e iz­
takva se greška retko događa."
vučena sva prašina, kao usisivačem. Siroti Said nije predu­
zeo ove mere opreza. Moj a teorija j e da je rupu u njegovom
kovčegu napravila neka zmija, jedna vrlo mala ali opasna
vrsta kOJa postoji u Egiptu; da j e ova zmija upuzala unutra
"Da li je moguće, doktore", upitao sam, "da se na va­
i preko njegovog tela ušla u jednu od njegovih nozdrva i
ma, dok ste u kataleptičkoj komi, izvrši unutrašnj a operaci­
odande prodrla u mozak. Ova ozleda na Saidovom telu do­
ja bez korišćenj a anestetika?"
zvolila je kiseoniku da uđe u njegovo telo. Jajedan deo efi­
"Uveren sam da j e to potpuno moguće, ali ovo nisam
kasnosti kataleptičkog stanja pripisuj em činjenici da ono
nikada isprobao. Jedan doktor m i j e jednom sugerisao da
lišava telo kiseonika. Uveren sam da dotle dok kiseonik nc

151
. 150
 TRAG A1'U E U TAJNOM EGIPTU
moj e rane od bodeža i iga la za šeš ir mogu da budu samo po­
vršInske; pitao je da l i bih mogao da izdržim operaciju bez
bol a. Odgovorio sam da mis lim da bih mogao i bio sam vo­
ljan da joj se podvrgnem, pod uslovom da nije opasna. Pošto
J e doktor odgovorio da zak oni države zabranjuj u operaciju,
ako se ne radi o nekoj bol esti , a bud ući da nisa m bio bol e­
stan, ovo nis mo mo gli da nastav imo ."
Obuhvatili smo teren njegovih specija lnih iskustava; sa­
da sam želeo d, dotaknem njegov opšti stav prema tim stva­
rim a. Njegovi nez avis ni pogledi b i l i su tako izuzetni medu
faki rim a Istoka da sam hteo da ih još više produb im. Kada
sam pomenuo ovu temu, on se osmehnuo i nije mi dao da
završim poslednju rečenicu. Praveći laki pokret rukom on
'
mi je odgovorio:
"Voleo bih da budu postavlj ene na naučnoj osn ovi, liše­
ne sVih lažn ih sugestija i autosugestija, većinoJTI relig iozn ih
lli praznov ern ih, sa koji ma su obič no neraskidivo pomeša­
ne. BlO sam svedok štete učinjene istin i. Potpuno sam se
odvoj i o od tradicija faki ra. Nauka je jedna stvar, religija dru­
ga; one treba da budu odvojen e. Ne da ja ne verujem u re­
ligiJu - daleko od toga; gled am na nju sa poštovanjem i kao
nešto što je potrebno u životu čoveka jer mu daje moralnu
snag u. A l i kao što ste prim eti li u Ind ij i , tendencija čoveka
da Bogu ili duhovima ili anđ elim a prip iše ono što dolazi
isključivo iz snage njegove duše, njegovog podsvesnog, ta­
ko J e Jaka da osec am da je potrebno potpuno odvajanje ako
naša učenja treba da budu očiš ćen a od praznoverja i nau ­
čno objašnje na. Mn ogi faki ri su žrtve sopstvene samosuge­
stije , dok su drugi žltve sugestija koja im dolazi od tradicije.
0111 mogu da izvedu orig inaln e poduhate, ali daju pogrešna
teoretska objašnjenja. Pogledajte derviše koji plešu, koji se,
vrtećI se oko sebe u igri, dovode u stanje hipn oze, a ond a
se seku kam ama i noževima i ne osećaju bol. Oni pre ovog
[S2
Intervju sa najslavnijim fakirom Egipta
poduhvata izvode složene ceremonijalne rituale i izgovara­
ju mnogo molitvi - što je sve, po mom mišljenju, nepotre­
bno i samo je neka fonna prizivanja autosugestije da bi stigli
u stanje u koje ja mogu da uđem brzo i bez molitvi, jedino
razumevanjem relevantnih prirodnih zakona. Uveren sam
da su fakiri često koristili svoja čudesna dela da bi ostavili
utisak na ljudski um pre nego da bi im nametnuli svoja reli­
giozna verovanja. Oni su usvojili ovu misterioznost da bi
povećali snagu svog uticaja. Sve j e to danas beskorisno,
kada su nauka i obrazovanje postigli toliki napredak. Bilo
bi bolje da ovi prodavci misterija prouče nauku i naučno ob­
jasne svoja dela."
Dr Tahra Bej je bio u pravu. Doba čarobnih reči je pro­
šlo. M isterija i mistifikacija pripadaju nekim mračnijim vre­
menima. U ovim prosvetljenim danima istina mora da se
izrazi direktno, a ne sa defOImisanim i lažnim metodima iz­
mišljotina i fikcija, simbola i upoređenja, nagoveštaja i za­
strašujućih šapata.
"Ali šta je sa onim fakirima koji tvrde da ulaze u reli­
gioznu ekstazu?"
"Ne poričem da su oni možda imali ovakva iskustva, ali
ona spadaju u oblast religije kojaje van mojih istraživanja.
Za mene je dovoljno da radim na polju koje sam odabrao.
Dovoljno je što mogu da demonstriram kako podsvesno, du­
ša, opstaje i u stanju koje je jednako smrti. Već u tome na­
lazim dovoljno pouke. Ko može da sumnja u reaJnost duše
posle takvog iskustva? Dovoljno je što mogu da demonstri­
ram čudesne moći ove duše, koja će pružiti podršku mom
telu kada se na njemu veliki kamen razbija u komadiće, a da
me ne pozledi. Kada je moj prijatelj, utrenirani sportista,
mislio da ovaj poduhvat može da oponaša i pokušao da to
učini, njegova kičma bila je smrskana. On je razvio svoje
telo, ali je zaboravio da razvije moći svog podsvesnog uma.
lS3
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU .
.

Nada koja se pruža čovečanstvu prirodom ovih sil

a tako je
UZVIšena, da ponekad pomislim da on e mogu da do
vedu do
novog zlatnog doba. Nauka ne može viš e da gleda
na čuda
podsvesnog kao na proizvod bolesne mašte; mora da
ih oz­
biljno proučava, plaćaju ći tako danak Nepoznatoj
sil i koja
Je, premda sama nestvorena, ipak stvorila univerzu
m."
Tako večna Sfinga čovekovog vlastitog urna ' upuć
. uje OSMO POGLAVLJE
Izazov našIm istraživanjima i podržava naša ispitivanj
a. Ne
moramo da se plašimo. Ćovek, koj i se uzdiže od protoplaz
me
do raja, stara je zagonetka kojoj je suđeno da bude reš
ena U ime Alaha,
modernim istraživanje m. Dvadeseti vek će ovo predv
nje bogato potvrditi.
iđa­ saosećajnog, milostivog

Pao sam na kolena iza jednog od divnih stubova dža­

mije i pustio da krila mog srca, u molitvi punoj poštovanja,
tiho odlepršaju gore ka onoj Velikoj sili koj i ljudi oko me­
ne zovu Alah, onoj sili koju ja nikada nisam mogao da na­
zovem nekim imenom, ali koju sam, tokom svog boravka u
Egiptu, pristao da zovem Alah. Znao sam da svi mi u tom
pogledu mislimo na istu stvar, na isto Vrhovno biće koje nas
sve drži na dlanu Svojih nevidljivih ruku i ja Ga mogu pri­
hvatiti kako pod nekim imenom tako i bez njega.
Ne znam koliko je vremena prošlo pre nego što je neko
počeo da čita iz jednog teškog starog Kurana, Alahove sve­
te knj ige ove zemlje, u jedva čujnim zapevajućim tonovima.
I dok je sa nj egovih usana silazilo prijatno arapsko mrmlja­
nje, pogledao sam oko sebe u one druge koji su poslušali
Prorokovu zapovest da se sakupe u sumrak i posvete neko­
liko minuta Božanskom izvoru kome svi dugujemo život i
postojanj e . Pored mene je bio starac odeven u dugačku
odoru od bele svile sa plavim prugama. Nj egova kože bila
je boje blede orahovine i činila izvanrednu osnovu za niz

154
155
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
sjajnih belih zuba. O n j e dotakao crveni mekani tepih če­
lom dok j e šaputao svoje molitve i stalno se dizao da bi
ponovo pao na zemlju. Onda j e položio ruke na bokove,
nastavio sa šaputanjem i odmah zatim još jednom čelom
dodirnuo pod.
Bio je tu još jedan starac koji je ušao i prizivao milo­
I srđe Alaha dok sam ja gledao unaokolo, a on se u svojim
molitvama blago nj ihao. Izgledao je vrlo siromašan i nj e­
gova odrpana odora, koja je nekada bila bela a sada prlja­
vo siva, megla se lako pretvoriti u gomilu dronjaka.
Njegovo izbrazdano i naborano lice izgledalo je poma­
lo umorno od bitke koju su mu nametnuli život i Alah, ali
ovde, u ovoj uvaženoj zgradi posvećenoj mirnoj pobožno­
sti koj a zaboravlja na svet, dok mu j e um bio zaokupljen po­
slepodnevnom molitvom, neke od bora nestale su sa njegove
kože i nekakav blagi mir postepeno se širio preko njegovog
lica. Njegova osećanja mogla su se tako lako pročitati. Zar
ona nisu govorila:
"O Alahu, Pobedniče, Ti koji opraštaš, Ti si odredio da
život Tvog sluge prolazi mučno, ali Ti sigurno znaš šta je za
njega najbolje. Dobro je još j ednom se pokloniti pred To­
bom i slaviti Te. Zar nije Tvoj Prorok, mir neka je sa nj im,
izjavio: 'Ne bojte se, ne budite žalosni, već se radujte nadi
u Raj koji vam je obećan.' Uzvišen neka zato bude Alah,
Svemogući kralj , Istina!"
Ovde je bie čovek koji je imao hrabrosti da svoj život,
ako baš tako hoćete, slepo poveri svemoćnoj brizi Alaha i
očigledno da nikada nije zbog toga zažalio. Prihvatio je sve
što je došlo, dobro zaj edno sa lošim, sa starom frazom "In­
šalah" (Neka bude volja Božja!).
Okrenuo sam se i ugledao nekog pobožnog muslimana
sa izgledom trgovca koji je upravo stigao od svoje tezge u
bazaru. Stajao je u propisanom stavu, sa: licem prema isto-
156
U ime Alaha, saosećajllog, milostivog
ku, malo razmaknutih nogu, sa rukama podignutim sa obe
strane lica, dodirujući uši, i onda je zvonkim glasom izgo­
vorio pozdrav: "Bog je najveći!" Spustio je ruke do pojasa
i neko vreme mrmljao uvodno poglavlje Kurana. Onda je
kliznuo sa rukama do kolena, malo naklonio telo, raširio pr­
ste i rekao: "Neka Bog čuje onoga koji Ga slavi ! " I tako je
nastavio, prateći svoju molitvu klanjanjem, padajući s vre­
mena na vreme na kolena, u hilj adu tri stotine godina starim
položaj ima tela propisanim za pravovernog muslimana. Na
kraju, okrenuo je glavu, pogledao nadole na svoje desno rame
i rekao, kao da se obraća ostalom delu vernika: "Mir neka je
sa vama i milost Božj a ! " Okrenuo je glavu na levo i pono­
vio isti blagoslov. Ostao je neko vreme čućeći pre nego što
je ustao i napustio džamiju. Njegova duša izlila je svoju lju­
bav prema Alahu i sada se u miru mogao vratiti svojoj robi.
Tu su se nalazili i drugi, poglavito muškarci, koji su bili
obuzeti molitvom što ih je potpuno apsorbovala i koj i nisu
pokazivali da su svesni svog okruženja. Oči i misli moraju
se zadržati na Alahu, rekao j e Prorok Muhamed, i oni su
ovaj izričiti nalog sprovodili doslovno, za svaku pohvalu.
Oni su došli ovamo ne da ispituju druge vern ike niti da bu­
du ispitani; nj ihova jedina misao bila je Alah i Njemu su se
predavali sa žarom koji je nekom saosećajnom, stranom po­
smatraču bio nezaboravan.
Stanovnici Kaira u dugim odorama sedeli su, klanjali se
ili padali na kolena pored evropski odevenih biznismena sa
rarbušima* na glavi; siromasi bez imovine klanjali su se svom
Alahu medu srećnim bogatašima, a učenom čoveku sa gla­
vom prepunom znanj a iz mnogo hiljada tomova nije bilo
ispod časti da zauzme mesto iza nepismenog uličnog man ­
gupa. Njihovo duboko poštovanj e i potpuna koncentracIj a
*
Vrsta fesa sa kićankom. (prim. prev.)
157
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
nisu mogli, a da ne ostave utisak na posmatrača. Takva je
bila demokratija koju j e Muhamed uspostavio unutar ovih
starih crvenih, belih i zlatnih zidova i ispod zašiljenih sara­
censkih lukova ove divne džamije.
Jer džamije Kaira imaju onu neodoljivu lepotu koja os­
vaj a srce i koja me je činila bespomoćnim kad god. sam bo­
ravio u nj ima. Ko bi mogao da gleda stotinak izvanrednih
belih mramornih stubova, koji su svoj im arkadama okruži­
vali ovu zgradu, i usmeri oči prema plemenitim svodovima
smeđe i zlatne kupole ukrašene ornamentima a da ne bude
zadivljen. Ko bi mogao da pogleda geometrijske arabeske
koje su ukrašava le kamenove glavnog luka, a da ne oseti
stvarno zadovoljstvo?
Ustao sam i nevoljno se udaljio. Moje noge u papučama
vukle su se sporim korakom dok sam se ponovo zagledao u
slikovitu scenu. Tu j e bio tepihom prekriveni podijum okru­
žen ogradom sa koga nam je jedan sedobradi čovek jednoli­
čnim glasom govorio sure* iz Kurana, sveta molitvena niša
sa dva vitka stuba sa strane i fino izrezbarena drvena propo­
vedaonica, čija su vrata od orahovine, sa umecima od slono­
vače imala stari natpis - sve je nosilo otisak onog wnetničkog
savršenstva kojim su Arapi obogatili svet. Oko zidova su se
protezali frizovi sa arapskim rečenicama uzetim iz Kurana,
napisanim blistavim, zlatnim, lepim slovima koj a su već sa­
ma za sebe predstavljala ukras. Donji deo zidova bio je ob­
ložen raznobojnim mramorom. Sve j e bilo prostrano, kao da
graditelji nisu škrtarili sa zemljištem za kuću u kojoj će lj udi
moći da se okupljaju da bi se klanjali Alahu.
Prešao sam preko dela popločanog keramičkim pločica­
ma i mozaikom i stigao u prostrano dvorište, široko skoro
* Poglavlja Kurana; ima ih 1 1 4, a dalje se dele na strofe - ajele.
(prim. prev.)
158
U ime A laIra, saosećajnog, milostivog
dve stotine stopa, gde se jedan mramorni pravougaonik bez
krova otvarao nebeskim vetrovima. Okruživale su ga četiri
široke kolonade koj e su i same bile okružene dostojanstve­
nim nazubljenim zidovima koji su svet izvan nj ih isključiva­
li tako efikasno da j e ovo moglo da bude i jedno od rajskih
dvorišta Kurana umesto dvorišta u bučnom Kairu. Meke asu­
re vodile su od stuba do stuba i na njima su savijenih nogu
sedele ili na njima počivale male grupe muškaraca ozbilj­
nog lica - pobožni, učeni ljudi sa turbanima ili možda siro­
mašni građani koj i su imali mnogo vremena, a malo posla.
Neki su se molili, neki čitali, neki su spavali, a drugi su se
prosto izležavali. Kada bi učeni ljudi ostavili svoj e studije
i izvadili jelo, cvrkutavi vrapci b i brzo, u uzbuđenju, počeli
da lete ovamo-onamo između oblih stubova.
U centru dvorište stajala je prekrivena i ornamentima
ukrašena mramorna fontana čiji su krov u obliku kupole no­
sili okrugli stubovi ukrašeni intarzijom od raznobojnog emaj­
la, dok su palme dizale svoje visoke krune da bi je zaklonile.
Ogromni pravougaonik j e predstavljao privlačnu sliku je­
dnostavnosti, lepote i mira. Mir i Alah suvereno su vladali
nad nj im. Mogao se, naravno, ćuti cvrkut i' ćurlikanje ptiči­
ca koje su odavno svile svoja gnezda pod izvijenim lukovi­
ma i između izrezbarenih kapitela stubova - ali je nj ihova
neprestana umirujuća muzika stvarala odličnu pozadinu baš
za tišinu koj a je vladala. Pored fontane bilo j e malo korito
sa vodom gde su pernati pevači sedeli i doterivali svoje per­
je i gde su mogli da utaže žeđ. Oni su svoj im malim telom
pljuskali po površini vode i izvodili ritualno pranje kao pra­
vi vernici, što su i bili, a onda bi odleteli da nastave sa svo­
jim uobičajenim horskim pevanjem.
B listavo jutarnje sunce bacalo j e mestimično, po otvo­
renom dvorištu, ogromne senke; besposličari bi me, sa ču­
đenjem u očima, na trenutak pogledali da bi me odmah i
159
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
zaboravili kao nešto što ne vredi umnog napora i nastav­
ljali sa svojim otmenim besposličarenjem. Scena koju sam
danas video bila je potpuno ista kao ona kojoj je sigurno i
neki krstaški osvajač sa šlemom i oružjem bio svedok pre
mnogo stotina godina, kada je sj ahao sa svog gizdavog ko­
nja i ušao u staru džamiju. Kairo se brzo menja, ali njegove
mnogobrojne džamije još uvek stoje kao mnoštvo utvrđe­
nih kula na koje vojnici modernih vremena uzalud vrše na­
pade. A možda je i dobro što ova mesta postoje još i danas
i podsećaju našu užurbanu i uznemirenu generacij u kakav
se mir mogao naći u doba kada ljudi nisu bili tako pamet­
ni kao što su danas. Ispod onih senovitih palmi i unutar pre­
krivenih arkada oni su mogli da se preporuče zaštiti Boga
ili da uživaju u luksuzu snova; u svakom slučaju, mogli su,
ako žele, da ovde nađu prijatno mesto odakle će posmatrati
aktivnosti grada iz daljine i da prave inventar života - ali nj e­
gove istinske vrednosti. Suptilno sam uživao u prastarom
miru ovog mesta.
Na ulazu u prostrani zasvođeni trem odložio sam papu­
če, jer je bilo sa pravom propisano da po svetom tlu džami­
je niko ne sme da hoda u cipelama i na njemu ostavi uličnu
prljavštinu. Papuče sam vratio čuvaru u džamiji koji se po­
javio izjedne zamračene prostorije, sišao sam kamenim ste­
peništem čije su ravne površine .bile zaobljene i izlizane od
koraka stotina hiljada pobožnih nogu i onda sam se pono­
vo našao u uskoj uličici punoj sveta.
Udaljio sam se nekoliko koraka i stao, okrenuvši se da
pogledam fasadu i ambijent u kome se nalazila ova stara
građevina posvećena slavljenju Alaha. Bilo je šteta što je deo
dugačkog frontalnog zida bio sakriven nizom starih kuća,
1 60 -
U ime Alaha, saosećajnog, milostivog
ali prizor sa visokim minaretima i velikom, masivnom ku­
polom, sa sjajnim lukovičastim kupolama i visokim rešetka­
stim prozorima i, konačno, sa ogromnim i bogato urađenim
ulaznim kapijama sve je to nadoknađivao.
Svaki minaret imao je čak po osam strana i tri balkona;
oni su sa svojih kvadratnih osnova na džamiji hrlili ka nebu
kao što misli i nade hrle ka nebu u samoj džamij i . Izgledali
su kao dva dugačka ružičasta prsta uperena prema nebu.
Kupole su imale spljoštene vrhove i u poređenju sa ogrom­
nom raznobojnom centralnom kupolom neobično su pod­
sećale na džinovske bele turbane. Sijale su na b listavom
suncu i ja sam ih posmatrao, sve dok me oči nisu zabolele
od njihovog sjaja. Zidovi sa kruništem protezali su se i for­
mirali savršeni kvadrat. Naš svet biznisa i bartera bio je tim
visokim žućkastim i crvenim zidovima potpuno isključen.
Ponovo sam spustio pogled. Ovde na ulici, prodavci slat­
kiša, ratluka i kolača u obliku pogače bili su postrojeni sa
jedne i druge strane ulaza, gde su izlagali svoju robu na ma­
lim improvizovanim stolovima ili čak na komadu tkanine
prostrte na goli pločnik. Vlasnici tezgi sedeli su strplj ivo,
sa izrazom spokoja i zadovoljstva, i čekali 'retke mušterije.
Nekoiko prosjaka sedelo je skrštenih nogu pored stepeni­
ca, a dva ili tri vernika zastali su na putu u džamiju ili na po­
vratku iz nje da bi razmenili nekoliko reči. Jedan prodavac
limunade, odeven u živopisnu grimiznu odeću svog zanata
i noseći veliki nagnutu bakamu posudu i čitav niz čaša, po­
gledao me je zbunjeno i onda se udaljio. Jedan neobičan sta­
rac sa ogromnom bradom sedeo je na malom sivom magarcu
koj i je prokaskao sa svojim teretom. Uobičajena gomila na
ulici kretala se tamo-amo. Vazduh je treperio na popodnev­
noj žegi, dok je sunce visilo na predivno plavom svodu.
Unutar svetog prostora džamije vladao je mnogovekov­
ni mir; izvan nj ega bila j e ova ustalasana gomila koj a se,
161
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
U ime Alaha, saosećajnog, milostivog

obavIjajući svoje redovne poslove, bučno gurala i trgovala.

mladića bila je prljava i iscepana jer j e nj egov posao bio
Bila su to dva lica života koj ima j e Alah pružao utočište
bedno plaćen, ali njegovo lice bilo j e slika sreće. Nisam mo­
ispod svojih širokih krila.
rao da ga pozdravim sa: "Mir neka j e sa tobom !" SvoJ mIr
on j e već našao. .
Treće večeri promenio sam malo svoj uobičajeni jelov­
nik večerom u jednom restoranu, nedaleko od ulice Muha­
Rano jedne večeri, kada sam išao sam preko Trga Isma­
meda Alija, u koju Evropljani nikada ne zalaze. Restoran je
ilije, opazio sam nekog vozača kočije kako ostavlja svoj a
bio u srcu starog dela grada i zato j e sačuvao stare obIčaJe.
prazna kola na stajalištu i penje se preko niske zeleno obo­
Upoznao sam nj egovog vlasnika, sa crvenim tarbušem na
jene gvozdene ograde oko male zatvorene opštinske bašte.
glavi, i počeo da ga poštujem zbog njegove urođene učtI­
Tamo se pod zalazećim suncem ispružio na zemlji u pravcu
vosti koj a nije dolazila iz njegovog džepa, već IZ njegovog
Meke i molio šest ili sedam minuta potpuno nesvestan sve­
srca. Kelner, odeven u belo, samo što j e stavio moje jelo na
ta oko sebe. On j e bio zanesen molitvom, nije gledao ni le­
sto, iznenada se povukao u ćošak i zgrabio nešto što je bilo
vo ni desno, očigledno potpuno obuzet svoj im religioznim
naslonjeno na zid. On je sa tim postupao sa takvom nežnoš­
osećanjima. Ovaj lepi čin duboko me j e dirnuo, kako zbog
ću da bi čovek pomisio da mu j e to naj draža imovina. Ispa­
njegovog umetničkog efekta tako i zbog dokaza duhovne
lo je da je to bila samo jedna izbledela slamnata prostirka
privrženosti. Jedan policajac koj i j e bio na Trgu radi regu­ :
koju je odmotao i raširio po podu, položivši jedan njen kraj
lisanja saobraćaj a posmatrao ga j e nezainteresovano i nije
u pravcu istoka, prema Meki; kada j e to uradIO, spustio se
intervenisao zbog prestupa koj i j e ovaj počinio.
na tvrdu neudobnu površinu. Tokom sledeĆIh deset mInuta
Druge noći, oko deset sati uveče, otišao sam do jednog
prošao je kroz sva klanjanja pobožnih vernika recitujući svo­
usamljenog dela puta duž obale Nila u želji da se mimo pro­ :
je molitve u niskim, ali istovremeno jasno čUJnllll tonovIma.
šetam. Pod svetlo m jedne usamljene ulične svetiljke otkrio
sam mladića sa brezovom metlom, čistača ulice, zaposle­
Njegove misli bile su sada potpuno predate Alahu. y to vre­
me u restoranu je bilo sedam ili osam drugih gostijU I samo
nog u gradskoj upravi. On je bio ledima naslonjen na gvo­
još jedan kelner. Bio j e to sat kada se svakog trenutka mo­
zdeni stub; očigledno se pod noćnim nebom, nalik na kupolu
glo očekivati da će se broj gostiju značajno povećati . A Ipak
od lapis lazulija, kratko odmarao od svog mučnog posla.
je stari vlasnik sve posmatrao sa odobravanjem, čak J e kJI­
Pevao j e veselim glasom dok j e čitao sa pohabanih strana
mao glavom tako da su rese nj egovog tarbuša letele ova­
knjižice u koju j e kratkovidim očima zurio pod svetloJ11
mo-onamo, u skladu sa njegovim odobravanjem. On m u
ulične lampe. Pevao j e sa takvim zanosom, bio je tako zao·
jednom trenutku nije napustio svoj u malu odvojenu platfor
kupljen svojim rečima da nije bio svestan mog približavanja. �
mu na kojoj j e sedeo i posmatrao ovu scenu kao što bl I
Njegove oči sijale su vatrom radosne žudnje prema Alahu. �
neki sultan sedeo i nadgledao unutrašnjost svoJ e palate, mtI
Uzao sam tu slobodu da pogledam nj egovu kilj igu; bio jc
je lično ikada posluživao za stolovima niti je direktno napla­
to jeftini primerak Kurana sa papirnim koricama. Odeća
ćivao. On j e bio samo istočnjački moćmk kOJ I J e Izdavao

162
163
,
 TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
naređenja, a drugima prepuštao da ih sprovedu. Sto se go-
stiju tiče, oni su prihvatali trenutnu situaciju, kao što bi to
trebalo da čine dobri muslimani, i bili su savršeno spremni
ga čekaju dok kelner ne završi. Kada j e ovaj , konačno, na­
glašeno, ponovljeno i sa žarom uveri o sebe - a uzgred i svo­
j u publiku - da "Nema drugog Boga do Jednoga' i da je
"Pobeda u Bogu" i opet postao svestan svog okruženja, se­
tio se da je on, na kraju krajeva, samo kelner, pa j e zavio
svoju prostirku i ponovo je stavio u ćošak. Izgledao je ispu­
njen, srećaH; uhvatio je moj pogled, osmehnuo se i prišao da
primi moju sledeću porudžbinu, a kada sam napustio resto­
ran pozdravio me je jednostavnim: "Neka te čuva Bog".
Čovek može da razume islamsku religiju samo ako se
ona jasno manifestuje, stavljena u akciju i praksu. Sećam
se kako sam putovao željeznicom koja povezuje Kairo sa
lukom Suec i stigao do jedne usputne stanice. Kada sam gu­
rnuo glavu kroz prozor da proverim gde sam, primetio sam
skromno obučenog radnika, jednog iz grupe onih koj i Sll
radili na pruzi, kako se odvaja od grupe sa monotonim reci­
tativom iz Kurana na usnama i svojim čelom dodiruj e zem­
lju. On se u molitvi spustio na peščano tlo samo nekoliko inča
od gvozdenih šina. Njegov posao bio j e za njega važan, jer
mu je davao hleb, ali ne toliko važan da sebi dopusti da za­
boravi svoju dužnost prema Alahu. Analizirao sam njego­
vo lice i video da je to lice čoveka koji živi u svetlu savesti,
•
čoveka koji j e postigao neku vrstu unutarnjeg mira iako je
bio samo običan radnik.
U podne sam ušao u jedan od onih kafea, kakavih ima
mnogo u Kairu, da bih popio čaj i pojeo nekoliko egipatskih
kolača. Dok sam mešao šećer u kocki da se lakše rastvori
u prijatnom smeđem napitku, vlasnik kafea spustio se na ko­
lena i počeo svoju podnevnu molitvu. Bila je skoro nečuj­
na, šaputao j u j e za samog sebe ili bolje rečeno za Alaha.
164
•
U ime Alaha, saosećajnog, mi/os/ivog
Morao sam da se divim žaru koji je pokazivao i nisam mo­
gao a da ne osetim poštovanj e za mudrost proroka Muha­
meda koj i j e tako vešto naučio svoj e sledbenike da stapaju
život religiozne posvećenosti sa životom radno aktivnog
sveta. Nisam mogao da izbegnem upoređenj e praktične vre­
dnosti islama sa manj e očiglednom vrednošću onih daleko­
istočnih religija koj e sam tako dobro poznavao, a koje vrlo
često traže da staklenim zvonom odvoj e svetovni život od
duhovnog.
Ovo su samo četiri prilnera, a ima i h mnogo; četiri slu­
čaj a koja su mi pokazala šta islam znači za siromašne i
skromne, za nepismene i neobrazovane i za takozvane kla­
se neupućenih. A šta je značio za srednj u i višu klasu? Koli­
ko sam mogao da procenim, značio je mnogo slabiju veru,
jer je naučno obrazovanj e Zapada ovde oslabilo osnove re­
ligije baš kao i u svakoj drugoj zemlji Istoka koju je Zapad
dodirnuo. Ja ne kritikujem, ja samo konstatujem činjenicu
kao nešto neizbežno, jer čvrsto verujem da su za život po-
•
trebni i vera i nauka. Sada obrazovaniji među muslimanima
dolaze do istog zaključka. Oni vide da će islam pre ili ka­
snije morati da podlegne XX veku i modernom duhu, ali
znaju i da baš ne mora da popije otrov materijalizma koji
potpuno negira sve duhovno. Ipak, ako se sve to uzme u
obzir, ostaje činjenica da se više klase Egipta drže svoje re­
ligije jače od viših klasa Evrope i Amerike. Volja da se ve­
ruj e nalazi se u krvnim zrncima jednog istočnjaka i on ne
može da je se otarasi, koliko god pokušavao.
Ali ja ću ispričati ono što sam video i u kancelariji je­
dnog svog prijatelja kao tipično za ono što sam video i u
drugim kancelarijama i u palatama. Imao sam priliku da ga
posetim neposredno pred podne i da budem poslužen neiz­
bežnom čašom persijskog čaj a dok je on obavljao svoje duž­
i
nosti kao poslovni čovek i vladin gemraIni inspektor.
165
 •

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

U ime AIaIra, saosećajllog, milostivog
Kancelarija Njegove Ekselencije Khaleda Hasanein Be­
. To j e bilo ono što me j e u Egiptu toliko impresioniralo.
Ja bIla Je potpuno modema i osim velikog uokvirenog arap­
Bog, Alah, bio je za mu slimana vrlo realno Bić e, a ne samo
skog teksta iz Kurana izgledala j e kao svaka kancelarija
filozofska apstrakcija. Trgovcima, slugama i radnicima, ple­
.ove vrste u EvropI. Njegova Ekselencija sedela j e za sto­
mić ima , pašama i funkcionerima nije smetalo da zastanu
lom čIJa J e gornja površina bila od stakla; neprekidno j e
usred svojih aktivnosti i padnu na kolena pred Alahom u kan­
konstlo telefon, a svoJe dokumente držao u kancelarij skim
celarij i , u radnj i , na ulic i i l i u kuć i, sasv im nez avis no od
ormamma za odlaganje spisa koji su se zatvarali automat­
džamije. Lju di koj i nikada nis u ni sanjali da ujutro ustanu
skim roletnama.
ili uveče pođu na počinak, a da se ne poklOlJe pred Alahom
Klatko prel' podne svratio je jedan drugi posetilac, ustva­
. . sa kratkim izrazom poštovanja , možda ništa orugo nisu ima­
n Jedan od nj f.govih inspektora, i nekoliko minuta kasnije
li da nas nauče, ali su bar ovom mogli da nauče svet Zapada,
Njegova EkselencIja me J e upitala:
toliko zauzet i obuzet drugim stvarima. Ja ovde ne pokre­
"Da li imate nešto protiv ako se sada pomolim?", i ja sam
ćem pitanje islamskih doktrina koje ću objasniti na odgova­
ga, naravno, uveravao da je - što se toga tiče - sve u redu.
rajuć em mestu, već pitanje šta vredi naša vera u neku Viš u
Odmotali su molitvene ćilime, oboj ica su skinula cipele
. silu , kako god tu Silu nazval i.
I pah na kolena na odgovarajući način. Punih dvanaestak
Zam islit e čoveka u Londonu i l i Njujorku kako pada na
minuta bili su zauzeti molitvom dok su službenici nastavili
kolena na ulic i i l i na otvorenom prostoru, kako se javno
da rade, kuriri su ulazili, ostavljali dokumenta
' i odlazili u klanja Bogu, jer j e osetio unutrašnji poz iv da to uči ni, da se
atmosferi potpune nezai nteresovanosti. Ova dvojica su se
seti da postoj i On, koji dozvoljava da naše postojanje op­
mohla kao da su potpuno sami, kao da uopšte nisu svesni
stane' Takvom b i se čoveku naš i prepametni savrem eni ci
mog pnsustva.
smejali , i l i b i mu se rugali , i l i ga sažaljev ali - i l i b i možda
Kada su nj ihova klanjanja bila gotova, oni su se podigli,
bio uhapšen zato što smeta prometu putnika ili voz ila!
ponovo seh za sto sa staklenom pločom i nastavili da raz­
govaraju o poslu.
Ovaj događaj ostavio je na mene jak utisak, jer tako ne­
što msam nikada video u nekoj kancelarij i na Zapadu. Ni­
Znak polumeseca nadneo se nad Bliskim, Srednj im i Da­
gde u EvropI Ih Americi ne možete da vidite nešto slično.
lekim Istokom, a neki njegovi zraci nedavno su se raširili i
Tamo bi u podne ljudi počeli užurbano da izlaze radi ručka''
preko najudaljenij i h delova Afrike. Ipak, snagu islamske re­
ovde - u Egiptu - ova dva muškarca prvo su se pomolila
' l igije ne treba meriti brojem njenih s l edbenika, već snaž­
a tek onda mislila na ručak.
nom pobožnošću koju svaki njen vernik oseća. Na Zapadu
Kad bismo mi'na Zapadu zaista verovali, razmišljao sam,
obično volimo da ispred reči musliman ubacimo pridev "fa­
onda Je ovaj događaj primer koj i treba slediti, a prigovora
natični" i - ako nismo potpuno u pravu - nismo n i potpuno
se čuvatI . Ah da h bIsmo ml mogli da u svojoj veri idemo
pogrešili. Ovde se ljudi drže načela svoje religije sa žarom
tako daleko? Sumnjam.
koj i smo m i izgubili.

166
167

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Zašto?
Da krenemo od početka. U pećini, na krševitim padinama
Mont Hire u Arabij i, klečao je nekada jedan čovek i molio
se Svevišnjem da njegov narod, koji j e utonuo u najdublje
idolopoklonstvo, u praznovemi materijalizam koji pogre­
šno smatra religijom, još jednom upozna čistu n�ukalj anu
veru prvih patrijarha.
Taj čovek bio je Muhamed.
On je bio �rednjeg rasta, sa dugom lepršavom kosom,
bledim lict;m, ·.<oje je na obrazima imao samo mali trag bo­
je; nj egovo čdo i usta bili su široki, a nos malo istaknut.
Odeća mu j e bila jednostavnija nego što j e to zahtevao nj e­
gov položaj u životu. On j e bio trgovac i stvorio j e sebi ime
u mnogim gradovima zbog savršenog integriteta, poštenog
trgovanja i apsolutne pouzdanosti . Prenosio je karavanima
robu čak do Sirije. Godinama j e dugački karavan nj egovih
kamila išao odmerenim korakom preko valovitih, žućka­
sto-smeđih dina i kroz stenovite klisure, noseći velike tova­
re robe, koju bi vođa karavana, sa crnim turbanom na glavi,
prodavao na dalekim tržištima. Noću, dok su nj egovi ljudi
spavali; Muhamed bi odlutao i sedeo neko vreme sam na
mekom pustinjskom tlu, razmišljajući o tajnama života i o
prirodi Boga. A tajanstvene zvezde obasjavale su svojim sre­
brnim zracima njegovo uzdignuto lice, kupale ga sopstve­
nom misterioznošću i označile ga kao svoje dete sudbine.
Posle ženidbe sa udovicom Hatidžom on j e sve češće du­
•
boko razmišljao o najOZbiljnijim pitanjima ljudskog.života.
Na taj način postao j e bolno svestan nedostataka primitiv­
ne religije svog vremena i njene nesposobnosti da zadovo­
•
lj i dublje instinkte svojih savremenika. Konačno se vratio
svom omiljenom skloništu, usamljenoj pećini na Mont Hiri
blizu grada Meke i tamo proveo jednu noć upućujući Bogu
sve do zore usrdnu molitvu svog srca, ne tražeći prosvet-
168
•
U ime Alaha, saosećajnog, milostivog
ljenje sebično samo za sebe već i za svoj narod. Molitva j e
posle nekog vremena prešla u viziju u transu, vizija u tran­
sfonnacij u, a transfonnacija u svesno opštenj e sa Bogom.
Padao je veo za velom. Čudni paradoks - unutar ove mra-
čne pećine našao j e blistavu Istinu. .
[ čuo je Glas koj i je rekao:
"Ti si taj Čovek. Ti si Alahov Prorok! "
O d tada j e Mu ham ed trgovac prihvatio zadatak koj i mn
je ponuđen, napustio j e svoj e bale sa robom i postao Onaj
Koj i Prenosi Reč i - Reč i čiji će odjek u roku od jednog ve­
ka zagIIlleti preko tri kontinenta.
Sibi iska proročanstva Rima najavila su budući dolazak
Hrista i posle toga su zaćutala. Hrist j e konačno došao, iz­
govorio Svoje reči onima koji su hteli da Ga čuju i onda j e
otišao u godinama u kojima je većina ljudi tek nalazila svo­
je mesto u materijalnom, a da ne govorimo o duhovnom ži­
votu. Manje od šest stotina godina posle tog događaja pojavio
se ovaj drugi prorok Nepoznatog Boga.
Imao je sreće da mu prvi učenik bude njegova žena, jer
žena može da život čoveka upropasti ili poboljša. Sledeći
čovek kome je ispričao svoj doživljaj u pećini bio j e Vara­
ka, jedan stari, povijeni i slepi mudrac koji ga je upozorio:
"Sigurno je da će te oni oterati u progonstvo, jer nikada
ni jedan smrtnik nije doneo ono što ti donosiš, a da ne po­
stane žrtva najgoreg progona. Ah! Ako mi Bog milostivo
dopusti da se moj i dani produže sve do tada, posvetio bih sve
svoje snage da ti pomognem da pobediš svoj e neprijatelje. "
Ali nadahnuti prorok uvek mora da nosi krst usamlje­
nosti i nerazum evanja; naknade koje dobija suviše su nevid­
ljive i nematerijalne da b i i h mase naroda razurnele.
169
 •

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU U ime Alaha, saosećajnog, milostivog

Svaka nova religija mora da bude spremna da je već pri Od tada je bio otvoreno proganj an i zato je savetovao

rođenj u tupi i glupi kamenuju. izvesnom broju svojih sledbenika da potraže sklonište negde

Njegovi prijatelji i rođaci fOllllirali su prvu grupu preo­ u Abisiniji, što su oni i učinili. Osveta vlasti Meke sledila

braćenika. Sastajali su se i molili u jednoj mirnoj kući iz­ ih j e sve do tamo i od Crnog cara su zatražili da begunce

van grada. preda. Umesto da to uradi, on je pozvao nj ihovog predstay­

U samoj Meki ljudi su i dalje obavljali svoje obrede pri­ nika, nekog Džafara, i upitao ga: "Kakva j e ta religija zbog

lj
mitivne magij e, pokušavajući da umilostive nevid ive sile, koje ste se odvojili od svog naroda?"

klanjajući se velikom broju fetiša; a ovde j e ova grupa sla­ I Džafar mu j e ispričao kako su ranij e živeli životom

vila Jednog Boga. poludivljaka, klanjali se idolima, jeli meso "oje se raspada

Tri godine grupa koja j e postepeno rasla sastajala se i i tlačili slabije. Onda je došao Muhamed kao Alahov Pro­

molila u potpunoj tajnosti; jer određeni čas javnog otkri ­ rok i naložio im da budu iskreno u duši posvećeni samo Bo­

venja, datum koji j e odredil a Sudbina, još nije došao. A on­ gu, čisti, saosećajni i moralni. Završio j e recitujući neke

da se Glas ponovo obratio Proroku govoreći: odlomke iz Kurana zbog čega j e Car rekao: "Zaista, ovo
"Obj avi Zapoved koja ti j e data." Na to je on bez okle­ kao i ono što je doneo Mojsije, proističe od jednog svetla.

vanja sazvao svoj narod na veliki sastanak da bi ga opome­ Idite' Jer tako mi Boga, neću im dozvoliti da vas se domo­

nuo da će na one koj i još nisu odbacili karikaturu religijc gnu. Idite onamo gde stanujete i živite i molite se na svoj

svojih predaka i vratili se istinskoj veri pasti Alahov gnev. način i niko vam neće smetati."

Nepreobraćeni su slušali i otišli sa gađenjem." U međuvremenu se progon muslimana u Arabij i pogor­

Ali sada je u njemu plamsala vatra i on je išao od mesta šao. Kada su neki od progonitelja zatražili od Muhameda

do mesta prenoseći datu mu poruku. Nosio je grubu odeću čudo da bi dokazao svoj e apostolstvo, on je podigao pogled

i hranio se j ednostavno. Siromašnima je poklonio skoro sve ka nebu i odgovorio:

što j e imao. On j e čak otišao među tri stotine šezdeset i šest "Bog me nij e poslao da činim čuda. Poslao me j e va­

idola u samom svetilištu Kabe da bi u protestu raspravljao ma. J a sam samo onaj koj i prenosi Alahovu poruku čove­

sa idolopoklonicima koji su se tamo nalazili, kao štoj e Isus čanstvu "

hrabro otišao u hram da raspravlja sa menjačima novca. Be­ Bilo j e to u onom teškom vremenu kada j e Muhamed

sna gomila ga je napala i jedan od njegovih sledbenika, ka- izvestio o neverovatnom iskustvu koje j e doživeo jedne

da je pokušao da ga zaštiti, bio je ubijen. noći. Anđeo Gavrilo poveo j e njegov duh iz tela i on se
.
Krst proroka može da nosi samo onaj ko veruje u sve sastao sa duhovima velikih Proroka iz davnina - Adamom,

ono što je prorekao, sve do poslednjeg slova poslednje reči. Avrahamom, Mojsijem, Isusom i drugim - u nevidljivom

Vlasti, otkrivši da ne mogu da obuzdaju tog iskrenog čo­ svetu anđela. Pokazali su mu i kako j e zapisana sudbina

veka, pokušale su da ga podmite bogatstvom i položajem. sveta.

Muhamedov odgovor je bio da ih još odlučnije upozori na .Ubrzo posle ovog događaja došlo je do brzog širenje Mu­
hamedovih doktrina, što j e za rezultat imalo neizbežno
gnev Alaha koji ,se približava.

l7l
170
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
•

U ime AlaIra, saosećajnog, milostivog

j ačanj e progona. baš pre no što je izvestan broj ljudi od­

'Ostavljam vam knj igu , Kuran", rekao i m j e na svoj uo­
I
luč'io da Proroka ubije, savetovali su mu da potajno napusti njega
bič aj en i, po lagani, razboriti na čin . "Čvrsto se drŽIte
Meku i da preko pustinje ode do grada Medine, gde je srda­ mOJe
ili ćete skrenuti sa pravog puta. Jer ovo J e verovatno
,čno i sa dobrodošlicom primljen i gde je položio temelje pr­ po ­
poslednje hodočašće. Kada budem otišao, nemojte da
ve izgrađene džamije. Dan njegovog ulaska postao je prvi hv.a­
novo prigrlite svoje preislamske ObIČaje I počnete da
dan prve godine novog muslimanskog kalendara, iako je to se
tate j edan drugog za gušu; jer jed no g dana moraćete da
bila 622. godina po hrišćanskom kalendaru. e za
suočite sa Al ah om koj i će od vas tražItI da odgovarat
To je bila prekretnica u sudbini islama. Illa
svoje grehe." Podsetio ih je da je Prorok neko slič an nJI
Stanovnici Meke objavili su stanovnicima Medine rat. kla­
čovek, mada gla sni k Al ahov - i UpOZOrIO Ih da se ne
Male snage bj e je predvodio Muhamed napustile su Me­
_

njaju mrtvima. .
.
dinu i sukobile se sa neprijateljem nanevši mu potpuni po­
Ubrzo za tim , jed no g po sle po dn ev a, on se vratIO ve h �
.

raz. Pobednici su nastavili marš i borili se u još jednoj bici reČI

kom Nepoznatom odakle je i došao; njegove poslednje
koja se završila nerešeno. Bilo je više bitaka, koj e su dove­
bil e su : .
le do jačanja Muhamedovog položaja. On je poslao izasla­ e
"S ad a nema nijednog tako velikog prijatelja kao što J
nike sa pismima kralju Grčke, caru Abisinije, kralju Persije
On." .
i kralj u Egipta, u kojima i h obaveštava o Prorokovoj misi­
To se dogodilo šest stotina trideset i druge godine na še
j i i poruci i poziva da prihvate islam. . On J e
ere u šezdeset i prvoj go din i Muhamedovog žIvota
Sedam godina posle nj egovog bega iz Meke, Muhamed
j e sa svojom voj skom krenuo da povrati taj grad. Pošto nije
k
do azao da nij e tačna izreka da prorok ostaje bez po
časti u

sopstvenoj zemlj i .
želeo nepotrebno prolivanje krvi, rekao je svojim sledbe­
nicima da polože svoje oružj e osam milja od grada i da uđu
u nj ega miroljubivo. Dozvoljeno im j e da grad posete i da
mimo odu. Ali ubrzo zatim stanovnici Meke pomogli su ne­
kim saplemenicima da masakriraju muslimane koji su potra­
žili utočište u nj ihovom hramu i Muhamed j e bio primoran
da još j ednom povede svoju vojsku na istok ka Meki. Za­
uzeo je grad, razbio kamene idole, u miru preobratio nje­
gove stanovnike i tamo uspostavio svoju vladavinu.
Islam se od tada proširio preko cele Arabije i privukao
divlja plemena da postanu njegovi sledbenici i saznaju o

jednoj boljoj veri. Muhamed je svoj poslednji govor, upu­

ćen svojim sledbenicima, održao sedeći na svojoj kami li na
brdu Arafat.

