Artur nicler

U kolu

(deset dijaloga)

Prevod: Borivoj Gerzi

LICA:
BLUDNICA
VOJNIK
SOBARICA
MLADI GOSPODIN
MLADA SUPRUGA
MU
SLATKA MALA
PESNIK
GLUMICA
GROF

I BLUDNICA I VOJNIK

Kasno nou pored Augartenovog mosta. Vojnik se vraa kui, zvidi.

BLUDNICA: Doi, lepi moj anele. (Vojnik se okrene, zatim nastavi put.) Zar nee sa
mnom?
VOJNIK: A, JA sam taj lepi aneo?
BLUDNICA: Naravno, ko drugi? Ajde sa mnom, ivim tu blizu.

VOJNIK: Nemam vremena. Moram u kasarnu.

BLUDNICA: Kasarna moe da eka. Kod mene je lepe.
VOJNIK (pribliijojse): To je ve mogue.
BLUDNICA: Pst! Moe da naie neki straar.
VOJNIK: Smeno! Straar! Imam i ja bajonet.
BLUDNICA: Ajde, doi.
VOJNIK: Pusti me na miru. I onako nemam novaca.
BLUDNICA: Meni ne treba novac. (Vojnik stane. Iznad njih je ulina svetiljka.)
VOJNIK: Nee novac? Pa ko si onda ti?
BLUDNICA: Civili me plaaju. Neko kao ti moe me imati dabe.
VOJNIK: Ti si znai ona o kojoj mi je Huber priao...
BLUDNICA: Ne znam ja nikakvog Hubera.
VOJNIK: To mora da si ti. Zna - kafe u Brodskoj ulici - rekao je da te je tu pokupio.
BLUDNICA: Pokupila sam ja mnoge mukarce u tom kafeu... mnoge i mnoge...
VOJNIK: Dobro, ajdemo, idemo...
BLUDNICA: ta, sad se uri?
VOJNIK: Pa, ne znam ta ekamo? Moram da se vratim u kasarnu do deset.
BLUDNICA: Dugo si u vojsci?
VOJNIK: ta te to zanima? Je li daleko?
BLUDNICA: Deset minuta hoda.
VOJNIK: To mi je predaleko. Poljubi me.
BLUDNICA (ljubi ga): To mi je i najmilije, kada nekog volim!
VOJNIK: Meni nije. Ne, neu s tobom, daieko je.
BLUDNICA: Zna ta, doi sutra popodne.
VOJNIK: Dobro. Gde stanuje?
BLUDNICA: Kladim se da nee doi.
VOJNIK: Ako kaem da hou...

BLUDNICA: Zna ta, ako je do mene daleko, ta misli da tamo... tamo... pored reke.
(Pokazuje na Dunav.)
VOJNIK: ta?!
BLUDNICA: Mirno je... tamo niko nee doi.
VOJNIK: A, to nije prava stvar.
BLUDNICA: Sa mnom je uvek prava stvar. Ajde, ostani sada sa mnom. Ko zna hoemo li
sutra biti ivi?
VOJNIK: Dobro. Ajde onda... ali brzo.
BLUDNICA: Pazi, mrano je. Ako se oklizne, u Dunavu si.
VOJNIK: Moda bi to bilo najbolje.
BLUDNICA: Pst! ekaj malo. Tu negde je klupa.
VOJNIK: Dobro se snalazi ovde, a?
BLUDNICA: Volela blh ljubavnika kao to si ti.
VOJNIK: Bila bi previe ljubomorna.
BLUDNICA: Ve bih te oduila od toga.
VOJNIK: Ha!
BLUDNICA: Ne tako glasno. Ponekad se ovde pojavi
straar. Nikada ne bi poverovao da smo u samom
centru Bea, a?
VOJNIK: Ajde, doi.
BLUDNICA: ta ti je? Ako se okliznemo, zavriemo dole u vodi.
VOJNIK (zgrabi je): Ah, ti...
BLUDNICA: vrsto me dri, oe?
VOJNIK: Ne brini.

BLUDNICA: Bilo bi lepe na klupi.

VOJNIK: ta ima veze... Ajde, dii se!
BLUDNICA: Zato tako uri?

VOJNIK: Moram da se vratim u kasarnu. Ve kasnim.

BLUDNICA: Kako se zove?
VOJNIK: Zato te to zanima?
BLUDNICA: Ja se zovem Leokadija.
VOJNIK: Ha! Takvo ime nikada nisam uo.
BLUDNICA: Ej, ti!
VOJNIK: ta sada hoe?
BLUDNICA: Ajde, daj mi neto za mog gazdu.
VOJNIK: Ha! Misli - mene e da muze? Zdravo! Leokadija...
BLUDNICA: Lopove! Pokvarenjaku! (Vojnik se izgubio.)

II VOJNIK I SOBARICA

Prater. Nedelja vee. Staza koja vodi od vaara u mrane aleje. Jo uvek se uju zvuci sa
vaara i melodija popularne polke "Igra pet novia", koju svira bleh-orkestar. Vojnik.
Sobarica.
SOBARICA: Sada mi, dakle, recite zato ste eleli da tako brzo odete iz kafea? (Vojnik se
glupavo smeje, zbunjen.) Bilo je tako lepo. Volim da igram. (Vojnik je uhvati oko struka.)
SOBARICA (doputa): Ne igramo vie. Zato me tako stiskate?
VOJNIK: Kako se zovete? Kati?
SOBARICA: Samo vam je Kati u glavi.
VOJNIK: Znam, znam... Vi ste Mari.
SOBARICA: Ovde je tako mrano. Plaim se.
VOJNIK: Ne treba da se plaite. Zaboga, pa sa mnom ste sigurni.
SOBARICA: Ali, gde to idemo? Ovde nema ni ive due. Ajde da se vratimo, tako je mrano.
VOJNIK (uvue dim iz svoje Virdinijke tako da ar zasvetli): Sada je svetlije. Ha, ha! O, ti,
zlato!
SOBARICA: ta to radite? Da sam samo znala!

VOJNIK: Znate ta, gospoice Mari, avo me odneo ako je jedna imala tako lep stas kao vi
danas u Svobodi.
SOBARICA: Vi ste ih, znai, sve probali?
VOJNIK: To se vidi u igri. Mnogo se tada vidi! Ha!
SOBARICA: Igrali ste sa plavuom sa krivim licem vie nego sa mnom.
VOJNIK: Ona je tara prijateljica jednog mog prijatelja.
SOBARICA: Onog kaplara sa uvrnutim brkovima?
VOJNIK: A, ne, jednog civila. Znate, onog koji je sedeo za mojim stolom, koji ima promukao
glas.
SOBARICA: Ah, znam ga. To je jedan drzak ovek.
VOJNIK: Je li bio drzak prema vama? Pokazau mu! ta vam je uradio?
SOBARICA: Oh, nita... Samo sam videla kakav je bio prema drugim devojkama.
VOJNIK: Recite mi, gospoice Mari...
SOBARICA: Opriete me tom cigarom.
VOJNIK: Pardon! Gospoice Mari, znate ta... Govorimo jedno drugom ti.
SOBARICA: Jo uvek se ne poznajemo dovoljno.
VOJNIK: Mnogi koji se ne podnose govore jedno drugom ti.
SOBARICA: Moda sledei put, kada se budemo... Ali, gospodine Franc...
VOJNIK: Zapamtili ste moje ime?
SOBARICA: Ali, gospodine Franc...
VOJNIK: Recite samo Franc, gospoice Mari.
SOBARICA: Ne budite tako drski. Pst, ako neko doe!
VOJNIK: Pa i ako doe, ne vidi se prst pred okom.
SOBARICA: Gde smo to doli, pobogu?
VOJNIK: Gledajte, jp dvoje kao mi.
SOBARICA: Gde? Ne vidim nita.
VOJNIK: Tu, pred nama.
SOBARICA: Zato kaete, kao mi?

VOJNIK: Mislim, koji se vole kao mi.

SOBARICA: Ej, pazite! ta je to? Skoro sam pala.
VOJNIK: To je ograda livade.
SOBARICA: Ne gurajte me, pau.
VOJNIK: Pst, ne tako glasno.
SOBARICA: Stvarno u vikati... ta to radite? ta...
VOJNIK: Ovde nema ni ive due.
SOBARICA: Pa ajdemo onda nazad, gde su ljudi.
VOJNIK: Ne trebaju nam ljudi, Mari treba nam... ha ha...
SOBARICA: Ali, gospodine Franc, molim vas, za ime boga... da sam samo znala... oh, oh...
doi!

VOJNIK (blaeno): Ah, boga mu... jo jednom... ah...

SOBARICA: Ne vidim ti lice.
VOJNIK: ta... Ma kakvo lice...

VOJNIK: Sluajte, gospoice Mari, ne moete ostati tu na travi.

SOBARICA: Doi, Franc, pomozi mi da ustanem.
VOJNIK: Ajde, ustaj.
SOBARICA: O, boe, Franc.
VOJNIK: ta znai stalno to Franc, Franc?
SOBARICA: Ti si lo ovek, Franc.
VOJNIK: Da, da. ekaj malo.
SOBARICA: Zato si me pustio?
VOJNIK: Zar ne smem da upalim cigaru?
SOBARICA: Tako je mrano.
VOJNIK: Sutra e ponovo biti svetlo.

SOBARICA: Barem mi reci da me voli.

VOJNIK: Mora da si to ve osetila, gospoice Mari. Ha!
SOBARICA: A kuda idemo?
VOJNIK: Pa, nazad.
SOBARICA: Ali, molim te, ne idi tako brzo!
VOJNIK: Zato? Ne volim da idem po mraku.
SOBARICA: Voli li me, Franc?
VOJNIK: Upravo sam rekao da te volim.
SOBARICA: Doi, poljubi me jo jednom.
VOJNIK (izvlai se): Sluaj - tamo se ponovo uje muzika.
SOBARICA: Ponovo eli da igra?
VOJNIK: Naravno, ta drugo?
SOBARICA: Franc, sluaj, moram da idem kui. Oni e me grditi. Moja gospoa je jedna
takva... ona bi najvie volela da uopte ne izlazim iz kue.
VOJNIK: Dobro. Idi onda kui.
SOBARICA: Mislila sam, gospodine Franc, da ete me otpratiti?
VOJNIK: Otpratiti?
SOBARICA: Pa, malo je tuno da idem sama kui.
VOJNIK: A gde stanujete?
SOBARICA: Nije daleko - u Porcelanskoj ulici.
VOJNIK: Tako? Da, to je u istom pravcu. Ali, rano je. Igranka jo uvek traje. Noas ne
moram da se vratim rano. I zato idem jo malo da igram.
SOBARICA: Naravno, shvatam. Sad dolazi na red ona plavua sa krivim licem.
VOJNIK: Ha! Njeno lice nije tako loe.
SOBARICA: O, boe, vi mukarci ste tako pokvareni. Sigurno to radite sa svakom.
VOJNIK: Bilo bi previe.
SOBARICA: Franc, molim vas, nemojte veeras... ostanite sa mnom... molim vas...
VOJNIK: Dobro, dobro. Ali prvo hou jo da igram.

SOBARICA: JA vie ne igram ni sa kim!

VOJNIK: Evo, ve smo stigli.
SOBARICA: Gde?
VOJNIK: Svoboda! Brzo, zar ne? Jo uvek sviraju onu... (peva) tadarada, tadarada... Dakle,
ako oe da me saeka, otpratiu te kui... ako nee... onda zdravo.
SOBARICA: Ou, saekau. (Ulaze u dvoranu za igru.)
VOJNIK: Gospoice Mari, zato ne naruite sebi pivo? (Okrene se plavui, zvidue dok
sobarica ne ode, govori ugladeno.) Draga gospoice, da li bih mogao da vas zamolim...?

ILI SOBARICA I MLADI GOSPODIN

Vrelo letnje popodne. Roditelji su otili na selo. Kuvarica ima slobodan dan. Sobarica u
kuhinji pie pismo svom ljubavniku, Vojniku. Iz sobe Mladog gospodina uje se zvono. Ona
ustane i ode do sobe. Mladi gospodin lei na divanu, pui i ita neki francuski roman.
SOBARICA: Izvolte, mladi gospodine?
MLADI GOSPODIN: A, da, Mari, da, zvonio sam, da... ta sam ono hteo? O, da, naravno,
spustite roletne, Mari. Hladnije je kada su sputene... da... (Sobarica ode do prozora i spusti
roletne. Mladi gospodin nastavi da ita.) ta to radite, Mari? A, da. Ali sada ne vidim da
itam.
SOBARICA: Mladi gospodin radi tako mnogo.
MLADI GOSPODIN (otmeno preuje ta je rekla): To bi bilo sve. (Sobarica izae. Mladi
gospodin pokua da nastavi sa itanjem, ali uskoro spusti knjigu i ponovo zazvoni. Sobarica
se ponovo pojavljuje.)
MLADI GOSPODIN: Mari... ta sam sada hteo da kaem... A, da... Ima li u kui malo
konjaka?
SOBARICA: Ima, ali je zakljuan.
MLADIGOSPODIN: Kod koga je klju?
SOBARICA: Kod Uni.
MLADI GOSPODIN: Ko je Uni?
SOBARICA: Kuvarica, gospodine Alfred.
MLADI GOSPODIN: No, idite i pitajte Uni.

SOBARICA: Lini ima slobodan dan.

MLADI GOSPODIN: Tako...
SOBARICA: eli li mladi gospodin da mu donesem konjak iz kafea?
MLADI GOSPODIN: Ne... i onako je previe toplo. ta e mi konjak? Znam, Mari, donesite
mi au vode. Pst, Mari... neka istee... da bude hladna. (Sobarica izlazi. Mladi gospodin je
prati pogledom; kada stigne do vrata ona se okrene i pogleda ga. Mladi gospodin gleda u
plafon. Sobarica odvrne slavinu, pusti da voda tee. Odlazi do svog malog kabineta, pere ruke
i nameta se pred ogledalom. Vrati se do esme, napuni au i odnosije Mladom gospodinu.
On se napola pridie. Sobarica mu prua au. Dodirnu se prstima.)
MLADI GOSPODIN: Dobro, hvala. ta vam je? Vratite au na posluavnik... (Ponovo legne
iprotee se.) Koliko je sati?
SOBARICA: Pet, mladi gospodine.
MLADI GOSPODIN: Pet sati, dobro. (Sobarica odlazi; kod vrata se okrene. Mladi gospodin
je gleda, ona to primeti i nasmei se. Izlazi. On jo malo nastavi da lei, onda naglo ustane.
Ode do vrata, vrati se, ponovo legne na divan. Pokuava da ita. Posle nekoliko minuta
ponovo zvoni. Ulazi Sobarica, na usnamajojje osmeh koji nepokuava da sakrije.)
MLADI GOSPODIN: Ah, Mari, znam ta sam hteo da vas pitam. Je li doktor iler jutros
dolazio?
SOBARICA: Ne, jutros niko nije bio.
MLADI GOSPODIN: udno. Znai, doktor iler nije dolazio? Poznajete li vi uopte doktora
ilera?
SOBARICA: Da, poznajem. To je jedan gospodin sa gustom crnom bradom.
MLADI GOSPODIN: Da. Jeste li sigurni da nije dolazio?
SOBARICA: Da. Niko nije dolazio, mladi gospodine.
MLADI GOSPODIN (odluno): Doite ovamo, Mari.
SOBARICA (malo se priblii): Izvolte.
MLADI GOSPODIN: Blie... tako... ah... upravo sam mislio...
SOBARICA: ta je mislio mladi gospodin?
MLADI GOSPODIN: Upravo sam mislio... upravo... pa, o vaoj bluzi... Kakav je to
materijal?... Oh, doite
blie. Neu vas ugristi.
SOBARICA (prie mu): ta je sa mojom bluzom? Zar se ne dopada mladom gospodinu?

