Variations Zagonetne Varijacije

Zagonetne varijacije
ERIC EMMANUEL SCHMIT
ZAGONETNE VARIJACIJE
Prevela sa francuskog
Stanica Lazarevic
1
PREDGOVOR
Koga volimo kada volimo? Zna li se ikada ko je voljeno

bice Nije li uzajamna ljubav samo jedan srecni nesporazum?
Oko ovih vecnih tajni ljubavnog osecanja, sukibljavaju se
dva coveka: Abel Znorko, dobitnik Nobelove nagrade za
knizevnost koji zivi daleko od ljudi, na zabacenom ostrvu
Norveskog mora gde se neprestano priseca strasti prema zeni
sa kojom se dugo dopisivao, i Erik Larsen, novinar, koji pod
izgovorom interviju-a srece pisca. Ali iz koje skrivene pobude?
Kakva je njegova tajna veza sa tom zenom za koju Znorko sebi
kaze da je jos zaljubljen? I zbog cega je jedan takav
covekomrzac prihvatio da ga primi?
Razgovor se brzo pretvara u igru svirepe i uvijene istine
uskladene nizom otkrica koja jedan drugom zadaju tokom
naucno progresivnog iscekivanja.
Erik-Emaniel Smit se u njegovim Zagonetnim varijacijama
ponovo vraca na blistavu i svirepu dijalektiku koja je uznela do
trijumfa njegovo predhodno delo, Posetilac, igrano u celom
svetu i vec smatrano klasikom.
2
O AUTORU
Kao da je bilo juce kad se jedan mlad, prenadaren covek,

odnedavno magistar filozofije, autor teze o Didro-u, iznenada
osetio obuzet strascu za pozoristem.Snaznim uzletom uzdigao
se u sam vrh mlade dramske knjizevnosti francuskog jezika.
Jedan drugi Erik, profesor engleskog u Amijan-u, njegov
najbolji prijatelj, mi je dao da procitam njegov prvi pozorisni
komad,u kome sam odmah prepoznala autenticnog
dramaturga( to se ne dogada tako cesto).
Odmah sam ga preporucila mocnim producentima. Sve je
islo dobro i vrlo brzo. Njegov komad Posetilac , njegov roman
Sekta egoista su mi potvrdili ono sto sam predpostavila od
samog pocetka.
Izdaleka sam se radovala njegovim sjajnim uspesima,kad
sam slucajno jednog dana 1994. citajuci nedeljne novine otkrila
da su mom filozofu dodeljena tri Molijera.To me je jako dirnulo,
tim pre sto je izgledalo da se seca mog posredovanja u
njegovoj sudbini.Dakle, nije me zaboravio. Zahvalnost je redak
kvalitet koji sam uvek znala da cenim.
U iscekivanju nekog srecnog dogadaja-rodenja ili braka,
moje srce je nestrpljivo da se manifestuje onima koje volim ili
obozavam i zuri da izrazi zelje za dug zivot ili veliku srecu.
Veceras, opcinjeni Elgarovom muzikom, nalazimo se na
jednom norveskom ostrvu gde se u romanesknom i
zagonetnom nadmetanju sukobljavaju dva coveka.Njihova prica
ce za nas biti enigma, kao sto smo i mi uvek eniga za drugog.
Volim sto je to Alen Delon, velicanstven i monolitan u
svojoj krhkosti, naspram Fransis Ister-a, cija ce ostroumnost
pobediti.Ali na kraju ovog nadmetanja ce ostati enigma,a u
nastavku price misterija.
Treba da volimo misterije, da izbegavamo da ih
razumemo, da prihvatamo da ih ponizno podnosimo, jako
pazljivi na njihove posledice,kao sto sam to ja u ovom trenutku.
Vama, dragi Erik-Emaniel, Bernar Mira, Alen Delon,
Fransis Ister, tom divnom cetvercu, sva naklonost moga srca
koje gori od nestrpljenja da vam zaaplaudira.
3
Edwige Feuillere
Septembar 1996
4
ENIGMA VARIATIONS
U ovom pozorisnom komadu, u pitanju je jedno neobicno

delo, Les Enigma Variations,simfonijski komad koga Englezi
obozavaju, i koji u njegovom kompozitoru, Edward Elgar-u,
vide obnovu engleske muzike pred sam pocetak veka.
Edward Elgar je roden 1857 u Vorcester-u gde mu otac koji
stimuje klavire, drzi jednu malu muzicku radnju. Po porodicnoj
tradiciji ,uci violinu, klavir i orgulje.Takode, bez sumnje po
porodicnoj tradiciji ni malo se ne poklanja paznja njegovoj
kompozitorskoj nadarenosti koja se medutim manifestuje vec
od desete godine pa mladi Edward pocinje svoj profesionalni
zivot kao pisar kod beleznika.
Zadovoljava se da bude nedeljni muzicar: dirigent je svirke
u ludnici; samouk je, uci sam iz knjiga, kontrapunkt i
orkestraciju; aranzira muziku za male amaterske orkestre, i s
vremena na vreme iskusava sebe pisuci lagana dela,pesme za
bogate debele dame, i muziku za cajne salone.
Na srecu, upoznaje Alice Robert, cerku jednog generala
Indijske armije, devet godina stariju od njega,kojoj daje casove
za pratnju solista. Otkrivaju jedno drugo, vole se i vencavaju
.Alice veruje u njega, uverava i sebe i njega da on moze da
postane veliki kompozitor.
U cetrdesetoj godini,Edward Elgar pocinje seriju remek
dela, Enigma Variations, The Dream of Gerontius, Concerto
pour violoncelle..Postaje veliki zvanicni kompozitor vlade
Edward VII, nizuci za redom oratorijus-e, kamernu muziku,
simfonijske komade i prigodna dela kao ove cuvene vojne
marseve Pomp and Circumstance.Kada je postao nobl, Sir
Edward Elgar sluzi kao Master of the King s Music.
Medutim po smrti njegove zene Alice 1920. on se
demoralise. Od tada ce se osecati neugodno , beskorisno i
prestace da pise sve do svoje smrti 1934. Les Enigma
Variations, delo po kojem je poznat u celom svetu predstavlja
dve vrste enigmi.To je najpre tajno delo jer svaka od 14
varijacija evocira nekog Elgarovog prijatelja , prijatelja koga
muzicki opisuje ne navodeci mu ime.
5
Vremenom, imajuci sve vise uspeha, Elgar na kraju

razotkriva identitet svakog od modela i mi od tada mozemo
prepoznati kodirane portrete njegove zene, njegovog izdavaca
itd.
Na protiv ima jedna druga enigma, sustinska, misteriozna,
koju Elgar nikada nije razjasnio, to je enigma prave teme dela.
Po njemu kroz sve varijacije se proteze jedna druga, mnogo
vaznija tema, ali koju ne cujemo. Pseudo tema koju cujemo na
pocetku bi bila ona-sama kontrapunkt poznate melodije, vrlo
poznate, koja nikad nece biti prikazana kao takva ali koja
prozima celo delo.
Od 1900. muzikolozi i muzicari traze resenje za enigmu.
Cak je1953.Saturday Review u SAD organizovao konkurs da bi
se doslo do konacnog ishoda.
Nedavno je jedan holandski muzikolog, cak tvrdio da je
razjasnio misteriju: ta sveobuhvatna tema koju Elgar koristi
kao kontrapunkt, bi bila melodija Rule Britannia. Elgar koji je
ustvari voleo igru reci je izjavio: glavna tema se nikad ne
pojavljuje a Van Houten pokazuje da su note himne na koju se
peva nikad, nikad cetiri prve note te teme. Ali ma koliko bilo
lukavo, to resenje takode ne odgovara problemu koji je Elgar
postavio, i samo se pridruzuje mnostvu sjajnih i uzaludnih
predpostavki.
Istina ostaje skrivena, primamljiva, nepristupacna. Elgar ce
je odneti u grob. Nama je samo ostalo da predpostavljamo.
Ali u osnovi to nije vazno. Delo je time ojacano i iz njegove
muzike izbija teska tezina mira. Jer kao sto kaze jedna od
licnosti iz komada ono sto je lepo u jednoj misteriji to je tajna
koju sadrzi a ne istina koju skriva.
Eric-Emmanuel SCHMITT
6
POSLEDNJE BELESKE SA PROBA
O ALENU DELONU
Filmska produkcija nam vraca Delona. Cuvajmo ga! Neki

ce se naravno pitati da li ce jedna filmska zvezda, zivi mit 7- me
umetnosti moci da nestane pred ulogom koju stvara na
pozorisnoj sceni?Nece li upravo, nezaboravna ostvarenja koja
su oznacila jedinstvenu karijeru u istoriji francuskog filma
napraviti ekran i uciniti nam neverovatnom, neopipljivom
telesnu realnost Alena Delona, koji igra na sceni u pozoristu
Marinji? Nece li Alen Delon igrati Delona da bi zadovoljio
zeljnu publiku sto najzad ponovo srece na sceni u stvarnosti ,
idola velicanstvenih filmova Viskontij-a,Melvil-a,Kleman-a,
Loze-a, Antonini-ja i mnogih drugih velikana!
U pitanju je prava zamka, klopka u koju je pao Delon. On
kome su toliko zamerali samocu, je dosao golih ruku pred
lavove, on, koji kad o sebi govori kaze on , moze li upravo kao
takav zaboraviti da je Delon pre nego sto je Alen? Nije li kritika
spremna da ga unapred unisti sto je dosao da tako
omalovazava pozorisne ljude i verovatno - mi mu to zelimo-
ispuni salu pre nego sto o komadu izade i jedan papir?
Mozemo li zamisliti vece generalne probe koje ce biti prava
golgota, gde ce se svaka ovencana glava, svaka slavna licnost
neugodno osecati, smatrajuci da je lose smestena, lose
tretirana ili slabo pripremljena da se suoci sa samom temom
Smitovog dela? Jer upravo je u tome kljuc sjajnog uspeha ili
neuspeha Alena Delona koji se vraca na scenu; da li je izabrao
dobar pozorisni komad, dobru ulogu, imajuci upravo u vidu to
sto je on sada,zreo covek, daleko od Delona s kalibrom ili
kisnim mantilom, daleko od lepog animalnog i senzuelnog
Alena ili usamljenog, ledenog Delona, dalekog i fatalnog.
Nagrada je na visini rizika. Tokom dva sata na sceni dace sve
od sebe, glumice ne glumeci ustvari, pokusace da se zaboravi,
da ubedi dusom a ne svetlom i montazom, da dotakne ne
opipljivo, ono, ne znam sta, sto se dogada izmedu publike i
glumca, da bude svoj, on licno a ne neko drugi, da sasvim
jednostavno bude istinit. Ako Alen Delon pronade na sceni
7
svoju istinu coveka i glumca, ako zaboravimo ono sto je bio da

bi dodirnuli ono sto je toliko hteo da sakrije, svoju bolnu i
osetljivu dusu kao u svakog, ako prihvati da bude samo obican
covek kao i svi, sa svojim patnjama i radostima, onda ce mu se
otvoriti jedna druga karijera, ona gde ce njegov glavni partner
postati publika, ziva publika koja ce svako vece glumiti sa njim
kao sto ce on glumiti za tu publiku.
Iz tog , na svakoj predstavi obnavljanog
zadovoljstva,mozda ce se u njemu roditi zelja da ide dalje i da
vise ne napusta scenu. Mozemo onda sanjati da ce se najlepse
uloge sa repertoara ponuditi Alenu Delonu za duhovni zivot i
saucesnistvo s publikom za sta su ga njegov tako veliki talenat i
besprekorna plemenitost oduvek opredeljivali.
Francis Huster
8
Biro Abela Znorka, dobitnika Nobelove nagrade za
knizevnost. Zivi sam, povucen na Rostvanoj,ostrvo koje se
nalazi na norveskom moru. Njegov biro,u baroknom stilu,
neobican,sav u knjigama i drvetu, gleda na terasu sa koje se
naziru udaljeni talasi.
Sati se ocrtavaju na nebu, koje s vremena na vreme
mute oblaci i jato divljih ptica. Ovog popodneva ce
upravo,posle jednog arktickog dana koji je trajao sest meseci,
doci zimska noc koja ce pomraciti sledecih sest.Usred
razgovora,sumrak ce poceti da boji horizont svojom
ljubicastom jakom svetloscu.
U trenutku kada se dize zavesa, prostorija je prazna.Cuju
se Elgarove Zagonetne varijacije, kako dopiru iz nekog
muzickog aparata.
Zatim napolju odjekuju dva vrlo jasna pucnja. Sum brzih
koraka.Trcanje.
Elrik Larsen ulazi trceci, kroz prozorska vrata,zadihan i
narocito uzasnut.To je covek izmedu tridesete i cetrdesete koji
je sacuvao nesto mladalacki zivahno i vrlo blago.
Gleda oko sebe, nestrpljiv da nade pomoc.
Abel Znorko ulazi sa strane.Visok,ohol,prodornog
oka,baca lovacki pogled na nezvanog gosta
Cim udje u prostoriju, sve se oko njega vrti.Kod sebe
prima kao Bog u svom bozanskom svetu.Posto je na trenutak
iskoristio zbunjenost Erika Larsena, naglo zaustavlja muziku.
Erik Larsen se okrece, ugleda pisca i zestoko jurne ka njemu
ERIK LARSEN
Brzo, intervenisite! Upravo su pucali na mene. Neki ludak
je na ostrvu. Kad sam se penjao putem, dva metka su mi
prozvizdala pored usiju i zabola se u kapiju.
ABEL ZNORKO
Znam.
ERIK LARSEN
Treba da se zastitimo.
ABEL ZNORKO
Ovde ste na sigurnom.
ERIK LARSEN
Ali sta se dogada?
ABEL ZNORKO
Nista dramaticno.Promasio sam vas to je sve.
Larsen uzmice zaprepascen.Ne moze da veruje u ono sto

cuje.
ERIK LARSEN
Molim?
ABEL ZNORKO
Ne ustrucavam se da prihvatim svoje greske:Priznajem da
s godinama ne gadjam vise kao ranije.Zar mislite da bi se jedan
razuman covek zabavljao time da unistava svoju sopstvenu
drvenu kapiju?
Larsen pojuri ka prozorskim vratima da izade.Znorko ga

presrece.
ABEL ZNORKO
Nista se ne bojte.Pucam samo u ljude koji se priblizavaju

mojoj kuci: a kad su jednom u njoj moji su gosti.Pucati na
skitnicu je deo opravdanog nepoverenja, ali nisaniti gosta bi bilo
ubistvo, ttt ttt...(Sarmantan, zgrabi mu kaput da ga oslobodi.
Dodaje neobicnim osmehom: ) Moj ste gost ili les, birajte.
ERIK LARSEN ( zaleden)

Ne moze se izabrati...
Znorko se smeje kao da je bila rec o mondenskoj uctivosti.