172 173

DEVETO POGLAVLJE
Intervju sa duhovnim
poglavarom muslimana
•
Zeleo sam da dobijem autoritativne odgovore na niz pi-
tanja o islamu o kojima sam imao svoje mišljenje zasnova­
no na sopstVenom iskustvu, ali nisam tačno znao kako o
njima sude Prorok i njegove knjige. I tako sam krenuo do
Njegove Eminencije Šeih el Islama, čoveka koji pod zaob­
ljenim minaretima i zidovima sa kruništern univerziteta
džamij e El-Azhar predsedava religijskim centrom islama u
Egiptu. Njegovo ime bilo je šeih Mustafa el Maraghi, a in­
stitucija čiji je on Veliki rektor vredna je poštovanja sa hi­
ljadu godina autoriteta kao muslimanski centar čija je reč o
pitanjima vere i verovanja konačna. On ima pontifikainu
moć. Istina da Arabija ima Sveti kamen - Kaabu u Meki -
Sveto mesto koje će svaki pobožni musliman jednog dana
posetiti prilikom hodočašća; ipak, u Egiptu se nalazi Živi
kamen, mozak i nervni centar islama. Veliki rektor nij e sa­
mo glavni dostojanstvenik islama u Egiptu, već je zbog me­
dunarodnog karaktera AI Azhara autoritet i za druge zemlje.
U El Azharu, ponosu muslimana, od najranijih dana u dub­
ljim aspektima religije poučavaju se oni koji žele da se usa-
174
.
Intervju sa duhovnim poglavarom muslimana
vrše u njenim doktrinama i koji žele da do detalja razume­
j u poruku onog koji ih je objavio, Muhameda.
"Kuran, ako se čita pravilno, ohrabruje naučne istraživa­
če da upoznaju Boga i svemir", rekao mi je šeih el Maraghi
tokom intervjua koj i je u nastavku zabeležen. ''Ne postoji
nauka koja može da bude strana Stvoritelju i Onome što je
stvorio i ništa što može da bude suprotno pravilima islama.
M i se suočavamo sa pitanjem očišćenja naše religije od pra­
znovernih i fantastičnih tumačenja. Ove studije nam pomažu
da to i učinimo. U ovom veku, kada je nauka postigla takav
napredak, u interesu je islama da svojim studentima stavi na
raspolaganje iste izvore učenja."
"Stvari stoje nešto bolje nego pre jednog veka, kada je
Edvard Lejn izvestio ' da muslimani vrlo nerado daju infor­
macije o temama vezanim za njihovu religiju onim osobama
za koje sumnjaju da se po svojim mišljenjima razlikuju od
njih', ali nešto od stare rezerve ipak još uvek ostaje."
Ipak, za čoveka koji nije musliman - u ortodoksnom
•
smislu - nije bilo lako da dobije intervju kakav sam želeo,
ali posle nekih preliminarnih pregovora dobio sam ga za-
hvaljujući zajedničkim prijateljima. .
Put me je vodio kroz najstarij i, prenaseljeni kvart Ka­
ira, kroz široku ulicu koj a deli sektor baUlra na dva dela, i
odveo me je do samih vrata najstarijeg centra muslimanskog
učenja u svetu, do ulaza u El Azhar. Prošao sam ispod ispre­
pletenih arabeski i prostranih lukova i stigao u veliko sun­
čano dvorište, baš kao što su pre mene, tokom duge istorije
ovog mesta, prošle stotine hiljada studenata, onih koji su se
kasnije pojavili da bi poučavali reči Proroka Muhameda ši­
rom Istoka, da bi pružili autentična tumačenja Kurana i da
hi plamen muslimanske kulture održali zauvek.
Kada su me uveli u dvoranu za audijencije, a samim
lim u prisustvo Njegove Eminencije, i kada smo izmenili
175
•
 • Intervju sa duhovnim poglavarom muslimana
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
je N je go va Em in en ci ja uč in ila da nj egov
već sam otkrio da
uobičajene pozdrave, našao sam vremena da proučim tog čo­ nd en ci je , prilagođa­
religiozni un iv er zite t pr ih va ti no ve te
veka ozbIljnog lIca, srednjeg rasta, koji uživa jedinstveni ug­ do bi o od uš evljenu
en im us lo vi m a. Z a to je
vajući se savrem
led u svetu muslimana. al i je m or ao ne ko vre­
podršku mlađe gene ra cije m us lim an a,
. Šeih el Maraghi, ranije Veliki kadija Sudana, ima izuze­ te ol og a ko ji ru su sh vatili da E l
me da se bori pr ot iv ok or el ih
tan utIcaj ne samu u religioznim krugovima, već i kod je- u ko ji se m enj a .
et
I dnog dela Istaknutih JavnIh lIčnosti. . Azhar mora da se u svom radu pr
al i je nj eg
ila
ov
go
a
di
po
sv
be da bi la po tpuna.
Ova bitka se od už ila ,
Ispod belog turbana video sam duboke, prodorne oči, pra­ m al o, pr ob ija se­
. Baš kao što sunč ev a sv et lo st , m al o po
Vilan nos, male sive brkove, čvrsta usta i kratku' oštru, sivu ra , ka o što higi­
js ke us ke ul ič ic e st ar og K ai
bradu. bi put u sirotin
ko do bi ja bi tk u u st ar im če tvrtim a a sveži vazduh
jena pola
Velika institucija kojoj je Njegova Eminencija predseda­ em a misao sna­
ve ko vn og za da ha , tako m od
vala poučavala Je besplatno hiljade studenata, budućih brani­ smanjuje jačinu
nt al nu . Generacija koja dolazi žuri
h .
�
laca M u amedove doktrine, sredstva je dobijala od priloga žno utiče na
tu ka ne
st
iz
ar
be
u
žn
or
om
ije
je di ns tv u st ar o- novih ideja .
I donacija Vlade. SIromašnIji studenti dobijali su besplatno na pu
iz sv ih kr aje va m us lim an sk og sv e­
Ovi studenti dolaze
hranu I stan Ih su primali određene novčane dodatke. Stare gv ož đa privu­
do Z an zi ba ra - ka o op i lj ci
zgrade više nisu mogle sve da ih prime tako da je nekoliko ta - od Persije
I o�aka Izgrađeno u drugim kvartovima i sa ovim prošire­ čeni magentom E l
rb uš ,
A
be
zh
li
ar
tu
ov
rb
e
an
au
i
to
od
ri
eć
ta
u
tiv ne ku ltu re
II raznim boja m a.
. O ni

nJ IIDa došlo Je do promena i samih predavanja .. Uvedene su nose crveni ta

to j go m ili vi di m i ne ke st ud en te K ine­
nove naučne studije, obezbeđene su dobro opremljene labora­ Očekivao sam da u
m ih , al i bi o sa m iz ne na đe n ka da sam otkrio. i
tonje I amfiteatri za fiziku i herniju, a koriste se i savremene ze i našao sa
metode po�čavanja. lpak, ove refollIle uvedene su pažljivo mlade Japance.
M arag hi bi o je od ev en u du ga čk u svilenu košu­
- tako pažlJIVO da Je JOš uvek zadržana stara atmosfera, a sta­ Šeih el
pr ug am a, pr ek o ko je j e no si o jedn u du­
re I nove metode obrazovanja primenjuju se uporedo. lju sa crnim i belim
ki h ru ka va od crn e sv ile . O ko st ruka je imao
Kada sam se našao unutar zidina koje okružuju niz ko­ žu odoru širo
N os io j e pa r m ek ih žu tih ci pe la od sa­
lonada I zasvođenih tremova, galerija i minareta, video sam obavij en beli pojas.
ši ljk om . E fek at nj eg ov e od eć e bio je je ­
fijana sa izvinu tim
ljude sa c rnom bradom koji su sedeli zadubljeni u svoje
arapske knJige . Do mojih ušiju stizali su odjeci glasova stu­ dnostavnost i upečatlj ivost.
. uk ao m e je oz bi lj ni m ir nj eg ov og lic a.
denata dok �u Jednoličnim tonom recitovali svoje lekcije, Priv
sam pi tanj em o su št in sk oj po ru ci islama.
lagano s � nJIšuĆI tamo-amo u ritmu svog monotonog go­ Počeo
in en ci ja je od go vo ri la te k po sl e pažljivog
vora . . OnI su sedelI u malim grupama, prekrštenih nogu na Njegova Em
prostIrkama pod senkom zasvođenih tremova, dokje u cen­ promišljanja.
p je da post oj i sam o jedan B og . To je bila glav­
tru sedeo nJihov učitelj . "Prvi princi
ru ka . T o je poru ka ko ju je B og dao Pro­
To je tradicionalna metoda učenja, zadržana u starim zgra­ na Muhamedova po
pre ne go što ju je da o i M uh am edu.
dama. Ah u vehkim modenim ograncima na drugom mestu rocima (Mojsiju i Hristu)

177
176
•
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Muhamed je ponovio ovu poruku Jevrejima i hrišćanima kao
poziv nj ihovim sveštenicima da se ujedine, jer oni su bili
zavađeni.
"Vera u samo jednog Boga, stvoritelja koj i nema sebi
ravnog, Boga koga jedinog treba slaviti i klanjati mu se i
kome nij e potreban posrednik između Njega . i ljudi koje je
On stvorio. Proroci i apostoli samo saopštavaju Njegove
zakone i naređenja i pozivaju ljude da ga slušaju i da mu sc
klanjaju. On j e Jedini čija se pomoć traži da bi se olakšalo
ono šw nam nedostaje i samo Njemu treba se obraćati za op­
roštaj ili ga moliti u teškim vremenima. Gospod je (Neka
mu je slava!) rekao:
Ne prizivaj, osim Alaha, ono što ti ne može ko­
ristiti niti te povrediti; jer ako to činiš, zaista ćeš i ti
postati jedan od grešnika. . .
I sledeće:
Ako će Alah da te pogodi nesrećom, onda ne po­
stoji niko sem Njega ko će da je od tebe otkloni; a
ako ti On želi neko dobro, ne postoji niko ko će da
Njegovu ljubav zaustavi; On će da podari svoju mi­
lost onome kome želi među svojim slugama i On,
Milostivi, je Onaj koji prašta!"
"Šta Vaša Eminencij a podrazumeva pod idejom duše?"
"Kuran ne definiše ovu reč, tako da su Poglavari islama
u različitim vremenima o tome imali različita mišljenja. Ta­
kva mišljenja mogu se proučavati intelektualno, ali se ona
ne smeju dodati Kuranu, Knjizi nadahnuća. Ali mi naravno
verujemo u Sudnji dan za svaku dušu, kada će pravedni po­
žnjeti nagradu, a oni koji zlo čine dobiti kaznu, čime će sc
178
Intervju sa duhovllim poglavarom muslimalla
uspostaviti osnova moralnog osećaja, sposobnost razlikova­
nja dobra i zla. I tako reče Alah:
I ko god učini samo atom dobra biće za to nagra­
đen; a ko god učini samo atom zla biće za to kažnjen." -
o čemu se Muhamed razlikuje od Proroka poslatih od
"P
Boga?" .
ro rok M uh am ed nije se razliko va o od drug ih Proroka
"P
ruku čo­
jer ih je sve izabrao Gospod da prenesu Nj egovu po
tvu i je r su sv i od nje ga pr im ilI otkriven je . M us hma�
večans
zlike bi h
nima je naređeno da veruju da su sv i on i be z ra
proroci. Tako reče Gospod:
Kažite vi vernici: ' M i verujemo u Alaha i u .ono
ra­
što nam je on poslao i u ono što je bilo poslato Av
stvu,
mu, Ismailu, Isaku i Jakovu i njegovom potom
Je
.
i u ono što je bi lo dato Mojsiju i Isusu, i ono što
n�
bi lo dato Prorocima od nj ih ov og Go sp od a. M I
o
pravimo razliku izmedu bilo koga od nj ih i svi sm
" .
mi pred ati Al ah u. '
od govor do šao tek nakon što je Njeg ova Em i­
I opet je
nencija o tome dobro promislila.
drugom
"Da li mislite da čovek ne može da pomogne
ve ku da na đe Boga ? Ov o napo minje m zbog tako upadlji-
čo
vog odsustva sveštenika u vašoj religiji." .
"Da. Nema sveštenika između čoveka Boga u Islamu,
.
ali ipak mi imamo učene muslimane koji mogu da nauče
druge koj i su putevi Božji kako je zapisano u KuralIu I u
Izrekama i delima proroka Muhameda.
..
Ovo su neki od principa koje je odredio islam bez kOJ ih
n iko ne može da bude dostojan da se nazove muslimanom
179
 •
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
i koji se ne razlikuju od principa svih religija koje nam je
Alah poslao kroz svoje Apostole. Islam, koj i nije jedina re­
ligija koja veruj e u jedinstvo Boga i koja zahteva da se slu­
!laju Božj e zapovesti, nije poslat isključivo Muhamedu (Mir
neka je sa njim!) već j e to Božja religija koju nam je On po­
slao preko svih Proroka i Apostola. I reče Alah: . "Kada se musliman moli, smatra se da ponavlja jedan
Uistinu j e prava Alahova religija islam i ni jednu
drugu On ne prihvata; i oni koj ima j e data Bihlija
nisu se ·slagali s tim sve dok nisu saznali istinu, kroz
neprijateljstva i međusobnu ljubomoru.
I tako se naši ljudi dele u one koj i su duboko proučili
našu religioznu doktrinu i one koji to nisu učinili. One iz pr­
ve grupe poštujemo i slušamo ih, ali ih ne smatramo nadahnu­
tim već samo intelektualnim ljudima. Ni jedan musliman ne
može da kaže da ti j e zabranjeno ovo ili ono, jer vlast da to
učini ima samo Bog. Naša vera nema posrednika sa Bogom.
To j e kamen temeljac islama. Ali mi priznajemo i poštuje­
mo one koji posvećuj u svoj život svetim studijama i idemo
nj ima radi nj ihovog mišljenja i saveta. Zato crnac koj i jc
dobro upućen u pitanj a islama ima pravo da se njegovo mi­
šljenje sasluša s poštovanjem. U našoj istorij i postoj i slučaj
kada j e j edan Kalifa na prestalu poslušao savet jedno crnog
roba koj i j e bio dobro upućen u Prorokova učenja i kaziva­
nj a. Naravno, ovakav čovek posle toga više nije bio rob."
"Mogu li da vas pitam, Vaša Eminencijo, da li su dža­
mije bitne u vašoj religiji?"
"Ne, ljudi ih koriste kao mesta u kojima će se moliti i
odlaze u njih da čuju propoved petkom, ali pošto nema sve­
štenika ili ceremonija, džamije nisu bitne za praktikovanje
islama. Muslimani mogu da se mole bilo gde, to ne mora
obavezno da bude u džamiji - svaki komad čistog tla odgo-
180
Intervju sa duhovnim poglavarom muslimana
vara. Naš cilj u građenju džamija je stvaranje jedinstva dru­
štvene zajednice u bogoštovanju. Ipak, mada nij e suštinsko,
bogoštovanju u džamiji naravno da j e poželjnije."
"Kakva je priroda vaših molitvi?"
Ćuo sam uzdržani glas:
odlomak iz Kurana koj i je naučio napamet. On obično sa­
drži izvesne rečenice za koje se tradicionalno zna da sadrže
stvari o kojima čovek treba da razmišlja kada se moli. Mo­
ram da kažem i ponovim da cilj naših molitvi nije samo da
izvršimo svoju dužnost prema Bogu, već i da se duhovno
obrazujemo za vreme dok ih govorimo. Musliman koji dan
za danom ponavlja te reči stalno se podseća na njih. Ne mo­
že da bude bolj ih reči za molitvu od onih koj e mu je Kuran
odredio u ovu svrhu. ' Molimo se Tebi i samo Tebi. Ne tra­
žimo pomoć ni od koga osim od Tebe.' Ovo su dve rečeni­
ce koje se često ponavljaju. Osim toga, odredene rečenice
pomažu neukima.
Naše molitve vrlo su kratke, sastoje se od uvodnogsta­
va Kurana i sedam drugih tekstova; ali oni koj i žele, mogu
da dodaju i druge tekstove koj e sami odaberu. Ipak, ovim
lekstovima ne mogu se dodati bilo kakve molitve koje je
čovek sam smislio.
Musliman mora da se moli pet puta dnevno. Ako ga sti­
caj okolnosti spreči da izgovori svoje molitve u određeno
vreme, on to kasnije mora da nadoknadi. Zabranjeno je pro­
pustiti i jedan jedini sat molitve."
"A šta je sa čovekom koji je ozbiljno bolestan?"
"Ako uopšte nije u stanju da stoji ili kleči u položajima
propisanim za molitvu, onda mora da j e izgovara ležeći.
181

TRAGANJE u TAJNOM EGIPTU
A ako nije u stanju da gov ori, mora da pod igne obe ruke
do slepoočniea, kao znak poštovanj a prema Bog u. Ne za­
boraVIte da naši položaji tela i padanje na kolena pokazuju
pOniznost pred Bogom. Dobro je da ljud i tako priznaju ve­
ličinu Boga."
"Tražiti od ljudi da se mole pet puta na dan izgleda
mnogo?"
"Ne, ove moli tve su bitne da ljud e čest o podsećaj u na
Boga, a I da Ih duhovno obrazuju , kao što sam već rekao.
Tako , kada se obrate Bogu kao Milostivom, oni uče da je
mIlosrđe u Njegovim očima prihvatljivo i to je za nj ih su­
gestiJa da postanu milo srdni u vlastitom životu. Sličn o to­
me je i sa drugim osobinama koje prip isujemo Bogu "
Ušao je jedan činovnik. Uzeo j e ruku koju mu je Vel i k i
rektor pružio, sagnuo se i poljubio j u je sa žarom, a onda je
dotakao čelom. Pošto j e seo, ja sam upitao:
"Šta je eilj hodočašća u Meku?"
"Baš kao što džamije povećavaju druženje lokalne zajed­
.
nice u Islamu, tako hodočašće u Meku povećava druženje
međunarodne zajed nice u islam u. Svi ljudi islam a su braća
i džamija kao i hodočašće omogućavaj u im da se sastanu.
Princip islam a j e jedinstvo. Islam je u svoj oj suštini demo­
kratski i uklanja kJasnu mržnju. On j e rešio problem sirom a­
štva propisujući određenu milostinj u i uzimajući određeni
procenat novca od bogatih da bi bio podeljen medu siroma
šnima . Kad bi svi to činil i, blagonaklonost, mir i saosećanje
. ćinom vodili za odbranu sebe i svog roda, zaštitn Vernika i
vladah bl čovečanstvom neograničeno; stvorila bi se zdra
va ravnoteža među klasama. Svaki čovek koji veruje u Ala
ha sastaje se u džamiji ili na hodočašću sa drugim vem icim :l
kao sebi ravnim. Tako kralj može da ide pored prosjaka i I I
da se mol i pored njega. Islam apeluje na ljude da odbace ra
sn i druge razli ke, dok religiozno j edinstvo i princ ipi čo
:
vecnostI postajU spona koja povezuje ljude. Islam priznaJl'
182
•
Intervju sa duhovnim poghzvarom muslimana
samo zaslugu za pravednost i dobra dela. Jer reče AJah (ne­
ka mu je slava!):
O ljudi, Mi smo vas sve stvorili od Adama i Eve
i učinili vas ljudima i plemenima tako da možete da
upoznate jedni druge. U istinu, u očima AJaha naj­
vredniji časti među vama je onaj koji je najpraved­
niji; Alah je sveznajući i poznaje vaše najintimnije
misli."
"Na Zapadu postoji opšta ideja da su muslimani fanati­
ci i netolerantni. Da li je to tačno? Da li je tačno i da se is­
lam širio samo mačem. Kakav je vaš komentar na ovo?"
Šeih el Maraghi se osmehnuo:
"Islam je samo čvrsta i nepokolebljiva vera; muslimani
su postali poznati po tome što se čvrsto pridržavaju svoje
vere. Pristrasni kritičari islama lažno su ga optužili zbog
toga za fanatizam. U stvari, ono što njegovi neprijatelji na­
zivaju fanatizmom nije ništa drugo do čvrsta vera bez ob­
-
zira kako oni to zvali.
A što se tiče optužbe da se islam širio isključivo mačem.,
moramo samo da se pozovemo na istorijske činjenice, ana­
lizirajući stvarne uzroke ratova u kojima je islam bio anga­
žovan u svojim ranim danima. Tako nam postaje jasno da
ovi ratovi nisu imali ništa sa širenjem islama. Oni su se ve­
odbranu od progona i tiranije koju su im nametali neverni­
ci koji su ih isterali iz njihovih domova. Iz tih razloga Bog
JC svom Proroku dozvolio da UZllle oružje protiv krivaca. [
reče Gospod:
Alah vam ne zabranjuj e da budete milosrdni i po­
stupate pravedno sa onima koji nisu ratovali protiv
183
 •
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
vas zbog vaše religije i nisu vas isterali iz vaših do­
mova; uistinu, Alah voli pravedne. Alah vam samo
zabranjuje da se sprijateljite sa onima koji su zbog
vaše religije poveli rat protiv vas i isterali vas iz va­
ših domova i pomogli onima koji su vas oterali.
I zatim:
Dozvola se daje onima koji su podigli oružje pro­
tiv nevernika, jer su oni pretrpeli progon; uistinu,
Alah i te kako može da im pomogne. Onima koji su
bili nepravedno isterani iz svojih domova, samo za­
to što govore: Naš Gospod je Alah.
To su, ukratko; neki od razloga koji su primorali Pro­
roka i njegove sledbenike da IIzmu oružje. On j e prvo pred­
ložio da ga njegovi sledbenici ostave da sam pozove Arape
da prihvate islam. Ali dočekan j e pogrdama i oni su odbili
da prihvate novu veru, uznemiravali su ga i izopačili nje­
govu poruku. On nije imao drugu alternativu nego da sebe
i svoje sledbenike brani od napada svojih neprijatelja kako
bi odbranio Alahovu veru.
Rat i osvajanja do kojih je kasnije došlo bili su, nema
SIImnje, zbog zaštite islama. Osvajači su poraženima dal i
tri alternative: (a) da prihvate islam i budu ravni njima, (b)
da plaćaju danak koji će ublažiti siromaštvo Arapa i da za
uzvrat dobiju zaštitu života i imovine, ili (c) da nastave da
se sa njima bore.
Međutim, nema sumnje da j e do ovih ratova došlo delimi­
čno iz političkih, a delom iz društvenih i ekonomskih razloga.
Ali optužba da se islam širio isključivo mačem nije istinita;
kasnije, islam se širio bez ratovanja. Zar nisu Mongoli i Tatari.
koji su prohujali preko Azije i uništili veličanstvenu islamsku
184
Intervju sa duhovnim pog .:.. . _1"0111 muslima1la
.
civilizaciju i koji su bili ogorčeni neprijatelji muslimana pri­
hvatili islam i postali nj egovi vatreni sledbenici? Ako pogle­
damo istoriju ili nepristrasno ispitamo nj ene zapise, naći ćemo
u njoj dovoljno dokaza da se pobiju gore pomenute optužbe."
"Kakvo j e lično mišljenje Vaše Eminencije o zapadnja­
cima i nj ihovim institucijama sa istočnjačkog stanovišta,
onoliko koliko ste i h videli ili slušali o njima?", bilo je mo­
je sledeće p itanje.
"Moje lično mišljenj e o ljudima sa Zapada je da su do­
stigli visoki standard kulture, naučne i društvene, ali prime­
ćujem da zapadnoj civilizacij i nedostaj e duhovni motiv.
J ednu civilizaciju ne možemo smatrati savršenom ako se ne
uzme u obzir i materijalna i duhovna priroda ljudi, zato što
su one komplementarne i uzajamo su u ravnoteži.
Što se tiče evropskoh institucija, mi se divimo i pokuša­
vamo da usvoj imo mnoge od njih, podstaknuti baš tekstom
naše Svete knjige:
Objavite radosne vesti mojim slugama koj i slu­
šaju savete i drže se onoga što j e najbolj e u nj ima.
To su oni koj e Alah uvodi u svoju Religiju i to su
ljudi razuma.
Naš Prorok i ovo podržava; on kaže:
Mudrost je izgubljeno blago pravog vernika, on
j e uzima gde god da j e nade.
Sve što zameramo zapadnim institucijama je prekomer­
na individualna sloboda, jer ona vodi ozbiljnim pogreška­
ma koje teže da podriju samo postojanj e ovih institucija.
Mada priznajemo da j e ovaj princip individualne slo­
hode čovekovo prirodno pravo, ne možemo da kažemo da
185
 Intervju sa duIlOvIJim poglavarom mllslimana
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
ca koje smo zatekli.' A šta ako nj ihovi očevi ništa ni­
se ispravno primenjuje. U islamu se ovaj princip primenju­
su znali i nisu imali nekog da ih vodi?"
Je Ispravno I čoveku Je dozvoljeno da čini sve što nije šte­
tno po nj ega samoga ili po njegove sunarodnike."
"Da l i islam može da se prilagodi potrebama modemog
doba, koj e je naučno sve obrazovanije i teži da bude prak­
tično?"
"Kako može islam, koj i je zasnovan na potrebama ljud­
"U ranim danima islama vlast j e delove džamija odva­
. ske prirode i razuma, koji zahteva od svojih sledbenika da
Jala za poučavanje verskog i svetovnog znanja. Velike dža­
traže i uvećavaj u svoj e znanje i da propisno obavljaj u svo­
mIJe popnmile su izgled univerziteta, osobito kada su im
je dužnosti - kako može takva vera da bude nepodobna ili
bili pripojeni studentski hosteli i sobe za nastavnike. Novac
nespoj iva sa potrebama našeg modernog doba nauke i kul­
za održavanj e ovih institucija ostavljan je putem zavešta­
ture? U stvari, islam podstiče ljude da traže znanje. O tome
njao ledna od tih džamija je i El Azhar. Kada je sedam ve­
reče Gospod:
kova posle Prorokovog bega, Bagdad zbog invazije Tatara
bIo u ruševmama i kada je ukinut kalifat, kralj Alsahir Bi­
Reci: Razmišljaj o svemu što postoji na Nebu i
bars je pod svoju zaštitu uzeo jednog od sinova abasidskih
na Zemlji.
prinčeva i postavio ga za kalifu. Kralj B ibars je ponovo ot­
vono AI Azhar jer je nastava u njoj neko vreme bila obustav­ '
Pravi vernici opisani su u Kuranu kao oni koj i 'razmi­
ljena i obasuo ga svojim darovima. El Azhar je zbog toga
šljaju o stvaranju Neba i Zemlje.'
dobIO na ugledu i privukao mnoge studente koj i su ovamo
Rani muslimani dali su dokaz da je moguće pomiriti re­
došli iz bliza i daleka u potrazi za znanjem. Vremenom, po­
ligiju sa praktičnim životom i naukom, a da se ne skrene sa
stao je najveći i najznačijniji islamski' univerzitet u svetu.
pravog puta. Oni su koristili grčka i rimska dela o filozofi­
Razvijao se postepeno, sve dok nije postao javna instituci­
ji i nauci, prevodili su ih, kritikovali i poboljšavali; oni su
Ja za sve muslimane. Nema sumnje da to predstavlj a veliku
obavlj ali sve grane delatnosti u svetu uključuj ući poljopri­
čast koj u nije postigla nijedna druga džamija.
vredu, trgovinu i industriju.
Reforme koje uvodim u El Azhar treba studentima da
Jedan od razloga njegovog ranog i brzog širenja bio je
omoguće proširenje svog duhovnog i kulturnog horizonta
i to da je islam praktična, a ne teoretska religija. On je do­
u sVIm oblastima znanja.
neo zakone i odredbe koje treba slušati i principe koj i se
U traženju istine islam preporučuj e logičko mišljenjc,
mogu primeniti na život.
osuđUje slepo prihvatanje i prebacuje onima koj i to čine.
On je uzeo u obzir relevantne potrebe ljudske prirode i
Reče Gospod:
ustanovio principe u koj ima se podjednako vodi računa o
potrebama tela, ali i duše. On se nije ogrešio ni o jednu od njilI
I I kada im je rečeno: 'S ledite ono što vam je Bog
poslao' oni kažu: 'Ne, mi sledimo običaje naših ota-
II korist druge. Kada je islam ozakonio uživanj e II dobrim

187
186
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
stvarima života, propisao j e granice da bi se obuzdali apetiti
čoveka i zabranio mu da čini ono što bi moglo da mu na­
škodi i da ga iskvari. On nije zanemario ni duhovnu stranu
čoveka; islam je i ovoj strani dao sve što j oj je potrebno."
"Zašto su žene pod velom i da l i će ovaj običaj da se iz­
gubi? Opšta ideja na Zapadu j e da se žene u muslimanskim
zemljama podjannljene, kao neke polu-robinje, da su tretira­
ne kao potpuno inferioma bića. Šta imate da kažete na ovo?"
-
"Sto se tiče pokrivanja žena velom", stigao je odgovor,
"islam j e to odredio u izvesnom obliku, naime da žene ne
treba da prikazuju svoje draži strancima i da se u j avnosti
ne odevaju napadno. Na taj način žene zadržavaj u svoje
dostojanstvo, a muškarci se štite da ih one ne opčine. Ne­
ma sumnje da je islam, propi sujući ovo, uspeo da postavi
zdrave principe koji će zaštiti i muškarca i ženu od iskuše­
nja i greha.
Islam, međutim, sa pokrivanjem žena nije išao suviše
daleko; dozvolio im je da otkriju lice i ruke ako nema isku-
šenJa.
Zapadni pogled da su muslimanske žene podjannljene,
polu-robinje i tretirane kao potpuno inferioma bića niti jc
istinit niti je u skladu sa našim religioznim učenj ;"ma, jer is­
lam je ženama dao puna prava. On im je dozvolio, u razum­
nim granicama, sve što će ih učiniti srećnim. Dozvolio im
j e konzervativni oblik slobode i učinio i h j e gospodarica­
ma u njihovim sopstvenim domenu. On im nije zabranio ob­
razovanje u bilo kom stepenu. Naprotiv, preporučio im je
da treba da se što više usavršavaju, dozvolio im je da imaju
sopstvenu imovinu i dao imje pravo da njom raspolažu. Že­
ne mogu da imaju pismenu punomoć, mogu da budu stara­
telji, izvršitelji oporuke, mogu da budu sudije - osim u
kriminalnim slučajevima. Neke muslimanske žene postigle
su visoki stepen obrazovanja, neke su bile poznate po svo-
188
I
Intervju sa duhovnim poglavarom muslimana
joj pravednosti, dok su se neke istakle i u knj iževnosti. Gla­
sine da su muslimanske žene polu-robinje potekle su od
činjenice što su neki neuki ljudi, pod uticajem svoje okoli­
ne, prihvatili lošu praksu maltretiranja svoj i h žena. Nepo­
trebno je reči da se islam ne može smatrati odgovornim za
ovakve zloupotrebe."
Za neznanje o ovoj velikoj religiji prosečnog Evrop­
ljanina ne treba kriviti, ali nj egovi pogrešni pojmovi o
njoj manje mu služe na čast. Mnogi od moj i h prijatelja u
Engle skoj znaju samo da je musliman čovek kome vera
dozvoljava da ima četiri žene - dalje od toga ništa! Ne
sumnjam da im j e u podsvesti ideja da ako se islam (da
damo religiji ime koje joj daje njen sopstveni narod, a ne
veštačko ime muhamedanstvo koje smo joj mi dali) ši­
roko rasprostranio na Istoku, onda privlačnost one četiri
žene ima sa tim dosta veze. Za jednog čoveka koj i misli,
čoveka koj i u njima gleda četiri dodatne odgovornosti, još
četiri finansijka tereta, privlačnost ovakih mogućnosti ma­
nje je očigledna. Lično sam sreo samo dva muslimana ko­
ji su imali četiri žene, a to su b i li maharadže, od koj i h j e
svaki imao mnogo više od p o četrdeset žena. Znam i neko­
liko običnih građana koji imaju dve žene, ali nikada nisam
sreo nekog sa haremom od četiri žene. Oko 97 odsto svih
muslimana koje sam sreo nisu imali više od jedne žene.
I tako sa izvesnim žaljenjem moram da razbijem iluziju
koju smo m i Zapadnjaci gajili sa toliko ljubavi. Kada je
ova iluzija nestala, o d našeg poznavanja islama nije pre­
ostalo baš mnogo.
Muslimani ne treba da se plaše optužbe za upražnj ava­
nj e poligamije koja se tako često iznosi protiv islama i tako
189
l •

Illtervju sa duhovnim poglavarom muslim alla

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Ali ja sam želeo da znam šta j e Muhamed stvarno rekao
često up ?trebljava da bi se stvorila zabuna oko tog pitanja.
o problemu braka sa više žena i zato sam upitao Nj egovu
PohgamlJa sama za sebe ne mora da bude odvratna i l i ne­
Eminenciju:
moralna; sa psihološkog i naučnog stanovišta ona ponekad
"Šta kaže učenje o poligamiji? Kakva je praksa u stvar­
može da bude I poželjna. U svakom slučaju, procenat poli­
nosti?"
gamnlh brakova na Istoku stvarno j e izuzetno mali, ne veći
Njegov odgovor j e bio:
nego na zapadu gde takve bračne zajednice sigurno postoje,
"Islam dozvoljava poligamiju ako muž može sa svojim
ah u uslOVIma sramote, tajnosti i nezakonitosti. U svakom
ženama da postupa pošteno i jednako. Sveti Kuran zabra­
slučaju,javno mnjenje j e danas generalno protiv poligamnih
njuje poligamiju ako j e nemoguće da se postigne mužev­
bračnih zaJedmca I, ako J e pet procenata ovakvih zajedni­
ljeva nepri strasno st. Reče Alah, neka je uzvišen:
ca ono što pretpostavljam za Egipat, za Persiju j e to dva
procenta, a pet procenata za indijske muslimane.
I vi nećete u potpunosti moći da postupate sa
Sećam se da j e poligamija široko upražnjavana kod sta­
. svojim ženama podjednako, čak i ako biste to rado
.
�
nh naroda i da j u je Mu amed zatekao kao postojeću insti­
učinili.
tuCIJU u ArabIJI . On Je niJe uveo i l i širio kao novu doktrinu
nego je prosto prihvatio situaciju i pokušao da j e zakonsk i U svakom slučaju, islam nije naginjao poligamiji i ni­
uredI na etIčkI načll1. Sećam se takođe da j e on u onim ra­
kad j e nije bezuslovno dozvoljavao. On je samo imao na­
nnn danIma zatekao pomalo varvarsko bračno stanje među
meru da spreči požudne, koj i se nisu mogli zadovoljiti sa
ArapIma kOJe se nepovoljno poredi sa stanjem koje j e ka­
. jednom ženom, da upadnu u greh preljube. Njima je bila
sniJe ustanovIO. Zene Jednog čoveka, na primer, mogao je
dozvoljena poligamija samo ako mogu da ispune uslov ne­
da nasledI njegov smo On j e naišao na privremene bračne
pristrasnosti.
zajednic e ustanovljene običaje m i zabranio ih. On je našao
Današnj a praksa većine muslimana j e da imaju jednu
da Je ra�vestJ se tako lako kao izvlačenje vode iz bunara.
ženu, osim nekolicine koji su silom fizičkih i l i materijalnih
Mada niJe pokušao da takvo stanje oteža, on j e ipak upo:;:o­
okolnosti morali da se ožene sa više od jedne žene kako b i
no svoJe sledbenike da je "razvod najmrskiji Bogu od svih
sebe sačuvali od preljube ili pružili podršku siromašnim že­
dozvolj enih stvari". I on j e uveo zakon koji je prikJadniji za
nama koje nemaj u nikoga da se o nj ima brine."
obe strane. Otvoreno j e pitanje da l i ovom treba dati pred­
Pre nego što sam otišao pokazali su mi neproc enj ivu bi­
nost u odnosu na legalizovanu hipokriziju našeg vlastitog za­
blioteku koj a se nalazila u sobama sa izvanredno izrezba­
kona o razvodu ili ne.
renim plafonima od kedrovog drveta. Pred očima su mi bili
Optužba da j e muškarcima dozvolio da zadovoljavaju
stari Kurani pisani na pergamentu, knj ige sa stranama u
svoJe strastI Je apsurdna. On j e svakom od svoj ih sledbeni­
iluminacijama i pozlaćenim inicijalima, na hiljade rukopi­
ka nametnuo post da bi im pomogao da se oSlobode svoj ih
sa velike starosti. Samo na ovom mestu čuvano je petnaest
strastI. ZabraIllo Je alkoholna pića da bi im pomogao u sa­
hiljada rukopisa.
mokontroli .
.

191
1 9B
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Intervju sa duirovnim poglavarom muslimana

Time je moja audijencija bila završena. Slušao sam paž­ ao

Vreme je da se otarasimo nekih pogrešnih predstav
ljivo, jer visoki ugled šeiha el Maraghija davao j e svakom - tom ve lik om čo ve ku , i isl am u - nJegovoJ ve­
Mu ha me du
njegovom iskazu izuzetnu verodostojnost. ume
li koj religiji, koje nam zamagljuju um . Vreme je da raz �
Postalo mi j e jasnije zašto se Muhamedova vera pro­ ljudI
mo zašto je magija njegovog imena takva da mJ lJOI1I
širila, zašto j e islam brzo stekao poštovanje divlj i h pu­ adl1lh
koj i čin e skoro jednu sedminu ljudskog roda, od zap
stinj skih Beduina, ništa manje od Persijanaca i z gradova pnzIva­
ob ala Afrike do ist oč nih obala Ki ne , svakodnevno
i mnoštva plemena i ljudi koji su živeli na Bliskom i Sre­
nje go v bla go slo v. Vr eme je da shv atimo realnost žar a ovih
ju
dnjem I stoku.
ljudi, muslimana, i zašto je brzo izgovorena reč "Alah
:
' ka­
Muhamed je kao Mojsije, ali drugačije od Bude, nasto­ ovara mo mi u Ev rop i, ža los na karIkatura gO rlJ IVO g,
ko je izg
j ao da uspostavi vidljivo, stvarno nebo n a zemlj i , orga­ a, ko-
razvučenog, iskrenog, dvosložnog "AI-Iah" istočnjak
nizujući društvo ljudi koji će nastaviti normalni dnevni
ji drugi slog pobožno razvla či. . ' . .

život, ali će na njega primeniti ona pravila koja im j e do­ reć I hIljad am a blI sta '
vIh
Noć je otvorila svoje oč i, tre pe
neo on, božj i Izaslanik. Buda, pa čak i Isus b i l i su zao­ zv ez da nih dragulja , a j a sam se po no vo na šao pre d El z­ p..
sIjao
kupljeni asketskim temama, intuicijama koj e su se bavile harom, gledajući odsutno, bez cil ja. Mesečev srp Je
onda su
skrivenim tajnama lj udskog duha; Muhamed je, kao i Isus, kroz neku maglu okružen indigo pla vim nebom, a
osećao snažnu ljubav prema Bogu, ali dok j e Isus svoju u džamijama, sa nj iho vih vis ok ih tornjev
a, rezonantno od�
avajućI
ljubav posvetio nalaženju unutrašnj eg carstva, Muhamed jeknuli kroz vazduh snažni tenori mujezina, oglaš
j e svoju posvetio osnivanju spoljašnjeg. Mi nismo' kom­ jednost Bo ga . . .,
om e­
petentni da budemo sudije, već samo da ove činjenice kon­ Šir om ov og grada sa izrezbarenllTI ka pIJ am a, ge
a, nad
statujemo. Muhamed, Mojsije, Isus i Buda bili su istinski trijskim lukovima i dvorištima prekrivenim pločicam
na kole­
nadahnuti božji Izaslanici, ali kod Muhameda je bila uoč­ koj im a su bd eli Alah i Njegovi anđelI lJudI su pa ll
vne re­
ljiva razlika u odnosu na većinu istočnih proroka il tome na, licem okrenutim put Meke, ponavlJ aJucl Jednosta
što se on suprotstavio tendencij i povlačenja od društvenih či: "B OG JE NANEC I ! "
i javnih dužnosti u životu, koja obično prati ekstremnu
religioznu posvećenost; on j e jasno pokazao da su u isla­
mu kaluđeri i manastiri nepoželjni i g ledao sa neodobra­
vanjem na kaluđerske doktrine koje za posledicu imaju
nestanak ljudskih osećanja.
Za žaljenje je što prosečni čovek sa Zapada tako malo
zna o islamu, a čak i to malo što zna delimično je pogrešno,
ako ne i sasvim netačno.
Muhamed je učio ljude da bez stida kleče i slave tog Ne­
vidljivog kralja, da se spuste na kolena na otvorenom, na ulici.

192 193

,

DESETO POGLAVLJE
U miru starog Abidosa
Mnogo viš e od sedam hiljada god ina pre nego što j e
Muhamed pri klo nio lutajuća ple me na Arabije da se klanja­
ju čis to spi ritualnom Bogu, u ovoj zem lj i prozirnog neba
cvetala je religija čiji su sled ben ici isk lesa li one džinovske
kamene ido le koj i su Muhamedu bili toli ko odbojn i. A ipak
su najbolji umovi ove religije obožavali istog Nepoznatog
Boga kao i on; zato nj ihova vera nije bila čist o idolopo­
klonstvo. Uč eni egiptolozi našeg vremena mogu da kažu
vrlo malo o toj reli giji jer ona pripada epo hi preistorije,
epo hi sa toli ko malo materijala da oni ne mogu da podignu
velove koji j e prekrivaj u i mogu samo oprezno da nagađaju
o njenim ljudima i događaj ima .
U modernom Egi ptu pos toje mesta - kao na prim er u
Luksoru - na koj ima antički hram i muslimanska džamija
stoj e jedno uz drugo, tako da u ovoj zemlji nailazimo na
upadljiv e kontraste.
Dok ovo pišem kao da čujem zvuk topota konjskih ko­
pita, a u mašti mogu da vidim lako pokretnu konj icu arap­
skih osvajača kako pronosi zelenu zastavu Proroka širom
Egipta . Vreme čeka sa zloslutnim strpljenjem . . . . zeleno us-
194
U miru starog Ahidosa
tupa mesto crvenom, belom i p lavom - a onda se opet vra­
ća zeleno. A pored toga - jedva čujno zveckanj e starih si­
struma* !
Egipat ne može da se otarasi obeležja svoje prvobitne
vere. Prošlost kao feniks izranja pred našim očima kroz ču­
desni rad arheologa. Ova vidljiva kamena obeležja pod­
sećaju ga na prošlost koje se on ponekad čvrsto drži, ali je
još češće ignoriše.
Granična linija između Prošlosti i Sadašnjosti ipak je
nesigurna. Atmosfera nestalih naroda i nj ihovog prastarog
kulta nadvija se nad zemljom, što može da potvrdi svaka
iole osećaj na osoba. Ako je sada broj njihovih hramova zna­
Ino smanjen, a mnogi su u ruševnom stanju i bez krova, sa
slepim miševima velikih krila koji obletaju oko nj ihovih
stubova u noćima crnim poput mastila; ako su oni ostavili
samo nekoliko sahranjenih tela da govore o njihovom po­
stojanju, tela iz koj ih je isceđena krv, uklonjena utroba i
koje su vešti stručnjaci za balsamiranj e pretvorili u mumi­
JC omotane povezima, ipak mnogi od nj ihovih duhova još
llvck posećuju ona stara mesta koja su tako dobro pozna­
v.ili. U Egiptu, više od svih drugih zemalja koje znam, moć
ta kozvanih pokojnika opstaje.
Otkrio sam ponovo prisustvo ovog nematerij alnog na­
.. leda kada sam prekrštenih nogu sedeo u jednoj od se­
dum zidnih niša u dvorani sa stubovima Setijevog hrama
II Abidosu, dok su sa visine u mene zuri le čudne figure ili
,e ocrtavale na oslikanim zidovima. Posle dvočasovnog
pitanja po uzdignutom nasipu koj i ide kroz plantaže šećer­
II ' Irske i polja na koj ima raste pasulj, napustio sam prijat­
III, sveži i bl agotvorni j utarnj i vazduh - jer sam krenuo
•
Metalna zvečka - muzički instrument tl hramovima starog Egipta.
(prim. prev.)
195
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
•
-

pre zore - i preš,ao popločani prag starog svetilišta koj e j e

izgradio prvi od Seti faraona, Dok sam tamo sedeo, snažni
osećaj prošlosti brzo me je obuzeo, predstavljajući vizije je­
dne nestale epohe,
Nesvesno, video sam stare povorke kako prelaze preko
popločanog kamenog poda i odmerenim ritmom odlaze u
odaje sa oltarom, Bilo je neizbežno da osetim snažni uticaj
"
ovih antičkih sveštenika-čarobnj aka, koj i su od ovog mesta �
�
-

'o
stvorili jedno od svojih centara za prizivanje blagoslova Ozi­ "
-"
�
risa, boga koga su simbolično prikazivali sa visokim trokra­ 'o
."
kim ukrasom na glavi, I odjeci nekih od njihovih prizivanja
-
-

"

širili su se kroz nebesa tokom vekova; jer neki veliki mir

"
"
'o
o
uzvišenog prisustva obavijao me j e i opčinjavao i pod nj e­ vAl .n
• o
govim milostivim krilima video sam kako moj e zemaljsko,
-

"' J
�
• o
željama ispunj eno postojanje, nestaje kao pesak koj i curi ...
�
-

o
.n
kroz prste, E
�
, -

Strabon, stari geograf, o ovoj prašinom pokrivenoj epo­

hi napisao je sasvim prikladno: ,
'"
u
-
-

"U Abidosu obožavaju Ozirisa, ali u tom hramu n i je­ "

,
-"
dnom pevaču, ni jednom frulašu ili sviraču na sitari nije do­
"
>
, ,
e
zvoljeno da nastupa na početku ceremonija proslave u čast -u
,
- ,
,

ovog boga, kao što je uobičajeno u ritualima koj i se održa-

vaju u čast bogova,"
Bele zidove ove dvorane prožimao j e mir - sanj ivi mir
koj i spoljnji svet nij e poznavao i nije mogao da ga razume.
Martu je Hrist zbog njene aktivnosti i užurbanosti preko­ • ,

I
reo, a Mariju, tihu i misaonu, pohvalio, Naše najlepše ča­
sove ne nalazimo u galami i uzbuđenju, mi u prisni savez
� I

sa Srećom, Mudrošću i božanskom Moći stupamo samo ka­

da se na našu dušu spuste mir i spokoj stvo.
Sedeo sam skrštenih nogu u maloj niši u zidu - kao što
j e možda u njoj sedeo neki tamnoputi sveštenik hrama pre
sto generacija - i puštao da nj en blagotvorni uticaj počiva

196

,
 I

- .

Č arobnjak - - i njegova kuća

:;
;:)
<

\udanska crnkinja vrač-doktor " "

Mladi sirijski llija

...

• •
•
" .
... . II
•

o-
-
"­
•
Profesor Eduard Ades:
hipnotizcr

I krviški manastir II blizini Kaira Ahmed Siri, vrhovni derviš

Pogled na krovove Kaira

Madam Margerita:
•

njegov "medijum"
 Tahra Bej

••

-
='
-
'"
-
-
-
�
�

"'
o
-

-"
�
-

p
-

"'
'"
.-
-
o
-

'"
.:., �
o
-" .
N
-

o . -

o. .o
- '"
-
"
- -
o '"
�
- O
'"
"
.�
E
'"
o 'o
'" '"
'o
'" 2'
o.
.- ='
- 'O
0. "
'" �
Sanduk sa njegovim telom II transu spuštaju na dno jednog bazena , 'o o

t
'" o.
-" ='
"
" '"
'. � . 'o
" '"
.� �
. -

.o
=
-"
•
-
�

!"
�
-
-

'<
.-

-
'"
-

'"

•
 � •

,
-
Š eik El Maragi, ....
,
....
....
'-= . �-
1
duhovni poglavar islama

"\ l
•

•
•

, •
•
..... ,
-

I
") r"
•
" ..\
•
,

, � ...
t
" \
"
I , /1
;,.,

I
•

I l ijcroglifi
ul cl<lni II zid

Hram
II Denderi
I

/miijak
El Azhar džamija-univerzitet ,. . -
I kndcre
 Šeik Abu Š ral11p
"a drugim uglednim lj udima

r:
"
-
-

:3
ci "
-
-
-
"'"
. .

N o:
" -

- .
"
" N
- .

" �
-
�
O
- .
.

"
" N
- .

�
- .
. �
- .

<1> �
o
<

Kuma,
šeikovo selo

(/)
"
-
-.

-
• •

. :
-

"
"
N
_ .

0-
o:

- .
-

o
"
-

• •
 - �
--

--
>N

- -

o
--
-

th, '"
(1)
--
>
" -=
"
3::: --

" o
� '"
" �
'"
- "
"
"
-

" -

cl.
- -
N
- -
'"
�
-

:r
-

-�
-

""
" O
- -'"
"
'"
N : -'
3 e-
,- :
-
O
-
c<
<JJ

- -

'"
,th
 ;::
.52 .
••
-

"
-

"
-.
(JQ
<>

-.
"

OJ
-
-.
�

3
"
-
"
•

rJl<
-.
"

"

;::
-
-
�
"
-
-
"
"
o
�
-
-
-

cl
"
<
"

-
N

-
"
, :
"
-.
N
-
cr-

-
,
-

Zmija "spava" sa magičnim talismanolll na glavi

Zmija sikće na autora

Autor se suočava Autor sa tek uhvaćenom zmijom

sa uzdignutom kobrom
 "
Ra-M ak -1-1 otep"
- njegove oči
U lIliru starog Abidosa

na meni kao neka čarolija. O ! kako je dobro biti neko vre­

me sam i zaboraviti na mnogobrojne glasne zvuke koj e je
doneo napredak kao neumoljivu pratnju svojih brojnih blago­
deti. Bilo je isto tako dobro zaboraviti i na grubu sebičnost,
neizbežne nesporazume, neopravdanu mržnju i ogorčenu lju­
bomoru koje bi kao kobra podizale glavu da siknu i napad­
nu kada se vratimo u svet neprosvetljenih.
Zašto onda da se vratimo, pitao sam se?
Usamljenost smatramo prokletstvom, ali dosežući mu­
drost, učimo da u njoj vidimo blagoslov; moramo da se po­
J -
pnemo na Mont Everest naših snova i naviknemo se na
ži vot među vrhovima usamljenosti, jer ako dušu tr�žimo t.ne­
đu mnoštvom, nalazimo samo bezdušnost, ako tražimo isti­
nu, najvećim delom otkrivamo neiskrenost.
Društvo potiče od duše, a ne od tela. Možemo da prove­
demo veče u velikom salonu sa četrdeset ljudi, a da se ipak
krećemo usamljeni kao da smo u Sahari. Tela mogu da bu­
du blizu jedno drugome, ali sve dok srce i um ostaju da­
leko, svako od nas j e još uvek sam. Neki čovek misli da mu
Ulaz LI grobllku
usečenu II steIlu
je dužnost da nas pozove u svoj dom zbog pravila formalne
etikete; mi stižemo, ali našeg domaćina nema da nas primi.
Dočekalo nas j e samo nj egovo telo, jer j e znao da je jaz iz­
Dolina kraljevskih grobnica
među naših umova suviše veliki da bi ga prisi lio da ostane.
Kada nas takvom čoveku predstave, postiže se sve osim da mu
budemo predstavljeni. Što Bog razdvoj i, niko nek' ne spaja!
Uzeo sam kartu za Nebesko kralj evstvo, tu veliku zem­
lju do koje naše beznačajne i trivijalne vesti ne dopiru. Da
l i sam j a onda neko ko mrzi druge ljude? Kako može da se
kaže da j e mizantrop neko ko se igra sa malom decom i
svaku paru deli sa stirotinjom?
Zašto na mirnom mestu kao što je ovo svetilište u Abi­
dos u ne ostati izdvojen i prihvatiti ponuđene blagoslove po­
vučenog života u usamljenosti, oslobođen nepotrebnih briga?

197
- -
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU U miru starog Abidosa

Mi se rugamo čoveku koj i napušta društvo da bi potra­ os lik a�e i

prodirali kroz rupe na krovu i otkrivali nj ihove
žio neki uzvišeniji život, a možda se on povlači samo zbog ceremol1l Ja l­
oboje ne bareljefe. Ovde je bi o faraon kOJ I J e
toga da bi mogao da se vrati svom narodu i saopšti mu neke u pr isu stv u jed no g od sv oji h staro dr ev lllh bogova
no stajao
dobre vesti. Jer sećanje me je upozorilo na uzvišenu oba­ . Tu su bI ll l
ili koga su vo dil i pred samog velikog OZ lTl sa
vezu koju sam dao onima koje sam poštovao - ne, oboža­ za oko ne­
redovi iscrtanih hijero gli fa - tako taJ 3n stvemh
vao - i ja sam znao da j e vraćanje neizbežno. Ovo znanje og . Se ti je lič no vid eo ist e ov e isp isa ne stu bo ve sa
upućen
me, međutim, nije rastužilo jer sam takođe znao da kada
nj ihovim izbočenim osnovama. .
me svet bude umorio, mogu da se bacim u duboko vrelo ru žio sa m na mi nu t uk ru će ne no ge l on da ustao da
Isp
svog duhovnog bića i kasnije vratim osvežen, umiren, zado­ svetihšta
prošetam okolo. U ve lič anstvenim odajama i pored
voljan i srećan. U toj velikoj, posvećenoj, unutrašnjoj tišini od ov im a po če o sa m bli že da pr ou ča va m zId ne sh ke
pod sv
mogao sam da čujem jasni glas Boga, kao što sam u dubokoj VI krečnJa­
čije plave, zelene, crvene i žute boje na be loj osnO
tišini ovog hrama mogao da čujem slabije glasove nestalih na me rm er, nis u izg ub ile sv ež mu kO JU su Im ale ka­
ka nalik'
bogova. Kada smo okrenuti svetu, lutamo među senkama i ljade godma.
da ih je napustila ruka umetnika pre tri i po hi
nedoumicama, ali kada se okrenemo unutra, prema sebi, smje, da
Ne mi losrdni razbojn ik, vreme, mora, pre Ih ka
možemo da se krećemo među uzvišenim izvesnostima i ve­ isklesana le­
uništi nežnu lepotu žena, ali tvrda, i z kamena
čnim blaženstvima. "Budi spokojan," savetovao je psalm i­ i. Kakve su
pota ovih slika kao da j e prko sil a svakoj kr ađ .
sta, "i znaj da sam ja Bog." zn ali on i sta ri sli ka ri ko j i su tuc ah ov e bO Je ČlJl su
tajne .
Mi smo izgubili staru veštinu samovanja i u samoći ne držah svoJu
bl istavi skerletno crveni i jasno plaVI tonOVI za
znamo šta da radimo sa sobom. Ne znamo kako da sebe us­
ež inu i za što da na s ne mo že mo da i h na pr av imo? Živost
sv
rećimo svoj im unutrašnjim izvorima i zato moramo da pla­ je jed na ka fin im cr tež im a i sja jn om kle sanju za­
nijansi bi la
timo zabavljače i druge osobe da nas privremeno usreće. M i m Ja staj ao
natlija koji su nekada staja li i radili tamo gde sa
ne samo da nismo sposobni da budemo sami, nego nismo išljao i ko ji su na be lom ka me nu na sh ka h ta Jan stvenl
i razm
sposobni ni da sedimo mirno. Ipak, kad bismo mogli da ne­ zr kralJ a koJ l
l.ivot išč ez log Eg ipt a. Svuda su se vl de h pnka
ko vreme zadržimo telo u nekom položaju i koristimo naš um a uz viš en im bo go vim a a ka o uz da rJe pn ma nj Ihov
se klanj
na pravi način, mogli bismo da steknemo duboku mudrost bIO posve-
blagoslov. U tom je dinstvenom hramu kOJI mj e
koju vredi posedovati da b i u svoja srca uneli duboki mir. o ob ičn o, ne ko m po se bn om bo ža ns tv u, Isk azIvalo
en , ka
Odmarao sam se tako skoro dva sata, dok neprekidni ipatskog pan­
se poštovanje ne ko lic ini bogova iz starog eg
tik-tak vremena nije ponovo odjeknuo u mojim ušima i ja . Sv ak i je im ao sv oj e sv eti liš te, zid nu sh ka Ih ukle�
teona
sam otvorio oči. bi o vrhovm
sani lik u nekoj re lig ioznoj sceni, ali Oz iri s je
Pogledao sam unaokolo u debele izbrazdane stubove ko­
g me đu nj im a. U se da m na ds vo đe nih pr os tor a, fOIl11lranih
bo
j i drže teške kupole i koj i su bili razbacani svuda po dvorani, ka me nih blo ko va ko j i su se pr už ah od je dn og ar­
od velikih
čudno podsećajući na ogromne biljke papirusa. Nj ihove po­ Horus i lzi ­
hitrava do drugog, slavljeni su , između os tal ih,
vršine bile su ovde-onde osvetU ene zracima sunca koj i su
da , Ptah i Harakht.