MLADI GOSPODIN (zgrabi je za bluzu i privue sebi): Plava? To je veoma lepa plava boja.
(Jednostavno.) Lepo izgledate, Mari.
SOBARICA: Ali, mladi gospodine...
MLADI GOSPODIN: No, ta je? (Otkopa joj bluzu. Znalaki.) Imate divnu belu kou, Mari.
SOBARICA: Mladi gospodin mi laska.
MLADI GOSPODIN (ljubi joj grudi): Neu vas povrediti.
SOBARICA: O, ne.
MLADI GOSPODIN: Mislio sam, jer tako uzdiete. Zato onda uzdiete?
SOBARICA: Oh, gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN: I kako imate fine papue...
SOBARICA: Ali... mladi gospodine... ako neko zazvoni...
MLADI GOSPODIN: Ko bi sada zvonio?
SOBARICA: Ali... ima previe svetla...
MLADI GOSPODIN: Ne treba da se stidite preda mnom. Ne treba da se stidite ni pred kim...
kad ste tako lepi. Da, due mi, Mari, vi ste... Znate, ak i vaa kosa lepo mirie.
SOBARICA: Gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN: Nemojte biti takvi, Mari... Ve sam video kako izgledate. Pre neku no,
kada sam se kasno vratio, poao sam da popijem au vode a vrata vae sobe su bila
otvorena... I tako...
SOBARICA (krijui lice): O, boe, nikada ne bih pomislila da gospodin Alfred moe biti tako
zloest.
MLADI GOSPODIN: Video sam mnogo toga... ovo... i ovo... i ovo... i...
SOBARICA: Ali, gospodine Alfred!
MLADI GOSPODIN: Doi, doi... ovde... da... tako...
SOBARICA: Ali, ako neko zazvoni...
MLADI GOSPODIN: Prestanite ve jednom, zaboga, jednostavno neemo otvoriti...

(Zvono na vratima.)

MLADI GOSPODIN: Do avola... Kakvu samo buku pravi ovaj tip. Mora da odavno zvoni.
A mi ga nismo uli.
SOBARICA: Oh, ja sam sve vreme pazila.
MLADI GOSPODIN: Idite i vidite ko je... kroz pijunku.
SOBARICA: Gospodine Affred... Vi ste... ne... tako ravi.
MLADI GOSPODIN: Molim vas, idite vidite ko je... (Sobarica izlazi, Mladi gospodin brzo
podigne roletne.)
SOBARICA (vraa se): Ko god da je bio, otiao je. Nema nikoga. Moda je bio doktor iler.
MLADI GOSPODIN (neugodno dirnut): Dobro. (Sobarica mu prilazi. On uzmakne.) Mari...
idem do kafea.
SOBARICA (neno): Ve... gospodine Alfred?
MLADI GOSPODIN (strogo): Idem do kafea. Ako doktor iler doe...
SOBARICA: On danas nee doi.
MLADI GOSPODIN (jo stroije): Ako doktor iler doe, ja u... biu u kafeu... (Odlazi.
Sobarica uzme cigaretu sa stola, stavi je u dep i izae.)

IV MLADI GOSPODIN I MLADA SUPRUGA

Vee. Salon ujednoj kui u Visokoj ulici, nameten sa banalnom elegancijom. Mladi
gospodinje upravo uao. On upali svee, jo uvek je u eiru i ogrtau. Otvori vrata susedne
sobe izaviri unutra. Svetlost svea iz salona preleti preko parketa i osvetli krevet sa
baldahinom u susednoj sobi. Crvenkasto svetlo odara u kaminu spavae sobe iri se preko
zastora oko kreveta. Mladi gospodin gleda po sobi. Uzme sprejza osveavanje prostorija i
prica jastuke. Zatim ide sa sprejom kroz obe sobe tako da uskoro svuda zamirie na ljubiice.
Onda skine eir i ogrta. Sedne u plavu somotsku fotelju, zapali cigaretu ipui. Malo kasnije
ponovo ustane i ode da proveri da li su aloni zatvoreni. Iznenada, vrati se u spavau sobu i
otvori fioku nonog stoia pored kreveta. Trai neto, izvadi nalu od kornjainog oklopa.
Trai mesto da je sakrije, najzad je stavi u dep svoga ogrtaa. Ode u salon, otvori vitrinu sa
piem. Izvadi srebrni posluavnik, bocu konjaka i dve ae i sve to stavi na sto. Ode ponovo
do svog ogrtaa i izvadi mali beli smotuljak iz depa. Odmota ga i stavipored boce konjaka;
ode do vitrine i izvadi dva mala tanjira, noeve i viljuke. Izvadi ueereni kesten iz smotuljka
i pojede ga. Zatim naspe sebi au konjaka. Brzo ispije. Gleda na sat, eta po sobi. Zastane
ispred zidnog ogledala, izvadi iz depa ealj i oelja kosu i svoje male brkove. Odlazi u
predsoblje i oslukuje. Tiina. Onda navue dve plave zavese preko vcata spavae sobe.
Zvono na vratima. Mladi gospodin se malo trgne. Onda sedne u fotelju i ustane tek kada se

vrafa ofvore. Mlada supruga ue, ima veliki veo oko glave. Ona zatvori vrata za sobom
izastane na trenutak, drei levu ruku na srcu, kao da pokuava da savlada neko unutranje
uzbuenje. Mladi gospodin joj prie, uzme joj levu ruku i pritisne poljubac na belu rukavicu
sa crnim vezom.
MLADI GOSPODIN (tiho): Hvala vam.
MLADA SUPRUGA: Alfrede... Alfrede!
MLADI GOSPODIN: Doite, potovana gospoo... doite, gospoo Ema.
MLADA SUPRUGA: Ostavite me samo na trenutak... molim vas... Ali, molim vas, Alfrede!
(Ona jo stoji pored vrata. Mladi gospodin stoji pred njom i dri je za ruku.)
MLADA SUPRUGA: A gde sam ja, u stvari?
MLADI GOSPODIN: Kod mene.
MLADA SUPRUGA: Ovo je uasna kua, Alfrede.
MLADI GOSPODIN: Zato? Ovo je veoma ugledna kua.
MLADA SUPRUGA: Srela sam dva oveka na stepenitu.
MLADI GOSPODIN: Poznajete li ih?
MLADA SUPRUGA: Ne znam. Moda.
MLADl GOSPODIN: izvinite, draga moja gospoo - ali morate znati koga poznajete.
MLADA SUPRUGA: Ja nisam nita videla.
MLADI GOSPODIN: Ali ak da su bili i vai najbolji prijatelji, nisu vas mogli prepoznati.
ak ni ja nisam mogao. Da nisam znao da ste to vi... taj veo...
MLADA SUPRUGA: Imam dva vela.
MLADI GOSPODIN: Zar neete da priete malo blie?... I... kada biste bar skinuli eir?
MLADA SUPRUGA: ta vam pada na pamet, Alfrede? Rekla sam vam samo pet minuta...
Ne due... Kunem vam se...
MLADI GOSPODIN: Ali va veo...
MLADA SUPRUGA: Dva.
MLADI GOSPODIN: Dobro, oba vela, onda... Dozvolite mi bar da vas vidim.
MLADA SUPRUGA: Volite li me, Alfrede?
MLADI GOSPODIN (duboko uvreen): Ema... Pitate me...

MLADA SUPRUGA: Ovde je tako vrue.

MLADI GOSPODIN: Ali, vi jo niste skinuli krzneni ogrta. Posle ete se prehladiti.
MLADA SUPRUGA (najzad ue u sobu i srui se u fotelju): Iscrpljena sam.
MLADI GOSPODIN: Dozvolite. (Skinejoj veiove, izvadi igle iz eira i stavi na stranu eir,
igle i velove, to mu Mlada supruga doputa. On stoji ispred nje, klima glavom.)
MLADA SUPRUGA: ta vam je?
MLADI GOSPODIN: Nikada niste bili tako divni.
MLADA SUPRUGA: Kako to mislite?
MLADI GOSPODIN: Sam... sam sa vama... Ema... (Klekne na jedno koleno pred njenu
fotelju, uzme je za ruke i obaspe ih poljubcima.)
MLADA SUPRUGA: A sada... pustite me da idem! Uinila sam ono to ste eleli. (Mladi
gospodin spusti glavu u njeno krilo.) Obeali ste mi da ete biti dobri.
MLADI GOSPODIN: Jesam.
MLADA SUPRUGA: Uguiu se u ovoj sobi.
MLADI GOSPODIN (ustane): Jo uvek niste skinuli ogrta.
MLADA SUPRUGA: Stavite ga pored eira. (Mladi gospodin joj skine ogrta i stavi ga na
divan.) A sada... zbogom...
MLADI GOSPODIN: Ema... Ema...
MLADA SUPRUGA: Odavno je prolo pet minuta.
MLADI GOSPODiN: Nije ni minut!
MLADA SUPRUGA: Alfrede, recite mi kdiko je tano sati.
MLADI GOSPODIN: Tano je est i etvrt.
MLADA SUPRUGA: Trebalo je da ve odavno budem kod sestre.
MLADI GOSPODIN: Sestru moete uvek da vidite...
MLADA SUPRUGA: Oh, Alfrede, zato ste me naveli na ovo?
MLADI GOSPODIN: Jervas... oboavam, Ema.
MLADA SUPRUGA: Koliko ena je to ve ulo od vas?
MLADI GOSPODIN: Ni jedna - otkako sam vas video.

MLADA SUPRUGA: Kako sam ja lakoverna osoba. Da mi je samo neko rekao... ak i pre
nedelju dana... ak i jue...
MLADI GOSPODIN: M prekjue ste mi obeali...
MLADA SUPRUGA: Vi ste me toliko muili. Ali ja nisam eiela da to uradim. Bog mi je
svedok. Nisam elela da to uradim... Jue sam vrsto reila... Znate li da sam vam sino
napisala jedno dugo pismo?
MLADI GOSPODIN: Nisam dobio nikakvo pismo.
MLADA SUPRUGA: Pocepala sam ga. O, trebalo je da ga poaljem.
MLADI GOSPODIN: Bolje je ovako.
MLADA SUPRUGA: Oh, ne. To je sramota. Ne razumem sama sebe. Zbogom, Alfrede,
pustite me da idem. (On je zagrli i obaspe joj lice strasnim poljubcima.) Onda... Odrite svoju
re.
MLADI GOSPODIN: Jo jedan poljubac... samo jedan.
MLADA SUPRUGA: Poslednji. (On je poljubi; ona mu uzvrati; njihove usne su dugo
spojene.)
MLADI GOSPODIN: Mogu li neto da vam kaem, Ema? Sada prvi put znam ta je to srea.
(Mlada supruga klone u fotelju, on sedne na naslon i lagano joj stavi ruku oko vrata.)... Ili,
bolje reeno, sada prvi put znam ta bi srea mogia da bude. (Mlada supruga duboko uzdahne,
a on je ponovo poljubi.)
MLADA SUPRUGA: Alfrede, Alfrede, ta to radite sa mnom!
MLADI GOSPODIN: Ovde je udobno... Zar ne? I potpuno smo bezbedni. Hiljadu puta je
lepe nego oni sastanci na otvorenom.
MLADA SUPRUGA: Oh, ne podseajte me na njih...
MLADI GOSPODIN: Uvek u ih se seati sa
beskrajnom radou. Svaki trenutak koji sam
proveo pored vas je slatka uspomena.
MLADA SUPRUGA: Seate li se bala industrijalaca?
MLADI GOSPODIN: Da li se seam?... Sedeo sam pored vas za vreme veere, sasvim pored
vas. Va mu je pio ampanjac... (Mlada supruga ga prekorno pogleda.) Samo sam hteo da
govorim o ampanjcu... Ema, hoete li aicu konjaka?
MLADA SUPRUGA: Samo nekoliko kapi, ali bih prvo popila au vode.

MLADI GOSPODIN: Dobro... Gde li je... ah, da... (Rairi zavese i ode u spavau sobu. Ona
gleda za njim. Vrati se sa bokalom i dve ae.)
MLADA SUPRUGA: Gde ste to bili?
MLADI GOSPODIN: U... u susednoj sobi. (Sipa joj au vode.)
MLADA SUPRUGA: Alfrede, hou sada neto da vas pitam - ali morate mi se zakleti da ete
mi rei istinu.
MLADI GOSPODIN: Kunem se.
MLADA SUPRUGA: Je li u ovim sobama ikada bila neka druga ena?
MLADI GOSPODIN: Ali, Ema - ova kua postoji dvadeset godina.
MLADA SUPRUGA: Vi znate na ta ja mislim, Alfrede... SA vama! Ovde, kod vas!
MLADI GOSPODIN: Sa mnom... ovde... Ema! Nije lepo od vas to tako neto mislite.
MLADA SUPRUGA: Znai, vi ste... kako da... Ali ne, bolje da ne pitam. Bolje da nita ne
pitam. Sama sam kriva. Sve se plaa.
MLADI GOSPODIN: Ta, ta vam je? O emu to govorite? ta se plaa?
MLADA SUPRUGA: Ne, ne, ne, ne smem doi k sebi... inae u propasti u zemlju od stida.
MLADI GOSPODIN (sa bokalom u ruci, tuno klima glavom): Ema, kada biste samo znali
koliko mi bola nanosite. (Mlada supruga sipa sebi konjak.) Rei u vam neto, Ema. Ako se vi
stidite to ste ovde... ako ste ravnoduni prema meni... ako ne oseate da ste vl za mene
blaenstvo... onda je boljeda idete...
MLADA SUPRUGA: Da, to u i da uradim.
MLADi GOSPODIN (uzmeje za ruku): Ali ako slutite da ne mogu da ivim bez vas, da jedan
poljubac u vau ruku znal za mene vie nego nenost svih ena na svetu... Ema, ja nisam kao
drugi mladi ljudi koji znaju da se udvaraju... Ja sam moda pomalo naivan... ja...
MLADA SUPRUGA: Ali, ako ste vi ipak kao ostali mladi ljudi?
MLADI GOSPODIN: Tada vi ne biste danas bili ovde, jer vi niste kao druge ene.
MLADA SUPRUGA: Kako vi to znate? (Odveo ju je do divana i seo pored nje.)
MLADI GOSPODIN: Mnogo sam razmiljao o vama. Ja znam da ste nesreni.
MLADA SUPRUGA (obradovana): Jesam.
MLADI GOSPODIN: ivot je prazan, nitavan i... tako kratak - tako uasno kratak! Postoji
samo jedna srea... pronai nekoga ko e vas voleti... (Mlada supruga uzme ueerenu kruku
sa stola i stavi je u usta.)

MLADI GOSPODIN: Pola meni! (Ona mu daje ustima.)