Larsen pokusava da normalizuje razgovor.
ERIK LARSEN
Gospodine Znorko,mora da ste zaboravili na nas sastanak.
ABEL ZNORKO
Nas sastanak?
ERIK LARSEN
Bili smo se dogovorili da se nadjemo ovde, u Rostvanoj-u,
oko sesnaest casova. Presao sam trista kilometara i sat
vremena brodom da bi stigao na vase ostrvo.
ABEL ZNORKO
Ko ste vi?
ERIK LARSEN
Erik Larsen
Znorko ga gleda cekajuci i dalje odgovor. Stoga Larsen

misleci da ga nije cuo, ponavlja jace:
ERIK LARSEN
Erik Larsen
ABEL ZNORKO
I vama je to dovoljno kao odgovor?
ERIK LARSEN
Ali...
ABEL ZNORKO
(veselom ironijom)
Kad sebe licno preispitujete, onda kad se pod nebom
mirnih i bezbrojnih zvezda pitate ko ste vi, drhtavi skelet s
velikom zadnjicom usred nepriljateljskog, ili u boljem slucaju
ravnodusnog sveta, vi odgovarate: Ja sam Erik Larden? I
uspevate da se zadovoljite sa tih nekoliko glupih slogova?Ja
sam Erik Larden...
ERIK LARSEN
(refleksno Larsen...
ABEL ZNORKO
(podrugljivo ) . O,pardonLarsen...razumem...sustina vaseg
bica se sastoji u tom s...Larsen...(Rugajuci se .) Naravno to je
uzbudljivo...Larsen ...Erik Larsen...To je nesto sto ispunjava
ontolosku rupu, sto zatvara ponore stvaranja... da,da, delo
Kanta ili Platona mi se cini los metafizicki nabujak u odnosu na
postojanost tog s... Larsen naravno, to je ocigledno, kako na to
nisam ranije mislio?
ERIK LARSEN
Gospodine Znorko, ja sam novinar u La Gazet iz
Nobrovsnika i vi ste prihvatili da ucestvujete u razgovoru sa
mnom.
ABEL ZNORKO
Izmisljotina.Mrzim novinare i razgovaram samo sa samim
sobom.( Pauza.) Ne vidim iz kog razloga bih dopustio da me
spopadaju.
ERIK LARSEN
Ni ja isto.
Pauza. Gledaju se,ili bolje reci, odmeravaju

pogledom.Larsen izgovara polako:
ERIK LARSEN
Vi ste mi pismeno potvrdili ovaj sastanak.
Larsen mu pruza papir. Malo primoran njegovim

insistiranjem, Znorko scepa papir i prelece ga pogledom. Uziva
da zbunjuje svog posetioca.
ABEL ZNORKO
Zabavno.( Pauza.) Imate li ideju o tome sta me je navelo
da prihvatim ovaj razgovor s vama?
ERIK LARSEN
Imam nekoliko predpostavki.
ABEL ZNORKO
A?
Gledaju se.Pauza.
ERIK LARSEN
(Pecizirajuci. ) Jednu predpostavku.
ABEL ZNORKO
A! (Znorko se najzad nasmeje i iznenada postaje
sarmantan. ) Mislim da cemo se vrlo lepo slagati. (Pljesnu
rukama. ) Dobro, na posao. Pretpostavljam da imate jednu od
onih stvari sto mi daje visok glas i smesne intonacije, neki
magnetofon? (Larsen ga vadi iz svoje torbe. ) Uvek su to ljudi
koji me snimaju sto mi posle pripisuju recenice koje nisam
izgovorio.Paradoksalno zar ne?To bi bilo, uzmi stake da
pokleknes. (Smesta se u fotelju. ) Da li vi volite moje knjige?
ERIK LARSEN
Vi cete da postavljate pitanja?
ABEL ZNORKO
Nismo poceli. Volite li moje knjige?
ERIK LARSEN
(Postavljajuci magnetofon.) Ne znam.
ABEL ZNORKO
Molim?
ERIK LARSEN
To je nesto, kao po pitanju Boga, ne znam.
ABEL ZNORKO
(iznerviran. ) Niste jasni.
ERIK LARSEN
O Bogu slusamo suvise dugo, pre nego sto sebi ozbiljno
postavimo i najmanje pitanje na tu temu.Od trenutka kada
pocnemo da o tome razmisljamo, vec smo pod uticajem...
postidjeni smo... kazemo sebi da ljudi o njemu ne bi pricali
hiljadama godina da stvarno ne postoji. Vasa reputacija na
mene ima isti efekat. Uvek me je sprecavala da o tome imam
svoje licno misljenje. Nobelovac, preveden u trideset, zemalja,
analiziran na velikim univerzitetima, vi suvise sijate za mene,to
me zaslepljuje.
ABEL ZNORKO
(jednostavno. ) Nobelovac... Nemojte da vas medalja
zaslepi.
ERIK LARSEN
Treba je imati da ne biste bili impresionirani.Samo vi
mozete biti tako skromni.
Znorko prsne u smeh.
ABEL ZNORKO
Ja skroman? Ne verujem da skromnost postoji. Gledajte

skromnika: njegova crvenila i zbunjenost gotovo su samo
napori neskromnosti koja trazi da sebi da naknadno
preimucstvo.(Iznenada ,intezivno fiksira novinara.) Dakle vi ste
upravo hteli da mi uctivo kazete da ne volite moje knjige.
ERIK LARSEN
Ne, nego je ocigledna istina da ste vi cudesni, zauzela
toliko vazan stav da mi to paralise divljenje. Bolje cu znati sta o
tome mislim nekoliko godina posle vase smrti...
ABEL ZNORKO
Divno... jeste li me bar citali?
ERIK LARSEN
(ozbiljno ) Kao niko.
(Pauza. Laka nelagodnost s jedne i s druge strane. )

Mozemo li da pocnemo?
Znorko izostrava glas i pozitivno klima glavom. Larsen

pocinje sa snimanjem.
ERIK LARSEN
Upravo ste objavili Tajna ljubav vasu dvadeset i prvu
knjigu. Radi se o ljubavi izmedju muskarca i zene. Ta strast je
nekoliko meseci, najpre telesno zivljena u najvecoj sreci, zatim
muskarac odlucuje da tome ucini kraj.Trazi rastanak, razvod
od stola i postelje, trazi da se ta strast, ubuduce zivi samo
preko pisama. Zena nerado prihvata. Dopisuju se godinama,
petnaest godina mislim... Knjiga se sastoji od uzvisenog
dopisivanja, koje prestaje, inace iznenada, pre nekoliko
meseci, prosle zime, bez vidnog razloga...
ABEL ZNORKO
Bio sam umoran od pisanja.
ERIK LARSEN
Izazvali ste veliko iznenadjenje ovim romanom: po prvi put

pricate o ljubavi.Vas najdrazi teren je obicno filozofski roman, vi
smestate vase price na visine nastanjene samim duhom,
daleko od svakog realizma,u svet koji pripada samo vama. A
ovde, iznenada, pricate o gotovo obicnoj,svakodnevnoj
avanturi... ljubav jednog coveka- pisca ipak - i zene, ljudska
prica gde drhti dah zivota. Po misljenju svih, to je vasa najlepsa
knjiga, najuzbudljivija, najintimnija. Kriticari, koji su vas ponekad
napadali, su ovde bili vrlo pohvalni. Sve sami komplimenti.
ABEL ZNORKO
(iskreno zacuden. ) A jel?
ERIK LARSEN
Vi ne citate novine?
ABEL ZNORKO
Ne.
ERIK LARSEN
Nemate ni radio ni televiziju?
ABEL ZNORKO
Nije mi stalo da budem preplavljen banalnostima...
(Zbunjen. ) A... dopale su im se? Zaista se nikad nista necu
razumeti u te pticice. Ni oni isto, uostalom. Bilo da hvale ili da
kude samo pricaju i nista ne razumeju. (Podrugljivo. ) Dvadeset
pet godina, nesporazuma s kritikom, to se zove lepa karijera?
ERIK LARSEN
Kako se osecate kad znate, da je jednoglasno, ova
dvadeset i prva knjiga priznata kao vase remek delo?
ABEL ZNORKO
(jednostavno. ) Krivo mi je zbog drugih knjiga.
Larsen ga gleda, zacuden. Znorko je iznenada dirljiv.

ERIK LARSEN
Reklo bi se da volite vase knjige kao decu.
ABEL ZNORKO
(neugodno. ) Zivim zahvaljuci njima; Ja sam izdrzavani ali
zahvalni otac.
ERIK LARSEN
(insistirajuci. ) Osetio sam gorcinu u vasoj reakciji. Vi imate
sve, talenat, pocasti, uspeh, i ne izgledate srecno.
ABEL ZNORKO
(povlaceci se u sebe . ) Ne udaljavajmo se, nastavite.
ERIK LARSEN
(vracajuci se razgovoru..) Mozete li da nam pricate o toj
zeni, Evi Larmor?
ABEL ZNORKO
Molim?
ERIK LARSEN
Ta pisma su potpisana sa Abel Znorko - Eva Larmor. Imam
nekoliko osnovnih pojmova koji se ticu vaseg zivota, ali ne
znam nista o njoj. Pricajte nam o Evi...
ABEL ZNORKO
Ali ta zena ne postoji.
ERIK LARSEN
Hocete reci da je cela ta prica izmisljena?
ABEL ZNORKO
Ja sam pisac, a ne fotokopir masina.
ERIK LARSEN
Medutim vi sebe predstavljate u knjizi!
ABEL ZNORKO
Ja?
ERIK LARSEN
Vi ste muskarac iz tih pisama. Zasto bi pisma tog coveka
bila potpisana sa Abel Znorko?
ABEL ZNORKO
Zato sto sam ih ja pisao.
ERIK LARSEN
Ali ostala potpisana sa Eva Larmor?
ABEL ZNORKO
Zato sto sam ih takode ja pisao i sto se zena koja sam bio
pisuci ih zvala Eva Larmor.
ERIK LARSEN
Hocete reci da ta Eva Larmor ne postoji?
ABEL ZNORKO
Ne postoji.
ERIK LARSEN
I da ni sa kim nije inspirisana.
ABEL ZNORKO
Kolko ja znam, ne.
ERIK LARSEN
(podozriv. ) Nije inspirisana nekom zenom ili zenama koje
ste voleli?
ABEL ZNORKO
Sta se to vas tice?Ono sto je lepo u jednoj misteriji to je
tajna koju sadrzi a ne istina koju skriva. (Iznenada odsecan. )
Kad idete u restoran, jel ulazite kroz kuhinju? I da li preturate po
korpama za smece kad izlazite?
Larsen ga gleda.Oseca da bi Znorko mogao da ujeda ali

skuplja hrabrost da insistira.
ERIK LARSEN
Mislio sam, mozda glupo da ima detalja koji se ne mogu
izmisliti.
ABEL ZNORKO
Glupo je tacan termin. Rado bih hteo da znam koji je to
detalj koji se ne bi mogao izmisliti? Zar talenat romansijera nije
upravo u tome da pronade takve detalje,one koji se cine
istinitim? Kad jedan knjizevni odlomak zvuci autenticno, on to
ne duguje verodostojnosti, nego talentu njegovog autora.
Knjizevnost ne muca egzistenciju, ona je izumeva, provocira,
prevazilazi, gospodine Larden.
ERIK LARSEN
(odupiruci se. ) Larsen. Vi se povlacite cim vam postavim
neko licno pitanje.
ABEL ZNORKO
Ja vise volim inteligentna pitanja.
ERIK LARSEN
Ja samo radim svoj posao.
ABEL ZNORKO
Bilo koji kreten s pilecim mozgom bi mi postavio isto
pitanje k o vi: kakva je veza izmedu onog sto pisete i onog sto
zivite? Silnim belezenjem dogadaja u vas prljavi sund, silnim
izlaganjem vase bezivotne sintakse, mnogim prepisivanjima,
ponovnim prepisivanjima, raportiranjem i umnozavanjem,

postali ste bogalji kreacije i mislite da svako ko uzme pero radi
kao vi. Ja stvaram gospodine, ne raportiram. Da li biste pitali
Homera, jel ziveo na Olimpu, usred bogova?
ERIK LARSEN
Vi sebe smatrate Homerom?
ABEL ZNORKO
Ne nego vas smatram novinarem, tj. svim sto ne
podnosim.
Larsen besan pakuje svoje stvari.
ERIK LARSEN
Vrlo dobro. Zao mi je, necu vas vise uznemiravati. Ja ovde
nemam nikakva posla. Ja... ja se izvinjavam na smetnji.
ABEL ZNORKO
(pomalo zacudjen. ) Ali sta vam je? Mirno razgovaramo.
(Smeseci se. ) Mislim da ste mnogo manje glupi nego sto su u
proseku vase kolege. Na sta se zalite? Odgovaram vam.
Larsen , isprovociran, ne zna kako s njim da postupa.
ERIK LARSEN
Odgovarate mi uvredama.
ABEL ZNORKO
To je sve sto imam na raspolaganju za izvesna pitanja.
ERIK LARSEN
Vi sebe smatrate superijornijim od vaseg sagovornika?
ABEL ZNORKO
Nemate valjda nameru da vredite vise od mene?
ERIK LARSEN
Ne, gospodine Znorko, ne, uopste nemam nameru. Ja
nisam veliki pisac, cak ni pisac uopste, nisam nikada napisao ni
jednu jedinu recenicu dostojnu pamcenja ali sam uvek bio pun
postovanja prema osobama koje sam sretao, i navikao sam da
kad me neko nesto pita odgovaram iskreno.
ABEL ZNORKO
Vase navike su zalosne.
ERIK LARSEN
Onda zbogom, gospodine.
Znorko nastoji da ga zadrzi.
ABEL ZNORKO
Ali najzad sta vi tacno hocete? Ja pravim izuzetak time sto
vas primam a vi odlazite. Sta vi zelite a da vam ja to ne dajem?
ERIK LARSEN
Istinu.
ABEL ZNORKO
Ne budite prosti. Govorite li vi uvek istinu, gospodine
Larsen?
ERIK LARSEN
(neugodno. ) Trudim se.
ABEL ZNORKO
Ja nikada.
ERIK LARSEN
Upoznat sam sa vasim izmisljotinama, o tome znam koliko
i svako. Ako sam hteo da sretnem vas licno, to je da saznam
vise od toga.
ABEL ZNORKO
Kako mozete biti sigurni da istina pruza vise od lazi.
ERIK LARSEN
Istinu, gospodine Znorko !
ABEL ZNORKO
(povucen u sebe. ) A, ne insistirajte, ja sam falsifikator, i
nista vise. Pogresili ste butik: ja ne prodajem istinu.
Isporucujem samo vestine. Ali uvidate li vi dakle vase
kontradikcije: dosli ste da vidite coveka cuvenog po svojoj
fabrici lazi a trazite od njega da vam da istinu...to bi bilo kao ici
po hleb kod mesara.
ERIK LARSEN
U pravu ste pogresio sam. Dovidenja.
Ide ka vratima. Iznenada, vrlo hitro Znorko ga presrece.

Povratio je osmeh, sarmantan je.
ABEL ZNORKO
(zabavno. ) Gle,vi ste manje kukavica nego sto sam mislio:
mislio sam da ste nesposobni, kao i sve vase kolege da se
naljutite.Svidate mi se. (Prijateljski ga tapse po ledima. ) Haj te,
ne ljutite se i razgovarajmo mirno. Stalo mi je da
ostanete.Slusam vas.
Larsen okleva, zatim se ponovo smesta na kauc.
ABEL ZNORKO
Rado li biste nesto popili? Jednu casu. Casicu. (Pevuseci.)
Nista bolje od ledene casice da podmaze glasnice.
Larsen prihvata casu i pije, iscrpen napetoscu njihovog

razgovora.
ERIK LARSEN
Kad su mi rekli da ste antipaticni mislio sam da preteruju.
ABEL ZNORKO
Jedan savet: nikad ne slusajte onog ko vam dobro o meni
govori, ali uvek slusajte onog sto govori lose, to je jedini koji me
ne pocenjuje.
ERIK LARSEN
Reklo bi se da uzivate da budete mrski...
ABEL ZNORKO
Uzasavam se ove nove mode koja se zasniva na tome da
budes simpatican. Cesemo se o svakog, ulizujzmo se,ulizuju
nam se,kevcemo, pruzamo sapu, dajemo da nam broje zube...
Simpatican kakvo sranje...
ERIK LARSEN
Vasa reputacija mizantropa, ne potice dakle iz legende.
Vec koliko vremena zivite na ovom ostrvu?
ABEL ZNORKO
Desetak godina.
ERIK LARSEN
Ne dosadujete se?
ABEL ZNORKO
U mom drustvu? Nikada.
ERIK LARSEN
(blago ironican. ) Zar nije zamorno ziveti s genijem?
ABEL ZNORKO
Manje nego s imbecilom.(Gleda prozorska vrata.) Lepo mi
je u Rosvanoj-u. Zora traje sest meseci, sumrak sledecih sest;
Spasavam se onog sto je dosadno u prirodi na drugom mestu,
godisnjih doba, umerenih klima, tog svakodnevnog i glupog
naizmenicnog smenjivanja dana i noci. Ovde, blizu pola,
priroda miruje, lebdi nepokretna. (Pauza. ) Pa onda, tu je more,
nebo, prerija, ove velike neispisane stranice koje se pisu bez

mene.
ERIK LARSEN
Koliko godina mozemo da izdrzimo a da nikad ne vidimo
druge?
ABEL ZNORKO
Koliko godina mozemo da izdrzimo gledajuci ih svaki dan?
ERIK LARSEN
Medutim kad citamo vase romane oni su toliko bogati
preciznim beleskama o ljudskoj prirodi, tako da se mora priznati
da iako se ne druzite s ljudima, znate sve o njima.
ABEL ZNORKO
Hvala. Ali ja nisam za to zasluzan.Postoje dve posebno
monotone rase u zivotinjskom carstvu: ljudi i psi. Brzo se
napravi krug.
ERIK LARSEN
A sta se vama svida?
ABEL ZNORKO
Oblaci... macke.
ERIK LARSEN
Ja ne volim toliko macke.
ABEL ZNORKO
Odmah sam to video, cim ste usli.
Gledaju se. Cute.

