1. Најпре бисмо желели да Вас питамо једно веома важно питање. О чему сањате?

Ја сам своје снове досањао до краја, како у приватном животу тако и у литерарном стваралаштву. Имам
тројицу синова, три снахе, и петоро унучади! Пуна капа радости!

2. Који су узроци, а који разлози због којих сте почели да пишете?

Заволео сам своју учитељицу Милицу Вођевић, а она је запазила да ја волим да римујем речи. Наговорила
ме да пишем озбиљне песме, и тако је настала моја прва озбиљна песма која гласи: Златиборе ти си злато,
ја те волим зато!

3. Да ли више верујете инспирацији или преданом раду?

Инспитација или надахнуће, то се појавило много касније, и то је подједнако важно као и свакодневно
писање.

4. Који су Ваши „савети младом писцу“?

Мој савет младим људима је да читају што више књига, да богате свој језик, а кад освојите и усвојите
довољно лепих и правих речи, оне ће саме, уз помоћ надахнућа, почети да се слажу у песме! Или приче,
свеједно!

5. Веома сте ангажовани у многим сферама рада са децом – пишете песме за децу, одговарате на
њихова прва питања, сарађујете са многим дечјим часописима, фестивалима за децу, учествујете на разне начине
у многим емсијама на радију и телевизији... Ваше је име (надимак Ршум) постало за метафора песника за децу, те
су тиме и културолошки утицај и одговорност изузетно велики. Рекло би се да цео свој живот проводите радећи за
децу и проводећи време са њима. Како све то постижете и да ли Вас све то умори?
Ја сам двадесет година радио у Радио-телевизији, измишљао разне емисије, и трудио се да буду паметне и
духовите! За тај посао сам добијао плату. Сада сам пензионер, и више немам никакву обавезу, па пишем
само за себе!

6. С обзиром на то да сте један од оснивача и председник Одбора за заштиту права детета и аутор
песме „Деца су украс света“, званичне химне малих људи (како је Андрић називао децу), волели бисмо да нам
кажете своје мишљење о данашњим родитељима и данашњој деци. Дакле, где то сви ми грешимо?
Да, ја сам основао са својим колегама из Пријатеља деце Србије, тај Одбор за заштиту деце. Није нам била
идееја да подучавамо родитеље како да васпитавају и штите своју децу, већ да их посаветујемо да деци
дају пуну слободу и да уважавају мишљење своје деце о све што се догађа у кући или школи! Највећи грех
нас родитеља је спутавање дечје слободе!

7. Ваше песме чувају мелодију и ритам матерњег језика, код Вас обичне речи из свакодневног говора
обуку своје свечано рухо и засијају новим сјајем. Једнако су лепе и на листу папира и када се отпевају. Старамо
ли се довољно о свом матерњем језику?
Наравно, песник мора да усвоји много занимљивих, духовитих, мудрих речи, да би од њих правио песме.
Тако ми песници чувамо наш српски језик, и богатимо га чак и неким новим речима!
 8. Чини нам се да је књижевност за децу бољи део српске књижевности данас. Шта Ви мислите о
квалитету савремене књижевности за децу?
Нажалост, званичног праћења књижевности за децу нема. Ми смо чланови удружења књижевника, али
они «за децу», што значи – много лошији него они који пишу као за одрасле! Та грешка се провлачи
годинама и деценијама, и тако ће бити све док ствараоци за младе људе не оснују своје Удружење писаца
за младе људе!

9. Једном је велики Душко Радовић рекао: Један циклус поезије за децу завршен је, и то славно. Од
Змаја до Ршумовића. Нови циклус почеће од Ршумовића а завршиће се са песницима који још нису рођени . Кога
бисте Ви сврстали у своју књижевну генерацију, ко су Ваши претходници, а кога бисте именовали за своје
наследнике?
Душко Радовић то написао у предговору својој Антологији српске поезије за децу. Он је у ту Антологију
унео много песника, и велики број најмлађих, који ће наставити где ми станемо!

10. Какав је положај уметника у данашњем друштву и однос друштва према уметности уопште (Има ли
смисла бити писац данас и овде)?
Ако мислимо да има смисла бити писац, бићемо писци! Ако мислимо да нема смисла бити писац, нећемо
бити писци, бавићемо се неким другим лепим пословима!

11. Да ли књиге ипак нечему служе?

Да, рецимо кад треба нешто да дохватим са високог ормана, потурим књиге и попнем се. Или кад треба да
зашрафим сијалицу која је прегорела, ставим своја сабрана дела на под, попнем се и врло лако и
квалитетно заменим сијалицу!

12. Када смо договарали овај интервју, замолили сте нас да будемо креативни, да не питамо питања
за која и врапци на грани знају одговоре и поставили нам на тај начин веома тежак задатак. Надамо се смо бар
делимично били на висини задатка. Шта је то што нико никад није питао Ршума, а он би хтео да исприча?
Никад ме нико није питао зашто често помињем свога деду Стевана? Он ме два пута спасао сигурне смрти,
једном кад сам у четвртој години добио запаљење плућа, и други пут кад сам исекао вену на нози и
искрварио! А он није био лекар, већ травар и чудотворац!