MLADA SUPRUGA (skloni mu ruku sa svoje noge): Alfrede, ta to radite? Je li to vae
obeanje?
MLADI GOSPODIN (proguta kruku, onda odvanije): ivot je tako kratak.
MLADA SUPRUGA (slabo): Ali to nije razlog...
MLADI GOSPODIN (mehaniki): O, jeste!
MLADA SUPRUGA (jo slabije): Alfrede, obeali ste mi da ete biti dobri... A ovde ima
toliko svetla...
MLADI GOSPODIN: Doi, doi, jedina moja... (Digne je sa divana.)
MLADA SUPRUGA: ta to radite?
MLADI GOSPODIN: Tamo nije ni malo svetlo.
MLADA SUPRUGA: Tamo je, znai, druga soba?
MLADI GOSPODIN (vodi je za sobom): Divna soba i... potpuno mrana.
MLADA SUPRUGA: Onda je bolje da ostanemo ovde. (On je ve pred zavesom. Otkopa joj
prsluk.) Vi ste... Oh, boe, ta to radite sa mnom, Alfrede?!
MLADI GOSPODIN: Oboavam te, Ema!
MLADA SUPRUGA: Ne, ekaj, ekaj samo trenutak... (slabano) idi... pozvau te.
MLADI GOSPODIN: Daj mi... daj da ti... (zbuni se) daj... dati... pomognem.
MLADA SUPRUGA: Nemoj, pocepae mi sve.
MLADI GOSPODIN: Zar nema mider?
MLADA SUPRUGA: Nikada ne nosim mider. Ima jedna uvena glumica koja ga takoe ne
nosi. Ali, evo, skini mi cipele. (On joj skine cipele i ljubi joj stopala. Ona uskoi u krevet.)
Oh, hladno mi je.
MLADI GOSPODIN: Ubrzo e biti vrue.
MLADA SUPRUGA (tiho se smeje): Misli?
MLADI GOSPODIN (neprijatno dirnut, sebi): Nije morala da to kae. (Skida se u mraku.)
MLADA SUPRUGA (neno): Doi, doi, doi!
MLADI GOSPODIN (ponovo u boljem raspoloenju): Dolazim...
MLADA SUPRUGA: Ovde tako miriu ljubiice!

MLADI GOSPODIN: To si ti sama... Ti, (uznju) sama...

MLADA SUPRUGA: Alfrede... Alfrede!!!
MLADI GOSPODIN: Ema...

MLADI GOSPODIN: Mora da te previe volim... da... to me dovodi do ludila.

MLADA SUPRUGA: ...
MLADI GOSPODIN: Ovih poslednjih dana skoro da sam poludeo. Znao sam da e mi se ovo
dogoditi.
MLADA SUPRUGA: Nemoj da brine.
MLADI GOSPODIN: O, naravno. To se samo oekuje kada je ovek...
MLADA SUPRUGA: Ne... nemoj... Nervozan si. Smiri se...
MLADI GOSPODIN: Jesi li ula za Stendala?
MLADA SUPRUGA: Stendala?
MLADI GOSPODIN: "Psihologija ljubavi".
MLADA SUPRUGA: Ne, zato pita?
MLADI GOSPODIN: U toj knjizi ima jedna pria koja na neto ukazuje.
MLADA SUPRUGA: Kakva pria?
MLADI GOSPODIN: Ima tamo jedna grupa konjikih oficira koji su zajedno...
MLADA SUPRUGA: Pa...
MLADI GOSPODIN: I oni priaju jedan drugome o svojim ljubavnim avanturama. I svaki od
njih kae da je sa enom koju je voieo naj... zna, najstrastvenije... da je ona sa njim, to jest on
sa njom... ukratko, ista stvar desila se svakome od njih sa tim enama, kao... to se upravo
meni desilo sa tobom.
MLADA SUPRUGA: Da.
MLADI GOSPODIN: To je veoma karakteristino.
MLADA SUPRUGA: Da.
MLADI GOSPODIN: To jo nije kraj prie. Jedan jedini tvrdi da mu se to nikada u itavom
ivotu nije dogodilo, ali - to je sad Stendalov sopstveni komentar - on je bio poznati
hvalisavac.

MLADA SUPRUGA: O, stvarno?

MLADI GOSPODIN: Pa ipak me uznemirava ta glupost, ak i ako to zaista nije vano.
MLADA SUPRUGA: Naravno. Ali zna... ti si mi i obeao da e biti dobar.
MLADI GOSPODIN: Zna, nemoj da se smeje, to ini stvar jo gorom.
MLADA SUPRUGA: Ne, ne smejem se. To to je Stendal napisao je vrlo zanimljivo. Uvek
sam mislila da se to samo deava starijima... ili vrlo... zna, ljudima koji su veoma mnogo
toga doiveli...
MLADI GOSPODIN: ta ti pada na pamet. To nema nikakve veze. Oh, zaboravio sam
najlepu priu u Stendalovoj knjizi. Jedan od konjikih oficira pria kako je proveo tri noi, ili
est... nisam siguran koliko... sa enom za kojom je eznuo nedeljama - desiree - shvata... i
oni nita drugo nisu radili svih tih noi osim to su plakali od sree... oboje...
MLADA SUPRUGA: Oboje?
MLADI GOSPODIN: Da. To te udi? Ja mislim da je to tako razumljivo - naroito ako je
ovek zaljubljen.
MLADA SUPRUGA: Ali, svakako da ima mnogih koji uopte ne plau.
MLADI GOSPODIN (nervozno): Oh, svakako... to je bio izuzetan sluaj.
MLADA SUPRUGA: Oh... Mislila sam da je Stendal rekao da svi konjiki oficiri plau u
takvim okolnostima.
MLADI GOSPODIN: Ti mi se sada ruga...
MLADA SUPRUGA: ta ti pada na pamet? Ne budi tako detinjast, Alfrede.
MLADI GOSPODIN: U svakom sluaju, to me ini nervoznim... Imam oseaj da sve vreme
misli o tome. A to me uznemirava.
MLADA SUPRUGA: Uopte ne mislim o tome.
MLADI GOSPODIN: O, da, misli. Kada bih samo bio siguran da me voli.
MLADA SUPRUGA: Zar ti treba bolji dokaz?
MLADI GOSPODIN: Ah... ponovo mi se podsmeva.
MLADA SUPRUGA: Kako to misli? Doi, daj mi tvoju lepu glavicu.
MLADI GOSPODIN: A, to je ve lepe.
MLADA SUPRUGA: Voli li me?
MLADI GOSPODIN: Tako sam srean.

MLADA SUPRUGA: Ali nema potrebe jo i da plae.

MLADI GOSPODIN (odmakne se od nje, veoma razdraen): Ponovo, ponovo. Zarte nisam
zamolio...
MLADA SUPRUGA: Samo sam rekla da ne treba da plae...
MLADI GOSPODIN: Rekla si "jo i" da plaem.
MLADA SUPRUGA: Zlato, nervozan si.
MLADI GOSPODIN: Znam.
MLADA SUPRUGA: Ali, nema potrebe. Vrlo mi je drago da smo... da smo kao dobri
prijatelji...
MLADI GOSPODIN: Ponovo poinje.
MLADA SUPRUGA: Zar se ne sea? To je bila jedna od prvih stvari o kojoj smo
razgovarali. eleli smo da budemo dobri prijatelji; nita vie. Oh, to je bilo tako lepo... to je
bilo u januaru, na velikom balu kod moje sestre, za vreme kadrila... Zaboga, otkada je trebalo
da krenem! Sestra me eka... ta da joj kaem?... Zbogom, Alfrede...
MLADI GOSPODIN: Ema! Ostavie me ovako!
MLADA SUPRUGA: Da, tako!
MLADI GOSPODIN: Samo jo pet minuta...
MLADA SUPRUGA: Dobro, jo samo pet minuta. Ali mora mi obeati... da se nee
micatL. A? Poljubiu te za rastanak... Pst, miruj, rekla sam da se ne mie, ili u odmah ustati,
moj slatki, slatki...
MLADI GOSPODIN: Ema... moja dra...

MLADA SUPRUGA: Moj Alfrede...

MLADI GOSPODIN: Oh, sa tobom je boanstveno.
MLADA SUPRUGA: Ali, sada zaista moram da idem.
MLADI GOSPODIN: Ah, tvoja sestra moe da eka.
MLADA SUPRUGA: Moram da idem kui. Za sestru je ve kasno. Koliko je sati?
MLADI GOSPODIN: Odakle znam?
MLADA SUPRUGA: Pogledaj na sat.
MLADI GOSPODIN: Sat mi je u prsluku.

MLADA SUPRUGA: Pa donesi ga.

MLADI GOSPODIN (ilo skoi izkreveta): Osam.
MLADA SUPRUGA (brzo ustane): Zaboga... Brzo, Alfrede, dodaj mi arape. ta uopte da
kaem? Mora da me ekaju kod kue... osam sati...
MLADI GOSPODIN: Kada u te ponovo videti?
MLADA SUPRUGA: Nikada.
MLADI GOSPODIN: Ema! Ne voli mevie?
MLADA SUPRUGA: Ba zato. Dodaj mi cipele.
MLADI GOSPODIN: Nikada vie. Evo ti.
MLADA SUPRUGA: U torbi su mi nale za cipele. Brzo, molim te...
MLADI GOSPODIN: Evo ti nale.
MLADA SUPRUGA: Alfrede, ovo nam oboma moe doi glave.
MLADI GOSPODIN (veoma neugodno dirnut): Kako to misli?
MLADA SUPRUGA: Pa, ta da kaem ako me on upita, "Gde si bila?"
MLADI GOSPODIN: Kod sestre.
MLADA SUPRUGA: Kada bih samo mogla da slaem.
MLADI GOSPODIN: Nita ti drugo ne preostaje.
MLADA SUPRUGA: A sve to zbog mukarca kao to si ti. Oh, doi... Hou jo jednom da te
poljubim. (Zagrli ga.) A sada... ostavi me... idi u drugu sobu. Ne mogu pred tobom da se
oblaim. (On odlazi u salon, oblai se. Pojede nekoliko kolaia, popije au konjaka. Malo
kasnije Mlada supruga ga pozove.)
MLADA SUPRUGA: Alfrede!
MLADI GOSPODIN: Zlato?
MLADA SUPRUGA: Mnogo je bolje to mi nismo plakali.
MLADI GOSPODIN (ponosno se smeka): Kako moe biti tako frivolna?
MLADA SUPRUGA: A ta e biti ako... ako se jednoga dana sluajno sretnemo u nekom
drutvu?
MLADI GOSPODIN: Sluajno - jednoga dana... Ti e sigurno sutra biti kod Lobhejmerovih?
MLADA SUPRUGA: Da. I ti?

MLADI GOSPODIN: Naravno. Mogu li da te zamolim za kotiljon?

MLADA SUPRUGA: Oh, ja neu ii. Kako moe i da pomisli? Pa ja bih... (Ue u salon
potpuno odevena. Uzme kolai.)... propala u zemlju.
MLADI GOSPODIN: Dobro, onda sutra kod Lobhejmerovih, to je lepo.
MLADA SUPRUGA: Ne, ne... neu doi; zaista...
MLADI GOSPODIN: Onda prekosutra... ovde.
MLADA SUPRUGA: Ti si poludeo.
MLADI GOSPODIN: U est.
MLADA SUPRUGA: Ovde na uglu staju kola, zar ne?
MLADI GOSPODIN: Da, ima ih koliko hoe. Onda, prekosutra u est, ovde. Molim te, reci
da, zlato moje ljubljeno.
MLADA SUPRUGA: O tome emo razgovarati sutra za vreme kotiljona.
MLADI GOSPODIN (zagrlije): Anele moj.
MLADA SUPRUGA: Ponovo e mi pokvariti frizuru.
MLADI GOSPODIN: Znai, sutra kod Lobhejmerovih, a prekosutra u mojim rukama.
MLADA SUPRUGA: Zbogom...
MLADI GOSPODIN (iznenada zabrinuto): A ta e njemu veeras rei?
MLADA SUPRUGA: Me pitaj... he pitaj... to je uasno. Zato te toliko volim? Zbogom. Ako
ponovo sretnem nekoga na stepenitu dobiu srani udar... Ah! (On je jo jednom poljubi u
ruku, ona odlazi. On ostaje sam. Sedne na divan, smeka se, kae sam sebi.)
MLADI GOSPODIN: Tako dakle, sada sam u vezi sa jednom uglednom enom.

V MLADA SUPRUGA I MU

Udobna spavaa soba. Pola jedanaest uvee. Mlada supruga lei u krevetu i ita. Ulazi Mu u
nonom ogrtau.
MLADA SUPRUGA (ne prekidajui itanje): Ne radi vie?
MU: Ne. Previe sam umoran. A osim toga...
MLADA SUPRUGA: ta?

MU: Iznenada sam bio tako usamljen za pisaim stolom. Osetio sam potrebu za tobom.
MLADA SUPRUGA (podignepogled): Stvarno?
MU (sedne pored nje na krevet): Nemoj veeras vie da ita, pokvarie oi.
MLADA SUPRUGA (zatvori knjigu): ta ti je?
MU: Nita, dete moje. Zaljubljen sam u tebe. Zna to, zar ne?
MLADA SUPRUGA: Pa, ovek ponekad to moe da zaboravi.
MU: ovek mora to ponekad da zaboravi.
MLADA SUPRUGA: Zato?
MU: Jer bi inae brak bio... pa... nepotpun. Izgubio bi... kako da kaem... izgubio bi svoju
svetost.
MLADA SUPRUGA: Oh...
MU: Veruj mi... tako je. Da za ovih pet godina koliko smo u braku nismo ponekad
zaboravili da smo zaljubljeni... verovatno ni sada ne bi bili zaljubljeni.
MLADA SUPRUGA: To je suvie mudro za mene.
MU: A istina je da smo se mi moda deset ili dvadeset puta zaljubljivali jedno u drugo... Zar
nije tako?
MLADA SUPRUGA: Nisam brojala.
MU: Da smo samo jedno zaljubljivanje doveli do kraja, da sam se ja od poetka predao
strasti za tobom, mi bismo bili kao milioni drugih parova. Do sada bi sa nama bilo gotovo.
MLADA SUPRUGA: A... tako misli?
MU: Veruj mi - Ema - u prvim danima naeg braka plaio sam se da e se ba to dogoditi.
MLADA SUPRUGA: Ja takoe.
MU: Vidi? Zar nisam u pravu? Zbog toga je dobro da se neko vreme ivi samo u
prijateljstvu.
MLADA SUPRUGA: Shvatam.
MU: I zato ponovo moemo doiveti sreu kao za vreme medenog meseca, jer ja nikada
nisam dopustio da se medeni mesec...
MLADA SUPRUGA: Razvue u mesece.
MU: Tano.

MLADA SUPRUGA: A sada... izgleda da se period prijateljstva pribliio kraju...?

MU (neno je privue sebi): Izgleda da je tako.
MLADA SUPRUGA: A ta ako je kod mene bilo drugaije?
MU: Nije. Ti si najpametnije i najarmantnije stvorenje na svetu. Veoma sam srean da sam
te naao.
MLADA SUPRUGA: Lepo je to ponekad jo uvek ume da mi se udvara.
MU (koji je legao u krevet): Za jednog oveka koji je malo video svet - doi, stavi glavu na
moje rame -koji je malo video svet, brak je neto mnogo tajanstvenije nego za vas - mlade
devojke iz uglednih porodica. Vi nam dolazite iste i... u krajnjem sluaju, u izvesnoj meri
nevine, i zbog toga imate mnogo istije shvatanje o voljenom biu nego mi svetski ljudi.
MLADA SUPRUGA (smeje se): Oh!
MU: Pa da. Jer usled raznih iskustava koja smo bili primorani da steknemo pre braka postali
smo zbunjeni i nesigurni. Vi ene ujete mnogo, znate previe i verovatno itate previe, ali
nemate pravu predstavu kroz ta mi mukarci moramo da proemo. Ono to se obino naziva
sladak ivot, nama se potpuno ogadilo. O, kakva su to stvorenja sa kojima mi moramo da se
suoimo.
MLADA SUPRUGA: Kakva su to stvorenja?
MU (ljubi je u elo): Budi srena, dete moje, to ih nikada nisi videla. Najvie ih je zaista za
aljenje... Ne bi trebalo da bacamo kamenje na takva stvorenja.
MLADA SUPRUGA: Molim te - to saaljenje... ini mi se zaista neprikladno.
MU (dirljivo): One ga zasluuju. Vi devojke iz uglednih porodica koje pod zatitom
roditelja mirno ekate dok vas ne zaprose... vi nemate pojma o bedi koja tera mnoga od tih
jadnih stvorenja u naruje greha.
MLADA SUPRUGA: I tako se, znai, one sve prodaju?
MU: Ne bih ba tako rekao. Ne mislim samo na materijalnu bedu. Tu postoji jo i... ovek bi
mogao rei... moralna beda, jedno nepravilno shvatanje toga ta je dobro, a pogotovo toga ta
je plemenito.
MLADA SUPRUGA: Ali, zato su one za aljenje? Pa njima je sasvim dobro.
MU: Kakve udne poglede ima, dete. Ne sme zaboraviti da su ta stvorenja prirodno
predodreena da tonu sve dublje i dublje. Nema kraja.
MLADA SUPRUGA (priljubi se uz njega): Zvui zanimljivo.
MU(neprijatno dirnut): Kako moe to da kae, Ema? Mislio sam da za vas ugledne ene
niko nije odvratniji nego one koje nisu ugledne.