Znorko seda preko puta Larsena i uporno ga posmatra.
Mrmlja blagim glasom kao da cita neku vradzbinu na
Larsenovom celu.
ABEL ZNORKO
Vi imate iskren pogled sentimentalnih dusa, ocekujete
suvise od drugih, mogli biste da se zrtvujete za njih, jednom
recju vrlo dobar covek. Pazite, opasni ste po sebe, pazite.
Larsen dirnut, neugodno obara glavu. Nastoji da razgovoru

da drugi ton.
ERIK LARSEN
Vratimo se vasoj knjizi. Pricajte nam o tome kako vi
shvatate ljubav.
ABEL ZNORKO
Kad mi postavljate neko pitanje, zbog cega kazete nama ?
ERIK LARSEN
Pricam u ime mojih citalaca.
ABEL ZNORKO
Zajebite! Postedite me vase megalomanije.Ne pricate
valjda u ime naroda pod izgovorom da postoji jedan redovan
broj debila koji kupuju vas sund da bi njime uvijali svoje povrce.
ERIK LARSEN
(Poslusno se ispravljajuci: ) Pricajte mi o tome kako vi
shvatate ljubav.
ABEL ZNORKO
Mrzim ljubav. To je osecanje kojeg sam se uvek klonio.
Uostalom to mi se lepo vraca.
ERIK LARSEN
(Zacuden. ) Hocete reci da nikada niste bili zaljubljeni?
ABEL ZNORKO
Da,u osamnaestoj, kad sam probao alkohol, cigare, kola,
devojke i sve drugo sto ide uz to, smatrano neophodnim da me
uvede u svet odraslih.Ali ne, posle vrlo kratkog vremena sam

se oslobodio ljubavi...
ERIK LARSEN
Medutim... vi ste bili voljeni?
ABEL ZNORKO
Zeljen. Neizmerno Zenski citaoci pripisuju sve vrline
jednom piscu. Kad sam odlazio na sajam knjiga, toliko se
padalo u nesvest za mnom koliko i za nekom rok zvezdom. Ne
brojim vise koliko mi je lepih zena nudilo svoje telo i zivot.
ERIK LARSEN
A! I onda?
ABEL ZNORKO
Uzimao sam telo ostavljao sam im zivot.
(Smejuci se. ) Inace kao mlad sam brzo specijalizirao udate
zene, s namerom da budem mirniji: preljuba nas posteduje
osecanja.
ERIK LARSEN
Niste se bojali muzevljevih ljutnji?
ABEL ZNORKO
Muzevi ne ubijaju iz ljubomore oni se uspavaju pre.
( Pauza . ) Jel nas vas aparat trenutno snima ?
ERIK LARSEN
Da.
ABEL ZNORKO
(Sumnjicavim pogledom. ) Proverite.
ERIK LARSEN
(saginjuci se. ) Traka se vrti.
ABEL ZNORKO
(Nastavljajuci uz smesak. ) Nije uvek bilo lako ziveti van tih
normi.Treba trcati brzo i dugo da se spases pobedonosnog
mediokriteta.
ERIK LARSEN
Nije mi jasno da neko moze da shvata ljubav kao
mediokritet.
ABEL ZNORKO
Cujte, mali moj Larsene - Lardene, ispricacu vam jednu
staru legendu odavde. Mrmljaju je ponekad stari ribari sa
severa dok krpe svoje ribarske mreze .
Bese jedno vreme kad je zemlja obasipala ljude srecom.
Zivot je imao ukus pomorandze, sveze vode i popodnevnog
odmora na suncu.Rad nije postojao. Jelo se,
pilo,spavalo,muskarci i zene su se prirodno sparivali cim bi
osetili svrab medu nogama. Nije bilo posledica, par nije
postojao, samo parenje nijedan zakon nije upravljao gornjim
delom butina, vladalo je samo zadovoljstvo.
Ali Raj je dosadan kao i sreca. Ljudi su shvatili da je uvek
zadovoljeni seks jos monotoniji od sna koji mu sledi.Gimnastika
svrsavanja je pocinjala da ih zamara.
Onda ljudi stvorise zabranu. Izdadose neke zabranjene
veze. Kao konjanici na putanji s preponama, smatrali su da je
put sa vise prepreka manje dosadan. Zabrana im je dala
prijatan pa ipak gorak ukus prestupa.
Ali penjati se uvek istim planinama postaje dosadno.
Onda su ljudi hteli da izmisle nesto jos komplikovanije od
poroka: oni izmislise nemoguce, izmislise ljubav.
ERIK LARSEN
To je smesno !
ABEL ZNORKO
Ljubav nije nista drugo nego perverzija seksualnosti,
zaobilazni put, obmana,precica gde vataju zjale oni kojima je
dosadan koit.
ERIK LARSEN
Zabluda!
ABEL ZNORKO
Ma ne ,shvatate li u cemu je prednost: zadovoljstvo je

trenutno, prolazno, bezvredno, nestalno; ljubav traje. Najzad
nesto pouzdano, postojano,za sta se treba boriti.Lubav daje
prostor dimenzijama price,stvara etape,zblizavanja, odbijanja,
brige, uzdahe, radosti, patnje i duboke promene,ukratko, ljubav
nam nudi zavodljivost lavirinta. ( Jednostavno. ) Eto, mali moj
Larsene, ljubav nije nista drugo nego prica koju sebi u zivotu
izmisljaju oni koji ne znaju da izmisle price s recima.
ERIK LARSEN
Jeste li vi upravo sastavili tu legendu ili ona stvarno
postoji?
ABEL ZNORKO
Po vasem misljenju?
ERIK LARSEN
Ko ju je napisao?
ABEL ZNORKO
Ko pise legende?
Larsen uzdise i ponovo uzima svoj notes.
ERIK LARSEN
Ako vas dobro pratim, vi ste u vasem zivotu izbegavali
ljubav a zadovoljavali se seksom.
ABEL ZNORKO
Tako je!
ERIK LARSEN
(podsmesljivo. ) To mora da nije lako, izolovan ovde usred
voda.
ABEL ZNORKO
(zabavno. ) A kako mislite da se hranim? Skidajuci koru sa
drveca mojim ostrim nokticima? Ovde mi isporucuju sve: hleb,
povrce, meso, zene.
ERIK LARSEN
Znam... znam... kad sam uzeo skelu skeledzija mi je
pricao o tim gospodama...Cak mi je sapnuo nadimak koji vam
daju...
ABEL ZNORKO
A?
ERIK LARSEN
Jel znate koji?
ABEL ZNORKO
Ne.
ERIK LARSEN
Ljudozder sa Rosvanoj-a.
Abel Znorko prsne u smeh.
ERIK LARSEN
(misteriozan. ) Ljudozder sa Rosvanoj a...To je lepo kao
legenda...Ko izmislja legende? (Pauza. ) I sta kriju legende?
Odmeravaju se pogledom, zacutali na trenutak.Izbegavaju

ponovni direktan sukob.
Znorko se vraca profesionalnom razgovoru.
ABEL ZNORKO
Da se vratim na vase pitanje. Ja dakle nisam taj muskarac
iz moje knjige. Uzasavam se razonoda koje komplikuju. Klonio
sam se ljubavi to je moja mudrost.
ERIK LARSEN
Neverovatno... vi medutim kao niko opisujete ljubavna
stanja.
ABEL ZNORKO
Hvala.
ERIK LARSEN
I jos bolje stanja ljubavne frustracije. (Znorko ga iznerviran
strogo gleda. ) Ta zena ne postoji?
ABEL ZNORKO
Ne.
ERIK LARSEN
Prva strana posvecuje knjigu inicijalima H. M. Ko je to?
ABEL ZNORKO
Da sam hteo da se to zna, napisao bih celo ime.
ERIK LARSEN
To su inicijali istinite zene sa kojom ste se dopisivali?
ABEL ZNORKO
Luda pretpostavka.
ERIK LARSEN
Ne verujem vam.
ABEL ZNORKO
Jebe mi se .
ERIK LARSEN
Ako vas je bas briga za sve, sta hocete od mene? Zbog
cega ste mi dopustili da dodem? Zasto ja pre nego neko drugi?
Znorko ga gleda ne izgovarajuci ni reci. Iznenada izgleda

vrlo utuceno. Gotovo pada na stolicu. Larsen ga posmatra
sazaljivo.
ERIK LARSEN
Imam utisak da patite...
ABEL ZNORKO
(Umoran. ) Ja?
ERIK LARSEN
... da niste srecni.
ABEL ZNORKO
(jednostavno, zamisljen. ) Srecan,sto bih bio?
Cuti udubljen u misli.
ERIK LARSEN
Vase cutanje mnogo vise govori nego li vase reci.
ABEL ZNORKO
(umoran. ) Stedite vasu suptilnost, vrlo sam dobro.
Larsen se priblizava i stavlja mu ruku na rame.
ERIK LARSEN
Dozvolite mi da vam pomognem.
Znorko poskoci ali ga Larsenova ruka najzad umiruje.

Opusta se da na trenutak iskoristi taj neobican kontakt.
ERIK LARSEN
(blag.) Ja sam jedan od onih beznacajnih neznanaca kome
pricaju svoj zivot, jedne iznenadne veceri, ne znajuci sasvim
zbog cega. Ja nisam vazan. Mogu sve da cujem...sa mnom
nema posledica...
Znorko uzdahne.
ERIK LARSEN
(polako. ) Pricajte mi o njoj.
Iznenada iritiran, Znorko se dize i baca svoju casu o zid.

Prasak case.
ABEL ZNORKO
Odjebite! Vasa ljubaznost je puna vulgarnosti. Odlazite!
Gubite se!
Larsen ga ljubazno gleda, ne pomerajuci se, ne verujuci.

Znorko besni, oseca se neugodno.
ABEL ZNORKO
Haj te molim vas. Radoznalost, preterana ljubaznost, to davi.
Covek se gusi kad je s vama u istoj prostoriji. Napolje! Vetrim!
Provetravam! Zbogom!
I jurne ka terasi da bi stvarno ponovo uzeo vazduha, kao

da ne podnosi Larsenovu fizicku blizinu . Larsen skupla svoje
stvari, magnetofon, notes. Ali pre nego sto izade, priblizava se
muzickom aparatu i opet pocinje Elgarove Zagonetne varijacije.
Iznenaden Znorko ga mracno pogleda.
ABEL ZNORKO
Ko vam dozvoljava?
ERIK LARSEN
Zagonetne varijacije. Moja omiljena muzika. (Pauza. ) I
vasa isto.
ABEL ZNORKO
Ali...
Zastaje, zatim se prezirno slezuci ramenima, udubljuje u

posmatranje pejzaza. Larsen oblaci kaput.
ERIK LARSEN
Vi se pravite da nikog ne volite ali to je varka. Saznao sam
sta radite s vasim novcem.
ABEL ZNORKO
Zgrcem ga, slazem na gomilu.
ERIK LARSEN
Dajete sve za medicinsko istrazivanje.
ABEL ZNORKO
(Poskocivsi. ) Nemoguce. Kako...( I bojeci se da suvise
prica zacuti. ) To je laz. (Tiho se povlaci u sebe, gledajuci u
daljinu. . ) To je laz.
ERIK LARSEN
Zbogom, gospodine Znorko.
ABEL ZNORKO
Zbogom.
Larsen izlazi.
Znorko se vraca u prostoriju zamisljen.Gleda oko sebe
oklevajuci. Razmislja. Zatim izlazi kroz unutrasnja vrata. I dalje
se cuje muzika.
Jos nekoliko sekundi kasnije cuju se ponovo dva pucnja,
zatim opet bucna gomila ljudi napolju.
Larsen se vraca zadihan, mada ovog puta vise besan
nego uzasnut.
Mirno, velicanstveno, pojavljije se Znorko.
ERIK LARSEN
Ali vi ste ludi, potpuno ludi ! Meci su prosli na nekoliko
santimetara od mene.
ABEL ZNORKO
Sta zakljucujete time? Da gadam dobro ili lose?
Larsen besno baca svoje stvari na zemlju.
ERIK LARSEN
Sta vi zapravo ocekujete od mene?
ABEL ZNORKO
(Zabavljajuci se. ) Vase utiske.Kakav je utisak osecati se
zecom?
ERIK LARSEN
Sta hocete? Pa recite, da zavrsimo stim!
ABEL ZNORKO
(Sarmantan. ) Sedite.Rado li biste nesto popili? Jednu
casu. Casicu.( Pevuseci. ) Nista bolje od ledene casice da
podmaze glasnice.
ERIK LARSEN
Ah, ne izigravajte gostoprimaoce, to je suvise. Kad se
isprazni puska na nekog, ne nudi mu se pice trideset sekundi
kasnije.
Znorko sipa sebi casu. Kad je prinese ustima, Larsen mu

je besan scepa i iskapi.
Znorko se mirno sluzi drugom.
ERIK LARSEN
Bilo vam je tako lako da odbijete nas razgovor, kao sto ste
to radili sa svim mojim kolegama. Ne samo da ste me primili
nego me sada sprecavate da odem. Sta ocekujete od mene?
Gledaju se.
ABEL ZNORKO
A vi, sta vi hocete? Kako znate sta sam radio s mojim
novcem? Zahtevao sam da to bude tajna.
ERIK LARSEN
Anketa. Vi dajete ogromne sume istrazivackom sektoru za
najopasnije bolesti. Bilo ko drugi bi se hvalio na sav glas kad bi
dao i deseti deo toga. Zbog cega to precutkivati?
ABEL ZNORKO
(Setkajuci. ) Ne dajem iz dobrote, dajem iz straha. (Brzo
menjajuci temu, Znorko sleze ramenima. Uzima magnetofon iz
Larsenove torbe i pokazuje mu ga. ) Sta radite vi ovde? Vi ste
prvi novinar koji uspeva da ukljuci magnetofon bez prikljucka i
baterija.
ERIK LARSEN
Ja...
ABEL ZNORKO
Niste to mozda bili primetili? Kad sam vas pitao tvrdili ste
mi da se traka vrti.
ERIK LARSEN
Da ... ali... pokvario se u putu.. u svakom slucaju ovi
aparati su beskorisni...samo sam hteo da izgleda... moje
pamcenje je dovoljno...
ABEL ZNORKO
(skeptican. ) A jel?
Larsen sedne. Fiksira Znorkovo lice. Izaziva ga..
ERIK LARSEN
Ostajem. Ima nesto sto me zabavlja kod lazova, to je sto
ne mogu da se uzdrze da kazu istinu. Cekam mojih pet minuta.
ABEL ZNORKO
Imate li zalihe hrane?
ERIK LARSEN
Cekam.
ABEL ZNORKO
Sta?
ERIK LARSEN
A vi?
Odmeravaju se pogledom. Znorko zakljucuje laganim

tonom.
ABEL ZNORKO
Sta jedan covek ocekuje od drugog? Zato sto to ne znaju
oni nastavljaju da se druze.
ERIK LARSEN
Sta hocete?
ABEL ZNORKO
A vi? (Pauza. ) Strasan skripac: njih su dvojica i nijedan
nece prvi da progovori.
Ponovo im sluzi pice. Pauza.
ABEL ZNORKO
U meduvremenu, pricajte mi o vama.
ERIK LARSEN
Ne vidim sta bih mogao da pozelim da vam kazem.
ABEL ZNORKO
Jeste ozenjeni? (Larsen ne odgovara. ) Da, naravno.
Ozenjeni ste i zaljubljeni u vasu zenu, ustvari vi to mislite.
ERIK LARSEN
Na osnovu cega to kazete?
ABEL ZNORKO
Od vas se siri miris silne plitkosti; oseca se papucar, covek
koji voli domaci zivot, cist pikavac, posecenu finu travu i
lavandu u carsafima... Ne vidim da bi ste rizikovali da imate

