Artur Šnicler Vrteska Export

Artur ‘nicler
(U kolu )
(deset dijaloga) )
(Prevod: Borivoj Gerzi )
LICA:
BLUDNICA
VOJNIK
SOBARICA
MLADI GOSPODIN
MLADA SUPRUGA
MU}
SLATKA MALA
PESNIK
GLUMICA
GROF
I BLUDNICA I VOJNIK
Kasno nou pored Augartenovog mosta. Vojnik se vraa kui,

zvi~di.
BLUDNICA:
Doi, lepi moj anele.
(Vojnik se okrene, zatim nastavi put.)

Zar neea sa mnom?
VOJNIK:
A, JA sam taj lepi aneo?
BLUDNICA:
Naravno, ko drugi? Ajde sa mnom,
~ivim tu blizu.
VOJNIK:
Nemam vremena. Moram u kasarnu.
BLUDNICA:
Kasarna mo~e da eka. Kod mene je
lepae.
2.
VOJNIK (PRIBLI~IJOJSE):
To je ve mogue.
BLUDNICA:
Pst! Mo~e da naie neki stra~ar.
VOJNIK:
Smeano! Stra~ar! Imam i ja bajonet.
BLUDNICA:
Ajde, doi.
VOJNIK:
Pusti me na miru. I onako nemam
novaca.
BLUDNICA:
Meni ne treba novac. (Vojnik stane.
Iznad njih je uli na svetiljka.)
VOJNIK:
Neea novac? Pa ko si onda ti?
BLUDNICA:
Civili me plaaju. Neko kao ti mo~e
me imati d~abe.
VOJNIK:
Ti si zna i ona o kojoj mi je Huber
pri ao...
BLUDNICA:
Ne znam ja nikakvog Hubera.
VOJNIK:
To mora da si ti. Znaa - kafe u
Brodskoj ulici - rekao je da te je
tu pokupio.
BLUDNICA:
Pokupila sam ja mnoge muakarce u
tom kafeu... mnoge i mnoge...
VOJNIK:
Dobro, ajdemo, idemo...
BLUDNICA:
‘ta, sad se ~uria?
VOJNIK:
Pa, ne znam ata ekamo? Moram da se
vratim u kasarnu do deset.
3.
BLUDNICA:
Dugo si u vojsci?
VOJNIK:
‘ta te to zanima? Je li daleko?
BLUDNICA:
Deset minuta hoda.
VOJNIK:
To mi je predaleko. Poljubi me.
BLUDNICA (LJUBI GA):

To mi je i najmilije, kada nekog
volim!
VOJNIK:
Meni nije. Ne, neu s tobom, daieko
je.
BLUDNICA:
Znaa ata, doi sutra popodne.
VOJNIK:
Dobro. Gde stanujea?
BLUDNICA:
Kladim se da neea doi.
VOJNIK:
Ako ka~em da hou...
BLUDNICA:
Znaa ata, ako je do mene daleko,
ata mislia da tamo... tamo... pored
reke. (Pokazuje na Dunav.
VOJNIK:
‘ta?!
BLUDNICA:
Mirno je... tamo niko nee doi.
VOJNIK:
A, to nije prava stvar.
BLUDNICA:
Sa mnom je uvek prava stvar. Ajde,
ostani sada sa mnom. Ko zna hoemo
li sutra biti ~ivi?
4.
VOJNIK:
Dobro. Ajde onda... ali brzo.
BLUDNICA:
Pazi, mra no je. Ako se okliznea, u
Dunavu si.
VOJNIK:
Mo~da bi to bilo najbolje.
BLUDNICA:
Pst! ekaj malo. Tu negde je klupa.
VOJNIK:
Dobro se snalazia ovde, a?
BLUDNICA:
Volela blh ljubavnika kao ato si
ti.
VOJNIK:
Bila bi previae ljubomorna.
BLUDNICA:
Ve bih te odu ila od toga.
VOJNIK:
Ha!
BLUDNICA:
Ne tako glasno. Ponekad se ovde
pojavi stra~ar. Nikada ne bi
poverovao da smo u samom centru Be
a, a?
VOJNIK:
Ajde, doi.
BLUDNICA:
‘ta ti je? Ako se okliznemo,
zavraiemo dole u vodi.
VOJNIK (ZGRABI JE):
Ah, ti...
BLUDNICA:
vrsto me dr~i, oea?
VOJNIK:
Ne brini.
5.
...............................................................
BLUDNICA:
Bilo bi lepae na klupi.
VOJNIK:
‘ta ima veze... Ajde, di~i se!
BLUDNICA:
Zaato tako ~uria?
VOJNIK:
Moram da se vratim u kasarnu. Ve
kasnim.
BLUDNICA:
Kako se zovea?
VOJNIK:
Zaato te to zanima?
BLUDNICA:
Ja se zovem Leokadija.
VOJNIK:
Ha! Takvo ime nikada nisam uo.
BLUDNICA:
Ej, ti!
VOJNIK:
‘ta sada hoea?
BLUDNICA:
Ajde, daj mi neato za mog gazdu.
VOJNIK:
Ha! Mislia - mene ea da muzea?
Zdravo! Leokadija...
BLUDNICA:
Lopove! Pokvarenjaku! (Vojnik se
izgubio.
II VOJNIK I SOBARICA
Prater. Nedelja ve e. Staza koja vodi od vaaara u mra ne

aleje. Joa uvek se uju zvuci sa vaaara i melodija popularne
polke "Igra pet nov ia", koju svira bleh-orkestar. Vojnik.
Sobarica.
6.
SOBARICA:
Sada mi, dakle, recite zaato ste
~eleli da tako brzo odete iz kafea?
(Vojnik se glupavo smeje, zbunjen.)
Bilo je tako lepo. Volim da igram.
(Vojnik je uhvati oko struka.
SOBARICA (DOPUATA):
Ne igramo viae. Zaato me tako
stiskate?
VOJNIK:
Kako se zovete? Kati?
SOBARICA:
Samo vam je Kati u glavi.
VOJNIK:
Znam, znam... Vi ste Mari.
SOBARICA:
Ovde je tako hladno. Plaaim se.
VOJNIK:
Ne treba da se plaaite. Zaboga, pa
sa mnom ste sigurni.
SOBARICA:
Ali, gde to idemo? Ovde nema ni
~ive duae. Ajde da se vratimo, tako
je hladno.
VOJNIK
(uvu e dim iz svoje Vird~inijke tako da ~ar zasvetli):

Sada je toplije. Ha, ha! O, ti,
zlato!
SOBARICA:
‘ta to radite? Da sam samo znala!
VOJNIK:
Znate ata, gospoice Mari, avo me
odneo ako je jedna imala tako lep
stas kao vi danas u Svobodi.
SOBARICA:
Vi ste ih, zna i, sve probali?
VOJNIK:
To se vidi u igri. Mnogo se tada
vidi! Ha!
7.
SOBARICA:
Igrali ste sa plavuaom sa krivim
licem viae nego sa mnom.
VOJNIK:
Ona je stara prijateljica jednog
mog prijatelja.
SOBARICA:
Onog kaplara sa uvrnutim brkovima?
VOJNIK:
A, ne, jednog civila. Znate, onog
koji je sedeo za mojim stolom, koji
ima promukao glas.
SOBARICA:
Ah, znam ga. To je jedan drzak
ovek.
VOJNIK:
Je li bio drzak prema vama? Pokazau
mu! ‘ta vam je uradio?
SOBARICA:
Oh, niata... Samo sam videla kakav
je bio prema drugim devojkama.
VOJNIK:
Recite mi, gospoice Mari...
SOBARICA:
Opr~iete me tom cigarom.
VOJNIK:
Pardon! Gospoice Mari, znate ata...
Govorimo jedno drugom ti.
SOBARICA:
Joa uvek se ne poznajemo dovoljno.
VOJNIK:
Mnogi koji se ne podnose govore
jedno drugom ti.
SOBARICA:
Mo~da sledei put, kada se budemo...
Ali, gospodine Franc...
VOJNIK:
Zapamtili ste moje ime?
8.
SOBARICA:
Ali, gospodine Franc...
VOJNIK:
Recite samo Franc, gospoice Mari.
SOBARICA:
Ne budite tako drski. Pst, ako neko
doe!
VOJNIK:
Pa i ako doe, ne vidi se prst pred
okom.
SOBARICA:
Gde smo to doali, pobogu?
VOJNIK:
Gledajte, jpa dvoje kao mi.
SOBARICA:
Gde? Ne vidim niata.
VOJNIK:
Tu, pred nama.
SOBARICA:
Zaato ka~ete, kao mi?
VOJNIK:
Mislim, koji se vole kao mi.
SOBARICA:
Ej, pazite! ‘ta je to? Skoro sam
pala.
VOJNIK:
To je ograda livade.
SOBARICA:
Ne gurajte me, paau.
VOJNIK:
Pst, ne tako glasno.
SOBARICA:
Stvarno u vikati... ‘ta to radite?
‘ta...
VOJNIK:
Ovde nema ni ~ive duae.
9.
SOBARICA:
Pa ajdemo onda nazad, gde su ljudi.
VOJNIK:
Ne trebaju nam ljudi, Mari treba
nam... ha... ha...
SOBARICA:
Ali, gospodine Franc, molim vas, za
ime boga... da sam samo znala...
oh, oh... doi!
...............................................................
VOJNIK
(bla~eno):
Ah, boga mu... joa jednom... ah...