MLADA SUPRUGA: Naravno, Karl, naravno. Ja sam to tek tako rekla. Nastavi, priaj mi jo.
Volim kad ti pria. Priaj mi neto.
MU: O emu?
MLADA SUPRUGA: Pa, jo neto o tim stvorenjima.
MU: ta ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA: Zna, imala sam nekad obiaj da te molim, sea li se? da mi kae
neto o tvojoj mladosti.
MU: Zato te to zanima?
MLADA SUPRUGA: Zar nisi moj mu? Nije pravedno da ne znam nita o tvojoj prolosti.
MU: Ne misli valjda da bih bio tako neukusan da... Dosta, Ema... to je skrnavljenje.
MLADA SUPRUGA: A ipak si drao bog zna koliko drugih ena u rukama kao to sada dri
mene.
MU: Ne govori "ene". Ti si ena.
MLADA SUPRUGA: Ali ti mora da mi odgovori na jedno pitanje... ili... nema nita od
medenog meseca. MU: Ti zaista ume da bude... Pomisli samo, ti si majka... Naa
devojica spava tamo...
MLADA SUPRUGA (umiljava se): elela bih i deaka, takoe.
MU: Ema!
MLADA SUPRUGA: Eh, nemoj biti tako... Naravno, ja sam tvoja ena, ali bih elela da
budem malo i... zna, tvoja ljubavnica.
MU: elela bi?
MLADA SUPRUGA: Da - ali prvo moje pitanje.
MU (pokorno): Pitaj.
MLADA SUPRUGA: Da li je ikada bila i neka... udata... meu tvojim enama?
MU: ta? Kako to misli?
MLADA SUPRUGA: Zna kako mislim.
MU (uznemiren): Kako moe to da pita?
MLADA SUPRUGA: elela bih da znam da li... kako da kaem... da li si ikad...
MU (ozbiljno): Da li ti poznaje neku takvu enu?

MLADA SUPRUGA: Ja lino ne poznajem.

MU: Ima li neka takva ena meu tvojim prijateljicama?
MLADA SUPRUGA: Kako mogu biti sigurna u to?
MU: Moda ti je neka od tvojih prijateljica rekla... svata se pria, mislim... ene
meusobno. Je li ti neka od njih priala o tome?
MLADA SUPRUGA (nesigurno): Nije.
MU: Sumnja li da neka od tvojih prijateljica...?
MLADA SUPRUGA: Sumnja, ah, sumnja.
MU: Izgleda da sumnja.
MLADA SUPRUGA: Ne, definitivno ne, Karl. Sigurna sam. Kad o tome razmislim, ne bih
mogla poverovatl da i jedna...
MU: Ni jedna?
MLADA SUPRUGA: Od mojih prijateljica... ni jedna.
MU: Obeaj mi neto, Ema.
MLADA SUPRUGA: Da.
MU: Da e prekinuti da se drui sa onom enom za koju postoji i najmanja sumnja da
ona... da ne vodi besprekoran ivot.
MLADA SUPRUGA: Treba li da ti to obecam?
MU: Naravno, znam da nikada nee traiti drutvo takvih ena. Ali to se moe dogoditi
sluajno... u stvari, esto se ba tako deava. Upravo ene ija reputacija nije najbolja, trae
drutvo uglednih ena, delimino da bi obezbedile sebi dobru pozadinu, adelimino zbog
izvesne... kako da kaem... enje za vrlinom.
MLADA SUPRUGA: Tako?
MU: Da. Verujem da je ovo to sam sada rekao ispravno. enja za vrlinom. Jer te ene su u
stvari veoma nesretne, veruj mi.
MLADA SUPRUGA: Zato?
MU: Kakvo pitanje, Ema. Kako moe tako neto da pita?... Zamisli kakav ivot moraju da
vode. Pun lai, prevara, prostote i opasnosti.
MLADA SUPRUGA: Da, sigurna sam da si u pravu.
MU: Da ti pravo kaem... one plaaju za to malo sree... za malo...

MLADA SUPRUGA: Zadovoljstva.

MU: Zadovoljstva? Zato to zove zadovoljstvom?
MLADA SUPRUGA: Pa - mora tu biti neega! Inae to ne bi radile.
MU: To je nitavno... samo jedna omamljenost.
MLADA SUPRUGA (zamiijeno): Omamljenost.
MU: Ne, to ak nije ni omamljenost. Ali, ta god da je, moe biti sigurna da skupo plaaju
za to.
MLADA SUPRUGA: Znai... ti si sve to jednom proiveo - zar ne?
MU: Da, Ema. To su moje najalosnije uspomene.
MLADA SUPRUGA: Koja je to bila? Reci mi. Poznajem li je?
MU: Sta ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA: Je li to bilo davno? Je li to bilo mnogo pre nego to smo se mi venali?
MU: Ne pitaj me. Molirn te, ne pitaj me.
MLADA SUPRUGA: Ali, Karl!
MU: Ona je mrtva.
MLADA SUPRUGA: Stvarno?
MU: Da... znam da zvui smeno, ali ini mi se da sve te ene... umiru mlade.
MLADA SUPRUGA: Mnogo si je voleo, zar ne?
MU: ovek ne voli laljivice.
MLADA SUPRUGA: Onda zato...
MU: Omamljenost...
MLADA SUPRUGA: Dakle ipak.
MU: Ne govori vie o tome, molim te. Sve je to prolost. Voleo sam samo jednu enu... a to
si ti. ovek moe voleti samo ono to je isto i Istinito.
MLADA SUPRUGA. Oh, Karl!
MU: O, kako lepo, kako sigurno se oseam u tvom zagrijaju. Zasto te nisam upoznao jo kao
dete? Siguran sam da nikada ne bih pogledao neku drugu enu.
MLADA SUPRUGA: Karl!

MU: A ti si tako divna!... divna!... Oh, doi... (On ugasi svetlo.)

MLADA SUPRUGA: Zna li o emu sve vreme noas mislim?

MU: O emu, zlato?
MLADA SUPRUGA: O... O... O Veneeiji.
MU: Naoj prvoj noi...
MLADA SUPRUGA: Da... Ovako...
MU: ta...? Reci mi!
MLADA SUPRUGA: Ovako si me voleo i tada.
MU: Da, isto ovako.
MLADA SUPRUGA: Oh... kada bi uvek...
MU: ta?
MLADA SUPRUGA: Moj Karl!
MU: ta hoe da kae? ta bi bilo kada bih uvek...?
MLADA SUPRUGA: Pa da...
MU: Hajde, reci ta si mislila? Kada bih uvek...?
MLADA SUPRUGA: Da, onda bih uvek znala da me voli.
MU: Da. Ali to mora da zna i ovako. ovek ne moe uvek biti dobar ljubavnik. On mora
da nastavi da odlazi u neprijateljski svet. Mora da se napree i bori. Nemoj to nikada da
zaboravi, dete moje. Za sve ima vremena u braku - u tome je njegova lepota. Nema mnogo
ljudi koji posle pet godina mogu jo uvek da se sete - svoje Venecije.
MLADA SUPRUGA: Svakako!
MU: A sada... Laku no, drago moje dete!
MLADA SUPRUGA: Laku no!

VI MU I SLATKA MALA

Privatna soba u restoranu Rajdhof. Nametena udobno, sa skromnom elegancijom. Pe na gas

je upaljena. Mu, Slatka mala. Na stolu su ostaci jela, ae sa lagom, voe, sir. U aama za
vino madarsko belo vino. Mu pui havana cigaru, naslonjen u uglu divana. Slatka mala sedi
do njega na stolici i jede kaikom lag, koji lie sa zadovoljstvom.
MU: Ukusno?
SLATKA MALA (jede, ne obraa panju): Mmmm.
MU: Hoe li jo?
SLATKA MALA: Ne, ve sam previe jela.
MU: Nema vie vina. (Sipa joj.)
SLATKA MALA: Ne... ali sluajte, neu ga popiti.
MU: Ponovo mi kae vi.
SLATKA MALA: Pa, znate, ovek se tako teko navikne.
MU: Zna.
SLATKAMALA:tajesad?
MU: Ponovo si rekla znate... Doi, sedi pored mene.
SLATKA MALA: Samo trenutak... nisam jo zavrila. (On ustane, stane iza stolice i obgrlije,
podiui joj glavu k njemu.) ta to radite?
MU: Hteo bih jedan poljubac.
SLATKA MALA (ljubei ga): Vi ste... oh, izvini... ti si pomalo drzak.
MU: Tek ti je sada to palo na pamet.
SLATKA MALA: Ne, shvatila sam ranije... na ulici. Vi mora da...
MU: Bez vi.
SLATKA MALA: Mora da misli da sam ja "mnogo" dobra devojka.
MU: Zato?
SLATKA MALA: Pa odmah sam sa vama pola u privatnu sobu.
MU: Ne bih ba rekao odmah.
SLATKA MALA: Ali tako ste me lepo zamolili.
MU: Zaista tako misli?
SLATKA MALA: A posle svega, ta tu ima loe?

MU: Tano.
SLATKA MALA: Iao ovek u etnju ili...
MU: Bilo je suvie hladno za etnju.
SLATKA MALA: Pa da. Bilo je suvie hladno.
MU: A ovde je tako prijatno i toplo, zar ne? (Ponovo je seo, zagrlio je I privukao sebi.)
SLATKA MALA (slabo): Ne...
MU: Reci mi... Spazila si me i ranije, zar ne?
SLATKA MALA: Naravno. U Singerovoj ulici.
MU: Nisam mislio danas. Prekjue i dan pre toga, kada sam te pratio.
SLATKA MALA: Mnogi mukarci me prate.
MU: Mogu misliti. Ali, jesi li me ti primetila?
SLATKA MALA: Znate... Ah... zna li ta mi se nedavno dogodilo? Mu moje roake pratio
me je po mraku i nije me prepoznao.
MU: Je li razgovarao s tobom?
SLATKA MALA: ta ti pada na pamet? Nije svako tako drzak kao ti.
MU: Ipak se deava.
SLATKA MALA: Naravno da se deava.
MU: I ta ti onda radi?
SLATKA MALA: Oh, nita... jednostavno ne odgovaram.
MU: Hm... ali meni si odgovorila.
SLATKA MALA: alite se?
MU (naglo je poljubi): Usne ti imaju ukus laga.
SLATKA MALA: Oh, one su prirodno slatke.
MU: Mnogi mukarci su ti to rekli?
SLATKA MALA: Mnogi?! ta opet zamilja!
MU: Hajde, budi jednom potena. Koliko mukaraca je pre mene poljubilo tvoje usne?
SLATKA MALA: Zato pita? Ne bi poverovao kada bih ti rekla.

MU: Zato ne bih?

SLATKA MALA: Pogodi!
MU: Dobro, recimo... Ali nemoj da se naljuti...
SLATKA MALA: Zato bih se naljutila?
MU: Dobro, pogaau... Dvadeset?
SLATKA MALA (odmakne se od njega): Zato nisi rekao sto?
MU: Samo sam pogaao.
SLATKA MALA: Pa, nisi pogodio.
MU: Dobro, onda deset?
SLATKA MALA (uvreeno): O, naravno, ja sam devojka koja dozvoljava mukarcu da
razgovara sa njom na ulici i odmah zatim ide s njim u privatnu sobu!
MU: Ne budi tako detinjasta. Kakva je razlika ii okolo ulicama ili sedeti u sobi...? Mi smo
u gostionici. Konobar moe doi svakog trenutka - tu zaista nema nita strano...
SLATKA MALA: To sam i mislila.
MU: Jesi li ikada ranije bila u nekoj privatnoj sobi, chambre separee?
SLATKA MALA: Pa, da kaem istinu - jesam.
MU: To mi se svia kod tebe. Potena si.
SLATKA MALA: Ali to nije bilo kao to ti misli. To je bila chambre separee sa jednom
prijateijicom i njenim verenikom za vreme karnevala prole godine.
MU: Pa, ne bi bila tragedija da si jednom bila... sa tvojim ljubavnikom...
SLATKA MALA: Naravno da ne bi bila tragedija, ali ja nemam ljubavnika.
MU: E, sad...
SLATKA MALA: Due mi, nemam.
MU: Ali nee valjda da mi kae da sam ja...
SLATKA MALA: ta?... Nisam imala nikoga vie od est meseci.
MU: A, tako... ali pre toga? Ko je to bio?
SLATKA MALA: A zato ste vi toliko znatieljni?
MU: Znatieljan sam jer te volim.

SLATKA MALA: Je li to istina?

MU: Zar nisi primetila? Priaj mi o njemu. (Privue je k sebi.)
SLATKA MALA: ta eli da ti priam?
MU: Nemoj me terati da te toliko molim. Ko je on bio? Hou da znam.
SLATKA MALA (smeje se): O, jedan mukarac.
MU: Dakle, ko je to bio?
SLATKA MALA: Malo je liio na tebe.
MU: Je li?
SLATKA MALA: Da nisi toliko liio na njega...
MU: ta?
SLATKA MALA: Ne pitaj me, ve zna ta...
MU: Znai zato si pristala da razgovara sa mnom.
SLATKA MALA: Moda.
MU: Sada zaista ne znam da li da se radujem ili ljutim.
SLATKA MALA: Ja bih se radovala na tvom mestu.
MU: O, da.
SLATKA MALA: Nain na koji govori toliko me podsea na njega... i to kako me gleda...
MU: Ko je on bio? Reci mi.
SLATKA MALA Ne, te oi...
MU: Kako se zvao?
SLATKA MALA: Molim te, ne gledaj me tako. (Uzme je u naruje. Dug, strastan poljubac.
Ona se oslobodi i pokua da ustane.)
MU: Zato me ostavlja?
SLATKA MALA: Vreme je da idem kui.
MU: Kasnije.
SLATKA MALA: Ne, stvarno moram. ta misli ta e mi majka rei.
MU: ivi sa majkom?

SLATKA MALA: Naravno da ivim sa majkom. ta si mislio?

