Staroskandinavska poezija

02. 03. 2013.

Pesnici piu pesme jer imaju potrebu da umetniki izraze svoja unutranja oseanja. Za ovaj period ne vai romantiarska koncepcija iz XIX veka da je umetnost vanija od novca i slave, i da pesnici esto ive u nematini i bedi (dobijali skupocene poklone za svoje pesme od kraljeva i velikaa tog doba). ,,Gunlaug zmijski jezik (,,Gunnlaug Ormstunge) = skald (pesnik) u Engleskoj od vladara Adalroda Jatgeirsona (Adalrd Jatgeirsson) dobija skerletni ogrta ukraen najboljim krznom i zlatom; postaje deo kraljeve pratnje jer je ispevao pesmu o njemu; u Irskoj od kralja Sigtriga Mekobradog (Sigtrygg Silkeskjegg) dobija 2 trgovaka broda, jo jedan ogrta ukraen zlatom, jedan ukraen skupocenim krznom i veliki zlatni prsten; na Orknijskim ostrvima od grofa (jarla) Sigurda Snanog (Sigurd Lodvesson) dobija sekiru sa posrebrenom drkom. Klasino shvatanje umetnosti: Umetnost je vetina koja ima upotrebnu vrednost tj. prenosi istinu. Umetnik je zanatlija koji radi po odreenim pravilima zanata, a ne po inspiraciji. Umetnost ima svoju svrhu izvan estetike tj. njome se iskazuje istina, pohvala, uvreda... Treba imati u vidu ulogu i funkciju umetnika u drutvu tog vremena. Klasino naspram romantiarskog shvatanja umetnosti (zastupljeno klasino). Upotreba stare umetnosti: Stara umetnost ima vanu ulogu u izgradnji nacionalnog identiteta naroda u XIX veku. Stara ,,narodna umetnost najbolje izraava pravi karakter naroda, kako se shvatalo u XIX veku (pozivanje na slavnu prolost; definie nas kao jedinstvene u odnosu na druge nacije; ovakva upotreba nacionalne prolosti i umetnosti prisutna je i danas) Nacionalna perspektiva ukida internacionalnu i evropsku perspektivu; ona insistira na jedinstvenosti karakteristika nacionalne kulture, dok internacionalna perspektiva otkriva strane uticaje i impulse. Nacionalna perspektiva potpuno zanemaruje evropsku prevodilaku knjievnost. Od 1000. do 1350. godine Skandinavijaje imala dobre odnose sa tada razvijenim svetom. injenica je da su knjievna dela zapisana sa dolaskom hrianstva i pisane kulture. Periodizacija (nije mnogo bitna): USMENA EPOHA (poezija) = do oko 1100. godine PISANA EPOHA (proza) = od 1100. do 1350. godine SREDNJI VEK (razlika izmeu poezije i proze nje toliko bitna) = od 1350. godina Problem: periodizacija rukopisa ili sadraja? = Jedino se moe utvrditi kad je ta zapisano, ne i kad je nastalo kao ideja. Razlika izmeu poezije i proze manje bitna nego danas.
1

Staroskandinavska poezija

02. 03. 2013.