SOBARICA:
Ne vidim ti lice.
VOJNIK:
ata... Ma kakvo lice...
...............................................................
VOJNIK:
Sluaajte, gospoice Mari, ne mo~ete
ostati tu na travi.
SOBARICA:
Doi, Franc, pomozi mi da ustanem.
VOJNIK:
Ajde, ustaj.
SOBARICA:
O, bo~e, Franc.
VOJNIK:
ata zna i stalno to Franc, Franc?
SOBARICA:
Ti si loa ovek, Franc.
VOJNIK:
Da, da. ekaj malo.
10.
SOBARICA:
Zaato si me pustio?
VOJNIK:
Zar ne smem da upalim cigaru?
SOBARICA:
Tako je mra no.
VOJNIK:
Sutra e ponovo biti svetlo.
SOBARICA:
Barem mi reci da me volia.
VOJNIK:
Mora da si to ve osetila, gospoice
Mari. Ha!
SOBARICA:
A kuda idemo?
VOJNIK:
Pa, nazad.
SOBARICA:
Ali, molim te, ne idi tako brzo!
VOJNIK:
Zaato? Ne volim da idem po mraku.
SOBARICA:
Volia li me, Franc?
VOJNIK:
Upravo sam rekao da te volim.
SOBARICA:
Doi, poljubi me joa jednom.
VOJNIK
(izvla i se):
Sluaaj - tamo se ponovo uje muzika.
SOBARICA:
Ponovo ~elia da igraa?
VOJNIK:
Naravno, ata drugo?
11.
SOBARICA:
Franc, sluaaj, moram da idem kui.
Oni e me grditi. Moja gospoa je
jedna takva... ona bi najviae
volela da uopate ne izlazim iz kue.
VOJNIK:
Dobro. Idi onda kui.
SOBARICA:
Mislila sam, gospodine Franc, da
ete me otpratiti?
VOJNIK:
Otpratiti?
SOBARICA:
Pa, malo je tu~no da idem sama kui.
VOJNIK:
A gde stanujete?
SOBARICA:
Nije daleko - u Porcelanskoj ulici.
VOJNIK:
Tako? Da, to je u istom pravcu.
Ali, rano je. Igranka joa uvek
traje. Noas ne moram da se vratim
rano. I zato idem joa malo da
igram.
SOBARICA:
Naravno, shvatam. Sad dolazi na red
ona plavuaa sa krivim licem.
VOJNIK:
Ha! Njeno lice nije tako loae.
SOBARICA:
O, bo~e, vi muakarci ste tako
pokvareni. Sigurno to radite sa
svakom.
VOJNIK:
Bilo bi previae.
SOBARICA:
Franc, molim vas, nemojte ve
eras... ostanite sa mnom... molim
vas...
12.
VOJNIK:
Dobro, dobro. Ali prvo hou joa da
igram.
SOBARICA:
JA viae ne igram ni sa kim!
VOJNIK:
Evo, ve smo stigli.
SOBARICA:
Gde?
VOJNIK:
Svoboda! Brzo, zar ne? Joa uvek
sviraju onu... (peva) tadarada,
tadarada... Dakle, ako oea da me sa
ekaa, otpratiu te kui... ako
neea... onda zdravo.
SOBARICA:
Ou, sa ekau. (Ulaze u dvoranu za
igru.
VOJNIK:
Gospoice Mari, zaato ne naru ite
sebi pivo? (Okrene se plavuai,
zvi~due dok sobarica ne ode, govori
ugladeno.) Draga gospoice, da li
bih mogao da vas zamolim...?
ILI SOBARICA I MLADI GOSPODIN
Vrelo letnje popodne. Roditelji su otialina selo. Kuvarica
ima slobodan dan. Sobarica u kuhinji piae pismo svom
ljubavniku, Vojniku. Iz sobe Mladog gospodina uje se zvono.
Ona ustane i ode do sobe. Mladi gospodin le~i na divanu,
puai i ita neki francuski roman.
SOBARICA:
Izvolte, mladi gospodine?
MLADI GOSPODIN:
A, da, Mari, da, zvonio sam, da...
‘ta sam ono hteo? O, da, naravno,
spustite roletne, Mari. Hladnije je
kada su spuatene... da... (Sobarica
ode do prozora i spusti roletne.
Mladi gospodin nastavi da ita.) ‘ta
to radite, Mari? A, da. Ali sada ne
vidim da itam.
13.
SOBARICA:
Mladi gospodin radi tako mnogo.
MLADI GOSPODIN
(otmeno pre uje ata je rekla):
To bi bilo sve.
(Sobarica izae. Mladi gospodin pokuaa da nastavi sa itanjem,
ali uskoro spusti knjigu i ponovo zazvoni. Sobarica se
ponovo pojavljuje.)
MLADI GOSPODIN:
Mari... ‘ta sam sada hteo da
ka~em... A, da... Ima li u kui malo
konjaka?
SOBARICA:
Ima, ali je zaklju an.
MLADI GOSPODIN:
Kod koga je klju ?
SOBARICA:
Kod Uni.
MLADI GOSPODIN:
Ko je Uni?
SOBARICA:
Kuvarica, gospodine Alfred.
MLADI GOSPODIN:
No, idite i pitajte Uni.
SOBARICA:
Lini ima slobodan dan.
MLADI GOSPODIN:
Tako...
SOBARICA:
}eli li mladi gospodin da mu
donesem konjak iz kafea?
MLADI GOSPODIN:
Ne... i onako je previae toplo. ‘ta
e mi konjak? Znam, Mari, donesite
mi aau vode. Pst, Mari... neka iste
e... da bude hladna.
(Sobarica izlazi. Mladi gospodin je prati pogledom; kada
stigne do vrata ona se okrene i pogleda ga. Mladi gospodin
14.
gleda u plafon. Sobarica odvrne slavinu, pusti da voda te e.

Odlazi do svog malog kabineta, pere ruke i nameata se pred
ogledalom. Vrati se do esme, napuni aau i odnosije Mladom
gospodinu. On se napola pridi~e. Sobarica mu pru~a aau.
Dodirnu se prstima.)
MLADI GOSPODIN: (cont’d)
Dobro, hvala. ‘ta vam je? Vratite
aau na poslu~avnik... (Ponovo legne
iprote~e se.) Koliko je sati?
SOBARICA:
Pet, mladi gospodine.
MLADI GOSPODIN:
Pet sati, dobro.
(Sobarica odlazi; kod vrata se okrene. Mladi gospodin je
gleda, ona to primeti i nasmeai se. Izlazi. On joa malo
nastavi da le~i, onda naglo ustane. Ode do vrata, vrati se,
ponovo legne na divan. Pokuaava da ita. Posle nekoliko
minuta ponovo zvoni. Ulazi Sobarica, na usnamajojje osmeh
koji nepokuaava da sakrije.)
Ah, Mari, znam ata sam hteo da vas
pitam. Je li doktor ‘iler jutros
dolazio?
SOBARICA:
Ne, jutros niko nije bio.
MLADI GOSPODIN:
udno. Zna i, doktor ‘iler nije
dolazio? Poznajete li vi uopate
doktora ‘ilera?
SOBARICA:
Da, poznajem. To je jedan gospodin
sa gustom crnom bradom.
MLADI GOSPODIN:
Da. Jeste li sigurni da nije
dolazio?
SOBARICA:
Da. Niko nije dolazio, mladi
gospodine.
MLADI GOSPODIN
(odlu no):
Doite ovamo, Mari.
15.
SOBARICA
(malo se pribli~i):
Izvolte.
MLADI GOSPODIN:
Bli~e... tako... ah... upravo sam
mislio...
SOBARICA:
‘ta je mislio mladi gospodin?
MLADI GOSPODIN:
Upravo sam mislio... upravo... pa,
o vaaoj bluzi... Kakav je to
materijal?... Oh, doite
bli~e. Neu vas ugristi.

SOBARICA
(prie mu):
‘ta je sa mojom bluzom? Zar se ne
dopada mladom gospodinu?
MLADI GOSPODIN
(zgrabi je za bluzu i privu e sebi):
Plava? To je veoma lepa plava boja.
(Jednostavno.) Lepo izgledate,
Mari.
SOBARICA:
Ali, mladi gospodine...
MLADI GOSPODIN:
No, ata je? (Otkop a joj bluzu.
Znala ki.) Imate divnu belu ko~u,
Mari.
SOBARICA:
Mladi gospodin mi laska.
MLADI GOSPODIN
(ljubi joj grudi):
Neu vas povrediti.
SOBARICA:
O, ne.
16.
MLADI GOSPODIN:
Mislio sam, jer tako uzdiaete.
Zaato onda uzdiaete?
SOBARICA:
Oh, gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN:
I kako imate fine papu e...
SOBARICA:
Ali... mladi gospodine... ako neko
zazvoni...
MLADI GOSPODIN:
Ko bi sada zvonio?
SOBARICA:
Ali... ima previae svetla...
MLADI GOSPODIN:
Ne treba da se stidite preda mnom.
Ne treba da se stidite ni pred
kim... kad ste tako lepi. Da, duae
mi, Mari, vi ste... Znate, ak i
vaaa kosa lepo miriae.
SOBARICA:
Gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN:
Nemojte biti takvi, Mari... Ve sam
video kako izgledate. Pre neku no,
kada sam se kasno vratio, poaao sam
da popijem aau vode a vrata vaae
sobe su bila otvorena... I tako...
SOBARICA
(krijui lice):
O, bo~e, nikada ne bih pomislila da
gospodin Alfred mo~e biti tako zlo
est.
MLADI GOSPODIN:
Video sam mnogo toga... ovo... i
ovo... i ovo... i...
SOBARICA:
Ali, gospodine Alfred!
17.
MLADI GOSPODIN:
Doi, doi... ovde... da... tako...
SOBARICA:
Ali, ako neko zazvoni...
MLADI GOSPODIN:
Prestanite ve jednom, zaboga,
jednostavno neemo otvoriti...
...............................................................
(Zvono na vratima.)
MLADI GOSPODIN:
Do avola... Kakvu samo buku pravi
ovaj tip. Mora da odavno zvoni. A
mi ga nismo uli.
SOBARICA:
Oh, ja sam sve vreme pazila.
MLADI GOSPODIN:
Idite i vidite ko je... kroz
apijunku.
SOBARICA:
Gospodine Affred... Vi ste... ne...
tako ravi.
MLADI GOSPODIN:
Molim vas, idite vidite ko je...
(Sobarica izlazi, Mladi gospodin
brzo podigne roletne.
SOBARICA
(vraa se):
Ko god da je bio, otiaao je. Nema
nikoga. Mo~da je bio doktor ‘iler.
MLADI GOSPODIN
(neugodno dirnut):
Dobro.
(Sobarica mu prilazi. On
uzmakne.)
Mari... idem do kafea.
SOBARICA
(ne~no):
Ve... gospodine Alfred?
18.
MLADI GOSPODIN
(strogo):
Idem do kafea. Ako doktor ‘iler
doe...
SOBARICA:
On danas nee doi.
MLADI GOSPODIN
(joa stro~ije):
Ako doktor ‘iler doe, ja u... biu u
kafeu... (Odlazi. Sobarica uzme
cigaretu sa stola, stavi je u d~ep
i izae.
IV MLADI GOSPODIN I MLADA SUPRUGA