MU: Dobro... sa majkom. ivi li sama sa njom?
SLATKA MALA: Kako da ne, sama! Ima nas petoro. Dva deaka i jo dve devojke.
MU: Zato si sela tako daleko? Ti si najstarija?
SLATKA MALA: Ne. Ja sam druga. Kati je najstarija: ona radi u cveari.
MU: A ime se ti bavi?
SLATKA MALA: Ostajem kod kue.
MU: Sve vreme?
SLATKA MALA: Jedna od nas mora.
MU: Naravno. Da... A ta kae majci kada se vrati ovako kasno?
SLATKA MALA: To se ve retko deava.
MU: A ta za danas? Pitae te, zar ne?
SLATKA MALA: Naravno da e me pitati. Ma koliko da pazim kada se vraam kui, ona se
uvek probudi.
MU: Pa ta joj ti kae?
SLATKA MALA: Kaem joj da sam bila u pozoritu.
MU: I ona ti veruje?
SLATKA MALA: Zato mi ne bi verovala? esto idem u pozorite. Jedino sam prole nedelje
ila u operu sa jednom prijateljicom i njenim verenikom i mojim starijim bratom.
MU: A kako ste nabavili ulaznice?
SLATKA MALA: Moj brat je frizer.
MU: Da, frizer. Aha - sigurno pozorini frizer.
SLATKA MALA: Zato me sve to ispituje?
MU: Zanima me. A ta radi tvoj drugi brat?
SLATKA MALA: Jo je u koli. eli da bude uitelj. Ne... neto slino.
MU: I ima jo jednu malu sestru?
SLATKA MALA: Da, ona je jo balavica, ali i pored toga se ve sad na nju mora paziti.
Nema pojma kako se te devojice iskvare u kolama! Veruje li? Jue sam je uhvatila na
sastanku.

MU: ta?
SLATKA MALA: Da! Sa deakom iz susedne kole. etali su ulicom Stroci u pola osam
uvee. Takva balavica!
MU: Pa ta si uradila?
SLATKA MALA: O, istukla sam je.
MU: Tako si stroga?
SLATKA MALA: Pa, nema ko drugi. Starija sestra je na poslu a majka samo mrmlja... uvek
sve zapada meni.
MU: Boe, kako si slatka! (Poljubi je i raznei se.) Ti me takoe podsea na nekoga.
SLATKA MALA: Stvarno? Na koga?
MU: Ni na koga naroito... Podsea me na vreme... pa, podsea me na moju mladost.
Hajde, ispij, dete.
SLATKA MALA: A koliko ti ima godina?... Ti... ak ne znam ni tvoje ime.
MU: Karl.
SLATKA MALA: Nije mogue?! Zove se Karl?
MU: I on se takoe zvao Karl?
SLATKA MALA: Ne, ali to je ve samo udo... te oi... ak i pogled... (Klima glavom.)
MU: Ko je on bio? Jo uvek mi nisi rekla.
SLATKA MALA: On je bio lo ovek... to je sigurno, inae me ne bi ostavio.
MU: Jesi li ga mnogo volela?
SLATKA MALA: Naravno da sam ga volela.
MU: Znam ta je on bio - porunik.
SLATKA MALA: Ne, nije bio u vojsci. Ne bi ga primili. Njegov otac ima kuu u... Ali zato
hoe sve to da zna?
MU (ljubi je): Ti u stvari ima sive oi. Mislio sam da su crne.
SLATKA MALA: Ne sviaju ti se? (On joj poljubi oi.) Oh, ne, ne - nemoj... Oh, molim te,
oh, boe - ne, pusti me da ustanem... samo za trenutak, molim te...
MU (sve nenije): O, ne.
SLATKA MALA: Ali, molim te, Karl...

MU: Koliko ima godina - osamnaest, a?

SLATKA MALA: Napunila sam devetnaest.
MU: Devetnaest... A ja...
SLATKA MALA: Ti ima trideset.
MU: I jo malo vie... neemo o tome.
SLATKA MALA: I on je imao ve trideset dve kada sam ga upoznala.
MU: Kada je to bilo?
SLATKA MALA: Ne seam se... Hej, ti, mora da je neto bilo u vinu.
MU: Zato?
SLATKA MALA: Sasvim sam... zna... sve mi se vrti.
MU: Onda se nasloni na mene. Ovako... (Privueje k sebi, postaje sve neniji i neniji; ona
se jedva brani.) Rei u ti neto, zlato moje, sada bismo zaista mogli negde da odemo.
SLATKA MALA: Da... Kui.
MU: Ne ba kui...
SLATKA MALA: Gde onda?... A, ne, ne... neu nigde da idem; ta ti pada na pamet?
MU: Dobro, onda me sluaj, dete moje. Kada se sretnemo sledei put, dogovoriemo se da...
(On je pao na pod, njegova glava se nala u njenom krilu.) Kako je ovo lepo, oh, kako je lepo.
SLATKA MALA: ta to radi? (Ona mu ljubi kosu.) Mora da je u vinu bilo neto - neto
uspavljujue... ti... ta e biti ako vie ne budem mogla da ustanem? Ali, ali, Karl... ta ako
neko ue... molim te... konobar...
MU: Nikakav konobar nee... ui ovde... nikada...

(Slatka mala naslonjena u uglu divana, oi su joj zatvorene. Mu eta po sobi, poto je upalio
cigaretu. Duga tiina.)
MU (dugo je gleda. Sebi): Ko zna kakvo je zapravo ovo stvorenje... Do avola, do avola,
tako brzo... Zato nisam bio oprezniji... Hm... SLATKA MALA (ne otvarajua oi): Mora da je
u vinu bilo neega.
MU: Zato to misli?
SLATKA MALA: Inae...
MU: Zato za sve okrivljuje vino?

SLATKA MALA: Gde si? Zato si tako daleko? Doi. (On ode do nje i sedne.) Da li ti je
stalo do mene? Ali stvarno?
MU: Pa, to zna... (Brzo prekine.) Naravno da mi je stalo.
SLATKA MALA: Zna... to je samo... Hajde, reci mi istinu. ta je bilo u vinu?
MU: Ti misli da sam ja... da sam ja trova?
SLATKA MALA: Zna ta, ne razumem. Ja nisam takva. Mi jedva da se i poznajemo... Ja
zaista nisam takva... kunem se da nisam. Ako to misli o meni...
MU: Ma, nemoj da brine. Uopte ne misiim loe o tebi. Jedino mislim da me voli.
SLATKA MALA: Da...
MU: Najzad, ako se dvoje mladih ljudi nau sami u sobi, i ako jedu, i piju vino... nema
potrebe da neto bude u vinu.
SLATKA MALA: Ja sam to samo onako rekla.
MU: Zato?
SLATKA MALA (pomalo drsko, izazivaki): Bilo me je stid, to je sve.
MU: Smeno. Nema razloga za to. Pogotovo to te ja podseam na tvog prvog ljubavnika.
SLATKA MALA: Da.
MU: Prvoga.
SLATKA MALA: Pa...
MU: Sada bi me zanimalo da znam ko su bili ostali.
SLATKA MALA: Nije bilo ostalih.
MU: To nije istina. To ne moe biti istina.
SLATKA MALA: Prestani, molim te, nemoj da me sekira.
MU: Hoe cigaretu?
SLATKA MALA: Ne, hvala.
MU: Zna li koliko je sati?
SLATKA MALA: Pa?
MU: Pola dvanaest.
SLATKA MALA: Oh.

MU: Pa... a tvoja majka? Navikla je na to, zar ne?

SLATKA MALA: Zaista hoe da me ve poalje kui?
MU: Ali sama si...
SLATKA MALA: Oh, kako si se promenio. ta sam to uinila?
MU: ta je, dete? ta ti pada na pamet?
SLATKA MALA: To je bilo samo zato to si me onako gledao, zaista, inae bi trebalo mnogo
vie vremena da... mnogi mukarci su me molili da poem sa njima u privatne sobe.
MU: Pa, a li bi elela da... ponovo doe sa mnom ovde... ili moda na neko drugo mesto?
SLATKA MALA: Ne znam.
MU: Kako to, ne zna?
SLATKA MALA: Pa, ako me bude prvo pitao...
MU: Dobro, kada? Samo, trebalo bi da zna da ja ne ivim u Beu. Samo ponekad dolazim
ovde na nekoliko dana.
SLATKA MALA: Slobodno reci da nisi iz Bea.
MU: Ma, iz Bea sam. Ali ivim izvan...
SLATKA MALA: Gde?
MU: Oh, boe, zato je to vano?
SLATKA MALA: Ne plai se. Neu ii tamo.
MU: Zaboga, ako eli, moe da ode tamo. ivim u Gracu.
SLATKA MALA: Ozbiljno?
MU: Da, to te udi?
SLATKA MALA: Oenjen si, zar ne?
MU (zapanjen): Zbog ega to misli?
SLATKA MALA: Tako izgleda.
MU: Da li bi te to brinulo?
SLATKA MALA: Pa, vie bih volela da si sam... Ali siguma sam da si oenjen.
MU: Zbog ega to misli?
SLATKA MALA: Ako neko kae da ne ivi u Beu i da nema uvek vremena...

MU: To nije toliko neverovatno.

SLATKA MALA: Ja to ne verujem.
MU: Moda ima griu savesti jer si zavela oenjenog mukarca i napravila ga nevernim.
SLATKA MALA: Pa ta? Kfadfrn se da je tvoja ena ista kao i ti.
MU (veoma uzbuen i ljut): Sluaj, neu dozvoliti takve primedbe...
SLATKA MALA: Mislila sam da nema enu.
MU: Imao ili ne, ne bi trebalo tako da govori. (Ustane.)
SLATKA MALA: Karl, oh, Karl, ta ti je? Ti si ljut. Sluaj, zaista nisam znala da si oenjen.
Samo onako
sam rekla. Hajde, doi da se pomirimo. (Posle nekoliko trenutaka on se nagne nad nju.)
MU: Vi ste zaista udna stvorenja, vi... ene. (Pored nje, ponovo pone da je miluje.)
SLATKA MALA: Ne... nemoj... tako je kasno...
MU: Dobro, sluaj me. Hajde da budemo za trenutak ozbiljni. eleo bih da te ponovo vidim,
i to ne jednom.
SLATKA MALA: Zaista?
MU: Ali, ako hoe da se viamo, osnovno je... moram ti verovati. Ne mogu da se brinem o
tebi.
SLATKA MALA: Mogu ja da se brinem sama o sebi.
MU: Ti si... zna, ovek ne moe ba rei neiskusna - ali ti si mlada... A... mukarci su
nesavesna stvorenja.
SLATKA MALA: O, sigurno.
MU: Nisam mislio samo u moralnom smislu... Siguran sam da me razume.
SLATKA MALA: ta ti u stvari zamilja da sam ja?
MU: Pa - ako hoe da me voli... i to samo mene... moemo ponekad da se naemo... ak i
ako obino ivim u Gracu. Ovo nije pravo mesto. Neko moe u svakom trenutku da ue. (Ona
mu se umiljava.) Sledei put... biemo na nekom drugom mestu, zar ne?
SLATKA MALA: Da.
MU: Gde emo biti potpuno sami, a?
SLATKA MALA: Da.

MU (strasnoje zagrli): Dogovoriemo se o detaljima na putu ka kui. (Ustane, otvori vrata.)

Konobar... raun!

VII SLATKA MALA I PESNIK

Mala soba, udobno i ukusno nametena. aloni koji do pola zamrauju sobu. Crvene zavese.
Veliki pisai sto prekriven papirima i knjigama. Pijanino pored zida. Slatka mala i Pesnik
ulaze zajedno. Pesnik zakljua vrata.
PESNIK: Tako, zlato moje. (Ljubi je.)
SLATKA MALA (sa eirom i ogrtaem): Ah, ovde je tako lepo! Samo se nita ne vidi.
PESNIK: Moraju oi da ti se naviknu - te slatke oi. (Ljubije u oi.)
SLATKA MALA: Ali te slatke oi nee za to imati vremena.
PESNIK: A zato?
SLATKA MALA: Zato, jer ostajem samo minut.
PESNIK: Zar nee da skine eir?
SLATKA MALA: Za taj jedan minut?
PESNIK (izvadi iglu iz njenog eira i skine ga): I ogrta...
SLATKA MALA: ta hoe?... Moram odmah da idem.
PESNIK: Ali prvo mora malo da se odmori! Peaili smo tri sata...
SLATKA MALA: Vozili smo se.
PESNIK: Da, u povratku... ali lutali smo onim poljima dobra tri sata, i zato, hajde, sedi, dete
moje... gde god hoe - ovde, za pisad sto; ne, tu nije udobno, sedi na divan... Eto. tako.
(Spusti je na divan.) Ako si mnogo umorna, moe i da legne.Tako. (Poloi je na divan.)
Evo, tvoju slatku glavicu na jastuk.
SLATKA MALA (smejui se): Ali nisam ni najmanje umorna!
PESNIK: To ti se samo ini... Ali, ako ti se spava, moe i da spava. Biu veoma tih. Ili,
mogu da ti odsviram jednu pesmu... moju... (Odlazi ka klaviru.)
SLATKA MALA: Tvoju?
PESNIK: Da.
SLATKA MALA: Ja sam mislila, Roberte, da si ti doktor.

PESNIK: Kako? Rekao sam ti da sam pisac.

SLATKA MALA: Pa, svi pisci su doktori.
PESNIK: Ne, nisu svi. Ja, na primer, nisam. Ali kako si sad dola do toga?
SLATKA MALA: Pa, zato jer si rekao da je pesma koju si hteo da mi odsvira jedna od
tvojih.
PESNIK: Zna... moda i nije moja. To je sasvim svejedno. Svejedno je ko je neto stvorio...
sve dok je to lepo... Zar nije tako?
SLATKA MALA: Da, naravno... mora biti lepo... to je najvanije!
PESNIK: Shvata li ta sam time hteo da kaem?
SLATKA MALA: ta to?
PESNIK: Ovo to sam upravo rekao?
SLATKA MALA (pospano): Da, naravno.
PESNIK (ustane, ode do nje, gladijepo kosi): Nisi razumela ni re.
SLATKA MALA: Zna ta... ja nisam tako glupa.
PESNIK: Naravno da si glupa. Ali zbog toga te i volim. O, tako je divno kada je ena glupa...
Mislim, na nain kao ti.
SLATKA MALA: Nemoj da mi se ruga.
PESNIK: Ti, mali anele. Lepo je leati na mekom persijskom tepihu, zar ne?
SLATKA MALA: Da, veoma lepo. Hajde, odsviraj mi neto.
PESNIK: Ne, vie volim da budem uz tebe. (Miluje je.)
SLATKA MALA: Zar ne bi radije upalio svetlo?
PESNIK: O, ne... ovaj sumrak nam odgovara. itav dan su nas kupall sunevi zraci. A sada
smo, takorei, izali iz kupatila i ogmuli... tamu kao ogrtae. (Smeje se.) Ne, ne... to bi trebalo
drugaije rei... slae li se?
SLATKA MALA: Ne znam.
PESNIK (malo se odmakne od nje): Boanstveno! Kakva glupost! (Uzme belenicu izapie
nekoliko rei.)
SLATKA MALA: ta to radi? (Okrene se k njemu.) ta to zapisuje?
PESNIK (mrmlja): Sunce, kupanje, tama, ogrta... tako... (Skloni belenicu. Glasno.) Nita.
Reci mi, zlato moje, da li bi elela neto da pojede ili popije?

SLATKA MALA: U stvari, nisam edna. Ali bih mogla neto da pojedem.
PESNIK: Hm... vie bih voleo da si edna. Imam konjak, ali morau da odem napolje i
donesem neto za jelo.
SLATKA MALA: Zar nema nita u kui?
PESNIK: To je malo tee, moja sluavka nije sada tu - ne, ekaj, otii u... ta bi elela?
SLATKA MALA: Nema potrebe. lonako moram kui.
PESNIK: Dete, o tome nema ni govora. Ali, zna ta? Moemo negde na veeru.
SLATKA MALA: Oh, ne. Nema vremena za to. I gde blsmo ili? Mogao bi nas videti neki
poznanik.
PESNIK: Zar ima toliko poznanika?
SLATKA MALA: Dovoljno je da nas vidi samo jedan, i bie nevolja.
PESNIK: Kakvih nevolja?
SLATKA MALA: Pa, recimo da moja majka neto uje...
PESNIK: Mogli bismo da odemo negde gde nas niko nee videti. Postoje gostionice sa
privatnim sobama.
SLATKA MALA (pevui): Da. "Veera u chambre separee..."
PESNIK: Jesi li ikada bila u chambre separee?
SLATKA MALA: Pa, da budem potena - jesam.
PESNIK: Ko je bio taj srenik?
SLATKA MALA: Oh, nije bilo to to ti misli... Bila sam sa jednom prijateljicom i njenim
verenikom. Poveli su me sa sobom.
PESNIK: Aha. I ja to treba da verujem?
SLATKA MALA: Ne mora da mi veruje!
PESNIK (pribliijoj se): Zacrvenela si se? Ne vidi se nita. Vie ti ne raspoznajem crte lica.
(Dodirne joj obraze.) Ali mogu da te prepoznam, ovako.
SLATKA MALA: Pa, samo pazi da me ne pomea sa nekom drugom.
PESNIK: udno, ali ne mogu da se setim kako izgleda.
SLATKA MALA: Ba ti hvala!