198 199
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Izida, velika Majka mudrosti pokrivena velom, pri­
kazana u svoj svojoj m ajčinskoj nežnosti, pružala j e ruku
. i doticala rame pobožnog faraona. Pored nj e je klizio njen
sveti brod, sa pomno izrađenim svetili štem koje j e bilo
ugrađeno u nj egovom centru, dok su prijateljske vode i
poslušni vetrovi b i l i spremni da ga odnesu u ona raj ska
carstva, prebivališta bogova, boginja i onih ljudskih bića
koj a su ova božanstva udostoj i la svoj i m blagoslovom. Ka­
da vide ovakvu sliku, neuki se p itaju kako su stari naro­
di mogli da budu tako glupi da veruju u ove stvari, u ova
božanstva koj a su danas potpuno nestala i u svete bro­
dove koji su povlašćene nosili na nebo. Istina, brodovi su
bili simboli, deo svetog jezika koga je elita starog sveta do­
bro razumela, ali koj i moderni svet jedva može da shvati;
ali sama božanstva nisu bila daleko od fikcije. Ima mesta
u beskrajnom božj e m univerzumu za drugačij a i uzvi še­
nija bića nego što j e čovek i mada s u ova božanstva u
raznim dobima uzimala razna imena i oblike, ona nisu me­
njala svoj urođeni karakter.
Ja mislim, kao i Plutarh, da:
•
Ne postoje različiti bogovi među različitim naro­
dima, varvarskim ili grčkim; već kao što su sunce,
mesec, nebo, zemlja, more, zajedničko vlasništvo svih
ljudi - različiti narodi ipak ih nazivaju različitim
wlemma.
• •
Ako su se oni, kako se čini, danas povukli i mi više ne
možemo da i h vidimo, nj ihov rad nije okončan. To povlače­
nje može da bude samo u carstva koj a su manje realna za na­
ša fizička čula, ali mi smo ipak u nj ihovoj sferi uticaja. Oni
još uvek bdij u nad svetom koj i i m je bio poveren na staranje,
još uvek kontrolišu tokove ljudskog razvoja, mada više ne
200
•
U miru starog Abidosa
,
silaze u vidljivim zemaljskim oblicima. Ja verujem u bogove
- onako kao što su u nj ih verovali stari Egipćani - kao II gru­
pu nadljudskih bića koja bdiju nad evolucijom svemira i nad
dobrobiti čovečanstva, koja usmeravaju skrivene sudbine na­
roda i vode nj ihove glavne poslove i - konačno - koja vode
svakoga i sve prema krajnjem savršenstvu.
Ovih sedam posvećenih kapela u hramu b i l e ' su sve­
doci paljenja vatri i škropljenja vodom, žrtvenih ponuda
tamjana i tela u položaj u molitve, ceremonija koj e su bile
idolopokloničke ili duhovne već prem� razumevanju i na­
meri onih koji su u nj ima učestvovali. Covek koji j e mislio
da j e ovakav fizički čin dovoljna nadoknada za unutar­
nje vrline postao je idolopoklonik; čovek koj i ih j e učinio
s i mboličnim podsetnicima na k lanj anj a i žrtve koje će
l)l'ineti svom Stvoritelju u svakodnevnom životu postao
je zbog toga jači u istinskoj religij i ; dok j e sveštenik koj i
je koristio sve ovo kao deo sistema magije koj a j e do nj e­
ga došla kroz tradiciju, nasledio veliku odgovornost zato
što je mogao da prizove đavolske i l i anđeoske sile na svo­
je vemike.
Masama nikada nije bilo dozvoljeno da uđu u ovih se­
dam unutrašnjih svetilišta čiji su nestali oltari nekada sija­
l i o d zlata - u stvari, u većini egipatskih hramova velika
unutrašnja dvorišta bila su najdalje mesto dokle s u smeli
da uđu. Takav j e ekskluzivni karakter imala ova religija
kojoj je sveštenička ekskluzivnost igrala centralnu ulo­
tl
gu. Pomislio sam na slobodu džamije i crkve i opet m i j e
postalo jasno zašto su sveštenici, koji su sami sebe nad­
mašili u naporima da steknu i održe moć, na kraj u izgubi­
l i i najmanji uticaj. "Slobodno ste primali; slobodno treba
da dajete" bila je rečenica koja se za nj ihovo vreme nije
1I10gla primeniti. Oni su uzimali i davali sa krajnjom re-
I.crvom I oprezom.
•
201
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Kako su čudne bile promene vremena, pomislio sam, jer
sarkofag faraona Setija, čoveka koji j e izgradio ovo mesto,
prazan kovčeg od alabastera za mumije, ležao j e na udalje­
nosti od tri hiljade milja u jednom malom muzeju u Linco/n 's
Inn Fie/ds* , među pravnicima i agentima za nekretnine. Da
j e bio sahranjen sto stopa dublje, mogao je da izbegne tran­
. zid ne ostavlja se na putu da smeta" glasi veoma stari per­
sport po olujnom moru kroz Biskajski zaliv .
Podigao sam pogled ka tavanicama oboj enim nebo pla­
vom bojom i posu tim mnoštvom zvezda i prem a deb eli m
krovovima u koj ima je vreme ovde-onde probilo otvore kroz
koje su se vide li pravougaonici neba. Nigde u svetu nebo ni­
je tako intenzivno plavo kao u Egiptu, pom islio sam. U�ao
sam u prašnjavi hodnik da bih proučio čuvenu Ploču Abido­
sa, spis ak u hijeroglifima svih kralj eva Egip ta do Setijevog
vremena, koja j e pomogla arheolozima da utvrde svoj e zna­
nj e o isto riji ove zem lje. Tu j e bio i ličn o Seti , sa svoj im
mladim sino m Ramzesom, naslikan prili kom odavanja po­
čash sedamdeset šestorici svoj ih predaka. Faraonova kra­
ljevska glava, energične crte i ponosno· kruto držanj e dobro
se vide iz profila. Dok su moje noge koračale po finom me­
kom pesku, koji je na nekim mestima prekrivao pod hrama,
J a sam proučavao druge reljefe na zidu, slike obrubljene kra­
ljevs kim kartu šima ili pravim linija ma lepih hijeroglifskih
natpisa duboko useč enih u kamen.
Bio je tu Horus sa glavom sokola i telom čoveka, koj i
.
J e sedeo uspravno na uzvišenom prestolu u obliku kocke,
držeći u obema rukama trostruki skiptar Egipta - bič, pa­
stirsku palicu i Anubisov štap. Tri simbolična znamenja
pravog vladara. B i č j e ukazivao na vladanje telom, krivi
*
U Londonu. (prim. prev)
202
•
U miru starog Abidosa
štap na kontrolu osećanja, a štap sa glavom šakala na
kontrolu m i s l i . Masivni četvrtasti presto ukazivao j e na
nj egovo potpuno vladanje zemaljskom prirodom. Nj egov
četvrtasti oblik bio j e znak da inicijant treba uvek da po­
stupa "pošteno i otvoreno", od čega je potekla modema
masonska fraza "za časno držanje"; masonstvo ima mno­
go starije poreklo nego što većina masona misli. "OI Pri­
lagodi sebe za upotrebu; kamen koji može da se uklopi u
sijski natpis koji j e od interesa za masonstvo. Duž osno­
ve prestola išla je linija krstova sa drškom, čuveni ključ
"misterija" Egipćana i drugih naroda, simbol života za
egiptologe; ali kod dubljeg čitanj a to su simboli inicija­
cije u večni i uzvišeniji život duha.
Veliki cilj koj i se postavljao pred egipatske inicijante
bila j e samokontro la. Zato na njihovim licima, tako često
prikazanim na portretima, vidimo smireni izraz bez trunke
uzbuđenja. Pred Horusom je stajao njegov poklonik, kralj,
koj i je ispuženim rukama sipao vodu, kao žrtvu, na rascve­
tale lotose u sudovima. Lotos j e bio sveti cvet u Egiptu, kao
i u drugim starim zemljama, i otvoren divno je simbolizo­
vao probuđeni duh čoveka. Tako j e kralj u bareljefu oveko­
večio svoju predanu brigu za rast i razvoj svoje duhovne
prirode. Ovaj kralj bio j e opasan trouglastom keceljom koja
jc prekrivala njegove pohle organe, komadom odeće koj i j e
imao isti simbolizam koj i danas ima masonska kecelja. Ta­
ko figura faraona sa keceljom, koj i prolazi kroz ritual u hra­
mu pred svojim božanskim Gospodarom, ima svoj moderni
savremeni pandan u masonu XX veka koj i prolazi kroz ri­
tual u Loži pred svojim Velikim maj storom. Abidos, kao
prvo sedište Ozirisove religije, predstavlja i prvu Veliku 10-
J.u unutrašnjih tajnih rituala te religije, odnosno "misterija"
predaka rane masonerije.
203
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Išao sam putem između izbočenih stubova i slušao vrapcc
koji su neprestano cvrkutali pod starim krovovima. Napu­
stio sam hram i, skrenuvši prema zapadu, stigao kroz ulazni
otvor u strmi podzemni prolaz čij i su zidovi bili prekriveni
tekstovima i figurama iz glavne egipatske biblije, Knjige mr­
tvih. Prolaz me j e vodio do nekih otkopanih prostorija za
koje arheolozi pretpostavljaju da su bile napravlj ene kao
Setijev cenotaf.
Cela građevina, jako arhaična po izgledu, bila j e otko­
pana iz preko četrdeset stopa krhotina. Centralna soba ima
sedlasti krov i oblikovana j e kao ogromni sarkofag. Krov
ima fine rezbarije koje prikazuju Shua, boga vazduha, kako
podiže mrtvog faraona sa zemlje i štiti ga svojim rukama.
Osetio sam odmah da ova slika ima neki skriveni simboli­
zam. Cela građevina je vrlo neobična. Izgrađena j e od og­
ronmih kamenova. Šanac sa vodom potpuno je okruživao
kriptu i izolovao centralni brod. Više je nego verovatno da j e
taj šanac nekim tajnim podzemnim kanalom bio povezan
sa Nilom. Herodot j e opisao vrlo slično mesto za koje j e re­
čeno da postoji ispod Velike p i ramide, ali ono što su mu
ispričali sveštenici još niko nije uspeo da potvrdi. Ovu ta­
janstvenu kriptu u Abidosu, praktično jedinstvenu među
otkopani m podzemnim odajama, možda je stvamo konstru­
isao Seti da bi poslužila kao njegov cenoti?f, ali ja sam imao
posebni osećaj da je prvobitno služila nekoj višoj nameni.
Kakvoj nameni? Odložio sam ovo pitanje za sada.
Vratio sam se i seo u senku dvorišta sa stubovi ma na
jedan stari kamen koji je služio za popločavanje. Ovde u Abi­
dosu - govore stare tradicije - u kraljevskoj nekropoli Thini­
sa, nestalog grada koji je nekada bio na ovom mestu, tajno
j e sahranj en lično čovek-bog Oziris. Kada je preuzeo fara­
onski skiptar, kralj Neferhotep je zabeležio činjenicu da j c
Abidos bio ispreturana gomila razrušenih zidina i onda is-
204
U miru starog Abitlosa
pričao kako j e u svešteničkoj biblioteci Heliopolisa tražio ar­
hive koje govore o hramu Ozirisa, koj i je nekad ovde stajao,
i kako j e posle proučavanj a ovih arhiva bio u mogućnosti da
rekonstruiše izgubljene rituale. Njegovi naslednici su isko­
ristili ove dokumente da bi izgradili fine građevine i dodali
im još više zgrada. Ovi hramovi su se nalazili među kuća­
ma grada Thinisa. Međutim, vreme ih j e sve progutalo.
'. U tim prvim danima ranog Egipta misterije Ozirisa bile
. su dobro znano obeležj e religije i Abidos je bio prvo mesto
u zemlji za ove sv�čanosti. To ga je učinilo jednim od naj­
svetijih mesta i ja sam znao da j e taj duhovni miomiris sta­
re atmosfere bilo ono sa čijim sam vibracijama došao u
kontakt - a ne oni formalistički rituali koje su se svako­
dnevno održavali u ovoj divnoj, ali tek kasnije podignutoj
građevini kralja Setija. Jer najranija i storija Abidosa bila je
povezana sa istorijom samog Ozirisa i vodi kalendar una­
trag do epohe bez datuma u kojoj su godine bile rasplinute,
u preistorijsku epohu egipatskog porekla, u nepoznatu eru
pre pojave faraona. To su bili dani kada bogovi nisu bili van
čovekovog dometa, kada su "polu-bogovi", kako su ih egi­
patski istoričari zvali, vladali narodom. Kako j e to čudesno,
razmišljao sam, što nekim misterioznim procesom, fizički
prenošeni m vibracijama, uzvišena atmosfera preistorijskog
Abidosa ovde još uvek živi i što neki osetljivi ljudski pri­
jemnik može opet da j e oseti.
Ovde, u Abidosu, podignuto je prvo i glavno svetilište
Ozirisa u celom Egiptu. Ali ko j e bio Oziris? Istorijska le­
genda odgovara fantastičnim i neverovatnim mitom o ne­
kome ko je ubijen, a nj egovi razbacani komadi kasnij e su
se opet sastavili.
Utonuo sam u meditaciju i čekao da se poj avi odgovor. . .
A iz tišine Prošlosti došao j e ovakav odgovor: jedan od
velikana Atlantide predvideo j e potrebu pripreme novog
205
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
prebivališta za njegovu mla đu duhovnu braću i tako ih je
poveo ka Istoku, u današnji Egipat. Pošto je postigao onaj
stepen nadljudskog stanja koji j e svoj stven polu-bogovi­
ma, on nije bio samo svetovni vladar svog naroda već j e bio
Ibog. On je odveo ove plemenite duše sa osuđenog konti­
nenta iako je tada njegova civi lizacija bila još u zenitu, jer
bogovI pOČInjU da prip remaju nov e zemlje mnogo pre nego
što stare nestanu.
Pre nego što j e Atlantida propala, grupe viših umova su
emigrirale. Oni koj i su pripadali Zapadnom carstvu otišl i
su u Centralnu i Južnu Ameriku, a oni koji su pripadali Is­
točnom carstvu otišl i su u Afriku da tamo postave temelje
za slavu Egipta.
Oni su u svoj im trbušastim brodovima plov ili pramcem
usm eren im ka malo poznatom Istok u i na evro-afri čkim
obal ama stvo rili naselja na razn i m mes tima i u razli čito
dob a. Ali grupa koj a j e bila pod dire ktni m voćs tvom Ozi­
risa odvedena j e u preis torij ski Egip at, na č ij i m obal ama
se zadržala pre nego što će nešt o kasn ije otplo viti uz Nil
prola zeći pore d tri P i rami de i S finge , plod a prvo g odla �
ska sa Atlantide, sve dok j oj Ozir is nije nare dio da stane
neda leko od dana šnje g mest a Abid osa. Oni su našl i se­
vern i Egip at već nase ljen staro sede ocim a koji su i h pri­
hvat ili miro ljubi vo i čak dozvo l i l i da i m - zbog nj ihov e
supenorne kulture - postepeno nametnu svoj uticaj i vlas t.
Tako j e rođe na civi lizac ija Don jeg Egipta i pre nego što
j e OZIr lS napu stio svoj narod uveo j e svoje relig iozn e mi­
sterije i ostavio ih u trajn o nasle đe da b i njegovo ime, de­
lo I učenje bili besm rtni. Tako su ovi muš karc i i žene ovi
I
�
preistoriski Egip ćani, dobi li kulturu i civilizaciju pre ego
što j e Lond on nika o iz moč vara . Mno go vrem ena posl e
OZIr Isov e smrt i, kada j e njeg ovoj relig iji b i l o potr ebno
da pono vo oživ i i bude kodi fikov ana, poja vio sej edan
206
U miru starog Ahidosa
"polu-bog" po imenu Thoth koji j e osnovao drugi centar
Ozirisovih misterija u Saisu. Sve se ovo dogodilo u prvo­
bitnim zajednicama preistorijskog Egipta.
P a. kako je onda nastala legenda o Ozirisovom ubistvu?
Nisam mogao odmah da dobijem odgovor i odlučio sam
da sačekam neku drugu meditaciju.
Krenuo sam napolje preko neravnog kamenja čij a j e pr­
vobitna površina već davno nestala. Nekada su oni bili pre­
kriveni divnim mozaikom, a l i sada na tom podu koj i j e
uništilo vreme nije ostao ni najmanji kamičak. Bacio sam
poslednj i pogled na divne stubove čiji izbočeni vrhovi toliko
vekova drže klesani kamen krovnih greda i još ih uvek sjaj­
no podupiru. Ovim je završeno moje tumaranje kroz ovo sve­
tilište iz starine.
Napustio sam dvorište i izašao kroz predvorja hrama u
blistavo more svetlosti podnevnog sunca. Oprezno sam išao
po kamenju i prašini, po komadićima stena i gomilicama
peska, izlomljenim blokovima i bezobličnim fragmentima,
između malih površina sa zelenim kupinjakom i oštrim bod­
ljikama, sve dok nisam našao pogodno mesto sa koga sam
mogao da bacim poslednji pogled na napuštenu građevinu.
Ona se uzdizala u svojoj beloj jednostavnosti, sa dva­
naest oštećenih četvrtastih stubova koj i su čuvali linij u nj e­
ne fasade; ulaz je bio kroz jednostavan, uski otvor. Kako
drugačija i velik a mora da j e bila na vrhuncu svoj e slav e!
Arhitektura u Egip tu bila je umetnost hijerarhije. Religija
je bila konac na koj i su zanatlije i umetnici niza li zrna svog
divnog umeća.
"Palata u njoj bogato je ukrašena finim zlatom, pravim
i uzetim direktno iz rudnika. Kada j e ugledamo, srce nam
ustreperi i svi joj iskazuju poštovanj e. Ono što joj daj e sjaj
je njena otmenost. Njene kapije, vrlo velike, napravljene su
od borovine", hvalio se Seti u jednom uklesanom dekretu
207
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
sa opisom sopstvenog dela, "nj ihove površine pozlaćene su
finim zlatom i pričvršćene bronzom u delovima pozadi .
Veliki piloni-kule su od kamena Anua, kruništa od granita,
njihova lepota dostiže do Raa na horizontu."
Takav j e bio Abidos - slavno mesto sahrane boga Ozi­
risa - prvi centar misterijskih "sahrana" kod inicijacija u
Egiptu.
Dok sam se spuštao prema selu sa svoj im ličnim snom o
Prošlosti, ševe su još uvek divno pevale medu propalim kro­
vovima ovog poslednjeg naslednika prvog Ozirisovog sve­
tilišta.
Našao sam mesto koje volim i znao sam da ću se zbog
njegove neopiplj ive magije, koju je neka nevidljiva ruka
obavijala oko mene, uvek ponovo vraćati. Takva mesta dr­
žala su me - u zbilji i u sećanju - u ropstvu iz koga nisam po­
kušavao da pobegnem.
Tek kada m i bude uspelo da iz časova koj i proleću tako
brzo izvučem nekoliko besmrtnih trenutaka, znaću da nisam
živeo uzalud. A u Abidosu j e takvih trenutaka bilo.
208
•
•
JEDANAESTO POGLAVLJE
Najtajanstveniji ritual
egipatskih hramova
Odgovor koj i sam tražio za istorij u Ozirisovog legendar­
nog ubistva dobio sam kada sam pošao dalje uz Nil i po­
svetio se proučavanju najbolje očuvanog velikog hrama u
Egiptu, hrama boginje Hator u Denderi, koga je meki topli
pesak potpuno prekrio i čuvao više od hilj adu godina. po­
peo sam se do njega po izuzetno uzanom i istrošenom ste­
peništu na severnoj strani. Povremeno sam zastajao da uz
svetlost svoje baterij ske lampe pregledam scene sa skulptu­
rama koj e su se nizale celom dužinom ovog stepeništa. One
su prikazivale najvažniju ritualnu povorku hrama - novogo­
dišnju - kako se kreće na čelu sa faraonom lično. Svešte­
nici, hijerojanti* i stegonoše misterija išli su po svom putu
isklesanom na ovim zidOVima kao što su se uz ove stepenice
penjali za života. Istupio sam sa nj ima iz 1maka na blistavo
sunce i pošao preko džinovskih krovnih kamenova do ma­
log hrama koji je staj ao zabačen i sam u jednom uglu krovne
terase. Podržavali su ga stubovi sa glavom boginje Hator.
* Visoki sveštenici religioznih misterija. (prim. prev.)
209
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Ušao sam unutra i prepoznao u ovom mestu svetilište
gde su se odvijale Ozirisove misterije sve do vremena Pto­
lomeja. Njegovi zidovi b i l i su ukrašeni isklesanim reljefi­
ma koj i su prikazivali Ozirisa ispruženog na jednom ležaju,
okruženog slugama i posudama za tamjan. Hij eroglifi i
slike pričali su celu priču o Ozirisovoj smrti i uskrsnuću,
a natpisi su sadržali molitve predviđene za dvanaest noć­
nih sati.
Seo sam na pod koj i je u stvari bio deo samog krova hra­
ma i predao se ponovo meditaciji o staroj legendi. Kada sam
dovoljno dugo i duboko mozgao, bljesnula mi je prava istina
čiji su izobličeni fragmenti stigli kroz vekove u obliku ove
fantastične priče o komadanju Ozirisa i njegovom ponovnom
sastavljanju.
Ključ mi je došao iznenadnim sećanjem na lično iskus­
tvo u Kraljevoj odaji u Velikoj piramidi kada su iz crnila no­
ći izronile vizije dvojice Visokih sveštenika, od kojih je jedan
uveo moje telo u trans i izveo moj svesni duh iz nj egovog
dometa. Moje zaspalo telo ležalo j e praktično u komi, žive­
ći samo kroz skoro neprimetno podsvesno di sanje, dok se
njegov vitalni element izmaknuo. Bio sam mrtav čovek či­
ja je duša napustila njegovo telo. Ipak, na kraj u tog iskus­
tva, vratio sam se svom telu i aspekt smrti j e isčezao. Zar to
nije bilo pravo uskrsnuće, povratak u ovozemaljsko posto­
janje posle kratkog pogleda u neko drugo stanje? Zar to ni­
j e bio svesni život posle smrti?
Ustao sam i ponovo ispitao zidne slike da bih potvrdio
prosvetljenje koj e sam primio. Ispruženi Oziris ležao j e na­
izgled mrtav, prividno balsamovano telo u ovoj ima mumi­
je, a ipak j e sve ukazivalo na pripremu za ceremoniju koj a
će korstiti živom čoveku, a ne mrtvom. Da - to je bilo telo
kandidata u transu, bili su prisutni sveštenici i bilo j e posu­
da sa tamjanom koje će olakšati uvođenje u trans.
210
•
Najtajallstvelliji ritual egipatskih hramova
Bile su tu i noćne molitve. Jer ove inicijacije uvek su se
održavale kada padne mrak. Kandidat je uvođen u trans ra­
zličite dužine - što je viši bio stepen zbog koga je bio u
transu, to j e nj egovo stanje transa bilo duže i dublje - a
sveštenici su pazi li na nj ega tokom tih noćnih sati koji su
mu bili dodeljeni.
Takva je bila scena koj a se odigravala u rutualima mi­
sterija od vajkada. A njeno značenje? Ubistvo Ozirisa nije
bilo ništa drugo nego prividno ubistvo svakog kandidata ko­
j i je želeo da učestvuj e u misterijama Ozirisa, to jest, da se
sj edini sa duhom Ozirisa, osnivačem ovih misterija.
U starim hramovima uvek je postojao dvostruki plan u
arhitektonskom rasporedu i svaki hram imao je dva dela:
( I ) za običnu religiju, i (2) za tajne misterije. Ovaj drugi bio
je potpuno odvoj en i nalazio se u posebnom delu svetilišta.
Kandidat je sredstvima hipnoze - među kOJ Ima J e btlo
korišćenje jakih sredstava za kađenje, kao i hipnotičko pre­
laženj e dužinom njegovog tela u kombinaciji sa korišće­
njem magičnog štapa - dovođen u trans nalik na smrt u
kome je bio lišen svega što je ličilo na život. Dok j e telo
ostajalo nepokretno, duša j e i dalje bila vezana magnetskom
niti vidljivom za vidovitog inicij atora, tako da su vitalne
funkcij e bile očuvane uprkos prividne smrti. Svrha i cilj ove
inicijacije bila j e da se kandidat nauči da "nema smrti " ! A
naučen je na najjasniji i najpraktičniji način, tako što j e is­
kusio u sebi stvarni proces umiranja i misteriozno ulaženje
u drugi svet postoj anj a. Njegov trans bio je tako dubok da
su ga stavljali u oslikani i ispisani kovčeg za mumije čiji bi
poklopac zatim bio zatvoren i zapečaćen. Praktički, on je
zaista bio ubijen I
Ali kada bi vreme određeno za stanj e transa istekJo, kov­
•
čeg su otvarali, a nj ega ponovo budili koristeći određene
metode. Tako su simbolično razbacani komadi Ozirisovog
211
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
tela ponovo spajani i on j e vraćan u život. Ovo izmišljeno
uskrsnuće Ozirisa bilo j e prosto stvarno uskrsnuće njego­
vog sledbenika!
Kapela u kojoj sam stajao bila j e scena mnogih takvih
"ubistava" i "uskrsnuća". Nekada j e bila prigodno oprem­
lJena ležajem i svim priborom potrebim za inicijaciju. Ka­
da bi kandidat prošao kroz stanje transa i bio spreman za
ponovno buđenje, nosili su ga do mesta gde su prvi zraci iz­
lazećeg sunca padali n a nj egovo usnulo lice . .
Č injenica j e da su u ranim danima mnogi egipatski sve­
štenici najvišeg ranga, kao i svi visoki sveštenici, bili dobro
upućeni u misterije hipnoze i mesmerizma i mogli da iza­
zovu da oni sa kojima su eksperimentisali padnu u katalep­
tičko stanj e tako duboko da je izgledalo da j e nastupio
rigor mortis * . Visoki sveštenici mogli su da učine čak i vi­
še od toga, više od modernih hipnotizera; jer oni su znali
kako da duh kandidata bude živ čak i kada je njegovo telo
u transu i da mu pruže niz iskustava iznad granica normal­
nog tako da se po povratku u stanje nonnalne svesti sećao
doživljenog.
N a taj način oni su bili u stanju da mu nametnu razu­
mevanje prirode čovekove duše i - privremeno prisiljava­
jući nj egovu dušu da izađe iz njegovog tela - budu svesni
postojanj a jednog drugog sveta bivstvovanja, takozvanog
sveta duhova za koji j e simbolizam njegovog oslikanog kov­
čega za mumije obezbeđivao prikladnu analogiju. Tako su
Egipćani urezivali na poklopce sarkofaga ili slikali na kov­
čezima sa mumijama ili ukrašavali vinj etama u tekstovima
svojih svetih spisa neobičnu malu pticu-čoveka kako uzleće
sa mumije ili počiva na njoj . Ptica j e imala lj udsku glavu i
ruke i često j e predstavljana kako jednom rukom produža-
•
Lat. - mrtvačka ukočenost. (prim. prev.)
212
Najtajanstveniji ritual egipatskih hramova
va do nozdrv a mumij e hijero g\ifski crtež naduv anog je­
dra, dah; a u drugoj ima krst sa okruglom drškom , život.
Bilo ovde i l i napisa no n a svitku papiru sa, i l i uklesa no u
granitn i kamen , simbo lizam ovih čudnih hijero glifa uka­
zuje n a istu doktri nu o postojanju sveta duhov a. Kada egi­
patska Knjiga mrtvih govor i o pokojn icima, ona, u stvari,
misli n a žive-m rtve - na ljude u transu dubokom kao smrt,
sa telima mirnim i nepok retnim , s a dušom oslobo đenom
u drugo m svetu. To se odnos i na inicija cij u . N a neki ta­
janstv eni način ovaj drugi svet se među sobno prožim a sa
našim sopstv enim i ovi duhov i mogu da budu vrlo b l i ski
nama smrtn icima. U prirod i se ništa n e gubi, to nam kažu
i sami naučn ici, j kada čovek nestan e s a ovog sveta, os­
tavlj ajući za sobom besču lno nepok retno telo, može lako
da bude da se on ponov o pojav i u eteru, za nas nevid ljiv,
ali vidljiv za eterična bića.
Mada je ovaj proces inicijacije imao sve spoljnje slično ­
sti sa veštim hipnotizrnom, 6n je bio nešto što je išlo daleko
preko metoda dovođenja u trans naših modernih eksperimen­
tatora koj i iskorišćavaju podsv esni um čovek a, ali koji ne
mogu da doved u do toga da nj ihovi subje kti budu svesn i
dublj i h ravni postojanja.
Po popul arnom verovanju, Oziris j e bio neko ko je bio
izložen mučenju i ko je umro, a onda j e ponovo ustao iz gro­
ba. Tako j e njegovo ime za njegov narod postalo pravi sino­
nim opstanka posle smrti, a njegova pobed a smrti učinila j e
da se čovek nada sličnoj pobedi i posle sopstvene smrti.
Postojalo j e opšte verovanje u besmrtnost duše i život
posle smrti i da će u prelazu u ovaj novi život bogovi sudi­
ti duši i odrediti meru njenih dobrih i zlih dela u prošlo sti.
Zli će dobiti odgovarajuću kaznu, dok će dobri ići u carstvo
blagoslovenih i sjediniti se sa Ozirisom. Ove ideje služile su
masama sasvim dobro, a duhu seljaka koji j e naporno radio
213
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
pružale toliko koliko je mogao da shvati. Nije bilo koristi
od toga da ga zbune dubokom fil ozofijom i suptilnim psi­
hološkim objašnjenima. Sve ove popularne mitove, legen­
de i izmišljene priče trebalo j e razumeti i kao simbolične
i kao istorij ske, kao da skrivaju unutrašnj e racionalno zna­
čenje i unutrašnju istinu koja j e jedina bila stvarna. A da
bi ovo učenje opstalo kod običnog naroda, sveštenici hra­
mova ne samo da su koristili rituale, već su održavali i dra­
matične simbolične predstave u j avnosti određenim danima,
a koje su govorile o Ozirisu. Vrlo malo ovih predstava spa­
dalo je u kategoriju misterija u smislu prikazivanja jedne
lako razumUive, popularne verzije; one su odgovarale mi­
sterijama-igrama stare Grčke i dramama o mukama Isuso­
vim srednjovekovne i moderne Evrope, kao što j e Hristova
drama koj a se još uvek izvodi u Ober-Amergau u Bavar­
skoj . Stvarne misterije ne smeju se zameniti sa nj ima, one
nikada nisu izvođene j avno i bile su mnogo više od glwne.
Javne predstave bile su simbolične i svete, ali one nisu pu­
blici otkrivale nikakve tajne, otuda o starom popularnom
spektaklu o Smrti i uskrsnuću Ozirisa ne smemo misliti kao
o tajnim misterijama.
Populame, lične proslave i spoU ašnj e ceremonije odr­
žavale su se za masu ljudi kojoj su one savršeno odgovarale,
ali postojala je j edna više filozofska doktrina i tajna praksa
za krugove inteligencije. Duhovno obrazovani i upućeni
Egipćani, velikaši i plemeniti, to su znali i - ako su tome bi­
li skloni - traži li su da joj pristupe.
Hramovi su imali specijalne i izolovane zgrade za miste­
rije koj e j e izvodio mali i odabrani broj sveštenika zvanih
hijerofanti; a ovi tajni rituali izvođeni su pored i izvan dnev­
nih ceremonija bogoštovanja. Sruni Egipćani nazivali su ove
rituale "misterije".
N a karakter Velikih misterija, koje su bile iznad granica
214
Najtajallstvelliji ritual egipatskih hramova
nonnalnog, a sa koj im su ritualne drame ima le malo veze,
aludirali su razni inicijanti, kao kad je jedan od njih izja ­
vio: "Zahvaljujući misterija ma smrt za smrtnike nije zlo
nego dobro." Ovo je moglo samo da .znači da j e on stvarno
postao mrtvo telo, a ipa k je od tog iskustva imao vel iku ko­
rist. Hijeroglifski tekstovi govore o takvom čoveku kao "dva­
put rođ eno m" i nje mu j e bil o dozvoljeno da svo m ime nu
doda reči "on koj i je obnovio svoj život" tako da arheolozi
na nek im od nadgrobnih natpisa još uvek otkrivaju ove fra­
ze koj e opisuju du šev ni status preminule osobe.
Kakve su bile te vel ike tajn e koj e su uspešni kandidati
nau čili u misterijama?
To j e zavisilo od stepena kroz koj i su prošli, ali sva nj i­
hova iskustva mogla bi se grubo sažeti u dva rezultata koj a
sučin ila srž otkrivenja koj a su dob ili.
Na niž im stepenima kandidati su se upoznavali sa ljud­
skom dušom, likovno prikazanom u s istemu hijeroglifa kao
ma li čovek-ptica; oni su rešavali misteriju smrti. Uč ili su da
.le ona stvarno nestanak iz jednog stanja bivstvovanja samo
da bi se pojavila u drugom; i da je pogađala čulno telo, ali
da nije uništavala duh i sopstvo. On i su takođe uči li da du­
ša ne samo da opstaje pos le uni štavanja njene smrtne Uu­
ske, nego da ide dalje u viš e sfere.
U viš im stepenima oni su se upo zna val i sa božanskom
duš om , dov ođe ni su u ličn u vez u sa Stv ori telj em ; staj ali
SlIlice m u lice sa Bo žan ski m. Prvo im je tačno objašnjen
Pad čoveka iz nj ego vog prvobitnog duhovnog stanj a. Is­
pričana im je unutrašnja isto rija Atlantide, istorija tako in­
timno povezana sa istorijom Pad a. Onda su pod iza ni, iz
sfere u sferu, sve dok se ne bi naš li u istoj visokoj duh ov­
noj sve sti koju j e čov ek ima o u poč etk u. Tako su, dok su
JOŠ bil i na svom hod oča šću u vre me nu, sak upljal i tekovi­
l i li ve čn ost i.
215
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Neće biti pogrešno ako na ovom mestu svoj i h beleški o
putovanju i impresijama ubacim neke opise raznih starih
institucija misterija i z tuđeg pera - i z pera čoveka koji je
živeo u starim vremenima a koji j e lično bio uveden bar u
niže stepene inicijacije. O n je bio vezan zakletvom da ne
otkrije detalje onoga što j e doživeo, tako da ne smerno da
tražimo više od opštih objašnjenja i nekih nagbveštaja. Od­
lomak, koji j e najpotpwlij e priznanje jednog inicijanta za
koga se zna, potiče od Apuleja, inicijanta prvog stepena
lzidinih misterija, njegovih autobiografskih zabeleški ne­
kog "Lucija", koje pokazuju kako je ovaj , u svojoj žudnj i
za tajnim znanjem, zakucao na vrata hrama.
Egipatske misterije dugo su bile nepristupačne za stran­
ce i tek u kasnijim vremenima nekoliko ih je primljeno i
inicirano. Oni koji su bili tako inicirani skoro su uvek odr­
žali svoju zakletvu o tajnosti. Propisi koj i su se odnosili na
prijem bili su tačno određeni i strogi.
l moja stalna žudnja da pristupim misterijama
postajala j e sve jača i ja sam uporno posećivao vi­
sokog sveštenika sa najusrdnijom molbom da me
konačno uvede u tajne boginjine svete noći. A l i po­
što j e bio čovek čvrstog karaktera i čuven po po­
štovanju strogih verskih zakona, on je lj ubaznim i
blagim rečima kakve roditelji koriste da obuzdaju
prerane želje svoje dece odbijao moje insistiranje i
umirivao nestrpljenje mog duha pružajući mi uteš­
nu nadu za veću radost. Jer on je rekao daje dan ini­
cijacije svakog čoveka utvrđen naredbom boginje
i da je sveštenik koji j e određen da joj služi isto ta­
ko odabran po njenoj promis l i .
216
Najtajanstveniji ritual egipatskih hramova
On mi je naložio, kao i drugima, da na sve te na­
redbe čekam sa doličnim strpljenjem I poštovanjem,
upozoravajući me da je moj a dužnost da iz sve sna­
ge izbegavam prekomernu revnost I nestrplJivost, da
se čuvam ovih grešaka i da ne odugovlačlln kada sam
pozvan, kao i da ne požurujem kada nisam.
.
Jer vrata pakla i moć života su u rtlkama bogI­
nj e, a sam čin posvećenja smatra se kao dobrovolJ­
na smrt i ugrožavanje života, Jer bogll1j3 običava
da odabere one čiji je životni vek blizu kraj 3 ! kOJI
stoje na pragu noći, a koji su uz to lj udi kojima mo­
ćne boginjine misterije mogu bezbedno da se po­
vere. Ove ljude boginja svojlln m ilosrđem vodi do
novog rođenja i još jednom postavlja na početak
novog života. Zato moraš da čekaš na zapovest sa
neba.
M ilost velike boginje nije me prevari la niti me
j e mučila dugim odlaganjem, već me je u tami noĆl-,
u zapovestima u koj ima nije btlo neJasnQće, razgo­
velnO upozorila da je došao dan za kOJ im sam du �o
žudio i da će mi biti podareno da mOJe najusredmje
mol itve budu i spunjene. .. ..
Ovim i drugim milostivim upozorenjima vrhov­
na Boginja obradovala je moju dušu, tako da sam JOš
�
i pre nego što j e sasvim svanulo otn sao sa sebe san
i požurio ka sveštenikovom prebivalt stu . Sreo sam ga
baš kada je izlazio iz sobe u kOJOJ J e spavao
pozdraI
�
vio sam ga. Rešio sam da tražim sa JOš više upornosti
nego inače da budem određen da služim misterija­
ma što je sada b i lo moje pravo. Alt on, čIm me J e
,
primetio, predupredIo me Je I rekao: " LUCIJe, srecan
i blagosloven si ti koga je uzvišeno božanstvo udo­
stojilo milosti sa toliko naklonostl.
217
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Najtajal/stvel/iji ritual egipatskih hramova
Došao je dan za koji si se tako dugo i usrdno mo­
radoznalosti. Ali pošto je možda ono što tebe muči
lio u svojim molitvama, dan na koji ćeš po božanskoj
pobožna žudnja, neću da te mučim produžavanjem
zapoved i Boginje sa mnogo imena mojim rukama bi­
tvoj e patnje. Čuj, onda, i veruj , jer istina je to što ti
ti uveden u naj svetije tajne misterija."
kažem. Približio sam se gran ici smrti, stupio sam pre­
Onda, stavUajući svoju desnu ruku u moju, ljuba­
. ko praga Prozerpine, prošao sam kroz sve elemente
ZnI starac poveo me j e do samih vrata velikog sveti­
i opet sam se vratio na zemlju. Video sam sunce kako
!tšta t pošto J e u svečanom ritualu održao službu
sija blistavim sj ajem u mrklom tmaku noći, pribli­
otvaranja vrata i obavio jutarnj e žrtvovanje, on je iz­
žio sam se bogovima gore i bogovima dole i klanjao
neo iz skrivenih mesta svetilišta određene. knjige sa
sam im se licem u lice. Vidi, rekao sam ti stvari o
naslovima napisanim slovima koja se nisu mogla
kojima, mada s i ih čuo, ne smeš još ništa da znaš.
odgonetnuti.
Onda me je poveo natrag u hram i, pošto j e pro­
Godinu dana kasnije Lucije j e uveden u misterije Ozi­
šlo već više od polovine dana, postavio me j e do no­
risa koje su bile višeg stupnj a.
gu same boginje i nakon što mi j e poverio izvesne
taj ne, stvari suviše svete da bi se o nj ima govorilo, Među oni h još nek olik o stranaca koj ima j e bilo dozvo­

otvoreno mi j e pred svima prisutnima naredio da se ljeno da prime egipatsku inic ijaciju b i l i su Platon, Pitagora,

tokom deset uzastopnih dana uzdržim svih zadovolj­ rale s, L i kurg, Sol on, Jam blih , Plu tarh i Her odo t. Ov aj

stava trpeze, da ništa ne jedem i da ne pijem vino. poslednji u svoj im del ima aludira na nj ih sa vel ikom rezer­

Svih ovih naredbi držao sam se uz uzdržavanj e vom, opi suj e u detalje sim bol ičn e drame i javne svečano­

puno poštovanja i konačno j e došao dan mog po­ sti koje su u narodu uve k bile pov eza ne sa misterijama i

svećenja boginj i . Sunce se spuštalo prema zapadu i koj e su bile samo ceremonijalne prirode, ali odbija da otkri­

donosilo veče, kada su se gle! oko mene okupile go­ IC unutrašnje tajn e rituala o koj ima kaže:

mile svetih inicijanata koj i su nagrnuli sa svih stra­

O tim misterijama, koje su m i stvarno, sve bez
na i svaki me je posle starog rituala darivao raznim
izuzetka, poznate, moram da pazim šta prelazi preko
poklonima. Na kraju su isključeni svi koj i nisu bili
mojih usana zbog religiozne obaveze da ćutim.
inicirani, na mene je prebačena odora od platna ko­
ju još niko nije obukao, sveštenik me je uhvatio za
Da se sada okrenemo stranicama Plutarha, biografa:
ruku i odveo do samog srca svetilišta.
Možda, radoznali čitaoče, goriš od želje da sa­
Kada budete čuli kako mitovi Egipćana pričaju
znaš šta j e tada rečeno, šta je urađeno. Rekao bih ti
o bogovima - o nj ihovim lutanjima, komadanju i dru­
da imam pravo da ti kažem, a ti b i znao sve da imaš
gim nezgodama, nemojte da mislite da se bilo šta od
pravo da čuješ. Ali moj jezik i uho bili bi zatrovani
ovoga dogodilo i l i b i lo urađeno na opisani nač i n .
istom krivicom kad bih udovoljio tvojoj nesmotrenoj
Narodi su ustanov i l i i upotreblj avaju simbole, neke

218
219
 Najtajallstveniji ritual egipatskih hramova
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

On o c i lju Izidinih misterija govori ovako:

nejasne, neke jasnije, da bi olakšali razumevanje bo­
žanskih stvari. Na isti način treba da slušate i priče
Ovim sredstvima o n i mogu da budu bolje pri­
o bogovima i da ih prihvatate od tumača mitova u
premljeni za sticanje znanj a o Prvom i Vrhunskom
poštovanom i filozofskom duhu.
Umu, a Boginja ih podstiče da ga traže. Zato nj en
U trenutku smrti duša proživljava iste utiske kao
hram nazivaju [zion, aludirajući na znanje o večnom
što ih preživljavaju oni koji su inicirani u Velike mi­
i samopostojećem Biću koje se tako može dobiti -
sterije.
ako mu se pravilno približi.
One obične i poznate priče koje identifikuju le­
gende o ovim božanstvima sa sezonsk im· atmosfer­
Toliko što se tiče Grka - Plutarha. Sta ima Sirijac J am-
-

skim promenama ili sa rastom, sejanjem i oranjem

blih da kaže o tim egipatskim misterijama u koj e je uveden?
žitarica i koj e kažu da j e Oziris sahranjen onda kada
j e posejano žito prekriveno zemljom i da on ponovo
Suština i savršenstvo svega dobroga sadržani su
oživiljava na početku kl ijanja - neka se ljudi dobro
u bogovima a nj ihova prva i prastara moć je u nama
čuvaju i paze da nehotice ne degradiraju i pretvara­
sveštenicima. Poznavanje bogova je propraćeno pre­
ju božanska biča u vetrove i struje, sejanje i oranj e
tvaranjem u same sebe i poznavanjem sebe. Zato
I stanja zemlje, kao i u promene godišnjih doba.
kažem da je onaj više božanski deo čoveka, koj i je
Misterije su imale za cilj i da sačuvaju značenje
prethodno bio sjedinjen sa bogovima time što je bio
dragocenih događaja u istorij i .
svestan nj ihovog postojanja, kasnije ušao u neko dru­
go stanje i tamo postao okovan vezama nužde i sudbi­
Ovo j e samo nagoveštaj , samo ono što Plutarh oseća da
ne. Otuda je neophodno razmotriti kako bi on mogao
može da otkrije, ali njegovo puno značenje je daje ini cijant
da bude oslobođen ovih veza. Zato drugog oslobođe­
upoznat sa unutrašnjom istorijom Atlantide i njenim padom.
nja od nj ih nema do spoznaje bogova. To je cilj Egip­
On psihološke c i lj evemisterija daje u svojoj raspravi
ćana u svešteničkom uzdizanju duše do božanstva.
De [side et Osiride (O Izidi i Ozirisu), gde kaže:

Jedan od inicijanata bio je i Proklo. On kaže:

Dok smo ovde dole, opterećeni telesnim sklono­
stima, ne možemo da opštimo sa Bogom, izuzev ka­
U svim inicijacijama i misterijama, bogovi po­
da ga u filozofskoj misli možda dotaknemo lako kao
kazuju mnoge svoje oblike a ponekad nam se prika­
u snu. Ali kada su naše duše oslobođene (misterija­
zuju samo kao svetlo bez oblika; ponekad ovo svetlo
ma) i kada su prešle u region čistog, nevidljivog i
ima lik čoveka, a ponekad prelazi u neki drugačiji
nepromenlj ivog, ovaj Bog biće vodič i kralj onih ko­
oblik. Neki od tih oblika nisu bogovi i izazivaju ne­
j i zavise od nj ega i gledaju sa nezasićenom čežnjom
spokoj stvo.
u lepotu o kojoj usne čovekove ne smeju da govore.

221
220

•
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Svedočenje znamenitog filozofa Platona glasi:
Zbog ove božanske inicijacije postali smo po­
smatrači j edinstvenih i blagoslovenih vizija koje
se javljaju u čistom svetlu; i postali smo bezgrešni
i oslobođeni ovoja koja nas obavija i koji zovemo
telom i za koj i smo sada vezani kao ostriga za svo­
ju školjku.
I on j e potvrdio da je krajnji cilj misterija da vrati lj ude
principima od kojih j e ljudska rasa prvobitno potekla.
Homer, koji je bio iniciran, mogao je u Odiseji da na­
piše sledeći poziv svojim čitaocima:
Požurite, poletimo i raširimo sva naša j edra,
D a stignemo u našu voljenu, u našu davno izgublje­
nu rodnu zemlju.
Ovo je bio način pesnika da izrazi P l atonovu misao.
J edan dmgi poznati inicijant stranog porekla bio je Moj­
sije; on je u stvari bio samo upola J evrejin, jer je jedan od
nj egovih roditelja bio egipatskog porekla. "Mojsije je bio
upućen u svu mudrost Egipćana," kaže No vi zavet. Ono što
ova rečenica - ako je uzmemo doslovno - znači to je da mu
je bila otvorena najdublja mudrost Egipćana. To je moglo
da bude samo znanje preneto i z misterija.
Ista Poslanica dalje kaže da je "Mojsije stavio veo pre­
ko svog lica". Određeni nagoveštaj o prirodi ovog vela do­
bijamo kada dalje nailazimo da "u čitanju Starog zaveta isti
veo sve do današnjeg dana ostaje nepodignut" (Druga Pa­
vlova poslanica Korinćanima, 3). Ovo ukazuje da veo nije
bio od tkanine, već veo na onome što je saopšteno rečima,
to jest, na znanju. Prema tome, veo koj i j e nosio Mojsije
222
Najtajanstveniji ritual egipatskih hramova
bio je, u stvari zavet, ćutanj a i tajnosti, koj i j e položio to­
kom svoje inicijacije u misterijama.
Mojsij e j e mudrost koju j e imao stekao u čuvenoj ško­
li u hramu grada On, kome su Grci, kada su osvoj il i Egi­
pat, dali ime Heliopolis (u Bibliji grad se zove On); bio
je to nestali grad koji je nekada po stajao nekoliko milja
severno od Kaira. Sveti put protezao se od podnožja pla­
toa sa piramidama, preko ravnice, sve do svetog grada He­
liopolisa. Ovaj grad, kao i Memfis - još jedan nestali grad
nadomak piramida - gledali su na Veliku piramidu kao na
najuzvišenije svetilište misterija. Heliopolis je nestao, a
sa njim i hram: uni štene gradske zidine od nepečene ci­
gle i polomljeni stubovi hramova sada leže desetak me­
tara ispod peska i površine zemlj e ; svi, o s i m crvenog
obeliska od granita koji je stajao u njegovom predvorju.
Ovaj obelisk stoji još uvek, isti onaj koj i j e video Mojsije
i pored koga j e mnogo puta prolazio - i on predstavlj a
naj stariji uspravni obelisk koji u ovoj zemlji još postoj i .
Drugi učenici, koji su kao mušice bili privučeni svetloš­
ću znanja i koji su zakucali na vrata ovog hrama, bili su
filozof Platon i istoričar Herodot. Oni su takođe videli ovaj
obelisk koji danas stoj i u patetičnoj usamljenosti, visoki,
Zbunjuj ući monolit oko čije osnove seljaci danas obrađu­
ju svoja polja.
On je brat onog drugog velikog obeliska koj i je podi­
gao Tutmozis III ispred Hrama sunca u Heliopolisu i koji
sada sa obale Temze u Londonu gleda na reku, a koj i pod
Imenom Kleopatrina igla još uvek ostaje da bi podsetio UŽUf­
bani svet engleske metropole na daleku, staru i moćnu civi­
lizaciju iz prošlosti.
Ovaj visoki obelisk stajao j e kao stražar koj i čuva ulaz •
II hram, dok su na nj egovim stranama natpisi sa duboko use­
čcnim hijeroglifima pričali priču o ovoj građevini. Obelisk
223
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
j e bio nešto više od kamenog stuba postaVljenog da na sebi
nosi neki ugravirani natpis; on j e bio i sveti simbol, a nj e­
gov vrh uvek se završavao malom piramidom.
Heliopolis je bio veliki centar učenj a, kako religioznog
tako i svetovnog, sa hilj adu i tri stotine sveštenika-učenika
i nastavnika, sa ogromnom populacijom i sj ajnom bibliote­
kom koj a je kasnije doprinela da se fomlira čuvena Alek­
sandrij ska biblioteka.
Mladi Moj sije j e prilikom ceremonijalnih obilazaka išao
oko hramova ili j e bio udubljen u svoje svitke papirusa: ta­
mo j e usamljen proveo mnoge sate u dubokom razmišlja­
nju i meditacij i.
Izuzetno ozbiljan, čak i kao dete, Mojsije j e kao ličnost
i u svoji m studijama tako dobro napredovao da j e sa naj ve­
ćim uspehom prošao kroz sve stepene inicijacije, dostigav­
ši retki, najviši stepen adepta. Onda j e na nj ega došao red
da postane hij erofant. Ova čast mu j e ukazana u istoj školi
m isterija n kojoj j e učio - u školi uz Veliki hram Heliopo­
lisa, Grada Sunca. On j e primao kandidate u tajne rituale
Ozirisa, najviše među ritualima misterija.
U to vreme on j e imao drugo ime, egipatsko, kao što je
dolikovalo njegovom polu-egipatskom poreklu po roditelj i­
ma. Njegovo pravo ime bilo j e Ozarsif. (Ovo nije nikakav
uzlet p iščeve mašte - j a sam njegovo ime i ime njegovog
hrama, zajedno sa dve ili tri druge činjenice, uzeo iz starih
egipatskih zapisa sveštenika Manethoa; ostalo sam otkrio
kroz privatno istraživanje.)
Kada j e u njegovom životu nastupila velika promena,
kada j e prihvatio misiju koju su mu poverili sudbina i bo­
govi, on j e ovaj događaj signalizirao promenom svog imc­
na u izraelitsko. Svi upućeni Egipćani verovali su u moc
imena; ime je za njih imalo magičnu vrednost. I tako j e Ozar­
sif uzeo ime Mojsije.
•
224
Najtajanstveniji ritual egipatskih hramova
Faraon nj egovog vremena bio čovek krutog neduhov­
nog karaktera. Bio j e tvrdoglav i svirep. Njegovo postupa­
nje sa Izrae litim a bilo j e takvo da j e njiho vo proganjanje
kod Mojsija probudilo saosećanje i uzdrmalo onaj deo Je­
vrej ske krvi koja j e tekla u njegovim venama. On j e uspeo
da oslobodi izraelitska plemena ropstva i zarobljeništva i
da ih izvede iz dolin e Gošen po starom istorijskom putu
koji j e od pamtiveka bio put izme đu Afrike i Azije, istim
putem po kome će jednog dana na svom konj u jaha ti Na­
poleon, koj i se skoro udavio kada j e stigao do kraja puta u
Suecu.
Nešto o Mojsijevom kasnijem životu može se naći u
Bibliji, ali nesrećno izmešano sa običnim prepričavanjem.
U Starom zavetu postoj i niz knjiga, nazvanih Pentateuh*,
koje se pripisuju Mojsiju. One sadrže suštinu one mudrosti
koju j e Mojsije navodno želeo da prenese svom narodu,
I.ajedno sa manj e-više istorijskim činjenicama o stvaranju
sveta i rasama ljudi.
Mojsije je kao adept znao i koristio sveti način pisanja
koji su koristili inicij anati - tj . hijeroglife u njihovom tre­
,'em ili tajnom duhovnom značenju. Kada j e završio Penta­
(('uh napisao je tekst egipatskim hijeroglifima. Pristup ovim
tckstovima imali su nj egovi inicirani sveštenici koji su razu­
lI1eli hijeroglife. Ali kada su se Izraeliti nastanil i u Palestini
I kada su preko nj ihovih glava prohujali vekovi, poznavanj e
hij eroglifskih znakova postalo j e sve slabije. Malo pomalo
wcštenicima su znaci postajali sve nepoznatiji i oni su te­
,ko mogli da ih dešifruju. Ovo nije nimalo čudno ako ima­
i l l O na umu da se čak i u samom Egiptu oko IV veka naše
,'rc veština tu'mačenja hijeroglifa bila skoro potpuno izgu­
h i la. Kada su skoro h i lj adu godina posle velikog izlaska
• Petoknjižje (prim. prev.)
225
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

Izraelita iz Egipta izraelske starešine sastavile zbirku knj iga,

koju danas zovemo Stari zavet, teškoće prilikom prevoda
Mojsijevog pisma na hebrej ski bile su ogromne. Jer Mojsi­
je je pisao kao adept, a ove starešine ma koliko učeni -
�

nisu bili adepti. Do nesporazuma je dolazilo često; simbo­

lički izrazi uzimani su za doslovne činjenice, hijeroglifske
slike uzimane su kao slike postojećih stvari, a figurativne
fraze su nažalost bile pogrešno tumačene. Dovoljan će biti
jedan jedini primer: šest dana stvaranja značilo je, po Moj­
siju, šest velikih vremenskih perioda simbolično nazvanih
danima iz razloga koje je znao svaki inicijant. Ali učeni lju­
di koj i su to doslovno preveli, zaista su smatrali da on misli
na dane koj i traju samo dvadeset i četiri sata.
Zato ove rane knjige Biblije, kada se čitaj u doslovno,
daju čudne predstave čudne zato što današnja nauka sa
� čano su se zaklinjali da nikada neće otkriti šta se dešavalo
pravom koriguje ove knjige u pogledu činjenica - ali one
pružaju izuzetno bogato znanje kada se čitaju sa razumeva­
nj em onoga što je učeno u egipatskim hramovima m isterija.
Za Mojsija se, prema tome, sa pravom može reći da je
jedna od najznačajnijih ličnosti koje su pojavile iz najdub­
ljeg transa inicijacije.
DVANAESTO POGLAVLJE
Antičke misterije
Oni koji su bili inicirani u antičkim m isterijama sve­
unutar svetih zidova. Svakako da moramo imati na umu da
je svake godine u misterije iniciran srazmemo mali broj lju­
di, pa prema tome broj onih koji su znali njihove tajne ni­
kada nije bio veliki. Oni su ovu zakletvu čuvali tako dobro
da ni jedan stari pisac nije nikada svetu dao neku potpunu
i povezanu prezentaciju onoga šta su misterije stvamo pred­
stavljale. Ipak, otkrivene su kratke aluzije, komentari klasi­
čnih autora, slučajne fraze i uklesani natpisi - dovoljno da
pruže nekoliko letimičnih informacija o prirodi ovih neja­
snih institucija starine. A te informacije nas uveravaju da je
cilj misterija u njihovom ranijem, izvomom obliku bio si­
gurno vrlo veliki, a to je spajanje religioznih, filozofskih i
moralnih ciljeva. "Zbogom ti koj i si iskusio ono što još ni­
kada nisi iskusio, od čoveka postao si bog", bila je opro­
,tajna fraza koju bi čuo orfički inicijant najvišeg stepena.
Svaki čovek mogao je slobodno da zakuca na vrata hra­
mova misterija, ali da li će uspeti da bude pprimljen - to j e
već bila druga stvar. Rečeno Pitagorinim rečima, koj ima