Ve e. Salon ujednoj kui u Visokoj ulici, nameaten sa
banalnom elegancijom. Mladi gospodinje upravo uaao. On upali
svee, joa uvek je u aeairu i ogrta u. Otvori vrata susedne
sobe izaviri unutra. Svetlost svea iz salona preleti preko
parketa i osvetli krevet sa baldahinom u susednoj sobi.
Crvenkasto svetlo od~ara u kaminu spavae sobe airi se preko
zastora oko kreveta. Mladi gospodin gleda po sobi. Uzme
sprejza osve~avanje prostorija i aprica jastuke. Zatim ide
sa sprejom kroz obe sobe tako da uskoro svuda zamiriae na
ljubi ice. Onda skine aeair i ogrta . Sedne u plavu somotsku
fotelju, zapali cigaretu ipuai. Malo kasnije ponovo ustane i
ode da proveri da li su aaloni zatvoreni. Iznenada, vrati se
u spavau sobu i otvori fioku nonog sto ia pored kreveta.
Tra~i neato, izvadi analu od kornja inog oklopa. Tra~i mesto
da je sakrije, najzad je stavi u d~ep svoga ogrta a. Ode u
salon, otvori vitrinu sa piem. Izvadi srebrni poslu~avnik,
bocu konjaka i dve aae i sve to stavi na sto. Ode ponovo do
svog ogrta a i izvadi mali beli smotuljak iz d~epa. Odmota
ga i stavipored boce konjaka; ode do vitrine i izvadi dva
mala tanjira, no~eve i viljuake. Izvadi uaeereni kesten iz
smotuljka i pojede ga. Zatim naspe sebi aau konjaka. Brzo
ispije. Gleda na sat, aeta po sobi. Zastane ispred zidnog
ogledala, izvadi iz d~epa eaalj i o ealja kosu i svoje male
brkove. Odlazi u predsoblje i osluakuje. Tiaina. Onda navu e
dve plave zavese preko vcata spavae sobe. Zvono na vratima.
Mladi gospodin se malo trgne. Onda sedne u fotelju i ustane
tek kada se vrafa ofvore. Mlada supruga ue, ima veliki veo
oko glave. Ona zatvori vrata za sobom izastane na trenutak,
dr~ei levu ruku na srcu, kao da pokuaava da savlada neko
unutraanje uzbuenje. Mladi gospodin joj prie, uzme joj levu
ruku i pritisne poljubac na belu rukavicu sa crnim vezom.
19.
MLADI GOSPODIN
(tiho):
Hvala vam.
MLADA SUPRUGA:
Alfrede... Alfrede!
MLADI GOSPODIN:
Doite, poatovana gospoo... doite,
gospoo Ema.
MLADA SUPRUGA:
Ostavite me samo na trenutak...
molim vas... Ali, molim vas,
Alfrede!
(Ona joa stoji pored vrata. Mladi gospodin stoji pred njom i
dr~i je za ruku.)
MLADA SUPRUGA: (cont’d)
A gde sam ja, u stvari?
MLADI GOSPODIN:
Kod mene.
MLADA SUPRUGA:
Ovo je u~asna kua, Alfrede.
MLADI GOSPODIN:
Zaato? Ovo je veoma ugledna kua.
MLADA SUPRUGA:
Srela sam dva oveka na stepeniatu.
MLADI GOSPODIN:
Poznajete li ih?
MLADA SUPRUGA:
Ne znam. Mo~da.
MLADL GOSPODIN:
izvinite, draga moja gospoo - ali
morate znati koga poznajete.
MLADA SUPRUGA:
Ja nisam niata videla.
MLADI GOSPODIN:
Ali ak da su bili i vaai najbolji
prijatelji, nisu vas mogli
prepoznati. ak ni ja nisam mogao.
Da nisam znao da ste to vi... taj
veo...
20.
MLADA SUPRUGA:
Imam dva vela.
MLADI GOSPODIN
Zar neete da priete malo bli~e?...
I... kada biste bar skinuli aeair?
MLADA SUPRUGA:
‘ta vam pada na pamet, Alfrede?
Rekla sam vam samo pet minuta... Ne
du~e... Kunem vam se...
MLADI GOSPODIN:
Ali vaa veo...
MLADA SUPRUGA:
Dva.
MLADI GOSPODIN:
Dobro, oba vela, onda... Dozvolite
mi bar da vas vidim.
MLADA SUPRUGA:
Volite li me, Alfrede?
MLADI GOSPODIN
(duboko uvreen):
Ema... Pitate me...
MLADA SUPRUGA:
Ovde je tako vrue.
MLADI GOSPODIN:
Ali, vi joa niste skinuli krzneni
ogrta . Posle ete se prehladiti.
MLADA SUPRUGA
(najzad ue u sobu i sru i se u fotelju):
Iscrpljena sam.
MLADI GOSPODIN:
Dozvolite.
(Skinejoj veiove, izvadi igle
iz aeaira i stavi na stranu
aeair, igle i velove, ato mu
Mlada supruga dopuata. On
stoji ispred nje, klima
glavom.)
21.
MLADA SUPRUGA:
‘ta vam je?
MLADI GOSPODIN:
Nikada niste bili tako divni.
MLADA SUPRUGA:
Kako to mislite?
MLADI GOSPODIN:
Sam... sam sa vama... Ema...
(Klekne na jedno koleno pred njenu
fotelju, uzme je za ruke i obaspe
ih poljubcima.
MLADA SUPRUGA:
A sada... pustite me da idem! U
inila sam ono ato ste ~eleli.
(Mladi gospodin spusti glavu u
njeno krilo.) Obeali ste mi da ete
biti dobri.
MLADI GOSPODIN:
Jesam.
MLADA SUPRUGA:
Uguaiu se u ovoj sobi.
MLADI GOSPODIN
(ustane):
Joa uvek niste skinuli ogrta .
MLADA SUPRUGA:
Stavite ga pored aeaira. (Mladi
gospodin joj skine ogrta i stavi ga
na divan.) A sada... zbogom...
MLADI GOSPODIN:
Ema... Ema...
MLADA SUPRUGA:
Odavno je proalo pet minuta.
MLADI GOSPODIN:
Nije ni minut!
MLADA SUPRUGA:
Alfrede, recite mi kdiko je ta no
sati.
22.
MLADI GOSPODIN:
Ta no je aest i etvrt.
MLADA SUPRUGA:
Trebalo je da ve odavno budem kod
sestre.
MLADI GOSPODIN:
Sestru mo~ete uvek da vidite...
MLADA SUPRUGA:
Oh, Alfrede, zaato ste me naveli na
ovo?
MLADI GOSPODIN:
Jer vas... obo~avam, Ema.
MLADA SUPRUGA:
Koliko ~ena je to ve ulo od vas?
MLADI GOSPODIN:
Ni jedna - otkako sam vas video.
MLADA SUPRUGA:
Kako sam ja lakoverna osoba. Da mi
je samo neko rekao... ak i pre
nedelju dana... ak i ju e...
MLADI GOSPODIN:
Ma prekju e ste mi obeali...
MLADA SUPRUGA:
Vi ste me toliko mu ili. Ali ja
nisam ~eiela da to uradim. Bog mi
je svedok. Nisam ~elela da to
uradim... Ju e sam vrsto reaila...
Znate li da sam vam sino napisala
jedno dugo pismo?
MLADI GOSPODIN:
Nisam dobio nikakvo pismo.
MLADA SUPRUGA:
Pocepala sam ga. O, trebalo je da
ga poaaljem.
MLADI GOSPODIN:
Bolje je ovako.
MLADA SUPRUGA:
Oh, ne. To je sramota. Ne razumem
sama sebe. Zbogom, Alfrede, pustite
me da idem. (On je zagrli i obaspe
(MORE)
23.

joj lice strasnim poljubcima.)
Onda... Odr~ite svoju re .
MLADI GOSPODIN:
Joa jedan poljubac... samo jedan.
MLADA SUPRUGA:
Poslednji. (On je poljubi; ona mu
uzvrati; njihove usne su dugo
spojene.
MLADI GOSPODIN:
Mogu li neato da vam ka~em, Ema?
Sada prvi put znam ata je to srea.
(Mlada supruga klone u fotelju, on
sedne na naslon i lagano joj stavi
ruku oko vrata.)... Ili, bolje re
eno, sada prvi put znam ata bi srea
mogia da bude. (Mlada supruga
duboko uzdahne, a on je ponovo
poljubi.
MLADA SUPRUGA:
Alfrede, Alfrede, ata to radite sa
mnom!
MLADI GOSPODIN:
Ovde je udobno... Zar ne? I potpuno
smo bezbedni. Hiljadu puta je lepae
nego oni sastanci na otvorenom.
MLADA SUPRUGA:
Oh, ne podseajte me na njih...
MLADI GOSPODIN:
Uvek u ih se seati sa
beskrajnom radoau. Svaki trenutak
koji sam
proveo pored vas je slatka

uspomena.
MLADA SUPRUGA:
Seate li se bala industrijalaca?
MLADI GOSPODIN:
Da li se seam?... Sedeo sam pored
vas za vreme ve ere, sasvim pored
vas. Vaa mu~ je pio aampanjac...
(Mlada supruga ga prekorno
pogleda.) Samo sam hteo da govorim
(MORE)
24.

o aampanjcu... Ema, hoete li aaicu
konjaka?
MLADA SUPRUGA:
Samo nekoliko kapi, ali bih prvo
popila aau vode.
MLADI GOSPODIN:
Dobro... Gde li je... ah, da...
(Raairi zavese i ode u spavau sobu.
Ona gleda za njim. Vrati se sa
bokalom i dve aae.)
MLADA SUPRUGA:
Gde ste to bili?
MLADI GOSPODIN:
U... u susednoj sobi. (Sipa joj aau
vode.)
MLADA SUPRUGA:
Alfrede, hou sada neato da vas
pitam - ali morate mi se zakleti da
ete mi rei istinu.
MLADI GOSPODIN:
Kunem se.
MLADA SUPRUGA:
Je li u ovim sobama ikada bila neka
druga ~ena?
MLADI GOSPODIN:
Ali, Ema - ova kua postoji dvadeset
godina.
MLADA SUPRUGA:
Vi znate na ata ja mislim,
Alfrede... SA vama! Ovde, kod vas!
MLADI GOSPODIN:
Sa mnom... ovde... Ema! Nije lepo
od vas ato tako neato mislite.
MLADA SUPRUGA:
Zna i, vi ste... kako da... Ali ne,
bolje da ne pitam. Bolje da niata
ne pitam. Sama sam kriva. Sve se
plaa.
25.
MLADI GOSPODIN:
Ta, ata vam je? O emu to govorite?
‘ta se plaa?
MLADA SUPRUGA:
Ne, ne, ne, ne smem doi k sebi...
ina e u propasti u zemlju od stida.
MLADI GOSPODIN
(sa bokalom u ruci, tu~no klima glavom):
Ema, kada biste samo znali koliko
mi bola nanosite. (Mlada supruga
sipa sebi konjak.) Rei u vam neato,
Ema. Ako se vi stidite ato ste
ovde... ako ste ravnoduani prema
meni... ako ne oseate da ste vl za
mene bla~enstvo... onda je boljeda
idete...
MLADA SUPRUGA:
Da, to u i da uradim.
MLADI GOSPODIN:
(uzme je za ruku):
Ali ako slutite da ne mogu da ~ivim
bez vas, da jedan poljubac u vaau
ruku zna l za mene viae nego
ne~nost svih ~ena na svetu... Ema,
ja nisam kao drugi mladi ljudi koji
znaju da se udvaraju... Ja sam
mo~da pomalo naivan... ja...
MLADA SUPRUGA:
Ali, ako ste vi ipak kao ostali
mladi ljudi?
MLADI GOSPODIN:
Tada vi ne biste danas bili ovde,
jer vi niste kao druge ~ene.
MLADA SUPRUGA:
Kako vi to znate? (Odveo ju je do
divana i seo pored nje.)
MLADI GOSPODIN:
Mnogo sam razmialjao o vama. Ja
znam da ste nesreni.
MLADA SUPRUGA:
(obradovana):
(MORE)
26.

Jesam.
MLADI GOSPODIN:
}ivot je prazan, niatavan i... tako
kratak - tako u~asno kratak!
Postoji samo jedna srea... pronai
nekoga ko e vas voleti... (Mlada
supruga uzme uaeerenu kruaku sa
stola i stavi je u usta.)

