Lekcija 5

Imigracija i emigracija

Da li si ti nova ovde
Pauza je za ruak, i Mina trai slobodno mesto u kantini na poslu.
Mina: Izvinite da li je slobodno ovde?
Tove: Da, svkako. Smesi se. Da li si ti nova ovde?
Mina: Da, poela sam prekljue. Ja sam Mina.
Tove: Drago mi je. Ja sam Tove. Odakle si?
Mina: Iz Iraka.
Tove: Da li si dugo u Norvekoj?
Mina: est godina, ali je ovo moj prvi posao ovde u zemlji.
Tov: Zaista?
Mina: Da. Prijavila sam se na najmawe 200 poslova. Imam odgovarajue obrazovanje, ila sam
na kuurs norvekog i nekoliko puta sam pozvana na razgovor. Ali...
Tov: Ali?
Mina: Ali je se tu zavrilo. Mi naalost trebamo osobu sa vie radnog iskustva, rekli su mi. Ali
kako mogu da dobijem iskustvo bez posla?
Tove: Ne, to je problem.Mislim da norveki poslodavci nisu sigurni kad biraju osobu strane
kulture.
Mina: Da, i to je malo glupo. Ne moraju svi da budu isti i misle isto na radnom mestu.
Tove: Slaem se. Kad smo stagnirali. Usput ja sedim na etvrtom spratu. Samo svrati ako eli
neto da pita.
Mina: Hvala puno. Sada u rado doi ponekad.

Stanovnitvo u Norvekoj
Navikli smo da verujemo da je Norveka imala homogeno stanovnitvo pre nego to je moderna
imigracija poela. Ali to nije sasvim tano. Ve dugo postoje razliite folklorne grupe ovde u
zemlji.
Laponci su iveli na severnom delu zemlje najmanje dve hiljade godina. Ranije vlasti su
pokuavale da ugue Laponski jezik i kulturu. Politiki cilj je bio da Laponci treba da ue norveki
i postanu uobiajenei norveani. Ali to se promenilo i sada Laponci pokuavaju da sauvaju svoj
jezik i kulturu.
Mnogo vekova dolaze doseljenici u Norveku da bi radili. 1920. godine je bilo 2,8% doseljenikog
stnovnitva. U to vreme su uglavnom dolazili iz susednih zemalja ili iz drugih zemalja zapadne
Evrope. Tokom poslednjih 40-50 godina meutim uslovi su se promenili dosta. Sada u Norvekoj
ive useljenici iz preko 200 razliitih zemalja. U 2013. godini vilo je neto malo preko 13% koji su
ili sami doseljenici ili su roeni u zemlji a oba roditelja su douseljnici.

Skoranji doseljenici
Imigracija u Norveku je naglo porasla oko 1960. Tada je zemlja imala dobar ekonomski period i
postojala je potreba za vie radnika. Na poetku su najvie doli doseljenici iz zapadnih zemalja.
Od 1970 povean je broj useljenika iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. Specijalno mnogo je dolo
iz Pakistana. Ali postepeno se poveavala nezaposlenost i potreba za radnom snagom je postala
manja. Takoe je bilo teko da se nae smetaj za sve koji su doli. U 1975 je zbog toga doneen
imigracioni stop. Onda su dola nova pravila za radne doseljenike i bilo je tee doi do posla,
nariito za nekvalifikovane.
Ipak dolazi mnogo useljenika u Norveku. Graani ES zemalja mogu da dobbiju boravinu i
radnu dozvolu ako imaju ponudu za posao. U toku poslednjih godine dolo je mnogo zanatlija iz
zemalja kao to je Poljska, Latvija i Litvanija. Za graane van ES je tee. Oni moraju da dobiju
boravinu dozvolu za sebe pre nego to dou do Norveku i posla.
Mnogi politiari i ekonomisti misle da je Norvekoj potrebna vie radnii h doseljenika u budunost
da dobije vie ljudi za svaki posao. Mnogo je starih u zemlji i oni e postati mnogo penzionera.
Tada moe biti previe malo mladih ljudi za obavljane svih poslova.

U poslednjih nekoliko godina poveava se broj azilanata. Postoje nemiri u nekoliko delova sveta, i
mnogi su morali da bee od progona, nasilja i rata. Ovo poveava broj ljudi kojima je potrebna
zatita. Neki dolaze ovde na svoju ruku i traepolitiki azil. Ako vlast prihvati zahtev i da politiki
azil, dobijaju azilanti izbegliki status koji im na taj nain bivaju u zemlji. Neke izbeglice dolaze
takoe iz UN.

Zavisi od stranih radnika

Ribarstvo i morska industrija raste i kompanije imaju veliku potrebu za kvalifikovanom radnom
snagom. Novo istraivanje pokazuje da postoji mali broj mladih ljudi u Norvekoj koji uzimaju
ovim kompanijama. Ali zbog toga zavisi od strane radne snage i brojke pokazuju da 1 od 3 ljudi
koji rade ovde, imaju strano poreklo. Ovi strani radnici su bitni kako bi se osigurala stabilna
proizvodnja i veina njih su stalni zaposleni, pokazuju istraivanja. Oni su jednan od najvanijih
resursa, kae Elizabet Angel, rukovodilac projekta istraivanja.