226 227
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
je odbijao neprikladne kandidate za njegovu sopstvenu aka­
demiju u Krotonu:
. . . nije svaka vrsta drveta odgovarajuća da se na­
pravi M erkur.
Prva faza inicijacije - proba preživljavanja - bila j e uža­
sno i zastrašujuće iskustvo kao uvod prijatnijem buđenju u
duši-telu.
U nekim od osnovnih inicijacija, ali ne u svima, posto­
j a lo j e doba kada su korišćena mehanička sredstva da bi
kandidat poverovao da pada u opasnu jamu i l i da se preko
nj ega preliva vodena bujica i l i da ga napadaj u divlj e zveri.
Tako j e proveravana njegova snalažljivost i hrabrost. Al i ,
naj strašniji test bio j e onaj na višem stepenu, kada je, po­
slavši privremeno vidovit, morao da se suoči sa užasnim bi­
ćima donjeg sveta.
Duh j e pokrenut i uzburkan u smrti baš kao što
j e to i u inicijaciji u Velike misterije; prva faza su sa­
mo greške i nesigurnost, lutanja i lama. I tako, kada
se stigne do ruba smrti i inicijacije, sve ima zastra­
šujući aspekt; sve je užas, drhtanje i strah. Ali kada te
scene prođu, prikazuje se neka čudesna i božanska
svetlost . . . savršeni i inicirani, oni s u slobodni, ovenča­
ni, trijumfalni, oni se kreću medu posvećenima.
Ovaj pasus je Ivan i z Stobeja sačuvao iz jednog starog
zapisa i on potvrđuje ono što su iskusili i svi drugi inicijanti.
Slike na starim papirusima pokazuju kandi data kako ga
u tu fazu uvodi Anubis, bog sa glavom šakala, majstor mi­
sterija : a on ga i prati preko praga nevidljivog sveta, u pri­
sustvo zatraš ujućih prikaza.
228
Antičke misterije
Znanj e koj e se dobijalo u ovim školama inicijacije poti­
calo je direktno od naj starijeg otkrivanja istine prvim civi­
lizacijama i moralo je da bude zaštićeno da bi ostalo čisto .
l tako možemo da razumemo zašto su ove tajne pažljivo skri­
vane i ljubomorno čuvane od profanih.
Stanje u koje je kandidat-inicijant dovođen ne sme se za­
meniti običnim snom. Bilo j e to stanje transa koje osloba­
dalo njegovo svesno "ja"; bio je to magični san, u kome j e
on ipak paradoksalno ostajao budan, ali u drugom svetu.
Osim toga, zameniti takvo uzvišeno iskustvo sa umnim
radom modernog h ipnotizera bila b i ozbiljna greška. On do­
vodi svoj medijum u čudno stanje koje ni jedno od nj ih ne
razume u potpunosti, dok j e u misterijama hijerofant pose­
davao tajno tradicionalno znanje koje mu j e omogućavalo
da vrši svoju funkciju kao neko koj i j e naoružan potpunim
razumevanjem. Hipnotizer angažuje podsvesne duševne spo­
sobnosti svog medijuma u transu do izvesnog nivoa, a da on
lično ne učestvuje u promeni stanja, do k j e hijerofant pazio
i kontroli sao svaku takvu promenu sopstvenim sposobno­
stima percepcije. Povrh svega, hipnotizer je sposoban da od
svog medijuma izvuče samo takve stvari koje se odnose na
naš materijalni svet i l i život, i l i da svojim materijalnim te­
lom izvede neprirodne stvari. Hijerofant je ulazio dublje i
mogao j e da vodi duh kandidata korak po korak kroz isku­
SlVO koje uključuje svetove duhova - podvig koj i je izvan
moći bilo kog modernog hipnotizera.
Posmatrao sam sve vrste hipnotičkih fenomena koj i su
Izvođeni u istočnim i zapadnim zemljama i znao sam, bez
obzira koliko su neki od nj ih uspešni, da oni pripadaj u nekom
nižem nivou. To nisu bili sveti procesi. B i l i s u od naučnog
Interesa, ali bez dublje duhovne vrednosti. Mada su poje­
dinca izvlačili i z dubina materijalizma time što su dokazi­
vali postojanje misterioznih podsvesnih sila u čovekovom
229
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
biću, ali nisu mogli da čoveka ponesu u svesno otkrivanje
duše kao nečeg živog, besmrtnog i nezavisnog.
Bio sam II stanju da rekonstruišem - na osnovu sopstve­
nog iskustva unutar Piramide i dokaza na zidnim gravurama
u hramovima - skrivenu dramu najmi sterioznijeg Oziriso­
vog rituala. Taj uzvišeni ritual bio je samo proces koji je
kombinovao hipnotične, magične i duhovne sile u pokuša­
j u da oslobodi dušu kandidata od teških okova njegovog
smrtnog tela na nekoliko sati, ponekad i na nekoliko dana,
da bi on posle toga zauvek mogao da živi sa sećanjem na
ovo epohalno iskustvo i da se ponaša u skladu sa tim. Oj a­
čan u svom uverenju dokazom ličnog saznanja, onje od tada
bio u stanj u da prihvati opstanak duše posle smrti, prihva­
ćen od većine lj udi kroz veru u nj ibovoj religiji.
Sta je to za nj ega značilo mogli su da ocene samo oni
-
koj i su prošli kroz slično iskustvo. Čak i u modeni m vre­
menima neki ljudi su bez svoje volje i neočekivano pro­
šli kroz deo ovog iskustva. Znam za slučaj bivšeg oficira
vazduhoplovnih snaga koj i j e zbog hirurške intervencije
stavljen pod dej stvo anestetika. Droga je imala čudno dej­
stvo. Učinila ga j e neosetlj ivim na bol u telu, ali ga ipak
nije uspavala. Umesto toga osetio j e da lebdi u vazduhu
iznad operacionog stola i posmatra ceo proces mirno kao
što bi posmatrao operaciju na telu nekog drugoga. To isku­
stvo dovelo j e do neobične promene u njegovom karak­
teru, j er se on od materij a l iste pretvorio u vernika koji
veruje u postojanje duše i od tada je živeo sa novom na­
dom i ciljem.
Ko su bili ovi h ijerofanti čija je moć mogla da čoveka
dovede do tako zapanj ujuće promene?
B roj ovih poštovanja dostoj n i h čuvara višeg znanja
uvek je bio vrlo mali. Nekada su to bili svi visoki svešte­
nici Egipta kao i izvesni visoki članovi sveštenstva. Nj iho-
230
,
Allfičke misterije
vo znanje čuvano je najvećoj tajnosti i bilo tako ekskluzivno
da je ime Egipta u klasičnim vremenima postalo sinonim
za m isterije.
U egipatskim galerijama u muzej u Luvr, u Parizu, nala­
zi se grob Ptah-Mera, visokog sveštenika Memfisa, na ko­
me je epitaf sa sledećim rečima:
On je prodro u tajne svih svetilišta; ništa mu nije
bilo nepoznato. Onje prekrio velom sve .ftoje video.
Hijerofanti su bili primorani da se drže izuzetno rezer­
visana iz ličnih razloga, a bilo je itekako potrebno skeptike
i nevemike isključiti iz eksperimenata prepunih opasnosti po
život kandidata, dok je jednako očigledno bilo nepreporu­
čljivo bacanje bisera pred svinje. Medutim, bilo j e i više
nego verovatno da većina ljudi nije bila dovoljno priprem­
ljena da se upusti u ovakvo iskustvo koje bi ih lako moglo
odvesti u ludilo ili smrt, tako daje ono postalo privilegija sa­
mo nekolicine. Mnogi su uzalud kucali na vrata hramova •
Illisterije, a oni drugi, koj i su se prijavili, bili su podvrgnuti
postepenom nizu testova koji su i m rastrzali živce ili uma­
njivali želju za inicijacijom. Tako su procesom eliminacije
i ekskluzivnom selekcijom - misterije postale najeksklu­
,.ivnija institucija starih vremena, a tajne koje su se otkri­
vale samo iza zatvorenih vrata bile su uvek saopštavane
posle svečane zakletve da nikada neće biti otkrivene. Svaki
tovek koj i bi ušao kroz ta vrata pripadao j e zauvek tajnom
društvu koje se medu profanim masama kretalo i radilo sa
višim ciljem i većim znanjem. Diodor, posetilac sa Sicilije,
Kažu da oni koj i su učestvovali u l1Iisterijama po­
staju na svaki način duhovnij i, pravedniji i bolj i .
231
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Inicijacije nisu bile ograničene samo na Egipat. Stare ci­
vil izacije su nasledile ove misterije i z daleke prošlosti i one
su bile deo primitivnog otkrivenja bogova ljudskoj rasi. Sko­
ro svi narodi prehrišćanskih vremena imali su svoju insti­
tuciju i tradiciju misterija. Rimljani, Kelti, britanski druidi,
Grci, Krićani, S i rijci, Indus i , Persijanci, Maje i - između
ostalih - američki lnđijanci imali su odgovarajuće hramo­
ve i rituale sa sistemom postupnih razjašnjenja za inicijante.
Aristotel nije oklevao da izjavi kako smatra da su Grčkoj đo­
brobit osiguravale Eleusinske misterije. Sokrat j e primetio:
. . . oni koji su upoznati sa misterijama obezbeđu­
j u sebi vrlo ugodne nađe za smrtni čas.
Medu ljudima starih vremena koji su pliznali ili nagove­
stili svoju inicijaciju u misterije možemo da uvrstimo ime­
na govornika Aristida, Menipa iz Vav ilona, dramskog pisca
Sofokla, pesnika Eshila, zakonodavca Solona, Cicerona, He­
rak lita iz Efesa, Pindara i Pitagore.
Ć ak i danas, u višim stepenima discipline džiu-džicu u
Japanu, koji su poznati samo retkima, pošto se bave tajna­
ma koje su namenjene samo malom broju upućenih, učenik
se vodi kroz kurs spiritualnih misterija. On j e primoran da
prod e kroz ceremoniju inicijacije koja zahteva da ga j edan
majstor davi. Za izvodenje stvarnog čina davljenja potre­
ban j e samo j edan minut, posle čega j e kandidat na ležaju
zaista mrtav. Tokom tog stanj a nj egov se duh oslobađa tela
i prima iskustvo drugih regiona izvan našeg sopstvenog.
Onda, kada prode odredeni vremenski period smrti, njegov
majstor ga oživljava uz pomoć misteriozne prakse čije j e
neprevodivo ime "kwC/ppa". Posle ovog čudesnog iskustva
on postaje inicijant. Ć ak i danas masonstvo nosi s a sobom
ostatak i trag ovih institucija; nj ihov koren leži u Egiptu.
232
Alltičke misterije
Slobodni zidari o Pitagori govore kao o primeru antičke ini­
cijacije; da li se sećate da je nj egova inicijacija bila u Egip­
tu? Oni koji su formirali stepene masonstva usvojili su neke
od značajnih simbola egipatskih misterija.
To što je neumitna degeneracija čovečanstva dovela do
nestanka ili povlačenj a pravih hijerofanata i do nj ihove za­
mene neprosvetljenim ljudima, dovodeći tako do degrada­
cije misterija u pogubne karikature onoga šta su ranije bile;
to što su zli ljudi koj i su traži l i moći crne magije konačno
osvojili ove institucije u Egiptu i drugde; to što je ono što j e
prvobitno bilo sveto, ekskluzivno i posvećeno održavanju
u životu plamena duhovnog znanja, čiste institucije, posta­
lo uvredlj ivi i degradirani instrument izopačenih sila - sve
tc stvari su istorijske i one su dovele do neminovnog ne­
stanka najsjaj nijih dragulja starih vremena.
Ipak, ako su taj ne hijerofanata nestale sa nj ima, mudrost
koju su u svojim danima sjaj a podarili ljudima potvrdena
IC spiskom imena slavnih ljudi koj i su tražili i našli, i l i i m
IC bilo ponudeno, a oni prihvati l i uzvišeno iskustvo takve
. ..
II11CIJaCIJe.
. . .
Mnogi od tekstova na papirusu i natpisi na zidovima do­
kazuj u koliko su intenzivno stari Egipćani poštovali oziri­
lanski ritual i pokazuju sa kakvim su strahopoštovanjem
mase gledale u one kojimaje bilo dozvoljeno da uđu u osam­
Ijcna svetilišta i posvećene kripte gde su se izvodile najsve­
tijc i najtajnije faze tog rituala. Jer postojao je jedan uzvišeni
I završni stepen inicijacije kada duše ljudi nisu bile samo
privremeno oslobođene svog tela u stanju prividne smlti da
bi se dokazala istina preživljenj a posle velike promene, već
'u onc zaista bile nošene u naj uzvišenije sfere bivstvovanja,
II carstvo samog Stvoritelja. U tom čudesnom iskustvu og­
l aničeni duh čoveka doveden je u kontakt sa beskonačnim
\ I illO m njegovog uzvišenog božanstva. On j e za trenutak
233
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
mogao da ude u tiho, začarano opštenje sa Ocem svega što
postoji i ovaj prolazni tren neuporedive ekstaze bio j e do­
voljan da u celosti promeni nj egov stav prema životu. On
je uživao u najsvetijoj hrani koja postoji u životu. On je ot­
krio neizrecivu svetlost Božanstva koje j e bilo njegovo istin­
sko najdublje ja, a njegova duša-telo koja je preživela sml1
bila samo nematerijalno ruho. On j e u najvišem smislu bio
zaista ponovo roden. On koji j e tako bio iniciran postao j e
savršeni adept i hijeroglifski tekstovi govore 'o njemu kao
o nekome koji može da očekuje naklonost bogova tokom
života i raj posle smrti.
Ovo iskustvo dolazilo j e sa stanjem transa koje je, ma­
da po spoljašnjosti slično, u sebi bilo potpuno drugačij e od
hipnotičkih stanja transa raniji h stepena inicijacij e. Njega ni­
j e mogla nikada da da neka hipnotička moć, niti da ga iza­
zove neka magijska ceremonija. Samo vrhunski hijerofanti,
sami spojeni sa svojim božanstvima, a nj ihove volje stop­
ljene sa njegovom, mogli su svojom začuđujućom božan­
skom s i l om d a uzdignu kandidata do svesti o nj egovoj
superiornoj prirodi. To je bilo najuzvišenije i naj i mpresiv­
nije otkrivenje koje je tada bilo moguće za nekog Egipća­
nina, a moguće još uvek, ali pomoću drugih načina, i za
modernog čoveka.
Iskustvo inicijacije bilo j e duplikat u malom iskustva
kome j e bilo sudeno da postane iskustvo cele ljudske ra­
se kroz procese evolucije - sa jedinom razlikom u tome
što j e - pošto j e ono prvo bilo forsirani užurbani rast -
bio primenjen veštački proces kao što j e hipnoza, dok je
kod ovog drugog fizički i duhovni razvoj išao svoj im pri­
rodnim tokom.
234
Alltičke misterije
Tako je iskustvo ponovo oslikalo u duši celu dramu ljud­
ske evolucije, neminovnu sudbinu ljudskih bića.
Pricip koji je ležao u osnovi toga bio je da se čovekova
normalna zemaljska priroda može privremeno paralisati uz
pomoć dubokog letargičnog sna, a nj egova obično nezapa­
žena psihička i duhovna priroda probuditi procesima pozna­
tim samo hijerofantu. Č ovek koj i je veštačkim putem ubačen
u jednu takvu komu izgledao bi posmatraču kao stvarno fi­
zički mrtav; u stvari, simboličnim jezikom lII isterij'a za nje­
ga bi se reklo da se "spustio u grob" i da je "sahranjen u
grobu". Tako lišen svoje telesne vitalnosti i sa privremeno
uspavanom snagom svojih strasti i želja, kandidat b i zaista
bio mrtav za sve zemaljsko dok bi se nj egova svest, nj ego­
va duša-biće, privremeno odvojila od tela. Samo u takvom
stanju čoveku je bi lo moguće da opaža svet duhova kao što
su ga opažali sami duhovi, da vidi vizije bogova i andela,
da bude poveden kroz beskrajni prostor, da upozna svoje
najdublje ja i da konačno pozna istinskog Boga.
Takav čovek mogao j e sa pravom da kaže da j e bio mr­
lav i da je oživeo, da je i simbolično i doslovno spavao u
grobu i prošao kroz čudo ponovnog oživ ljavanja i, probu­
divši se, otkrio novo razumevanje značenja smrti i spoznao
da u svoj im grudima nosi božanski život. Pečat nj egovog
Ii ijcrofanta, koji je doveo do svega toga, ostao je na nj emu i
njih dvojica bi posle toga bili zauvek tesno povezani najbli­
skijim, najdubljim vezama. Doktrina besmrtnosti duše bila
IC sada nešto više od obične doktrine, ona je bila dokazana
, i njenica koj a mu j e bila potpuno demonstrirana. Kada se
probudio u svetlosti dana, inicijant je mogao istinski da
�ažc o sebi da se vratio u svet duhovno potpuno preobra­
len i duhovno ponovo rođen. On je prošao kroz nebo i pa­
kao i znao je neke od nj ihovih tajni. Ako se zavetovao da
IIVC tajne ostanu neprikosnovene, on se zavetovao i da od
235
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
tada živi i da se ponaša na osnovi stvarnog postojanj a ovih
svetova. On se kretao među ljudima sa apsolutnom sigur­
nošću u besmrtnost i mada je izvore te sigurnosti zadržavao
za sebe, nije mogao, a da ne prenese, makar i nesvesno, iz­
vesnu veru u tu sigurnost svojim bližnjima. On j e obnovio
nj ihove nade i potvrdio nj ihovu veru onom tajanstvenom
podsvesnorn telepatijom koja uvek postoji među ljudima.
-
On više nij e verovao u smrt, on j e verovao samo u Zivot,
-
večni, samopostojeći, uvek svesni Zivot. On j e verovao da
mu j e njegov hijerofant u dobro čuvanim, naj skrivenijim
mestima hrama otkrio da duša postoji i da j e ona za njega
zrak svetlosti koji dolazi od centralnog sunca - Boga. Pri­
ča o Ozirisu dobi laje posebno lično značenje. Ponovo rođen,
on j e našao i Ozirisa, koji je postojao u nj emu kao nj egovo
sopstveno besmrtno ja.
To je bilo istinito učenje najstarijeg egipatskog svetog
teksta, Knjige mrtvih, koja je, međutim, u svojoj sada po­
znatoj formi mešavina papirusa koji govore i o mrtvima i o
naizgled mrtvima - iniciranima - i zato je pomalo konfuz­
na. Da je u svojoj najranijoj, originalnoj i nedirnutoj formi
pripadala misterijama, delimično dokazuje pasus:
Ovo j e knjiga izuzetno velike misterije. Neka j e
oko nekog (običnog) čoveka ne vidi - to bi bilo sram­
no. Sakrijte nj eno postojanj e. Njeno ime je "Krijiga
najstarijeg učitelja skrivenog hrama H.
Zato u Knjizi mrtvih preminula osoba, u stvari inicijant,
stalno ispred svog imena stavlja ime Ozirisa. U najranijim
verzijama tog starog teksta preminuli kaže za sebe: "Ja
sam Oziris. Ja sam izašao kao ti, j a živim kao bogovi I", što
opravdava današnje tumačenje da j e mrtvi Oziris u stvari
prividno mrtvi, hipnotisani inicijant.
236
Alltičke misterije
Tako pobednički inicijant, u slikovitim vinjetama Nuo­
\log papirusa, dalje izjavljuj e :
Č a k i ja - j a sam Oziris. Postao sam uzvišen.
Sedeo sam u odaji Ozirisovog rodenja, i ja sam ro­
đen s a njim i obnavljam svoju mladost sa nj im. Ot­
vorio sam usta bogova. Sedim na mestu na kome
on sedi.
A u drugim papirusima ove stare Knjige stoj i :
Ja se uzdižem do uzvišenog Boga, Gospodara
velike kuće.
Takva j e bila instrukcija dobijena u misterijama, insti­
luciji tako slav noj u starim vremenima, a tako zanemarenoj
u modernim.
I zato možemo da razumemo stvarni smisao starih re­
I rgija tek kada shvatimo da nj ihovi heroji simbol ično pred­
tuvljaju ljudsku dušu, a da nj ihove pustolo vine simbol ično
predstavljaju iskustva te duše u nj enom traganju za nebe­
.kim kraljevstvom.
Oziris tako postaj e figura božanskog e lementa u čove­
hl i simbolična istorija tog e lementa - nj egovog silaska u
ItHltcrij alni svet i nj egovog ponovnog uspona prema duhov­
Itoj svesnosti.
Njegovo legendarno komadanje u četrnaest ili četrdeset
. dva komada simbo lizova lo je sadašnje duhovno komada­
Ill\! ljudskog bića II stvorenje čiji se nekadašnji sklad ra­
pao. Nj egov razum j e silom otrgnut od njegovih osećanja,
237
 TRACANJE U TAJNOM ECIPTU
njegovo telo od njegovog duha, a zbrka i sukobi vuku ga
tamo-amo. Tako je i priča o Izidi koja sakuplj a delove Ozi­
risovog tela i vraća ih u život simbolizovala obnovu - tada
u misterijama, a kasnije evolucijom - čovekove konfliktne
prirode u savršeni sklad; takav sklad u kome duh i telo sa­
dejstvuj u, a razum j e u skladu sa pravcem osećanja. Bio je
to povratak prvotnom jedinstvu.
Najviša doktrina Egipćana, ona koja j e bila teoretska
osnova najvišeg stepena inicijacije, bila je da' duša čoveka
mora konačno da se vrati Božanskom biću iz koga je prvo
zablistala kao zrak svetlosti i oni su ovaj povratak nazvali
"postati Oziris". Oni su smatrali da j e čovek čak i ovde na
zemlj i potencijalno Oziris. U njihovom tajnom priručniku
ini cijacije, Knjizi mrtvih, o s lobođenoj duši kandidata se na­
laže da se, u nj enom dugom i opasnom putovanju kroz Do­
nj i svet, čuva ne samo amuletom, već i hrabro izgovarajući:
"Ja sanl Oziris!"
U tom istom svetom spisu se kaže:
O slepa dušo! opremi se bakljom misterija i u
zemalj skoj noći ti ćeš otkriti tvog svetlećeg Dvoj­
nika, tvoje nebesko "Ja". Sledi tog božanskog vodi­
ča i on će biti tvoj Genije. Jer on drži ključeve tvog
pos tojanj a, prošlog i budućeg.
Inicijacija j e zato bila ulazak u novo viđenje života,
duhovna vizija koju je ljudska rasa izgubila u dalekoj pro­
šlosti kada j e iz "raja" pala u materij alni svet. Misferije
su bile sredstvo ponovnog unutrašnjeg uspona i vodile su
postepeno do stanja savršenog prosvetljenja. One su na po­
četku skidale veo sa tajanstvenih svetova koji leže iza pra­
ga fi zičke materije, a zatim s u skinule veo sa najveće od
svih tajni - čovekove sopstvene božanstvenosti. One su
238
,
Alltičke misterije
kandidatu pokazale svet pakla da b i proverile nj egov ka­
rakter i odlučnost, kao i da b i ga uputile. A kasnije su mu
otkrivale nebeske svetove da g a ohrabre i b l agoslove. [
ako su koristile proces hipnoze, to ne znači da nije b i l o i
da nema drugog načina. To je bio nj ihov način; ali kraljev­
stvo se može naći i na drugi način, čak i bez korišćenja
transa.
Ko od nas može da ponovi plemenite reči rimskog filo-
zofa-inicijanta* koji je rekao:
Tamo gde smo mi, nema smrti ; gde j e smrt, nas
nema. To j e poslednj i, najbolji dar prirode, jer ona
oslobađa čoveka svih nj egovih briga. To je, u najgo­
rem s lučaju, završetak gozbe u kojoj smo uživali.
Naš stav prema sml1i daje i značajan nagoveštaj u po­
gledu našeg stava prema životu. Misterije su menjale čove­
kov stav prema smrti i, kao posledica toga, menj a l e su i
njegovo odnos prema ži votu. One su pokazivale da je Smlt
,
samo druga strana medalje Zivota.
Naučno, psihičko i psihološko i straživanje menja stav
zapadnog sveta prema stvarima koje su ranije odbaciva­
ne kao fantastične besm islice. Ovo istraživanje oslobađa
ideje starih nezasluženog prezrenja kome su b i l e izlože­
ne dok su kasniji pojmovi dolazili do snažne zre losti. U
prividnom bezumlju starih počinjemo da otkrivamo zdrav
razum. Počinjemo da otkrivamo da j e nj ihovo poznavanje
moći i osobina ljudskog duha u nekim pravcima b i l o su­
periOl'no u odnosu na naše. Poj avljivanje nematerijalnih
sila zaprepastilo j e naše agnostičko doba. Naši najbolji
naučnici i istaknuti mislioci pridružuju se redovima onih
'" Autor misli na Epikura. (nap. ured.)
239

TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU
koj i veruju da postoji duhovna osnova života. Ono što
danas misle oni, sutra će misliti mase. Počeli smo - mo­
žda opravdano - kao potpuni skeptici; završićemo kao
potpuni vernici: takvo j e neko moje pozitivno predvidanje.
M i ćemo verovanje u dušu spasiti od h ladnoće moderne
sumnj e . Prva velika poruka antičkih Ill isterija - "Nema
smrti", iako uvek izložena dokazu l ičnog iskustva samo
malog broj a, sazrela j e da bude objavljena širom sveta.
rdej a o opstanku n e mora obavezno da podrazumeva
da ćemo nekog neodredenog datuma u budućnosti svi iz­
mi leti i z naših grobova. D a sebe pomešamo sa ču I n i m
kućama u kojima prebivamo jedva da j e dostojno naše in­
teligencije. Reč uskrsnuće j e tako često imala lažnu, č i sto
materijalnu konotaciju, kako u srednjovekovnom evrop­
skom umu tako i u neiniciranom egipatskom, da moramo
ponovo da otkrijemo zakone koj i upravljaju čovekovom
tajnom konstitucijom. Najbolji umovi među starima - ini­
cijanti misterija - dobro s u upoznali ove zakone, ali dok
su nj ihova usta bila zapećaćena, a nj ihova istina čuvana
u mračnim kriptama hramova, danas nam se bilo kakva za­
brana takve vrste izričito n e nameće.
Takve su bile misterije, najslavnije medu iščezlim insti­
tucijama starih vremena. Jer došao j e dan degradacije i pada
Egipta - kao u dergradaciji i padu svih drugih starih naroda
- kada se proročanstvo njegovog stru'og proroka Hermesa
doslovno ostvarilo:
o Egipte, I!.gipte! zemlji koja je bila sedište bo­
žanskog biće uskraćeno prisustvo bogova. Od tvoje
religije ostaće sall10 priča, reči upisane u kamen ko­
je nam govore o tvojoj izgubljenoj pobožnosti. Doći
će dan kada će sveti hijeroglifi postati samo idoli.
Svet će pogrdno smatrati t voje simbole /IIIIdrosti za
240
•
Allličke misterije
bogove i optužiti veliki Egipat da se klalljao pakle­
nim čudovištima. *
[ onda je došao dan kada j e kontrola nad Illisterijama
počela da pada u pogrešne ruke, u ruke zlih, sebičnih ljudi,
sa ambicijom da zlo upotrebe uticaj ove moćne institucije ­
pred kojom su se nekad klanjali i ponosni faraoni - za
svoje lične ciljeve. Mnogi sveštenici postali su centar otrov­
nog zla, oni su upražnjavali užasne rituale i mračna vračanj a
crne magije, a neki Visoki sveštenici - koji bi za čoveka
trebalo da budu sluge bogova - postali su đavoli u ljudskom
obliku, koji su iz najnižih razloga prizivali najstrašnije du­
hove iz podzemnog sveta. Č arobnjaštvo j e na svetim me­
stima zameni lo duhovnost. Usred duhovnog mraKa i haosa
koji se spustio na zemlju misterije su ubrzo izgubile svoj
pravi karakter i visoki cilj. Bilo je teško naći dostojne kan­
didate - kako j e prolazilo vreme bilo i h je sve manje i ma­
nj e. Došao je čas kada su kva l i fikovani hijerofanti, kao
nekom čudnom osvetom, počeli brzo da 'nestaj u i skoro
prestali da postoje kao telo. Oni su iščezli, a nisu pripremili
dovoljan broj naslednika da bi se njihova loza nastavila. Ne­
dostojni ljudi zauzel i su njihova mesta. Nesposoban da ka­
ko treba ispuni svoj u ulogu u svetu, onaj mali preostali broj
doživeo j e sudbinu koja mu j e bila određena. Pripremajući
,<: za kraj, oni su tužno ali mirno zaklopi l i svoje tajne knj i-
1(<:, napustili svoje podzemne kripte i odaje u hramovima,
hacili poslednj i tužni pogled na svoja stara prebivališta i
lll išli.
• U našoj biblioteci SvetiDl/ik (Metaphysica, Beograd), u prevodu
Zvonimira Baretića, objavljeno je delo čiji je fragmel1l ovde cit iran,
a koj e se pripisuje legendarnom mudraclI antike, Hennesu Tris­
megisrosu. Ovo delo naslovili smo Bo:allski pastir, u smislu du­
hovni vodič ljudi. (nap. ured.)
241
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Alltičke misterije
Otišli su mimo, napisao sam. Jer daleko na horizontu
sudbine Egipta opazili su neizbežnu pripremu Prirode na
reakciju. Videli su tračak svetla kome j e bilo sudeno da pro­
dre u nebo nj ihove zemlje i da se kroz neko vreme raširi na­ I tako su se teška vrata egipatskih misterija zatvorila po

daleko. Oni su videli Hristovu zvezdu - zvezdu onoga koj i poslednji put i nikada više kandidati ispunjeni nadom neće
. . ići uz svete stepenice koje su vodile ka ulazu u hram, niti
ce osnovnu lstlllU učenja misterija razotkriti celom svetu,
, .

bez ograničenja i razlike. se spuštati po kosom tunelu u kriptu hrama. Ali istorija se

"Taj na koja j e b i l a sakrivena vekovima i generacija­ kreće u ciklusima, ono što j e bilo, biće ponovo; mrak i haos

ma", kao što j e izj avio j e dan od Hristovih apostola, b i ­ još jednom su se spustili na nas, dok čoveka ponovo muči

će otkrivena nepovlašćenim masama i običl; om narodu. urodena žudnja da ponovo uspostavi komunikaciju sa vi­

A ono što su antičke institucije kroz težak proces saop­ šim svetovima. I zato se pisac nada da će se možda stvoriti
uslovi, da će okolnosti možda biti povoljne i da će se poja­
štavale odabranoj nekol icin i, biće saopšteno celom sve­
tu samom snagom vere. Isus j e imao u svom srcu suviše viti prave osobe da se još jednom, na svakom od pet kontine­

ljubavi da bi je preneo samo malom broj u, on j e želeo da nata našeg sveta, stvori l1Ioderna verzija misterija, potpuno

spase široke mase. On i m j e pokazao put koji j e zahte­ izmenjena tako da odgovara našem izmenjenom dobu.

vao samo dovoljno vere u nj egove reči; on im nije ponu­

dio nikakav misteriozni okultni proces ini cijacije. A ipak
j e to b i o put koji j e on mogao da d a onima koji su ga pri­
hvat i l i - toliku izvesnost besmrtnosti kao što su to mo­
gle i misterije.
Jer otvoren i put Isusov učio j e poniznosti i prizivao po­
moć neke više sile, sile uvek spremne da pruži potpunu iz­
vesnost darujući samo svoje prisustvo srcima onih koj i su
toj sili dozvolili da uđe u njega. Poverenje u njegovo uče­
nj e, spojeno sa dovoljno poniznosti da se odrekne nasilnog
prisvajanja intelekta - bilo j e sve što j e Isus tražio. On j e za
uzvrat nudio najveću od svih nagrada - svesno prisu stvo
Oca. U tom prisustvu, znao je, sve sumnje će nestati i čo­
vek će sam shvatiti istinu o beSn1l1nosti, a da ne bude primo­
ran da prođe kroz iskustvo hipnotisanja. Č ovek će to znati
zato što će duh Oca prožeti njegov sopstveni intelekt i u tom
neopisivom prožimanju jednostavna vera biće pretvorena u
božansku intuiciju.

242
243

TRJNAESTO POGLAVLJE
U hramu u Denderi .
Pre nego što sam napustio malu kapelu misterija koja
se nalazila na krovu hrama u Denderi, pažnju mi j e privukao
jed instveni astronomski zodijak koji j e bio uklesan u pla­
fon. Znao sam da j e to samo kopija i da j e original isečen i
odnet u Pariz pre više od jednog veka, ali kopij a j e bila ap­
solutno verna.
Veliki i okrugao crtež bio j e natrpan likovima - životinj­
skim, ljudskim i božanskim - postaVljenim unutar zemalj­
ske kugle i okružen sa dvanaest poznatih znakova zodijaka.
Da bi ovaj čudesni simbolizam bio kompletan, likovi dva­
naest razl ičitih bogova i boginja, neki stojeći, a neki kle­
čeći, bili su raspoređeni oko zemljine kugle sa uzdignutim
rukama i otvorenim dlanovima i neprekidno joj pomagali
da se okreće. Tako j e ceo svemir sa svoj i m beskonačni m kre­
tanjem bio verno, iako simbolično, predstavljen ovim sli­
kovitim rezbarskim delom, spomenikom okrugl i h sveto va
koji se tako ritmično kreću kroz naše nebo i koji moraj u da
ostave i one naj skeptičnije među senzitivnim umovima sa
osećanjem čudenja prema uzvišenoj inteligenciji koja j e ob­
l i kovala ovaj svemir.
244
U hramu u Dent/eri
Ako ćemo zodijak u Denderi da protumačimo tačno, on
mora da se čita kao opis nebesa tokom odredene epohe u
prošlosti; koje epohe - to je već druga stvar. Ovo nije me­
sto da ulazimo u teško razumljiva i nepoznata astronomska
obj ašnjenja. Neka bude dovoljno da se raspored prikazanih
sazvežđa ne slaže sa rasporedom koj i danas vidimo na nebu.
Zabeležen i pol ožaj prolećnog ekvinocija na zodijaku
hrama u Denderi razlikuje se od nj egovog današnjeg polo­
žaja na nebu, što obuhvata i ulazak sunca u sazvežde zve­
zda sa drugim imenom.
Kako se dogodila ova velika promena? Odgovor glasi
da je, zbog kretanja Zemlje, osovina našeg globusa uzasto­
pno usmerena prema različitim Polarnim zvezdama. To u
stvari znači da naše Sunce putuje oko nekog sunca-roditelja.
Ovo skoro neprimetno kretanje ekvinocija unazad - tako ve­
liko po broj u godina, a tako sporo po stvarnom kretanju ­
menja i položaj izlaska i zalaska izvesnih zvezda u odnosu
na izvesna sazvežda. Znamo, uz pomoć izračunatog prose­
čnog kretanja ovih zvezda, koliko je desctina h i ljada godina
prošlo od nj ihovog početnog položaja. Ovaj vremenski in­
terval naziva SC velika precesija ili "precesija ekvinocija".
Zbog ove precesije, na nebu je polako promenjeno ukrštanje
ekvatora sa ekliptikom koje obeležava prolećni ekvinocij.
Rečeno na drugi način, to znači da zvezde svake godine
klize kroz jedan sićušni delić svemira unazad, u suprotnom
pravcu u odnosu na niz od dvanaest znakova zodijaka. Ovo
veliko kretan j e neba, ovo polagano pomeranje našeg svemi­
ra, formira kosmički sat sa celim nebom kao brojčanikom, a
sa koga možemo da čitamo unatrag i unapred i po kome mo­
žemo da pratimo kretanje zemalj ske kugle tokom mnogo
hiljada godina.
Ispitivanjem neke stare mape neba astronom može da za­
ključi u kom j e periodu mapa napravljena. Oni koj i istražuju
245
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
daleku prošlost mogu ponekad na takvoj mapi da pronađu
ključ koji je od velikog značaja. Kada su učeni ljudi, koje
je Napoleon doveo sa sobom u Egipat, otkrili ovaj zodijak u
Denderi bili su oduševljeni, verujući da će im on obezbedi­
ti ključ za starost egipatske civilizacije. Zodijak iz Dendere
smešta prolećni ekvinocij daleko od nj egovog sadašnjeg
položaja. Kada je mnogo kasnije otkriveno da je hram sa­
građen tek u grčko-rimskom periodu i da j e zodijak pome­
šan sa nekim grčkim, cela stvar j e gurnuta u stranu i od
tada ignorisana.
Nagoveštaj da je ovaj zodijak u potpunosti grčki pogre­
šan je. Da li se zbog toga misli da Egipćani nisu imali sop­
stveni zodijak? Da li je sveštenstvo tokom bezbroj godina
proučavalo aSlTOlogij u i astronomij u bez zodijaka, mapu dva­
naest nebeskih sazvežđa da ih vode, pre nego što je prvi grčki
brod dotakao dugačku linij u niske peščane obale Egipta?
Kako je ovo sveštenstvo, koje je poštovalo astrologiju tako
duboko, da j e ona postala delom nj ihove religije, praktiko­
valo svoj sistem bez zodijaka? N e . Ako je postojala neka
grana znanj a kojom su se ovi sveštenici ponosili, to je bila
astronomija.
Objašnjenje glasi da su Egipćani kopirali deo svog zo­
dijaka sa onoga koji je pre toga postojao u hramu u Den­
deri, a koji je građen i ponovo građen više puta. Jedinstveni
astronomski zapis ove vrste bio bi kopiran i opet kopiran da
bi se sačuvao. A to je rađeno i sa drugim starim zapisima,
koji su prvo polako zaboravljani, a kasnije i nestali sa nestan­
kom zapisničara, to jest, sa nestankom starog sveštenstva.
Arheolozi koji su radili u Mesopotamiji iskopali su stare
halđejske glinene pločice na kojima su haldejski astronomi
zabeležili da proleće počinje kada Sunce ulazi u sazvežde
Bika. Kako proleće, bar tokom hrišćanske ere, počinje on­
da kada sunce ulazi u sazvežđe Ovna, to jest, oko 2 1 . marta,
246
U hramu ll Denderi
implikacija je da ovako ogromna promena klime haldejsku
civilizaciju datira kao civil izaciju ogromne starosti, staru
onoliko koliko su to tvrdili sami Haldejci. Slično tome, ob e­
ležavanjem pozicije ravnodnevice zodijak iz Dendere uka­
zuje n a neku staru epohu koja se proteže ne vekovima, već
stotinama vekova u prošlosti Na taj način datira i ranu egi­
patsku civilizaciju. Jer položaj ukazuje da je na ploči kos­
mičkog brojčanika prošlo više od tri i po "Velike godine", da
se Sunce okrenulo oko svog sunca-roditelja bar tri i po puta.
Pažljiva provera astronomske statistike potvrdila je da je
prosečna brzina precesije ekvinocija oko 50,2 sekunde go­
dišnje. M i možemo da računamo unazad i da se vratimo oko
celog kruga nebesa sve dok ne stignemo do tačke na koj u
ukazuje pozicija zodijaka iz Dendere. U velikom krugu zo­
dijaka ima 360 stepeni i brzinom precesije 25.800 solarnih
godina čini će jednu "Veliku godinu".
Svaki potpuni ciklus, prema tome, traži najmanje 25.800
godina i kratka kalkulacija otkriva nam da j e od datuma
koji j e zabeležen na zodijaku hrama u Denderi prošlo bar
90.000 godina.
Devedeset hiljada godinal Da l i j e ova cifra zaista ne­
verovatna, zaista nemoguća? Egipatski sveštenici-astrono­
mi nisu tako mis l i l i ; jer Herodot, grčki istoričar, priča nam
da su ga oni obavestili kako nj ihov narod smatra da je nj i­
hova rasa naj starija rasa čovečanstva i da su oni u svojim
školama i hramovima vodi l i zapise koji s u išli do 1 2 .000
godina unazad u odnosu na vreme nj egove posete. Herodot
je, kao što znamo, bio neobično pažlj iv kada je navodio
činjenice i sa pravom je zaslužio titulu "oca istorije". Oni
su mu dalje ispričali da se sunce "dva puta rodilo tamo gde
zalazi i dva puta zašlo gde se sada rađa". Implikacija ove
neobične tvrdnje je da su se polovi naše zemlje u odnosu na
svoje ranije položaje potpuno promenili, što je uključivalo
247
 TRAGANJl: U TAJNOM EGIPTU
i ogromna pomeranja kopna i vode. Za takva pomeranja,
na osnovu geoloških istraživanj a, znamo da su se stvarno
i dogodila, ali nj ihovi datumi nas vode natrag u vrlo dale­
ku prošlost.
Jedan od rezultata ovih promena bio bi da j e klima na
polovima nekada bila tropska umesto arktička. Danas se ne
osporava, na primer, d a j e cela severna Evropa, uključujući
Bri tanska ostrva, bila nekada pokrivena ogromnim morem
leda debelog mnogo stotina stopa, koj i j e ispunjavao sve do­
line i i z koga su virili samo vrhovi planina i visokih brda.
Takvo stanj e na planeti moglo j e da bude izazvano samo gi­
gantskim astronomskim promenama. Tvrdnja egipatskih sve­
štenika je, prema tome, tačna.
Ali oni nisu raspolagali znanjem o geologiji koje mi da­
nas posedujemo; oni su imali samo svoj e stare zapise, ukle­
sane na kamenim obeliscima, upisane u glinene pločice,
usečene u metalne ploče ili napisane trskom na papirusu.
Postojala j e i trad icionalna tajna doktrina i istorija koja j e
saopštavana samo u misterijama i koja j e zatim verbalno
prenošena od usta do usta kroz bezbroj vekova.
Kako su sveštenici, neupućeni u geologiju, mogli da zna­
ju za takve konvulzivne planetarne promene sem iz svoj ih
zapisa? Ovo znanje opravdava njihovu izjavu o postojanju
takvih zapisa; ono isto tako objašnjava i postojanj e original­
nih zodijaka sa koj ih j e bio delimično iskopiran onaj u hra­
mu u Denderi.
U svetlu ovih činjenica cifra od devedeset hiUada godina
nije nešto nemoguće. To ne znači da j e u to vreme egipatska
kultura obavezno postojala na tlu Egipta: ljudi i nj ihova kul­
tura mogli su da postoje i na nekom drugom kontinentu i da
tek kasnije migriraju u Afriku - ovo j e pitanje izvan dosega
moje sadašnje teme - ali zašto da se plašimo da priznamo
činjenicu da su oni stvarno postojali?
248
U hramu u Dmderi
Naša istorija Egipta počinj u sa prvom dinastijom, ali ne
smemo da zaboravimo da je zemlja bila nastanjena dugo pre
prvih zapisa koj ima raspolažemo. Istorija tog naj starijeg na­
roda Egipta i imena nj egovih kraljeva su nepoznata - za
egiptologe. Rana istorija Egipta povezana j e sa završetkom
istorije Atlantide. Egipatski sveštenici, koj i su bili i astro­
nom i , dob i l i su svoj zodijak od Atlantide. Zato zodijak i z
Dendere može da pokazuje prolazak mnogo većih ciklusa
kružnog kretanj a zvezda nego što to mogu da pokažu zodi­
jaci naše istorijske ere.
Svaki novootkriveni trag te rane civil izacije pozdrav­
ljamo uzvicima iznenađenja. U vreme kada - prema mo­
dernim idejama o "napretku" - možemo sasvim logično da
očekujemo da su ovi ljudi bili sirovi, primitivni i varvari,
nalazimo da su bili kulturni, prefinjeni i religiozni.
M i obično prihvatamo kao gotovu činjenicu da - što se
više u našem istraživanju ljudske rase vraćamo unatrag - to
se brže približavamo stanju divljaštva. A l i istina j e da su na
ovoj planeti čak i u nekim dalekim praistorij skim periodima
istovremeno postojali i divljaci i kulturni ljudi; da nauka,
koja je već opisala doba koja zapanjuje čovekovu ograni­
čenu maštu, još uvek nije sakupi l a dovoljno pođataka sa
kojima će pružiti neku preciznu sliku praistorijskih vreme­
na i čovekovog života u nj ima. A l i ona napreduje i ona će
jednog dana tu sliku i dobiti. Nemojmo onda da se prebrzo
odričemo zapisa u hramovima egipatskih sveštenika o onih
90.000 godina i da im, kao što to mnogi čine, dajemo naj­
više pet do šest hiljada godina. Jer starost naše planete stal­
no i tiho za mera ljudima koj i imaju tako loše mišljenje o
našim precima, dok starost svemira treba da ih postidi i na­
lcra da to prihvate umesto što poriču. Jer napolju, u besko­
načnim dubinama neba, postoje čudna groblja neba gde se
mrtve zvezde i hladne planete, koj e su nekada na sebi nosile
249
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
svu pompu i sjaj prošlih civilizacija, sada približavaju mra­
I čnom času njihovog konačnog nestanka.
Izašao sam još jednom na krov i stao iza niske ograde
koja j e krasila zidove. Oko hrama se pružala beskrajna pa­
norama obrađenih polja koj a su nestajala u blistavim, valo­
vitim nanosima pustinjskog peska. Seljaci su' bili povijeni
na svojim malim komadima zemlje, zauzeti svojim prasta­
rim aktivnostima, na način i sa alatom svojih predaka i z bi­
blijskih vremena. Njihovi volovi su sa naporom i strpljenj em
okretali ono isto škripavo vodeno kolo koji su okretali i vo­
lovi nj ihovih predaka. Njihove kamile nosile su iste velike
tovare koji su stršili na leđima tovarnih životinj a i u vreme­
nima faraona. Oni su bezbroj puta čeprkali i prevrtali boga­
to tlo ovog uskog poj asa zemlje koji čini Egipat, a ipak
nikada nisu iscrpli njegovu veliku plodnost. U ovim mir­
nim smaragdnim ravnicama, ovim bogatim ravnim poljima
mulja iz Nila, !etine su sazrevale i sakupljane sa lakoćom
kojoj teško da ima premca u nekoj drugoj zemlji sveta. Ne­
pogrešivo, svake godine, pouzdano je dolazio taj dobrodo­
šli blagoslov narastanja vodostaja Nila, kada su se njegove
vode, koje s u dugo putovale i kao magijom se menjale i z
plave u smeđu boju i uporno prevaljivale svoj put, taložeći
preko sasušene zemlje neprocenjivi poklon svežeg mulja
ispunjenog novom životnom snagom. Da, stari N i l bio je
kao majka svojoj srećnoj deci koja su živela duž nj egovih
obala i koj a su pomalo patetično verovala svom starom ro­
ditelju da će ih nahraniti svojim mlekom.
Gledao sam u pravcu reke. N i l ! Kakva magija leži u tom
imenu? Dva puta svakog dana i dva puta svake noći egipat­
ski sveštenici morali su da u nj egovoj vodi okupaju svoje
250
U hrallJ u II Dellderi
telo da b i sačuvali čistoću. U Indiji, bramanski sveštenici to
isto čine i danas, sa istim ciljem; osim što se oni vodom
Ganga i l i Godivarija prelivaju, a ne prekidaj u svoj noćni
počinak. I Egipćani i Indusi imali su istu teoriju - da čovek
skuplja neki nevidljivi lični magnetizam iz svog kontakta i
opštenja sa drugim osobama i da su česta pranj a potrebna
da bi se oslobodio ovih stečenih uticaja, koji mogu tako če­
sto da budu nepoželjni, ako ne i nešto gore.
Ali Nil nije samo velika traka vode, samo reka koja se
pruža preko pola kontinenta: on je živa jedinka, inteligent­
no stvorenj e, koje j e na sebe primilo teret da hrani milione
muškaraca, žena i dece, životinja i ptica, sve podjednako.
Tokom bezbroj vekova on je na polja taložio nanose mulja,
čineći Egipat paradoksom naše planete. To je jedina zem­
lja za koju znam čija su polja tako plodna, a ipak ni u je­
dnoj drugoj zemlji nisam video tako malo kiše. Takvo j e
magično dejstvo ove prijatelj ske reke, koja j e deo pustinje,
koja leži između dve paralelne linije žuto-smeđih brđa, pre­
tvorila u korisnu, plodnu zemlju. Tamo, na poljima ispod
krova ovog hrama, seljaci su blatnjavu vodu za navođnja­
vanje vođili u uske j arke koji su se ukrštali i presecali nj i­
hova polja. Voda j e izvlačena i izbacivana sa obale reke uz
pomoć niza vodenih kola i stotina kanala. Slušao sam je­
dnog čoveka sa komadom tkanine oko bokova koji se nagi­
nj ao preko svog vodenog kola onako kako su se i faraonovi
seljaci naginjali nad istom vrstom uređaja, pevajući u ritmu
sa svakim pokretom škripave drvene konstrukcije koja je
monotono izvlačila i prosipala vodu izj edne kofe. To nije bi­
lo ništa drugo do jedna dugačka fleksibilna motka postav­
ljena na horizontalni podupirač i opremlj enajednim teškom
tegom za balansiranj e na njenom donjem kraju. Ko fa je ko­
nopcem bila privezana za drugi kraj ; povlačenje konopca
na dole i kofa bi uronila u vodu; puštena, kofa se dizala,
251
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
napunjena, da bi prosula vodu u jedan j arak. Ovaj prastari
pronalazak pokazao je svoju vrednost za seljaka još od pre
pet hiljada godina. Danas pokazuje svoju vrednost za selja­
ka XX veka.
Prešao sam na drugu stranu terase i pogledao drugi deo
ove scene koja se ukazivala i pred očima davno nestalih sve­
štenika i umrlih faraona.
Libijska brda naglo su se dizala na zapadu - ružičaste
zidne utvrđenja iza hrama, koj e su mu u neku ruku pružale
zaklon i zaštitu. Ovde-onde pesak se uvukao i fom1irao go­
mile na mestima gde su se brda ulegala, ili otvarala svoje du­
ge useke. Ružičasti visovi izgledali su kao živi plamenovi
koji su iz zemlj e izbacili ogromne jezike da b i onda magi­
jom bili pretvoreni u kamen. Možda su oni još uvek goreli,
jer me je sa nj ih, dok su hvatali jako sunce dana koj i se ra­
đao, zapahnula žestoka vrelina.
Ovi dugački brdski lanci prostirali su se preko Egipta
do daleke Nubije, protežući se paralelno sa velikom rekom
koju im j e Priroda postavi la da j e čuvaju na ovaj misterioz­
ni način, postavljajući ih na udaljenosti od samo nekoliko
milja od njene obale da bi sprečili njeno oticanje u proso·a­
ne pustoši afričke pustinje, gde bi j oj život polako nestao
pod peskom. Da l i je to urađeno sa određenim ciljem, pitao
sam se. Bez ovog i mpresivnog rasporeda reke, brda i izvo­
ra ne bi bilo Egipta, ne bi bilo zemlje čija se istorija gubi u
dalekim sanj ivim senkama starih vremena. l ja sam primio
odgovor koji je došao do mog mozga i z najdubljih mesta
bivstvovanja - da su bogovi, čiji je Priroda bila instrument
i ništa više, sigurno napravili ovaj raspored kada su pripre­
mali put za moćnu civilizaciju koj a će se uzdići u ostvare­
nj u nj ihovog velikog cilja. Jer baš kao što je svaka velika
čovekova građevina, baš kao ovaj bel i hram iz Dendere na
čijem sam krovu stajao, nastala u ostvarenju plana koji je
252
U fIram" ll Dellderi
postojao u glavama nj enih arhitekata, tako j e svako veliko
okupljanje pojedinaca u narod bilo prethodno određeno u
umu bogova, onih božanskih arhitekata uz čiju je brigu i nad­
zor čitavo čovečanstvo postalo i još uvek postoji.
Spustio sam se po starom stepeništu i vratio do ulaza
da počnem sa istraživanjem unutrašnj osti glavnog hrama
kroz koji sam žurno prošao da b i h našao kapelu misterija
koj a je, pre svega ostalog, izazivala moje interesovanje. U
prostranom otvorenom predvorju dvadeset i četiri ogrom­
na bela stuba, čij i su četvrtasti kapiteli držali isklesane, ali
unakažene predstave lica boginje Hator i čije su strane bi­
le prekrivene hijeroglifima, dizala su se podupirući teške
vence veličanstvenog trema. Lice boginje javljalo se na sve
četiri strane svake glave stuba, a jedan mali pilon bio je
umetnut ispod abakusa kao deo njenog ukrasa na glavi. Ka­
ko je tužna bila i sama pomisao da j e ovaj hram, možda
najbolj e očuvan od svih starih hramova koji se danas još
mogu videti i jedan od malog broja koji j e ostao tako savr­
šen, a koj i j e bio posvećen egipatskoj boginji lepote i ljuba­
vi - lično Hator sa rogovima n a glavi - tako malo oštećen
rukom Prirode, a toliko rukom čoveka. Skoro sva ova og­
romna ženska lica bi la su zbog nekog fanatičnog besa iska­
sapljena, mada su još uvek ostale nj ihove duge uši i masivni
ukrasi na glavi. Jer Dendera j e b i l a jedan od najsjajnijih
hramova u čitavom Egiptu, među onima koj i su se još uvek
koristili u vreme kada j e Teodosijevim ediktom, 379. godi­
ne zabranj eno staro verovanje i zadat poslednji smrtonosni
udarac religiji na umoru.
S inegije, Teodosijev poslanik, sproveo je njegova nare­
dcnja u potpunosti. On j e zatvorio sve hramove i mesta ini­
cijacije i zabranio svako proslavu misterija i starih rituala.
I l rišćanstvo ili bolje rečeno Crkva konačno je trijumfova­
la. Onda su netolerantne mase nagrnu le u Denderu, oterale
253
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
sveštenike i nogama izgazile pribore za nj ihove rituale. po­
rušili su kipove Hator, opljačkali njena pozlaćena svetilišta
i unakazili najmarkantnije crte njenog isklesanog lica gde
god su uspeli da ih dosegnu.
Na drugim mestima učinili su još mnogo gore stvari jer
su srušili zidove, demolirali stubove, razbili kipove džino­
va i uništili delo stvarano h i ljadama godina. Sudbine vera
su promenlj ive, a nj ihovi sledbenici počinju tako što prvo
trpe strahote mučeništva i progona, a završavaju tako što ih
sa svoj e strane nameću drugima i moraj u da unište umetnost
svojih prethodnika da b i stvorili svoju sopstvenu.
Ponosni, krunisani Ptolomeji nekada su se vozili do
ovog hrama u zlatnim kočijama pored ljudi nemih od stra­
hopoštovanja; o tome sam mislio kada sam rešio da uđem
u hram. U danas napuštenom dvorištu hrama nekada se okup­
ljala masa sveta.
Smestio sam se na jedno mesto u porti ku među ogrom­
nim ovenčanim stubovima, gde sam mogao da podignem po­
gled i razgledam divni plavi plafon koj i j e bio osut velikim
brojem zvezda i ukrašen krugom zodijaka. Onda sam pre­
šao u drugu dvoranu, gde predivno afričko plavo nebo više
nije osvetljavalo šest ogromnih stubova koj i su u njoj stajali
onako kako j e osvetlj avalo njihovu brojniju braću u predvor­
ju. Ulazio sam dalje u prostrani lNačni hram osvetljavajući
ga svojom baterijom. Sada j e zrak svetlosti bio uperen na fi­
gure sa mitrom na glavi, duboko uklesan e u strane stubova
i postavljene unutar kvadratni h okvira ili mnoštva hijero­
glifskih natpisa koji su bili odvojeni širokim horizontalnim
trakama jedni od drugih; onda su se na zidovima pokazali
likovi faraona i nj ihovih božanstava, neki na svom presto­
lu, a neki u povorci. U jednom duboko usečenom reljefu
Ptolomej prilazi Izidi i mladom Horusu sa ponudama u ru­
kama: scena j e bilo okružena divnim uzdignutim rubom. Svu-
254
U hrulI/ll II Del/deri
da su l ic a b i l a izgrebena, delimično izbrisana i l i potpuno
unakažena. A svugde se ponovo javljala Hator, na čvrstim
telima kamenih strubova njena glava, a na zidovima njen
lik u celini.
Ja sam polako išao dalje, celom dužinom glavne dvora­
ne - više od 200 stopa - u atmosferi koj a baš nije bila pogo­
dna za proučavanje i razmišljanje. Jer vekovima zatvoreni,
zarobljeni, ustajali vazduh bio je prepun prašine, a u nozdr­
ve je ulazio težak miris. Visoko gore, u pocrnelom krovu i
među glavama shlbova, lepetala j e krilima i pištala čitava
legija krilatih čudovišta koja su bila besna zbog mog neo­
čekivanog ulaska u ovo doba godine kada turisti nisu upa­
dali u nj ihovo carstvo. Bili su to slepi miševi. "Uljezu!",
kreštali su u horu. "Uljezu! Ovo nije vreme putovanja kroz
Egipat. Skloni tu tvoj u odvratnu lampu sa njenim snažnim
i zaslepljujućim bljeskom! Odlazi i ti. Ostavi nas da uživa­
mo ovde u leglu naših predaka i u uobičajenim sastajal išti­
ma medu mračnim glavama Hator i ukrasnim vencima sa
crnom površinom. Gubi se!" A l i j a nisam uzmaknuo i držao
sam se svog zadatka, istražuj ući pažljivo izrađene slike ve­
likih skarabeja i sunca sa krilima, slabo vidljive u prljavšti­
ni koja se nakupila preko prostrane tavanice. Slepi miševi
su se ponašali kao stvorenja koja su iznenada poludela, le­
teći tamo-amo kao da su u Bedlemu *, kreštavo obj avljujući
da sam ih uznemirio. Kada sam se konačno okrenuo i sišao
kroz uzani hodnik u prostor ispod zgrade, čuo sam ih kako
se ponovo smiruju i norn1alnije ponašaju.
Ako j e velika dvorana bila melanholično i interesantno
mesto, podzemne kripte u koj ima sam se sada našao bile su
još melanholičnije. Ove mračne odaje bile su ugrađene u
strahovito debele zidove temelja i takođe bogato ukrašene
\
*
Bolnica (za mentalno obolele) II Londonu. (prim. prev.)
255
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
isklesani m bareljefima koj i su prikazivali uzvišene rituale
koji su se nekada obavljali unutar ovih zidova.
Napustio sam ove odaje nalik na grobove i vratio se u
veličanstveni trem. Ovaj ulaz ranije su zatvarala jaka vrata
obložena blistavim zlatom. Pošao sam da obidem spoljnje
strane hrama.
Bilo je teško povero vati da je, kada ga je Abas Paša
sredinom prošlog veka ponovo otkrio, najveći deo ovog hra­
ma ležao pod brdom peska i otpada, kao u grobu; nj egove
lepote čekale su da ih pijuk i lopata kopača spasu. Koliko
j e seljaka išlo preko njega, ne znajući i ne mareći što pod
nj ihovim nogama leži Prošlost.
Zaustavio sam se da na spoljnom stražnj em zidu proučim
čuveni reljefni prikaz K leopatre, koja j e darežlj ivo trošila
novac na restauriranje ovog mesta kada su u nj eno vreme
nj egovi delovi počeli da se ruše i koja j e bila nagradena ta­
ko što je u njenu čast isklesan ovaj zidni reljef. Njen mali
sin, Cezarion, stajao j e pored nje na slici i nj egovo lice ču­
dno je podsećalo na lice njegovog velikog oca Julija Ceza­
ra. Lice nj egove majke, medutim, nije mi se činilo vern im
portretom, na starim egipatskim novčićima sličnost j e bo­
lja. Ova slavna ćerka Ptolomeja bila j e poslednj a u dugom
nizu egipatskih kraljica i kada j e Julije Cezar doveo svoje
invazione legije preko Sredozemllog mora, ona j e živela sa
nj i m kao nj egova lj ubavnica tako reći od dana kada j e sti­
gao. Kako j e čudno, razmišljao sam, što je ova žena pove­
zala Egipat preko Cezara sa jednim dalekim malim ostrvom
koje će odigrati tako moćnu ulogu u istoriji samog Egipta
više od 1 800 godina kasnije. Kako je, takode, čudno što su
ovi rimski vojnici medu svoj i m kultovima doneli u Brita­
niju obožavanje Serapisa* koje potiče iz Egipta i tako us-
*
Grčko-egipatski bog sa atributima Apisa i Ozirisa. (prim. prev.)
256
U hralllll II DeJJderi
postavili još jedan, mada indirektni, kontakt izmedu dve
zemlje pre toliko vremena.
Na ovom izrezbarenom zidu K leopatra se pojavljuje
prikladno noseći na glavi Hatorin ukras sa rogovima i di­
skom ispod koga j e prikazana rasuta masa upletene kose.
Prikazano lice b i l o j e debelo i bucmasto i pripadalo j e je­
dnoj ženi koj a je imala autoriteta, koja je navikla da sprovo­
di svoju jaku volju i koj a će postići svoje planove poštenim
ili nepoštenim sredstvima. Njen uticaj doveo j e do toga da
Julij e Cezar počne da sanja da od Aleksandrije napravi glav­
ni grad svog carstva i centar sveta. Evo j e ovde, definitiv­
no semitskog izgleda, sa prototipom u svakom jevrejskom,
arapskom i l i asirskom p l emenu; ali j edva u grčko-egipat­
skom. Dok sam sedeo na rascepljenoj kamenoj gredi, raz­
mišljao sam kako je sa njom nestala vladavina domorodaca,
kao i jedna od priznatih lepotica antičkog sveta, žena koja
je odigrala značajnu ulogu u isotrij i . B i la j e to uzbuduju­
ća misao da sudbina jednog velikog čoveka - kao i sud­
bina jednog celog naroda - ponekad zavisi od osmeha na
usnama jedne žene.
Pročelja zidova hrama bila su sve do venca ukrašena
bareljefima i bogato prekrivena hijeroglifskim natpisima
uklesanim u površinu. Uravnotežene i lepe linije pomeša­
nib alfabetskih i slikovnih znakova bili su ukras sami za se­
be. Oni su ukazivali na činjenicu daje u starom Egiptu, baš
kao i u staroj Kini i starom Vavilonu, čovek koji bi učio da
piše morao da nauči i da crta, tako da je svaki obrazovani
pisar i sveštenik u toj zemlji bio u izvesnoj meri i umetnik.
Preneti misao o nekom predmetu pomoću nj egove slike bio
jc prirodni rezultat najranij i h pokušaja primitivnog čoveka
da piše. A l i Egipćani nisu počeli kao sirovi divljaci, da bi
onđa postepeno došli do neke elementarne kulture. Legen­
da pripisuje pronalazak kompletnog hijeroglifskog pisma
257
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
bogu Totu i tako istorijsku istinu obavija popularnom for­
, mom. Jer čovek-bog, adept, po imenu Tot (ili tačnije Tehuti)
bio je taj koj i j e darovao ovaj sistem pisanja kao izuzetno
otkriće emigrantima atlantiđanskog porekla iz kolonije na
obalama Nila, u danima pre nego što j e poslednji potop zbri­
sao i poslednje ostrvo Atlantide. Tot je bio autor Knjige mr­
tvih. On je delimično prikazan u sopstvenom sistemu pod
hijeroglifom Ibisa - te čudne ptice s a štakastim nogama i
dugim kljunom.
Studije komparativne filologije sve više dokazuju da su
se različiti jezici razvili iz nekih osnovnih jezika, a ovi su
se pak razvil i iz jednog zajedničkog, primarnog, univerzal­
nog jezika. Kada se jednog dana ovi jezici istraže do nj iho­
vih primitivnih hijeroglifa, prvobitni izvor - usuđujem se
da predskažem - biće u danima Atlantide.
Stari narodi govorili su da hijeroglifi "govore, znače
i sakrivaju". To j e govorilo da su imali trostmko značenje.
Pre svega, tu j e b i l a nj ihova j ednostavna, obična fonet­
ska vrednost, potrebna da se jezik govori: običan čovek
nije bio u stanju da ide dalje od ove vrednosti. Dmgo, bi­
l o j e tu dalje značenje koje su hijerogl i fi nosil i za pisara,
pisano značenje ili simbolično izražavanj e, u gramatičkom
obliku na papirusima i kamenu, izgovorenih reči nepisme­
nog čoveka. Konačno, tu je bilo ezoteričko značenj e, po­
znato samo i n i ciranim sveštenicima, a koje su oni držali
u tajnosti.
"Reči Boga" - Egipćani su takav opis i l i ime dali si­
stemu hijeroglifa, ne samo zato što se za sistem verovalo da
im ga je otkrio jedan ođ bogova, već i zato što je tajno zna­
čenje ovih čudnih znakova bilo sakriveno od masa. To znanje
otkrivano j e samo onima koj i su bili inicirani u misterijama.
A nijedan egiptolog današnjice nije uradio više od prevoda
popularnog značenja hijeroglifa, madaje, kada je to učinio,
258
U hramu Il Dellderi
uradio nešto veličanstveno; ostatakje iznad nj egovog shva­
tanja. Jer "Reči Boga" zahtevaju najdublje duhovno promiš­
ljanj e pre nego što iskažu svoju najskriveniju tajnu. Isto va­
ži i za razumevanj e tajni koje su otkrivane u odajama za ini­
cijaciju egipatskih m isterija.
Plotin, inicijant koji je živeo u staroj Aleksandrij i , na­
govestio je simboličnu prirodu hijeroglifa kada je napisao:
U neumoljivom traženju istine ili u obj ašnjenju
koje su otvoreno davali svojim učenicima, egipatski
mudraci u svoj i m hramovima nisu koristili pisane
znake (koji su samo imitacija glasa i govora), ali su
crtali likove i otkrivali misao koju j e sadržavao ob­
lik ovih slika, s tim što j e svaka slika uključivala deo
znanja i mudrosti. To je davanje definitivnog oblika
istini. Kasnije su učitelj ili učenik izvlačili sadržaj
slike, analizirali j e rečima i nalazili razlog zašto j e
to bilo tako, a ne drugačije.
Č injenica j e da Egipćani, kao i dmgi narodi starih is­
točnih zemalja, nikada nisu sanjali o odvajanj u religij e i
svetovnog života i zato nikada nisu n i sanj a l i da koriste
jezik, pismo i govor samo kao sredstva komunikacije. Baš
kao što su mislili da imena imaju magičnu moć, tako su u
svom hijeroglifskom alfabetu simbolizovali principe tog
tajanstvenog znanja koje je saopštavano iza zatvorenih
vrata misterija.
Samo onaj koj i j e bio doveden u prisustvo božanskog
Ozirisa, pobednika "smrti", koj i je činio da se muškarci i
žene "ponovo rode" (kao što je Knjiga mrtvih označavala cilj
visokih stupnjeva inicijacije), mogao je objasniti i protu­
maeiti konačni značaj hijeroglifa - najsavršenijeg sistema
književnog simbolizma u svetu.
259
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Herodot, koji je i sam bio inicijant, negde je, kako mi
se čini, potvrdio da su hijeroglifi bili u potpunosti sveti i
simbolični u svom skrivenom značenju i daje to bilo pozna­
to samo najvišem stepenu svešteničkog reda. A Jamblih, dru­
gi inicijant iz starine, napisao je da su tajnu h ijeroglifskog
jezika koristili samo bogovi.
J a ću vam indirektno na nešto ukazati kroz pitanj e u ve­
zi principa vezanog za tajno značenje hijeroglifa.
U hijeroglifima, sedeća figura svrstava osobu medu bo­
gove: zato je obično data kao deo pisanog imena egipat­
skih božanstava i prikazana medu hijeroglifima napisanim
preko nj ihovih nacrtanill portreta. Ali zašto su Egipćani oda­
brali figuru u sedećem, a ne u stojećem položaju?
Umesto da rizikujem da naljutim neke akademski obra­
zovane profesora egiptologije, koj i bi sa punim pravom mo­
gli da budu nezadovoljni zbog uplitanja nekog slobodnog
pisca u ovo za nj ih sveto područj e , ne upuštajući se dalje
od ovog nagoveštaj a, ostaviću čitaoca da nade sopstveni
odgovor.
Rad velikih egiptologa - na ovom polju - zaslužuj e sva­
ku pohvalu. [pak, blaga koj a se nalaze napisana na zidovima
hramova i u tekstovima papirusa ne bi nikada bila prevede­
na da j e zavisilo samo od nj ih - i l i od sudbine.
Upečatljiva je uloga koj u j e u tom otkriću odigrala Sud­
bina. Da Napoleon nije izvršio invaziju Egipta, možda bi
ovi zidovi i tekstovi i do danas ostali nepročitani. Sam Na­
poleon bio je na neki neobičan način čovek usuda i on je
uticao na sudbine svake kraljevine, svakog čoveka i svega
čega bi se dotakao. On j e bio istinski instrument provide­
nja, ali i instrument sudbine.
Nj egova invazija otvorila j e put ka razumevanju života
i misli starog Egipta. Često nehotični posao vojnika pripre­
ma put za rad učenjaka, za poruku nekog duhovnog učite-
260
U hrulll u u Dellde,.i
!ja ili za trgovinu, a ponekad i za njihovo uništenje - kao
što nam istorija nesumjivo pokazuje.
Na početku grčke vladavine Egiptom stari jezik počeo
j e da se gubi. Novi vladari su naravno pokušali da grčko
obrazovanje i jezik budu dominantni u klasi obrazovanih.
Važna mesta u vladi, na primer, davana su samo onim Egip­
ćanima koj i su vladali grčkim jezikom. Stara sveta škola
Heliopolisa, u kojoj se obrazovao veliki broj sveštenika i ko­
ja j e održavala znanje egipatskog jezika, bila j e zabranjena
i zatvorena. Grčki alfabet bio je usvojen kao nacionalni al­
rabet Egipta, osim kod malog broj a individualnih svešteni­
ka, koj i su se tvrdoglavo i tajno držali tradicionalnog jezika.
Na kraj u I I I veka hrišćanske ere u celom Egiptu nije se
mogao naći neko ko je bio kompetentan da objasni obično
svakodnevno značenje hijeroglifskih natpisa, a još manje
neko ko bi bio sposoban da napiše neki novi.
Prohujalo je petnaest vekova. Veština tumačenja hijero­
glifa još uvekje bila nepoznanica. A onda je u Aleksandri­
ju, pred samim nosom admirala Nelsona, uplovi la olujom
bacana Napoleonova fregata.
Napoleonova annij a ubrzo je bila zauzeta podizanjem
tvrdava i generalnim utvrdivanjem. Značajni strateški polo­
žaj na ušću Nila, u blizini luke Rozeta, bio je jedno od prvih
mesta na kome se učvrstila. Ovde j e jedan mladi artiljerij­
ski oficir, poručnik Busar, učinio izuzetno značajno otkriće
koje j e dalo ključ za tumačenje hijeroglifa. Jer lopate nje-
-
govih ljudi koj i su kopali temelje za tvrdavu San Zilijen, ras-
kopale su tlo oko jedne polomljene kamene ploče od crnog
bazalta koju je Busar izvukao iz zemlje. On j e odmah shva­
t i D značaj ove sada tako slavne "Rozeta-ploče" jer s e n a
IIjoj nalazio trojezični natpis, dekret sveštenika Memfisa
kojim se odaje počast Ptolomeju Y. Na njenoj površini bi­
la su ugravirana pedeset i četiri reda teksta na grčkom, sa
261
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