Pola meni! (Ona mu daje ustima.)
MLADA SUPRUGA
(skloni mu ruku sa svoje noge):
Alfrede, ata to radite? Je li to
vaae obeanje?
MLADI GOSPODIN
(proguta kruaku, onda odva~nije):
}ivot je tako kratak.
MLADA SUPRUGA
(slabo):
Ali to nije razlog...
MLADI GOSPODIN
(mehani ki):
O, jeste!
MLADA SUPRUGA:
(joa slabije): Alfrede, obeali ste
mi da ete biti dobri... A ovde ima
toliko svetla...
MLADI GOSPODIN:
Doi, doi, jedina moja... (Digne je
sa divana.
MLADA SUPRUGA:
‘ta to radite?
MLADI GOSPODIN:
Tamo nije ni malo svetlo.
MLADA SUPRUGA:
Tamo je, zna i, druga soba?
27.
MLADI GOSPODIN
(vodi je za sobom):
Divna soba i... potpuno mra na.
MLADA SUPRUGA:
Onda je bolje da ostanemo ovde. (On
je ve pred zavesom. Otkop a joj
prsluk.) Vi ste... Oh, bo~e, ata to
radite sa mnom, Alfrede?!
MLADI GOSPODIN:
Obo~avam te, Ema!
MLADA SUPRUGA:
Ne, ekaj, ekaj samo trenutak...
(slabaano) idi... pozvau te.
MLADI GOSPODIN:
Daj mi... daj da ti... (zbuni se)
daj... da ti... pomognem.
MLADA SUPRUGA:
Nemoj, pocepaea mi sve.
MLADI GOSPODIN:
Zar nemaa mider?
MLADA SUPRUGA:
Nikada ne nosim mider. Ima jedna
uvena glumica koja ga takoe ne
nosi. Ali, evo, skini mi cipele.
(On joj skine cipele i ljubi joj
stopala. Ona usko i u krevet.) Oh,
hladno mi je.
MLADI GOSPODIN:
Ubrzo e biti vrue.
MLADA SUPRUGA
(tiho se smeje):
Mislia?
MLADI GOSPODIN
neprijatno dirnut, sebi): Nije
morala da to ka~e. (Skida se u
mraku.
MLADA SUPRUGA
(ne~no):
Doi, doi, doi!
28.
MLADI GOSPODIN
(ponovo u boljem raspolo~enju):
Dolazim...
MLADA SUPRUGA:
Ovde tako miriau ljubi ice!
MLADI GOSPODIN:
To si ti sama... Ti, (uznju)
sama...
MLADA SUPRUGA:
Alfrede... Alfrede!!!
MLADI GOSPODIN:
Ema...
...............................................................
MLADI GOSPODIN:
Mora da te previae volim... da...
to me dovodi do ludila.
Kada bih samo bio siguran da me
volia.
MLADA SUPRUGA:
Zar ti treba bolji dokaz?
MLADI GOSPODIN:
Ah... ponovo mi se podsmevaa.
MLADA SUPRUGA:
Kako to mislia? Doi, daj mi tvoju
lepu glavicu.
MLADI GOSPODIN:
A, to je ve lepae.
MLADA SUPRUGA:
Volia li me?
MLADI GOSPODIN:
Tako sam srean.
MLADA SUPRUGA:
Ali nema potrebe joa i da pla ea.
MLADI GOSPODIN
(odmakne se od nje, veoma
razdra~en): Ponovo, ponovo. Zar te
nisam zamolio...
29.
MLADA SUPRUGA:
Samo sam rekla da ne treba da pla
ea...
MLADI GOSPODIN:
Rekla si "joa i" da pla em.
MLADA SUPRUGA:
Zlato, nervozan si.
MLADI GOSPODIN:
Znam.
MLADA SUPRUGA:
Ali, nema potrebe. Vrlo mi je drago
da smo... da smo kao dobri
prijatelji...
MLADI GOSPODIN:
Ponovo po injea.
MLADA SUPRUGA:
Zar se ne seaa? To je bila jedna od
prvih stvari o kojoj smo
razgovarali. }eleli smo da budemo
dobri prijatelji; niata viae. Oh,
to je bilo tako lepo... to je bilo
u januaru, na velikom balu kod moje
sestre, za vreme kadrila... Zaboga,
otkada je trebalo da krenem! Sestra
me eka... ‘ta da joj ka~em?...
Zbogom, Alfrede...
MLADI GOSPODIN:
Ema! Ostaviea me ovako!
MLADA SUPRUGA:
Da, tako!
MLADI GOSPODIN:
Samo joa pet minuta...
MLADA SUPRUGA:
Dobro, joa samo pet minuta. Ali
moraa mi obeati... da se neea
micatL. A? Poljubiu te za
rastanak... Pst, miruj, rekla sam
da se ne mi ea, ili u odmah ustati,
moj slatki, slatki...
MLADI GOSPODIN:
Ema... moja dra...
30.
...............................................................
MLADA SUPRUGA:
Moj Alfrede...
MLADI GOSPODIN:
Oh, sa tobom je bo~anstveno.
MLADA SUPRUGA:
Ali, sada zaista moram da idem.
MLADI GOSPODIN:
Ah, tvoja sestra mo~e da eka.
MLADA SUPRUGA:
Moram da idem kui. Za sestru je ve
kasno. Koliko je sati?
MLADI GOSPODIN:
Odakle znam?
MLADA SUPRUGA:
Pogledaj na sat.
MLADI GOSPODIN:
Sat mi je u prsluku.
MLADA SUPRUGA:
Pa donesi ga.
MLADI GOSPODIN
( ilo sko i izkreveta):
Osam.
MLADA SUPRUGA
(brzo ustane):
Zaboga... Brzo, Alfrede, dodaj mi
arape. ‘ta uopate da ka~em? Mora da
me ekaju kod kue... osam sati...
MLADI GOSPODIN:
Kada u te ponovo videti?
MLADA SUPRUGA:
Nikada.
MLADI GOSPODIN:
Ema! Ne volia meviae?
31.
MLADA SUPRUGA:
Baa zato. Dodaj mi cipele.
MLADI GOSPODIN:
Nikada viae. Evo ti.
MLADA SUPRUGA:
U torbi su mi anale za cipele.
Brzo, molim te...
MLADI GOSPODIN:
Evo ti anale.
MLADA SUPRUGA:
Alfrede, ovo nam oboma mo~e doi
glave.
MLADI GOSPODIN
(veoma neugodno dirnut):
Kako to mislia?
MLADA SUPRUGA:
Pa, ata da ka~em ako me on upita,
"Gde si bila?"
MLADI GOSPODIN:
Kod sestre.
MLADA SUPRUGA:
Kada bih samo mogla da sla~em.
MLADI GOSPODIN:
Niata ti drugo ne preostaje.
MLADA SUPRUGA:
A sve to zbog muakarca kao ato si
ti. Oh, doi... Hou joa jednom da te
poljubim. (Zagrli ga.) A sada...
ostavi me... idi u drugu sobu. Ne
mogu pred tobom da se obla im. (On
odlazi u salon, obla i se. Pojede
nekoliko kola ia, popije aau
konjaka. Malo kasnije Mlada supruga
ga pozove.)

Alfrede!
MLADI GOSPODIN:
Zlato?
32.
MLADA SUPRUGA:
Mnogo je bolje ato mi nismo
plakali.
MLADI GOSPODIN
(ponosno se smeaka):
Kako mo~ea biti tako frivolna?
MLADA SUPRUGA:
A ata e biti ako... ako se jednoga
dana slu ajno sretnemo u nekom
druatvu?
MLADI GOSPODIN:
Slu ajno - jednoga dana... Ti ea
sigurno sutra biti kod
Lobhejmerovih?
MLADA SUPRUGA:
Da. I ti?
MLADI GOSPODIN:
Naravno. Mogu li da te zamolim za
kotiljon?
MLADA SUPRUGA:
Oh, ja neu ii. Kako mo~ea i da
pomislia? Pa ja bih... (Ue u salon
potpuno odevena. Uzme kola i.)...
propala u zemlju.
MLADI GOSPODIN:,
Dobro, onda sutra kod
Lobhejmerovih, to je lepo.
MLADA SUPRUGA:
Ne, ne... neu doi; zaista...
MLADI GOSPODIN:
Onda prekosutra... ovde.
MLADA SUPRUGA:
Ti si poludeo.
MLADI GOSPODIN:
U aest.
MLADA SUPRUGA:
Ovde na uglu staju kola, zar ne?
33.
MLADI GOSPODIN:
Da, ima ih koliko hoea. Onda,
prekosutra u aest, ovde. Molim te,
reci da, zlato moje ljubljeno.
MLADA SUPRUGA:
O tome emo razgovarati sutra za
vreme kotiljona.
MLADI GOSPODIN
(zagrlije):
Anele moj.
MLADA SUPRUGA:
Ponovo ea mi pokvariti frizuru.
MLADI GOSPODIN:
Zna i, sutra kod Lobhejmerovih, a
prekosutra u mojim rukama.
MLADA SUPRUGA:
Zbogom...
MLADI GOSPODIN
(iznenada zabrinuto):
A ata ea njemu ve eras rei?
MLADA SUPRUGA:
Me pitaj... he pitaj... to je
u~asno. Zaato te toliko volim?
Zbogom. Ako ponovo sretnem nekoga
na stepeniatu dobiu sr ani udar...
Ah! (On je joa jednom poljubi u
ruku, ona odlazi. On ostaje sam.
Sedne na divan, smeaka se, ka~e sam
sebi.)
MLADI GOSPODIN:
Tako dakle, sada sam u vezi sa
jednom uglednom ~enom.
V MLADA SUPRUGA I MU}
Udobna spavaa soba. Pola jedanaest
uve e. Mlada supruga le~i u krevetu
i ita. Ulazi Mu~ u nonom ogrta u.
MLADA SUPRUGA
(ne prekidajui itanje):
Ne radia viae?
34.
MU}:
Ne. Previae sam umoran. A osim
toga...
MLADA SUPRUGA:
‘ta?
MU}:
Iznenada sam bio tako usamljen za
pisaim stolom. Osetio sam potrebu
za tobom.
MLADA SUPRUGA
(podignepogled):
Stvarno?
MU}
(sedne pored nje na krevet):
Nemoj ve eras viae da itaa,
pokvariea o i.
MLADA SUPRUGA
(zatvori knjigu):
‘ta ti je?
MU}:
Niata, dete moje. Zaljubljen sam u
tebe. Znaa to, zar ne?
MLADA SUPRUGA:
Pa, ovek ponekad to mo~e da
zaboravi.
MU}:
ovek mora to ponekad da zaboravi.
MLADA SUPRUGA:
Zaato?
MU}:
Jer bi ina e brak bio... pa...
nepotpun. Izgubio bi... kako da
ka~em... izgubio bi svoju svetost.
MLADA SUPRUGA:
Oh...
MU}:
Veruj mi... tako je. Da za ovih pet
godina koliko smo u braku nismo
(MORE)
35.
MU}: (cont’d)
ponekad zaboravili da smo
zaljubljeni... verovatno ni sada ne
bi bili zaljubljeni.
MLADA SUPRUGA:
To je suviae mudro za mene.
MU}:
A istina je da smo se mi mo~da
deset ili dvadeset puta
zaljubljivali jedno u drugo... Zar
nije tako?
MLADA SUPRUGA:
Nisam brojala.
MU}:
Da smo samo jedno zaljubljivanje
doveli do kraja, da sam se ja od po
etka predao strasti za tobom, mi
bismo bili kao milioni drugih
parova. Do sada bi sa nama bilo
gotovo.
MLADA SUPRUGA:
A... tako mislia?
MU}:
Veruj mi - Ema - u prvim danima
naaeg braka plaaio sam se da e se
baa to dogoditi.
MLADA SUPRUGA:
Ja takoe.
MU}:
Vidia? Zar nisam u pravu? Zbog toga
je dobro da se neko vreme ~ivi samo
u prijateljstvu.
MLADA SUPRUGA:
Shvatam.
MU}:
I zato ponovo mo~emo do~iveti sreu
kao za vreme medenog meseca, jer ja
nikada nisam dopustio da se medeni
mesec...
MLADA SUPRUGA:
Razvu e u mesece.
36.
MU}:
Ta no.
MLADA SUPRUGA:
A sada... izgleda da se period
prijateljstva pribli~io kraju...?
MU}
(ne~no je privu e sebi):

Izgleda da je tako.
MLADA SUPRUGA:
A ata ako je kod mene bilo druga
ije?
MU}:
Nije. Ti si najpametnije i
najaarmantnije stvorenje na svetu.
Veoma sam srean da sam te naaao.
MLADA SUPRUGA:
Lepo je ato ponekad joa uvek umea
da mi se udvaraa.
MU}
(koji je legao u krevet):

Za jednog oveka koji je malo video
svet - doi, stavi glavu na moje
rame -koji je malo video svet, brak
je neato mnogo tajanstvenije nego
za vas - mlade devojke iz uglednih
porodica. Vi nam dolazite iste i...
u krajnjem slu aju, u izvesnoj meri
nevine, i zbog toga imate mnogo
istije shvatanje o voljenom biu
nego mi svetski ljudi.
MLADA SUPRUGA
(smeje se):Oh!
MU}:
Pa da. Jer usled raznih iskustava
koja smo bili primorani da steknemo
pre braka postali smo zbunjeni i
nesigurni. Vi ~ene ujete mnogo,
znate previae i verovatno itate
previae, ali nemate pravu predstavu
kroz ata mi muakarci moramo da
proemo. Ono ato se obi no naziva
sladak ~ivot, nama se potpuno
ogadilo. O, kakva su to stvorenja
sa kojima mi moramo da se suo imo.
37.
MLADA SUPRUGA:
Kakva su to stvorenja?
MU}
(ljubi je u elo):Budi srena, dete
moje, ato ih nikada nisi videla.
Najviae ih je zaista za ~aljenje...
Ne bi trebalo da bacamo kamenje na
takva stvorenja.
MLADA SUPRUGA:
Molim te - to sa~aljenje... ini mi
se zaista neprikladno.
MU}
(dirljivo): One ga zaslu~uju. Vi
devojke iz uglednih porodica koje
pod zaatitom roditelja mirno ekate
dok vas ne zaprose... vi nemate
pojma o bedi koja tera mnoga od tih
jadnih stvorenja u naru je greha.
MLADA SUPRUGA:
I tako se, zna i, one sve prodaju?
MU}:
Ne bih baa tako rekao. Ne mislim
samo na materijalnu bedu. Tu
postoji joa i... ovek bi mogao
rei... moralna beda, jedno
nepravilno shvatanje toga ata je
dobro, a pogotovo toga ata je
plemenito.
MLADA SUPRUGA:
Ali, zaato su one za ~aljenje? Pa
njima je sasvim dobro.
MU}:
Kakve udne poglede imaa, dete. Ne
smea zaboraviti da su ta stvorenja
prirodno predodreena da tonu sve
dublje i dublje. Nema kraja.
MLADA SUPRUGA
(priljubi se uz njega): Zvu i
zanimljivo.
MU}
(neprijatno dirnut): Kako mo~ea to
da ka~ea, Ema? Mislio sam da za vas
ugledne ~ene niko nije odvratniji
nego one koje nisu ugledne.
38.
MLADA SUPRUGA :
Naravno, Karl, naravno. Ja sam to
tek tako rekla. Nastavi, pri aj mi
joa. Volim kad ti pri aa. Pri aj mi
neato.
MU}:
O emu?
MLADA SUPRUGA:
Pa, joa neato o tim stvorenjima.
MU}:
ata ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA:
Znaa, imala sam nekad obi aj da te
molim, seaa li se? da mi ka~ea
neato o tvojoj mladosti.
MU}:
Zaato te to zanima?
MLADA SUPRUGA:
Zar nisi moj mu~? Nije pravedno da
ne znam niata o tvojoj proalosti.
MU}:
Ne mislia valjda da bih bio tako
neukusan da... Dosta, Ema... to je
skrnavljenje.
MLADA SUPRUGA:
A ipak si dr~ao bog zna koliko
drugih ~ena u rukama kao ato sada
dr~ia mene.
MU}:
Ne govori "~ene". Ti si ~ena.
MLADA SUPRUGA:
Ali ti moraa da mi odgovoria na
jedno pitanje... ili... nema niata
od medenog meseca.
MU}:
Ti zaista umea da budea... Pomisli
samo, ti si majka... Naaa devoj ica
spava tamo...
MLADA SUPRUGA
(umiljava se):
(MORE)
39.
MLADA SUPRUGA (cont’d)