Usmena i pisana kultura: Kulturoloki problem: Istraivai usmene kulture su pripadnici pisane kulture, pa ne mogu na pravi nain sve usmene forme Jedna od osnovnih karakteristika usmene kulture: moe da se memorie (zapamti, naui napamet), a postoje i tehnike koje su delom u vezi sa knjievnim oblikovanjem (ritam, rima, glasovno ponavljanje, standardni poeci, prelazi i zavreci...) Tradicionalizam/konzervatizam usmene kulture: Usmeno izvoenje pretpostavlja potvrivanje, a ne izazivanje etabliranih (uspostavljenih) drutvenih vrednosti > reakcija publike. Usmena kultura je vezana za ljudsku svakodneicu ee je subjekativna, angaovana i konkretna nego objektivna, distancirana, apstraktna i analitika (ove osobine su karakteristine za pisanu kulturu). U novijim studijama kultuure se ova osnovna kulturoloka i kvalitativna razlikaizmeu usmene i pisane kulture esto kritikuje (koncepcja o pisanoj kulturi kao o civilizacijskom napretku > etnocentrinost). Dve oprene teorije o odnosu usmene proze i njenom zapisivanju: Prva smatra da je staronordijska proza manje-vie postojala u usmenoj tradiciji u onom obliku u kom je i zapisana (zapisivai su bili samo stenografi, ne pravi umetnici) = Norveka zastupa ovu teoriju Druga smatra da su zapisivai u mnogo veoj meri uestvovali u oblikovanju tekstova, a mi imamo mogunost da prouavamo usmenu prozu u samo onom obliku u kom je zapisana = Island zastupa ovu teoriju Ove dve teorije nisu bile znaajne samo samo kao nauno ve i kao politiko i nacionalno pitanje (ima elemenata i prvog i drugog). U dananje vreme se zastupa teorija koja je negde na ramei ove dve navdene teorije: islandske sage su pisani anr koji oponaa usmeno kazivanje. Paganstvo i hrianstvo: Zapisivai pesnitva koje potie iz prethrianskog perioda su uglavnom bili monasi i drugi ubeeni ,,ubeeni hriani. ,,Proizvode paganske kulture prenosili su ljudi koji ne samo da nsiu verovali u nju ve su u principu inili sve da suzbiju njenu vanost i uticaj. Vana pitanja: Koliko su zapisivai ,,cenzurisali? Koliko su menjali originale (namerno ili nenamerno)? Koliko su zaista poznavali stara shvatanja i verovanja? = nikad neemo moi saznati potpuno tane odgovore na ova pitanja, ali vano je da ih imamo na umu. Prelazak sa paganstva na hrianstvo je izuzetno vaan kulturnoistorijski dogaaj/proces.
2

Staroskandinavska poezija

02. 03. 2013.

Uvodi se nova vera, nove institucije, novi nain organizovanja i praktikovanja vere... Svetenici imaju drugaiju ulogu u drutvu, uvodi se drugaija raspodela moi, a crkvena organizacija postaje nadnacionalna (izvan okvira dravne organizacije i vlasti). Najbitnije za knjievnost jeda nova religija ima Sveto pismo (Bibliju). Hrianstvo je religija rei i pisma, za razliku od paganstva to je imalo veliki kulturnoistorijski znaaj. Vremenska podudarnost izmeu uvoenja hrianstva i razvoja pisane kulture nije sluajna (hrianstvo je imalo veliku ulogu u opismenjavanju naroda). Prilikom prouavanja staroskandinavske knjievnosti jako je vano imati na umu odnos paganstva i hrianstva. Za zapisisvae su itija svetaca bila daleko vanija od pria o raljevima i junacima. Pretpostavlja se da je sposobnost junaka islandskih saga da izdri i najstranije bolove u direktnoj vezi sa karakteristikama itija svetaca. Za prouavanje stroskandinavske knjievnosti bitno je i pitanje rukopisa, paleografije, varijanti teksta, lakuna... Podela staroskandinavske poezije: EDIKA (eddadikt) SKALDIKA (skaldekvad) HRIANSKA (kristenkvad) Edika poezija: edda = baba, prababa (prastara poezija) nalazi se u sledeim rukopisima: a) Codex Regius(=Starija Eda/Poetska Eda/Den eldre Edda) = iz oko 1270. godine b) Mlaa Eda/Snorijeva Eda/Prozna Eda/Den yngre Edda = zapisao je Snori Sturluson oko 1220. godine (starija od Starije Ede!); u njoj se nalaze citirane pesme, pesme o pravilima nastajanja edike poezije, ima i proze (obrauje i ediku i skaldiku poeziju); mislilo se da je izgubljena, pa je Starija Eda nazvana tako jer je naena pre nje; naena u jednom manastiru na Islandu) c) Hauksbk d) Saga o Volsunzima (= Volsunga saga) datiranje edike poezije: postoje teorije o vrlo velikoj starosti pesama, neke ak i iz VIII veka (pretpostavka!); jedino je sigurno da rukopisi potiu iz XIII veka; treba razlikovati datiranje rukopisa i sadraja

Staroskandinavska poezija

02. 03. 2013.