paralelnim prevodima na dva druga pisma - hijeroglifsko i

demotsko * .
Ploča je poslata u Evropu gde su se stručnj aci bacili na
posao da je obrade, sve dok nisu našli hijeroglifski ekviva­
lent grčkog alfabeta. Sa ovim k ljučem u rukama bili su u

stanju da odgonetnu značenja papirusa i natpisa koj i su to­ v

kom toliko vekova predstavljali zagonetku za svet. CETRNAESTO POGLAVLJE

Karnaški dani
•

Konačno sam ušao u pravi Egipat, stari i fascinantni

Egipat, zemlju u kojoj su se hram, polje, selo i nebo kom­
binovali da b i stvorili živi i privlačni utisak zemlje u kojoj
su faraoni vladali sa pompom, a kamene ploče u hramo­
vima svakodnevno o djekivale od pojanja brojnih svešteni­
ka. Ovde, u Luksoru, 450 milja uzvodno od Kaira, čovek
se vraćao unatrag i prilagodavao prošlosti bez napora i
gledao u pejzaž koj i predstavlja mnoge prizore iz stari­
na. Baš je Jug, i l i Gornji Egipat kako su ga geografi zvali
od pamtiveka, sačuvao više ovakvih scena za savremene
posmatrače.
Njegova slavna kJasična prestonica Teba, Homerov "grad
sa stotinu kapija", j e nestala, ali nam j e ostao Karnak, ne­
kadašnj i centar egipatskog svešlenstva.
Karnak je danas biser regiona. Slava njegove široko raz­
bacane mase sada ruševni h, ali još uvek veli čanstvenih hra­
mova, proširila se po celom svetu. U nj emu se nalazi najveći
hram u Egiptu, velika dvorana Amon Ra, kome su bili pod­
*
Uprošćeni oblik hijeroglifa koj i su koristili pismeni Egipćani iz na­ reden i svi ostali hramovi u Egiptu. l tako je za mene Kar­
roda. (prim. prev.) Ilak danima bio mesto hodočašća; kretao sam se izmedu

262 263
 TRAGANJE U TAJNOM EGII'TU
njegovih ruševina i polomljenih stubova, pod blistavim sve­
tlom sunca i u prigušenom svetlu meseca.
Karnak, koj i se izdiže iz šume zelenih palmi prema se­
veru, leži dve ili tri milje nizvodno od Luksora, malo uvu­
čen, udaljen od reke. Prilazio sam mu po prašnjavom putu,
preko široke ravnice i pod nebom najbleđe plave boj e, po­
red belih grobova šeika sa kupolama i pored gaja tama­
riska, dok se na vidiku nije pojavio jedan ogromni pilon od
peščanika. Pupavci sa krestom bili su svuda -po poljima,
zauzeti kljucenjem hrane sa tla prekrivenog strnj ikom. Duž
puta, ovde-onde, mogli su se primetiti, kao da vire iz zem­
lje, čudni, obezglavljeni, polurazbijeni ili prevrnuti delovi
dvostrukog reda malih sfingi sa ovnujskom glavom, koje su
nekada bile postavljene duž celog puta od Luksora do Kar­
naka, ali koje sada većinom leže pokopane u poljima pored
puta. Prvobitno mora da ih je bilo podignuto na stotine sa
obe strane tri milj e dugačkog puta.
Veličanstveni ulazni pilon dužine dvadeset i dva jarda
predstavljao j e privlačan prizor.
Arhitektura j e našla lep i snažni izraz u toj forn1i pilona
sa nj egovim visokim kosim stranama i izvijenim arhitravom
koji leži nad nj im. Na prednjoj strani bio je u reljefu isklesan
portret Ptolomej a koj i ga je izgradio, prikazujući ga kako
prinosi žrtvu tebanskim bogovima; dok su četiri vertikalna
žljeba sa rupom u podnožju, koja su se protezala celom vi­
sinom moćnog portala, pokazivali gde su nekada bili fiksi­
rane drvene motke za zastave, da bi u dane svečanosti u
hramu nosile na sebi ukrasne zastavice veselih boja i odbi­
jale uticaj zlih sila.
Kada sam ušao, našao sam se u otvorenom dvorištu hra­
ma K.honsua sa sokolovom glavom, boga koj i je u narod­
nom jeziku neiniciranih bio Amonov sin. Izlomljeni komadi
duple kolonade zauzimali su centar. Zidovi su prikazivali
264
Karnaški dalli
svetu povorku čamaca koji plove uz N i l do Luksora i nose
sliku Amon Ra. Ja sam ušao u razrušeno svetilište gde su
nekada držali sveti čamac K.honsua; sve ceremonije koje
su se obavljale unutar ovih zidova značile su mnogo za lju­
de, za sveštenike koji su tražili moć, a posebno za samog
kralja. Ali to je bilo od malog značaja za mali broj inicira­
nih koje su prisustvovali ritualu i ceremoniji samo kao sim­
bolu i obeležju, a ne manifestacijama stvarnosti.
Kao sledeće, otkrio sam niz interesantnih bareljefa, sva­
ki u posebnom okviru, na istočnom zidu jedne unutrašnje
odaje pored svetilišta. Stvar koja mi j e na prvom l11estu pa­
la u oči bila je rezbarija moje prij ateljice iz jedne dugačke
zimske noći meditacije - Sfinge! l odmah sam shvatio da
sam naišao na nešto značajno, jer čovek može da ide dani­
ma, a da ne otkrije izrezbarenu Sfingu na zidu ili na stubu.
Prvi panel pokazivao je faraona Ramzesa IV u prisus­
tvu boginje Ament, kojoj nudi mali kip. Kip je imao ravnu
osnovu a na njoj su bile dve figure. 1spred j e čučalo jedno
dete - niko drugi nego Horus, sin Ozirisa. Na glavi sa stra­
ne imao j e veliki uvojak kose: bio je ovenčan simboličnim
suncem i zmijom, leva ruka počivala mu j e na kolenu, ali
je nj egova desna ruka bila podignuta do njegovog lica sa
kažiprstom koj i je ukazivao na njegove zaklopljene usne,
naređujući tako ćutanje.
Figura iza nj ega bila je Sfinga.
Ament je držala desnu ruku ispruženu prema Ramzesu;
izmedu prstiju čvrsto je držala krst sa drškom koj i j e b i o
upravljen na mesto između kraljevih očiju.
Š ta j e značila ova scena?
Egip tolog bi nesumnjivo ponu dio savršeno povezano i
očig ledn o tumačenje, ono koje b i bilo korektno za njegov
nivo . On bi vam rekao da j e kralj j ednostavno zauzet prino ­
šenj em žrtve bogo vima - ništa više . Č esto ove scen e na
,
265
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
zidu nisu ništa drugo nego istorija u s likama i l i prikaz rat­
n i h trijumfa. Očigledno da ova scena nije b i l a to, već j e
bila indikativna za neki izuzetno sveti ritual, posebno zato
što se nalazila na zidu u blizini svetilišta, najsvetijeg mesta
ovog hrama.
I baš kao što je sistem egipatskih hijeroglifa upotreblja­
van da označi ezoterično značenje poznato samo iniciranim
sveštenicima iako su se koristili isti znaci-simboli, tako su
i same figure kojima su bogovi predstavljani nosile daleko
dublje značenje za nekog iz starih vremena. Zato unutraš­
nju poduku ove slike može da otkrije samo neko ko j e upo­
znat sa doktrinom i metodama misterija.
Značaj ovog panela posebno je bio u stavu boginje Ament;
krst sa drškom ili krst sa krugom na vrhu koji j e ona uperi­
la u sredinu između Ramzesovih očiju inicirani sveštenici
nazivali su "Ključem misterija" i predstavljao je pristup sa­
mim misterijama. Ali za egiptologa on samo predstavlja ži­
vot. Kao ključ on j e simbolizovao otvaranj e čuvanih vrata
ove uzvišene institucije, a kao geometrijska figura simbo­
lizovao j e večni duh inicijanta koj i se trijumfalno uzdiže iz
svog "raspetog" materijalnog tela. Krug, koj i nema ni vid­
ljivog početka ni kraja, predstavljao je večnu prirodu božan­
skog duha, dok je krst simbolizirao stanj e transa nalik na
smrt u koj e j e inicijant ubačen, kao i njegovu smrt, njegovo
raspinjanj e . U izvesnim hramovima inicijanta su stvarno
vezivali za drveni ležaj u obliku krsta.
Tačka u sredini između obrva j e otprilike položaj jedne
žljezde u mozgu - pinealne žljezde - čijom su komplikova­
nom funkcijom doktori još uvek zbunjeni. U prvim fazama
inicijacije hijerofant je ovu žljezda stimulisao do odredene
aktivnosti, aktivnosti koj a je kandidatu privremeno omo­
gućavala da vidi psihičke vizije duhova-bića koja se tada
oko nj ega okupljaju. Metod kome se pribegavalo bio j e de-
266
Kamaški dalli
limično hipnotičan, ali j e delimično zavisio i od mirisa tam­
jana i drugog.
Kada je, dakle, Ament usmerila svoj krst na mesto iz­
među faraonovih očiju, ona j e time ukazivala da će mu biti
dozvoljen pristup misterijama i da će tamo biti privremeno
sposoban da bude vidovit. Ali bilo mu j e strogo zabranjeno
da drugima otkrije ono što j e video i iskusio tokom svoje
inicijacije. To je bilo označeno prvom figurom na statueti
deteta HOI·usa, "Horusa horizonta", u stvari boga Horma­
khua - boga koji je tradicionalno povezan sa Sfingom, čiji
j e prst koj i j e pokazivao njegove sklopljene usne strogo upo­
zoravao na ćutanj e. Slični kipovi stajali su i blizu svetilišta
i odaja misterija u svim hramovima, svaki j e jednim prstom
dodirivao usne kao simbol naredbe da se očuva ćutanje u
vezi sa božanskim misterijama.
Ament, lično, bila je ženski Amon, "onaj sakriveni".
Stav kralja koji drži statuetu kao ponudu podvlačio j e da
je on spreman da žrtvuje govor i da održi ćutanje.
Na ravnoj osnovi statuete iza ove figure Honnakha le­
žala je isklesana figura Sfinge. Zašto?
Sfinga, kao i inicijant u transu koj i j e tokom svoje inici­
jacije potpuno izgubio moć govora, uvek ćuti. Kroz ceo svoj
dugi život ona n ij e progovorila ni jednu jedinu reč. Sfinga
j e uvek znala kako da čuva svoje tajne. Koje su bile te stare
.
taJ ne ?.
Bile su to tajne inicijacije.
Sfinga j e čuvala najmoćniji hram inicijacij e u svetu ­
Veliku piramidu.
Jer ceremonijaini prilaz Piramidi uvek j e bio sa obale
N ila i svako ko j e dolazio od reke da b i ušao u Nju morao
bi prvo da prođe pored Sfinge.
Svoj i m ćutanjem, Sfinga j e simbolisala i ćutanje i taj ­
nost inicijacije.
,
267
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Prema tome, faraon j e bio upozoren da očekuje najveće
mističko otkrivenje koje čovek može da dobije.
Još tri panela upotpunjavala su ovu interesantnu seriju
slika misterija, kojima danas može da priđe svaki putnik i
turista, ali u starim vremenima pristup j e bio zabranjen svi­
ma izuzev malog broj a privilegisanih. One su opisivale re­
zultate kraljevog pristupa misterijama
Drugi panel predstavljao g a j e kako stoj i između odras­
log Horusa sa glavom sokola i Tota sa licem ·ibisa. Svaki
bog držao j e nad Ramzesovom glavom jednu vazu, ali U1ne­
sto mlaza vode svaki j e sipao mlaz krstova sa drškom pre­
ko i oko njega.
Tot je bio bog mudrosti i tajnog učenja. Ovde j e on da­
rivao, kroz inicijaciju, ono izmešano misteriozno znanj e psi­
hičkih sila i duhovne mudrosti po kojima j e Egipat bio tako
čuven u davn ini. On j e bio i Gospodar Meseca. Zato su sve
značajne tajne magijske i religiozne ceremonij e, a posebno
sve inicijacije u misterije bile izvođene noću i to u fazama
meseca kada j e nj egov uticaj n ajveći, tj . u fazi mladog i
punog meseca.
Odrasli Horus sa licem sokola bio j e bog sunca. Njegov
deo ove scene simbolizovao j e činjenicu da se inicijacija,
mada započeta noću, završavala danju, sa dolaskom zore.
Kada bi zraci jutarnj eg sunca obasj ale teme ini cijantove
glave, hijerofant b i mu uputio izvesne "reči moći" i on b i se
probudio.
Treći panel pokazivao j e Rarnzesa, sada mudrog inicijan­
ta, kako ga vode dva druga boga, koji su uhvati li njegove
ruke u dobrodošli ci i drže krst sa drškom ispred njegovog
lica, ukazuj ući ·mu n a nj egovu povezanost s a nj ima zbog
njegovog dostignuća. U poslednjoj sceni kralj j e prikazan
kako bogu Amon Ra prinosi jednu statuetu kao žrtvu. Ova
statueta predstavljalaje boga u sedećem položaju sa perom
268 -
Kamaški dalli
na glavi - boga Istine. Faraon j e sada stekao mudrost, on
će od sada imati "glas istine", on će položiti svoj život kao
žrtvu na o ltar istine, tj . on će se poslušno pokoravati, kako
u mislima tako i na delu, duhovnim zakonima koji uprav­
ljaju lj udskim životom a koji su mu upravo otkriveni kroz
. . . ..
II1ICIJ aCIJU.
.
Tako su me ove uklesan e s l ike uputile donekle u taj n i
unutrašnji život jednog iniciranog faraona i značaj egipat­
skih slavnih, ali i ekskluzivnih misterija.
A onda me je nešto povuklo prema zapadu, do jednog
lepog malog hrama gde su neki od tog malog broja inici­
ranih naučili svoju mudrost. To je bio hram misterija boga
Ozirisa i za mene, iako tako malo, jedno od najznačajnijih
mesta u samom Karnaku. Tamo, na okvirima ulaza, video
sam rezbarije koje su prijkazivale Ptolomeja, koj i je taj hram
podigao, kako ga dovode pred samog božanskog Ozirisa.
Kada sam prešao preko praga, našao sam se u pravougao­
nom tremu čij i su obojeni i bogato ispisani krov pridržavala
dva lepa stuba izbrazdana kao trska papirusa sa cvetovima,
koj a su na vrhu imali lice boginje Hator. Na istočnom zidu
bila su dva mala prozora sa kamenim rešetkama, ali neja­
sno svetlo koje j e ulazilo kroz nj ih više nije bilo potrebno,
jer su sa kamenog krova nestala tri velika bloka i kroz ovu
rupu ulazilo j e obilje svetla.
Iza ovoga nalazilo se malo predvorje čiji su zidovi bili
prekriveni izbočenim barelj efima i vertikalnim l inijama hi­
jeroglifa. A - redak prizor u ruševnom stanj u većine ostalih
hramova koj i su još stajali - tri savršeno očuvana ulaza vo­
dila su napolje kroz zadnji zid i bočne zidove malog pre­
dvorja. Nad svakom gornjom gredom nalazio se arhitrav
formiran na traci od preko dvadeset veličanstvenih kobri.
Ove zmije nisu bili obični polureljefi uklesani u površinu
zida, već prave skulpture; nj ihove glave bile su uzdignute,
269
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
a štitovi rašireni. Poznati simbol krilatog sunca počivao j e
na vodoravnoj izbočini ispod svake trake i sve zajedno for­
miralo j e masivni ukras visok skoro jedan jard.
Ovi ukrasi sa kraljevskom kobrom ukazivali su, po mom
mišljenju, da su tri odaje u koje su ulazi dozvoljavali pri­
stup bile od posebnog značaja u planu hrama. Prošao sam
kroz ulaz na udaljenijem kraj u (sama vrata više ne postoje,
mada se jasno mogu videti gornje i donj e rupe u koj e su
stubovi bili uglavljeni) i stigao sam u malo svetilište čije su
strane prikazivale kralja kako se klanja i barjak boginje Ha­
tor. Ispod ovoga zjapio j e U kamenom podu veliki otvor ko­
j i je pod svetlom baterije pokazao da j e oštećeni ulaz u neku
kriptu. Još jednom sam ispitao dve bočne odaje i našao rupe
u uglovima koj e su vodile dole u istu kriptu kao i u neki pod­
zemni prolaz. U stvari, celo mesto bilo je izukrštano podzem­
nim prostorijama sa svodovima i hodnicima; desno od trema
otkrio sam još dve rupe u podu koj e su se otvarale iznad us­
kih prolaza čija je prašina bila sasvim netaknuta.
Istraživanje j e otkrilo da jedan od ovih hodnika stvarno
preseca tlo sve do samog hrama Khonsua.
Ceo pod hrama bio j e tako debelo prekriven prašinom
da meje to dovelo do zaključka da j e ona gomilana vekovi­
ma. Ispitao sam stari kameni pod tražeći ljudske tragove, ali
osim otiska bosih nogu koje j e očigledno ostavio arapski
stražar iz obližnjeg .hrama Khonsua, nisam mogao da otkri­
j em nijedan otisak cipele. P o celom podu prašina j e bila
nagomilana u debelom sloju i jedini drugi tragovi na njenoj
površini bile su brojne skladne šare koje su vodile od jedne
rupe do druge i koj e su iscrtale jedna ili dve sićušne zmije
čiji su se tragovi j asno videli. Razmišljao sam koliko j e vre­
mena prošlo od kada j e neki turista ili putnik uznemirio tišinu
ovog svetilišta. Znao sam da jedna knj i ga-vodič odbacuje
ovaj hram sa primedbom da ga ne vredi posetiti. Znao sam
270
-
Kumuški dUlli
takođe da ovde posetioci nisu ni dobrodošli ni očekivani, jer
j e državno Ministarstvo za starine na ulaz postavilo zaklju­
čanu drvenu kapiju. N i sam mogao da udem sve dok nisam
nagovorio arapskog čuvara glavnog hrama da iz svog svež­
nj a odvoji jedan ključ, da me doprati do ovog malog sve­
tilišta Ozirisa i otključa nj egovu kapuju. Zašto? Da l i j e to
bilo zbog ovih opasnih rupa u podu?
Š ta znače ove misteriozne kripte i turobni hodnici? Se­
tio sam se čudne kripte okružene šancem, iskopane ispod
40 stopa otpada, koja me j e zbunila u Abidosu.
Dok sam razmišljao o tom pitanju, ovo mesto nalik na
grob izgledalo j e kao da pred mojim očima oživljava i j a
sam ponovo video proslavu starog rituala koj i j e dramati­
zovao smrt i uskrsnuće Ozirisa - taj ritual koj i sam posma­
trao uklesan u kamen na zidovima malog Hrama misterija
na krovnoj terasi Dendere - taj ritual koji sam video u vi­
ziji i iskusio lično tokom one noći koju sam proveo u mra­
čnoj Kralj evoj odaji Velike piramide - taj ritual koji j e
atlantiđanski Oziris ostavio kao svoje zaveštanje visokim
sveštenicima starog Egipta.
Zašto su ovakva strašna i lmačna mesta bila omiljena
za ove taj anstvene inicijacije?
Odgovor j e bio tro struk: da se osigura potpuna bezbed­
nost i tajnost za ono što je, na kraj u krajeva, bilo povlašće­
ni i opasni eksperiment; da osigura lakše uvođenje u trans
kandidata, sprečavajući ga da vidi ono što ga okružuj e i
sprečavajući na taj način skretanje njegove pažnje sa unu­
lrašnj e g stanja u koje ulazi; i konačno, da obezbedi savr­
šenu simboliku - tako dragu srcu starih naroda - stanj e
duhovnog mraka i neznanja u kome su hijerofanti zatekli
271
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
svog kandidata n a početku njegove inicijacije - jer kod
budenja on će otvoriti o č i pod zracima sunca n a nekom
drugom mestu kuda će ga odneti pri kraj u tog doživlj aj a
duhovnog prosvetljenja. Posle poduže inicijacije, koja j e
počela noću i završila se u zoru, novostvoreni inicijant
istupiće i z materij a l i stičkog neznanja (mrak) u duhovnu
percepciju (svetlost).
Tajni rituali misterija obavljali su se u podzemnim krip­
tama, u posebnim odajama koje su bile blizu svetilišta i l i u
malim hramovima izgrađenim n a krovovima - nikada ni
na kom drugom mestu. Sva ova mesta bila su zabranjene
teritorije za običan narod, koji se nije usuđivao ni da i m
priđe zbog pretnje najstrašnij im kaznama. H ijerofanti koj i
su preduze li da iniciraj u nekog kandidata preuzimali su i
veliku odgovornost. Njegov život i smrt bili su u njihovim
rukama. Neki neočekivani uljez koji bi prekinuo sveti ritu­
al inicijacije značio b i njegovu smrt - isto tako kao što u
naše vreme neočekivana smetnja kod neke delikatne hirur­
ške operacije može da za nesrećnog pacijenta znači smrt. A
šta je, n a kraju krajeva, i bila inicijacija nego neka vrsta psi­
hičke hirurške operacije, odvajanje fizičkog oblika od psihi­
čkog dela čoveka? I zato su sve odaje za inicijaciju bile tako
smeštene da budu nepristupačne i uvek dobro čuvane. Onim
odajama koj e su ležale blizu svetilišta Velikog hrama prila­
zilo se kroz potpuni mrak, jer kako se čovek udaljavao od
ulaza svetlo j e postepeno nestajalo, da bi - kada stigne do
praga svetilišta - potpuno nestalo. Kada je kandidat bio du­
boko u transu, nj egovo telo ostavljano j e u tom zaštitničkom
mraku sve do završetka njegove ini cijacije i tada je iznošen
na svetlost dana.
Ove odaje, koje su bile podzemni podrumi, korišćene su
na isti način, svako svetlo je posle padanja u trans gašeno,
tako da su kripte postajale i simbolični i pravi grobovi.
272
Karllaški dalli
Spustio sam se u jednu rupu i istražio mračnu nadsvođe­
nu odaju u kojoj su sveštenici nekada obavljali svoje naj­
tajnije rituale, a onda sam izašao na prijatno sunce i sveži
vazduh sa osećaj e m olakšanja.
N a svom daUem putovanj u kroz potamnelu slavu Karna­
ka prošao sam između ogromnih portala lepog hrama Amon
Ra. Ovi portali bili su prikladniji za prolaz džinova nego
slabačkih smrtnika. Portali su nad mojom glavom bili kao
stranice provalij e. Egipatski ukus za preterane veličine pone­
kad j e bio zapanjujućih dimenzij a - kao u s lučaju Velike
piramide blizu Kaira i zidina pilona u čijoj sam senci sta­
jao. One su bile debljine od skoro pedeset stopa, debUe ne­
go zidine neke tvrđave. Profani spolj nj i svet zaista j e bio
sprečen da ne uprlja sveto područje ovog hrama koji su sta­
ri Egipćani sa ponosom nazivali "presto sveta". Avaj ! Sada
j e to bio samo izlomljeni kamen i kada sam stupio u veliko
predvorje, našao sam tamo veliku masu oštećenih kamenih
stubova i zidova koje j e od izgleda potpune pustoši spasa­
valo samo još nekoliko neoborenih stubova. Išao sam pola­
ko preko ovog kvadratnog prostora, hodaj ući po neravnom
tlu i po korovu koji j e rastao tamo gde j e nekada bio divni
pod sa mozaikom dug stotinama stopa.
Kada sam prešao preko ovog prostora, našao sam se kod
visokog ulaza prekrivenog obojenim polu-reljefima koji je
stajao između razbijenih ostataka jednog drugog pilona, sa­
da razbacane mase vrelog oborenog kamena, potpuno lišene
svoj i h nekadašnj i h kontura. Ali ovaj ulaz mora da se neka­
da dizao sto stopa iznad tla. Nestalo j e sedam stepenica koje
su graditelji postavili pred ulaz, sedam simboličnih stupnj e­
va čovekovog napretka iz nižeg sveta svakodnevnog posto­
janj a do najviših sfera duhovnog dostignuća. Jer Egipćani
273
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
- kao i mnogi stari narodi - dobro s u razumeli tajanstvenu
numeraciju koja leži u osnovi izgrađenog svemira; znali su
da sedmi dan ili stepen donosi odmor, najviši mir za čove­
ka, kao i za ostala bića i stvari. I u svim ostalim hramovi­
ma širom Egipta nailazimo na ovih sedam stupnjeva, dok
se u Velikoj galeriji Velike piramide oni pojavljuju u jasnoj
i zapanjujućoj fonn i . Zato j e ovo stepenište tako prikladno
smeštena, mada su ga vreme i čovek skoro izvalili iz tla, na
sam ulaz predvorja najveće i naj impresivnije atrakcije Kar­
naka, velike hipostilne dvorane Hrama Amon Ra.
Ušao sam i pred mojim očima se otvorila zapanjujuća
perspektiva od šesnaest gusto zbijenih redova visokih stubo­
va. Zraci sunca padali su na ovu scenu koj a j e u mom seća­
nju ostala bez premca. Skoro svaki od 1 30 uspravnih stubova
bacao je snažnu horizontalnu senku preko nepopločanog tla.
Beli kameni stubovi dizali su se kao armija visokih vojnika.
Njihov obim bio j e isto tako neverovatan - svaki od njih u
proseku trideset stopa. Ove grandiozne razmere arhitektu­
re, ova tri stotine stopa široka šuma džinovskog kamenog
drveća bila je divovska: bila j e egipatska!
A faraon koj i j e napravio najveći deo ove dvorane bio
j e Seti, onaj koj i j e stvorio i hram u Abidosu u kome sam
osetio tako neizrecivi mir. Ovde čovek nije mogao da se odu­
pre utisku snage i moći koji su dopirali iz epohe graditelja
ove dvorane. Seti nije mogao da poživi toliko dugo da bi
završio ovo kolosalno delo i tako je veliki Ramzes preuzeo
nedovršeni posao, pretvarajući stene Asuana u ogromne iz­
rezbarene stubove i postavljajući dekarisane arhitrave od
trideset tona da lebde na njihovim vrhovima bez upotrebe
cementa ili metalnih veza za učvršćivanje. Efekat svega bio
j e da se duh okrene ka nekom širem shvatanju, da uzdigne
čoveka iz uskog kruga beznačajnih aktivnosti, da ga nada­
Ime velikim ambicijama i plemenitim aspiracijama i da iza-
274
Kamaški dalli
zove težnju za mnogo šire polje delovanja. Da poželi da bu­
de kao Ramzes i gradi tako moćne hramove čudesne visi­
ne, a da onda oko nji h podigne velike gradove-modele gde
ć e ljudi moći da žive u svetlu plemenitih ideja i još pleme­
nitijih ideala.
Nekada je ova Dvorana mnogih molitvi imala krov i
b i l a popločana; sada j e bila otvorena ka plavim visinama
neba dok j e njen pod bio smeša zemlje, peska, korova i ka­
menja. Kada j e taj ogromni krov bio na svom mestu, unu­
trašnjost Dvorane je zaista morala biti mračna, jer se jedino
svetlo sa mukom probijalo kroz prozore sa kamenom rešet­
kom visoko iznad centralnog prolaza. Ali ovaj moćni krov
se srušio i razbio u stotine komada od kojih je ostalo tek ne­
što malo.
N e bih želeo da kritikujem one stare arhitekte, ali j e bi­
lo očevidno da su izbočeni stubovi bili postavljeni isuviše
blizu jedan do drugoga. Bolji raspored obezbedio b i dužu,
manje isprekidanu perspektivu, ali možda je starima bilo više
stalo do njihove simbolike, a manje do nj ihove perspektive.
Svaki stub bio j e bogato izrezbaren i odozgo j e imao te­
ški pupoljak i l i čašicu u obliku zvona. Divno zaobljene po­
vršine stubova bile su prekrivene slikama u boji i ispisane
hijeroglifima, a iste dekoracije bile su i na arhitravima i zi­
dovima. Oni su bili izrezbareni istorijama egipatskih bogova
i kraljeva ili su bili oslikani u bojama koje se nisu prome­
nile. Prepoznao sam naslikane figure i pravougaone kartu­
še - kralja Setija kako se moli u prisustvu boga Tota pod
svetim drvetom Heliopolisa, kako tera Hitite ispred svoje
pobedničke kočij e, pribavlja visoko stabla kedra u dalekom
Libanu za koplja za zastave u svojim hramovima i kako se
triumfalno vraća u svoju voljenu zemlju. Bilo je mnogo dru­
gih figura: neke su bile polugole, druge potpuno obučene,
ali sve sa onim čudno napetim, hladnim licima koj a su bila
275

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
karakteristična za ovaj narod. Na južnom zidu, uklesani na
jednoj steli i stavljeni u ciglu, hijeroglifi su beležili prvi zva­
nični ugovor u istorij i : ugovor između Ramzesa Velikog,
"hrabrog sina Setija I , velikog vladara Egipta", i hetitskog
kralja Khetesara, "sina Meresara, velikog poglavara Khe­
te", kako ga tekst zove: a zaključuje blagim rečima: "dobar
mirovni ugovor o miru i bratstvu, kojim se mir među njima
utvrduje zauvek".
Nastavio sam do uskog nepokrivenog dvorišta gde j e je­
dan usamljeni obelisk svoj i m piramidainim vrhom upirao
prema nebu i bacao purpurnu senku na tlo. On j e n a sebi
nosio kraljevski kartuš Tutmozisa I koji ga j e podigao, a
njegov stub bio je pokriven sa tri vertikalne linije sa natpi­
sima. "Horus, koji voli istinu, kralj Gornjeg i Donjeg Egip­
ta, Arnon. On ga je napravio kao spomenik svom ocu Arll0n
Ra, Vođi Dve Zemlje, podižući za njega dva obeliska, šta­
više vrlo velika, kod duple fasade", glasio je deo jednog od
nj ih. Uvek to veliko obožavanje bogova!
Tamo dalje, usred razbacanih ostataka kolonade, kao pla­
meni zmijski jezik iz zemlje, dizao se drugi obelisk, viši i još
impresivnij i . Jer on se dizao skoro sto . stopa prema nebu -
drugi najviši još postojeći obelisk u svetu. Ovaj uspravni
monolit od sjajnog ružičastog granita nosio je na svojoj os­
novi gordo hvalisanj e da j e njegov vrh bio obložen mešavi­
nom zlata i srebra tako da s e može videti iz vrlo velike
daljine i da je za ceo poduhvat vađenja iz kamenoloma i trans­
porta iz Sijene, za ovaj i njegov nestali obelisk-parnjak bilo
potrebno oko sedam meseci. Podigla ga j e žena koja j e za
Egipat na neki način bila kralj ica E l izabeta, čak i još više
od toga: energična kraljica Hatšepsut. Ona se ponekad ob­
lačila kao muško i uvek pokazivala izrazitu muškost u svom
vladanju: ova gospođa dugačkog nosa i snažnih vilica, koja
j e podigla veličanstvene obeliske i masivne hramove, slala
276
•
Kamaški dalli
ekspedicije pionira-istraživača i - iako žena - snažno držala
skiptar faraona, ništa slabije zbog svog pola čiji j e veo na­
kon smrti svog muža odbacila sa svim što j e predstavljao.
Pročitajte njenu oholu posvetu ovog obeliska, usečenu
hijeroglifima na četiri strane nj egovog donjeg dela:
Sedela sam u svojoj palati, mislila o svom Stvo­
ritelju, kada me je srce podstaklo da mu napravim
dva obeliska čiji vrhovi dosežu do neba, u sjajnoj
dvorani stubova koja se nalazi između dva velika
pilona Tutrnesa L
Kada u budućnosti vide moj spomenik, neka uz­
viknu: "To j e ono što sam ja napravila". Ovo j e na­
pravljeno po mom naređenju, ova planina oblikovana
od zlata. Ja vl adam ovom zemljom kao sin Izide; j a
sam moćna isto kao sin Nut kada se sunce odmara
u Jutarnjoj barci i ostaje u Večernjoj barci. On će po­
stojati večno, kao Severni! zvezda. Zaista, ovo su dva
ogromna obeliska koje je Moje veličanstvo osvetlilo
zlatom zbog mog Oca, Amona, i radi ljubavi, da b i
nj egovo ime bilo besmrtno, da bi oni mogli da stoje
uspravno na prostoru Hrama za sva vremena. Oni su
od jednog komada granita, na njima nema nikakvog
spoja ili prekida.
Otišao sam do velike kapije koja j e nekada vodila do
Hrama Mut, koj u je izgradio drugi od Ptolomeja, ali koja
sada vodi do polja okruženih palmama. Njeni ljupki obrisi
i ukrašene površine stalno su mi privlačili pogled. Iznad nje­ •
ne gornje grede skulptura krilatog sunca imala je, prema an­
tičkoj misli, zaštitnu ulogu u sprečavanju ulaska zlih uticaja.
277
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Odmorio sam se u crvenoj pravougaonoj sobi na čijem je
zidu bilo napisano ime Filipa od Makedonije, čiji sam nov­
čić, koj i j e milostiva zemlja savršeno očuvala, našao baš pre
neki dan na desetak milja dalje.
I tako sam išao između ruševnih dvorišta i razbijenih
svetilišta Kamaka, između zidova bez krova prekrivenih re­
ljefima u skulpturi i sveti li šta od ružičastog granita sa otetim
kipovima nj ihovih bogova i boginja i oko gomila izlomljenog
građevinskog materijala. Išao sam zamišljeno preko golog,
valovitog prostora, mesta neke zgrade koja je bila razorena
do temelja i uklonjena, da bih naišao na jednu grupu unaka­
ženih Sfmgi i idola sa glavom lavice. Išao sam pažljivo kroz
bodljikavi zeleni trnjak koj i j e rastao gusto u razrušenoj dvo­
rani Tutmozisa III i onda zastao, razmišljajući, ispod niskog
arhitrava, u delu polunestalog svetilišta na njegovom dru­
gom kraju. Koji su to kraljevi tako često i gordo išli po ovom
. prostoru i upisivali svoje pobede na stubovima i zidovima,
a onda - gde su sada? Tutmozis, Amenhotep, Ramzes, Tu­
tankamon, Ptolomeji - bradata lica ovih ljudi koji su vlada­
li Egiptom i upravljali njegovim životom pre mnogo hiljada
godina prolazili su u povorci ispred m()jih očiju i nestajali
u prostoru. Da l i j e ponos bio vredan truda, pitao sam se,
kada j e svakom dostignuću i svakom ostvarenju bilo dosu­
đeno da bude oduvano kao prašina? Zar nije bilo bolje da
se u ovom svetu ide tiho i skromno svojim putem ne zabo­
ravljajući da imamo sve samo po milosti neke više sile?
U vreme kada sam završio sa svojim obilaskom ovog
razbijenog grada hramova dan je bio skoro pri kraju i po­
činjao je da se prepušta sUllliaku kao zmija svom krotitelju.
Bio je jednom neki kralj iz dvadeset i druge dinastije ko­
j i j e izgradio zid od ćerpića da opaše sve hramove u Kar­
naku i kada j e zid bio dovršen njegov obim iznosio j e čak
j ednu i po milju. Kamak j e bio saga u kamenu, ep veličan-
278
Kamaški dani
stvenog napora i neumitnog razaranja, razorena, ali besmrt­
na veličina!
Zadržao sam se posmatrajući čudesni ali brzi zalazak
sunca, koj e j e lebdelo nad scenom kao blistavi anđeo sa
treperavim oreolom obojenim svim bojama od zlatne do cr­
vene. Prostrana scena ruševina, polja i pustinje, preplavljena
tolikim nijansama, dovela me j e do oduševljenja i zanosa.
Vraćao sam se u Kamak nanovo i nanovo, puštajući da­
ne da prolaze u dokonosti i istraživanju dok sam ih dodavao
svojoj riznici nezaboravnih uspomena i neobičnih činjenica.
Očaravajući sjaj Karnaka obavijao vas j e kao nastupajuća
rečna magla, skoro neprirnetno, sve dok nije došlo vreme da
se probudite i vidite da vas je potpuno prekrila. Ljudi bez pro­
finjene intel igencije i finog osećanj a u ovim polurazorenim
hramovima mogu da vide samo gomile cigala, kamenja,
prašine i maltera. Jadni oni! Pomatrajmo ove veličanstvene
ruševine sa dušom ispunjenom dubokim utiscima i straho­
poštovanjem, i budimo svesni lepote i dostojanstva koje
one imaj u čak i u ovom svom sadašnj e m stanju patetične
opustošenosti.
Imao sam sreću što j e ovaj ceo prostor bio moj, tako da
sam mogao da se krećem slobodno i neometano, u tišini ko­
j a j e vladala nadmoćno i apsolutno i koja je samo povremeno
prekidana uspavljujućim zujanjem pčela i prijatnim cvrku­
tom vrabaca, jer j e bila sredina leta i sve su one gomile oz­
nojenih turista napustile Luksor i već se odavno povukle
pred nadiranjem talasa užasne vrućine i j ata insekata i živo­
tinja koji se pojaVljuju u Južnom Egiptu u ovo doba godine.
Muve, komarci, škorpije i zmije, da ne pominjemo druge
oblike života, ponovo su se pojavili na temperaturi koja je
lj udima oduzima la životnu snagu, ali j e izgleda ulivala ži­
vot neprijatnim stvorenjima i insektima. Z a moje studije,
prednosti ove samoće bile su dovoljno velike da nadoknade
279
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Kamaški dalli

ove neugodnosti, jer vrućina nije izgleda otupila moja in­ s l i koj a j e bila sahranjena ispod bučne površine nj e same
telektualna interesovanja. J a sam u stvari otkrio da čovek i nj ene okoline.
može da se sprijatelji sa suncem; bilo j e to jednim delom Naša fizička čula nas poseduju; vreme je da mi počne­
stvar mentalnog stava. U trenutku kada ste pomislili da će mo da posedujemo nj ih. U svetom brodu duše, mi plovimo
sunce da vas ozledi ili da vam oduzme snagu, otvarala su se u mora u koj a telesna čula ne smeju da nas slede.
vrata da prihvate takvu ozledu. Aktivna vera u unutrašnj e Možemo da razumemo doktrine proroka, da shvatimo
resurse uvek j e pomagala da se oni stvarno aktiviraj u. istine proglašene nj ihovim kJlj igama i izrekama, ako uzme­
Za mene je prednost mog usamljenog boravka u Karna­ mo da se ove druge često odnose na život meditacije, a ne
ku bila ogromna. Mogao sam da se prepustim · nj egovoj ti­ samo na aktivni život svakodnevice.
šini i nešto zauzvrat i dobijem.
U ovoj bl istavoj epohi ne zagovara se sposobnost izdva­
janja. Ovo lehičko doba ne podstiče želju za tišinom. Ali ja
verujem da j e potrebno malo povlačenja svakog dana, kra­
tki period tihe usamljene meditacije. Tako čovek može da
obnovi svoje zamoreno srce i inspiriše svoj iscrpljeni um.
Život danas podseća na.uzavreo kazan i lj udi bivaju uvuče­
ni u njega. Oni su svakim danom sve manje prisni sa so­
bom, a sve prisniji sa kazanom.
Korišćenje redovne meditacije rada obilj e plodova koj i
potiču iz duhovnog produblj ivanj a . Ono daruj e čvrstinu u
času odluke, mabrost da se živi svoj život nezavisno od mi­
šljenja mase, i neku stabilnost u ovom grozničavom tempu
današnjice.
Najgore kod modernog života j e ako on o s l ab i moć
dubokog razmi šlj anj a ; u bezumnoj žurbi grada kao što j e
Njujork čovek ne može da stane i da pomisli da dolazi do •

paralize njegovog unutrašnjeg života; on misli samo ka­

ko mu se žuri. Medutim, priroda se ne žuri - njoj je treba­
l o mllogo mili ona godina da stvori ovu slabačku figuru
koja žuri niz Brodvej - i ona svakako može da sačeka i do­
lazak vremena kada će se ona, sa nekim mirnijim životom
i smirenijom aktivnošću pojaviti iz samonametnute štete
i agonije da bi se zagledala u duboki bunar božanske mi-