Iseljavanje iz Norveke
U poslednjoj polovini 18 veka poelo je veliko iseljavanje iz Evrope. Bio je manjak poslova u
mnogim zemljama i bilo je teko snai se. Oko 52 miliona Evropljana emigriralo je u periodu
1846-1932. Vina je otila u USA. Bila je mogunost da se poslue dobro i dobiju bolji ivot a to je
namamilo mnoge da napuste svoju domovinu. Iz Norveke je emigriralo skoro 850 000 ljudi u
ovom periodu. Izmeu 1900 i 1910 emigriralo je 8% stanovnitva. Neki su imali verske i politike
razloge za odlazak, ali veina su pokrenuti ekonomskim razlozima. Kui je moglo teko da se
nae posao, i oni su uli o mnogim mogunostima i velikim slobodama koje su mogle da se nau
u USA. Ali to nije bilo lako. Mnogima je bilo teko i patili su za domom.
esto su se norveani naseljvali u grupama u istom mestu i drali se zajedno i pomagali
meusobno. Oni su izgradili svoje kole i crkve i drali se uglavnom za sebe. U poetku su radije
stupali u brak sa drugim Norveanima. Ali mladi su malo po malo postajali vie ameriki nego
norveki i danas su Norveani uglavnom potpuno integrisani u Ameriko drutvo. Neki se dre u
njihovim norvekim udruenjima i slave 17. maj sa norvekim zastavama i norvekom muzikom i
hranom.
Norveki jezik je preiveo duge, ali je sada sasvim malo iseljenika koji priaju norveki. Od onih
koji su otili iz Norveke u Ameriku oko etvrtine su se vratili u Norveku opet. Mnogi od njih
imaju dobru ekonomiju i doneli su sa sobom novo razmiljanje i ideje u rodnomesto.
U novijoj prolosti dobili smo novu vrstu emigracije iz Norveke. Mnoge hiljade penzionera odlaze
iz zemlje. Oni se naseljavaju u zemljama sa toplijom klimom. Veina odlazi u paniju. Neki ive
tamo stalno, a drugi ive u Norvekoj tokom leta a u junim oblastima tokom zimske polovine
godine. Dobro je da se pobegne od hladnih, mranih zimskih dana i klizavih ulica i trotuara. U toj
toplijoj klimi mnogi smatraju da imaju i bolje zdravlje i aktivniji drutveni ivot.

Literatura o biti emigrant i imigrant

Ole Edvart Rlvaag (1876-1931) je bio jedan od mnogih Norveana koji su emigrirali u Ameriku
na kraju 18.tog veka. On je pisao romane o norvekim emigrantima i o tome kakav je bio ivot
njihov i njihove porodice.
U romanu Peder Seier iz 1927 on govori mladom norvekom mladiu koji je roen i odrastao u
Americi. On ima mnogo prijatelja van Norveke zajednice i izdgleda mu lake i da ita i da pie
na engleskom nego na norvekom. Njegova majka Beret Holm, nije srena zbog toga. Ona se boji
da e deak zaboraviti norveki jezik i kulturu, i ona nevoli takvu moralnu slobodu u tom
amerikom drutvu. Jedne veeri ona je ula da njen sin ita naglas iz jednog engleskog
udbenika. On je itao glasno srenim glasom da svi mogu da uju. Kada je zavrio,ona je traila
da ita za nju malo iz norvekih novina.
Peder Seier
ta je to? pitao je on tihim glasom.
Proitaj ovu priu za mene, ja sam tako povredila oi
Huh, rekao je i zanemeo.
Sada ti moe da uini to za svoju majku.

Peder je razmiljao due vreme; ceo karakter je postao mlitav i teak. Konano je poeo da ita.
Svaku drugu re je seckao i spelovao, ii je rekao pogreno, glas je bio pun prezira i suza, zvualo
je kao da ga neko mui.
Beret je sluala to neko vreme. Tako ga je uhvatila za ruku i protresla ga je. Sada ita kako valja.
Pauza.
Da li si uo ta sam rekla?
Peder je protrljao oi.
Proitao sam jecao je on dahui.
Tada ju je um obuzeo nasilno kao olujni ok. Naletela je i udarila ga po uvetu, uhvatila ga za
ramena i porotresla ga iz sve snage, Stegnula je jedno uvo i drala dok je udarala u drugo.
Hoe li sada itati moda? pitala je promuklo i teko diui.
Boka Pakis iz 1986. je napisao Khalid Hussain, koji je bio mlad deak. On je doao u Norveku
zajedno sa svojim rotideljima kada je bio tinejder. U knjizi upoznajemo Sajjada koji stalno ima
sukob sa svojim roditeljima. On ide u norveku kolu, i voli da provodi svoje slobodno vreme sa
svojim norvekim prijateljima. Otac je uplaen da e se sin iskljuiti iz pakistanske kulture i
religije i on razgovara sa njim.
Pakkis
Da li si ti musliman? pitao je otac hladno i tiho.
Da ja sam musliman. Sajjad je poeo da osea knedle u grlu.
Na koji nain si ti musliman ima li obiaj da ide u damiju i da se moli ili povremeno kod
kue?...
Ne, odgovorio je Sajjad kratko.
to da ne?
Ne, ja memam vremena.
Ti njema vremena? To nije nikakav odgovr! Moe li sluajno da se moli ili si zaboravio takoe?
Sluaj! Poni od poetka. Sajad je poeo glasno. U tom treem stihu poeo je problem. Otac se
nije tako zasladio...
Misli li da je teko nauiti molitvu napamet? Da li je to bilo u Pakistanu, kada si mogao da pita
bilo koga trogodinjaka etvorogodinjaka bilo kada na ulici. ak je i on je mogao da to uradi.
Da, ali ovo nije Pakistan ovo je Norveka.
Kakve to ima veze? Otac je zaista postao iritiran njime...
Razmisli malo o naoj domovini. Ti nisi Norveanin. Iako se oblai kao oni i poinje da se
ponaa kao oni, nikada nee biti kao oni. Ti si Pakistanac, uzmi to u tvoju glavu.