}elela bih i de aka, takoe.
MU}:
Ema!
MLADA SUPRUGA:
Eh, nemoj biti tako... Naravno, ja
sam tvoja ~ena, ali bih ~elela da
budem malo i... znaa, tvoja
ljubavnica.
MU}:
}elela bi?
MLADA SUPRUGA:
Da - ali prvo moje pitanje.
MU}
(pokorno):
Pitaj.
MLADA SUPRUGA:
Da li je ikada bila i neka...
udata... meu tvojim ~enama?
MU}:
‘ta? Kako to mislia?
MLADA SUPRUGA:
Znaa kako mislim.
MU}
(uznemiren):
Kako mo~ea to da pitaa?
MLADA SUPRUGA:
}elela bih da znam da li... kako da
ka~em... da li si ikad...
MU}
(ozbiljno):
Da li ti poznajea neku takvu ~enu?
MLADA SUPRUGA:
Ja li no ne poznajem.
MU}:
Ima li neka takva ~ena meu tvojim
prijateljicama?
40.
MLADA SUPRUGA:
Kako mogu biti sigurna u to?
MU}:
Mo~da ti je neka od tvojih
prijateljica rekla... svaata se pri
a, mislim... ~ene meusobno. Je li
ti neka od njih pri ala o tome?
MLADA SUPRUGA
(nesigurno):
Nije.
MU}:
Sumnjaa li da neka od tvojih
prijateljica...?
MLADA SUPRUGA:
Sumnja, ah, sumnja.
MU}:
Izgleda da sumnjaa.
MLADA SUPRUGA:
Ne, definitivno ne, Karl. Sigurna
sam. Kad o tome razmislim, ne bih
mogla poverovatl da i jedna...
MU}:
Ni jedna?
MLADA SUPRUGA:
Od mojih prijateljica... ni jedna.
MU}:
Obeaj mi neato, Ema.
MLADA SUPRUGA:
Da.
MU}:
Da ea prekinuti da se dru~ia sa
onom ~enom za koju postoji i
najmanja sumnja da ona... da ne
vodi besprekoran ~ivot.
MLADA SUPRUGA:
Treba li da ti to obecam?
MU}:
Naravno, znam da nikada neea
tra~iti druatvo takvih ~ena. Ali to
(MORE)
41.
MU}: (cont’d)
se mo~e dogoditi slu ajno... u
stvari, esto se baa tako deaava.
Upravo ~ene ija reputacija nije
najbolja, tra~e druatvo uglednih
~ena, delimi no da bi obezbedile
sebi dobru pozadinu, adelimi no
zbog izvesne... kako da ka~em...
e~nje za vrlinom.
MLADA SUPRUGA:
Tako?
MU}:
Da. Verujem da je ovo ato sam sada
rekao ispravno. e~nja za vrlinom.
Jer te ~ene su u stvari veoma
nesretne, veruj mi.
MLADA SUPRUGA:
Zaato?
MU}:
Kakvo pitanje, Ema. Kako mo~ea tako
neato da pitaa?... Zamisli kakav
~ivot moraju da vode. Pun la~i,
prevara, prostote i opasnosti.
MLADA SUPRUGA:
Da, sigurna sam da si u pravu.
MU}:
Da ti pravo ka~em... one plaaju za
to malo sree... za malo...
MLADA SUPRUGA:
Zadovoljstva.
MU}:
Zadovoljstva? Zaato to zovea
zadovoljstvom?
MLADA SUPRUGA:
Pa - mora tu biti ne ega! Ina e to
ne bi radile.
MU}:
To je niatavno... samo jedna
omamljenost.
42.
MLADA SUPRUGA
(zamiaijeno):
Omamljenost.
MU}:
Ne, to ak nije ni omamljenost. Ali,
ata god da je, mo~ea biti sigurna
da skupo plaaju za to.
MLADA SUPRUGA:
Zna i... ti si sve to jednom
pro~iveo - zar ne?
MU}:
Da, Ema. To su moje naj~alosnije
uspomene.
MLADA SUPRUGA:
Koja je to bila? Reci mi. Poznajem
li je?
MU}:
Sta ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA:
Je li to bilo davno? Je li to bilo
mnogo pre nego ato smo se mi ven
ali?
MU}:
Ne pitaj me. Molirn te, ne pitaj
me.
MLADA SUPRUGA:
Ali, Karl!
MU}:
Ona je mrtva.
MLADA SUPRUGA:
Stvarno?
MU}:
Da... znam da zvu i smeano, ali ini
mi se da sve te ~ene... umiru
mlade.
MLADA SUPRUGA:
Mnogo si je voleo, zar ne?
43.
MU}:
ovek ne voli la~ljivice.
MLADA SUPRUGA:
Onda zaato...
MU}:
Omamljenost...
MLADA SUPRUGA:
Dakle ipak.
MU}:
Ne govori viae o tome, molim te.
Sve je to proalost. Voleo sam samo
jednu ~enu... a to si ti. ovek mo~e
voleti samo ono ato je isto i
Istinito.
MLADA SUPRUGA.
Oh, Karl!
MU}:
O, kako lepo, kako sigurno se oseam
u tvom zagrijaju. Zasto te nisam
upoznao joa kao dete? Siguran sam
da nikada ne bih pogledao neku
drugu ~enu.
MLADA SUPRUGA:
Karl!
MU}:
A ti si tako divna!... divna!...
Oh, doi... (On ugasi svetlo.
...............................................................
MLADA SUPRUGA:
Znaa li o emu sve vreme noas
mislim?
MU}:
O emu, zlato?
MLADA SUPRUGA:
O... O... O Veneciji.
MU}:
Naaoj prvoj noi...
44.
MLADA SUPRUGA:
Da... Ovako...
MU}:
‘ta...? Reci mi!
MLADA SUPRUGA:
Ovako si me voleo i tada.
MU}:
Da, isto ovako.
MLADA SUPRUGA:
Oh... kada bi uvek...
MU}:
‘ta?
MLADA SUPRUGA:
Moj Karl!
MU}:
‘ta hoea da ka~ea? ‘ta bi bilo kada
bih uvek...?
MLADA SUPRUGA:
Pa da...
MU}:
Hajde, reci ata si mislila? Kada
bih uvek...?
MLADA SUPRUGA:
Da, onda bih uvek znala da me
volia.
MU}:
Da. Ali to moraa da znaa i ovako.
ovek ne mo~e uvek biti dobar
ljubavnik. On mora da nastavi da
odlazi u neprijateljski svet. Mora
da se napre~e i bori. Nemoj to
nikada da zaboravia, dete moje. Za
sve ima vremena u braku - u tome je
njegova lepota. Nema mnogo ljudi
koji posle pet godina mogu joa uvek
da se sete - svoje Venecije.
MLADA SUPRUGA:
Svakako!
45.
MU}:
A sada... Laku no, drago moje dete!
MLADA SUPRUGA:
Laku no!
VI MU} I SLATKA MALA
Privatna soba u restoranu Rajdhof.
Nameatena udobno, sa skromnom
elegancijom. Pe na gas je upaljena.
Mu~, Slatka mala. Na stolu su
ostaci jela, aae sa alagom, voe,
sir. U aaama za vino madarsko belo
vino. Mu~ puai havana cigaru,
naslonjen u uglu divana. Slatka
mala sedi do njega na stolici i
jede kaaikom alag, koji li~e sa
zadovoljstvom.
MU}:
Ukusno?
SLATKA MALA
jede, ne obraa pa~nju): Mmmm.
MU}:
Hoea li joa?
SLATKA MALA:
Ne, ve sam previae jela.
MU}:
Nemaa viae vina. (Sipa joj.
SLATKA MALA:
Ne... ali sluaajte, neu ga popiti.
MU}:
Ponovo mi ka~ea vi.
SLATKA MALA:
Pa, znate, ovek se tako teako
navikne.
MU}:
Znaa.
SLATKAMALA:
‘ta je sad?
MU}:
Ponovo si rekla znate... Doi, sedi
pored mene.
46.
SLATKA MALA:
Samo trenutak... nisam joa
zavraila. (On ustane, stane iza
stolice i obgrlije, podi~ui joj
glavu k njemu.) ‘ta to radite?
MU}:
Hteo bih jedan poljubac.
SLATKA MALA
(ljubei ga):
Vi ste... oh, izvini... ti si
pomalo drzak.
MU}:
Tek ti je sada to palo na pamet.
SLATKA MALA:
Ne, shvatila sam ranije... na
ulici. Vi mora da...
MU}:
Bez vi.
SLATKA MALA:
Mora da mislia da sam ja "mnogo"
dobra devojka.
MU}:
Zaato?
SLATKA MALA:
Pa odmah sam sa vama poala u
privatnu sobu.
MU}:
Ne bih baa rekao odmah.
SLATKA MALA:
Ali tako ste me lepo zamolili.
MU}:
Zaista tako mislia?
SLATKA MALA:
A posle svega, ata tu ima loae?
MU}:
Ta no.
47.
SLATKA MALA:
Iaao ovek u aetnju ili...
MU}:
Bilo je suviae hladno za aetnju.
SLATKA MALA:
Pa da. Bilo je suviae hladno.
MU}:
A ovde je tako prijatno i toplo,
zar ne? (Ponovo je seo, zagrlio je
I privukao sebi.
SLATKA MALA
(slabo):
Ne...
MU}:
Reci mi... Spazila si me i ranije,
zar ne?
SLATKA MALA:
Naravno. U Singerovoj ulici.
MU}:
Nisam mislio danas. Prekju e i dan
pre toga, kada sam te pratio.
SLATKA MALA:
Mnogi muakarci me prate.
MU}:
Mogu misliti. Ali, jesi li me ti
primetila?
SLATKA MALA:
Znate... Ah... znaa li ata mi se
nedavno dogodilo? Mu~ moje roake
pratio me je po mraku i nije me
prepoznao.
MU}:
Je li razgovarao s tobom?
SLATKA MALA:
‘ta ti pada na pamet? Nije svako
tako drzak kao ti.
MU}:
Ipak se deaava.
48.
SLATKA MALA:
Naravno da se deaava.
MU}:
I ata ti onda radia?
SLATKA MALA:
Oh, niata... jednostavno ne
odgovaram.
MU}:
Hm... ali meni si odgovorila.
SLATKA MALA:
}alite se?
MU}
(naglo je poljubi):
Usne ti imaju ukus alaga.
SLATKA MALA:
Oh, one su prirodno slatke.
MU}:
Mnogi muakarci su ti to rekli?
SLATKA MALA:
Mnogi?! ‘ta opet zamialjaa!
MU}:
Hajde, budi jednom poatena. Koliko
muakaraca je pre mene poljubilo
tvoje usne?
SLATKA MALA:
Zaato pitaa? Ne bi poverovao kada
bih ti rekla.
MU}:
Zaato ne bih?
SLATKA MALA:
Pogodi!
MU}:
Dobro, recimo... Ali nemoj da se
naljutia...
SLATKA MALA:
Zaato bih se naljutila?
49.
MU}:
Dobro, pogaau... Dvadeset?
SLATKA MALA
(odmakne se od njega):
Zaato nisi rekao sto?
MU}:
Samo sam pogaao.
SLATKA MALA:
Pa, nisi pogodio.
MU}:
Dobro, onda deset?
SLATKA MALA
(uvreeno):
O, naravno, ja sam devojka koja
dozvoljava muakarcu da razgovara sa
njom na ulici i odmah zatim ide s
njim u privatnu sobu!
MU}:
Ne budi tako detinjasta. Kakva je
razlika ii okolo ulicama ili sedeti
u sobi...? Mi smo u gostionici.
Konobar mo~e doi svakog trenutka -
tu zaista nema niata straano...
SLATKA MALA:
To sam i mislila.
MU}:
Jesi li ikada ranije bila u nekoj
privatnoj sobi, chambre separee?
SLATKA MALA:
Pa, da ka~em istinu - jesam.
MU}:
To mi se svia kod tebe. Poatena si.
SLATKA MALA:
Ali to nije bilo kao ato ti mislia.
To je bila chambre separee sa
jednom prijateijicom i njenim
verenikom za vreme karnevala proale
godine.
50.
MU}:
Pa, ne bi bila tragedija da si
jednom bila... sa tvojim
ljubavnikom...
SLATKA MALA:
Naravno da ne bi bila tragedija,
ali ja nemam ljubavnika.
MU}:
E, sad...
SLATKA MALA:
Duae mi, nemam.
MU}:
Ali neea valjda da mi ka~ea da sam
ja...
SLATKA MALA:
‘ta?... Nisam imala nikoga viae od
aest meseci.
MU}:
A, tako... ali pre toga? Ko je to
bio?
SLATKA MALA:
A zaato ste vi toliko znati~eljni?
MU}:
Znati~eljan sam jer te volim.
SLATKA MALA:
Je li to istina?
MU}:
Zar nisi primetila? Pri aj mi o
njemu. (Privu e je k sebi.
SLATKA MALA:
‘ta ~elia da ti pri am?
MU}:
Nemoj me terati da te toliko molim.
Ko je on bio? Hou da znam.
SLATKA MALA
(smeje se):
O, jedan muakarac.
51.
MU}:
Dakle, ko je to bio?
SLATKA MALA:
Malo je li io na tebe.
MU}:
Je li?
SLATKA MALA:
Da nisi toliko li io na njega...
MU}:
‘ta?
SLATKA MALA:
Ne pitaj me, ve znaa ata...
MU}:
Zna i zato si pristala da
razgovaraa sa mnom.
SLATKA MALA:
Mo~da.
MU}:
Sada zaista ne znam da li da se
radujem ili ljutim.
SLATKA MALA:
Ja bih se radovala na tvom mestu.
MU}:
O, da.
SLATKA MALA:
Na in na koji govoria toliko me
podsea na njega... i to kako me
gledaa...
MU}:
Ko je on bio? Reci mi.
SLATKA MALA
Ne, te o i...
MU}:
Kako se zvao?
SLATKA MALA:
Molim te, ne gledaj me tako. (Uzme
je u naru je. Dug, strastan
poljubac. Ona se oslobodi i pokuaa
da ustane.
52.
MU}:
Zaato me ostavljaa?
SLATKA MALA:
Vreme je da idem kui.
MU}:
Kasnije.
SLATKA MALA:
Ne, stvarno moram. ‘ta mislia ata e
mi majka rei.
MU}:
}ivia sa majkom?
SLATKA MALA:
Naravno da ~ivim sa majkom. ‘ta si
mislio?
MU}:
Dobro... sa majkom. }ivia li sama
sa njom?
SLATKA MALA:
Kako da ne, sama! Ima nas petoro.
Dva de aka i joa dve devojke.
MU}:
Zaato si sela tako daleko? Ti si
najstarija?
SLATKA MALA:
Ne. Ja sam druga. Kati je
najstarija: ona radi u cveari.
MU}:
A ime se ti bavia?
SLATKA MALA:
Ostajem kod kue.
MU}:
Sve vreme?
SLATKA MALA:
Jedna od nas mora.
MU}:
Naravno. Da... A ata ka~ea majci
kada se vratia ovako kasno?
53.
SLATKA MALA:
To se ve retko deaava.
MU}:
A ata za danas? Pitae te, zar ne?
SLATKA MALA:
Naravno da e me pitati. Ma koliko
da pazim kada se vraam kui, ona se
uvek probudi.
MU}:
Pa ata joj ti ka~ea?
SLATKA MALA:
Ka~em joj da sam bila u pozoriatu.
MU}:
I ona ti veruje?
SLATKA MALA:
Zaato mi ne bi verovala? esto idem
u pozoriate. Jedino sam proale
nedelje iala u operu sa jednom
prijateljicom i njenim verenikom i
mojim starijim bratom.
MU}:
A kako ste nabavili ulaznice?
SLATKA MALA:
Moj brat je frizer.
MU}:
Da, frizer. Aha - sigurno pozoriani
frizer.
SLATKA MALA:
Zaato me sve to ispitujea?
MU}:
Zanima me. A ata radi tvoj drugi
brat?
SLATKA MALA:
Joa je u akoli. }eli da bude u
itelj. Ne... neato sli no.
MU}:
I imaa joa jednu malu sestru?
54.
SLATKA MALA:
Da, ona je joa balavica, ali i
pored toga se ve sad na nju mora
paziti. Nemaa pojma kako se te
devoj ice iskvare u akolama!
Verujea li? Ju e sam je uhvatila na
sastanku.
MU}:
‘ta?
SLATKA MALA:
Da! Sa de akom iz susedne akole.
‘etali su ulicom Stroci u pola osam
uve e. Takva balavica!
MU}:
Pa ata si uradila?
SLATKA MALA:
O, istukla sam je.
MU}:
Tako si stroga?
SLATKA MALA:
Pa, nema ko drugi. Starija sestra
je na poslu a majka samo mrmlja...
uvek sve zapada meni.
MU}:
Bo~e, kako si slatka! (Poljubi je i
razne~i se.) Ti me takoe podseaa na
nekoga.
SLATKA MALA:
Stvarno? Na koga?
MU}:
Ni na koga naro ito... Podseaa me
na vreme... pa, podseaa me na moju
mladost. Hajde, ispij, dete.
SLATKA MALA:
A koliko ti imaa godina?... Ti...
ak ne znam ni tvoje ime.
MU}:
Karl.
SLATKA MALA:
Nije mogue?! Zovea se Karl?
55.
MU}:
I on se takoe zvao Karl?
SLATKA MALA:
Ne, ali to je ve samo udo... te o
i... ak i pogled... (Klima glavom.
MU}:
Ko je on bio? Joa uvek mi nisi
rekla.
SLATKA MALA:
On je bio loa ovek... to je
sigurno, ina e me ne bi ostavio.
MU}:
Jesi li ga mnogo volela?
SLATKA MALA:
Naravno da sam ga volela.
MU}:
Znam ata je on bio - poru nik.
SLATKA MALA:
Ne, nije bio u vojsci. Ne bi ga
primili. Njegov otac ima kuu u...
Ali zaato hoea sve to da znaa?
MU}
(ljubi je):
Ti u stvari imaa sive o i. Mislio
sam da su crne.
SLATKA MALA:
Ne sviaju ti se? (On joj poljubi o
i.) Oh, ne, ne - nemoj... Oh, molim
te, oh, bo~e - ne, pusti me da
ustanem... samo za trenutak, molim
te...
MU}
(sve ne~nije):
O, ne.
SLATKA MALA:
Ali, molim te, Karl...
MU}:
Koliko imaa godina - osamnaest, a?
56.
SLATKA MALA:
Napunila sam devetnaest.
MU}:
Devetnaest... A ja...
SLATKA MALA:
Ti imaa trideset.
MU}:
I joa malo viae... neemo o tome.
SLATKA MALA:
I on je imao ve trideset dve kada
sam ga upoznala.
MU}:
Kada je to bilo?
SLATKA MALA:
Ne seam se... Hej, ti, mora da je
neato bilo u vinu.
MU}:
Zaato?
SLATKA MALA:
Sasvim sam... znaa... sve mi se
vrti.
MU}:
Onda se nasloni na mene. Ovako...
(Privu eje k sebi, postaje sve
ne~niji i ne~niji; ona se jedva
brani.) Rei u ti neato, zlato moje,
sada bismo zaista mogli negde da
odemo.
SLATKA MALA:
Da... Kui.
MU}:
Ne baa kui...
SLATKA MALA:
Gde onda?... A, ne, ne... neu nigde
da idem; ata ti pada na pamet?
MU}:
Dobro, onda me sluaaj, dete moje.
Kada se sretnemo sledei put,
dogovoriemo se da... (On je pao na
pod, njegova glava se naala u
(MORE)
57.
MU}: (cont’d)
njenom krilu.) Kako je ovo lepo,
oh, kako je lepo.
SLATKA MALA:
‘ta to radia? (Ona mu ljubi kosu.)
Mora da je u vinu bilo neato -
neato uspavljujue... ti... ata e
biti ako viae ne budem mogla da
ustanem? Ali, ali, Karl... ata ako
neko ue... molim te... konobar...
MU}:
Nikakav konobar nee... ui ovde...
nikada...
...............................................................
(Slatka mala naslonjena u uglu
divana, o i su joj zatvorene.
Mu~ aeta po sobi, poato je
upalio cigaretu. Duga tiaina.)
MU}
dugo je gleda. Sebi): Ko zna kakvo
je zapravo ovo stvorenje... Do
avola, do avola, tako brzo... Zaato
nisam bio oprezniji... Hm...
SLATKA MALA
(ne otvarajua o i): Mora da je u
vinu bilo ne ega.
MU}:
Zaato to mislia?
SLATKA MALA:
Ina e...
MU}:
Zaato za sve okrivljujea vino?
SLATKA MALA:
Gde si? Zaato si tako daleko? Doi.
(On ode do nje i sedne.) Da li ti
je stalo do mene? Ali stvarno?
MU}:
Pa, to znaa... (Brzo prekine.)
Naravno da mi je stalo.
58.
SLATKA MALA:
Znaa... to je samo... Hajde, reci
mi istinu. ‘ta je bilo u vinu?
MU}:
Ti mislia da sam ja... da sam ja
trova ?
SLATKA MALA:
Znaa ata, ne razumem. Ja nisam
takva. Mi jedva da se i
poznajemo... Ja zaista nisam
takva... kunem se da nisam. Ako to
mislia o meni...
MU}:
Ma, nemoj da brinea. Uopate ne
misiim loae o tebi. Jedino mislim
da me volia.
SLATKA MALA:
Da...
MU}:
Najzad, ako se dvoje mladih ljudi
nau sami u sobi, i ako jedu, i piju
vino... nema potrebe da neato bude
u vinu.
SLATKA MALA:
Ja sam to samo onako rekla.
MU}:
Zaato?
SLATKA MALA
pomalo drsko, izaziva ki): Bilo me
je stid, to je sve.
MU}:
Smeano. Nema razloga za to.
Pogotovo ato te ja podseam na tvog
prvog ljubavnika.
SLATKA MALA:
Da.
MU}:
Prvoga.
SLATKA MALA:
Pa...
59.
MU}:
Sada bi me zanimalo da znam ko su
bili ostali.
SLATKA MALA:
Nije bilo ostalih.
MU}:
To nije istina. To ne mo~e biti
istina.
SLATKA MALA:
Prestani, molim te, nemoj da me
sekiraa.
MU}:
Hoea cigaretu?
SLATKA MALA:
Ne, hvala.
MU}:
Znaa li koliko je sati?
SLATKA MALA:
Pa?
MU}:
Pola dvanaest.
SLATKA MALA:
Oh.
MU}:
Pa... a tvoja majka? Navikla je na
to, zar ne?
SLATKA MALA:
Zaista hoea da me ve poaaljea kui?
MU}:
Ali sama si...
SLATKA MALA:
Oh, kako si se promenio. ‘ta sam to
u inila?
MU}:
‘ta je, dete? ‘ta ti pada na pamet?
SLATKA MALA:
To je bilo samo zato ato si me
onako gledao, zaista, ina e bi
(MORE)
60.
SLATKA MALA: (cont’d)