280 281

PETNAESTO POGLAVLJE
Karnaške noći
Najčarobnije su bile moj e ponoćne posete, a osobito ona
koj a se odigrala u noći punog meseca. Noći Egipta obavi­
jale su njegove stare hramove misterioznim svetlom koj e
j e prikladno pokazivalo ono što j e trebalo da se pokaže, a
ostatak sakrivalo u tami koja j e ovim hramovima dobro
pristajala.
Koristio sam različite metode prilaska Karnaku noću, a
sve su bile podjednako čarobne. Plovio sam u brzom čam­
cu sa velikim jedrom, uz snažni povetarac, niz Nil; jahao
sam bez žurbe u sedlu životinje koja j e išla kasom; vozio
sam se po starom autoputu, u manje-više udobnim konj­
skim dvokolicama. Ali u toj noći punog meseca nisam mo­
gao da nađem bolji metod prilaska nego što je pešačenje od
nekoliko milja, onako kao što su išli i sveštenici u starim
vremenima, čak i u danima pompe i sjaja starog Egipta.
Srebrni sjaj svetlucao j e nad belom prašinom koja je u de­
belom sloju ležala na putu po čijem sam se rubu kretao.
Povremeno su se slepi miševi obrušavali kroz vazduh i opet
pišteći odlazi li. Iznad zemlje vladala je velika tišina, koj a se
nije prekidala sve dok nisam stigao do samog sela Karnak,
282
Karllaške "oći
gde su pored mene, u noći, prolazile nejasne odevene figu­
re - ponekad sa fenj erom koj i i m j e poigravao u rukama -
i gde se kroz nezastakljene prozore mogao ponegde videti
žuti tračak svetla. Moje noge kretale su se tiho po mekoj,
peskovitoj prašini koja j e prekrivala put; ipak su seljaci is­
tančanog sluha izgleda znali, kao nekim šestim ćulom, da
se stranac noću kreće kroz njihovo selo, jer su izlazili poje­
dinačno ili po dvoj i ca na vrata da m e gledaju ili su virili
zbunjeno kroz svoje prozore. Sve j e bilo neshvatljivo i, u
nestvarnom svetu što ga j e stvorio pun mesec, do krajnosti
neobično. Njihovo kretanje izazvalo j e slabi lavež jednog
i l i dva psa, ali ja sam umirio i nji h i sebe promrljavši neki
pozdrav, mada n i u jednom trenutku nisam zastao. Razu­
meo sam i h dobro, ove jednostavne, prijatne ljude, koj i su
manje nevolje života prihvatali sa lepršavom filozofij om
"Maleesh ! " (Ne mari ! ), što je zaista bilo očaravajuće.
Ali ubrzo se na kraj u mog puta pojavio ogromni srebrni
pilon Ptolomeja, kao duh-stražar velikog hrama; nj egov će­
tvrtasti vrh dizao se prema nebu boj e indiga.
On međutim nije bio spreman da me primi, jer j e preko
njega bila postavljena rešetka od šipki. Probudio sam za­
spalog stražara koj i j e uplašen skočio sa svog uskog ležaja,
a onda je stajao trljajući sanj ive oči pod jakim svetlo m mo­
je električne baterije. Kada j e otključao mala modema vrata,
dobro sam mu platio zato što sam ga prekinuo u nj egovom
odmoru i on me je pustio da uđem unutra sa111 . Prešao sam
kroz spoljnje dvorište Velike hipostiIne dvorane i seo na ne­
koliko minuta izmedu mase oborenih blokova od peščani­
ka, koj i su nekada formirali veličanstveni pilon koji je odva­
jao dvorište od Velike dvorane sa stubovi ma, i tu meditirao
nad palOI11 veličinom ovog spomenika Amon-Ra-u. Uskoro
sam išao izmedu dostojanstvenih stubova i veličanstvenih
ruševine Velike dvorane. Svetlost meseca osula j e pegama
283
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Karllaške noći

stubove koji su se dizali pored mene i bacala nj ihove du­ Sledio sam stari popločani put koj i je vodio do severnih

boke crne senke n a tlo, tako da su se uklesani hijeroglifi ruševina i pravo do izvanrednog malog hrama boga Ptaha.
Prešao sam preko malog dvorišta sa stubovima i, prošav­
J ednog trenutka pojavlj ivali na blistavom reljefu, a slede­
ćeg isto tako iznenada nestajali u noći. Ugasio sam svoju ši kr� z drugu kapiju, stupio sam preko praga samog svetili­

bateriju i palio je samo tamo gde nisam bio siguran u put, šta. Zivi stub mesečine osvetlio j e j ednu o d najčudnijih

tako da se ona ne nadmeće sa nežnijim osvetljenjem mese­ statua u ovom mestu, kip boginje Sekhemet. Ona je u ovoj

ca koje je ceo hram pretvorilo u mesto sa kojim se srećemo sumornoj odaj i boravila sama: napuštena figura žene s a

samo u snovima. Iznenada mi se isprečio obelisk kralj ice glavom lavice. Njeno okrutno, zlobno lice dobro j e izabra­

I-!atšepsut; izgledao je kao sj ajna srebrna igla. · no za ulogu koju joj j e dodelila egipatska mitologija, ulogu

I dok sam polako išao kroz nešto ređu pomrčinu prema onog koj i po kazni razara ljudski rod. Kakvim je užasom

pokrIvenim svetilištima koja su ležala iza impresivnih ko­ ispunjavala svoje žrtve koje od nje nisu mogle da očekuju
lonada Hipostii ne dvorane, javio mi se neki nejasni osećaj nikakvu milosti

da I1Isam vIše sam. Ali ove veličanstvene dvorane i manja Seo sam na granitnu osnovu stuba i posmatrao kako sre­

svetJhšta nIsu bila puna vernika bar hiljadu i pet stotina go­ brni zraci igraju po trošnim zidovima. Negde u daljini čulo

dma, a OVI osakaćeni kameni bogovi ćuteći su podnosili se slabo zavijanje nekog neustrašivog šakala. Dok sam se­

svoju napuštenost bar isto toliko dugo; a ja u savremenom deo, mimo i pasivno, neki sablasni osećaj nevidljivog dru­

Egiptu nisam znao nikoga koga bi neko mogao optužiti da štva ponovo m i se uvlačio u srce, izazivajući strah koj
. i
se vratio staroj veri. Zašto sam onda osećao prisustvo živih neizvesnost uvek donosi sa sobom.

ljudi svuda oko sebe u tom vremenom istrošenom mestu D a l i duhovi onih sveštenika gordi h lica i gomile po­

koje je bilo tiho kao grob? Osvetlio sam baterijom prosto ; božnih vernika još uvek posećuju ovo staro mesto i mrmlja­

oko sebe; svetlost se naizmenično zadržavala na kamenim ju ovde svoje molitve Ptahu, onom koj i drži simbolični

ruševinama i izlomljenim podovima, ili je prelazila preko skiptar moći i stabi lnosti? Da l i su duhovi nestalih sve­

uklesanih slika i upisanih hijerogl i fa, ali n i u jednom trenu­ štenika i umrlih kraljeva lepršali tamo-amo preko svojih

tku nije otkrila neki ljudski oblik. starih mesta, onih koje su sada posećivali kao žive senke

Nisam mogao da se otresem tog opresivnog osećaja dok bez materije.

sam išao dalje, ja, usamljeni posetilac u mrkloj noći. Noć Nehotice sam se setio čudne priče koj u m i j e ispričao

uvek sa sobom nosi svoj e strahove i uvek pojačava naš i naj­ jedali prijatelj u Kairu, engleski funkcioner u službi egipat­

manJI strah, ali ja sam naučio da volim i prihvatam te meke ske Vlade. On je sreo mladog čoveka koj i je imao veze sa

egipatske noći koje su me progonile svojom nadzemaljskom aristokratijom i koj i je došao iz Engleske u Egipat kao tu­

IJukošću. Ali ovde su ovi hramovi Karnaka, u stanju raspa­ rista. Bio je bezbrižan čovek čije interesovanje nije išlo da­
lje od materijalnih stvari. Kada j e stigao u Luksor, otišao j e
danj a, poprimali neke poluzlokobne obrise u neobičnoj sla­
jednog popodneva u Karnak, gde je snimio Veliku hi postiI­
boj svetlosti i bio sam svestan nelagodne reakcije i na vreme
nu dvoranu u hramu Amon Ra. Kada j e negativ razvijen i
i na okruženj e. Zašto j e to tako uticalo na mene?

284 285
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
napravljena fotografij a, iznenadilo ga j e otkriće da je na
slici bio lik jednog visokog egipatskog sveštenika kako sto­
ji naslonjen leđima na jedan od stubova, sa rukama prekršte­
nim na grudima. Ovaj događaj ostavio je na mladog čoveka
tako snažan utisak da se čitav njegov karakter promenio i
on j e postao posvećeni student oblasti psiholoških i spiritu­
alnih stvari.
Nisam mogao da se odvoj im od kamenog sedišta, nego
sam sedeo u ćutlj ivom društvu ovih kamenih božanstava.
Ovako je prošlo pola sata, a onda sam verovatno upao
u neku vrstu sanjarenja.
Izgledalo je da pred mojim očima pada neki plašt, moja
pažnja usredsredila se na jednu tačku između mojih obrva,
posle čega me je obavila neka nezemaljska svetlost.
U tom svetlu video sam muški lik tamne kože, sa uzdi­
gnutim ramenima, kako stoj i sa strane pored mene. I kada
sam pogledao u njega, on se okrenulo i stao ispred mene.
Zadrhtao sam od šoka prepoznavanja.
Taj lik bio sam j a,
On je imao isto lice koj e j a imam danas, ali odeća je
bila iz starog Egipta. On nije bio ni princ ni čovek iz naro­
da, nego sveštenik određenog ranga. To sam odmah znao
po njegovom ukrasu na glavi i odeći.
Svetlo se brzo proširilo oko nj ega i daleko iza njega -
širilo se dok nije obuhvatilo jednu živu scenu oko nekog ol­
tara. Onda se lik iz moje vizije pokrenuo i polako otišao pre­
ma oltaru, i kad a j e stigao do nj ega, on se molio . . . molio . . .
i molio . . .
I dok j e išao, ja sam išao sa njim; i kada se molio i ja
sam se molio sa njim - ne kao pratilac nego kao da sam on
sam. U toj paradoksalnoj vizij i bio sam istovremeno i gle­
dalac i glumac. Otkrio sam da je u srcu bio žalostan, tužan
zbog stanja u nj egovoj zemlji, žalostan zbog dekadencije
286
,
Karllllške noći
koja se spustila na nj egovu staru zemlju. A najviše od sve­
ga bio j e nesrećan zbog loših ruku koje su vodile njegovu
religiju. Uvek iznova, on je u svojim molitvama molio sta­
re bogove da za nj egov narod spasu istinu. A l i na kraju nje­
govih molbi srce mu j e bilo teško kao olovo. Jer nije bilo
nikakvog odgovora i on j e znao da sudbina Egipta ne može
da s e izmeni. Okrenuo se sa setom na licu, tužan . . . tužan . . .
tužan . . .
Svetlost se ponovo stopila sa mrakom; sveštenička fi­
gura je nestala, a sa njom i oltar. Našao sam se još jednom
u samotnoj meditaciji blizu hrama Ptah. Moje srce bilo je
tužno, tužno, tužno.
Da li je to bio samo san koj i je izazivalo okruženje, da
l i j e to bila neobuzdana halucijnacija jednog meditativnog
uma? Da li je to bilo isplivavanje neke latentne ideje koj a
je proistekla iz mog interesovanj a za Prošlost?
Da li je to bila vidovnjačka vizija jednog sveštenika-du­
ba koj i j e stvarno bio ovde?
Ili je to bila reminiscencija nekog mog ranijeg postoja­
nj a u Egiptu.
Znajući za svoja snažno pokrenuta osećanja za vreme i
posle vizije, za mene je postojao samo jedan mogući odgovor.
Mudar čovek neće brzo stvarati zaključke, jer je Istina
varlj iva dama koja - kažu stari izveštaj i - živi na dnu izu­
zetno dubokog bunara.
Ipak sam prihvatio, morao sam da prihvatim, potvrdni
odgovor na poslednje pitanje.
Ajnštajn je poremetio konzervativne poglede na vreme
koj i su nekada preovladavali. O n j e matematički demonst:ri­
rao da će neko, ko je u stanju da baci četvorodimenzionalni
pogled na stvari, imati veoma različit osećaj prošlosti i sa­
dašnjosti od onog osećaja koji čovek obično ima. To može
da nam pomogne da razumemo mogućnost da priroda čuva
287
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
savršeno sećanje na prošlost u kome se pojavljuj u slike ne­
stalih vekova. J a sam mogao dobro da razumem kako u
osetlj ivim trenucima meditacije čovek može, možda neho­
tice i tajanstveno, da dodirne ovo sećanje.
Jedne noći, u jedanaest sati, vozio sam se na sastanak
u seocu Naga Tahtani, dosta daleko iza Kat'naka. Luksor i
Karnak ostali su iza mene: išao sam prvo dobar deo puta oba­
lom Nila, a onda pod pravim uglom skrenuo i nastavio vož­
nj u još dvadesetak minuta.
Na otvorenom prostoru koji j e označavao centar sela -
odgovarao j e engleskom opštinskom pašnjaku ( " village
green"), ali je ovde bio samo nepopločani trg pokriven pe­
skom - zatekao sam više od dve stotine ljudi koj i su čučali
u prašini. Među nj ima nije bilo n i jedne žene. Oni su nosili
duge arapske haljine i bele turbane; bili su to j ednostavani,
obični ljudi.
Na uzdignutoj, belo okrečenoj zemljanoj platformi se­
dele su četiri ugledne osobe, četiri poštovana čoveka viso­
kog ranga i mentaliteta; bili su to šeici, sudeći po nj ihovim
licima i odeći, i svojom lepršavom svilenom odećom pred­
stavljali su slikovit prizor. Svi su bili stariji ljudi sede kose.
Onaj preživeli heroj iz jeftinih romana, zgodni mladi pu­
stinjski šeik koji otima lepe engelske gospođice, može se
možda pronaći u Engleskoj, ali ovde, u Egiptu, sigumo ne.
-
-
Seik Abu Sramp, jedini čovek koga sam poznavao u
ovom skupu, bio je među nj ima. Srdačno me je pozdra­
vio i predstavio poglavaru Karnaka, j o š j ednom šeiku,
koj i j e dotakao čelo i grudi u učtivom pozdravu, a onda i
poglavaru sela i oblasti oko nj ega. Njegovo ime bilo je šeik
Mekki Gahba i ova platforma bila je podignuta ispred nj e-
288
Karllaške noći
gove kuće. On je odmah tražio da popijem neizbežnu kafu,
a j a sam srećom ovu ponudu uspeo da promenim u čaj bez
mleka,
Seo sam na jedan od j astuka koj i su ležali na platformi,
-
pored svog prijatelja šeika Abu Srampa, koji j e živeo u selu
Karuna na drugoj obali Nila i bio naj čuveniji i najpoštova­
niji sveti čovek u Luksoru i dvadeset milja uokolo.
On je bio pobožni sledbenik Proroka - pored reputaci­
j e čoveka koj i kontroliše džine i pravi moćne talismane - a
dičio se i činjenicom što j e bio na hodočašću u Meki. No­
sio j e oko glave pljosnati zeleni turban. Njegovi gusti brkovi,
zalisci sa strane i kratka brada bili su sedi. Nj egovo tamno­
puto lice bilo je blago ali ozbiljno, prijatno ali dostojanstve­
no. Oči su mu b i l e upadljivo krupne, a kada su mirovale,
izgledale su duboke. Dugačka, ležerna smeđa odora od de­
belog materij ala dopirala mu je do članaka. Na četvrtom
prstu desne ruke nosio j e ogroman srebrni prsten na čijoj se
površini nalazio natpis na arapskom.
Poziv da prisustvuj em ovom skupu doneo mi je omde
(gradonačelnik) Luksora i insistirao da ga prihvatim. Sreli
smo se n a ulici jednog sparnog popodneva i on me j e po­
zdravio arapskim pozdravom: "Neka ti dan bude srećan",
baš kada je šeik Abu Š ramp sj ahao sa svog bogato oprem­
lj enog magarca, dolazeći u obećanu posetu da sa mnom po­
pije čaj . Nekoliko dana kasnije svratio j e gradonačelnik,
donoseći mi svoj i šeikov poziv da prisustvujem ponoćnom
skupu derviša okruga Karnak-Luksor.
Našao sam put do ovog čudnog sastanka, kao jedini
Evropljanin među njima, i pokušavao da zaboravim čudni
kroj svoje odeće sašivene u Londonu.
On j e objasnio da je ovaj sastanak prvi koji se u ovom
regionu održava posle mnogo godina, dok je šeik Abu Šramp
istakao da se datum za takav skup derviša uvek određuje
289
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
prema fazama meseca, da se uvek održava u noći mladog ili
punog meseca, jer se te noći smatraju posebno svetim.
"Ovo neće biti sastanak sa bučnim vikanjem", dodao j e
šeik. "Mi smo svi mirni ljudi koji smo se okupili iz ljubavi
prema Alahu."
Pogledao sam oko sebe. Visoka motka za zastavu bila
je postavljenu u centru otvorenog prostora i sa njenog vrha
lepršala je uska, dugačka, ružičasta zastava, koj a j e bila iz­
vezena pozlaćenim arapskim slovima. Više redova Bedui­
na i seljaka u čučećem položaj u bilo je okupljeno oko stuba
u savršenom krugu. U obli žnjem polju prošao sam pored
raznovrsnih sapeti h životinja koj e su pripadale bogatijima
među ovim lj udima, od kojih su neki, kako mi j e rečeno,
dojahali iz sela udaljenih čak i dvadeset milja. Skupu su pri­
sustvovali samo pozvani.
Ova scena pod tamnoplavim afričkim nebom prepu­
nim zvezda bila j e čarobna. Ispod mene, više od dve sto­
tine glava u belim turbanima form irala j e na zemlji veliki
krug i k l atila se gore-do l e . N e k e među nj ima b i l e su
glave starih, sedih ljudi, druge tek dečaka. Guste krošnje
palmi, čije se l išće dodirivalo na noćnom vetriću i čije su
se oštre senke ocrtavale na tlu dvorišta, zatvarale su dve
strane otvorenog prostora, dok j e nekoliko kvadratnih
zgrada zatvarala druge dve strane. Zgrade su b i l e obavi­
j an e masom tropskih puzavica. Iza nj i h - tama, polja,
brda, N i l i pustinja. Svetlosti meseca i zvezda doprinosi­
la j e i jedna jaka lampa, koja j e visila na platformi iznad
naših glava.
Kada j e došla ponoć, jedan od derviša je ustao i odre­
citavao stih iz svetog Kurana, jasnim i melodičnim glasom.
Samo što je izgovorio poslednju I-eč, kao odgovor iz dve
stotine grla došlo je otegnuto pojanje: "Nema drugog Boga
do Alaha".
290
Karllaške "oći
Jedan dečak koji nije imao više od šest godina - na is­
toku j e to mnogo veća zrelost nego u Evropi - došao j e do
centra skupa, zauzeo mesto pored motke za zastavu i otpe­
vao napamet i visokim srebrnim glasom neke dalje stihove
iz Kurana. Zatim j e došao neki bradati starac koj i je prošao
polako celom dužinom svakog reda ljudi koji su zgureni
čučali, noseći brozanu posudu sa žeravicom na koju je bi lo
bačeno nekoliko pregršti tamjana. Mirisni oblaci dima vili
su se preko otvorenog dvorišta sve do naše p latfonne.
Onda su trojica muškaraca stali oko motke za zastavu,
jedan prema drugom, i počeli dugo religiozno pojanje koje je
trajalo između petnaest i dvadeset minuta. Osećala se snažna
pobožnost nj ihovog srca koj a se izražavala kroz svečani ton
njihovih glasova. Onda su klonuli na zemlju, a četvrti čovek
se podigao da nastavi sa pojanjem. On je za svoje reči oda­
brao omiljenu dervišku pesmu koj a j e silazila sa nj egovih
usana sa nekom setno m žudnjom. Nj eni poetični stihovi na
arapskom izražavali su plamenu žudnju za Alahom koju
treba da oseća pravi derviš. Kada je završavao, reči su bile
plačni vapaj istrgnut iz njegovog srca; vapaj za svesnim pri­
sustvom Alaha, njegovog Stvoritelja. Pevao j e :
Moje sjedinjenje izgleda jako daleko
Hoću li ikada videti svog Voljenog?
Avaj ! Da mi Tvoj a udaljenost
N e izaziva suze, ne bih uzdisao.
Slomljen sam sumornim noćima,
Zbog odsustva ponestaje m i nada,
Suze m i kaplju kao biseri
A srce mi j e obavijeno vatrom .
Ko se oseća kao j a?
Teško da tome vidim leka,
291
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Avaj ! Da mi Tvoja udaljenost
Ne izaziva suze, ne bih uzdisao.
O, Prvi i jedini Večni!
Pokaži mi milost svoju.
Tvoj rob, Ahmad El-Bakri,
Nema drugog Gospodara osim Tebe.
Tako ti Veličine našeg Proroka,
Ne odbijaj njegovu želju.
Avaj ! Da mi Tvoja udaljenost
Ne izaziva suze, ne bih uzdisao.
Kada j e seo, video sam da j e većina ostalih bila izuzetno
dimuta plamenom žudnjom koja je bila tema nj egove pesme,
ali ozbiljni šeik pored mene ostao je miran i ravnodušan.
A onda se ceo skup podigao i prva tri pevač a, zajedno
sa dečakom, krenuli su vrlo sporo kroz gusto zbijene krugo­
ve. I sa svakim sporim korakom oni su zajedno vrteli glavom,
sad dole, onda na desno, pa na levo, ponavlj ajući bezbroj
puta otegnuto: "Alah-Alah-ah-ah !". Iz te jedne jedine reči
oni su izvlačili slatku melanholičnu melodiju. Njihova tela
nj ihala su se sa jedne strane na drugu u monotonom i pre­
ciznom ritmu. Dve stotine muškaraca stajalo je savršeno mir­
no, posmatrajući ih i slušajući više od pola sata, dok su se
derviši okretali među njima, u savršenom ritmu koji ni za
trenutak nije slabio. Kada su konačno pevač i stali da se od­
more, njihova strpljiva publika još jednom se spustila u pra­
šinu. Da su u ovoj sceni uživali bilo je van svake sumnje.
Sada je usledila pauza u kojoj su svi prisutni posluženi
šoljicom kafe, dok je gradonačelnik bio tako pažljiv da j e
za mene poručio male čaše mirisnog karkadea*, vrućeg
•
Čaj od hibiskusa. (prim. prev.)
292
KarlIuške Iloći
napitka od biljke koja raste u Sudanu. Ona se kuva kao čaj,
ali je pomalo trpkog ukusa.
Š eik Abu Šramp nije ni pokušao da mi objasni noćašnju
svečanost. M i smo samo s vremena na vreme razmenjivali
poglede; on je znao da može da računa na moje razumeva­
nje, dok sam ja mao kakvu j e sreću osećao na ovom noćnom
prizivanj u Alahovog prisustva. Pomislio sam u jednom tre­
nutku kako izgleda kad u velikim gradovima u Evropi ili u
Americi, na mestima za zabavu na hiljade ljudi sluša pesmu
i muziku, džez. Ali oni slušaju pesmu koj a je bez Boga; oni
doduše uživaju, dobijajući od života neku zabavu, ali ipak . . .
Rekao sam starom šeiku o čemu sam mislio, a on j e kao
odgovor na to jednostavno c itirao stih iz Kurana:
U vama samima nalaze se znaci lj udi čvrste ve­
re, zar nećete da ih vidite? Misli u samom sebi o
Bogu sa poniznošću i poštovanjem, u tišini, uveče i
ujutro; i nemoj da budeš jedan od onih koj i ne haju.
Samo onima koji slušaju, On će odgovoriti.
Sedeli smo ovde u moru žute svetlosti, okruženi mra­
kom, pokušavajući da naša srca ispunimo ljubavlju prema
N ajvišoj Sili. Dali smo ime Bezimenom, Alahu; ali utapa­
jući se u to nežno divljenje, ko bi zaista mogao da ga opiše
nekim imenom?
Podigao sam pogled, umiren. Svetlucave planete koje
su na tom čistom nebu lebdele u prostoru privlačile su naš
pogled. Svaka je posedovala prefinjenu, nedodirljivu lepo­
tu velike poeme; svaka j e bila uznemiravajuća opomena da
smo samo prolazni putnici na površini ove planete, koja j e
zaodevena u tajnu poput noći.
Ponovo sam spustio pogled. Na svakom od tih ozbiljnih
lica ispred mene bila je izražena silna žudnj a za Bogom.
293
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Karllaške noći

Još jednom su derviši počeli sa svojim sporim pojanjem,

"Nema Boga do Alaha!", saginjući glavu i naginjući telo
napred sa svakim ponavljanjem ove fraze. Pevali su u po­
četku tiho, dok posle četvrt sata nisu ubrzali ritam svog po­
janja i pokreta, spuštajući ton svojih glasova sve dubUe. Ono
što j e pre toga bila jednolična pesma, na kraju j e postalo
niz oštrih, snažnih uzvika. Kako je vreme prolazilo nj iho­
vo uzbuđenje j e raslo, a nj ihove reči ličile su n a promukle
uzvike koj e su ispuštali kada su vrteli glavol1l u skladu sa
svoj im glasovima, prekrštali ruke na grudima i njihali svo­
j e telo. Ali ipak, ni u jednom trenutku, ni na koji način, nisu
zasluživali titulu "urlajućih derviša". Taj visoki stepen eks­
tatičnog žara koji su dostigli nije ni u jednom trenutku, ni
na koji način bio neugodan i iznenada j e prestao - kad je
narastao i ubrzao do svog snažnog kreščenda.
Zavladala j e mrtva, božanska tišina, veoma impresivna
zbog kontrasta sa punoćom zvuka koji se čuo do tada. po­
sle su se svi smiri l i .
Još jednom j e poslužena kafa i čaj i tokom preostalog
dela noći sastanak se nastavio na umereniji način. Derviši ...

su pevali prigušenim glasom, ponekad ih j e podržavala pu­

blika čijih j e dve stotine glasova ponavljalo ime Alaha u
određenim trenucima, šaljući melodičnu, uzbudljivu žr­
tvu-pesmu prema nebesima.
Kada su se prvi zraci zore-osloboditeljke konačno pro­
bili u naš krug, derviši su ućutili. Održana j e finalna me­
ditacija - "O Alahu i u Njemu" kako su je zvali - u kojoj
je učestvovao ceo skup, pre nego što se sastanak završio u
ružičastom svetlu zore koja se u uskim trakama svetla po­
javila na nebu.
Nekoliko dana kasnije šeik Abu Š ramp došao mi je u go­
ste na čaj . Doneo j e mali pravougaoni komad papira koj i j c
bio savijen tako da j e izgledao kao paket. Rekao mi j e da jc Arapski talisman šeika Abu Šrampa

294 295
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Kar"aške Iloći

to talisman ispisan stihovima iz Kurana i izvesnim magi­ oko minut blago gladio, još minut i l i dva recitovao molitvu
čkim simbolima i čarolijama. Još mi je rekao da j e papir iz Kurana, a onda svom pacijentu rekao da će bol uskoro
pripremljen na sastanku derviša pre neku noć, zajedno sa nestati. Potrudio sam se da pratim istoriju ovog slučaja i ot­
nekim drugim papirima, daje tada primio beleg ili magnet­ krio sam da je stvarno došlo do smanjenja bola, ali bilo mi
ski uticaj viših sila koje su bile prizvane. Papir je na sebi je teško da utvrdim da li j e olakšanje bilo trajno i l i privre­
imao i moje ime (na arapskom). Ovaj "magični papir", ka­ meno.
ko ga j e stari šeik nazvao, treba da nosim u džepu uvek ka­ Š eik mi j e ispričao da je on tajne derviške veštine - ta­
da poželim da neki posebni poduhvat bude uspešan i l i kada kve kakve su - naučio od svog dede i da su ove tajne tradi­
sam na nekom mestu gde možda ima neprijateljskih sila. cionalnim načinom prenošenja stigle iz vremena samog
Upozorio me je, medutim, vrlo otvoreno, mada pomalo M uhameda. "Neka j e blagosloveno Njegovo i mel", dodao
naivno, da ne nosim talisman ako se upustim u intimne od­ j e stari čovek sa dubokim poštovanjem.
nose sa nekom ženom, jer će on onda biti privremeno lišen
jednog dela svoje snage.
Mada ovaj čudni poklon nisam zatražio, prihvatio sam
ga kao nešto sasvim prirodno, nadajući se najbolj em.
Abu Š ramp je živeo u selu Kuma, selu najbližem pustoj
i samotnoj Dolini kraljeva, i kao najuglednij a osoba u tom
mestu primao je gospodina Hauarda Kartera u posetu to­
kom godina njegovog rada na iskopavanju u susedstvu, ta­
ko da su nj i h dvojica postali veliki prijatelj i.
Kao ilustraciju efikasnosti druge moći ovog "magičnog
papira" šeik mi je ispričao da su otkopane grobnice često
bile mesto koj e posećuju zastrašujući i vrlo zli džini koji su
vekovima bili zatvoreni unutar ovih grobova; i da j e on, Abu
Š ramp, namerno proširio svoju zaštitničku moć i na svog
prijatelja, Hauarda Kartera, da bi ga zaštitio od nj ih. Tačno
j e da je sa otvaranjem grobnice kralja TutankaiTIona došlo
do velikog broj a sml1i ili nesreća članova arheološke eks­
pedicije, ali to što j e gospodin Kat1er pošteden me j e im­
presioniralo.
v

Među drugim aktivnostima šeika Abu Srampa bilo J e I

• .

lečenje. J ednog dana video sam demonstraciju. Došao mu

je čovek sa reumatičnim bolovima u levom kuku. On ga je

296 297

,
SESNAESTO POGLAVLJE
Sa najsJavnijim
krotiteJjem zmija u Egiptu
"Ex Oriente Lux ' " ("Sa I stoka Svetlost! ) - ovako glasi
" uđe u kuću i bez greške pronađe nekog reptila do tada ne­
jedna stara fraza. Velika istraživanja talentovanih učenjaka
i fascinantna otkrića znatiželjnih putnika iskombinovali su
se da posvedoče istinitost ove izreke. M i Zapadnjaci sa pra­
vom se ponosimo svojim dostignućima u ''jejslijtingu '' ("Ulni­
vanju") ovog našeg sveta, ali se ponekad uznemirimo kada
čujemo za polugolog fakira koji izvodi nešto što ne shvata­
mo i ne možemo da razumemo. Ovo se događa često i tre­
ba da nas podseti da postoj e stare tajne i prastara mudrost
u zemljama koje leže kako istočno tako i zapadno od Sueca
i da stanovnici tih slikovitih zemalja nisu tako glupi, nepro­
svećeni divljaci kakvim ih neki od nas smatraju.
Na ovakva razmišljanja nagoni me sećanje na moje do­
življaje sa šeikom Musom, čovekom koji je u carstvu zmija
vladao kao car. Sretao sam brojne krotitelj e zmija u razli­
čitim delovima I stoka, kao što možemo da i h sretnemo još
i danas, ali mene su određeni članovi bratstva ukrotitelja
uputil i u vešte trikove i raskrinkali tajne nj ihove veštine po­
sle čega sam izgubio poštovanje prema svima nj ima sa izu-
298
Sa IlajslavIlijim krotiteljem zmija u Egiptu
zetkom nekolicine. Saznanje o tome kako postižu svoje efe­
kte sa bezopasnim reptilima bez otrovnih zuba sprečava vas
da učestvujete u divljenju zablenute publike, bilo domaće
i l i evropske.
A l i šeik Musa nije pripadao njihovom bratstvu. On se
ponosio time što je pravi čarobnjak � u starom smislu te ne­
ispravno upotrebljavane reči - i što hvata, u ime Proroka,
sve vrste zmija samo uz pomoć svoje magične moći. On
ovaj svoj ponos uvek i opravda.
Koji Zapadnjak može da se uputi u pustinj u i da čeprka
medu kamenjem i u pesku tražeći zmiju i ondaje uhvati ru­
kom kao što mi hvatamo štap? Koji Zapadnjak može sebi
da dozvoli da ga ujede tek uhvaćena kobra i sa osmehorn
gleda kako mu niz ruku lije krv? Koj i Zapadnjak može da
otkrivenog, a koji može da bude sakriven u nekoj rupi, skro­
vištu i l i nameštaj u ?
Posmatrao sam šeika kako radi sve ovo i još više od to­
ga i tako pokazuje suptilnu vlast nad najumešnijim medu
živim bićima. I pored ogromnog napretka u nauci m i niti
možemo niti se usuđujemo da pokušamo da učinimo stvari
koj e j e ovaj Istočnjak činio bezbrižno, bez neprijatnih po­
sledica.
U Indiji sam sreo jednog krotitelja zmija koji j e ušetao
u selo noseći na ramenu dve male vreće. Pokazao je sta­
novnicima sela da se u jednoj nalazi nekoliko pacova, a u
drugoj zmije sa otrovom u zubima. Stavio j e ruku u drugu
vreću i izvadio par reptila; pustio ih j e da ga nekoliko puta
ujedu za grlo i ruku. Onda je izvadio iz vreće j ednog paco­
va i stavio ga na zemlju. Zbunjen za trenutak, pacov je po­
gledao oko sebe i u tom momentu zmije su ga zaskočile i
ugrizle u glavu. Minut posle toga nesrećni pacov ležao j e
mrtav, ubijen otrovom iz zmijskih zuba.
299
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Ime šeika bilo je arapski oblik imena Mojsije i bila j e
to čudna koincidencija što on nosi ime velikog patrijarha ko­
ji j e začudio faraona i nj egov dvor hvatajući rep jedne zmi­
je i pretvarajući je u štap - ukoliko se priča u Knjizi izlaska
shvati doslovno.
Musa je živeo u malom gradu Luksoru, gde sam ga pro­
našao posle malo više napora nego što j e on ulagao da bi
otkrio svoj e kobre i otrovnice. Pošto on nije samo najpozna­
tiji krotitelj zmija u tom regionu, već j e Luksor· i omiljeno
turističko mesto, za njega možemo reći daje najpoznatiji u
svetu, jer turisti se vraćaju kući i šire njegovu slavu u raz­
nim dalekim delovima sveta.
On nije bio ona vrsta krotitelja zmija koja u prašnjavoj
ulici oko sebe okuplja malu grupu ljudi i uz zvuke svirale
od trske isprobava sposobnosti kobre bez otrova u zubima.
Zbog toga su stotine turista posetile Luksor a nikada nisu
saznale da on postoj i; ipak je bilo nekoliko stalnih gostiju,
koj i su dolazili iz sezone u sezonu i dobro upoznali mesto i
nj egove stanovnike, koji su pre ili kasnije saznali za nj ega.
Musina profesija bila je u stvari profesija nezvaničnog
hvatača zmija za domaće stanovnike Luksora, baš kao što
još i sada možemo da nademo ljude koji zvanično zauzima­
ju položaj hvatača pacova u nekom mestu u Evropi. Kad god
bi se posumnjalo da postoj i zmija u nekom luksorskom do­
maćinstvu ili bi ona bila primećena kako kao strela prolazi
kroz sobu ili vrt, uplašeni vlasnik kuće ili domaćin otrčao
bi odmah po šeika Musu; ovaj bi nepogrešivo otkrio mesto
na kome se reptil skriva, bilo u pukotini u zidu, medu krov­
nim gredama ili u rupi u vrtu - i onda bi naredio tom stvo­
renj u da se pojavi. Po pravilu, zmija bi poslušala, ali ako
odbij e, on bi gurnuo ruku u sumnj ivo sklonište i zgrabio rep­
tila za vrat. Posle toga bi zmiju stavio u svoj u okruglu kor­
pu i odneo je. Kada bi neki [anner suviše često viđao zmije
300
Sa flajslavllijim krotiteljem zmija u Egiptu
u polju gde j e pasla nj egova stoka, on bi poslao po Musu i
tako se otarasio opasnosti. Isto tako, pre nego što bi u novem­
bru ili decembru onih nekoliko hotela opet otvorilo svoj a
vrata za turiste, nj ihovi direktori poslali bi po Musu i pove­
rili mu da izvrši detaljni pregled nj ihovih prostorija, inspek­
ciju koja se ponekad pretvarala u uzbudljivi lov na zmije,
jer zmije vole da se kreću i nastanjuju napuštene zgrade.
Kada b i Musa napustio hotel, mogli bismo se zakleti da ni­
je ostala ni jedna jedina zmija - takva je bila efikasnost nje­
govog rada.
Kada smo prvi put sedeli licem u lice - šeik Musa el Ha­
vi i j a - dok se on služio čajem i voćem koje sam mu ponu­
dio, napolju se okupila gomila od četrdes·etak osoba. Oni su
ga primetili kako polako ide ulicom sa okruglom korpom i
štapom, priborom njegove profesij e, i pogodili daje spreman
za pružanje usluga. Pošto je u gradu vladala strašna vrući­
na sredine leta, gomila besposličara i danguba - koj i nisu
mogli ili nisu hteli ništa da rade - namirisali su neko uzbu­
denje, neki prekid u njihovom monotonom poluletargičnom
stanju i nastavi li su da ga prate kroz prašnjave sokake koji
su vodili do mog prebivališta. Čekali su strpljivo napolju pred
vratima da se njihov zabavljač ponovo pojavi.
Dokje Musa sedeo na škripavoj stolici od trske, prouča­
vao sam nj egov izgled. Bio je-niskog rasta, nosio je pljosna­
ti turban od belog platna sa mnogo nabora. Ispod dugačke,
teške, tamno smede, grube odeće od kozje dlake, kakvu
nose Beduini preko svoj e lepršave dugačke bele odeće, na
grudima mu se video trougaoni deo bele košulje sa vrhom
usmerenim nadole.
Po mojoj proceni nije imao više od četrdeset i osam go­
dina, iako su mu lice i čelo bili pomalo izborani . Čekinjasta
kratka brada od nedelju dana, nedoterani i neoblikovani
brkovi i baburast nos bili su ono što sam prvo primetio; ali
301
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
njegove oči, pomalo vodnjikave i sa teškim kapcima nisu na
mene ostavile neki poseban utisak. Izraz oko njegovih usta
bio j e dobroćudan i prijatan. Bio j e očigledno j ednostavan,
neintelektuaLni tip čoveka sa j ednostavnim ukusom, ma ko­
liko stručan u svojoj neobičnoj profesij i .
Dva velika srebrna prstena ukrašavala su njegovu de­
snu ruku i druga dva levu. Znao sam po ugraviranim nat­
p i sima d a tri prstena nosi zbog neke taj a nstvene m o ć i
•
zaštite koju su mu, kako je verovao, donosili. Cetvrti j e bio
pečatni prsten n a kome j e bilo ugravirano njegovo ime i
neki izraz vere u Alaha. B i lo mi j e poznato da su pobožni
sledbenici Muhameda - on nije odobravao zlato - često
više voleli prstenje o d srebra čak i kada su sebi mogli da
priušte zlato.
Kada smo završili sa čajem, krenuli smo na posao. Mu­
sa j e ponudio da uhvati zmiju na bilo kom mestu po mom
izboru, tako da se ne kaže da ju je on pre toga tu sakrio. Do­
dao j e da mu nije važno kuda ću ga odvesti da lovi. Izabrao
sam veliki vrt koj i j e pripadao jednoj velikoj staroj kući, ko­
j a nije bila korišćena više od deset godina zbog spora izme­
du rođaka oko pravog naslednika ovog poželjnog imanja.
Od smrti vlasnika kuća je bila nenaseljena, dok su brojni
pretendenti plaćali advokate i obilazili sudove u nastojanju
da dobiju ono na šta verovatno nisu imali pravo. U među­
vremenu, lopovi su pokrali sav namcštaj, krov i podovi bili
su skinuti, naprsli i trošni zidovi verovatno će se raspasti u
delove a kada spor bude završen, možda kuće za stanova­
nj e više neće ni biti. U svakom slučaju, znao sam d a će se
to mesto već dugo pre toga pretvoriti u besplatni, nename­
šteni hostel za zmije, škorpione, pacove i druga stvorenja
manje svadljiva od ljudi. Vrt se pružao sve do Nila i bio je
zapušten, dovoljno propao da privuče sve moguće zmije u
Luksoru. Musa je izgledao zadovoljan moj im izborom i ta-
302
Sa lIajslavllijim kro/iteljem zmija II Egipfll
ko smo otišli do mesta poduhvata koj e ga je očekivalo. Go­
mila od četrdesetak dronjavih pratilaca bilaje uzbuđena zbog
predstojećeg događaja tako da su lj udi, dok su išli, uprkos
iscrpljujućoj vrućini uzvilU1ul i , jedanput i l i dvaput, najbliži
arapski ekvivalent za "Ura, šeiče Muso!"
Kada smo stigli do vrta, Musa j e hteo da smiri neke od
moj ih eventualno zaostalih sumnj i - mada ih j a nisam imao,
ali on j e želeo da bude pošten do kraj a - te j e skinuo svoju
smeđu gornju odoru i belu potkošulju i ostao samo u košu­
lji i čarapama! C i lj ovog neočekivanog čina bio j e da doka­
že da ne nosi nikakve zmije sakrivene u naborima svoj e
odeće i l i obavijene oko nogul Ja sam odmah počeo da ga
uveravam da je dokaz dovoljan i on se ponovo obukao.
Musaje polako pošao po bašti prekrivenoj otpadom, no­
seći u desnoj ruci jaki, tri stope dugački štap od palme; on­
da je iznenada stao i udario blago, nekoliko puta, po kamenu.
Istovremeno je jezikom pravio neki zvuk nalik na kvocanje
i počeo sa prodornim neprekinutim recitovanjem nekih fra­
za iz Kurana, pomešanih sa magičnim prizivanjima i zakli­
nj anjima, pozivajući škorpiju da se pojavi.
"[spod se nalazi škorpija", obj asnio je, pokazujući na
jedan neravni komad kamena. "Namirisao sam j e ! "
Škorpija s e nije pojavila, tako d a j e Musa nastavio sa
svojim zaklinjanjima i čarolijama, ovog puta jačim glasom,
koji je bio ispunjen tonom naglašene zapovesti. Uspeo je,
jer je jedna velika škorpija, popustivši pred nj egovim nago­
varanj ima, odmah izmilela ispod kamena i onda stala. Musa
se nagnuo i podigao j e nezaštićenim prstima. Prineo mi ju j e
bliže i držao visoko u vazduhu da bih mogao da je pažlj ivo
pregledam. Bilo j e to žućkasto-zeleno stvorenje, dužine oko
303
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
•
tri inča. Zao ka - to opasno, mada sićušno oružj e - stršila j e
na vrhu njenog repa, savršena i čitava. U sićušnom žutom
mehuru pričvršćenom na nju bilo j e možda dovoljno otro'
va da kod svakoga izazove bolnu smrt. Ali mada j e strašna
žao ka bila preteći podignuta u vazduh, škorpija je nije za-
.
bila u Musino telo.
"Da l i si zadovoljan?", upitao j e krotitelj. "Vidiš, ona j e
vrlo velika, ali me ipak nije ubola. Nijedna škorpija ne mo­
že da me ubode, jer sam j � zabranio da to učin i ! "
Stavio ju j e na nadlanicu leve ruke.
Sledeći svoj prirodl)i instinkt otrovni in sekt j e svoju ža­
oku pOmerio nekoliko puta da ga napadne, ali svaki put j e
stao baš u trenutku kada mu je vrh žaoke bio na četvrt inča
od kože onog koj i ju j e uhvatio.
Onda, kao još jedan prikaz svoje moći nad škorpijom,
Musa ju j e stavio na zemlju. Ona j e krenula preko krša i
i amerom da pobegne, ali joj j e šeik iznenada na­
otpada sa l
redio da stane. I ona j e stvarno stala!
Ponovo ju j e podigao i odneo do svoje pletene korpe.
To j e bila velika okrugla posuda neobičnog oblika, nalik na
džinovsku flašu za mastilo. Podigao je čvrsti poklopac, sta­
vio škorpiju unutra i zatvorio korpu.
Krenuo je u potragu za većom lovinom. Musa me j e uve­
ravao da će uspeti da otkrije boravište neke zmije sledeći
samo svoje čulo mirisa, objašnj enj e koj e m i se nije činilo
baš uverljivo. Međutim, onje opet stao u delu vrta bliže Ni­
lu, uzviknuo neku kratku zapovest, udario štapom po kore­
nju nekog drveta. Ondaje počeo istim visokim, jednoličnim
tonom seriju fraza kojima j e pozivao zmiju da izađe iz svo­
je rupe i zaklinjao j e Alahom, nj egovim Prorokom i kraljem
Solomonom da se ne odupire njegovoj volji. Njegov način
bio j e vrlo naglašen i koncentrisan. Povremeno bi udarao po
korenj u drveta.
304
Sa l/ais/avl/ijim kroti/eljem zmija u Egiptu
Tako j e prošlo dva minuta, ali se zmija nije pokazivala.
Musa se izgleda naljutio i pomalo uzbudio zbog ovog odu­
piranja nj egovoj naredbi . Znoj mu se u velikim kapljicama
slivao niz lice, a nj egove usne su lako podrhtavale. U dara­
jući o drvo svoj i m štapom rekao mi j e : "Tako mi Proro­
kovog života! Kunem se da j e tamo". Mrmljajući nešto za
sebe, nagnuo se za trenutak nad tlom, a onda uzviknuo:
" Ć uvajte se svi! Evo velike kobre ! "
Za tren oka gomila gledalaca povukla se na bezbednu
razdalj inu, dok sam s e j a povukao jard ili dva, sa pogledom
fiksiranim na svaki Musin pokret. On j e zavrnuo desni ru­
kav svoje smeđe odore, zagledao se i z bl iza u tlo nad koj im
j e bio nagnut, izgovorio dvostrukim intenzitetom svoje ča­
robne reči i hrabro gurnuo ruku u dubinu uske rupe medu
korenjem. Sa mesta na kome sam stajao nisam mogao da
vidim zmiju, ali se ona očigledno povukla dublje u svoje
skonište. Zbog toga je Musa sa uznemirenim izrazom na
licu izvukao ruku, zavrnuo rukav još više i opet je gurnuo
u crni otvor. Ovog puta skoro do lopatice. U sledećem tre­
nutku ruka mu j e bila opet napolje, a u čvrstom zahvatu dr­
žao je zmiju koja se praćakala i borila. Izvukao ju je silom,
kao da j e neki komad bezopasnog kanapa - a ne živi pred­
stavnik sm!1i koja gmiže.
Bacio ju je na zemlju, pustio da se za trenutak uvija i
onda j e uhvatio za rep. Zmija se uvijala tamo-amo pokazu­
jući iznenađujući spretnost, ali nije mogla da se izvuče iz
njegovog čvrstog stiska. Kao sledeće, uhvatio ju je za vrat,
odmah iza glave, i opet j e podigao visoko, pozivajući me da
se približim i pregledam žrtvu njegove veštine. Telo repti­
la uvijalo se tamo-amo, siktao je glasno i neprekidno u na­
padu besa što je uhvaćen, munjevito izbacivao i uvlačio svoj
rašljasti jezik, ali Musin stisak bio j e kao od gvožđa. Kada
j e shvatila da nema načina da pobegne, razbesnela kobra
305
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
malo se smirila, očigledno kupujući vreme. N a ovoj tački
Musa je izgovorio snažnu naredbu i pustio zmiju da iskliz­
ne iz nj egovog stiska. Onaje u prašini klizala tamo-amo dok
joj Musina ruka, kao mera zaštite, nije ponovo dodirnula rep.
Kobra je imala poznatu šaru svoje vrste i u svojoj odori,
zelenoj i žućkasto-sivoj, izgledala je vrlo živopisno.
Prišao sam korak-dva bliže i osmotrio j e sa interesova­
nj em. Njen štit, sa onim čudnim znacima nalik na naočare,
znak koj i identifikuje ovu vrstu, ostao j e raširen; a iz njenog
tela pokrivenog ljuspama osećao se neki laki s ladunjav i mi­
ris. Stvorenje je bilo dužine oko pet stopa, a debljine od oko
dva inča. Njegove zlobne male oči zurile su u šeika ne trep­
čući. Ovaj j e pevušeć il�l glasom reciiovao . neke nove ma­
gične reči, u koj e j e uneo svu svoju snagu naređivanja i
odlučno sti. Upirući kažiprst u zmiju naredio joj je da po­
loži glavu u nj egovu ruku, istovremeno joj zabranjujući da
ga ujede. Zmija j·e
siktala, naizgled se opirala i izbaciva la
svoj rašljasti jezik. Ali polako, vrlo polako, sve vreme zu­
reći svoj i m malim i sjajnim očima u svog hvatača, ona se
pomeril a napred i na kraju popusti la pred neizbežnim.
Kobra je prestala da sikće i polako stavila glavu na is­
pruženi dlan ukrotitelj a ! Tamo se smirila kao dete koje j e
položilo svoju umornu glavu n a m ajčino krilo, opušteno i
mimo.
•
To je bio prizor kakav do sada još nikada nisam video
i u svakom s lučaju neobičan. Posmatrao sam uzdržanog daha.
Želeo sam da ispitam autentičnost ovog poduhvata ukro­
titelja i nj egove zmije da bih dokazao da je ona stvarno ot­
rovna. Nabavio sam veliku kašiku za supu i zatražio od Muse
da kašiku gume u mala crvena usta, što j e on i učinio. Kada
su se vilice zaklopile preko kašike otrov zmije prsnuo j e niz
krive šiljate zube više puta, bila je to tečnost boj e ćilibara.
Uskoro je srebrna kašika bila delimično napunjena otrovom
306
Sa Illt}sJavllijim kro(ife!jem 'Zmija /I Egiptu
gustine glicerina, a po izgledu nalik na sok - što me j e za­
čudilo kada sam se setio da bi kap ili dve bile dovoljne da
ubiju čoveka.
Kao poslednju od majstorija, šeik Musa je uhvatio nj e­
no telo i jednim pokretom prebacio zmiju oko vrata kao da
je žensko krzno. Sada j e izgledala potpuno pitoma, prihva­
tajući svoj nedostojanstveni položaj bez vidnog protivljenja.
Č ovek j e podigao poklopac korpe i držao glavu zmije
direktno iznad otvora na vrhu . .Jednom jedinom reči nare­
dio je zmiji da ude. Bez imalo oklevanja ona je kliznula u
dubinu pletene korpe od trske sve dok njeno dugačko, gla­
tko, prstenasto telo nije nestalo. Onda se nešto desilo - ne­
sumnjivo sastanak sa velikom škorpijol11 koja je već ležala
na dnu korpe - jer kobra se, iznenada, vijugajući izvukla
unatrag iz korpe i pokušala da pobegne. Oštra Musina reč,
trenutak oklevanja i ona je opet ušla u svoj zatvor. Njen hva­
tač zatvorio j e poklopac i dobro ga učvrstio.
,
Sta će se događati u korpi? Zamislio sam otrovnu škor-
piju i smrtonosnu zmiju kako se hvataj u u koštac na život
i smrt i upitao se koja će biti pobednik. l l i će možda ostati
jedna pored druge u miru?
Musaje okrenuo svoje umorno lice prema meni sa izra­
zom trijumfa. Njegova demonstracija bila j e završena.
Sada smo bili okruženi ogromnom grupom gledalaca ko­
j i su, dok se opasnost smanjivala a nj ihova radoznalost ra­
sla, prilazili sve bliže. Od prvobitnih četrdesetak osoba sada
i h j e bilo dvostruko više, jer vesti na I stoku putuju brzinom
koja se teško može razumeti. Gomila lj udi - iz svih klasa,
od prosjaka do efendije, dečaka i devojčica, opušteni i sto­
jeći u raznim pozama - jednoglasno je pozdrav ila krotite­
lja zmija silnim ovacijama.
"Neka je slava šeiku Musi l", uzviknuo je neobični hor
tri puta.
307
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Dva dana kasnije, kada sam se vratio sa kratkog puta uz
Nil da bih posetio neku staru ženu pustinjaka-fakira koj a j e
živela sama u kolibi najednom ostrvu, našao sam šeika ka­
ko sedi prekrštenih nogu na verandi, strpljivo čekajući moj
dolazak. Pozdravio me je osmehom, a j a sam skunuo svoj
tropski šlem i pozvao ga da uđe i popije čaj. Zahvalio se, ali
j e odbio, govoreći da j e došao samo da sa mnom proćaska.
Sat kasnije, kao rezultat tog ćaskanja, krotitelj zmija pri­
hvatio me je za svog učenika: "Ti ne samo da si moj prvi
učenik Evropljanin, ti si tek drugi moj učenik uopšte."
Ovu aluziju sam dobro razumeo. Njegov prvi učenik bio
je nj egov najmlađi sin, koga je uvežbavao nekoliko mese­
ci da ga nasledi i da se bavi istom profesijom posle smrti
svog oca. Jednog dana, kada j e dečak već naučio tajna zna­
nj a, Musa ga j e poslao u pustinju samog - prvi put nije pra­
tio dečaka - govoreći : "Sada je tvoja obuka završena. Idi
sam i uhvati svoju prvu zmiju."
Decak se nikada nije vratio i kad j e otac pošao da ga
trazI, nasao ga J e mrtvog.
.
v ' v
Ležao j e presavijen, a nj egove crte i telo pokazivali su
žestoke samrtne muke koje su propratna pojava bolnog re­
zultata fatalnog ujeda zmije.
Objašnjenje njegovog oca bilo j e da se krotitelj zmija
ne samo stvara već i rađa, tj . mora da ima urođenu sklonost
za taj posao. Dečak tu sklonost nije imao, ali ga je otac oda­
brao zbog toga što mu je to izgledalo pogodno. Međutim,
rekao j e da ima još tri sina i da kada zbog starosti ne bude
više mogao da radi i oseti da mu se približava smrt, uputićc
jednog od nj i h da preuzme nj egovo mesto.
Musa mi j e nagovestio da j a nisam njegov profesional­
ni, već počasni učenik, a ja sam opet morao da mu obećam
308
Sa najslavnijim k,.otite!jem zmija II Egiptu
da se neću baviti poslom krotitelja zmija za novac. Razlog
za ovo nije mi jasno rekao, ali sam shvatio da j e on svoju
sopstvenu inicijaciju primio uz odredene zavete da će otkri­
ti tajne koje su mu saopštene samo članu sopstvene poro­
dice koga će izabrati i obučiti kao naslednika. Očigledno da
je ovo bilo namenjeno očuvanju znanja u okviru porodice,
koj a j e na taj način imala unosni i uticajni položaj u društvu.
M usa jc objasio da j e njega učio njegov otac, šeik Mahmed,
a da j e ovoga obučio njegov deda.
M usa mi je ispričao jednu anegdotu o svom dedi jer j e
želeo da ilustruj e koliko je važno kontrolisati svoj tempe­
rament u radu sa zmijama. Deda j e na kraj u letnje sezone
bio angažovan da očisti jednu veliku zgradu od zmija i sa­
kupio je punu "vreću" svih vrsta reptil a na tom mestu, izu­
zev jednog. To je bila mala, ali opaka vrsta otrovnice. Zmija
se zabarikadirala u nekoj rupi u kuhinj i i tvrdoglavo je od­
bijala da iz nje izade. Krotitelj j u je više puta zvao da izade,
ali bez uspeha. Na kraju j e izgubio strpljenje i umesto da
ponovi prizivanje koje j e bilo potrebno, on j e uzviknuo:
"Ako ne mogu da te ukrotim da izadeš - ipak ću te uhvati­
ti ! " Na to je Musin deda gurnuo ruku u rupu i pokušao da
uhvati otrovnicu. Uspeo je i izvukao je, ali dok j e to radio
ona ga j e ugrizla za palac. Kada su se oštri šiljati zubi sa
otrovom zabili u kožu, ubacili su u meso svoj smrtonosni
otrov. Otrov se proširio po šaci i ruci, ona j e strašno natekla
i sasvim pocrnela. U roku od nekoliko sati nesrećni čovek
j e umro. Posle čitavog veka imuniteta u obavljanju svog
poziva, izgleda da ga j e ipak izgubio. To j e bio rizik ove
profesij e, rekao j e šeik, ali to j e bila volja Alaha.
Bilo je očigledno d a je kroćenje zmija u Egiptu bio po­
ziv za koji sumnjam da će priV1.1ći veliki broj novajlija, jer
sam čuo i za druge smrtne slučajeve. Međutim, u Indiji sam
čuo samo za mali broj krotitelja koji su stradali. Ali medu
309
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Sa IlajslavIliji", krotiteljem 'Zmija II Egiptll
neupućenim stanovnicima Indije, tokom prošle godine, bilo
jednom pusti, one se više nikada neće vratiti. l pak, bilo je
je više od dvadeset šest hiljada žrtava smrtonosnog ugriza
nekolIko slučajeva kada je pustio zmije na slobodu u pu­
otrovnih zmija - većina zmija bile su kobre.
stinj i .
Musa je predložio da m i prenese znanje koje će odvra­
"Posle tri ili četiri dana, zmije koje su zle i zloćudne obi­
titi ugriz naj otrovnijih zmija. Ogolio je svoju desnu ruku
čno se u besu okreću, same sebe ugrizu i tako izvrše samo­
do iznad lakta i pokazao mi jednu narukvicu od sedam ma­
ubistvo. Dobre velike zmije puštam da umru prirodnom
lih sašivenih kožnih kutijica za talisman, svaka od nj ih od
smrću od gladi. N i u ova dva slučaj a ne ubijam i h j a lično."
oko inča i dve četvrtine u kvadratu. One su svojim bojama,
"Kakva je to moć kojom prizivaš zmije da izađu iz svo­
efektom koji j e bio pojačan obojenim, upletenim vunenim
je rupe? Da li je to neka vrsta hipnoze?"
koncima koj ima su bile pričvršćene, predstavljale živopi­
" N e baš tako. Tako mi islama, mogu samo da kažem da
san prizor. Objasnio mi je da svaka od tih pljosnatih malih
j e to moć koju učitelj prilikom inicijacije predaje svom uče­
kutijica sadrži papir sa izvesnim stihovima iz Kurana , za-
niku. Izgovaranje samih prizivanja nije dovoljno da se zmije
jedno sa nekim magičnim formulama.
pobede. Talismani, molitve i zapo vest i potrebni su i veoma
"Ja ovo uvek nosim kao zaštitu od opasnih zmija", oba­
mnogo pomažu, kao i taj no prizivanje koj i se saopštava uče­
vestio me je. "Ovi talismani napravljeni su po doktrinama
niku samo za mentalno korišćenje, u sebi, ali glavna moć
magije. I tebi treba jedan i zato ću da ti ga pripremim. Us­
da se zmije ukrote dolazi od moći koju učitelj predaje svom
koro ću, kao prvo, doneti ispisani papir i pokazati ti nje­
učeniku. Baš kao što se za novo-zaređenog sveštenika u
govu 1110Ć."
hrišćanskoj crkvi smatra da prima određenu božju milost
Pre neki dan postavio sam mu nekoliko pitanja o njego­
kada mu sveštenik položi ruke na glavu u ceremoniji zare­
vim delima.
đenja, tako učenik prima moć nad zmijama koja mu sc nc­
" Š ta se događa sa zmijama koj e uhvatiš, šeiče Muso?"
vidljivo predaj e. Ta silaje ona koja mu omogućava kontrolu
"Držim ih dok ne umru. Zabranjeno mi je da ih ubijem,
nad zmijama."
jer bih onda izgubio moć nad njima."
Onda mi je šeik rekao da je on ustvari član izvesnog der­
"Ali u tom slučaju mora da u svojoj kući imaš čitavo
viškog reda koji je specijalizovan za otrovne zmije i da j e
odeljenje zološkog vrta sa zmijamal"
ovaj red jedina stvarna grupa čarobnjaka koji koriste misti­
On se nasmejao: "O ne! Ja hvatam tri vrste zmija. One
čne sde za kontrolisanje zmija. Ovi derviši bdi su u Egiptu
male bore se sa škorpijama u moj i m korpama i obično bi­
broJ I1I sve do pre otprilike jednog veka, ali sada su u mo­
vaj u ubijene. Pošto ih škorpije ubijaju, ja nisam kriv!"
dernom Egiptu skoro nestali. Običan krotitelj zmija nikada
Pomislio sam da j e to krajnje nepravilna logika i pitao
nije bio uveden u taj derviški red i on prema tome radi sa
sam se da li bi se ovo dopalo anđelu osvetniku iz carstva
bezopasnim zmijama i koristi izvesne supstance koj e štite
zmIJ a .
• •