drugaciju srecu od ostalih. Sve je standardno i sumorno.(
Pocinje da se smeje.)
ERIK LARSEN
Smesan sam po vama?
ABEL ZNORKO
Gore: obican.
ERIK LARSEN
Vi rasudujete o ljudskom rodu kao da sebe smatrate
superijornijim.
ABEL ZNORKO
Ja sam okrutan, uobrazen, nepodnosljiv, sta god hocete,
ali nisam obican, ne.
ERIK LARSEN
Zaista, cudan je taj nacin zadrzavanja ljudi da bi ih slomili...
Sta se krije iza toga?
ABEL ZNORKO
(Smeskajuci se. ) Dobro pitanje.
ERIK LARSEN
Haj te...pricate mi s mrznjom: zbog cega? Odakle dolazi ta
mrznja? Mrznja u osnovi nikad nema mrznju, ona izrazava...
nesto drugo... patnju, frustraciju, ljubomoru, strepnju...
ABEL ZNORKO
Filozof? Zaista, necemo se spasti nikakve banalnosti.
ERIK LARSEN
Ljubav prica u ime ljubavi ali mrznja uvek zbog neceg
drugog.Od cega patite?
ABEL ZNORKO
To je uzbudljivo, ti trezori sazaljenja...Vi ne mozete da se
interesujete za druge osim kao bolnicarka?
ERIK LARSEN
(dirljivom jednostavnoscu. ) Ne,ne mogu. Kad gledam
coveka, vidim nekog ko ce umreti.
ABEL ZNORKO
Morbidno.
ERIK LARSEN
Zbog toga ne znam za ljutnju, ne vredam, ne mogu da
udarim. Nazirem skelet pod mesom.
ABEL ZNORKO
(besan. ) E pa ja, ja sam vrlo dobro, hvala !
ERIK LARSEN
Zaista? Vi tako crkavate od samoce i dosade da izvodite
cirkusnu numeru ne bi li ste zadrzali bilo kog.
ABEL ZNORKO
Ali vi niste bas bilo ko.
ERIK LARSEN
A jel? Zasto? (Pauza. )Bilo bi vreme da mi objasnite.
Znorko okleva, zatim na kraju seda.
ABEL ZNORKO
Uredu. Dosta smo se vrteli unaokolo frkcuci. (Odlucuje da
prica otvoreno...) Po... porucio sam da dodete kad sam saznao
da stanujete... u Nobrovsniku. Jel vi zaista stanujete u
Nobrovsniku?
ERIK LARSEN
Zadovoljan sto vidi preokret razgovora. Da.
ABEL ZNORKO
Voleo bih da dobijem novosti iz Nobrovsnika...
Larsen se opusta i siroko osmehije. Ne izgleda mnogo

iznenaden Znorkovim pitanjem.
ABEL ZNORKO
Pricajte mi o Nobrovsniku !
ERIK LARSEN
Poznajete ga?
ABEL ZNORKO
Da... ne... recimo da tamo nisam nikada bio ali da su mi
pricali o njemu...Otkud to pitanje?
ERIK LARSEN
U vasoj knjizi... Tajna ljubav, kad opisujete grad gde
stanuje ta zena, voljena zena, e pa...imao sam utisak da je to
Nobrovsnik.
ABEL ZNORKO
(neugodno. ) A jel?
ERIK LARSEN
Da, vi drugacije zovete to mesto, ali kada Eva Larmor
evocira raspored spiralnih ulica, kada spomije gvozdenu crkvu i
plave drvene oblice, ona opisuje Nobrovsnik.
ABEL ZNORKO
Koincidencija...
ERIK LARSEN
A kada se zadrzava na fontani iz veka, koja
predstavlja osvajanje Velikog Pola od strane kralja Gustava?
Jedina figurativna fontana iz veka. Ko se zapravo nalazi u
Nobrovsniku... Neverovatno, zar ne, za nekog ko ga ne
poznaje?
ABEL ZNORKO
Da... da... imamo ponekad neke vizije...ali onda
predpostavljam da vi niste jedini stanovnik Nobrovsnika koji je
shvatio tu bliskost?
ERIK LARSEN
Svakako... ali znate, bojim se da u jednom tako malom
gradu nemate mnogo citalaca.
ABEL ZNORKO
(razocaran. ) A? Stvarno... Ni sa kim tamo niste pricali o
mojoj knjizi?
ERIK LARSEN
Ne... kolko znam ne... (Ozareno. ) A da, ima neko ko vas
cita, ko vas mnogo voli, ko vas cak duboko postuje, a da, kako
na to nisam mislio.
ABEL ZNORKO
(skoro groznicavo. ) Da, recite, recite...
ERIK LARSEN
Protestanski svestenik. Da, on je lud za vama, tvrdim vam.
A to je izbirljiv covek, izvanrednog obrazovanja.
Znorko izgleda duboko razocaran sto Larsena mnogo

zabavlja.
ABEL ZNORKO
Ali..cini mi se ipak... da... mislim da se secam... primio sam
jedno ili dva pisma iz Nobrovsnika... medu mojom
mnogobrojnom dnevnom postom... pisma jedne zene, zene
koja je tamo bila profesor knjizevnosti ... cekajte da se setim
njenog imena...
ERIK LARSEN
Jedna zena... profesor knjizevnosti...lepa zena?
ABEL ZNORKO
Da vrlo lepa zena. (Ispravljajuci se. ) Ustvari, nemam
pojma, preko pisama zar ne... Ali ona je pisala sa spokojnim
pouzdanjem onih zena kojima muskarci nista ne odbijaju...
Kako se ono zove... Helena...
ERIK LARSEN
Helena Meternah.
ABEL ZNORKO
Tako je! Helena Meternah! Jel je poznajete?
ERIK LARSEN
Naravno! Nobrovsnik je tako mali.
ABEL ZNORKO
Kako je ona? Nemam vise novosti.
Larsen se dize i kaze ociglednim cudenjem:
ERIK LARSEN
Necete mi reci da ste me primili samo da biste dobili vesti
o Heleni Meternah?
ABEL ZNORKO
Ne... ne..., naravno... kako je smesan... haj te... ali posto
vec o tome pricamo... nikad niste razgovarali sa njom o meni?
ERIK LARSEN
Ne, nikada. Stvarno nikada. Nikada nismo pricali o vama ili
o vasim knjigama.
Znorko se odusevljeno smeska.
ABEL ZNORKO
Istina, na kraju. Zasto bi ona to radila?
ERIK LARSEN
Da, zasto bi? (Pauza. ) Vi posvecujete vasu knjigu
inicijalima H. M. ,to je Helena Meternah?
ABEL ZNORKO
Kakva smesna ideja...
ERIK LARSEN
Vi se suvise smejete...
ABEL ZNORKO
Zar mislite da bih ja posvecivao knjigu nekoj obozavateljki,
profesoru knjizevnosti u nekoj ledenoj rupi na kraj sveta samo
zato sto mi je pisala dva ili tri puta da bi mi rekla da voli moje
knjige? Onda bih morao da posvecujem dvadeset romana na
dan: toliko u proseku primam pisama.
ERIK LARSEN
Suvise objasnjavate... H. M., je dakle Helena Meternah?
ABEL ZNORKO
Cujte, da bih vas umirio reci cu vam ko je H. M. To je Henri
Metzer, moj prvi izdavac. Dugujem mu celu moju karijeru. Ali
posto je on umro i kako sam ja promenio izdavacku kucu, iz
postovanja prema mom novom izdavacu, zadovoljio sam se
inicijalima.
ERIK LARSEN
A jel...
ABEL ZNORKO
Upozorio sam vas: istina uvek razocarava.
Larsen se dize, zgrabi svoj kaput i torbu.

ERIK LARSEN
E pa, gospodine Znorko, necu vise zloupotrebljavati vase
vreme. Zahvaljujem vam hiljadu puta na ovom ekskluzivnom
razgovoru.Idem kuci da ga otkucam i posaljem u redakciju.
ABEL ZNORKO
Ali sta! Nismo zavrsili.
ERIK LARSEN
Pricao sam vam o Nobrovsniku.Vi ste me nakljukali
definitivnim mudrim izrekama.Sve je u najboljem redu.
ABEL ZNORKO
Kako? Nista nisam rekao!
ERIK LARSEN
Znate, ne treba da se zavaravamo. Kulturne stranice u
novinama su mi odbrojane, i cak ni za vas mi nece dozvoliti
vise od pola strane sredom. Imam sasvim dovoljnu porciju.
ABEL ZNORKO
Haj te, haj te... jedan Nobelovac vas prima... Nobelovac
odobrava ekskluzivni razgovor regionalnom dnevnom
listu...Objasnicete vasem glavnom uredniku...
ERIK LARSEN
On je nepismen.( Sklanja magnetofon. ) Ne, ne, jedini
nacin da izadu knjizevne stranice bi bio da se ima neki dogadaj,
neka vest koja bi opravdala izmenu rubrike.
ABEL ZNORKO
Tipa?
ERIK LARSEN
Da ste ziveli vise godina u Nobrovsniku... Da ste u
Nobrovsniku upoznali zenu vaseg zivota... da ste sa njom tamo
proveli vase ljubavne trenutke ... Onda bi to opravdalo papir...
ali drugacije... imacete prostor koji se odobrava za knjizevnost,

ne vise.
Znorko staje izmedu njega i izlaza.
ABEL ZNORKO
E pa, ako hocete vest...pa ja cu vam je dati, tu vest i to
jaku! Ekskluzivnu! Haj te, momce moj, niste valjda prepesacili
sve te kilometre ni zbog cega, uvredili biste me...
Znorko se animira ne bi li zadrzao Larsena.
ABEL ZNORKO
Hocete otkrice?E pa dobicete ga, vase otkrice.
ERIK LARSEN
(grub. ) Zbog cega bi ste mi vi to poklonili?
ABEL ZNORKO
To nije poklon to je trampa. Ja vama dajem informaciju, vi
meni cinite uslugu.
ERIK LARSEN
(jos uvek grub. ) Koju uslugu?
ABEL ZNORKO
Da odnesete jedno pismo i predate ga u ruke.
Larsen ponovo seda. Pauza.
ERIK LARSEN
Vi cete opet da lazete.
ABEL ZNORKO
Vise bih voleo.
ERIK LARSEN
Po cemu cu prepoznati istinu?
ABEL ZNORKO
Po svom nedostatku tananih osecanja. Laz je prefinjena, s
umetnickom stranom, ona izrazava ono sto bi trebalo da bude
dok se istina ogranicava na ono sto jeste. Uporedite jednog
naucnika s prevarantom: samo prevarant ima osecaj za
savrsenstvo.
ERIK LARSEN
Slusam vas.
ABEL ZNORKO
(polako. ) Eva Larmor je u mojoj knjizi inspirisana
stvarnom licnoscu, zenom koju sam voleo.To je vasa
zemljakinja, Helena Meternah.
Larsen ocevidno stavlja do znanja da je iznenaden.
ERIK LARSEN
Ne?
ABEL ZNORKO
Da. Upoznali smo se pre petnaest godina. (Smeje se
srecan sto se ponovo priseca svojih uspomena.) Sreo sam
Helenu na jednom kongresu o mladoj nordijskoj knjizevnosti .
Pohadala ga je kao studentkinja u trecem redu, s izbacenim
nogama u prolaz.Cim sam je primetio osetio sam da nesto
prisno izbija iz nje. Da li sam je vec video? Ali silnim gledanjem,
na kraju sam pronasao poreklo tog osecanja prisnosti: dolazilo
je od njene ruznoce.
ERIK LARSEN
Molim?
ABEL ZNORKO
Lice lepih ljudi ima neku arhitekturu cak i kada nista ne
izrazavaju. Nedopadljivi ljudi su prisiljeni da se smese, da sijaju
ocima, da animiraju usta, ne bi li oziveli neizrazajno lice.Sa
njenog lica u secanju su ostajala samo osecanja koja je
ispoljavala, ne crte. Helena je bila primorana da stalno bude
ekspresivna. Uz to je jos bila unakaradena kozom zbog koje
sam se nelagodno osecao.Kad bih je gledao jezio sam se od
neprijatnosti, kao da se njeno telo nudilo opipljivo... Jedva sam
se usudivao da se okrenem ka Heleni, imao sam utisak da me
zaticu na delu kako je napadam, pipam,opipavam.Ta jadna
devojka ima nepristojnu kozu govorio sam sebi.
Ni silueta nije bila bolja. Helena je objektivno bila lepo
gradena ali nesto je izazivalo gadenje... Bio sam preplavljen
mucninom, nesto kao ... sazaljenje...da, osecao sam neku vrstu
nezne gadljivosti prema tim grudima suvise cvrstim, suvise
podignutim i siljatim, prema toj preterano okrugloj zadnjici, tim
mnogo izrazenim listovima; njeno telo mi je strcalo, besramno;
bila je gola pod odelom; od mene je pravila vuajera.
Kradom sam gledao moje kolege; Bio sam ubeden da smo
svi zapazili razmetanje besramnog tela te zene...
Ta neprijatnost me nije vise napustala.
Uvece na koktelu, malo smo popricali.Sarm . Glas.
Smesak. Razgovor. Izgledala je potpuno nesvesna
nepristojnosti svog fizickog izgleda.
Nocu sam legao misleci na nju: Jadna devojka, ponavljao
sam sebi; ima sve kvalitete na svetu osim onog da ucini
zaljubljenim jednog coveka. Zamisljao sam je golu i pocinjao da
se smejem. Prirodu sam smatrao nepazljivom, nepravednom a
sebe okrutnim. Steta.Svaki dan sam je posmatrao i svako vece
cekao san misleci na nju.Jedno jutro sam saznao da jedan od
mojih kolega sa seminara ne skida oka sa nje. Progutao sam
knedlu: hoce li da joj se podsmeva?
Odmah sam pomislio da treba da zastitim tu zenu.
Napustio sam sto, pridruzio joj se i pozvao na veceru. Bio sam
dosta zadovoljan sobom: bar ce se jadnica spasti zlonamernog
pakosnika.
To isto vece sam se zabavljao spremajuci se kao za neki

gala randevu. Obukao sam se,otisao po nju taksijem, pocastio
je jednim od najboljih restorana u gradu, i tada gotovo
mahinalno poceo sam da je zavodim.To me je zabavljalo:
ustvari cinio sam dobro delo pruzajuci toj zeni sto joj bez
sumnje ni jedan muskarac ne bi pruzio. Gusio sam se od
dobrote i paznje,opijao se svojim dobrim srcem...
U ponoc sam je otpratio. Predlozila je da popijemo
poslednju casu kao sto je obicaj. Prihvatio sam zabavno. Ako bi
i ona tako pocela,komedija bi bila potpuna.
Pili smo, pricali. Gledao sam je kako sedi na svom malom
studentskom krevetu: pozeleo sam da vodim ljubav. Kakva
steta sto je tako ruzna - pomislo sam.Ko je napravio prvi
potez? Sat vremena kasnije bili smo u zagrljaju. Bilo je
velicanstveno, noc kao jutro... Cuvajte se zena koje smatrate
ruznim, one su neodoljive...
ERIK LARSEN
Ja sam manje komplikovan od vas: cim sam primetio
Helenu Meternah smatrao sam da je divna.
ABEL ZNORKO
Hemijski efekat nase ljubavi: posle mene svi muskarci je
vide mojim ocima.
ERIK LARSEN
(sumnjicav. ) To mi ne govori kako ste je zaveli.
ABEL ZNORKO
Nisam je ja zaveo,ona je ta koja me je zavela. Neuspeh
jednog coveka nijedna zena tome ne odoleva.( Pauza, s
osvrtom na svoje uspomene, iskren. ) Pred njom sam bivao
razoruzan; imao sam pet godina, deset, dvadeset godina, bio
sam ja u svim svojim godinama, samo sam pored nje najzad
proziveo svoje detinjstvo i mladost u cetrdesetoj. (Nastavljajuci
suvise srecan sto prica o sebi: ) Ziveli smo zajedno vise
meseci ne napustajuci jedno drugo; bio sam iznajmio mali stan,
nedaleko od univerziteta. Moju uobrazenost je prihvatala kao
humor, zasmejavao sam je, mislim da sam stvarno bio postao