PESNIK (ozbiljno): Zna, to je gotovo neugodno da ne mogu da te zamislim - jer sam te u

nekom smislu gotovo i zaboravio. Kada ne bih mogao da se setim zvuka tvoga glasa... ta bi ti
onda zapravo bila? Tako biizu a ipak u istom trenutku tako daleko... Neugodno!
SLATKA MALA: ta to pria?
PESNIK: Nita, anele, nita. Gde su tvoje usne...? (Ljubi je.)
SLATKA MALA: Zar ne bi bio bolje da upali svetlo?
PESNIK: Ne... (Neno.) Voli li me?
SLATKA MALA: Mnogo, veoma mnogo.
PESNIK: Jesi li ikada volela nekoga kao mene?
SLATKA MALA: Rekla sam ti da nisam.
PESNIK: Ali... (On uzdahne.)
SLATKA MALA: On je bio moj verenik.
PESNIK: Voleo bih da sada ne misli o njemu.
SLATKA MALA: Hej... tato radi?... Sluaj...
PESNIK: Zamislimo da smo u nekom dvorcu u Indiji.
SLATKA MALA: Kladim se da tamo nisu tako nevaljali kao ti.
PESNIK: Kako glupavo! Boanstveno... O, kada bi samo znala koliko mi znai.
SLATKA MALA: Da. Reci mi.
PESNIK: Zato me stalno gura od sebe? Nita ti ne radim... za sada.
SLATKA MALA: Mider me stee.
PESNIK (jednostavno): Pa skini ga.
SLATKA MALA: Dobro. Ali ne sme da bude nestaan.
PESNIK: Neu. (Ustala je i skida u mraku mider. Pesnik u meuvremenu sedi na divanu.)
Reci mi, zar te uopte ne zanima kako se prezivam?
SLATKA MALA: Da, kako se preziva?
PESNIK: Ne, neu ti rei kako se prezivam, nego kako se nazivam.
SLATKA MALA: Kakva je razlika?
PESNIK: Mislim, kako se nazivam kao pisac.

SLATKA MALA: Znai, ti ne pie pod svojim pravim imenom. (Pesnik joj se primakne.)
Oh... ne... nemoj!
PESNIK: Lepo mirie. Kako si slatka... (Ljubi joj grudi.)
SLATKA MALA: Pocepae mi bluzu.
PESNIK: Skini je... baci je... ne treba ti...
SLATKA MALA: Ali, Roberte!
PESNIK: Hajdemo sada u nas indijski dvorac.
SLATKA MALA: Prvo mi reci da li me zaista voli.
PESNIK: O, oboavam te... (Strasnoje ljubi.)... oboavam te, moje zlato, moje prolee...
moje...
SLATKA MALA: Roberte... Roberte...!

PESNIK: To je bilo... blaenstvo... Ja se nazivam...

SLATKA MALA: Roberte, oh, moj Roberte!
PESNIK: Nazivam se Bibic.
SLATKA MALA: Zato se naziva Bibic?
PESNIK: Ja nisam Bibic - samo se tako nazivam. Pa, zna li to ime?
SLATKA MALA: Ne.
PESNIK: Nisi ula za Bibica? Boanstveno! Zaista? Upravo si rekla da nisi ula za to ime, zar
ne?
SLATKA MALA: Due mi, nikada nisam ula.
PESNIK: Zar ne ide nikada u pozorite?
SLATKA MALA: O, idem... Ila sam ba nedavno sa jednim... zna, sa stricem jedne
prijateljice i tom prijateljicom. Bili smo u operi i gledali Kavaleriju.
PESNIK: Znai, nikada ne ide u Burg teatar?
SLATKA MALA: Niko mi nikada nije dao ulaznicu za to pozorite.
PESNIK: Ja u ti poslati ulaznicu.
SLATKA MALA: Oh, da! Nemoj da zaboravi. Za neto veselo, naravno.
PESNIK: Dobro... veselo... Ne voli da gleda neto tuno?

SLATKA MALA: Ne ba.

PESNIK: ak i ako se daje moj komad?
SLATKA MALA: ta... tvoj komad? Ti pie za pozorite?
PESNIK: Ako nema nita protiv, upaliu svetlo. Nisam te jo video otkako si postala moja
ljubavnica... Anele moj. (Upali sveu.)
SLATKA MALA: Oh, sramota me je. Bar me pokri neim.
PESNIK: Kasnije. (Primakne joj se sa sveom i dugo je promatra.)
SLATKA MALA (prekriva lice rukama): Molim te, nemoj, Roberte.
PESNIK: Ti si lepa, ti si divna, ti si moda ak sama Priroda. Ti si sveta nevinost.
SLATKA MALA: Jao! Kanuo si vosak na mene. Zato ne pazi?
PESNIK (spustisveu): Ti si upravo ono to sam odavno traio. Ti me voli zbog mene
samoga. Volela bi me ak i kada bih radio u nekoj prodavnici. To mi prija. Moram da priznam
da sve do ovog trenutka nisam mogao da se oslobodim izvesne sumnje. Reci mi iskreno, zar
zaista nisi ni slutila da sam ja Bibic?
SLATKA MALA: Sluaj, nemam pojma ta hoe od mene. Ne znam nikakvog Bibica.
PESNIK: Fantastino! Ne, zaboravi ta sam rekao, zaboravi ime koje sam ti rekao. Ja sam
Robert i za tebe u uvek biti Robert. Samo sam se alio. (Tiho.) Uopte nisam pisac. Radim u
jednoj prodavnici, a uvee sviram klavir sa nekim folk-pevaima.
SLATKA MALA: Uopte vie nita ne razumem. A pored toga... nain na koji me gleda...
ta ti je? O emu se radi?
PESNIK: To je zaista neverovatno - neto to mi se nikada ranije nije dogodilo, zlato moje.
Gotovo da sam zaplakao. Duboko si me ganula. Ostaemo zajedno, a? Voleemo se mnogo.
SLATKA MALA: Je li istina to o folk-pevaima?
PESNIK: Jeste. Ali ne pitaj me vie. Ako me voli,
nemoj me pitati nita. Moe li da bude potpuno slobodna nekoliko nedelja?
SLATKA MALA: Kako to misli, potpuno slobodna?
PESNIK: Mislim - van kue.
SLATKA MALA: Oh, ne, kako mogu? ta bi mi majka rekla? Bez mene bi u kui sve
krenulo nizbrdo.

PESNIK: Pomislio sam kako bi bilo divno da provedemo nekoliko nedelja zajedno, potpuno
sami, negde u apsolutnoj samoi, u umi, ili negde na selu, u prirodi. Priroda... u prirodi. A
onda, jednog dana, zbogom... odlazimo jedno od drugog, a da i ne znamo gde je ko otiao.
SLATKA MALA: Ti sada govori o rastanku. A ja sam mislila da me voli... mnogo.
PESNIK: Pa ba zato... (Sagne se k njoj, poljubije u elo.) Ti, slatko stvorenje.
SLATKA MALA: Dri me vrsto... Hladno mi je.
PESNIK: Vreme je da se obue.
SLATKA MALA (ustane): Nemoj da me gleda.
PESNIK: Neu. (Prie prozoru.) Reci mi, dete, jesi li srena?
SLATKA MALA: Kako to misli?
PESNIK: Mislim uopte, jesi li srena?
SLATKA MALA: Moglo bi biti bolje.
PESNIK: Pogreno si me razumela. Ve si mi dosta priala o prilikama u tvojoj kui. Znam
da nisi princeza. Mislim, ako ne uzme sve to u obzir, ako jednostavno osea da ivi. Da li ti
uopte osea da ivi?
SLATKA MALA: Ma ajde. Ima ealj? (Pesnik ode do stoia, donese joj ealj i gleda u
nju.)
PESNIK: Gospode Boe, izgleda izvanredno.
SLATKA MALA: Ne... nemoj! Molim te.
PESNIK: Ostani ovde, ostani sa mnom. Spremiu ti neto za veeru i...
SLATKA MALA: Ali ve je mnogo kasno.
PESNIK: Nema jo ni devet.
SLATKA MALA: Zna, moram da pourim.
PESNIK: Kada emo se ponovo videti?
SLATKA MALA: Kada bi eleo da me vidi?
PESNIK: Sutra.
SLATKA MALA: Koji je sutra dan?
PESNIK: Subota.
SLATKA MALA: Oh, onda ne mogu. Moram da odvedem malu sestru kod tutora.

PESNIK: Onda u nedelju... hm... nedelja... ne nedelja... moram ti sada neto objasniti... Ja
nisam Bibic, ali Bibic je moj prijatelj. Upoznau te jednom sa njim. Ali, u nedelju se daje
jedan Bibicov komad. Poslau ti ulaznicu i saekau te posle predstave. Onda mi moras rei
kako ti se dopao komad. Vai?
SLATKA MALA: Bibic, opet Bibic... sada zaista vie nita ne razumem...
PESNIK: Stvarno u te upoznati tek kada budem saznao kako ti se dopao taj komad.
SLATKA MALA: Dobro... Spremila sam se.
PESNIK: Hajde, zlato moje! (Izlaze.)

VILI PESNIK I GLUMICA

Soha u seoskoj gostionici. Proleno vee; iznad polja i breuljaka svetli mesec; prozori su
otvoreni. Potpuna tiina. Ulaze Pesnik i Glumica. U tom trenutku, lampa koju Pesnik nosi
ugasi se.
PESNIK: Oh...
GLUMICA: ta je sad?
PESNIK: Lampa... ali nije nam ni potrebna. Gle, kako se vldi. Divota! (Glumica klekne pored
prozora i sklopi ruke.) ta ti je? (Glumica uti. Pesnik ode do nje.) ta to radi?
GLUMICA (ljutito): Zar ne vidi da se molim?
PESNIK: Veruje u Boga?
GLUMICA: Naravno da verujem. Ja nisam lupe.
PESNIK: Tako!
GLUMICA: Doi i klekni pored mene. Mogao bi i ti jednom da se pomoli. Nee ti pasti
kruna s glave. (Pesnik klekne pored nje i zagrli je.) Razvratnie! (Ona ustane.) A zna li kome
sam se molila?
PESNIK: Verovatno Bogu.
GLUMICA (podrugljivo): O, da! Tebi sam se molila.
PESNIK: Zato si onda gledala kroz prozor?
GLUMICA: Bolje mi reci gde si me to dovukao, zavodnie!
PESNIK: Ali, dete, to je bila tvoja ideja. elela si da odemo van grada... da doemo ovde.

GLUMICA: Pa, zar nisam bila u pravu?

PESNIK: Jesi; ovde je arobno. Kada pomislim da smo samo dva sata od Bea. A potpuna
samoa. I kakvo divno mesto!
GLUMICA: Pa! Mogao bi ovde neto da ispeva, kada bi imao talenta.
PESNIK: Jesi li ve bila ovde?
GLUMICA: Jesam li bila? Ha! Ovde sam proivela godine!
PESNIK: S kim?
GLUMICA: Sa Fricom, naravno.
PESNIK: A, tako!
GLUMICA: Kako sam oboavala toga oveka!
PESNIK: To si mi ve priala.
GLUMICA: Molim - mogu da odem ako ti dosaujem.
PESNIK: Dosauje? Ni ne sluti ta mi znai... Ti si za mene itav svet... Ti si boanstvo, ti
si genije, ti si... Ti si zapravo sveta nevinost... Da, ti... Ali ne bi trebalo da sada pria o Fricu.
GLUMICA: Dobro, Fric je bio greka.
PESNIK: Dobro je da to uvia.
GLUMICA: Doi, poljubi me. (On je poljubi.) A sada, bolje da jedno drugom poelimo laku
no! Zbogom, zlato moje!
PESNIK: Kako to misli?
GLUMICA: Hou da legnem i da spavam!
PESNIK: Da, lepo. Ali ako kae "laku no"... Gde u ja provesti no?
GLUMICA: U ovoj gostionici sigurno ima i drugih soba.
PESNIK: Ali druge sobe nemaju ari za mene. Da upalim lampu?
GLUMICA: Da.
PESNIK (upali lampu kojaje na nonom stoiu): Lepe li sobe... a ljudi su ovde poboni. Sve
same slike sa svecima... Bilo bi zanimljivo provesti neko vreme meu ovim ljudima... to je
potpuno drugaiji svet. Zaista malo znamo o drugaijim ljudima.
GLUMICA: Ne govori gluposti, bolje mi dodaj tu torbu sa stola.

PESNIK: Evo, jedina moja! (Glumica izvadi iz torbe malu uramljenu sliicu i stavi je na
noni stoi.) ta je to?
GLUMICA: Bogorodica.
PESNIK: Uvek je nosi sa sobom?
GLUMICA: To je moja amajlija. A sada, izai, Roberte!
PESNIK: Ali, kakve su to ale? Zar nee da ti pomognem?
GLUMICA: Ne, idi sada.
PESNIK: A kada da se vratim?
GLUMICA: Za deset minuta.
PESNIK (poljubi je): Dovienja!
GLUMICA: Gde e biti?
PESNIK: etau ispod prozora. Volim da etam nou. Tako mi dolaze najbolje misli.
Naroito kada si ti u blizini, obavijen... takorei, dahom tvoje slatke enje... lebdei u tvojoj
umetnosti.
GLUMICA: Govori kao idiot.
PESNIK (bolno): Neke ene bi moda rekle... kao pesnik.
GLUMICA: Hajde, idi. Ali nemoj da pone da se udvara kelnerici. (Pesnik izlazi. Glumica
se skida. Slua kako se on sputa niz drvene stepenice, i onda uje njegove korake pod
prozorom. im se skinula, odlazi do prozora i gleda dole. On stoji dole, ona mu apne.)
GLUMICA: Doi! (On dotri uz stepenice i poleti k njoj; u meuvremenu ona je legla u
krevet i ugasila lampu. On zakljua vrata.)
GLUMICA: Tako, sada moe da sedne pored mene i da mi neto pria.
PESNIK (sedne pored nje na krevet): Da zatvorim prozor? Nije ti hladno?
GLUMICA: O, nije.
PESNIK: O emu da priam?
GLUMICA: Reci mi kome si sada neveran?
PESNIK: Na alost, nikome.
GLUMICA: Ne brini, ja sam takoe nevema.
PESNIK: To verujem.

GLUMICA: A zna li kome?