kožu ili neki drugi inferiorni metod.

Musa jc objasnio da ne može da se brine i preuzme od­
M usa je objasnio da namerava da mi prenese izvesni ste­
govornost za puštanje zmija na slobodu; uostalom, kada ih
pen ove mistične moći, što će biti dovoljno da budem imun

310
31 1
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Sa najslavnijim kroti/eljem zmija II Egiptu

na ugriz najsmrtonosnijih zmija i najopasnijih škorpija. Ovo,
zajedno sa rečima izvesnih prizivanja, javnih i tajnih, koje
će m i saopštiti, kao i obećani poklon pisanog talismana, bi­
će moja inicijacija u nj egov derviški red. Međutim, j a mo­
ram da sledim njegove detaljne instrukcije koje će m i biti
prenete tokom obuke; moram, takođe, da poštujem ime Ala­
ha i njegovog Proroka, M uhameda. l j a sam na to pristao.
Jedan neobični zahtev - ali sasvim uobičajen u svim ini­
cijacijama fakira i jogina Orijenta - bio je da uč enik, sedam
dana pre nego što mu se prenese moć, mora da se povuće
u samoću i živi n a malo hleba i vode. On takođe treba da
posveti ovu sedmicu molitvi i meditacij i, odvajajući se to­
kom tog perioda od svih svetovnih briga i interesovanj a .
-
letnih, zelenih i žutih vunenih niti išao j e preko jednog ru­
ba kutijice da bi poslužio kao omča kojom će se ona pri­
čvrstiti za odeću.
"Ovaj talisman biće od koristi samo tebi, jer je na nj e­
mu napisano tvoj e ime", rekao j e Musa, "ali za svakog dru­
gog biće bezvredan. Kada ga budem zašio, nosi ga uvek
ispod košulje uz telo i pazi d a ga ne izgubiš; jer ako ga iz­
gubiš nikad ga više nećeš nać i . U međuvremenu, nosi papir
presavijen u mali komad."
Bez ikakve gužve ili ceremonije osim polaganja ruku i
podužeg pojanog prizivanja, konačni prenos mistične moći
bio j e završen. Od tog trenutka biću imun na škorpije i zmi­
je, tvrdio je on. Vređnost inicijacije još j e trebalo proveriti;
isto tako, Musa j e priznao da imunitet neće trajati više od

Seik je tvrdio da je ova tajna moć, sa tajnim prizivanjem,

tradicionalno prenošena od vremena kralja Solomona, za dve godine, posle čega ću morati d a ga ponovo potražim
koga j e Musa izgleda osećao prenaglašeno poštovanj e . Ni­ ako želim da se prenete moći obnove.
j e bio jedini; othio sam da većina fakira izgleda smatra baš
Solomona prvim i najvećim među fakirima, vrhunskim go­
spodarem okultnog znanja i zaista čarobnjakom s a neogra-
. . .
nJcel1ll11 1110Clll1a ..
... ,

Pripreme su bile blagovremeno završene. Seik mi j e sa-

opštio tajnu arapsku "reč moći" koja će, kako me j e uvera­
vao, uticati na zmije ako je upućena osoba izgovori II sebi,
a doneo mi j e i obećani talisman. Bio j e to komad papira
ispisan arapskim pismom, većinom magičnim fonmtiama i
stihovima iz Kurana. On j e doneo i-kožnu kutijicu u koj u
j e želeo da ubacim papir pošto ga budem koristio nekoliko
dana; on će ga lično ušiti u nju. Kutijica je bila izrađena od
crvene ovčije kože, jedna strana b.ila j e obeležena ispreple­
tenim dijagonainim linijama. Dugački svežanj uvijenih sker-

312 3J3

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Postao sam
derviš krotitelj zmija
Napravio sam neku vrstu uvoda mojoj stvarnoj obuci
u kroćenju zmija, učeći napamet prizivanje R i fa-ee i ra­
deći zatim sa raznim vrstama bezopasnih zmija. Ali ipak,
one su bi le sasvim sposobne i spremne da me ugrizu. Ose­
ćaj ugriza kraj nj e j e neprijatan, kao da vam se kroz kožu
probija udica. Rane su, međutim, bile zaista površinske i
bez ikakvog traga otrova. Sledeći korak bio j e rad sa ot­
rovnim zmijama čiji s u očnjaci sa otrovom b i l i uklonjeni.
l ovi nesrećni repti l i voleli s u da ugrizu nekog novaj Iiju
kao što sam bio ja, sve dok nije došlo vreme kada su mo­
ja vračanja izgleda stvamo počela da funkcionišu i kada
sam stekao toliko pouzdanja da sam osetio da se moja sop­
stvena volja uspešno nameće volji zmija. Uskoro sam ot­
krio koliko odvažna vera, koncentracija misli i neprekidna
snaga volje igraju značaj nu ulogu da b i ova bića postala
poslušnija.
Nastavio sam obuku, prešao preko Nila i ušao sa šeikom
u pustinju da lovim na zmije sa šiljatim zubima punim otrova.
Š eik je uhvatio dve zmije. Jedna od njih bila j e velika ko-
314
. ,
Postao sam derviš krotitelj zmija
bra sa divnom zelenom kožom prošaranom žutim, a druga
manji, tanki reptil sa glavom u obliku dijamanta i sa d i ­
jamantskom šarom duž leđa. Doneli smo i h trijumfalno na­
trag u Luksor, zatvorene i na sigurnom u njegovoj korpi.
Zauzeli smo poziciju u otvorenom delu vrta. Musa j e
iznenada podigao poklopac i uronio ruku u korpu, uzvik­
nuvši: "Počinje tvoja prva lekcijal Drži ovu zmij u ! "
Kobra j e bila ispružena prema meni, glava joj se okre­
tala tamo-amo.
Ova iznenadna naredba me j e uplašila. Nikada pre toga
nisam namerno prišao tako bl izu jednoj zmiji koja je na slo­
bodi, a još manje pokušao da je uhvatim. Oklevao sam.
"Ne plaši se!", rekao j e šeik, hrabreći me.
Odmah sam shvatio da j e ovo iskustvo trebalo da bude
test. Točkići u mom mozgu okretali su se neverovatnom br­
zinom. Opet sam oklevao - a ko ne bi oklevao pre nego što
zgrabi smrtonosnu, tek uhvaćenu kobru, koja može da vam
podari smrt u najstrašnijim mukama. I onda sam osetio, kao
telepatskim putem, misli svog učitelja da prihvatanje straha
od zmije u ovom ključnom trenutku može da znači neuspeh
u polaganju testa i - možda - odbacivanje sna da ću postati
krotitelj zmija. Znao sam da situacija zahteva trenutnu od­
luku, bilo da je to prihvatanje i l i odbijanje; očigledno ono
prvo - ako sam želeo da nastavim ovaj čudni posao sa zmij­
skim rodom.
" U redu!", rekao sam u sebi. "Smrt sada ili kasnije, II1G­
leeshl (Ne mari )." Ispružio sam ruku i zgrabio prstenasto
telo kobre. Umesto da osetim hladan i vlažan lepljivi dodir,
sa iznenadenjem sam otkrio da kontakt nije neki suviše ne­
prijatan osećaj.
Zmija je zabacila gla\iu da pogleda svog novog hvata­
ča. Naše oči su se susrele. Zaustavila se u pokretu i bila ne­
pomična, oprezna, mirna kao kruti štap.
315
 TRAGA1"11JE U TAJNOM EGIPTU Postao sam derviš krotitelj zmija

Opet j e kroz mene prošao taj prirodni i neizbežni ose­

udaljenosti od oko osamnaest inča, sa glavom i prednj im de­
ćaj, ali se nije zadržao duže od bljeska munje; odmah sam
lom tela graciozno uzdignutim na otprilike istu visinu i na­
se vratio svojoj odluci da izvedem stvar do kraja, nek' ko­
stavljala j e da me pažljivo gleda.
šta šta košta, odluci koje sam se od tada čvrsto držao.
Dok sam joj uzvraćao pogled, razmišljao sam o smrto­
Musa me je pogledao i osmehnuo se sav oduševljen.
nosnoj moći njenih malih usta. Sva opasnost zmije ležala
"Vidiš, sada si postao njen gospodar", objavio je ponosno.
j e koncentrisana u tom pretećem otvoru, baš kao što se či­
Bilo je isuviše rano da odredim da li j e zmija u potpu-
nilo da je sva njena tajnovitost koncentrisana u tim sitnim
nosti prihvatila situaciju. Rod gmizavaca nije zabadava za­
nepomičnim očima bez kapaka.
služio reputaciju koj u ima zbog svoje podmuklosti i luka­
Ugriz egipatske kobre ubacuje u telo otrov koj i brzo pa­
vosti; nisam smatrao da prva pobeda znači daje rat dobijen.
rališe živce, bilo otupljujući ili uništavajući nervni sistem.
Kao novajliji u igri, nedostajala mi j e potpuna unutrašnja
Iza toga neizbežno sledi srčani udar ili gušenje.
sigurnost kojoj sam se toliko divio i koju j e imao karakter
Kako j e to priroda uredila da zmijama d a takvu moć
čoveka kao što je bio moj učitelj .
života i smrti, pitao sam se. Konačno sam zamolio Musu
U mom čvrstom stisku kobra j e počela elastično da se
da mi dopusti da ispitam unutrašnjost kobrinih usta. On
nj iše. Uvijala se tamo-amo, a nj ena opaka glava i oči, kao
j e odmah pristao i zgrabivši j e za vrat ugurao silom štap
i nj en maleni jezik bili su usmereni prema meni. Siktanje
u uski prorez usta i otkrio mi nj ihovu nepoznatu anatom­
koje j e ispušta la zvučalo j e povremeno kao teško ljudsko
sku gradu.
disanje.
Otvorena usta bila su žive crvene boje, što je činilo upad­
Ovo je bilo jedno izopšteno stvorenje koj e nije znalo
lj ivi kontrast sa zelenom i tamno žutom bojom kože. Bio
šta znači milosrde, niti se od njega nije moglo očekivati da
sam impresioniran visoko efikasnim mehanizmom ugriza
to zna; stvorenje koj e j e u rahl sa svetom bilo nemilosrdno;
koj i sam tada mogao da vidim. Krivi zubi koj i služe kao
koje je, kao Ismaelit, savršeno razumelo da živi u izdvo­
otrovni očnjaci bili su postavljeni u vilici sasvim napred,
j enoj klasi, kao omrznuti neprij atelj celog preostalog živo­
po jedan u svakom uglu, i ležali su iskrivljeni prema gor­
tinjskog carstva i čitavog ljudskog roda.
njoj vilici. Otkrio sam po reakcij i usta da izbegnu štap, koj i
Zmija j e svoje malo lice sve više približavala mome i
je bockao nepca nadražujući ih, da ovaj par otrovnih zuba
j a sam naslutio da se bliži moj drugi test. Nisam zaljubljen
nije bio čvrsto usaden II vilicu; nj ih j e kontrolisao izvestan
u život i ne sumnjam da smrt otvara neka druga vrata, ali
mišić, tako da su mogli da se pokrenu unapred, da stoje
više bih voleo da moj a živoh1a snaga nestane za nešto do­
polu-uspravno, a onda kliznu natrag na svoje mesto. Nisam
bro. Musa j e uzeo kobru od mene i stavio je na zemlju. Ni­ mogao da se setim ni jedne druge vrste koja j e imala po­
sam imao želju da se i dalje bavim njome, da i dalje držim
kretne zube.
ovo glatko biće koje se grčevito uvija; ali ona me je čudno
Aktivni otrovni očnjaci bili su usadeni II jedan sloj slu­
fascinirala, bio sam srećan što sam imao priliku da j e pro­
zave membrane i iza nj ih su bili drugi zubi sa otrovom koji
učim iz takve blizine. Ona se sada uvijala ispred mene, na
su, u stvari, bili rezerva. Sa obe strane svakog od iskrivljenih

316 317
I
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
očnjaka bila j e sićušna kesa u kojoj j e bio sakriven otrov.
v
Zljezda koja je punila ovu kesu verovatno je radila po is-
tom principu kao naše p ljuvačne žljezde.
Druga odlika ovog otrovog očnj aka bila j e ta što j e on
bio šupalj. Mogli bismo da nađemo neku analogiju između
nj ega i šprica za injekciju. Kobra j e mogla da zabije vrlo
oštre igličaste rubove zuba sa otrovom pravo u meso svoje
žrtve, istovremeno grčeći mišiće kesica pored očnjaka i ta­
ko se otrov slivao niz zub i bivao ubrizgan u ·ranu; slično
kao što igla injekcije probada meso, a istovremeno ubacu­
je lek iz cevi šprica.
v
Seik j e sada predložio da izvedem svoj drugi eksperi-
ment vezan za kontrolu zmija tako što ću svojom voljom
primorati ovo biće da zaspi, a u isto vreme isprobati efikas­
nost talismana koji j e šeik napisao za mene, pošto je ovaj
talisman bio bitan za uspeh mog eksperimenta.
Pustio j e kobru i povukao se na jednu stranu. Reptil se
odmah okrenuo prema meni i uperio one svoje sjajne, ne­
pomične oči u moje. Prvo sam testirao nj enu opreznost obi­
lazeći polako oko nj e sve dok nisam napravio puni krug.
Kobra je kretala glavu i svoje divno upadljivo telo paralel­
no i u skladu sa svakim korakom koji sam učinio. Te stra­
šne oči nisu se n i jednog trenutka odvojile od moj ih.
Možda j u je moje kretanje uznemirilo, jer j e počela da
se uzdiže još više, podižući pljosnatu glavu i sikćući gla­
sno i ljutito; još jednom j e izbacila svoj crni jezik nalik n a
nit i širila svoj kraljevski štit. Imao sam osećaj da kad god
kobra proširi svoj štit u eliptičnu krivinu savršenu kao kri­
vina kišobrana, ona to čini da uplaši žrtvu. Strašni znaci, na­
l i k na naočare, na prednjem delu uzdignutog štita samo su
pojačavali efekat.
Znao sam da kobra, čak i da se ne baci napred i ugrize
da bi mi ugrozil a život, treba samo da štrcne otrov u moje
318
Postao sam derviš krotitelj zmija
oči - što je uobičajeno kod nekih od ovih zmija - i da iza­
zove potpuno slepilo.
Napregao sam se u nastojanju da zmiji nametnem svoju
volju. "Spavaj ! " , naredio sam joj u sebi. Onda sam se pri­
bl ižio nekoliko inča, držeći talisman u desnoj ruci, stalno
izdajući nečujnu zapoved. S i ktavi zvuk j e prestao, štit se
skupio, nj ihanj e se usporio, a kobra j e napustila kralj evsku
pozu koj u j e do tada imala. Presavio sam papir II obliku
krova sa zabatima i stav io ga na glavu kobre. Zmija j e sko­
ro istog trenutka klonula, tako sam morao da vratim talis­
man na nj egovo mesto. Konačno je potpuno izgubila snagu
i ležala na tlu, a njeno vijugavo telo u prašini bilo je uvije­
no u obliku latiničnog slova S.
Posle toga se nije više pokrenula, ostala j a ukrućena.
D a l i je stvarno spavala, b i l a u hipnotičnom transu i l i se
oprezno, ali bespomoćno, predala "magiji" tali smana, nisam
pokušao da utvrdim.
Tako j e završen moj prvi pokušaj kroćenj a zmija.
Još nekoliko puta Musa i ja smo odlazili u kratke eks­
pedicije u lov na zmije i donosili ih žive. Ja nisam mogao
da osetim gde se nalaze, ali Musa bi i h sakupio sa različitih
mesta u pustinji i l i duž manje posećivanih obala Nila za­
čudujućom brzinom. Tvrdio je da može da ih namiriše i
tako i h otkrije, dar koji ja nisam nikada stekao jer je rekao
da j e za razvoj u kompletnog krotitelja zmija sa svim pro­
fesionalnim kvalifikacijama potrebna obuka od bar jedne
do dve godine.
Ponekad bi zmije siktale, pa čak i izbacivale pljuvačku
na Musu u gnevu kada ih je pozivao; međutim, na kraj u b i
uvek popustile i dolazile klizeći bez opiranj a u njegove ruke.
319
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Ali, jednom prilikom, došlo je do jedne nezgode. Uhvatili
smo jednu otrovnicu koja j e stvarala probleme o d samog
početka. Kada smo konačno pokušali daje ubedimo da uđe
u korpu, izgleda da j e šeikov pokret pogrešno shvati la kao
napad - jer neke zmije su neverovatno nervozne - i napala
ga u samoodbrani. Mala usta sklopila su se u tren oka na
nj egovoj desnoj ruci i ugrizla ga. Odmah j e potekla krv.
Isticanje crvene tečnosti se pojačavalo i ja sam brzo pove­
zao maramicu preko nj egove rane da j e zaustavim, spre­
man da uradim sve što god on bude zatražio. Nadao sam se
da je šeik sačinio testament i da će neki rođak povesti ra­
čuna o njegovoj ženi i deci.
Ali Musa se samo osmehnuo.
"Ma/ed!", promrmljao je. "Ne mari! Otrovnica ne mo­
že da me povredi. Ovo j e samo ugriz zuba, a l i ne onih sa
otrovom."
Bio sam začuđen.
"Nijednoj zmiji nije dozvoljeno da me ugrize svoj i m
š i ljatim zub i m a sa otrovom", dodao j e , "ali ponekad pri­
mim nešto što je samo ugriz u meso običnim zubima. To j e
ono što se sada dogodilo i to m e ne brine."
Da, to j e bilo tačno - šeik j e bio otporan na uj ed repti­
la, ma koliko ovaj bio otrovan za sve druge. Da bi dokazao
svoj imunitet, Musa j e naterao zmiju da otvori usta i onda
stavio prste direktno ispod otrovnih očnjaka. Reptil j e u
svakom trenutku mogao - da j e poželeo - da zarije te š i lja­
te otrovne zube u kožu njegovih prstiju i da ga ubije. A ipak,
zubi sa otrovom nisu učinili nikakav pokret i o n j e konačno
povukao ruku neozleden.
S l edećeg dana nije bilo nikakvog zapaljenja i nj egova
ranj ena ruka bila je napola izlečena.
Lj udi su mi kasnije često pričali o slučajevima izvađe­
nih zuba sa otrovom koje su videli. Mada je nj ihova želja
320
•
Postao sam derviš krotitelj zmija
za istinom bila vredna svake hvale, dovoditi II vezu ove pri­
mere sa našim kobrama bilo bi zatezanje lakovemosti do
krajnj ih granica.
Š to se tiče dvogodišnjeg imuniteta koji j e tvrdio da m i
j e dao, mogu samo da kažem da sam raelio sa sml10nosnim
kobrama i otrovnicama nekoliko puta i čak ih stavljao oko
vrata, ali me n i jedanput nisu napale. Ja sam ih skoro pre­
tvorio u ljubimce, toliko sam bio zainteresovan za ova ta­
janstvena bića. Medutim, Musa m e je upozorio da j e ona
crna vrsta škorpija zla i tvrdokoma i da bi moja moć da ih
savladam mogla da me izneveri. A postojao j e uvek i mali
rizik da se naide i na zmiju sa istim takvim karakteristikama.
Rekao mi j e da bih opasnu zmiju, ako je sretnem, mogao
ela prepoznam tako što bih prvo, pre nego što joj priđem,
izgovorio tajnu "reč moći". Ako j e zmija ignoriše i nastavi
ela se kreće, ne treba je dirati; takva zmija lako bi mogla ela
se okrene i ugrize, zato što j e stvarno zla.
Neočekivana prilika da se pozabavim škorpijom ukaza­
la mi se nešto kasnije, kada sam se odvoj i o od šeika i kre­
nuo još dalje u Južni Egipat. Izvesno vreme proveo sam u
istraživačkom radu u veličanstvenom starom hramu Edfu i
potrudio sam se da u podrumu jedne male prostorije blizu
svetilišta spustim u neku rupu čije su stepenice već odavno
nestale. U tim oronulim podzemnim mestima mora se ho­
dati pažlj ivo, jer su ona posebno omiljena među zmijama.
One se namerno provlače kroz uske, tesne naprsline u zi­
dovima ela bi pritisnule svoje telo i tako skidale staru košu­
lj icu kada dođe vreme da se ona odbaci. One vole i osamu,
mrak i senoviti hlael takvih starih zaklona i zato ta mesta če­
sto vrve od zmija.
Puzeći kroz jedan izuzetno uski tunel, koji j e bio ispu­
nj en gustom prašinom netaknutom vekovima, provukao
sam se u drugi uzani prolaz i konačno stigao u jednu nisku
321
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
podzemnu kriptu. Odmah sam prepoznao da j e služi l a za
potrebe inicijacije prilikom zatvorenih rituala starih miste­
rija. U tom mestu bilo j e mračno kao u rogu i j a sam zavi­
sio od svetlosti koju j e bacala moja električna baterija.
Kada sam završio sa vrlo detaljnim ispitivanjem, okre­
nuo sam se i krenuo istim putem natrag. I znenada se jedna
čudovišna žuta škorpija pojavila iz naprsline u kamenom zi­
du i krenula brzo prema moj im nogama. Š korpije posebno
vole podzemne kripte u starim ruševinama. Zbog izlomlje­
nosti podnih ploča, mraka koj i me j e okruživao i niske ta­
vanice u prolazu n i sam mogao d a idem slobodno i brzo.
Zato sam zastao i up·erio kažiprst u otrovnog insekta. Jakim
glasom izgovorio sam "reč moći" i odlučno joj naredio da
stane. Musa me j e upozorio da prizivanje - kao što to za­
htevaju sva magična prizivanja - treba da izgovorim sa naj­
većom mentalnom koncentracijom i snagom koj u mogu da
prikupim.
Š korpij a j e stala kao daje iznenada naišla na neku bari­
jeru' Ostalaje n a istom mestu ukočena i nije pokušala da se
pomeri, tako da sam uspeo d a nađem put do bezbednosti .
Možda je nesrećna škorpija još uvek na istom mestu u
očekivanju zapovesti koj a će j e osloboditi !
U retkim slučaj evima Musa j e imao š a lj iv i običaj da
priđe drvetu na kome je znao da se krije neka škorpija i
naredi joj da siđe. Posle kraćeg i l i dužeg oklevanja, škor­
pija b i se uvek poj av i l a i skočila s a drveta na šeikov pljo­
snati turban'
Jednom kada sam razgovarao o mističnoj moći koj u ima­
ju Rifa-ee derviši krotitelji zmij a i pokušao da navedem Mu­
su da na osnovu svog dugog iskustva tačno definiše njenu
prirodu, on j e mogao i li hteo samo da kaže sledeće:
"Zmija nam se predaje samo po volji Alaha. Zmije nam
veruju jer nam j e zabranjeno da i h svojom rukom Ubijemo.
322
Postao sam derviš krotitelj zmija
M i njihovo poverenje nećemo izneveriti. Tako naša priziva­
nja uvek sadrže neke reči iz svetog Kurana."
Ja ne odajem nikakvu tajnu ako ovde navedem bajanje
koje koriste Rifa-ee derviši u čiji red sam bio iniciran, jer
ovo je poziv koj i se peva otvoreno i nesumnjivo ga je u nje­
govoj originalnoj zvonkoj i poetičnoj arapskoj formi čulo n a
stotine neiniciranih osoba.
Ako se radi samo o čistom izražavanju misli, n e vidim
zašto engleski prevod ne bi bio podjednako efikasan, mada
j e malo verovatno da će samo prizivanje navesti zmiju da
se pojavi iz svog skrovišta i l i stavi svoju glavu n a nečije
krilo' A reči glase ovako:
O zmijo' Pojavi se! Zaklinjem te Alahom, ako si
gore i l i ako si dole, pojavi se!
Niko ne može da pobedi Alaha i niko ne može
njim da vlada. O moj pomagaču u času nužde! U
ime Svetog mesta i Svete knjige, zaklinjem te da se
pojaviš'
U ime Njega, čij i j e sjaj otvorio sva vrata, izađi
i prikloni se obavezi. Ja sam taj kome Reč pripada.
U Ime najvećeg Gospodara svake pomoći j a te
pozivam, uz dozvolu mog šeika i Učitelja mog brat­
stva, Ahmad el Rifa-eea. Izađi '
U ime Solomona mudrog, koj i ima vlast nad svim
reptilima Počuj ! Alah t i naređuje. Izađi, o zmijo' Iza­
d i ! M i r neka j e sa tobom. Neću te povrediti.
Pošto sam se rastao od šeika Muse ni sam mogao a da
ne pomislim ponovo da se ispod doktrina i prakse Rifa-ee
derviša krije ostatak nekog starog kulta obožavanja zmija
323
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
koj i je možda vodio u duboku prošlost. Znao sam da b i Mu­
sa - dobar musiiman kakav je bio - ovo uporno poricao; u
stvari jednom sam ga nešto upitao o tome, ali j e on izbegao
•
pitanje odgovorom da nema drugog Boga do Alahai Sto sam
više navaljivao to j e on više naglašavao premoć Alaha, sve
dok nisam shvatio da on ne može i l i neće da razume jasno
moj e pitanje i tako sam bio preisiljen da napustim ovu temu.
Spajajući ono što sam naučio od krotitelja zmija svih
vrsta, uporedujući obožavanja zmija koje sam video da se
otvoreno upražnj ava u Indiji, a znao sam da se otvoreno
upražnjavalo i u starom Egiptu, i proučavajući svoj e vlasti­
te promenjene reakcije na rod zmija od nezaboravnog dana
moje inicijacije, bio sam konačno prinuđen da zaključim
•
da j e moje nagađanje tačno. Sto sam više razmišljao o tom
pitanju bio je sve veći broj dokaza koje sam mogao da sa­
kupim i dođem do zaključka da je ovo čudno znanje samo
ostatak neke od najranij ih religija Crnog kontinenta.
Primetio sam postepenu, ali i drastičnu promenu u svom
ličnom stavu prema svetu reptila. Nisam više gledao sve
zmije onom neodoljivom odvratnošću koj u sam ranije ose­
ćao, užasom koj i se j avlja nehotice u svakom normalnom
ljudskom srcu. Nisam više video u njima strašne i neumo­
ljive neprijatelje svega što živi. Nisam se više plašio njih
kao neke puzajuće inkamacije podmuklosti i prevare. Ume­
sto toga polako sam, ali sve više osećao čudno divljenje
prema sjaj noj i gipkoj lepoti njihovih tela i gracioznom dr­
žanj u nj ihovog podignutog vrata, čudnu fascinaciju nj iho­
vom neospornom neobičnošću i mi sterioznošću; i jedan
jedva primehli osećaj sažaljenja prema nj ima. Ova prome­
na nije bila nešto što sam tražio, već nešto što se događalo
neprime!no i samo po sebi.
Upadljiv j e kontrast što se u svim hrišćanskim zemlja
zmija smatra simbolom zla ili samog đavola, dok j e u sko-
324
Postao sam lJerviš krotitelj zmija
ro svim starim civilizacijama, pa čak i među onim preosta­
lim primitivnim narodima kao u Centralnoj Africi, zmija
bila i ostala podeljena u dve vrste - božansku i zlu .
U celoj Africi, u celoj lndij i, među Dravidima i u većini
delova Centralne Amerike gde su se zadržali odjeci Atlan­
tide obožavanje zmija j e realnost. Milju dugačke zidove ve­
likog actečkog hrama u Meksiku krasile su skulpture zmija.
Dravidi, koj i su bili starosedelački tamnoputi narod In­
dije, sada uglavnom oterani na jug, smatraju kobru - oso­
bito onu vrstu sa naočatima na štitu - božanskim bićem i
oklevaju da je ubiju mada će svaku drugu zmiju ubiti bez
sažaljenja. Neki sveštenici tamo drže kobre bez šiljatih otrov­
nih zuba u hramovima, hrane ih mlekom i šećerom i ukazu­
ju im poštovanje ceremonijalnim klanjanjem. Takve zmije
su dosta pitome i brzo se pojavljuju iz svojih rupa u hramu
kada im se svira na frul i od trske. Kad neka od nj i h ugine,
umotava se u pokrov i kremira kao da j e to telo čoveka.
Mnogi seljaci, bilo na severu, na jugu, zapadu i istoku
ili u centru Indije obožavaju kip kobre sa štitom i pričinjava
im zadovoljstvo da stavljaju hranu blizu rupe u kojoj živi
neka kobra, jer takvo biće smatraju "prevoznim sredstvom"
(vahanom) neke više sile, nekim duhom koga treba oboža­
vati i ukazivati mu počast. Ova ideja stigla j e do nj i h preko
najstarijih tradicija nj ihove zemlje i oni je prihvataju bez po­
govora, kao što prihvataju tolike druge čudne ideje. Oni ne
ukazuju takvo obožavanje nijednoj drugoj vrsti zmija.
U naj svetijem delu mnogih hramova, skrivenom u mra­
ku ili osvetljenom najslabijom sveti lj kom i preko čijeg praga
ne može da stupi noga nekoga koj i je druge vere, skulptura
zmije uvija se oko osnove svetilišta ili pocliže glavu sa šti­
tom. Ako pogledamo Južnu Afriku, narod Zulu, koji živi
daleko od gradova i koji nije prihvatio ideje civilizacije, ve­
ruje da se u nekim s lučajevima, ako zmija nađe put do kuće
325
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
i kolibe, radi o reinkarniranim duhovima pokojnih rodaka.
Zato oni i ne pokušavaju d a i h ubiju već samo i h uklone iz
kuće i obično šalju po vrača koj i često kombinuje kroćenje
zmija sa dmgim aktivnostima.
Nekoliko puta kada sam gledao kobri u oči mislio sam
o tom čudnom verovanju Zulua. Uprkos njihovoj zbunju­
jućoj i tajanstvenoj nepokretnosti, imao sam ponekad neki
neugodan i neopisivi osećaj da iza nj ih stoji neka inteligen­
cija koj a j e skoro lj udska.
Jednom, kada sam jedan posebno debeli i izuzetno ve­
liki primerak zmije obavio oko vrata - ne duže od jednog
minuta - osetio sam kako moja svest iznenada izmiče iz
svog zemaljskog okruženja i kako se iznenada pojavljuje
neko čudno psih ičko stanj e . Osetio sam da gubim svoju
čvrstu psihičku kontrolu i da se otvara neki unutrašnji svet
duhova. Izgledalo mi je da odlazim sa naše zemljano-vode­
ne kugle koja se okreće u neku mračnu, sablasnu, nestvarnu
sferu čija je atmosfera apsolutno b i l a zla. Nije mi godila
ideja što zapadam u takvo stanje i što gubim kontrolu nad
ovom smrti koja gmiže tako blizu mog lica; pustio sam bla­
go zmiju da klizne na tlo. Svest m i se odmah vratila u nor­
malu i opet bila uperena na poznati . fizič.ki svet oko mene.
To m i se dogodilo samo jednom, ali nikad nisam zaboravio.
Da l i sam osetio stanje svesti same zmije? Da li je ona
funkcionisala u dva sveta istovremeno? I da li je jedan od
nj ih bio donji svet užasa i strave? Ko' bi to znao?
Na jednoj ekspediciji, u džungli na jugu Indije, iznenada
sam naišao na jedan neobičan prizor: na sastanak kobri.
Mnogo ovih gmizavaca okupilo se u krug, njihova tela bila
su veličanstveno uzdignuta. O čemu li ove glave sa štitom
di skutuju, pitao sam se, kakve tajne saopštavaju jedna dru­
goj? Moram da priznam da sam od tog prizora pobegao. U
I tim danima jedna kobra bila je već dovoljno neprijatna - či-
326
Postao Slllll derviš krotitelj ZlIlija
tava gomila bila je više nego što ljudska osećanja mogu da
podnesu.
Medu isklesanim i naslikanim spomenicima starog Egip­
ta zmija se pojavIje na svakom koraku. Na arhitravu ogrom­
nog ulaznog pilona hrama Amon-Ra u Karnaku uzdižu se
dve veličanstvene kamene kobre, pravi stubovi graciozno­
sti. Nedaleko od tog mesta, mali Hram Ozirisa pun je skul­
ptura gusto poredanih zmija. N a dmgoj strani reke, zidovi
skoro svakog kraljevskog groba u Dolini mrtvih - u kojoj
duboko u tebanskim brdima leže od vremena smežurane
mumije - nose svedočanstvo u slici o mestu koje su zmije
zauzimale u ranoj egipatskoj religiji i misli. Mnoge predsta­
ve javnih obreda u hramovima širom Egipta prikazuju upra­
vo to isto. l na kraj u - svetili šta u kome su se izvodili tajni
rituali misterija ne propuštaj u da i ona nešto dodaju svedo­
čenju. Na vrhu svakog obeliska i trema većine hramova na­
lazi se skulptura zmije. Iz savršenog diska koj i j e bio tipičan
za omiljeno i obožavano sunce, skoro uvek jedan par zmija
pruža svoje glave sa štitom. .
Sve ovo imalo j e značajnu vezu sa duhovnim svetom, a
iz ove veze - sa njenim mogućnostima pretvaranja u vradž­
bine u rukama onih zlih - izašao je rdav glas simbola zmije
zbog njenih fizičkih odlika koj e su svima ulivale strah.
Egipćani su ovu mogućnost shvatili i prikazivali su ka­
ko zlu zmiju tako i onu dobru. Prva je bila uglavnom pri­
kazivana kako puzi, a ona dmga uspravna. Imale su one i
svog davola u obliku Apepi, mračne, mnogostruke zmije ko­
ja je bila gospodar sila mraka, to jest, davola.
Ali ovde se može prepoznati i viši simbolizam, i to u
sledećem.
Zmija nudi savršeni simbol snažne, kreativne Sile vrhov­
nog Duha koji j e stvorio svemir, kao i samog stvaranja. Fa­
raoni su nosili lik zmije ( ureus) sa štitom ispred svog ukrasa
327
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Postao sam derviš krotitelj zmija

na glavi kao simbol svog božanskog porekla. Zmija j e tako cije, sile koj a polako puzi kroz telo inicijanta u transu kao
predstavljala božanstvo, ali i - kod izvesnih vrsta - đavola. što se i zmija polako vijuga.
Prva sila koja se pokrenula preko Imačnog lica bezdana Zmija-simbol podiže glavu nad starim svetom, sa dve
na početku Stvaranja bila j e božanska sila koja j e bila sim­ posebne glave; kao đavo sa kojim se treba boriti i bojati ga
bolizovana dobrom zmijom. Baš kao što zmija ima stotinak se, i kao božanstvo, koje se treba poštovati i klanjati mu se;
različitih načina u svom kretanju a ipak ostaje jedna, tako kao Svoritelj svega i kao izvor sveg zla.
j e svemir poprimio bezbroj modela (oblika i l i forme stvari
i bića) a ipak u svojoj biti ostaje onaj jedini Duh. Nauka j e
počela da prihvata ovu poslednju rečenicu, koristeći samo
drugo ime za Duha. Baš kao što zmija povremeno odbacu­
j e svoju staru košuljicu i dobija novu, tako fom1e koje čine
svemir odumiru i onda bivaju, brzo i l i polako, vraćene u
prvobitno stanj e materije. "Prah si, i u prah ćeš se pretvo­
riti" . . . Ali simbolizam se ovde ne završava. Nova košuljica
zmije predstavlja novu fonnu u koju će se materija na kraju
oblikovati. I baš kao što zmija nastavlja da živi uprkos smr­
ti svoje spoljašnje košuljice, tako Duh ne umire i ostaje be­
smrtan uprkos smrti svoj ih spoljnj i h formi.
Zmija j e samopokretna; njoj u tome ne pomažu ni ruke,
n i noge, ni neki drugi ndov i . Tako j e samopokretna kad
prelazi iz jedne fonne u drugu, gradeći čitav svet, i l i jedno
jedino biće.
Kada su Egipćani prikazivali zmiju prekrivenu krljušti­
ma kako grize sopstveni rep, fonnirajući tako zatvoren krug,
oni su time hteli da simbolišu sam svemir. Krljušt su zve­
zde. Čin u kome zmija samu sebe grize simbolično j e samo­
raspadanje svemira, do koga mora doći onda kada se duh
povuče iz materije.
U simbolici zmije ima i niz drugih značenja koja se kre­
ć u od božanskog do sotonskog. Tu je i ono specijalno zna­
čenje koje joj j e dodeljena u misterijama.
Ona j e u tim najtajanstvenijim ritualima predstavljala
delovanje sile koja oslobađa čovekovu dušu tokom inicija-

328 329

OS AMNAESTO POGLAVLJE
Srećem jednog adepta
Dugački ružičasti i smeđi greben brda ocrtava se na
nebu nekoliko milja zapadno od Nila, u Luksoru, i fonnira
barijeru između Libijske pustinj e i obrađene rečne doline.
Skriven medu nj ima j e suvi, suncem ispečeni klanac gde
ne raste i ne može da raste nikakva vegetacija, gde j e tlo ili
kamenito i l i je od suvog peska i gde su jedina živa bića
zmije i škorpije. Davno pokopani u toj goloj dolini ležali
su kraljevski pokojnici iz nestale Tebe, jer to j e čuvena Do­
lina kraljevskih grobnica. Pišem "Iežali su", jer su mnoga
o d tih mumificiranih tela izvađena iz svojih mračnih pe­
ćina i izložena u zagušlj ivim galerijama velikih muzeja na
uvid celom svetu. A ako su neki izbegli da budu otkriveni
- to nije zbog nedostatka vremena, truda i novca.
Bilo j e mnogo toga što sam želeo da proučim u samim
grobnicama, u otkrivenim hramovima koji leže samo neko­
liko milja od Doline, u sićušnim ostacima Tebe koji danas
vire iz tla i duž rubova same Zapadne pustinje. Da bi se iz
Luksora moglo ići na sve te česte i kratke ekspedicije, naj­
bolje transportno sredstvo j e dobar magarac, jer on zna da
330
Srećem jedI/og adepta
sigurno izabere put između kamenih gromada, preko oš­
trog kamenja i uz rub provalija.
Angažovao sam kao univerzalnog slugu jednog "mom­
ka" i jedno od prvih naređenja koja j e dobio bilo j e da nađe
nekog dobavljača koji bi mi dao neku dobru životinju za
ove kratke izlete. lusefa zovem "momak" u skladu sa kon­
vencionalnom terminologijom putnika - mada on više nika­
da neće doživeti svoju četrdesetu, a imao je i ženu i troj e
dece. On me je često podsećao n a postoj anj e nj egove po­
rodice - u stvari svaki put kada sam izvlačio novčanik da
sredim naše račune. I kada sam u šali pokušao da mu sta­
vim j ednu zmiju oko vrata, on se ogorčeno požalio da - ako
ga reptil ugrize - neće biti nikoga "da da hranu mojoj po­
rodici"! Očigledno je duga navika da daje hranu magarci­
ma dovela do toga da smatra da j e i nj egova porodica, kada
j e u pitanj u hrana, u velikoj meri na istom nivou sa maga­
l-cima. N a svaki način - ponašao se dobro i imao izvestan
osećaj za humor, ukratko, sviđao m i se.
On j e završio pregovore sa dobavljačem i kada su us­
lovi bili dogovoreni, vratio se sa jednim lepim, velikim i do­
bro osedlanim belim magarcem. Uzjahao sam i onda smo
krenuli. Sve j e išlo dobro dok nismo stigli do obale reke,
gde smo svo troj e primljeni II jedan čamac i preko sivog ši­
rokog Nila otplovili do nj egove zapadne obale. Kad smo se
iskrcali, ja sam opet uzjahao i nastavio put od sedam milja
do Doline Kraljeva.
Nije mi trebalo više od četvrt sata jahanja da otkrijem i
potvrdim činjenicu da životinja nij e odgovarala svom at­
raktivnom izgledu. Kada smo prešli skoro pola puta, poža­
lio sam se Jusefu da njegove sposobnosti odabiranja nisu
bile dorasIe visokom nivou na kome su bez sumnje obično
bile i l i je možda stado dobavljača bilo izuzetno slabog kva­
liteta - ako je ova životinja nj egov najbolji primerak. Dodao
331
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
sam da j e ta životinja lenja i izrazio žaljenje što moram da
je optuži m da više voli da spava nego da se kreće. Jusef je
podigao ruke k a nebu i prevrnuo svoje beonjače. " I n š a
Alah !", uzviknuo j e začuđen. "Ko smo mi da se usuđujemo
da ispravljamo delo Svevišnjeg?"
Pomislio sam da na nj egovo pitanje nema odgovora i
posle toga sam prestao da govorim o ovoj posebnoj temi.
Ostavili smo za sobom polja sa kukuruzom i bacili tek ne­
što više od letimičnog pogleda n a dva tako slična Kolosa
Memnona - jedan par džinovskih kipova čija su lica bila
potpuno bezobi ična, a čija su defonnisana tela na prestolu
nekada vršila dužnost stražara ispred pilona jedne nestale
palate-hrama koj u j e izgradio A.menhotep I I I i koji su se di­
zali pedeset stopa iznad polja pšenice koje j e zauzelo me­
sto hrama. Bez nosa, bez očiju, bez ušiju i bez usta, Kolosi
sede, kao što su sedeli vekovima, možda jadikujući, kao
što j e rimski posetilac Petronijan upisao na osnovi, zbog
ozlede koje im je naneo persijski osvajač Kambis. Nekada
se uzdignuti put od kamena protezao iza nj ih dužinom od
preko hiljadu stopa, sa parovima skulptura i sfingi koje su
označava le nj egove strane. I to j e sve nestalo. Napustili smo
vegetaciju plodne ravnice pored N i l a i skrenuli po tangenti
u odnosu na reku, idući prema tački gde se sastaju teban­
ska brda. U sput smo nailazili na uobičajene grupe muška­
raca u beloj i grupe žena u crnoj odori.
Prošli smo pored tipičnog sela sa nekoliko niskih, belo
okrečenih kuća o d blata, sa jednim minijaturnim minaretom
postavljenim na malu džamiju sa belom kupolom i pored
neizbežnog šumarka palmi, posađenih zbog nj ihove prijat­
ne hladovine.
Zaustavio sam se pored seoskog bunara da bi žedni ma­
garac i nj egov jahač popili malo vode. Ž ivotinja je zagnju­
rila nos u čudni valov koj i je bio n i manj e ni više nego j edan
332
Srećem jednog adepta
polomljeni sarkofag u koj e m j e nekada ležalo telo nekog
faraona!
Nastavili smo put; nismo stali da vidimo polurazrušene
hramove Kume ni iskopane pogrebne grobnice tebanskog
plemstva u Abd-el-Kurni, čak n i značajnu nekropolu Dira
Abun Naga.
-
Zeleo sam da stignem do puste male doline koja j e vo-
dila do brda pre nego što vrelo sunce bude nad nama. Kre­
nuli smo u zoru, što uopšte nije bilo suviše rano u ovom
letnjem mesecu. Znao sam da će na onim kamenim brdima
svaki stepen biti udvostručen i da će se sunčevi zraci refle­
ktovati na meni.
Polako, nekim starim putem, kretali smo se ka zapadu
a onda skrenuli i stigli do podnožja brda gde su po tlu bile
pobacane velike kamene gromade svih mogućih oblika. Ov­
de smo ušli u prvi tesnac.
Konačno me je magarac, napredujući sa naporom, stupa­
jući po suvom, peskovitom, stenama obrubljenom putu, doveo
do ulaza u čuvenu Dolinu u koju su nekada odnošeni moćni
faraon i kada su ležali zarobljeni kandžama smlti i kada je
nj ihov zemaljski sjaj stigao do svog neizbežnog kraja.
Kada sam podigao pogled i zagledao se u oštre ružiča­
ste stene koje su se dizale levo i desno da kao stražari ču­
vaju ulaz, izgledale su lepo naspram kobaltno plavog neba.
Duž celog klanca protezala se visoka silueta grebena. Brda
su odbijala zaslepljujuću belu svetlost, a izlomljeni kamen
na tlu odbijao je intenzivnu vrelinu. Dolina j e sa obe strane
bila okružena strmim krečnjačkim stenama, a njena kom­
pletna izolacija i potpuni nedostatak živog zelenog rastinja
pokazivali su koliko j e to mesto odgovaralo onoj sumo rnoj
svrsi za koju j e bilo odabrano - za sakrivanje mumija egi­
patskih kraljeva. Na drugoj strani počivali su plemići i vi­
soki sveštenici.
333
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU Srećem jedllog adepta