trebalo mnogo viae vremena da...
mnogi muakarci su me molili da poem
sa njima u privatne sobe.
MU}:
Pa, a li bi ~elela da... ponovo
doea sa mnom ovde... ili mo~da na
neko drugo mesto?
SLATKA MALA:
Ne znam.
MU}:
Kako to, ne znaa?
SLATKA MALA:
Pa, ako me budea prvo pitao...
MU}:
Dobro, kada? Samo, trebalo bi da
znaa da ja ne ~ivim u Be u. Samo
ponekad dolazim ovde na nekoliko
dana.
SLATKA MALA:
Slobodno reci da nisi iz Be a.
MU}:
Ma, iz Be a sam. Ali ~ivim izvan...
SLATKA MALA:
Gde?
MU}:
Oh, bo~e, zaato je to va~no?
SLATKA MALA:
Ne plaai se. Neu ii tamo.
MU}:
Zaboga, ako ~elia, mo~ea da odea
tamo. }ivim u Gracu.
SLATKA MALA:
Ozbiljno?
MU}:
Da, to te udi?
SLATKA MALA:
O~enjen si, zar ne?
61.
MU}
(zapanjen):
Zbog ega to mislia?
SLATKA MALA:
Tako izgleda.
MU}:
Da li bi te to brinulo?
SLATKA MALA:
Pa, viae bih volela da si sam...
Ali siguma sam da si o~enjen.
MU}:
Zbog ega to mislia?
SLATKA MALA:
Ako neko ka~e da ne ~ivi u Be u i
da nema uvek vremena...
MU}:
To nije toliko neverovatno.
SLATKA MALA:
Ja to ne verujem.
MU}:
Mo~da imaa gri~u savesti jer si
zavela o~enjenog muakarca i
napravila ga nevernim.
SLATKA MALA:
Pa ata? kladim se da je tvoja ~ena
ista kao i ti.
MU}
(veoma uzbuen i ljut): Sluaaj, neu
dozvoliti takve primedbe...
SLATKA MALA:
Mislila sam da nemaa ~enu.
MU}:
Imao ili ne, ne bi trebalo tako da
govoria. (Ustane.
SLATKA MALA:
Karl, oh, Karl, ata ti je? Ti si
ljut. Sluaaj, zaista nisam znala da
si o~enjen. Samo onako
(MORE)
62.