PESNIK: Nemam pojma, dete moje.
GLUMICA: Onda pogaaj.
PESNJK: ekaj malo... tvom reiseru.
GLUMICA: Dragi moj, nisam ja devojka iz hora.
PESNIK: Samo sam mislio...
GLUMICA: Misli jo malo.
PESNIK: Oh, vara tvog partnera... Bena.
GLUMICA: Ha! Zar nisi znao? On ne voli ene. Vodi ljubav sa svojim potarom.
PESNIK: Je li mogue?!
GLUMICA: Bolje me poljubi. (On je zagrli.) Ali, ta to radi?
PESNIK: Prestani ve jednom da me mui.
GLUMICA: Sluaj, Roberte, imam jedan predlog. Lezi pored mene u krevet.
PESNIK: Dobra ideja!
GLUMICA: Doi, brzo, brzo!
PESNIK: Dobro... da je do mene... ja bih ve odavno... uje li?
GLUMICA: ta?
PESNIK: Zrikavci zriu napolju.
GLUMICA: Ti si lud, dete moje, ovde nema nikakvih zrikavaca.
PESNIK: Pa uje ih valjda.
GLUMICA: Oh, doi ve jednom!
PESNIK: Tu sam. (Prie joj.)
GLUMICA: Tako. Sada lepo lezi i miruj... Pst... ne mii se.
PESNIK: ta ti je?
GLUMICA: Da li bi eieo da vodi ljubav sa mnom?
PESNIK: Zar to nije jasno?
GLUMICA: Da, mnogi mukarci bi to eleli...

PESNIK: Pa, ja sada imam najvie izgleda.

GLUMICA: Dobro, doi, moj zrikavei Od sada u te zvati moj zrikave.
PESNIK: Lepo...
GLUMICA: Dakle, koga varam?
PESNIK: Koga?... Moda mene?
GLUMICA: Dete moje, mozak ti je teko oboleo.
PESNIK: Ili moda nekoga... koga jo nisi ni srela... nekoga koga ne zna, nekoga - ko je
predodreen za tebe i koga nikada ne moe pronai.
GLUMICA: Molim te, nemoj da pria tako glupo.
PESNIK:... Zar to nije neobino? ak i ti... a moralo bi se ipak verovati... Ali ne, kada bi neko
pokuao da te promeni, oduzeo bi ti najbolje... Doi, doi... doi...

GLUMICA: Ovo je mnogo lepe nego glumiti u glupim komadima... ta ti misli?

PESNIK: Pa, ponekad igra i u sasvim dobrim komadima.
GLUMICA: Ti, uobraeno pseto, sigurno misli na tvoj, zar ne?
PESNIK: Naravno.
GLUMICA (ozbiljno): Pa, u stvari, to je zaista divan komad.
PESNIK: Najzad!
GLUMICA: Zaista, ti si veliki genije, Roberte.
PESNIK: Kad ve priamo o tome, mogla bi da mi kae zato si preksino otkazala
predstavu? Sa tobom je sve bilo u najbdjem redu.
GLUMICA: Htela sam da te naljutim.
PESNIK: Ali, zato? ta sam ti uinio?
GLUMICA: Bio si uobraen.
PESNIK: Kako to misli?
GLUMICA: To misle svi u pozoritu.
PESNIK: Tako.
GLUMICA: Ali, ja sam im rekla, taj ovek ima pravo da bude uobraen.

PESNIK: A ta su oni rekli?

GLUMICA: ta bi mogli da mi kau? Ja ne razgovaram ni sa kim.
PESNIK: A, tako.
GLUMICA: Svi bi oni najvie voleli da me otruju. Ali nee im to uspeti.
PESNIK: Ne misli sada o drugim ljudima. Bolje budi srena to smo ovde i reci mi da me
voli.
GLUMICA: Zar ti treba jo neki dokaz?
PESNIK: Ne, to se nikada ne moe dokazati.
GLUMICA: To je divno! ta bi jo hteo?
PESNIK: Koiiko esto si pokuavala da to dokae... ovako?... Jesi li ih sve volela?
GLUMICA: O, ne. Volela sam samo jednog.
PESNIK (zagrli je): Moja...
GLUMICA: Frica.
PESNIK: Ja se zovem Robert. ta ti onda ja znaim, ako sada misli na Frica?
GLUMICA: Ti si jedan hir.
PESNIK: Drago mi je da to ujem.
GLUMICA: Pa, zar nisi ponosan?
PESNIK: Zato bih bio ponosan?
GLUMICA: Mislim da bi trebalo.
PESNIK: Oh, zbog ovoga.
GLUMICA: Da, zbog ovoga, moj bledi zrikave! Uzgred, kako napreduje zrikanje? Zrie li
jo uvek?
PESNIK: Bez prekida. Zar ne uje?
GLUMICA: Naravno da ujem, ali to su abe, dete moje.
PESNIK: Grei: abe krekeu.
GLUMICA: Naravno da krekeu.
PESNIK: Ali ne ovde, dete. Ovde zriu.
GLUMICA: Ti si najtvrdoglaviji stvor koga sam ikada srela. Poljubi me, abo!

PESNIK: Molim te, nemoj da me tako zove. Ide mi na nerve.

GLUMICA: Kako da te onda zovem?
PESNIK: Ve imam ime: Robert.
GLUMICA: Ne, to je suvie glupo.
PESNIK : Neka je glupo. Molim te, zovi me mojim imenom.
GLUMICA: U redu, Roberte, poljubi me... Oh! (Ona ga poljubi.) Jesi li sada zadovoljan,
abo? Ha, ha, ha!
PESNIK: Ima li neto protiv da zapalim cigaretu?
GLUMICA: Daj i meni jednu. (On uzima kutiju cigareta sa nonog stoia, izvadi dve, upali
ih i da joj jednu.) Uzgred, nita nisi rekao kako sam jue glumila.
PESNIK: Gde?
GLUMICA: E, pa...
PESNIK: Oh, nisam bio u pozoritu.
GLUMICA: Mnogo voli te tvoje ale.
PESNIK: Ne. Poto si prekjue otkazala predstavu, pretpostavio sam da jue nee biti u
formi pa nisam doao.
GLUMICA: Mnogo si propustio.
PESNIK: Hm...
GLUMICA: Bilo je senzacionalno. Ljudl su prebledeli.
PESNIK: Kako si mogla to da vidi?
GLUMICA: Beno mi je rekao: Dete, glumila si kao boginja.
PESNIK: Hm!... A tako bolesna dan ranije.
GLUMICA: Da, bila sam. A zna li zato? Jer sam udela za tobom.
PESNIK: Malopre si rekla da si otkazala predstavu jer si htela da me naljuti.
GLUMICA: ta ti zna o mojoj ljubavi prema tebi! Nije te ni briga. A ja sam imala groznicu
itavu no: etrdeset stepeni!
PESNIK: To je previsoko za jedan hir.
GLUMICA: Ti to zove hirom? Umirem od ljubavi za tobom, a ti kae hir!?
PESNIK: A Fric?

GLUMICA: Fric? Ne pominji mi tog roba!

IX GLUMICA I GROF

Glumiina spavaa soba. Vrio raskono nametena. Podne je. Roletne su sputene, na nonom
stoiu gori svea. Glumica lei u krevetu sa baldahinom. Svuda po krevetu novine. Ulazi
Grof u uniformi konjikog kapetana, zaustavi se na vratima...
GLUMICA: Ah, gospodine grofe.
GROF: Vaa gospoa mama mi je dopustila da uem, inae nikada ne bih...
GLUMICA: Molim, izvolite, priite.
GROF: Klanjam se. Pardon - ovako ui sa ulice... Ne vidim nita... Tu smo dakle... (Pored
kreveta.) Klanjam se.
GLUMICA: Izvolite sesti, gospodine grofe.
GROF: Vaa gospoa mama mi je rekla da se gospoica ne osea najbolje... Nadam se da nije
nita ozbiljno.
GLUMICA: Nita ozbiljno? Zamalo da umrem!
GROF: Za ime Boga, je li to mogue?
GLUMICA: Ljubazno je od vas to ste se potrudili da doete.
GROF: Da umrete! A koliko jue glumili ste kao boginja.
GLUMICA: Bio je to zaista veliki trijumf.
GROF: Kolosalno!... Ljudi su bili zaneseni. A o sebi neu ni da govorim.
GLUMICA: Hvaia za vae predivno cvee.
GROF: Ali, molim vas, gospoice.
GLUMICA (pokazujui oima na ogromnu korpu cvea koja stoji na malom stolu pored
prozora): Eno ga.
GROF: Prethodne veeri bili ste bukvalno zatrpani cveem i buketima.
GLUMICA: Sve sam to ostavila u garderobi. Samo sam vau korpu ponela kui.
GROF (ljubi joj ruku) Vrlo ljubazno od vas... (Glumica iznenada uhvati njegovu ruku i
poljubi je.) Ali, gospoice...

GLUMICA: Ne plaite se, gospodine grofe. Ovde vas nita ne obavezuje.

GROF: Vi ste jedno udesno bie... ovek bi gotovo mogao rei jedna enigma... (Pauza.)
GLUMICA: Verovatno je lake odgonetnuti gospoicu Birken.
GROF: Da, mala Birkenova nije problem... Naravno, poznajem je samo povrno.
GLUMICA: Ha!
GROF: Verujte mi. Ali vi ste problem. Uvek sam eznuo za tako neim. U stvari, tek sino
sam shvatio koliko mnogo zadovoljstva sam propustio... jer sam prvi put video kako glumite.
GLUMICA: Da li je mogue?
GROF: Da. Vidite, gospoice, veoma mi je teko da stignem u pozorite na vreme. Ja sam
navikao da veeravam kasno... pa kad stignem ve je gotovo kraj. Zar ne?
GLUMICA: Od sada ete samo morati da veeravate ranije.
GROF: Da, ve sam pomiljao na to. Ili da uopte ne veeravam. Zaista, ta veera nije
nikakvo uivanje.
GLUMICA: ta znate vi - mladi starac - o uivanju?
GROF: Ponekad se i ja to pitam! Ali starac nisam. Mora da postoji neki drugi razlog zbog
koga ovek gubi smisao za uivanje.
GLUMICA: Da?
GROF: Moj prijatelj Lulu, na primer, kae da sam ja filozof. Znate, gospoice, on misli da ja
previe razmiljam.
GLUMICA: Da... misliti, to je nesrea.
GROF: Ja imam previe slobodnog vremena, zato i razmiljam. Vidite, gospoice, mislio sam
da e biti bolje kada budem premeten u Be. Ovde ima vie uzbuenja i razonode. Ali u
sutini nije bolje nego tamo gore.
GLUMICA: Gde je to "tamo gore"?
GROF: Mislim, dole, gospoice, u Maarskoj, u onoj selendri gde sam bio u garnizonu.
GLUMICA: Zaboga, pa ta ste radili u Maarskoj?
GROF: Kao to sam ve rekao gospoice - sluba.
GLUMICA: Zbog ega ste tako dugo ostali?
GROF: Tako ]e to.
GLUMICA: Mora da ovek tamo poludi.

GROF: Zato? U stvari, tamo ima vie posla nego ovde. Znate, gospoice, vebanje regruta,
jahanje... taj kraj nije tako lo kao to ljudi misle. Zaista je divno to prostranstvo... i udesan
zalazak sunca. teta to nisam slikar. esto sam mislio, da sam slikar - to bih slikao. Imali
smo jednoga u puku - nekog mladog Splanija, koji je to umeo... Ali zato vam dosaujem
svim tim priama?
GLUMICA: Oh, molim vas, ja se kraljevski zabavljam.
GROF: Znate li, gospoice, tako je lako razgovarati sa vama. Lulu mi je i rekao da e tako
biti. To je nesto to ovek ne sree esto.
GLUMICA: Svakako da ne, u Maarskoj.
GROF: Ali u Beu je isto! Ljudi su svuda isti. Gde ih je vie, guva je veca i to je jedina
razlika. Recite mi, gospoice, da li vi zapravo volite ljude?
GLUMICA: Da li ih volim?... Mrzim ih! Ne mogu da ih podnesem! Nikada nikog ne viam.
Uvek sam sama. Niko ne dolazi u ovu kuu.
GROF: Vidite, kao to sam i mislio. Vi ste mizantrop. To mora da se esto deava u
umetnikim krugovima. Kada je ovek u viim sferama... Pa, vama je dobro, bar znate zato
ivite!
GLUMICA: Ko to kae? Nemam pojma zato ivim!
GROF: Molim vas, gospoice - poznata - slavljena...
GLUMICA: Mislite li da je to srea?
GROF: Srea? Ne, gospoice, srea ne postoji. U stvari, ba one stvari o kojima ljudi najvie
priaju... njih nema. Na primer, ljubav. I to je neto takvo.
GLUMICA: U tome imate pravo.
GROF: Uivanje... omamljenosL.. dobro, nemam nita protiv toga... to je neto stalno. I ako
se prepustim uivanju... dobro, znam da uivam. Ili ako sam opijen, lepo. To je takoe stalno.
A kada se to zavri, gotovo je, i to je to.
GLUMICA (uzdiui): Gotovo.
GROF: Ali im ovek prestane... kako da se izrazim?... im vie ne uiva u samom trenutku,
nego pone da misli na pre ili na posle... onda, zbogom zadovoljstvu. Prolost je... tuna...
budunost nesigurna... jednom reju... ovek se zbuni. Zar nisam u pravu?
GLUMICA (klima glavom, irom rairenih oiju): Vi ste zaista pogodili smisao.
GROF: I znate, gospoice, kad ovek to uvidi, onda nije vano ivi li u Beu ili u
prostranstvima Maarske... ili u selu tajnmane. Vidite, na primer... gde mogu da spustim
kapu? Dobro, hvala lepo... O emu smo ono priali?

GLUMICA: O selu tajnmane.

GROF: Tano. I, kao to rekoh, nema velike razlike. Provodim li vee u kazinu ili u klubu,
potpuno je isto.
GLUMICA: A kako je to s ljubavlju?
GROF: Ako ovek u to veruje, uvek ima neko u blizini ko ga voli.
GLUMICA: Gospoica Birken, na primer.
GROF: Zaista ne znam, gospoice, zato stalo govorite o maloj Birkenovoj.
GLUMICA: Ona je vaa ljubavnica.
GROF: Ko to kae?
GLUMICA: Svi to znaju.
GROF: Svi osim mene. udno.
GLUMICA: Tukli ste se u dvoboju zbog nje!
GROF: Moda sam i ubijen a da nisam primetio.
GLUMICA: Znate, gospodine grofe, vi ste astan ovek. Sedite malo blie.
GROF: Ako dozvolite.
GLUMICA: Ovde. (Privue ga k sebi iprovue mu prste kroz kosu.) Znala sam da ete danas
doi!
GROF: Kako to?
GLUMICA: Znala sam jo sino u pozoritu.
GROF: Zar ste me videli sa pozornice?
GLUMICA: Oh, vi mukarci! Zar niste primetili da igram samo za vas?
GROF: Kako je to mogue?
GLUMICA: Prosto sam poletela kada sam vas ugledala u prvom redu!
GROF: Poleteli? Zbog mene? Nisam imao ni pojma da ste me primetili!
GLUMICA: Vi umete da zaludite oveka sa tom vaom dostojanstvenou.
GROF: Znate, gospoice...
GLUMICA: "Znate, gospoice!"... Bar otpaite tu sablju!
GROF: Ako dozvolite. (Skine opasa i stavi ga pored kreveta.)