Nastavio sam uz dolinu prema nj enom udaljenij em kra­

B i l i su prekriveni tankim slojem štukoa potpuno oslikanim
ju, gde su se nalazile otvorene grobnice i gde su obe strane
živim boj ama od gore do dole sa izvijenim zmijama, kra­
stena bile izbušene otvorima za grobove - što nije bio baš
lj evskim portretima, figurama sveštenika koj i su, moleći se,
lak zadatak, jer j e svaki otvor morao da se ukleše u čvrstu
podizali ruke prema svojim božanstvima, svetim barkama
stenu. Moj magarac j e oprezno spuštao kopita dok smo vi­
i duhovima-čuvarima, krokodilima s a ljudskom glavom,
juga l i duž suvog klanca, jer su obrušene gromade, oštro ka­
pogrebnim ponudama, skarabej ima i simboličnim svetim
menje, klimavi kvarc i kremen bili rasuti po uskoj stazi i
miševima, sve to povezano kao niz scena koje su opisivale
otežavali jahanje. Ovde-onde na visokim nadvijenim stra­
zanimanja pokojnika i nj egov put u donj i svet. Na zidovi­
nama mogao se videti pocrneli, izgoreli vrh. Gomile svetlu­
ma su bili zapisi u gusto postavljenim kolonama hijeroglifa,
cavog kamenja i komada krečnjačka zaslepljujuće su blistali
čiji je cilj bio da pomognu opasno putovanje novoprispele
na jakoj sunčevoj svetlosti. Vrućina je teško pritiskala kao
duše, jer to su b i l i sveti tekstovi uzeti iz Knjige kapija I
neotklonjiva magla i vidljivo treperila u vazduhu. Nije bilo
Knjige onoga kojije u Donjem svelu. Ovi tekstovi govorili
n i jednog inča hlada i izgledalo j e kao da ulazimo u neku
su o donjem svetu duhova, o zmijskim silama koje su ga
ogromnu peć. Moje usne bile su suve, kao i moj jezik. Bila
čuvale, o bezdanom paklu čija j e tama bila potpuna. One su
je to scena neizrecive osamljenosti, ali ipak j e u toj pustoši govorile i o tome kako putovanje duše treba nadzirati da b i
bilo izvesne veličine.
ona izbegla teška iskušenja, kako treba oslovljavati bogove
Tišinu nij e prekidao ni jedan jedini zvuk. Nijedna ptica
sudije i kako im treba odgovarati.
nije pevala u vrelom pustinjskom vazduhu; nijedna zelena
• U l azio sam sve dublje u grobnicu, nagnuti prolaz širio
biljka nije se izdizala iz pustog kamena i peska. se u jednu odaju, a ona ulazi la u drugi kosi hodnk i to se po­
Sablasni bregovi slili su se u j edan jedini vrh četvrtastog
navljalo sve dok nisam ušao skoro tri stotine stopa u brdo.
oblika čije su padine bile prekrivene izIomUenim kamenjem,
Nad mojom glavom uzdizalo se na h i ljade tona čvrste ste­
ali čak i pre nego što smo stigli do njega, ukazale su se grob­
ne. Svaki pedalj zidova bio j e oslikan i ispisan, a sve je for­
nice. Ovde s u ljudi kopali, u starim brdima punim sahra­
miralo svečanu povorku života starog Egipta i oslikavalo
njenih mumija i blaga, i iznosili n a svetlost dana stvari koje
smrt. Na podu u glavnoj odaj i videlo se mesto za teški gra­
su bile tako brižljivo pohranjene.
nitni sarkofag koj i j e nekada tu počivao. Nekada davno, taj
kameni kovčeg bio j e poslednj e prebivalište faraona boga­
to ukrašenog dragulj ima, ali je njegova ukrućena mumija, sa
svoj im pokrivačem od katrana i platna, uklonjena sa svim
Strane doline bile su kao saće, sa kosim tunelima koji drugim otkrivenim mumijama da bi počivala u dobro osvet­
su vodili u odaj e grobnica koje su činile podzemni grad
lj enim prostorij ama muzeja i zadovoljavala radoznalost XX
mrtvih. S ilaženje niz stepenice usečene u stenu i ulaženje
veka.
u Imačni kosi hodnik jedne od ovih grobnica bilo je kao
Prošavši pored mnogobrojnih naslikanih očiju, konačno
silazak u donji svet. Osvetlio sam zidove svojom baterijom. sam iz gustog, ali prohladnog mraka izašao na vrele zrake i

334 335
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nepodnošljivo blještavilo kasnog jutarnjeg sunca da bih pre­
šao preko samo nekoliko jardi kamene staze i ponovo uro­
nio u drugu duboku i ukrašenu grobnicu. Na taj način posetio
sam pola tuceta grobn ica, na brzinu pogledao dugačke ni­
zove oslikanih zidova sa poukama koje ću kasnije ponovo
posetiti zbog detaljnijeg istraživanja. Setijeva impresivna
grobnica, mada usečena u stenu i koso u utrobu zemlje du­
žinom od preko četiri stotine stopa, nije mi privukla toliku
pažnju kao manja grobnica Ramzesa IX u kojoj sam našao
i skupture i slike koje su se odvajale od drugih slika u grob­
nicama u Dolini. One su bile sugestivnije od većine osta­
lih, b listave i optimističke, upućivale su duh prema slavnoj
sudbini čoveka i nj egovoj nezasitoj želj i za besmrtnošću
umesto da j e potiskuju. Iznad ulaznog portala bio j e na­
slikan veliki crveni sunčev disk sa Ramzesom koji mu se
klanja. Goli simbolizam ovog prikaza govori nam da kao što
j e u prirodi crveno sunce koj e se kreće prema zapadu uto­
nulo u mračnu noć, tako j e kraljeva duša otišla dole u mra­
čni grob zajedno sa nj im; a onda će se nj egova duša, kao
neizbežno svitanje tog istog sunca, opet tJijumfalno roditi
u novom životu, baš kao što se sunce posle svog nestanka
svakog jutra uvek ponovo rađa na istoku i zbog toga j e
besmrtno; tako će se faraonova duša roditi u duhovnom sve­
tu pošto prođe kroz mračne regione podzemnog sveta - jer
i ona je besmrtna.
A l i za one koji su prošli kroz inicijacije antičkih miste­
rija postojalo je ovde jedno još dublje značenje. Smrt je za
nj ih izgubila svoje strahote, jer su oni "umrli " još tokom
života; i oni su znali da duša ne samo da će živeti i posle
smrti, nego će opet živeti i u ljudskom telu. Dok sam išao
dalje svetlost moje baterije igrala j e po levom zidu prvog
prolaza i tamo sam video na slici prikaz Ramzesa dovede­
nog u prisustvo v e l i k i h bogova - Ozirisa, Harakhta i
336
Srećem jednog adepta
Amon Ra. Išao sam dalje i tamo j e bio kralj koji j e palio
tamjan prilikom poklonjenja. Prošao sam dve odaje iznad
čijih su vrata hijeroglifima bile ispisane pohvale bogu sun­
ca i stigao do još jednog zida gde j e neki sveštenik nad figu­
rom faraona sipao mlaz simboličnih znakova kao prilikom
krštenja - među njima bio j e i krst sa drškom, ključ miste­
rija i amblem večnog života. A kao rezultat, odeća Ramzesa
se promenila, jer on j e sada poprimio izgled Ozirisa. Njego­
va duša bila j e oslobođena i očišćena, on j e stvarno uskrsnuo
i imao j e pravo da ispred svog imena stavi ime božanskog
Ozirisa.
Zar nije bila lepa njegova molitva:
Gle, ja sam u Tvom prisustvu, o Gospodaru Amen­
teta. U l1Iom telu nema greha. Nisam svesno govorio
ono što nije istina, niti sam, bilo šta učinio zla srca.
Dozvoli mi da budem kao oni povlaščeni koji su u
Tvojoj pratnji i da budem Oziris kojije u velikoj mi­
losti Divnog Boga i drag Gospodaru Sveta.
A Tot, koj i na svojoj paleti beleži rezultat merenja srca
pokojnika i izriče presudu velikog skupa bogova, rekao j e :
•
Clij ovu presudu. Srce Ozirisa je zaista izmereno
i njegova duša svedočilaje za njega, utvrdenoje su­
denjem na Velikim terazijama. U njemu nije nadeno
nikakvo zlo, on svojim postupcima nije učinio nika­
kvo zlo i nije govorio ništa zlo dokje bio na zemlji.
A veliki skup bogova odgovorio j e :
Ono što dolazi iz tvojih usta neka se proglasi
istinom. Pobedanosni Oziris pravedan je i svet. On
337
•
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
/lije grešio /Ii činio zla protiv nas. Razori/elju neće
biti dozvoljeno da ga nadvalda. Pravo pristupa bo­
gu Ozirisu biće mu dato, zajedno sa večnim domom
u Poljima spokoja.
U trećem hodniku, kralj j e Ptahu nudio žrtvenu statu­
etu boginje Istine. Zatim j e sledila slika njegove sopstve­
ne, ozirifikovane, ispružene mumije i , iznad nj e , sunce
koje se rađa, a iz čijeg se b listavog diska pojavljuje ska­
rabej - simbol novbstvorenog života i znak sigurnog us­
krsnuća duše.
Prošao sam kroz dve odaj e i sišao u glavnu grobnicu,
čije je blago opljačkano, a njen faraon i njegovi kovčezi ote­
ti. Samo jedna obojena tačka označavala je mesto na kome
je počivao njegov swkofag. Na zidu ove odaje bili su nasli­
kani drugi simboli bl!smrtnosti - kao što j e mladi Horus
koj i sedi u prisustvu krilatog sunca. Na zasvođenoj tavani­
ci bilo je predstavljeno zvez.dano nebo noći i sazvežđa Zo­
d�aka koja čine sjajni uhas neba.
Vratio 'Sam se iz ovih prepunih donjih i gornjih rajskih
svetova do ulaza, dok: su pored mene u svetlu baterije tre­
peri le scena za scenom kao u nekom filmu u bioskopu.
Opet me je zaslepio blistavi sjaj .
Ove otvorene g.robnice trebalo b i da posluže kao pri­
kladna il ustracija koliko je glupo potcenjivati sve stare tra­
dicije kao neosnovane. Diodor, koji je pisao oko 5 5 . godine
pre naše ere, pominje da zapisi egipatskih sveštenika sadr­
že potvrdu činjenice da j e u Tebi sahranjeno četrdeset i se­
dam faraona. Moderni egiptolozi Diodorov izveštaj nisu
potcenili već su ga koristili sa punim poverenjem i to im j e
omogućilo da izvrše otkrića u Dolini kraljeva koj a su u ka­
snijim godinama dovela do vrhunca otkrivanjem Tutanka­
monove grobnice sa blagom.
338
Srećem jed/log adepta
Ali tada sam poželeo da napustim faraone koj i su tražili
lažnu besmrtnost u smrti uz pomoć sredstava za balsamo­
vanj e i platnenih zavoja. Bilo je kasno popodne, vazduh j e
bio težak od vreline početka leta, nepca su mi bila suva, pa
sam prešao preko kamene staze tražeći Jusefa i njegovu dra­
gocenu čuturicu sa spasonosnim čajem. On j e otišao neku­
da tražeći malo hlada. Gde god sam pogledao - nije ga bilo.
Jusef se istopio od vrućine. Ali konačno, ono što moje oči
nisu uspele da otkriju, uspele su da čuju moje uši. Sa ulaza
u grobnicu jednog o d slavnih egipatskih ratnika-kraljeva
koja j e bila sa strane, čuo sam glasno i ponavljano hrkanje.
Požurio sam do grobnice i ugledao ispruženog čoveka, ode­
venog u belo, čije lice j e pokazivalo da sanja nešto lepo.
Bio je to JuseĐ
Dani su prolazili u zadovoljstvu dok sam gasio svoju
neutoljivu žeđ za istraživanjem tajnih misli i svetih isčekiva­
nja nestalog sveta Tebe. Postao sam toliko prisan - i ponekad
čak i prijateljski blizak - sa tim mirnim veličanstvenim fi­
gurama bogova i tim ozbiljnim zanesenim licima nj ihovih
obožavalaca-smrtnika, kao što sam bio prisan sa živim liko­
vima današnj i h stanovnika, naslednika Tebe, Luksora. A
primetio sam i neke zaostale psihičke znake u atmosferi ne­
kih od tih grobnica koji su pokazivali tužnu degradaciju u
praksu čarobnjaštva j ednog nekada velikog naroda.
Na jednoj od tih studijskih ekspedicija sreo sam čoveka
čije sam razgovore oklevao da zabeležim u ovim poglavlji­
ma, jer implikacije nekih od njegovih izjava bile su izvan
mojih sposobnosti da ih potvrdim ličnim istraživanjem i po­
što su ovi iskazi mogli da zbune naš prozaični vek - ili -
što je verovatnije - da izazovu zasluženi podsmeh upućen
339
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
nj egovom tajnom imenu, a time i meni zato što sam sma­
trao da o takvim b ajkama vredi pisati. Međutim, stavio sam
na vagu pro i kontra i strana vage sa pro malo j e prevagnu­
la. Uz to, bila j e i ostala želja tog čoveka da objavim ove
stvari, jer je smatrao da su one značajnije za naše doba od
procene mog nadobudno g suda.
Proveo sam jedan dobar dan u istraživanju među Grob­
nicama kraljeva, krečući odmah posle svitanja i nastavlja­
jući do kasnog popodneva. D a b i h brže stigao 'kući pošao
sam stazom za jahanje koja j e vodila preko Libijskih pla­
nina i spuštala se u blizini j edinstvenog terasastog hrama
n a stenama Deir e l B a harija i tako sam, po cenu stImog
penjanja uz planinu, izbegao zaobilazni stari put oko tih
planina.
Ovde j e moj magarac - koji je u početku bio takvo ra­
zočarenje, ali na koga sam se postepeno navikao i u stvari
zavoleo - demonstrirao svoju pravu vrednost b irajući bez­
bedni put uz strme litice. Svaki korak kopita nekada ku­
đene životinj e sigurno j e gazio između klizavog labavog
kamenja i izdrobIjene stene od kojih se sastojao naš put; j a
nisam ni pokušao da magarca vodim, to j e zaista bilo ne­
potrebno, jer njegov nepogrešivi instinkt znao j e bolje od
mene gde da stavi kopito. Bio je u stvari snažan i mnogo
viši od magaraca u Engleskoj, veličine otprilike manje mu­
le. Penjali smo se sve više i više k a vrhu koji je nadvisio
celi greben, dok j e žestoko sunce bacalo svoje nemilosrdne
zrake na nas. Bilo j e dugih deonica staze i nekoliko opas­
nih zavoja kada sam morao da siđem i pustim magarca da
ide ispred mene da ga ne bih preopteretio. Kada se maga­
rac približio kraju uspona uz klizavi �relaz, pritisnuo sam
nogama njegove slabine da bih sprečio da ne spadnem. Ka­
da smo stigli do vrha, kliznuo sam sa životinje koja j e dah­
tala i pustio j e da se odmori; pogledao sam veličanstvenu
340
Srećem jednog adepta
panoramu koj a se prostirala dve hiljade stopa ispod mene.
Vrh j e dominirao okolnim brdima i ravnicom. Video se upad­
ljivi kontrast između žute pustinje i sočnog zelenila navod­
nj avanih polja. Mir ovog prizora doneo m i j e određeni ose­
ćaj duhovnog mira. Kakvo mesta za spajanje sa prirodom !
-
Citava scena bila j e u tišini i nisam se mogao odupreti ose-
ćanju da sam odbacio sve veze sa ostalim svetom.
Okrenuo sam se i pomakao nekoliko koraka - a onda sam
primetio stranca.
On je sedeo - ili pre sedeo skrštenih nogu - na niskoj
steni čiju je vrh pažljivo prekrio komadom tkanine. Na gla­
v i j e imao turban, dugačka kao gavran crna kosa, prošarana
ponekom sedom, virila j e ispod belih nabora; bio j e nepo­
mičan, a izgledalo je da i on posmatra veličanstveni prizor
koji j e priroda prostrla pred nas. To je bio čovek malog ra­
sta, malih nogu, uredno obučen u tamno sivu, dugu gornju
odeću, koja j e bila visoko uz vrat. Iako je imao kozj u bra­
dicu, ostavljao je utisak čoveka od oko četrdesetak godina.
Njegove oči nisam primetio sve dok na kraju nije okrenuo
glavu prema meni. Kada je njegov duboki pogled pao na
mene, imao sam neopisivi osećaj da se nalazim u prisustvu
nekog izuzetno neobičnog čoveka. Osetio sam da će ovaj
sastanak biti zabeležen u mom sećanju zauvek.
Te oči bile su ono najupadljivije na tom markantnom
licu. Bile su velike i lepe, savršeni sj ajni svetleći krugovi,
beonjače su bile tako izrazite da su zenicama crnim kao gar
davale skoro neku natprirodnu dubinu.
Puna dva minuta gledali smo se ćuteći. N a njegovom
licu bilo j e toliko snage i individualnosti da sam smatrao
skoro nepristojnim da ga prvi oslovim. Koj e su bile nj ego­
ve prve reči koje mi j e uputio j a se, avaj ! , neću nikada seti­
ti, jer se moj duh izgleda zamaglio čak i pre nego što j e on
progovorio. Neka skrivena žljezda latentnog vidovnjaštva
341
I
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
u mojoj glavi počela j e iznenada da funkcioniše. Video sam
kako se ispred mene i malo iznad moje glave okreće j edan
blistavi točak svetlosti, velikom brzinom. S a njegovim okre­
tanjem došlo j e do gubljenja moje psihičke stabilnosti i do
ulaska u neko natprirodno i eterično stanje svesti.
Dovoljno je reći da se on obratio meni kada j e vizija tog
rotirajućeg točka nestala; moj duh se vratio da bih shvatio
•
da stojim na najvišem vrhu tebanskih brda i da j e oko mene
prizor veličanstvene pustoši.
Prekinuo sam tišinu pozdravljajući ga sa "dobar dan"
na arapskom. Odgovorio j e odmah, govoreći na savršeno
akcentiranom engleskom jeziku. Ustvari, da sam zatvorio
oči bio bih ubeđen da odgovara rođeni Englez, diplomac s a
koleđa, a ne ovaj Orijentalac u dugoj odori.
I pre nego što sam mogao i da razmislim kako da mu se
obratim, iznenada mi j e izletelo, kao da me je nagnala neka
unutrašnja sila:
"Gospodine, siguran sam da ćeš razumeti čudno iskus­
tvo koje sam upravo imao dok sam stajao blizu tebe." Opi­
sao sam mu svoju neočekivanu viziju.
Gledao me j e zamišljeno, onda j e klimnuo glavom.
"Razumem", odgovorio je mirno.
"Ja sam osetlj i v na atmosferu, a činjenica da m i se ovo
dogodilo kada si ti stupio u kontakt sa mnom navodi m e da
veruj em da poseduješ neku neobičnu moć", nastavio sam.
Opet su me njegove oči proučavale. Posle male pauze
rekao je:
"Namerno sam želeo da doživiš to iskustvo. Odlučio sam
da ti se u tišini prenese izvesna poruka - i to se i dogodilo!"
"Hoćeš da kažeš ?"
"Da ti sada prepoznaješ Red kome pripadam."
To je bilo tačno. U nj emu sam otkrio sve znake i obe­
.
ležj a koj i identifikuje fakira ili jogi na visokog reda. Cak .i
342
•
Srećem jednog adepta
bez sećanja n a svoje neobično iskustvo, trebalo j e samo da
pogledam u nj egove oči da bih dobio intuitivnu potvrdu.
Ono što j e privlačilo najviše pažnje i izazivalo najveće
divljenje bile su njegove oči, nj ihova veličina i kvalitet. Bi­
le su velike i blistave, snažne i zapovedajuće, čudno nepo­
mične kada su me gledale. Dok sam govorio sa nji m obuzeo
me j e snažan osećaj dvostruke moći tih očiju, istovremeno
prodorne i hipnotičke. One su čitale moju dušu i onda su do­
nosile sud o njoj . One su iz moje glave izvukle neke tajne
i primorale me da pred nj im budem pasivan.
"Ovo je zaista neočekivano zadovoljstvol", uzviknuo
sam. "Za mene j e zapanjujuće da jedina osoba koju sam
sreo u ovom divljem i pustom regionu bude iz tvog Reda."
"Tako misliš?", odgovorio je. "Ja nisam iznenađen. Ku­
cnuo j e čas za ovaj sastanak. To što ti sada razgovaraš sa
mnom nije puki slučaj . Kažem ti daje neka viša sila, ne slu­
čaj, prvo naredila, a zatim utanačila naš sastanak "
Slušao sam sa blagim osećanjem uzbuđenja. Moje mi­
sli su ubrzano letele tamo-amo u nastoj anju da shvate si­
tuaciju, a moja su osećanja izražavala duboko poštovanje
koje čovek sa takvim duhovnim dostignućima uvek u me­
lzazove.
m
A on je nastavio da m i priča kako su putevi nekih ljudi
ukrštaju i prepliću na zapoved nevidljivih sila i kako na izgled
koincidicencije mogu da budu veze prethodno aranžirane u
lancu uzroka određenih da proizvedu izvesne posledice. Re­
kao mi j e i druge stvari, mimo govoreći o sebi - bez i naj­
manje taštine, već samo kao čistu konstataciju postojeće
činjenice - kao o adeptu.
"To je reč koj u više volim od bilo koj e druge; bilaje do­
bra za stare narode - uključujući Egipćane - dovoljno je do­
bra i za mene. U onim danima adept je bio poznat, a nj egov
status prihvaćen; danas j e on praktično nepoznat i ljutito se
343
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
osporava i sama činjenica njegovog postojanja. A l i točak
će se okrenuti i tvoj vek biće primoran da spozna da j e za­
kon duhovne revolucije stalno u funkciji i stvara neizbežno
one koji mogu slobodno da delaj u i kao duhovna i kao ma­
terijalna bića."
Osetio sam da je ono što j e rekao istina. On je zaista bio
jedan od tih misterioznih lj udi o koj ima istočna tradicija
govori ne tako retko - onih adepta koj i su ušli u savet bo­
gova i znaju najdublje duhovne tajne koje čovek nikada ne
može da nauči.
Oni više vole da rade u tišini i tajnosti umesto da i h ome­
ta svet koji i h pogrešno razume i kada moraj u da se pojave
II javnosti, nije redak slučaj da šalju svoje učenike, koji tako
postaju meta za kritike neupućenih i cilj za bodljikave stre­
le malicioznih.
Ovaj čovek je rekao da može da razmenjuje misli sa
svojim drugovima-adeptima po volji i na bilo kojoj razda­
ljini i da jedan adept može privremeno da koristi telo druge
osobe - obično učenika - procesom koj i se tehnički zove
"zasenjenje" tokom koga on projektuje svoju dušu u telo te
druge osobe, a to drugo biće savršeno je spremno i voljno
i receptivno i pasivno.
"Č ekao sam te ovde", primetio je sa lakim osmehom.
"Ti pišeš. Postoji jedna poruka koju treba preneti svetu.
Z a p i š i j e kada t i je budem predao , j e r ona j e važna. U
stvari, naš današnji sastanak samo j e početak, gospodine
Pole Brantone!"
Ustuknuo sam trgnuvši se. Kako j e znao moje ime? Ali
naravno, adepti su bili poznati po svojoj izuzetnoj moći či­
tanja misli, čak i na velikoj razdaljini.
"Mogu li da znam tvoj e ime?", usudio sam se da pitam.
On je stisnuo usne i bacio pogled na panoramu ispod
brda. Posmatrao sam plemenito lice i čekao odgovor.
344
Srećem jednog adepta
"Da, možeš", na kraju j e rekao. "Ali to j e samo za tvoj u
privatnu informaciju - ne za ono što pišeš. N e želim da se
moj identitet otkrije . Zovi me Ra-Mak-Hotep. Da, to je sta­
ro egipatsko ime i tvoji egiptolozi nesumnjivo mogu da po­
nude odlično doslovno tumačenje ovih reči - ali za mene
to znači samo jedno: u miru. Egipat nije moj dom. M oj dom
j e danas ceo svet. Azija, Afrika, Evropa i Amerika - pozna­
jem sve te zemlje i krećem se kroz nj ih. Ja sam Istočnjak
samo po telu, po duhu ne pripadam ni jednoj zemlji, a u sr­
cu pripadam samo miru."
Govorio j e nekako brzo, žestoko i sa osećanjem, a ipak
j e bilo očigledno da su sva njegova osećanja bila pod savr­
šenom kontrolom. Više od sata razgovarali smo o duhovnim
pitanj ima, sedeći na vrhu brda pod suncem čija je svetlost
još uvek blještala u naše oči i čija j e vrelina još uvek sna­
žno milovala. Ali ja sam zaboravio na sve, zaokupljen intere­
sovanjem za ovog čoveka i za njegove reči. On mi je ispričao
neke stvari koj e su se odnosile na svet, a i one koje su se
odnosile samo na mene lično. Dao mi j e precizna uputstva
i specijalne zadatke u vezi sa moj i m ličnim nastojanjima
da stignem do nekog stepena duhovne ravnoteže i prosvet­
ljenosti iznad onog do koga sam stigao do sada. Govorio je
otvoreno, kritički, pa čak i strogo o izvesnim preprekama
na mom putu koj e su se pojavile zbog moj ih ličnih grešaka.
N a kraju, ugovorio j e sastanak sa mnom za sledeći dan kod
rimskog oltara unutar kolonade koj a se nalazi na obali Nila,
•
kod hrama u Luksoru.
N e dižući se s a svog kamenog sedišta, oprostio se o d
mene, izvinjavajući se što prekida dalji razgovor jer j e jako
zauzet i da ima j oš mnogo toga da uradi.
Napustio sam ga sa žaljenjem, nespreman da se rasta­
nem od nekoga ko je tako originalan i fascinantan sabe sed­
nik i čija j e ličnost bila tako inspirativna i okrepljujllća.
345
•

TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

S ilazak sa brda bio j e sIIm i klizav, išao sam pešice niz

stene i oštro kamenje, držeći uzde magarca u jednoj ruci. Ka­
da smo stigli do podnožj a brda, uzjahao sam ga i bacio po­
gled na vrh koji se tako dostojanstveno uzdizao prema nebu.
Ra-Mak-Hotep nije još n i počeo da se vraća. Očigledno
j e još uvek sedeo na tom pustom vrhu.
Š ta j e on to mogao da radi tamo gore, šta ga je držalo
"izuzetno zauzetim" dok j e sedeo nepomično kao kip? Da
DEVETNAESTO POGLAVLJE
li će još uvek biti tamo kada nad ružičastim terasama libij­
skih brda senke sUImaka postanu tamnije?

Grobnice:
uzvišena poruka jednog adepta

Drugi sastanak b i o j e u srušenom Hramu u Luksoru.

Sedeo sam na dugačkom kamenom bloku na kome su bili
isklesani hijeroglifi, dokje u istom bloku sedeo i adept, na­
spram mene, prekrštenih nogu.
• Moja sveska bila j e pripremlj ena - olovka u stavu išče­
kivanja - bio sam spreman da zapišem njegovu poruku, da
na bele listove unesem manje slikovite znake sistema hije­
roglifa XX veka - stenografij e.
Ra-Mak-Hotep nije gubio vreme z a uvod, bacio se di­
rektno na temu svoje poruke:
"Oni koj i su silom otvorili grobnice starog Egipta pu­
sti l i su u svet s i l e koj e su ga ugrozile. U neznanj u , plja­
čkaši grobova i z daleke prošlosti, kao i arheolozi naših
dana, otvorili su grobnice onih koji su se bavili crnom ma­
gijom, jer j e u završnom ciklusu egipatske istorije došlo
do velike degeneracije učenih ljudi - sveštenika - a čarob­
• njaštvo i crna magija su postali uobičajena praksa. Kada

346 347
•
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
j e bela svetlost istine koja j e ranije sijala kroz čistu egi­
patsku religiju, potamnela i kada 'su se nezdrave senke laž­
n i h materija!ističkih doktrina uvukle d a b i j e zameni le,
poj avila se praksa mumifikacije s a dobro razrađenim pro­
pratnim ritualima. Pored toga, u osnovi pogrešnih i lukavo
izopačenih učenja koja s u ovu praksu podržavala, posto­
j ao j e element potajnog koristoljublja kojim se nastojalo
da: se kroz balsamovanje tela održi dugotrajna fizička ve­
za sa fizičkim svetom.
U početku j e ova praksa bila namenjena samo adepti­
ma-kraljevima iz zlatnog doba Egipta i duhovno uzvišenim
glavnim sveštenicima koji su bili istinska veza s a bogom,
da bi nj ihova materijalna tela, prožeta nj ihovom svetom
moći, mogla da postoje i dalje i da budu žarišta koja zrače
ovu moć u svet.
Razvila se neka vrsta obožavanj a predaka, tela umr­
I ih su balsamovana, ali to j e bio samo formalni ritual -
da b i sledeće generacije znale kako su nj ihovi preci izgle­
dali. To j e u stvari bila bezvredna imitacija mumifikaci­
je, koja se praktikovala u davnim vremenima u Egiptu,
da b i se očuvali sveti ostaci dobrih kraljeva i sveštenika.
Jer u mračnom periodu koj i j e nastupio kasnije, kada j e
. Egipat bio lišen istinskog duhovnog svetla i kada su oni
sa mnogo znanj a, a l i malo saosećanja počeli da priziva­
j u paklene s i l e donj e g sveta, upućeni ljudi i z klase sve­
štenika i vladajuće klase naredili su da se i njihova tela
balsamuj u . To se činilo ponekad za potrebe crne magije,
ponekad i z straha od uništenja duha u čistilištu koje se
očekivalo posle smrti, a ponekad i z neznanja, povodeći
se za običaj ima. U skoro svakom slučaju, pre nego što ta­
kav čovek umre, on j e davao za života da mu se pripremi
grobnica. Posle pripreme svoje fizičke grobnice, on bi pri­
zivao ( i l i b i za nj ega prizivao neki sveštenik sa dovoljno
348
Grobllice: uzvišella poruka jedllog adepta
znanja) nekog duha, veštačku kreaciju elemenata, nevid­
ljivog za telesna čula, ponekad dobrog, a još češće zlog,
da štiti i čuva nj egovu mumiju i vrši ulogu duha-čuvara
njegove grobnice.
Da se ta balsamovana tela još više zaštite, grobnice su
bile prvo lukavo i brižno sakrivene, a onda b i narodu saop­
štili da će nad svakim, ko u ovim grobnicama počini sve­
togrđe, duhovne sile izvršiti naj strašniju kaznu. Ljudi su u
ovo učenje verovali i grobnice su dugo bile sigurne. Ali sa
sve većim propadanjem sveštenstva i vladara i ljudi su pre­
stajali da budu sujeverni i tako j e počela pljačka grobnica
zbog dragulja koji su bili pokopani sa skoro svakom mu­
mijom neke značajne ličnosti.
Tačno j e da su - kad god j e balsamovano telo pripadalo
osobi sa određenim poznavanjem magije ili pod zaštitom i
vođstvom nekoga sa takvim znanjem - duhovi prizivani da
tu grobnicu štite, a uljeze kazne. Ove sile bile su često izu­
zetno zle, preteće i rušilačke. One su se nalazile u zatvo­
renim grobnicama i mogle su tamo da postoje i dalje, još
hilj adama godina. Zato vaši arheolozi, koj i u svom potpu­
nom neznanj u na silu otvore takve grobnice koje čuvaju du­
hovi, čine to na vlastiti rizik .
Ipak - da j e u pitanju nešto što utiče samo na bezbed­
nost arheologa i nj ihovih porodica - ono što moram da vam
saopštim bilo b i od malog značaj a. Ali nije. To je stvar koja
se tiče bezbednosti celog sveta.
Jer među grobnicama visokih i nižih ličnosti koj e oni
iskopavaju ima i onih koje su bile zaštićene na taj način. Iz
svake takve grobnice, kada se otvori, prokuljali su kao lavi­
na zarobljene opasne zle j edinke-duhovi u naš fizički svet.
Svaka mumija koj a se izvadi iz takve grobni.c e i transpor­
tuj e u vaše muzeje u Evropi i Americi nosi sa sobom i ete­
ričnu vezu sa tim jedinkama· i odatle potiču njihovi strašni
349
•
 •
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
uticaji. Ovi uticaji mogu da donesu svetu samo štete, razne
štete, čak tolike da destruktivno utiču i na sudbine naroda.
Vi zapadnjaci nemate zaštitu od njih i mada su one za vas
nevidljive, ipak su moćne.
Kada tvoj svet shvati da su u mnogim od ovih grobni­
ca zatvoreni zli duhovi, možda će biti kasno; tada će sve
grobnice biti otvorene i ta đavolska bića već će biti na slo­
bodi. Između ostalog, oni su odgovorni i biće odgovorni za
međunarodnu izdaju. Nepoznavanje zakona prirode ne os­
lobađa čoveka od patnje kada on ove zakone prekrši, a ne­
znanje o postojanju zlih magičnih sila ne oslobađa vaš vek
od kazne koj u će mu doneti vaši nepotrebni upadi u nj iho­
vo carstvo.
Ovi veštački stvoreni elementarni duhovi bili su tokom
ovog veka oslobođeni u dovoljnom broj u da terorišu svet
iz svog psihičkog carstva koje j e dovoljno nematerijalno
da bude nevidljivo, ali i dovoljno blizu da utiče na fizički
opstanak živih. Mi, kojima j e na srcu duhovna dobrobit čo­
večanstva, borimo se protiv ovih mračnih sila na njihovom
nivou, ali nam zakoni prirode ne dozvolj avaj u da i h uništi­
mo isto tako kao što nam se ne dozvoljava da uništavamo
žive ljude za koje znamo da su velika opasnost za svoje
bl ižnje. Naše moći ograničene su na zaštitu osoba i institu­
cija pod našom specijalnom zaštitom.
Predmeti koj i se vade iz grobnica zajedno sa mumijama
- kao što su skarabej i, dragulji, amuleti i nameštaj - nose
sa sobom uticaj ovih grobnica. Ako oni nisu magično veza­
ni sa svim jedinkama od nj ihovog pri svajanj a i krađe, ne b i
mogla da proiziđe nikakva šteta, ali ako su vezani, onda nji­
hovo oslobađanje može da donese nesreću i katastrofu. A l i
II obični arheolozi i egiptolozi, nesvesni ovakvih činjenica i
nesposobni da otkriju razliku između ove dve stvari, pre­
tražuju obe podjednako. Bilo da do nje drže ili ne, evo po-
350
Grobnice: uzvišena poruka jednog adepta
ruke svetu: neka ne diraju grobnice čiju psihičku prirodu
čovek ne razume. Neka svet prestane da otvara te grobnice
dok ne ste/me dovoljno znanja da shvati ozbiljne posledice
onoga sto Cl/U.
v '" . •
Većina kraljeva imala j e izvesne okultne moći bilo za
dobre bilo za loše ciljeve, jer su ih u nj i h uputili nj ihovi Vi­
soki sveštenici.
U početku, magične moći povređivanja drugih ljudi ko­
rišćene su samo za samoodbranu ili za ometanje krimina­
laca, ali sa propadanjem viših ideala u Egiptu ovo znanje
se koristilo za loše ciljeve kao što su nanošenje ozleda ne­
prijatelju sa daljine, uklanjanj e onih koji su stajali na putu
ambiciji nekog čarobnjaka (ili njegovog zaštitnika). Zna­
nje j e korišćeno i za zaštitu grobnica.
Svako otvaranje neke stare egipatske grobnice može da
bude nesvesni susret sa nevidljivim silama štetnog porekla.
Č ak i otvaranjem grobnice nekog kralja koji j e imao dobru
dušu i posedovao uzvišene moći, svet može da bude povre­
đen zato što j e na taj način uznemirio grobnicu jedne uzvi­
šene duše. Ipak, predmeti uzeti iz nj egovog groba, kao što
su skarabeji, neće izvršiti štetan uticaj već - naprotiv - po­
voljan. Ali ako predmet dođe u ruke neke osobe sa zlim mi­
slima, on mu neće pomoći; nj egove blagodeti su samo za
one sa dobrim mislima. Ma koliko da j e duša pokojnika bila
plemenita i ma koliko da j e nj egov duhovni uticaj bio tra­
jan, važi ovo poslednj e pravilo. Takav čovek bio je, na pri­
mer, kralj Tutankamon. On je posedovao mnogo okultnog
znanja i profinj enu dušu. Otvaranje njegove grobnice do­
nelo j e patnju svima koji su j e oskrnavi l i ; ali isto tako - ma­
da nedokazano - i svetu uopšte. Tokom sledećih nekoliko
godina svet će patiti i platiti za takvo skrnavljenje egipatskih
pokojnika, mada će se ove materijalne nevolj e pretvoriti u
duhovnu korist."
• 351
•
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
"l zato ponavljam da se stranci - koji radi sakrivenog
blaga ili te preterane znatiželje koja se često kamuflira na­
učnim istraživanjem i oni koji nastoje da eksploatišu svaku
od starih zemalja u kojoj j e magija bila poznata i praktiko­
vana - izlažu ozbiljnom riziku. Postoje tajni grobovi velikih
lama u Lasi, u Tibetu, i zbog nj ih j e i nespremnost Tibetana­
ca da strancima dozvole da uđu u nj ihovu zemlju. Ali, ipak,
doći će dan kada će možda ljudima dozvoliti da te grobnice
vide i da i h diraju, a time će na sebe navući nevolje.
U starim vremenima Egipat j e bio, kada je u pitanju ma­
gija, glavni centar znanja i prakse. U magij i, bilo beloj i l i
cmoj, tj . korišćenoj za dobre ili zle ciljeve, Egipat je nadma­
šio čak i Indiju. Danas, ove moćne psihičke sile, oslobođene
u prošlosti, još uvek utiču na zemlju i njene ljude - bilo po­
voljno i l i nepovoljno. Neki bolesti kao što su ekcemi, je­
dnostavno su posledica ovih zlih magičnih uticaja koji još
uvek opstaju u zemlji, a utiču i na današnje Egipćane.
Neka ovo upozorenje bude objavljeno u tvom delu. Sa­
da možda razumeš zašto smo se sreli. Č ak i ako bude pre­
zrena i ignorisana, moja dužnost a i tvoj a - ako je prihvatiš
- biće izvršene. Zakoni prirode ne praštaju neznanje; ali
čak i ovo opravdanje treba da nestane."
Tako se završila poruka Ra-Mak-Hotepa. Ja sam j e sa­
vesno zapisao i ovde j e tačno izložio.
Adept i ja smo se sreli još nekoliko puta, a onda sam se
odazvao pozivu da nastavim putovanje dalje najug. N a sva­
kom od naših sastanaka on m i je davao infonnacij e o dok­
trinama tajan stvenog bratstva kome j e pripadao. Jednom
352
•
Grabilice: uzvišella poruka jedllog adepta
kada sam pomenuo svoje iskustvo u Indiji, gde sam sreo
mladog jogina koji je tvrdio da je nj egov Učitelj stariji od
četiri stotine godina, Ra-Mak-Hotep j e ozbiljno objavio iz­
nenađujuću i neverovatnu infoIInaciju da su još uvek živi
neki adepti koj i su živeli i kretali se po starom Egiptu'
Neću tako brzo da zaboravim uzvike čuđenj a kojima sam
dočekao ove njegove reči.
Suština nj egovih tvrdnj i bila j e da ima adepta čija tela
leže u komatoznom stanju u nekim egipatskim grobnicama
koje još nisu otkrivene i koje - tvrdio j e - obični arheolozi
neće nikada otkriti.
"Grobnice ovih velikih adepta suviše su dobro čuvane,
a tvoj i i h 'kopači' neće nikada naći", objasnio je. "Te grob­
nice nisu grobnice mrtvaca, nego živih ljudi. U nj ima nisu
mumije već tela adepta u takvom stanju koje se najbolje
opisuj e rečj u ' trans' . Ti si u Indij i otkrio da su fakiri dozvo­
lili da ih sahrane n a kraći ili duži vremenski period dok su
im tela b i l a u stanju transa 5 Funkcija njihovih disajnih
5 U mojoj knjizi o indijskim joginima, Traganje II tajnoj Indiji, po­
minje se jedan takav fakir. Možda bi bilo zanimljivo dopuniti sve
još nekim detaljima koje sam uzeo iz zvaničnog izveštaja Sir Klad
Vejda.
Fakir je bio živ sahranjen II k9včegu koji je stavljen II ćeliju tri
stope ispod poda i sa stražom od dve čete vojnika. Četiri stražara
su bili postavljeni i smenjivali su se svaka dva sata, noću i danju,
da čuvaju zgradu od upada.
"Pri otvaranju kovčega" pisao je Sir Klod, "videli smo telo II vre­
1
ći od belog platna koja je bila vezana kanapom iznad njegove glave.
Sluga je počeo da sipa toplu vodu preko tog tela - noge i ruke su
bile smežurane i krute, lice puno, glava nagnuta ka ramenu kao
kod mrtvaca. Onda sam pozvao medicinara koji me je pratio da
side i pregleda telo, što je on i učinjo, ali nije mogao da otkrije bilo
kakve otkucaje srca, pulsiranje s)epoočnica ili ruku. Postojala je,
medutim, neka toplota oko mesta mozga koje nije bilo oko nekog
drugog dela tela. Proces vraćanja u život, uključujući kupanje sa
353
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Grobllice: uzvišella poruka jedllog adepta
organa bila j e potpuno zaustavljena dokje bio sahranjen. Do
mnogo dubljem transu. Njihovi duhovi se kreću i putuju,
izvesne tačke, adepti u Egiptu su u istom stanju, ali njiho­
njihov um j e u stanju pune svesti i oni imaju prednost što
vo znanj e je mnogo dublje, i oni održavaju svoja tela u tran­
su svesni dva sveta - materijalnog i sveta duhova.
su, ali živa, hiljadama godina.
Nj·i hova tela su sakrivena u grobnicama koje se ne mo­
Š taviše, postoji jedna bitna razlika Između njih i indij­
gu otkriti, koje čekaju na povratak svojih duhova. Jednog
skih fakira. Ovi drugi tokom svoje sahrane padaju u potpuno
dana oni će ponovo oživeti ta komatozna tela kOJ a će onda
besvesno stanj e i ne sećaju se ničega do ponovnog buđenja
ponovo izaći u spoljnji svet. Proces reanimacije moraće da
- ako nisu adept;, u kom slučaju ih nikada ne mogu ubediti
izvedu prave osobe, koje imaju potrebno znanje. Deo ntu­
da prirede javnu demonstracij u svojih moći. Egipatski adep­
ala budenja sastojaće se od pojanja nekih tajnih 'reči moći ' .
ti, medutim, ostaju potpuno svesni za vreme dok su zakopa­
Možda ti izgleda čudno, ali njihova tela su prividno balsa­
ni i mada su njihova tela u komi, nj ihova duša j e slobodna
movana, oni leže umotani u platno i zatvoreni u kovčezima
i funkcioniše. U Indiji si posetio Mudraca koj i Nikada ne
za mumije. Međutim, bitna razlikaje u tome što nj ihova sr­
Govori i koj i živi blizu Madrasa i tom prilikom našao s i ga
ca nisu nikada uklonjena kao što se radilo sa stvamim mu­
u dubokom transu, naizgled mrtvog. Ipak moraš da znaš da
mijama. Svi nj ihovi vitalni organi ostali su netaknuti, izuzev
j e njegov um bio i te kako živ, jer prilikom tvoje druge po­
što su im stomaci upali kao rezultat činjenice da od početka
sete on ne samo da j e znao sve o tvojoj prvoj poseti, nego
transa nisu uzimali nikakvu hrana. Druga razlika j e što živi
j e napomenuo i svoje protivljenje tvom pokušaju da ga tom
adepti imaju lice i telo potpuno prekrivene oblogom voska.
prilikom fotografišeš. Takav čovek funkcioniše u unutraš­
Ona j e naneta posle izazivanja stanja transa.
njem carstvu postoj anja i l i čak i u fizičkom carstvu kori­ .
Njihove grobnice su dobro sakrivene, a njihov broj vrlo
steći eterično telo. Sahranjeni egipatski adepti su mentalno
mali - prirodno, jer su samo adepti na visokom nivou mo­
u sličnom stanj u , dok su nj ihova tela·, naravno, fizički u
gli da uđu u to stanje, a nisu n i svi adepti bili voljni da to
učine. Ne volim da u ovom slučaju koristim reč 'trans', jer
mnogo tople vode, trljanje, Uklanjanje yo�k� i �amučnih čep? va iz ostavlja pogrešan utisak, ali ne znam ni jednu dmgu reč ko­
nozdrva i ušiju, trljanje očnih kapaka pročlšcemm maslacem l što -

j a bi se mogla prikladno upotrebiti. Njihovo stanje J e sa­

će mnogima izgledati jako čudno - stavljanje vruće pšenične po­
gače debljine oko jednog inča na teme. Kada je pogača stavljena svim različito, na primer, od transa spiritualističkih medija
treći put telo se divlje zgrčilo, nozdrve su se rašlr� le, po�e.lo Je dI­ i subjekata hipnoze. Postoje stvamo duboki stepeni transa
sanje, udovi su poprimili normalnu punoću, ah, p�lslra�Je Je JOš uvek na koje modemi istraživači nikada nisu naišli. Sva takva sta�
bilo jedva primetno. Onda je jezik pomazan pro�lšćenlln. ll�aslacem. nja na koja su naišli su površna u poređenju sa dubokim I
očne jabučice su nabrekle i dobile prirodnu bOJU, a fakir je prepa-
o . , jedinstvenim stanjem sahranjenih egipatskih adepta. U po�
znao prlsurne I progovoriO. .
•

čivanju ovih poslednj i h ima, u stvari, mnogo aktIvnostI; Oni

o o . • •

Sećam se jednog vrlo starog Indusa kOJI je bIO svedok sIrIčaja

sahranjivanja živog jogina tokom perioda od dvades�� i se�a�n d,�­
na. On mi je rekao da je čoveku, kada su ga iskopali l vratdl � ŽI-.
.
vot, vazduh prosdro u pluća sa piskavim zvukom pame pIštaljke.
nisu stvamo u stanj u transa onako kako svet shvata ovu reč.
Postoji jedan adept koj i j e u svojoj grobnici od 260. go­
dine pre Hrista; jedan dmgi od pre više od 3 .000 godina pre

354
355
 TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

Hrista; i još jedan koji tamo leži već l 0.000 godina! Svi oni
vrlo aktivno rade u tajnosti za duhovnu dobrobit čovečan­ •

stva. Oni znaj u šta se dešava u celom svetu, uprkos činje­

nice da nj ihova tela leže pokopana. Oni su savršeni lj udi.
Pod ovim želim da kažem da se nj ihova tela ne mogu pokva­
riti - ne mogu i h oštetiti čak n i insekti ili paraziti - toliko
j e ogromno zračenje nj ihovih duhovnih sila. Š taviše, oni su Epilog
I u stalnoj telepatskoj komunikaciji sa izvesnim živim adep­
I tima našeg vremena koj i imaju telo koj e funkcioniše, koj e
j e živo. Duhovna blaga koja s u ti stari egipatski adepti sa­
čuvali predaju se ovim živim adeptima. Kada dođe vreme
l pošto što sam prolutao po celoj dužini ove prastare
da se oni probude, ritual buđenja moraće da izvede jedan
zemlje Egipta i bio svedok razn ih čudnih stvari, uputio sam
o d ovih živih."
se kući, svojim dobrim prijateljima koji sede u večnoj me­
ditaciji na rubu Libijske pustinje.
"Reci mi, O mudra Sfinga ", uzviknuo sam, "da li mogu
da pođem da odmorim svoje umorne noge koje su baš dugo
hodale prašnjavim putem života? "
A Sfinga je odgovorila:
"Postavi svoje pitanje Jednome čije sam ja samotno de­
te, čija meje utroba rodila da izdržim tužne udarce ovog sve-
,

ta. Jer ja sam samo Covek, a tamo je moja majka, Zemlja .

Pitaj nju! " .
l tako sam pošao malo dalje i došao do Velike pirami­
de. I ušao sam u mračni hodnik i otpuzao dole duboko u
zemlju, u samu strašnu podzemnu grobnicu.
I izgovorio sam lozinke pozdrava prema instrukcijama
iz sedmog stiha šezdeset i četvrtog poglavlja najstarije knji­
ge u celom Egiptu:
"Zdravo! Gospodaru Svetilišta koje se nalazi u Sredi­
štu Zemlje! "
Zatim sam sea na kameni pod i zaronio duhom u njegov
urođeni mil; strpljivo čekajući na odgovor

357
356
,

•
,
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU
Kada se na kraju pojavio Onaj Veliki, Gospodar Božan­
ske Kuće, zamolio sam ga da me odvede pred Nju, koju zo­
' vu Gosyodaricom Sakrivenog Hrama, a koja nije niko drugi
nego Ziva Duša naše Zemlje,
l Gospodar je udovoljio mojoj usrdnoj molbi i odveo me
kroz tajna vrala u Hram, koji leži sakriven tl blizini, Bo­
žanska Majka milostivo meje primila, alije ostala da sedi
udaljena, i naložila mi je da iznesem svoju molbu,
Ponovio sam svoju molb.u i njoj.
"Reci mi, o Gospodarice Sakrivenog Hrama, da li mo­
gu da pođem da odmorim svoje umorne noge, koje izgleda
da su dovoljno hodale po prašnjavom putu živola? "
Ona je gledala u moje oči dugo i ozbiljno pre nego što
je odgovorila:
"O Tragaču, sedam puleva otvoreno je pred lobom, Se­
dam stepenica čeka da se po njima popne čovek koji će ući
u moju tajnu odaju, Sedam lekcija moraju da nauče oni iz
tvog ljudskog roda koji će videti moje lice otkriveno, Tek ka­
da proputuješ svim putevima, popneš se po svim stepenicama
i ovlada.š svim lekcijama može.f se nadati da ćeš naći od­
mora za svoje noge ili mir za svoju dušu, "
-
Cuo sam njen blagi glas, koji je iza mirnih tonova iz-
gledao oštar kroz bezbroj eona, kako odjekuje preko Velike
dvorane Hrama,
"Koji su to putevi, o Božanska Majko ? "
A ona je rekla:
"Put koji vodi do Mnogo Kuća, Staza koja vode u pu­
stinju, Ulica u kojoj raste Crveno Cveće, Uspon na Visoke
Planine, Spuštanje u Mračne Pećine, Staza večitog Luta­
nja i Put sedenja u Miru, "
Upitao sam je:
"Kojihje to sedam stepenica ? "
Ona je odgovorila :
358
Epilog
"Prva stepenica su Suze, drul{a Molitva, treća Rad, če­
vrta Odmo I; peta Smrt, šesta je Zivot, a poslednja je Sao-
lJ
secanje,
.. •
"A koje od tih sedam lekcija čovek mora da nauči, O
of
!Vlaj'ko.? "
A ona je odgovorila:
"Zadovoljstvo je prva i najlakša, Bol je sledeća, Mrž­
nja je treća, lluzija ('etvrta, lstina peta, Ljubav šesta, a Mir
se mora naučiti na kraju. "
-
Cudio sam se svemu tome.
A onda se Gospodarica sakrivenog Hrama povukla iz
Velike dvorane ija sam video da se iza nje nalazi velika zla­
tna zvezda, a unutar zvezde velika blistava kruna i dva sre­
brna polumeseca, Ispod krune nalazio se beli krst, a oko
krakova krsta bilo je sedam crvenih ruža.
Zid iza toga bio je tamno plave boje i na njemu se izne­
nada pojavilo mnogo reči, koje su blistale svetlom kao umet­
nuti dragulji, I naređeno mi je da od ovih reči čitam samo
one koje su na kraju.
A te reči su bile:
"Jer Egipat je slika nebeskih stvari i istinski hram ce­
log sveta,
I kada Egipat bude očevidac svih ovih stvari, onda će
Gospodar i Otac koji je Vrhovni Bog, Prva Sila i Vladar Sve­
ta pogledati u srca i dela ljudi i - svojom Voljom - vratiće
ih njihovoj staroj dobroti da bi i sam svet stvarno izgledao
da je čudesno delo Njegovih ruku. "
359
 Beleška o autoru

Dr Pol Branton, pisac čija su dela bestseleri prevedeni

n a dvanaestak jezika, rođen j e u Londonu 1 898. godine. To­
kom uspešne karijere u novinarstvu zainteresovao se za
komparativnu religiju, misticizam i filozofiju. Mnogo je pu­
tovao po Istoku, živeo među joginima, misticima i svetim
lj udima. Jedan j e o d malog broj a ljudi koj i su proučavali
Istok i bili sposobni da svoje znanje jasno prenesu čitaocu.
Spiritualne taj ne i magija Orijenta s u bezvremene, a dr
Brantonovo duboko i skustvo i udubljivanje u ove stvari do­
prinelo je privlačnosti njegovih dela.
Pored Traganja u tajnom Egiptu, dr Pol Brantona na­
pisao j e Traganje u tajnoj Indiji, Tajni put, Pustinjak na Hi­
malajima, U potrazi za Nadsopstvom, Unutrašnja realnost,
Učenje skriveno iza joge, Mudrost Nadsopstva i Duhovna
kriza čoveka.

361
 DR POL BRANTON
TRAGANJE U TAJNOM EGIPTU

Izdavač:
Metaphysica
Beograd

Za izdavača:
Aleksandar Dramićanin

Slog, prelom i likovno rešenje korica:

Mario Lampić
marlama@eunet.yu

Plasman:
0 1 1 1292 0062

"

Stampa:
Kona
•

Beograd

Tiraž:
1 000 primeraka

ISBN 86-8409 1 - 80-9

Prvo izdanje

B eograd,
2006.