sam rekla. Hajde, doi da se
pomirimo. (Posle nekoliko trenutaka
on se nagne nad nju.
MU}:
Vi ste zaista udna stvorenja, vi...
~ene. (Pored nje, ponovo po ne da
je miluje.
SLATKA MALA:
Ne... nemoj... tako je kasno...
MU}:
Dobro, sluaaj me. Hajde da budemo
za trenutak ozbiljni. }eleo bih da
te ponovo vidim, i to ne jednom.

Zaista?
MU}:
Ali, ako hoea da se viamo, osnovno
je... moram ti verovati. Ne mogu da
se brinem o tebi.
SLATKA MALA:
Mogu ja da se brinem sama o sebi.
MU}:
Ti si... znaa, ovek ne mo~e baa rei
neiskusna - ali ti si mlada... A...
muakarci su nesavesna stvorenja.
SLATKA MALA:
O, sigurno.
MU}:
Nisam mislio samo u moralnom
smislu... Siguran sam da me
razumea.
SLATKA MALA:
‘ta ti u stvari zamialjaa da sam
ja?
MU}:
Pa - ako hoea da me volia... i to
samo mene... mo~emo ponekad da se
naemo... ak i ako obi no ~ivim u
Gracu. Ovo nije pravo mesto. Neko
mo~e u svakom trenutku da ue. (Ona
mu se umiljava.) Sledei put...
(MORE)
63.
MU}: (cont’d)
biemo na nekom drugom mestu, zar
ne?
SLATKA MALA:
Da.
MU}:
Gde emo biti potpuno sami, a?
SLATKA MALA:
Da.
MU}
strasno je zagrli): Dogovoriemo se
o detaljima na putu ka kui.
(Ustane, otvori vrata.) Konobar...
ra un!
VII SLATKA MALA I PESNIK
Mala soba, udobno i ukusno
nameatena. ‘aloni koji do pola
zamra uju sobu. Crvene zavese.
Veliki pisai sto prekriven papirima
i knjigama. Pijanino pored zida.
Slatka mala i Pesnik ulaze zajedno.
Pesnik zaklju a vrata.
PESNIK:
Tako, zlato moje. (Ljubi je.
SLATKA MALA
(sa aeairom i ogrta em): Ah, ovde
je tako lepo! Samo se niata ne
vidi.
PESNIK:
Moraju o i da ti se naviknu - te
slatke o i. (Ljubije u o i.
SLATKA MALA:
Ali te slatke o i nee za to imati
vremena.
PESNIK:
A zaato?
SLATKA MALA:
Zato, jer ostajem samo minut.
PESNIK:
Zar neea da skinea aeair?
64.
SLATKA MALA:
Za taj jedan minut?
PESNIK
izvadi iglu iz njenog aeaira i
skine ga): I ogrta ...
SLATKA MALA:
‘ta hoea?... Moram odmah da idem.
PESNIK:
Ali prvo moraa malo da se odmoria!
Peaa ili smo tri sata...
SLATKA MALA:
Vozili smo se.
PESNIK:
Da, u povratku... ali lutali smo
onim poljima dobra tri sata, i
zato, hajde, sedi, dete moje... gde
god hoea - ovde, za pisai sto; ne,
tu nije udobno, sedi na divan...
Eto. tako. (Spusti je na divan.)
Ako si mnogo umorna, mo~ea i da
legnea.Tako. (Polo~i je na divan.)
Evo, tvoju slatku glavicu na
jastuk.
SLATKA MALA
smejui se): Ali nisam ni najmanje
umorna!
PESNIK:
To ti se samo ini... Ali, ako ti se
spava, mo~ea i da spavaa. Biu veoma
tih. Ili, mogu da ti odsviram jednu
pesmu... moju... (Odlazi ka
klaviru.
SLATKA MALA:
Tvoju?
PESNIK:
Da.
SLATKA MALA:
Ja sam mislila, Roberte, da si ti
doktor.
PESNIK:
Kako? Rekao sam ti da sam pisac.
65.
SLATKA MALA:
Pa, svi pisci su doktori.
PESNIK:
Ne, nisu svi. Ja, na primer, nisam.
Ali kako si sad doala do toga?
SLATKA MALA:
Pa, zato jer si rekao da je pesma
koju si hteo da mi odsviraa jedna
od tvojih.
PESNIK:
Znaa... mo~da i nije moja. To je
sasvim svejedno. Svejedno je ko je
neato stvorio... sve dok je to
lepo... Zar nije tako?
SLATKA MALA:
Da, naravno... mora biti lepo... to
je najva~nije!
PESNIK:
Shvataa li ata sam time hteo da
ka~em?
SLATKA MALA:
‘ta to?
PESNIK:
Ovo ato sam upravo rekao?
SLATKA MALA
pospano): Da, naravno.
PESNIK
ustane, ode do nje, gladijepo
kosi): Nisi razumela ni re .
SLATKA MALA:
Znaa ata... ja nisam tako glupa.
PESNIK:
Naravno da si glupa. Ali zbog toga
te i volim. O, tako je divno kada
je ~ena glupa... Mislim, na na in
kao ti.
SLATKA MALA:
Nemoj da mi se rugaa.
66.
PESNIK:
Ti, mali anele. Lepo je le~ati na
mekom persijskom tepihu, zar ne?
SLATKA MALA:
Da, veoma lepo. Hajde, odsviraj mi
neato.
PESNIK:
Ne, viae volim da budem uz tebe.
(Miluje je.
SLATKA MALA:
Zar ne bi radije upalio svetlo?
PESNIK:
O, ne... ovaj sumrak nam odgovara.
itav dan su nas kupall sun evi
zraci. A sada smo, takorei, izaali
iz kupatila i ogmuli... tamu kao
ogrta e. (Smeje se.) Ne, ne... to
bi trebalo druga ije rei... sla~ea
li se?
SLATKA MALA:
Ne znam.
PESNIK
malo se odmakne od nje):
Bo~anstveno! Kakva glupost! (Uzme
bele~nicu izapiae nekoliko re i.
SLATKA MALA:
‘ta to radia? (Okrene se k njemu.)
‘ta to zapisujea?
PESNIK
mrmlja): Sunce, kupanje, tama,
ogrta ... tako... (Skloni
bele~nicu. Glasno.) Niata. Reci mi,
zlato moje, da li bi ~elela neato
da pojedea ili popijea?
SLATKA MALA:
U stvari, nisam ~edna. Ali bih
mogla neato da pojedem.
PESNIK:
Hm... viae bih voleo da si ~edna.
Imam konjak, ali morau da odem
napolje i donesem neato za jelo.
67.
SLATKA MALA:
Zar nemaa niata u kui?
PESNIK:
To je malo te~e, moja slu~avka nije
sada tu - ne, ekaj, otii u... ata
bi ~elela?
SLATKA MALA:
Nema potrebe. lonako moram kui.
PESNIK:
Dete, o tome nema ni govora. Ali,
znaa ata? Mo~emo negde na ve eru.
SLATKA MALA:
Oh, ne. Nema vremena za to. I gde
blsmo iali? Mogao bi nas videti
neki poznanik.
PESNIK:
Zar imaa toliko poznanika?
SLATKA MALA:
Dovoljno je da nas vidi samo jedan,
i bie nevolja.
PESNIK:
Kakvih nevolja?
SLATKA MALA:
Pa, recimo da moja majka neato
uje...
PESNIK:
Mogli bismo da odemo negde gde nas
niko nee videti. Postoje gostionice
sa privatnim sobama.
SLATKA MALA
pevuai): Da. "Ve era u chambre
separee..."
PESNIK:
Jesi li ikada bila u chambre
separee?
SLATKA MALA:
Pa, da budem poatena - jesam.
PESNIK:
Ko je bio taj srenik?
68.
SLATKA MALA:
Oh, nije bilo to ato ti mislia...
Bila sam sa jednom prijateljicom i
njenim verenikom. Poveli su me sa
sobom.
PESNIK:
Aha. I ja to treba da verujem?
SLATKA MALA:
Ne moraa da mi verujea!
PESNIK
pribli~ijoj se): Zacrvenela si se?
Ne vidi se niata. Viae ti ne
raspoznajem crte lica. (Dodirne joj
obraze.) Ali mogu da te prepoznam,
ovako.
SLATKA MALA:
Pa, samo pazi da me ne pomeaaa sa
nekom drugom.
PESNIK:
udno, ali ne mogu da se setim kako
izgledaa.
SLATKA MALA:
Baa ti hvala!
PESNIK
ozbiljno): Znaa, to je gotovo
neugodno da ne mogu da te zamislim
- jer sam te u nekom smislu gotovo
i zaboravio. Kada ne bih mogao da
se setim zvuka tvoga glasa... ata
bi ti onda zapravo bila? Tako biizu
a ipak u istom trenutku tako
daleko... Neugodno!
SLATKA MALA:
‘ta to pri aa?
PESNIK:
Niata, anele, niata. Gde su tvoje
usne...? (Ljubi je.
SLATKA MALA:
Zar ne bi bio bolje da upalia
svetlo?
69.
PESNIK:
Ne... (Ne~no.) Volia li me?
SLATKA MALA:
Mnogo, veoma mnogo.
PESNIK:
Jesi li ikada volela nekoga kao
mene?
SLATKA MALA:
Rekla sam ti da nisam.
PESNIK:
Ali... (On uzdahne.
SLATKA MALA:
On je bio moj verenik.
PESNIK:
Voleo bih da sada ne mislia o
njemu.
SLATKA MALA:
Hej... atato radia?... Sluaaj...
PESNIK:
Zamislimo da smo u nekom dvorcu u
Indiji.
SLATKA MALA:
Kladim se da tamo nisu tako
nevaljali kao ti.
PESNIK:
Kako glupavo! Bo~anstveno... O,
kada bi samo znala koliko mi zna
ia.
SLATKA MALA:
Da. Reci mi.
PESNIK:
Zaato me stalno guraa od sebe?
Niata ti ne radim... za sada.
SLATKA MALA:
Mider me ste~e.
PESNIK
(jednostavno): Pa skini ga.)
70.
SLATKA MALA:
Dobro. Ali ne smea da budea
nestaaan.
PESNIK:
Neu. (Ustala je i skida u mraku
mider. Pesnik u meuvremenu sedi na
divanu.) Reci mi, zar te uopate ne
zanima kako se prezivam?
SLATKA MALA:
Da, kako se prezivaa?
PESNIK:
Ne, neu ti rei kako se prezivam,
nego kako se nazivam.
SLATKA MALA:
Kakva je razlika?
PESNIK:
Mislim, kako se nazivam kao pisac.
SLATKA MALA:
Zna i, ti ne piaea pod svojim
pravim imenom. (Pesnik joj se
primakne.) Oh... ne... nemoj!
PESNIK:
Lepo miriaea. Kako si slatka...
(Ljubi joj grudi.
SLATKA MALA:
Pocepaea mi bluzu.
PESNIK:
Skini je... baci je... ne treba
ti...
SLATKA MALA:
Ali, Roberte!
PESNIK:
Hajdemo sada u nas indijski dvorac.
SLATKA MALA:
Prvo mi reci da li me zaista volia.
PESNIK:
O, obo~avam te... (Strasnoje
ljubi.)... obo~avam te, moje zlato,
moje prolee... moje...
71.
SLATKA MALA:
Roberte... Roberte...!
.....................................................................
PESNIK:
To je bilo... bla~enstvo... Ja se
nazivam...
SLATKA MALA:
Roberte, oh, moj Roberte!
PESNIK:
Nazivam se Bibic.
SLATKA MALA:
Zaato se nazivaa Bibic?
PESNIK:
Ja nisam Bibic - samo se tako
nazivam. Pa, znaa li to ime?
SLATKA MALA:
Ne.
PESNIK:
Nisi ula za Bibica? Bo~anstveno!
Zaista? Upravo si rekla da nisi ula
za to ime, zar ne?
SLATKA MALA:
Duae mi, nikada nisam ula.
PESNIK:
Zar ne idea nikada u pozoriate?
SLATKA MALA:
O, idem... Iala sam baa nedavno sa
jednim... znaa, sa stricem jedne
prijateljice i tom prijateljicom.
Bili smo u operi i gledali
Kavaleriju.
PESNIK:
Zna i, nikada ne idea u Burg
teatar?
SLATKA MALA:
Niko mi nikada nije dao ulaznicu za
to pozoriate.
72.
PESNIK:
Ja u ti poslati ulaznicu.
SLATKA MALA:
Oh, da! Nemoj da zaboravia. Za
neato veselo, naravno.
PESNIK:
Dobro... veselo... Ne volia da
gledaa neato tu~no?
SLATKA MALA:
Ne baa.
PESNIK:
ak i ako se daje moj komad?
SLATKA MALA:
‘ta... tvoj komad? Ti piaea za
pozoriate?
PESNIK:
Ako nemaa niata protiv, upaliu
svetlo. Nisam te joa video otkako
si postala moja ljubavnica... Anele
moj. (Upali sveu.
SLATKA MALA:
Oh, sramota me je. Bar me pokri ne
im.
PESNIK:
Kasnije. (Primakne joj se sa sveom
i dugo je promatra.
SLATKA MALA
prekriva lice rukama): Molim te,
nemoj, Roberte.
PESNIK:
Ti si lepa, ti si divna, ti si
mo~da ak sama Priroda. Ti si sveta
nevinost.
SLATKA MALA:
Jao! Kanuo si vosak na mene. Zaato
ne pazia?
PESNIK:
spustisveu): Ti si upravo ono ato
sam odavno tra~io. Ti me volia zbog
mene samoga. Volela bi me ak i kada
bih radio u nekoj prodavnici. To mi
(MORE)
73.
PESNIK: (cont’d)
prija. Moram da priznam da sve do
ovog trenutka nisam mogao da se
oslobodim izvesne sumnje. Reci mi
iskreno, zar zaista nisi ni slutila
da sam ja Bibic?
SLATKA MALA:
Sluaaj, nemam pojma ata hoea od
mene. Ne znam nikakvog Bibica.
PESNIK:
Fantasti no! Ne, zaboravi ata sam
rekao, zaboravi ime koje sam ti
rekao. Ja sam Robert i za tebe u
uvek biti Robert. Samo sam se
aalio. (Tiho.) Uopate nisam pisac.
Radim u jednoj prodavnici, a uve e
sviram klavir sa nekim folk-peva
ima.
SLATKA MALA:
Uopate viae niata ne razumem. A
pored toga... na in na koji me
gledaa... ata ti je? O emu se radi?
PESNIK:
To je zaista neverovatno - neato
ato mi se nikada ranije nije
dogodilo, zlato moje. Gotovo da sam
zaplakao. Duboko si me ganula.
Ostaemo zajedno, a? Voleemo se
mnogo.
SLATKA MALA:
Je li istina to o folk-peva ima?
PESNIK:
Jeste. Ali ne pitaj me viae. Ako me
volia,
nemoj me pitati niata. Mo~ea li da