Podela edike poezije: 1) Pesme o bogovima dele se na one koje: - priaju priu - prenose znanje (Prorotvo proroice, Govor visokog) ukupno ih ima 16 (11 u Starijoj Edi, 5 u drugim izvorima) jedine pesme o paganskim bogovima na itavom germanskom podruju Prorotvo proroice = u vie prevoda; 66 strofa; postoji teorija da ovo nije samostalno delo ve deo jedne vee celine; izmeu pesme koja prenosi znanje i one koja pria priu Govor visokog = odlikuje se kraim stihovima, brim tempom; za razliku od Prorotva proroice koja je negde izmeu 2 vrste edikih pesama, Govor visokog je vie pesma znanja; dua verzija ima 164 strofe, a original je od 1. do 77. stiha; deli se na 5 delova (1. deo je od 1. do 77. stiha i naziva se Posetioci; 2. deo je od 78. do 110. stiha i naziva se Odinovi primeri; 3. deo je od 111. do 137. stiha i naziva se Lodgagnirove rei; 4. deo je od 138. do 145. stiha i naziva se Spisak runa; 5. deo je od 146. do 164. stiha i naziva se Spisak bajalica) 2) Pesme o junacima ukupno ih ima 24 ovo su zapravo tragine prie o junacima karakteristine za itavo germansko podruje govore delom o istorijskim, delom o mitskim linostima, a veina njih je vezana za mit o Sigurdu/Zigfridu Sigurd Zmajeubica (Sigurd Fvnesbane) = Gunar, Sigurdov brat po mleku, zaljubljen je u Brunhild, ali ona e poi samo za onoga ko moe da projae kroz plameni zid koji okruuje njenu kuu; Gunar pokua, ali bezuspeno; zatim pokua sa Sigurdovim konjem, ali konj se uplai i opet biva bezuspean; Sigurd se onda prerui u Gunara i uspe sa svojim konjem da proe plameni zid koji okruuje Brunhildinu kuu; Sigurd zatim 3 dana i 3 noi provodi kod Brunhild, ali kako bi sauvao njenu vrlinu, izmeu sebe i nje stavlja ma; svi misle da je Gunar uspeo da osvoji Brunhild, ali Sigurdova ljubomorna ena Gudrun kasnije ispria istinu; stvara se ljubavni trougao i jedno od troje upletenih mora da umre (Sigurd, Brunhild, Gunar); na kraju Gunar ubija Sigurda, a Brunhild koja je zapravo inicirala ovaj sukob, preplavljena oseanjem tuge i alosti, ini samoubistvo

Staroskandinavska poezija

02. 03. 2013.

Skaldika poezija: za razliku od edike, u skaldikoj poeziji autor je poznat sva skaldika poezija sauvana je u sagama veina skaldike poezije je dvorska poezija, ode kraljevima i vladarima, ali ima i pesama u kojim se opisuju konkretni dogaaji (uglavnom oni karakteristini za ivot vie klase) najpoznatiji skald je Egil Skalagrimson (Egil Skallagrimsson) najpoznatija skaldika pesma je Gubitak sina (Sonatorrek) = neuobiajeno lina; dosta emocija forma skaldike poezije: mnnogo kompleksnija od forme edike poezije; zasniva se na rasporedu akcentovanih slogova kao i ostala germanska poezija, ali je forma mnogo vra nego kod edike poezije; osobenost skaldike poezije su KENINZI (metafore, pesnike slike, ustaljeni izrazi kojima su se izraavali odreeni pojmovi; postojala su posebna pravila kako se ta izraava) morski konj = brod; talas rane = krv; zveketavi toak Hogneove device = tit vrste pesama i metara skaldike poezije: - pesme (uglavnom due): Lausavisur = kratke strofe; Drpa = oko 20 strofa vrsto sadrinski povezanih u jednu celinu, ima refren; Flokk = strofe slabije sadrinski povezane , nema refren - metar: Drttkvtt = najpoznatiji