divan, kao u njenim ocima. Obasipao sam je poklonima, po prvi
put sam znao sta da radim s novcem. A ona me je toliko volela
da sam zbog nje poceo i sam sebe da volim.
ERIK LARSEN
Zbog cega se niste vencali?
ABEL ZNORKO
(smejuci se. ) Za jednog pisca vencanje je kao podna krpa
nasred biblioteke. (Pauza. ) Vise volim kratku ludost od duge
gluposti.
ERIK LARSEN
Necete se izvuci tom dosetkom. Zasto ste provocirali
raskid? Jeste bili alergicni na srecu?
ABEL ZNORKO
Bilo mi je stalo do Helene.Kad smo se zaklinjali da cemo
se uvek voleti, hteo sam da to uvek traje stvarno uvek. Znam
da najintezivnije strasti obecavaju vecnost ali da uglavnom
vecnost brzo prode.
ERIK LARSEN
Bojali ste se da se vasa osecanja ne ohlade?
ABEL ZNORKO
Ocigledno. To bi bilo isto sto i obecati da ces uvek imati
groznicu. Da bi ljubav ojacala nametnuo sam rastanak.
ERIK LARSEN
Jos uvek ne razumem.
ABEL ZNORKO
Ne razumete?Ali zivot u dvoje je prerastao u nepodnosljivu
tenziju: ziveti jedno uz drugo u istoj prostoriji, u istom krevetu,
nas je neprestano podsecalo da smo razdvojeni. Nikad se
nisam osecao tako sam kao kad sam je stalno dodirivao. Bacali
smo se jedno na drugo da ugasimo zed vecu od nas, neutoljivu

zed, koja je prelazila u besnilo, vodili smo ljubav dan i noc ...
dugo, besno... hteli smo da se pretocimo u isto telo. Svako
razdvajanje je postajalo odsecanje... Urlao sam od ljutnje,
udarao o zidove... ako bi odlazila na samo jedan dan, gubio bih
svezinu... Ubrzo nismo vise napustali stan, mislm da smo
proveli pet meseci grleci se.
Sa njom sam otkrio sve nevolje u ljubavi. Da li ste ikada
osetili scucurenu okrutnost u milovanju? Mislimo da nas ono
priblizava? Ono nas razdvaja. Milovanje nas izaziva,
razdrazuje; stvara se distanca izmedu dlana i koze. Pod svakim
milovanjem je patnja, patnja sto se necete u potpunosti naci.
Milovanje je nesporazum izmedu one samoce koja bi htela da
se priblizi i one koja bi htela da bude priblizena... ali to ne ide... i
sto se vise uzbudujemo, sve vise uzmicemo... mislimo da
milujemo telo, ali pozledujemo ranu...
Onda smo se stiskali, usne uz usne, zubi uz zube,
mesajuci nase pljuvacke; kao dva spasioca ili dva davljenika,
disali smo dah uz dah, srce uz srce, pokusavao sam da se
uguram u nju a ona da nestane u meni, hteli smo da satremo,
unistimo sve sto nas razdvaja, nestanemo jedno u drugom,
napravimo,dete, u definitivnom spajanju. Ali uzalud smo urlali,
bacakali se, ja sam ostajao posetilac a ona primalac. Ostajao
sam ja a ona - ona. I onda uprkos tolikoj nemoci da se
sjedinimo, jos nas je drzala nada za uzivanjem; osecali smo
kako se penje neodoljiva, ta sekunda gde bismo najzad bili
zajedno, gde bismo se pretocili jedno u drugo, ili mozda
ustvari... Jedan grc. Drugi grc. I ponovo samoca... Jadni mali
uzitak koji ponovo razdvaja tela, uzitak koji
razjedinjuje,odljubljuje.
Svako bi se otkotrljao na svoju stranu kreveta, vracen u
hladnocu, pustos, tisinu i smrt. Bilo nas je dvoje, zauvek. I od
trenutka kad sam mislio da cu izaci iz sebe, ostala je
uspomena na ogorcenost tuznu i tesku, kao parfem magnolije
koji otezava letnje vece... Zadovoljstvo je samo jedan od nacina
da upadnes u sopstvenu samocu.
ERIK LARSEN
Ja to ne vidim tako.
ABEL ZNORKO
(unet u svoju pricu. ) Vi nista ne vidite.To vise nije bila
ljubav, to je bilo robovanje. Nisam vise pisao, mislio sam samo
na nju, bila mi je potrebna.
ERIK LARSEN
Zrtvovali ste je.
ABEL ZNORKO
Molim?
ERIK LARSEN
Zrtvovali ste Helenu Meternah zbog vaseg dela? To je
ubistvo.
ABEL ZNORKO
Nikako. Napravili smo nasu ljubav cistijom, jacom, bitnijom.
ERIK LARSEN
A jel? Za vas je idealna ljubavnica ona koja nije tu?
ABEL ZNORKO
(zabavljajuci se Larsenovom agresivnoscu. ) Smirite se.Od
trenutka kad smo prestali da se bacamo jedno na drugo nasa
veza je postala bogatija. Pisuci jedno drugom, pricali smo o
knjizevnosti, filozofiji, umetnosti, komentarisala je svaku
stranicu koju bih napisao, nije me stedela, uostalom; Mislim cak
da je Helena bila jedini iskren kriticar koga sam ikada sreo. I u
mojim satima nemoci, kad sam se osecao prazniji nego
ciklonovo oko ona mi je vracala poverenje.
ERIK LARSEN
Kako je to prakticno.
ABEL ZNORKO
(zabavljajuci se sve vise i vise. ) Cujte, gospodine
novinare. Mislim da mnogo primate stvari k srcu. Hteli ste
nesto neizdano, ja vam ga dajem. Trebali biste da se
obradujete umesto da budete u takvom stanju. (Odlucan. )
Seks je samo lopovluk, kad se umesa u ljubav. Helena i ja smo
dugovali jedno drugom da se izdignemo van tih malih potresa.
(Razmislja, okleva jedan trenutak, zatim vadi pismo iz dzepa. )
Evo, hteo bih da mi ucinite jednu uslugu. Uzecete ovo pismo,
dati ga Heleni Meternah i zahtevati da ga procita pred vasim
ocima.
ERIK LARSEN
Zasto? Ona vise ne otvara vasa pisma?
ABEL ZNORKO
Cujte, ucinite mi tu uslugu bez diskusije.
Larsen uzima pismo, ali se neprestano vraca na predhobni

razgovor.
ERIK LARSEN
Ne, ne razumem... Vi jedno drugom namecete odsustvo,
nedostatak dragog bica...
ABEL ZNORKO
(mirno. ) Tristanov mac.
ERIK LARSEN
Molim?
ABEL ZNORKO
Tristanov mac.Znate li pricu o Tristanu i Izoldi, to je isto
jedna legenda odavde... Najveci ljubavnici sveta zavrsavaju
svoj zemaljski boravak na istom krevetu, lezeci jedno pored
drugog zauvek, sa izmedu njih Tristanovim macem... Izolda je
mogla da ostane srecna samo zahvaljujuci macu koji je
razdvaja od Tristana.
ERIK LARSEN
Vi ne volite ljubav nego ljubavnu ceznju.
ABEL ZNORKO
Glupost.
ERIK LARSEN
Vama je Helena potrebna da biste goreli, izgoreli, zalili se...
da biste umrli, a ne ziveli.
ABEL ZNORKO
(preuzimajuci Larsenovu igru. ) Imam zversku zelju da
umrem.
ERIK LARSEN
U svakom slucaju, vi cak ne znate ni ko je ona.
ABEL ZNORKO
(Smejuci se na Larsenovu agresivnost. ) Ali sta se to vas
tice?
ABEL ZNORKO
Vi ne volite Helenu, nego intenzitet vase patnje, nastranost
vase price, strepnju od neprirodnog rastanka ... Vama nije
potrebno Helenino prisustvo nego njeno odsustvo. Ne Helena
takva kakva je, nego Helena takva kakva vam nedostaje. Da,
dobro ste uradili sto niste otkrili javnosti da je vasa knjiga ishod
vaseg zivota: otkrilo bi se da je Abel Znorko, veliki Abel Znorko,
samo jedan obican bubuljicavi adolescent koji cezne cekajuci
postara vec petnaest godina!
Znorko je vrlo zbunjen koliko onim sto Larsen kaze toliko i

tonom kojim to kaze, ali je odlucio da se na to smeje.
ABEL ZNORKO
Smirite se. Ta scena je totalno van razgovora.
ERIK LARSEN
Vi uopste niste trebali da napustate tu zenu. Unistili ste je
udaljavajuci je od vas.
ABEL ZNORKO
Vi ste stvarno teski i nepronicljivi. Sve je bilo jako izmedu
nas, milovanje kao i rastanak. Ja nista nisam zrtvovao, mi smo
se bili slozili.Inace, po vama, zbog cega bi ona to prihvatila?
ERIK LARSEN
Pretpostavljam da je kao sve strastvene zene imala
intimnu predispoziciju da bude nesrecna. (Pauza. ) I zatim...
volela vas je. Prihvatila je zbog vas, samo zbog vas.
ABEL ZNORKO
Haj te !
ERIK LARSEN
Bilo vas je dvoje koji misle na velikog Abela Znorka, ona i
vi.
ABEL ZNORKO
Nego recite mi, njena pobuda vas zaista mnogo animira...
(Zabavno. ) Vi se lako razjarite kad treba da odbranite vasu
zemljakinju... Jel dobro poznajete Helenu Meternah?
ERIK LARSEN
Vrlo dobro. ( Pauza. )To je moja zena.
Znorko se zaprepasti
ABEL ZNORKO
Molim?
ERIK LARSEN
Helena Meternah je postala Helena Larsen...Larsen,
znate, ono prezime koje samo po sebi ispunjava besadrzajnost
kreacije...
Posrcuci Znorko sedne. Larsen ga gleda, vrlo zabavano i

ne mnogo iznenaden.
ERIK LARSEN
Rado li biste nesto popili? (Ironican citira Znorka od ranije.
) Jednu casu. Casicu. ( Pevuseci. ) Nista bolje od ledene
casice da podmaze glasnice.
Gura mu casu u ruke. Znorko se trgne i predomislja.
ABEL ZNORKO
Lazete ! Izmislili ste to vencanje da biste me izveli iz takta.
Dokazite to, dokazite da ste vi zaista njen muz...
Larsen mirno vadi iz novcanika jednu fotografiju.
ERIK LARSEN
Hocete li fotografiju sa naseg vencanja?
Gledajuci je Znorko oseca odvratnost. Najpre je uzbuden.
ABEL ZNORKO
Ja... ja...ja...je nisam nikada vise video odkad smo se
rastali...(neodoljivo ) kako je lepa...
Zatim svesno pretvara svoje uzbudenje u pljusak veselog

prezira.
ABEL ZNORKO
Kakav smesan... Jeste to vi tu, preobuceni u casnog
decka?... a vasa kravata, jel nakalemljena? Treba platiti da se
tako nesto obuce ili ste to,pak vi taj koga placaju? A sta je to,
taj leteci tanjir iznad Helenine glave? Sesir... Ne, to je farsa. To

su slike s maskenbala, jedne novogodisnje noci gde ste hteli da
se igrate, ko ce biti najveci kreten. (Umirujuci sebe. ) Vi se
salite. Ne sumnjam da poznajete Helenu ali Helena zivi sama
vec petnaest godina. Helena nije udata. (Vraca mu fotografiju. )
Vrlo je zabavan ovaj potez s fotografijom.
Larsen onda izvlaci jedan drugi papir iz novcanika.
ERIK LARSEN
Mozda ce vas ova isprava o licnim podacima vise ubediti?
Sedmi april, ima dvanaest godina.
ABEL ZNORKO
Dvanaest godina...
Znorko gleda zatim odgurne papir. Jako je zbunjen.

Najzad neubedljivo pita:
ABEL ZNORKO
A imate li de... decu?
Strahuje od odgovora. Larsen ga gleda i kaze mu iskreno,

bolno:
ERIK LARSEN
Ne.
Znorko uzdahne, utesen sto je posteden te

svireposti.Zatim naglo zgrabi svoju knjigu i besno je prelistava.
ERIK LARSEN
Sta radite?
ABEL ZNORKO
Hocu da znam sta mi je pisala 7-og aprila pre dvanaest
godina, sta je mogla da mi prica na dan svog vencanja !
( Pronalazi stranu. Nema pisma.)
Larsen se smeje. Znorko nastavlja s prelistavanjem.
ABEL ZNORKO
A sutradan? (Citajuci. ) Osmi april. Ljubavi moja,
posmatrala sam zoru misleci na tebe. Pomislila sam da mozda
zajedno gledamo isto sunce, na istoj zemlji, u istom
vremenskom trenutku pa ipak nisam mogla da budem srecna ...
(Razocaranom duhovitoscu. ) Evo pesme mlade verenice.To
nije pohvalno ni za vas ni za mene.
Larsen sleze ramenima. Znorko,iznuren spusta knjigu.
ABEL ZNORKO
A ja,sta sam ja radio tog dana? Kako sam mogao da nista
ne osetim? Bio sam bolestan mozda...(Razmislja.) U tom
slucaju vi ste to znali, vi ste vec sve znali ulazeci ovde?
ERIK LARSEN
Normalno. Zbog cega mislite da sam trazio da vas
sretnem?
ABEL ZNORKO
(uplasen. ) Zasto mi nikako nije pisala?
Larsen netremice posmara Znorka,i za njih dvojicu,

postavlja pitanja i daje odgovore kao da cita pisceve misli i
sudeluje u njegovom unutrasnjem nemiru.
ERIK LARSEN
Sta vi konacno znate o njoj? Vi ste se zadovoljili da se
tokom pet meseci trljate o nju, zatim ste je oterali. Vi niste nikad
pocinjali da budete par, bezali ste pre.
ABEL ZNORKO
(svadljiv. ) Jos se zalite a drugacije nebiste imali ni moje
ostatke.
ERIK LARSEN
Zaljubiti se to moze bilo ko, ali voleti...
ABEL ZNORKO
(dosavsi do energije. ) O, molim vas...nemojte porediti
vase privremeno zajednicko stanovanje sa vezom od petnaest
godina; Helena i ja neprestano mislimo jedno na drugo...mi se
dopisujemo svaki dan... mi jedno drugom sve pricamo...
ERIK LARSEN
(ironican. ) Sve? (Znorko cuti, dirnut. ) Sta vi znate o
Heleni? U vasem dopisivanju ,ona je postala takva kakvom ste
je vi hteli. Verna, pazljiva, u senci, u iscekivanju, potcinjena
vasem geniju. Haj te, haj te, gospodine ministru lazi, vi dakle
samo vase podnosite.
ABEL ZNORKO
Trebala je da mi kaze... mogla je da mi kaze za brak sa
vama...
ERIK LARSEN
Mozda je htela da vas postedi? Da vam ne saopsti da zivot
moze da se nastavi bez vas.Da vam ne skrene paznju da ste
zamenljivi. Da postedi vas ponos, to jest devet desetina vaseg
bica.To treba prihvatiti: postoji zivot posle Abela Znorka.
(Pauza. Insistira sa izvesnom okrutnoscu. ) Nije vas cudilo, to
potpuno udovistvo posle tog rastanka. Nikad niste sumnjali u
njeno devojastvo?
ABEL ZNORKO
Ne. Nasa strast je bila strahovita... takve prirode da je
ostavljala samo pepeo...
ERIK LARSEN
Vas je pepeo ipak bio mnogo uzburkan?
ABEL ZNORKO
Molim?
ERIK LARSEN
Mislim na sve te gospode koje vam isporucuju za vase
noci...
ABEL ZNORKO
Ne mojte sve mesati. Nijedna od tih lakih zena koje me
posecuju nocu nije zamenila Helenu .Volim ih zbog onoga sto
jesu i ostavljam zbog onoga sto nisu. Prosta higijenska
potreba...ja sam muskarac. Imam potrebu da zadovoljim
izvestan broj nagona.
ERIK LARSEN
Jer jedna zena nema nagona?
Znorko se zlobno okrece ka njemu.
ABEL ZNORKO
Hocete da me ubedite da je izabrala vas za pastuva? Da
se udala za onog sto ga je vidala od pet do sedam. Za vas? Vi
ste mi tako seksi k o kuvana noga !
ERIK LARSEN
A jel , vi se razumete u muskarce?
ABEL ZNORKO
Umem da prepoznam zavodnika, opazam ga po nozdrvi: to
je nozdrva koja njuska, kojoj je potrebno da se priblizi da bi
osetila, indiskretna nozdrva, nozdrva koja se kradom uvlaci u
prevoje pod rukama, laktovima, pod... Vi, vi imate uctivu
nozdrvu.
ERIK LARSEN
A!
ABEL ZNORKO
(insistirajuci. ) Helena je najsenzualnija zena koju sam
upoznao. Pitam se kako uspevate da je zadovoljite.
ERIK LARSEN
(iskren.) Helena nije sklona tim stvarima. Mi retko vodimo
ljubav.
ABEL ZNORKO
Vidite!
ERIK LARSEN
Ona to zahteva. Tvrdi mi da joj do toga nije stalo.
ABEL ZNORKO
Elegantan nacin da vam kaze da ste u krevetu narocito
dobri da spavate.
Larsen mirno prsne u smeh. Znorkova ukoravanja ga ne