GLUMICA: I poljubi me najzad. (On je poljubi, ona ga ne puta.) Bilo bi bolje da te nikada
nisam videla.
GROF: Ovako je ipak bolje.
GLUMICA: Gospodine grofe, vi ste jedan pozer!
GROF: Ja? Zato?
GLUMICA: Pomislite samo kako bi mnogi bili sreni da
su na vaem mestu!
GROF: Ja sam vrlo srean.
GLUMICA: O, mislila sam da srea ne postoji. Zato me tako gleda? Mislim da me se vi
bojite, gospodine grofe!
GROF: Ve sam vam rekao, gospoice, vi ste jedan problem.
GLUMICA: Oh, potedi me tvoje filozofije... doi. A sad me zamoli neto... moe imati sve
to hoe. Tako si lep.
GROF: Onda, molim za doputenje, (ljubi joj ruku) da se vratim veeras.
GLUMICA: Veeras?... Pa, ja imam predstavu.
GROF: Onda posle prestave.
GLUMICA: I nita vie ne moli?
GROF: Posle predstave moliu mnoge stvari.
GLUMICA (uvreeno): Onda e dugo moliti, bedni pozeru.
GROF: Vidite, ili vidi, mi smo do sada bili tako otvoreni jedno s drugim... Uivau u svemu
mnogo vie noas posle pozorita... Bie mnogo prijatnije nego sada... stalno imam oseaj da
e se vrata svakoga asa otvoriti...
GLUMICA: Ne otvaraju se spolja.
GROF: Mislim da ne bi trebalo da unapred pokvarimo neto to bi nam kasnije moda moglo
biti veoma lepo.
GLUMICA: Moda!
GROF: Da kaem iskreno, pomalo se grozim ljubavi u jutarnjim asovim.
GLUMICA: Zna... ti si zaista najlui stvor koga sam ikada videla!

GROF: Znate, ne govorim o enama uopte... u stvari, na kraju nema razlike. Ali sa enom
kao to si ti... ne, moe me stotinu puta nazvati ludakom. ena kao ti... ne uzima se pre
veere. I zato... vidi... zato...
GLUMICA: Boe, to si sladak!
GROF: Zar ne vidi da je ovo to sam rekao tano? Ja to zamiljam...
GLUMICA: Pa, kako to zamilja?
GROF: Mislim... ekau te posle predstave u kolima, a onda emo se negde odvesti na
veeru.
GLUMICA: Ja nisam gospoica Birken.
GROF: Nisam to ni rekao. Ali pravo raspoloenje je tako vano. Uvek se raspoloim tek kod
veere. Najlepe je kada se ovek posle veere odveze kui, a onda...
GLUMICA: ta se onda deava?
GROF: Onda... zavisi kako se stvari razvijaju...
GLUMICA: Sedi blie. Blie!
GROF (sedajui na krevet): Moram da kaem, parfem iz ovih jastuka... Minjonet, zar ne?
GLUMICA: Ovde je vrlo toplo, ne ini ti se? (Grof se sagne i poljubi je u vrat.) O, gospodine
grofe, to nije u vaem programu.
GROF: Ko kae? Ja nemam nikakav program. (Glumica ga privue k sebi.) Zaista je vrue.
GLUMICA: Misli? I tako je mrano... kao da je vee... (Privue ga.) Vee je, no je... zatvori
oi ako ti je previe svetlo. Doi. Doi... doi... (Grof se vie ne opire.)
..
GLUMICA: Pa, kako je sad sa raspoloenjem, pozeru?
GROF: Ti si mali avo.
GLUMICA: Kakav je to izraz?
GROF: Pa, dobro, aneo.
GLUMICA: Trebalo je da bude glumac! Zaista! Ti poznaje ene. A zna li ta u sada da
uradim?
GROF: ta?
GLUMICA: Rei u ti da te vie nikada neu videti.
GROF: A zato?

GLUMICA: Ne, ne. Previe si opasan za mene. Ti zaludi enu, a onda se pravi kao da se
nita nije dogodilo.
GROF: Ali...
GLUMICA: elela bih da vas podsetim, gospodine grofe, da sam upravo postala vaa
ljubavnica!
GROF: Nikada to neu zaboraviti.
GLUMICA: A ta je sa onim veeras?
GROF: Kako to misli?
GLUMICA: Pa - hteo si da me saeka posle predstave.
GROF: Da, dobro; na primer, prekosutra?
GLUMICA: Kako to misli, prekosutra? Bilo je rei o veeras.
GROF: Ne bi imalo smisla.
GLUMICA: Stare!
GROF: Nisi me dobro razumela Vie to kaem... kako da se izrazim... to se tie due.
GLUMICA: ta me se tie tvoja dua?
GROF: Veruj mt, trebalo bi da te se tie. Greka je misliti da su dua i telo razdvojeni.
GLUMICA: Potedi me filozofije. Ako mi to ustreba, itau knjige.
GROF: ovek nita ne naui iz knjiga.
GLUMICA: To je istina! I zato treba da me veeras eka. A to se tie tvoje due, ti mali
nevaljale, o tome emo se ve sporazumeti!
GROF: Dobro. Onda, ako mi dozvoli, ekau te u kolima.
GLUMICA: ekae me ovde, u mom stanu...
GROF:... Posle predstave.
GLUMICA: Naravno. (Grof pripae sablju.) ta to radi?
GROF: Mislim da je vreme da krenem. Za jednu posetu iz pristojnosti ostao sam previe
dugo.
GLUMICA: Pa, noas nee biti poseta iz pristojnosti.
GROF: Misli?

GLUMICA: O tome u se ja pobrinuti. A sada, poljubi me jo jednom, mali moj filozofe.

Tako, zavodnie... ti..: slatkiu... ti trgove dua, ti mali tvore... ti... (Poto ga je nekoliko puta
estoko poljubila, ona ga iznenada odgurne.) Gospodine grofe, bila mi je velika ast!
GROF: Klanjam se, gospoice! (U vratima.) Do sledeeg susreta.
GLUMICA: Zbogom, tajnmane!

X GROF I BLUDNICA

Jutro, oko est sati. Bedna soba s jednim prozorom. Prljavi aloni su sputeni. Otrcane zelene
zavese. Komoda, na njoj nekoliko fotografija i neukusan jevtin enski eir. Iza ogledala
jevtine japanske lepeze. Na stolu, kojije prekrrven crvenom zatitnom tkaninom, nalazi se
petrolejska lampa koja slabo gori izaudara; uti papirni abaur. Pored lampe bokal sa malo
piva i poluprazna aa. Na podu pored kreveta gomila enske odee, koja kao da je nabacana
u urbi. Bludnica lei u krevetu i spava, mirno diui. Na divanu, potpuno obuen, lei Grof.
Njegov eir je na podu, ispod divana.
GROF (mie se, protrlja oi, brzo ustane, sedne i gleda oko sebe): Gde sam to ja?... Ah, tako...
Oakle, doao sam kod te ene... (Brzo ustane, ugleda je u krevetu.) Eno je... ta se sve moe
dogoditi oveku u mojim godinama! Nemam pojma, jesu li me doneli? Ne... video sam...
ulazim u sobu... da... jo sam bio budan, ili sam se probudio... ili... ili me to ova soba podsea
na neto?... Due mi, da... Video sam to prole noi... (Pogleda na sat.) ta, prole noi, pre
nekoliko sati... A znao sam da e se neto dogoditi... Osetio sam to jue, kada sam poeo da
pijem... a ta se u stvari dogodilo?... Nita... ili se neto dogodilo?... Due mi, ovo mi se nije
dogodilo ve deset godina. Ne znam... Dakle, sve u svemu, bio sam veoma pijan. Kada bih
samo znao od kada?... Doao sam u taj bordel sa Lulu i... ne, ne... u stvari, otili smo od
Zahera... i putem je sve poelo... Da, tako je, vozio sam se u kolima sa Luluom. Zato ovoliko
razbijam glavu? Svejedno je. Bolje da gledam kako da se izvuem iz ovoga. (Ustane, svetlo
treperi.) Oh! (Gleda devojku koja jo spava.) Ta ima zdrav san. Ne znam ta je bilo prole
noi ali ostaviu joj novac na stolu... i ktem... (Stoji pored kreveta i dugo je gleda.) Kad ovek
ne bi znao ta je ona! (I dalje je gleda.) Znao sam mnoge koje nisu izgledale tako edno dok
spavaju, gotovo nevino. Due mi... Dakle, Lulu bi opet rekao da filozofiram, ali to je istina - u
snu svi izgledamo isto, ini mi se... kao i u smrti. Hm, kad bih samo znao da li sam... Ne, toga
bih se sigurno setio... Ne, ne... pao sam odmah na ovaj divan... i nita se nije dogodilo...
Neverovatno je kako sve ene lie ponekad... A sada, idem. (Krenuo je.) Da, zbilja. (Uzme
novanik i sprema se da izvadi novanicu.)
BLUDNICA (budi se): Oh... Ko je to tako rano? (Prepozna ga.) Zdravo, Bubi!
GROF: Dobro jutro. Jesi li dobro spavala?
BLUDNICA (protee se): Oh, doi. Poljubi me.

GROF (sagne se, predomisli se, uspravi se): Upravo sam krenuo.
BLUDNICA: Krenuo?
GROF: Krajnje je vreme.
BLUDNICA: Znai, eli da ide?
GROF (gotovo zbunjen): Pa...
BLUDNICA: Dobro, doi e opet.
GROF: Da. Zbogom. Daj mi ruicu. (Bludnica izvue ruku ispod pokrivaa. Grof joj
mehaniki poljubi ruku; shvati ta je uradio i nasmeje se.) Ba kao nekoj princezi. Uostalom,
kada bi ovek samo...
BLUDNICA: Zato me tako gleda?
GROF: Kada samo ovek vidi tu tvoju glavicu... Svaka ena izgleda nevino kada se budi...
Due mi, ovek bi mogao da zamisli mnogo tota, samo da se petrolej toliko ne osea...
BLUDNICA: Da, ta lampa uvek pravi probleme.
GROF: Koliko u stvari ima godina?
BLUDNICA: ta misli?
GROF: Dvadeset etiri.
BLUDNICA: Da, naravno!
GROF: Starija si?
BLUDNICA: Oko dvaes.
GROF: A koliko dugo se...
BLUDNICA: U poslu sam godinu dana.
GROF: Rano si poela.
BLUDNICA: Bolje prerano nego prekasno.
GROF (sedne na krevet): Reci mi, jesi li zapravo srena?
BLUDNICA: ta?
GROF: Mislim, idu li stvari dobro?
BLUDNICA: O, za mene stvari uvek idu dobro.
GROF: Tako... Reci mi, jesi li ikada pomislila da bi mogla postati neto drugo?

BLUDNICA: A ta bih mogla postati?

GROF: Pa... Ti si vrlo lepa devojka. Mogla bi da ima ljubavnika, na primer.
BLUDNICA: Misli da nemam?
GROF: Da, znam - ali, mislim samo jednog, zna, koji te izdrava, da ne mora da ide ba sa
svakim.
BLUDNICA: Ne idem ba sa svakim. Hvala Bogu da to ne moram. Mogu da biram. (Grof
gleda po sobi. Bludnica shvati njegov pogled.) Sledeeg meseca selimo se u grad, u ulicu
pigl.
GROF: Ko ste to vi?
BLUDNICA: Gospoa i ostale devojke koje ovde ive.
GROF: Ovde ima i drugih?
BLUDNICA: Susedna vrata... zar ne uje?... To je Mili ona je takoe bila u kafeu.
GROF: Neko hre.
BLUDNICA: Mili. Ona hre po itav dan, do deset uvee. Onda ustane i ide u kafe.
GROF: To je ipak uasan ivot.
BLUDNICA: Naravno. Pored toga, gospoa se stalno ljuti. Ja sam na ulici ve u podne.
GROF: Pa ta radi na ulici u podne?
BLUDNICA: ta bih radila? Lovim.
GROF: Ah, tako, riaravno... (Ustane, izvadi novanik, stavi jednu novanicu na sto.)
Zbogom!
BLUDNICA: Ve ide? Zdravo, onda. Doi uskoro ponovo. (Legne na stranu.)
GROF (opet se zaustavi): Reci mi, tebi je ve sasvim svejedno, zar ne?
BLUDNICA: ta?
GROF: Mislim, vie uopte ne uiva u tome?
BLUDNICA (zeva): Spava mi se.
GROF: Tebi je svejedno da li je mukarac mlad ili star, da li je...
BLUDNICA: Zato pita?
GROF: Pa... (Iznenada se neto seti.) Due mi, sada znam na koga me podsea, to je...
BLUDNICA: Liim na nekoga?

GROF: Neverovatno, neverovatno, molim te, nemoj nita da govori, samo za trenutak.
(Gleda je.) Potpuno isto lice, potpuno isto lice. (Iznenada je poljubi u oi.)
BLUDNICA: Ej...
GROF: Due mi, teta je to nisi... neto drugo... Mogla bi da se usrei.
BLUDNICA: Isti si kao Franc.
GROF: Ko je taj Franc?
BLUDNICA: Kelner iz naeg kafea.
GROF: A zato sam isti kao on?
BLUDNICA: I on uvek govori da bih mogla da se udam za njega i da se usreim.
GROF: Zato to ne uradi?
BLUDNICA: Hvala lepo... Ne elim da se udam. Ni za ta. Moda kasnije.
GROF: Te oi... sasvim iste oi... Lulu bi sigurno rekao da sam ludak - ali hou jo jednom da
poljubim tvoje oi... Tako, a sada zbogom, odlazim.
BLUDNICA: Zdravo.
GROF (u vratima): Reci mi: zar nisi zauena?
BLUDNICA: A to?
GROF: Jer nita ne elim od tebe.
BLUDNICA: Mnogim mukarcima nije do toga ujutru.
GROF: Da... (Sebi.) Previe je glupo to hou da se udi... Zbogom, onda... (U vratima je.) U
stvari, to me ljuti. Naravno, znam da je takvim enama samo do novca... ta to priam takvim... Lepo je... to se bar ne pretvara. To mi se u stvari i svia... Hej... zna, doi u
uskoro ponovo.
BLUDNICA (zatvorenih oiju): Dobro.
GROF: Kada si kod kue?
BLUDNICA: Uvek. Upitaj samo za Leokadiju.
GROF: Leokadija?... Lepo. Dakle, zbogom. (U vratima.) Oh, mora da sam jo opijen. Zar nije
udno?... Sa nekim sam kao to je ona a nita nisam uradio izuzev to sam poljubio njene oi
jer me je na nekog podsetila... (Okrene se ka njoj.) Leokadija, da li se to esto deava, da te
mukarac ovako napusti?
BLUDNICA: Kako to?

GROF: Ovako, kao ja.

BLUDNICA: Ujutru?
GROF: Ne... Mislim, da li je i ranije neko bio sa tobom... i nita nije traio od tebe?
BLUDNICA: Ne, to mi se nikada nije dogodilo.
GROF: Pa, ta onda misli? Misli li da mi se ne svia?
BLUDNICA: Zato ti se ne bih sviala? Noas sam ti se sasvim dovoljno sviala.
GROF: Svia mi se i sada.
BLUDNICA: Ali noas sam ti se vie svidela.
GROF: Zato to misli?
BLUDNJCA: Ne pitaj tako glupo.
GROF: Noas... reci mi, zar nisam odmah pao tu na divan... im smo uli?
BLUDNICA: Da, naravno da jesi... ali zajedno sa mnom.
GROF: Sa tobom?
BLUDNICA: Da, zar se ne sea?
GROF: Seam? Ja sam... mi smo zajedno... da...
BLUDNICA: Posle si odmah zaspao.
GROF: Odmah sam... Tako... znai tako je bilo!
BLUDNICA: Da, Bubi. Mora da si bio poteno pijan kad se ne sea.
GROF: Tako... Ali ipak... ta nejasna slinost... Pa, zbogom... (Oslukuje.) ta je to?
BLUDNICA: Sobarica je ve ustala. Ajde, daj joj neto kad izae. Kapija je otvorena,
utedee na vrataru.
GROF: Da. (U predsoblju.) Dakle... bilo bi ipak lepo da sam je samo poljubio u oi. Da, to bi
skoro bila avantura... Nije mi, eto, bilo sueno. (Sobarica mu otvara vrata.) Ah... evo. Laku
no.
SOBARICA: Dobro jutro.
GROF: Da, naravno... dobro jutro... dobro jutro...