dodiruju. Razume se da je bio vrlo spreman na to vredanje.
ERIK LARSEN
Pocinjem da razumem sta kod vas zvuci lazno.
ABEL ZNORKO
A jel ?
ERIK LARSEN
Prostakluk.
Znorko gotovo pada na stolicu. Uvida da Larsen u sustini

ima pravo i menja ton, umoran.
ABEL ZNORKO
Odlazite. Ova situacija nas sve vodi u propast. Ako sam
izabrao da zivim na ovom ostrvu to je da se spasem te vrste
trivijalnosti.
ERIK LARSEN
Ja uopste ne zelim da odem.
ABEL ZNORKO
Muz, zena, prevareni ljubavnik, sve mi to mirise na
prostakluk. Pretpostavljam da imate revolver u dzepu.
ERIK LARSEN
Niposto.
ABEL ZNORKO
(s uzdahom. ) Steta.
ERIK LARSEN
Helena, najsenzualnija zena ... Ali mislite li stvarno da mi
poznajemo istu zenu? Ima dve Helene: vasa i moja. Zasto bi
Helena bila monotona kao ledena stena? I ako nas je izabrala
obojicu, tako razlicite, to je sto je htela da bude razlicita sa
svakim od nas. Sa vama strast; sa mnom ljubav.
ABEL ZNORKO
(zajedljiv. ) Jadni moj : ljubav! Od kad ste vec ozenjeni?
ERIK LARSEN
Dvanaest godina.
ABEL ZNORKO
Dvanaest godina? To vise nije ljubav. To je lenjost.
(Umirujuci sebe. ) Osecate se jakim, nacinom zivotinjske
bliskosti, one kao kod krava u stali, ali svakidasnjica ne rusi
pregrade rastojanja, ona naprotiv gradi nevidljive zidine, zidine
od stakla koje se penju, koje tokom godina postaju deblje,
stvarajuci tamnicu, gde se uvek naziremo ali gde se nikada vise
ne srecemo. Svakidasnjica ! Providnost svakidasnjice! Ali ta
providnost je zatamljena.Ah,ta lepa ljubav koja se uspavljuje u
navici ,lepa ljubav koja dopusta iznuravanje, gadenje, da, lepa
ljubav stvorena od umora, carapa koje smrde, prstiju u nosu i

sipkavog prdeza pod carsafima.
ERIK LARSEN
Onda kad ne volimo zivot, sklanjamo se u uzviseno.
ABEL ZNORKO
I onda kad ne volimo uzviseno zaglibljujemo se u zivot.
ERIK LARSEN
Nasa prica je istinita, mi smo bliski, razgovaramo,
dodirujemo se svaki dan. Kad se probudim vidim njen potiljak.
Rizikovali smo da jedno drugo zadovoljimo ili razocaramo.Vi, vi
nikad niste imali hrabrosti da zivite u dvoje.
ABEL ZNORKO
Slabosti, da!
ERIK LARSEN
Hrabrosti! Hrabrosti da se angazujes, da imas poverenje.
Hrabrosti da ne budes vise muskarac iz snova nego stvarni
muskarac.Znate li sta je to intimnost? Nista drugo nego
svesnost svojih granica.Treba prezaliti svoju moc i pokazati tog
malog coveka-tu ne obarajuci pogled.Vi, vi ste izbegavali
intimnost da se nikada ne biste sudarili s vasim granicama.
ABEL ZNORKO
Postedite me vase filozofije, ona mirise na ustajalost.
ERIK LARSEN
Vi ste od onih koji vole ne uceci.
ABEL ZNORKO
U ljubavi nema nista da se uci.
ERIK LARSEN
Da . Drugi...
Znorko se briblizava Larsenu. Pogled mu je buntovnicki.

Upravo je razumeo sustinu.
ABEL ZNORKO
Ona mi zbog vas vise ne pise ! Procitali ste knjigu, otkrili
nasu vezu, napravili ste joj scenu, zabranili joj da nastavi.
ERIK LARSEN
(dvosmislen.) Mislite sta vam je drago.
ABEL ZNORKO
Da, da, vi ste joj zapretili, bili ste ludi od ljubomore,
rasplakali ste je. Ja je poznajem. Ona mrzi grubost. Bojala se
da vas ne povredi, odustala je ! Pa cak i da je prihvatila da mi
vise ne pise, obavestila bi me, objasnila bi mi... Ta pisma tu,
poslednja, vi ste ih zadrzali, zar ne? Hteli ste da polako umirem
mesecima.Jel tako?
ERIK LARSEN
Tako je: vi ne dobijate vise njena pisma jer ja ne zelim vise
to dopisivanje.
ABEL ZNORKO
A moja pisma, a! a pisma koja saljem Heleni vec cetiri
meseca? Gde su ona? Da li ih je bar dobila?
Larsen vadi jedan svezanj.
ERIK LARSEN
Evo ih.
Znorko se baci na njih.
ABEL ZNORKO
Nisu cak ni otvorena.
ERIK LARSEN
Vise biste voleli da sam ih procitao?
Znorko je zanet besom. Okrece se po prostoriji vicuci.
ABEL ZNORKO
Ma sta se to vas tice tupavko jedan! Mogli smo da
nastavimo da zivimo zajedno dopisujuci se da se vi niste
umesali!
ERIK LARSEN
Ta knjiga nije trebala da bude objavljena. Otkrili ste celom
svetu petnaest godina intimnosti a da je o tome niste
obavestili. To sto ste stavili drugo ime nista nije promenilo, vi
ste sve vulgarizovali. To je besramno. I sve to zbog cega? Da
biste napisali knjigu? Da biste dobili novac? Jel tako?
Znorko prosto pada u fotelju, hvatajuci se rukama za

glavu.
ABEL ZNORKO
Ja...ja imam svoje razloge.
ERIK LARSEN
A jel ?
ABEL ZNORKO
Da. Ti razlozi se ticu samo mene ...i Helene... Oni se
nalaze u mom poslednjem pismu...onom sto treba da joj ga
odnesete.
ERIK LARSEN
(pruzajuci ruku .) Dajte mi ga.
Znorko okleva zatim ga vadi iz dzepa. Larsen ga zgrabi;

gleda ga; oseca se da zeli da ga otvori. Znorko ga zaustavlja.
ABEL ZNORKO
Nije vama namenjeno.
Larsen ostavlja koferat u dzep. Znorko se, opsednut, vraca

na proslost.
ABEL ZNORKO
Opisivala mi je njene dane a vas tu nema...
ERIK LARSEN
Govorila vam je istinu: opisivala je dan koji provodi sa
vama, ne sa mnom. Imala je dve istine, to je sve: istinu sa
vama, istinu sa mnom.
ABEL ZNORKO
Da, dve lazi, bolje receno.
ERIK LARSEN
Sta vas navodi na pomisao da je Helena jedna? Jesmo li
mi jedna i ista osoba? Helena je strastvena ljubavnica sa vama
- i to je istina - , ona je moja zena iz dana u dan - i to je takode
istina. Nijedan od nas nije upoznao obe Helene. Nijedan od nas
ne moze zadovoljiti obe.
ABEL ZNORKO
(zloban. ) E pa, kazite mi suprugu, reklo bi se da vi to lepo
primate!
ERIK LARSEN
Nikad nisam mislio da ja Heleni mogu da zamenim sve
muskarce.
Znorko sleze ramenima. Nije se odljutio. Larsen se

priblizava muzickom aparatu.
ERIK LARSEN
Kad sam stigao, slusali ste zagonetne varijacije?
ABEL ZNORKO
Hocete takode da znate sta sam jeo?
ERIK LARSEN
Ona vam ih je dala?
ABEL ZNORKO
Cujte, odjebite! Rogonjo i snishodljivce, vi ste vec dobro
izresetani, bolje bi bilo da cutite.
ERIK LARSEN
(insistirajuci. ) Ona vam ih je otkrila? Siguran sam da je
ona.
ABEL ZNORKO
Da. ( Potsecajuci se. ) Prvi dan kad smo izmenjali ljubavne
reci, pruzila mi je tu plocu, Elgarove Zagonetne varijacije,
nezno mi se osmehnula i rekla: Obracamo se ljubavnim
recima, ali ko smo mi? Kome kazes: volim te?
ERIK LARSEN
(nastavljajuci .) ... I kome ja to isto kazem? Ne znamo
koga volimo. Nikad to necemo znati. Dajem ti ovu muziku da o
tome razmislis.
Znorko ga zacudeno gleda.
ABEL ZNORKO
Kako vi to znate? Ja sam to izostavio u mojoj knjizi.
ERIK LARSEN
Prvo vece kad smo izmenjali ljubavne reci, ona mi je to isto
rekla.
ABEL ZNORKO
(razocaran. ) A!
ERIK LARSEN
To je mozda jedina stvar od nje koju smo zajednicki imali,
obojica.
ABEL ZNORKO
(ogorceno. ) Izvinite, ali ja nisam imao vremena, kao vi, da
se naviknem na tu ideju... Ne osecam se dobro kad delim.
Larsen se priblizava klaviru i pocinje da svira Zagonetne

varijacije.
ERIK LARSEN
Zagonetne varijacije, varijacije na melodiju koju ne
cujemo...Eduar Elgar, kompozitor, tvrdi da se radi o vrlo
poznatoj melodiji ali je nikad niko nije identifikovao.To je
skrivena melodija koju naslucujemo, koja pocinje i nestaje,
melodija koju smo prinudeni da sanjamo, zagonetna,
neuhvatljiva, toliko daleka koliko i Helenin osmeh. (Pauza. )
Zene su one melodije koje sanjamo i koje necujemo. Koga
volimo kada volimo?To nikada ne znamo.
ABEL ZNORKO
(Povucen u sebe. ) Nikada... (Kad je Larsen zavrsio
muzicki odlomak, iznenada pita :) Koliko ima varijacija?
ERIK LARSEN
Cetrnaest varijacija. Cetrnaest nacina da prikazes odsutnu
melodiju.
ABEL ZNORKO
I vi mislite da nas je...cetrnaest?
Larsen ga gleda prenerazen. Znorko, ispred njega, prsne u

smeh.
ABEL ZNORKO
Salio sam se.( Na ivici je nerava. ) Cujte, mislim da smo
jedan drugom sve rekli. Saznao sam da je Helena udata, sto mi
krije vec dvanaest godina, dobro!Sada cak poznajem njenog
muza, vrlo dekorativnog coveka, koji propoveda zajednicki zivot
i dobrotu odaje bludu, dobro!Takode znam zbog cega mi vise
ne pise, dobro! Smatram da bi vodvilj mogao da ostane na

tome. Mislim da... da me te peripetije vise uopste ne
zabavljaju,hvala. (Zgrabi svoju poslednju knjigu i gleda je
iznervirano .) Ustvari,bio sam mnogo vise u pravu nego sto
sam mislio, malo pre kad sam vam rekao da je moja knjiga
izmisljotina: tu zenu sam izmislio, ona...ona nikada nije
postojala. (Baca knjigu u kamin. )To je najimaginarniji roman
koga sam ikada napisao a da to cak nisam ni znao.
ERIK LARSEN
Nemojte nista da zalite.
ABEL ZNORKO
(s patnjom. ) Dvanaest godina svakodnevnih lazi! Ona je
bila pisac! Kakva izmisljotina!Tvrdila je da su sve njene misli
bile meni posvecene, dok je pak rucala sa vama,vecerala sa
vama, spavala sa vama u istim carsafima! (Ljutnja se penje. )
Izigravala je cuvare iskrenosti pored mene, bila je gruba,stroga,
mnogo je zahtevala, nije me postedivala nijedne kritike a ja
sam je slusao kao dete svoju majku. Kakav glupak! (Van sebe.
) Bezao sam od sveta da bi se spasao pobedonosne
vulgarnosti, ogranicio sam se na tu zenu,prihvatao i najmanju
njenu rec s poboznom revnoscu, i saznajem da me je mirno
obmanjivala. Ali sta se nalazi u dusi te drolje? Kakva joj je
gnusna necasnost na savesti? Idite kuci i recite joj da necu vise
da cujem za nju, da povlacim vreme, negu, paznje koje sam joj
posvecivao, da ponistavam sve misli koje sam za nju gradio,
sva osecanja koja sam joj upucivao, da odnosim sve i da ima
samo jedna stvar koju odobravam, to je da sam objavio nase
dopisivanje jer ,ustvari, kao i sve velike drolje, ona je dosta
dobar pisac.
ERIK LARSEN
Necu joj reci.
ABEL ZNORKO
Recicete joj! A ove knjige se odricem! Dajem joj sva
autorska prava! Ona vise nije moja! Samo je njena!Umirite je,
recite joj da ce joj njena mala podvala, pored zabave koju mora
da joj je donela tokom dvanaest godina, doneti i miljone!
Recicete joj da necu vise nista s njom da delim,da mi se jebe
za nju i da cu je smrviti.
ERIK LARSEN
Necu joj reci.
ABEL ZNORKO
Ma da! Recicete joj, kao dobar muzic koji ste, kao kuce
koje sve prihvata! Kad se budete vratili, skocice na vas,
nestrpljiva; vec se mnogo zabavlja pri pomisli na nas susret.
Prenesite joj moje neprijateljske pozdrave, recite joj da je muvin
ispljuvak, da necu imati ni sekundu mira do onog dana, skorog
nadam se, kad cu je potpuno zaboraviti; da je ona za mene
ubuduce gotova,umrla i vracena u bezvrednost mediokriteta.
ERIK LARSEN
(Van sebe. ) Prestanite! Necu joj reci!
ABEL ZNORKO
A zasto?
ERIK LARSEN
Zato sto je umrla!
Larsenove reci jos odzvanjaju u tisini. Znorko kao da je

zadobio udarac nozem. Posrce.
Larsen,ne gledajuci ga, polako nastavi.
ERIK LARSEN
Helena je umrla. Agonija je trajala tri meseca. Tri meseca
je dugo kad se umire, kratko kad se zivi.
Abel Znorko osluskuje s bolom reci Larsena koji seda iza

njega i prica:
ERIK LARSEN
Kad su lekari uspostavili dijagnozu, bila je revoltirana.
Naljutila se, odlucila je da se bori. Ali ljutnja je bila samo privid
njenog karaktera.Sutradan se pomirila,nije ustala, ostala je da
lezi u krevetu,gledala me je kao kaznjeno dete. Necu da idem
u bolnicu. Hocu da me lece ovde. Kad je rekla leciti, mislila je
na drugu rec,ali suvise okrutnu za njena usta, rec koju nebi
mogla da izgovori.
Lekari su prihvatili. Ja sam sam postao bolnica i njene
negovateljice. Ziveo sam samo z brigom za Helenu, davao joj
lekove, hranio je, uveravao se da spava, pricao joj price,
pokusavao da je zasmejavam; znao sam da sve to nicemu ne
sluzi, da je to borba protiv neminovnog ali od tada sam samo
jos na taj nacin mogao da joj pokazem da je volim. Ona je tu
briznu paznju normalno prihvatala.Cinilo se da sustinu jedva
razume.Reci cu vam sta je najstrasnije u jednoj agoniji,
gospodine Znorko,to je sto gubimo bice koje volimo mnogo
ranije nego sto umre.Vidimo ga kako se smanjuje u
carsafima,otezava bremenom precutne strepnje, povlaci se u
nedokucivu tajnost, vidimo kako njegove oci lutaju po
svemirima o kojima nista vise ne govori. Helena je uvek bila tu,
pa ipak Helena je bila drugde. Ono sto je bolno za mene
gospodine Znorko, je to sto se cinilo da ponekad svo moje
staranje, taj beznadezni oblik ljubavi nailazi samo na
ravnodusnost.
Poslednjih dana cak nije vise ni pricala. Postala je tako
lagana da se nije imao utisak da lezi nego da je samo polozena
na povrsinu kreveta, bez tereta, kao ptica, jadna ptica bez
krila.Trebalo mi je dva sata da je nahranim jabukom.Na kraju
sam pozeleo da umre zauvek, stideci se svojih misli. Ona je bila
izmedu zivota i smrti, a ja izmedu ljubavi i mrznje.Agonija
deformise sve i svakog, gospodine Znorko.
Umrla je na dan proleca.Sneg se topio vec dve nedelje,
zatrpavajuci puteve blatom; nasa reka se prelivala, saobracaj u
Nobrovsniku je bio u zastoju, i onda, tog jutra, u zoru koja je po
prvi put,najavljivala zelenu stepu koja je pocinjala da zuti,
izdanke trave koji su prizivali sunce,zaspala je zauvek.
Tog jutra je bilo seva na nebu.
Znorko toplo prigrli Larsena uz sebe.
ABEL ZNORKO
Hvala. Hvala sto ste bili tu. Pored nje.
Erik Larsen sleze ramenima. Po njemu je to normalno.
ABEL ZNORKO
(bolno. ) Stidim se...ja...ja nisam nikad nista uradio za nju.
ERIK LARSEN
Gresite.
ABEL ZNORKO
Za to vreme, ja sam mislio samo na sebe, mozda sam bio
besan na nju, mislio sam na moju knjigu...beskoristan...
ERIK LARSEN
(blago. ) Ne. Vase odsustvo joj je cinilo dobro. Za vas,
tokom ova tri meseca agonije,ona je uvek bila pazljiva,
inteligentna, lepa, okrugla i cvrsta Helena.Za vas ona je uvek
postojala takva kakvom ste je vi zeleli, takva kakvom je sebe
zelela. Za vas, zahvaljujuci razdaljini, ona je bila ziva,
netaknuta, zatvorena u vas i njen san, san koji ni ona sama nije
otpocela sto joj je omogucavalo da porice, svaki dan sve vise
izbezumljujucu degradaciju. Ne znajuci nista o tome vi ste je
takode usrecili... Sada znam da je u njenim snovima i tisini
odlazila ovde, ka vama...
ABEL ZNORKO
Trebali ste da me zovete.
ERIK LARSEN
Na sutrasnji dan sahrane, zapalio sam dusek na kome se
u udubljenju ocrtavao trag od njenog tela...bacio sam njeno
odelo koje vise nista nikad nece ispuniti... Dao sam fotelju u
kojoj je volela da sedi, imao sam utisak da to nije namestaj
nego pas koji me pita molecivim pogledom gde mu je vlasnica...

Zatim, pocetkom popodneva, uzeo sam kljuc od njenog pisaceg
stola, i otkrio pisma, vasa pisma i koncept njenih.
ABEL ZNORKO
Predpostavljam da ste jos vise patili.
ERIK LARSEN
(okleva, zatim nastavlja. ) Bio sam zadovoljan sto sam
saznao da je bila srecnija nego sto sam mislio... da je imala
vise radosti od onih koje sam ja mogao da joj pruzim... utesio
sam se saznanjem da zivot nije bio suvise skrt sa njom.
Znorko je uzbuden time sto Larsen kaze.
ERIK LARSEN
Ono zbog cega sam patio, su sva pisma koje vam nije
poslala...ona gde govori ono sto je trebalo da vam precuti, do
koje mere joj ne dostajete; ona gde je urlala zbog ljubavi i
napustenosti, ona gde priznaje da vise nikada nece moci da
ozivi, ona iz kojih sam shvatio da ste vi jedini covek njenog
zivota...To su bila pisma za nju, ne za vas a jos manje za
mene...Niko nije bio predodreden da cuje taj krik...
Pri toj pomisli, hvata se rukama za glavu, da se osami.

Abel Znorko je zbunjen kao dete.Iznenada postaje blizak Eriku
Larsenu.
ABEL ZNORKO
Hte...hteo bih da idem sa vama u Nobrovsnik...da joj nosim
cvece.
ERIK LARSEN
(jednostavno. ) Dodite.
ABEL ZNORKO
Idem sa vama.
Larsen gleda u prostor na sofi izmedu njih dvojice.

Tajanstveno mu stavlja prst na usta, kao da vise ne treba
galamiti.
ERIK LARSEN
(polako. ) Ne cujete?( Pauza. ) Imam utisak da je ona tu.
Izmedu nas dvojice. Po prvi put.
ABEL ZNORKO
(takode polako, pokazujuci prazno mesto. ) Tu?
ERIK LARSEN
Tu.
Na trenutak, dva coveka su zblizena uspomenom na

Helenu.
Zatim Znorko suvise uznemiren, trlja oci, gleda oko sebe,
malo zbunjen, pocinjuci da drhti.
ABEL ZNORKO
Samo, treba da spakujem kofer...
ERIK LARSEN
Nije vam potrebno mnogo stvari.
ABEL ZNORKO
(iznenada uzasnut. ) To je sto...godinama nisam napustao
ostrvo... ne... ne znam sta da uzmem... sta mi treba?
ERIK LARSEN
(shvatajuci. ) Hocete da vam pomognem?
ABEL ZNORKO
Da, hvala, ja sam malo nesposoban s te strane...
I iznenada ga spopadne plac kao dete.
ABEL ZNORKO
Helena...
Trese se od jecanja. Bol ga je obuzeo.
ERIK LARSEN
(Zbunjen. ) Ni... nikad ne bih mogao da pomislim da cete
plakati.
ABEL ZNORKO
(zanet ocajem. ) Nikad nisam plakao. Helena, Helena! Ne!
Larsen se priblizava, pun postovanja za njegov bol.

Pokusava da ga umiri obgrljujuci rukama njegova ramena.
Posle nekoliko sekundi, Znorko se ljubazno oslobada.
ABEL ZNORKO
Izvinite, ne podnosim dodir muskarca...
Larsen s postovanjem, povlaci ruke. Cak je krenuo da

ustane u trenutku kad ga Znorko zadrzava.
ABEL ZNORKO
Jedan dan , Helena mi je rekla: Htela bih da vidim sebe
kad umirem. Zelela bih da prisustvujem svojoj smrti. To ne bih
htela da propustim. ... Tako se najzad i dogodilo...
Sada je red na Larsena da bude uzbuden.
ABEL ZNORKO
Pre deset godina je imala jedan napad. U njenoj porodici,
sve su zene umirale od raka. U tom trenutku sam se uplasio i
rekao sebi da treba da odem sa ostrva... da ponovo zivimo
zajedno... da prekinem taj besmisleni sporazum. Tokom
nekoliko nedelja, nije mogla da mi pise. Ali ispitivanja su
pokazala da se tumor povukao. Helena je pobedila.
ERIK LARSEN
I od tada dajete vas novac za medicinu. Jel zbog toga?
ABEL ZNORKO
Ovde mi za zivot nista ne treba.( Priznaje. ) Da to je zbog
toga, zbog nje...(Pauza.) Od tog napada smo postali blizi,
intimniji,kao da smo sazreli iz straha koji smo zajedno iskusili.
Ali nikad nismo pricali o smrti.
ERIK LARSEN
To je ono sto joj je pricinjavalo veliko dobro: to sto ste je
voleli kao da ste ona i vi besmrtni. Vasa ljubav je bila decji
bezbrizna; kod mene je suprotno; ja sam uvek voleo kao starac.
( Abel Znorko se ljubazno osmehuje, Larsen se opusta..) Moja
ljubav je brizna. Oduvek. Za mene, kad se Helena spoticala,
ona se slamala; kad je Helena krvarila, sva krv joj je oticala,
kad je Helena kasljala, ona je umirala. Koliko puta se rugala
meni i mojim strahovima. Voleo sam je na beznadezan nacin,
kao neko tajno bice, kratkog veka, koje treba da mi otmu.
Nikad je nisam bezbrizno voleo.( Pauza.) Bio sam u pravu.
ABEL ZNORKO
(iskren i jednostavan ) Srecan sam sto postojite. Ja nisam
bio obdaren da budem kao vi.( Bezivotan.) Ja sam samo
naduvenko, jedan od najgorih, od onih sto ga slusaju i postuju.
Mislim da sam izmislio kult knizevnosti, samo da bih sebe
postedeo zivotne patnje, toliko sam se bojao. Na papiru sam
bio hrabar, a u stvarnosti cak ne znam da li sam ikada
oslobodio zeca iz kaveza. Ja zivot nisam hteo da zivim, hteo
sam da ga pisem, sastavljam, dominiram, sedeci tu nasred mog
ostrva, u pupku sveta. Nisam hteo da zivim u vremenu koje mi
je dato, suvise ponosan, a takode nisam hteo da zivim u
vremenu drugih, ne,ja, ja sam izmisljao vreme, druga vremena,
doterivao sam ih pescanim satom mog pisanja. Sujeta. Svet se
okrece, trava raste, deca umiru a ja sam Nobelovac.
Predskazujem kao da cu promeniti tok stvari. Vas cak i ne
primecuju u masi nepoznatih, a ja sam od onih beskorisnih
koga blagoslove.( Znorko se dize i kaze , malo izgubljen. ) Sta
treba da ponesem?
ERIK LARSEN
Spremicu vase stvari.
ABEL ZNORKO
E pa, to mi je malo nezgodno ali... da, hvala. (Pokazuje
sobu sa strane.) Ovde je. Uzmite odelo koje hocete, obuci cu
ga.
Larsen se osmehne i prede u prostoriju sa strane.
ERIK LARSEN
( iz kulise.) Nisam znao da ste tako hendikepirani
svakodnevicom.
ABEL ZNORKO
(Pokusava da bude povrsan.) Ne znam da namestim
krevet ni savijem peskir.
ERIK LARSEN
( iz kulise. )Ali kako perete sudove?
ABEL ZNORKO
(Neznatno se osmehujuci .) PLjuvackom: naredujem.
Imam jednu kucnu pomocnicu koja dolazi svako jutro; ona sve
sreduje; da je manje ruzna, pomislio bih da je vila. ( Larsen se
vraca s nekokliko kosulja koje stavlja na kauc. )
ERIK LARSEN
Koju kosulju da uzmem, plavu ili belu? ( Znorko ne zna sta
da odgovori. Larsen onda pokazuje plavu.) Siguran sam da
vam ova lepo stoji. Slicna je boji vasih ociju.
ABEL ZNORKO
(oseca se neugodno zbog toga sto cuje.) A...
ERIK LARSEN
(odlazeci ponovo u kulisu, odakle kaze, vrlo prirodno. )

Helena je bila kao vi: potpuna suprotnost domacici. Bio sam
primoran da brinem o svemu.
ABEL ZNORKO
Znam: za pet meseci, kad smo ziveli zajedno, rublje se u
stanu toliko nagomilalo da nam je trebala karta ili kompas da bi
pronasli cist peskir... bili smo speleoloski par... (Dolazi pred
ogledalo i gleda kako mu stoji kosulja.Kaze za sebe. ) Da,
zaista mi lepo stoji.
ERIK LARSEN
(izvirujuci. ) Gacice ili gace?
ABEL ZNORKO
(Sokiran banalnoscu pitanja. ) Ne budite smesni.
ERIK LARSEN
Treba da znam: gacice ili gace?
ABEL ZNORKO
Ja nikada ne izgovaram te reci. Mislim da su... sramotne.
ERIK LARSEN
(iznenaden .) Gacice? Gace?
ABEL ZNORKO
To je neizdrzivo.Cujte malo ovo: kad kazemo gacice kao
da cujemo sum gaca koje se spustaju a kad kazemo gace kao
da cujemo gace koje se podizu.
ERIK LARSEN
(smejuci se. ) To mi ne govori koje da uzmem...
ABEL ZNORKO
(lose raspolozen. ) One sto se podizu.
Larsen se vraca sa gomilom rublja i stavlja ga na klupu.

ERIK LARSEN
Evo uzeo sam nepohodno. Osam pari carapa, dvoje
pantalone, dva dzempera i osam stvari sto se podizu.
ABEL ZNORKO
(neugodno. ) Da da, vrlo dobro, hvala. (Malo je iznerviran
lakocom kojom Larsen stavlja stvari u torbu. ) Ali... znate, ja
dolazim samo na dan ili dva, ne na nedelju dana...
ERIK LARSEN
O! Bila bi steta da putujete na tako kratko vreme. A i
videcete, bice vam lepo kod kuce...
ABEL ZNORKO
(mahinalno ponavljajuci ...) kod kuce...
ERIK LARSEN
Bice mi drago da dodete. Otkad vec...
ABEL ZNORKO
... Otkad vec...
Znorka zabrinjava Larsenova veselost. Priblizava se

neugodno,nakasljavajuci se.
ABEL ZNORKO
Cujte...ne bih hteo da bude nesporazuma... Cenim mnogo
vase ponasanje sa Helenom...Zahvalan sam vam zbog
toga...ali neka bude jasno da dolazim...zbog nje, ne zbog vas.
ERIK LARSEN
(malo napet. ) Pa dobro sam razumeo.
ABEL ZNORKO
Vi dobro shvatate da ustvari, mi nikada necemo
biti...prijatelji, vidite sta hocu da kazem.
ERIK LARSEN
Vidim. (Vrlo prirodno. ) Gde su vam toaletne stvari?
ABEL ZNORKO
(ponizen i iznerviran. ) Pustite, dovrsicu sam svoju torbu.
Izlazi. Larsen se kad je ostao sam priblizava muzickom

aparatu. Opet pocinje Zagonetne varijacije.
Ulazeci, Znorko zaustavlja muziku.
ABEL ZNORKO
Izvinite, ali...nisam navikao da delim tu muziku. Uostalom,
nista da delim.
ERIK LARSEN
Naravno. Hteo sam da vam postavim jedno pitanje: kad
vodite ljubav s nekom zenom, da li palite ili gasite svetlo?
ABEL ZNORKO
Pitanje bez interesa.
ERIK LARSEN
Molim vas...
ABEL ZNORKO
Gasim.
ERIK LARSEN
(uz osmeh. ) Bio sam siguran. Jos jedno pitanje, samo jos
jedno. (Znorko odobrava, primoran. ) Jeste li spavali sa vasom
najboljom prijateljicom?
ABEL ZNORKO
Vi ste poludeli.
ERIK LARSEN
Ozbiljan sam. Jeste li spavali sa vasom nalboljom
prijateljicom?
ABEL ZNORKO
Nemam prijatelja.
ERIK LARSEN
Trazim od vas odgovor.
ABEL ZNORKO
Sta hocete time da dobijete?
ERIK LARSEN
Vas odgovor?
ABEL ZNORKO
Bio bi ,ne.
ERIK LARSEN
Helena je bila moja najbolja prijateljica. Na ta vrata je usla
u moj zivot: osmeh, razgovori, poveravanja, i vrlo brzo navika.
Pricao sam joj o mojim ljubavnim neprilikama, to ju je
zabavljalo, savetovala me je... Skoro da smo ziveli jedno kod
drugog. A onda smo jednog dana shvatili da smo mi takode
muskarac i zena.Vodio sam ljubav sa mojom najboljom
prijateljicom, to je mnogo drugacije; praktikuje se na punom
svetlu, zadovoljstvo najzad ima lice.
ABEL ZNORKO
(iznerviran. ) Budalo. Ide se mnogo dalje u seksu kad se
zatvore oci.
ERIK LARSEN
Budalo.Ide se mnogo dalje u ljubavi otvorenih ociju. O
tome imam moju malu teoriju. Helena i ja smo...
ABEL ZNORKO
(povlaceci se u sebe. ) To me ne interesuje. (Iznenada
obuzet nejasnim secanjima ) Erik... Prijatelj Erik... Vi ste Erik o
kome mi je pricala pre mnogo ...
ERIK LARSEN
I o kome je prestala da vam prica pre dvanaest godina,
otkad smo se uzeli...
ABEL ZNORKO
Ali vi niste bili novinar !
ERIK LARSEN
Profesor muzike. I jos uvek sam. La Gazet iz Nobrovsnika
ne postoji.Izmislio sam je da bih dosao do vas.Uostalom po
tome sam vas smatrao naivnim; ili nestrpljivim.
Dva coveka se gledaju. Precutkuju ono sto im je na srcu.

Znorko, spremajuci torbu, prekida tisinu.
ABEL ZNORKO
Hajdemo. Skela ce uskoro ponovo proci. (Gleda suton
slezove i ljubicaste boje kroz prozorska vrata.) Kakva steta sto
odlazimo ! Danas dan prelazi u noc. Prvi suton posle sest
meseci i poslednji u narednih godinu dana. Trebalo je sad da
dodete...( Pita bezazleno. ) Kada je tacno umrla?
Larsen, koji izgleda da je cuo, ipak ne odgovara.
ABEL ZNORKO
Pitam vas kog dana je umrla Helena.
ERIK LARSEN
Jednog utorka. Utorak 21. mart.
ABEL ZNORKO
(prisecajuci se. )Tacno, rekli ste mi da je bilo prolece, da.
ERIK LARSEN
(polako. ) Na dan proleca... pre deset godina.
Znorko ne cuje odmah; zatim zastaje, zaprepascen,

fiksirajuci Larsena.
ERIK LARSEN
Ziveo sam sa Helenom samo dve godine. Na sutrasnji dan
sahrane, kad sam hteo da sredujem stvari, otkrio sam pisma,
vasa pisma... otkrio sam ona koja vam je napisala u prvim
danima svoje bolesti i koja vam nije poslala.Saznao sam za
vasu ljubav, sta je bila, sta je postala...Strasno mi je
nedostajala... Onda, uvece, uz...uzeo sam pero i pisao sam
vam. Uvek sam znao da imitiram rukopise, posebno njen, sto je
inace znalo da je razbesni.
ABEL ZNORKO
( Bezbojnim glasom. ) Pa to ste vi?
ERIK LARSEN
Vec deset godina. Vise puta nedeljno; Skoro svaki dan.
Znorko prosto pada na kauc, unezveren.
ERIK LARSEN
Predpostavljam da mi po vama nema izvinjenja.
Znorko ne odgovara. Larsen ga tuzno gleda.
ERIK LARSEN
Nisam hteo da umre. Ona je zivela kad god sam primao
vasa pisma. Bila je srecna sto ih cita, tako srecna. I vi isto. Vi
ste bili srecni sto vam odgovara. I ja srecan, medu vama
dvoma... Bili ste u pravu malo pre: potrebna nam je laz.
Dugujemo zivot mrtvima.
Dugo medusobno cutanje.

Znorko naglo zgrabi knjigu. Otvara je i cita.
ABEL ZNORKO
Ljubim tvoje usne, onu dole, sto je najosetljivija, onu sto
otice kad se vodi ljubav...Jeste to vi pisali?
ERIK LARSEN
Prestanite, neprijatno je !
ABEL ZNORKO
Jeste li vi to pisali?
ERIK LARSEN
Tr...trazio sam u predhodnim pismima...ja sam se
dokumentovao...
ABEL ZNORKO
I... milujem ti vrh butine, unutra, tamo gde je uvek toplo,
tamo odakle polaze drhtaji da bi ukocili celo tvoje telo ...
ERIK LARSEN
(neugodno, lazno naivan. ) Kod mene je to tako, a kod
vas?
Znorko se uspravlja, preteci. Larsen izgleda jadno kao da

se demoralisao. Znorko vitla karabinom i priblizava se Larsenu.
ABEL ZNORKO
Haj te kidajte... kidajte... I nastojte da trcite, da trcite
brzo... Ovog puta necu nisaniti kapiju.
Larsen ga gleda ne drhcuci.
ERIK LARSEN
Bas me briga. Zbog cega ste objavili vase dopisivanje?
Fiksira Znorka. Nijedan od njih dvojice se ne pomera. I

iznenada Larsen uhvati karabin, iscupa ga. Cuva ga sa svoje
strane.
ERIK LARSEN
Dosao sam da vam postavim samo jedno pitanje, znao
sam sta radim dolazeci: zasto ste objavili vase dopisivanje sa
Helenom?Zasto?
ABEL ZNORKO
To vas se ne tice.
ERIK LARSEN
Tice me se. Vec deset godina znam sve o vama i Helena
je zivela zahvaljuci meni. Objavljujuci tu knjigu vi ste je ubili.Vi
ste je ubili ! Da se knjiga nije pojavila mogao sam da nastavim
da vam pisem dok sam god ziv.
Larsen mu naglo pruza pusku i silom mu je stavlja u ruke.

Znorko ponovo dominira, ali vise ne razume ovu situaciju.
ERIK LARSEN
Potpuno sam ravnodusan na svoju smrt. Ali pre nego sto
me likvidirate, morate mi reci zasto.
Znorko ne odgovara. Larsen mu kaze, gotovo opcinjen.
ERIK LARSEN
Abel Znorko, ja sam Helena. Vec deset godina se volimo
preko nje,pricamo preko nje. Vi ste ubili Helenu obljavljujuci tu
knjigu. Sta vam je bilo?
ABEL ZNORKO
(iznenada nemocan. ) Odgovor je tu. (Spusta pusku i
pokazuje pismo koje Larsen drzi u dzepu. ) U poslednjem
pismu. Onom koje ste trebali da joj ponesete.
Larsen zgrabi pismo.
ABEL ZNORKO
(refleksno. ) Ne, to nije za vas...
Larsen se tuzno smesi. Znorko, takode sasvim tuzan,

ostavlja karabin.
Larsen otvori pismo i cita. U isto vreme,Znorko se gotovo
u polu snu izjasnjava:
ABEL ZNORKO
Mnogo sam se bojao. Vrlo bojao. Hteo sam da vidim
Helenu. Ona je odbila.
ERIK LARSEN
To je bio ugovor.
ABEL ZNORKO
Bio je ugovor.
Larsen je zavrsio da cita pismo i savija ga. Gleda Znorka s

izvesnom neznoscu.
ERIK LARSEN
(polako. )Trebalo je sasvim jednostavno da mi kazete
istinu. Dosao bih. Umesto da me provocirate objavljujuci knjigu.
ABEL ZNORKO
(ogorcen. ) Ali nemam nista da vam kazem. Nisam vas
provocirao i necu da vas vidim. (Iznuren, gotovo pada na sofu.
) Kad mi je moj lekar rekao da imam taj rak u sebi koji me
postepeno jede, odlucio sam da se necu leciti. Hteo sam samo
jedno: da ponovo vidim Helenu ali da joj ne kazem da bi to bio
poslednji put . Odbila je da dode, pozivala se na ugovor. Ostalo
mi je samo jedno resenje: da je isprovociram. Zato sam, kada
je moj izdavac dosao ovde, rizikovao da stavim sve na kocku;
pruzio sam paket pisama i rekao: evo mog romana. Odmah ga
je objavio. A ja sam ocekivao Heleninu reakciju. Cekao sam da
se naljuti, iskrca ovde, da... I nista se nije dogodilo.
ERIK LARSEN
Gde je taj rak?
ABEL ZNORKO
U plucima... kao kod nje...
Larsen, razocaranim gestom:
ERIK LARSEN
Zavidim vam sto ste joj tako bliski... i sto cete, mozda,
umreti kao ona.
ABEL ZNORKO
Ne verujem da cu umreti. A u to sam verovao. Ponovo su
mi uradili analize. Sve se povlaci.
ERIK LARSEN
(sumljajuci. ) Jel to tacno?
ABEL ZNORKO
Tacno je. (Ogorcenim smehom. ) Ja sam od onih mrtvaca
koje treba sahranjivati vise puta.
ERIK LARSEN
Stvarno?
Znorko ne odgovara. Larsen se priblizava, nezno mu

stavljajuci ruku na rame. Taj gest umiruje Znorka.
ABEL ZNORKO
(tiho, ne razmisljajuci. ) U svakom slucaju, ne smeta mi
sto cu umreti... ako mogu opet da pisem. (Pauza. )Ja sam
ustvari uvek govorio da je zivot samo prevara. U njega su nas
stavili bez naseg slaganja, iz njega nas isteruju protiv nase
volje. Cim pomislimo da smo nesto dotakli, to nesto nestaje.Mi
uvek volimo samo fantome dragih nam bica, dok oni sami
ostaju za nas zagonetke koje nikad ne razjasnimo. (S bolnim
smehom. ) Mislio sam da ce se, kad umrem podici velovi, lepi
teski i debeli velovi, kao pdsuknje, da samo na trenutak, jedan
jedini, naslutim istinu i njene gole butine. Mora da sam vec

mrtav.
ERIK LARSEN
Ostacu pored vas.
Znorko se uspravlja i vrlo strogo razmatra Larsena.
ABEL ZNORKO
Ne, vi sada, treba da idete. Ja, naravno, necu ici u
Nobrovsnik. Ne sa vama. Ovde cu zaliti Helenu.
Larsen oseca da se ne moze suprotstavljati ranjenom

coveku, prikuplja svoje stvari da izade.Polazeci, uzalud vreba
Znorkov pogled.
Znorko dezorjentisan, najzad sam, malo se povodi zatim
kao po refleksu seda za klavir. Pocinje da svira Zagonetne
varijacije.
Posle nekoliko sekundi Larsen se opet pojavljuje, lagano
se krecuci u ritmu muzike. Priblizava se Znorku i tiho kaze:
ERIK LARSEN
Znate, kad su je zakopali, pre deset godina, mislio sam de
je u isto vreme kad i Helena sahranjena ljubav. A zatim ste se
pojavili vi, i ona kroz vas, i shvatio sam da globus nije tako
prazan.
ABEL ZNORKO
Za mene jeste.
ERIK LARSEN
Sta je uzajamna ljubav? Dva sna koja se slucajno slazu,
srecni nesporazum, nesporazum, razume se, sa obe strane...
mozemo li da razgovaramo preko nasih snova?
ABEL ZNORKO
Zao mi je. Moji snovi ne maju isti pol sa vasim.
ERIK LARSEN
Ono sto sam ja naucio tokom ovih deset godina, je da
ljubav nema pola.
ABEL ZNORKO
Napolje !
ERIK LARSEN
(poslusan, ponavljajuci. ) Napolje.
Priblizava se vratima i zaustavlja.
ERIK LARSEN
Dugujemo zivot mrtvima. Dugujemo ga takode zivima.
ABEL ZNORKO
Napolje !
ERIK LARSEN
(Ponavljajuci. ) Napolje.
Larsen gleda kako se spusta noc. Iznenada drhti od zime.

Treba da se primeti samoca koja ga tisti mesecima .
ERIK LARSEN
(kao za sebe -samog. ) U pocetku te nisam voleo Abel
Znorko, ti si samo nadutost, arogancija, uobrazenost. Vise si
vremena proveo izigravajuci genija, nego sto si ga stvarno
ispoljavao. Pisao sam samo da bi Helena zivela. A onda sam
pod tvojim nedostacima otkrio jednu jedinu svetlost, mali
plamen svece, drhtav, uzbudljiv, raznezujuci,strasan: strah.
(Priblizavajuci se. ) Ti si samo strah Abel Znorko, strah od
zivota od koga si bezao, strah od ljubavi koju si izbegavao,
strah od zena koje si samo jeb o.Sklonio si se u tvoje knjige i na
to ostrvo. Zbog toga si postao slavan i svaki citalac se pronalazi
u tebi: ti se bojis vise od svih. Kod tebe je sve neumereno,
ljutnja i ljubav, egoizam i neznost, glupost i inteligencija, sve je
upadljivo, uocljivo, ostro, tu se seta kao po divljoj sumi, tu

lutamo i gubimo se, to je kao zivot. (Pauza. ) Kao zivot.
( Pauza, zatim stidljivo. ) Potrebni ste mi.
Izdaleka se cuje maglena truba skele koja zove.
ABEL ZNORKO
Napolje.
ERIK LARSEN
(savladan. ) Napolje. (Larsen okleva s odlaskom.) Sta
cete da radite.
ABEL ZNORKO
Da ostarim. Od kad sam vas sreo osecam se sposobnim
za to.
ERIK LARSEN
Ne. Ne vi.
ABEL ZNORKO
Da ostarim u miru, bezbrizno, bez potomstva. Mnogo para
i nikakva posla. Postacu potpuni imbecil, Erik Larsene, srecan
imbecil. Vise ni u sta ne verujem. Od egzistzncije ocekujem
samo lako varenje i dubok san. Prazninu Erik Larsene, najzad
prazninu. Zahvaljujuci vama. Hvala. Zbogom.
Larsen gleda pomrcinu koja se spustila. Drhti.
ERIK LARSEN
Noc je... hladno je...( Pauza. ) Zbogom, Abel Znorko.
Drhti, scucurio se. Skela ponovo zove svojim oslabljenim

zvukom. Larsen izlazi.
Kad je ostao sam, Abel Znorko razmislja, zatim naglo,
izlazi kroz krajnja vrata.
Cuju se dva pucnja.
Tisina.
Zatim sum nekog trcanja.

Larsen se opet pojavljuje. Ovog puta se siroko osmehuje
kao da ga taj poziv ispunjava. Abel Znorko se vraca, setan, s
puskom u ruci. Gleda Larsena bez reci.
ERIK LARSEN
(dobro raspolozen. ) Moracete da promenite kapiju.
Izresetana je.
ABEL ZNORKO
(stidljivo.) Hteo sam da vam kazem...
ERIK LARSEN
Da?
ABEL ZNORKO
Pi... pisacu vam...?

Variations Zagonetne Varijacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Variations Zagonetne Varijacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zagonetne varijacije

ERIC EMMANUEL SCHMIT

Koga volimo kada volimo? Zna li se ikada ko je voljeno

Kao da je bilo juce kad se jedan mlad, prenadaren covek,

U ovom pozorisnom komadu, u pitanju je jedno neobicno

Vremenom, imajuci sve vise uspeha, Elgar na kraju

POSLEDNJE BELESKE SA PROBA

Filmska produkcija nam vraca Delona. Cuvajmo ga! Neki

svoju istinu coveka i glumca, ako zaboravimo ono sto je bio da

Larsen uzmice zaprepascen.Ne moze da veruje u ono sto

Larsen pojuri ka prozorskim vratima da izade.Znorko ga

Nista se ne bojte.Pucam samo u ljude koji se priblizavaju

ERIK LARSEN ( zaleden)

Znorko se smeje kao da je bila rec o mondenskoj uctivosti.

Znorko ga gleda cekajuci i dalje odgovor. Stoga Larsen

Pauza. Gledaju se,ili bolje reci, odmeravaju

Larsen mu pruza papir. Malo primoran njegovim

Znorko prsne u smeh.

Ja skroman? Ne verujem da skromnost postoji. Gledajte

(Pauza. Laka nelagodnost s jedne i s druge strane. )

Znorko izostrava glas i pozitivno klima glavom. Larsen

Izazvali ste veliko iznenadjenje ovim romanom: po prvi put

Larsen ga gleda, zacuden. Znorko je iznenada dirljiv.

Larsen ga gleda.Oseca da bi Znorko mogao da ujeda ali

ponovnim prepisivanjima, raportiranjem i umnozavanjem,

Larsen besan pakuje svoje stvari.

Larsen , isprovociran, ne zna kako s njim da postupa.

Znorko nastoji da ga zadrzi.

Ide ka vratima. Iznenada, vrlo hitro Znorko ga presrece.

Larsen okleva, zatim se ponovo smesta na kauc.

Larsen prihvata casu i pije, iscrpen napetoscu njihovog

nebo, prerija, ove velike neispisane stranice koje se pisu bez

Gledaju se. Cute.

Larsen dirnut, neugodno obara glavu. Nastoji da razgovoru

uvede u svet odraslih.Ali ne, posle vrlo kratkog vremena sam

Ma ne ,shvatate li u cemu je prednost: zadovoljstvo je

Larsen uzdise i ponovo uzima svoj notes.

Abel Znorko prsne u smeh.

Odmeravaju se pogledom, zacutali na trenutak.Izbegavaju

Znorko ga gleda ne izgovarajuci ni reci. Iznenada izgleda

Cuti udubljen u misli.

Larsen se priblizava i stavlja mu ruku na rame.

Znorko poskoci ali ga Larsenova ruka najzad umiruje.

Iznenada iritiran, Znorko se dize i baca svoju casu o zid.

Larsen ga ljubazno gleda, ne pomerajuci se, ne verujuci.

I jurne ka terasi da bi stvarno ponovo uzeo vazduha, kao

Zastaje, zatim se prezirno slezuci ramenima, udubljuje u

Larsen besno baca svoje stvari na zemlju.

Znorko sipa sebi casu. Kad je prinese ustima, Larsen mu

Odmeravaju se pogledom. Znorko zakljucuje laganim

Ponovo im sluzi pice. Pauza.

lavandu u carsafima... Ne vidim da bi ste rizikovali da imate

Znorko okleva, zatim na kraju seda.

Larsen se opusta i siroko osmehije. Ne izgleda mnogo

Znorko izgleda duboko razocaran sto Larsena mnogo

Larsen se dize i kaze ociglednim cudenjem:

Znorko se odusevljeno smeska.

Znorko prsne u smeh.

Larsen se dize, zgrabi svoj kaput i torbu.

ali drugacije... imacete prostor koji se odobrava za knjizevnost,

Znorko staje izmedu njega i izlaza.

Znorko se animira ne bi li zadrzao Larsena.

Larsen ponovo seda. Pauza.