budea potpuno slobodna nekoliko
nedelja?
SLATKA MALA:
Kako to mislia, potpuno slobodna?
PESNIK:
Mislim - van kue.
74.
SLATKA MALA:
Oh, ne, kako mogu? ‘ta bi mi majka
rekla? Bez mene bi u kui sve
krenulo nizbrdo.
PESNIK:
Pomislio sam kako bi bilo divno da
provedemo nekoliko nedelja zajedno,
potpuno sami, negde u apsolutnoj
samoi, u aumi, ili negde na selu, u
prirodi. Priroda... u prirodi. A
onda, jednog dana, zbogom...
odlazimo jedno od drugog, a da i ne
znamo gde je ko otiaao.
SLATKA MALA:
Ti sada govoria o rastanku. A ja
sam mislila da me volia... mnogo.
PESNIK:
Pa baa zato... (Sagne se k njoj,
poljubije u elo.) Ti, slatko
stvorenje.
SLATKA MALA:
Dr~i me vrsto... Hladno mi je.
PESNIK:
Vreme je da se obu ea.
SLATKA MALA
ustane): Nemoj da me gledaa.
PESNIK:
Neu. (Prie prozoru.) Reci mi, dete,
jesi li srena?
SLATKA MALA:
Kako to mislia?
PESNIK:
Mislim uopate, jesi li srena?
SLATKA MALA:
Moglo bi biti bolje.
PESNIK:
Pogreano si me razumela. Ve si mi
dosta pri ala o prilikama u tvojoj
kui. Znam da nisi princeza. Mislim,
ako ne uzmea sve to u obzir, ako
jednostavno oseaa da ~ivia. Da li
ti uopate oseaa da ~ivia?
75.
SLATKA MALA:
Ma ajde. Imaa eaalj? (Pesnik ode do
sto ia, donese joj eaalj i gleda u
nju.
PESNIK:
Gospode Bo~e, izgledaa izvanredno.
SLATKA MALA:
Ne... nemoj! Molim te.
PESNIK:
Ostani ovde, ostani sa mnom.
Spremiu ti neato za ve eru i...
SLATKA MALA:
Ali ve je mnogo kasno.
PESNIK:
Nema joa ni devet.
SLATKA MALA:
Znaa, moram da po~urim.
PESNIK:
Kada emo se ponovo videti?
SLATKA MALA:
Kada bi ~eleo da me vidia?
PESNIK:
Sutra.
SLATKA MALA:
Koji je sutra dan?
PESNIK:
Subota.
SLATKA MALA:
Oh, onda ne mogu. Moram da odvedem
malu sestru kod tutora.
PESNIK:
Onda u nedelju... hm... nedelja...
ne nedelja... moram ti sada neato
objasniti... Ja nisam Bibic, ali
Bibic je moj prijatelj. Upoznau te
jednom sa njim. Ali, u nedelju se
daje jedan Bibicov komad. Poslau ti
ulaznicu i sa ekau te posle
predstave. Onda mi moras rei kako
ti se dopao komad. Va~i?
76.
SLATKA MALA:
Bibic, opet Bibic... sada zaista
viae niata ne razumem...
PESNIK:
Stvarno u te upoznati tek kada
budem saznao kako ti se dopao taj
komad.
SLATKA MALA:
Dobro... Spremila sam se.
PESNIK:
Hajde, zlato moje! (Izlaze.
VILI PESNIK I GLUMICA
Soba u seoskoj gostionici. Proleno
ve e; iznad polja i bre~uljaka
svetli mesec; prozori su otvoreni.
Potpuna tiaina. Ulaze Pesnik i
Glumica. U tom trenutku, lampa koju
Pesnik nosi ugasi se.
PESNIK:
Oh...
GLUMICA:
‘ta je sad?
PESNIK:
Lampa... ali nije nam ni potrebna.
Gle, kako se vldi. Divota! (Glumica
klekne pored prozora i sklopi
ruke.) ‘ta ti je? (Glumica uti.
Pesnik ode do nje.) ‘ta to radia?
GLUMICA
(ljutito):
Zar ne vidia da se molim?
PESNIK:
Verujea u Boga?
GLUMICA:
Naravno da verujem. Ja nisam lupe~.
PESNIK:
Tako!
GLUMICA:
Doi i klekni pored mene. Mogao bi i
ti jednom da se pomolia. Nee ti
(MORE)
77.
GLUMICA: (cont’d)
pasti kruna s glave. (Pesnik klekne
pored nje i zagrli je.) Razvratni
e! (Ona ustane.) A znaa li kome sam
se molila?
PESNIK:
Verovatno Bogu.
GLUMICA
(podrugljivo): O, da! Tebi sam se molila.

PESNIK:
Zaato si onda gledala kroz prozor?
GLUMICA:
Bolje mi reci gde si me to dovukao, zavodni e!
PESNIK:
Ali, dete, to je bila tvoja ideja. }elela si da odemo van

grada... da doemo ovde.
GLUMICA:
Pa, zar nisam bila u pravu?

PESNIK:
Jesi; ovde je arobno. Kada pomislim
da smo samo dva sata od Be a. A
potpuna samoa. I kakvo divno mesto!
GLUMICA:
Pa! Mogao bi ovde neato da ispevaa,
kada bi imao talenta.
PESNIK:
Jesi li ve bila ovde?
GLUMICA:
Jesam li bila? Ha! Ovde sam
pro~ivela godine!
PESNIK:
S kim?
GLUMICA:
Sa Fricom, naravno.
78.
PESNIK:
A, tako!
GLUMICA:
Kako sam obo~avala toga oveka!
PESNIK:
To si mi ve pri ala.
GLUMICA:
Molim - mogu da odem ako ti
dosaujem.
PESNIK:
Dosaujea? Ni ne slutia ata mi zna
ia... Ti si za mene itav svet... Ti
si bo~anstvo, ti si genije, ti
si... Ti si zapravo sveta
nevinost... Da, ti... Ali ne bi
trebalo da sada pri aa o Fricu.
GLUMICA:
Dobro, Fric je bio greaka.
PESNIK:
Dobro je da to uviaa.
GLUMICA:
Doi, poljubi me. (On je poljubi.) A
sada, bolje da jedno drugom
po~elimo laku no! Zbogom, zlato
moje!
PESNIK:
Kako to mislia?
GLUMICA:
Hou da legnem i da spavam!
PESNIK:
Da, lepo. Ali ako ka~ea "laku
no"... Gde u ja provesti no?
GLUMICA:
U ovoj gostionici sigurno ima i
drugih soba.
PESNIK:
Ali druge sobe nemaju ari za mene.
Da upalim lampu?
79.
GLUMICA:
Da.
PESNIK
upali lampu kojaje na nonom sto
iu): Lepe li sobe... a ljudi su
ovde pobo~ni. Sve same slike sa
svecima... Bilo bi zanimljivo
provesti neko vreme meu ovim
ljudima... to je potpuno druga iji
svet. Zaista malo znamo o druga
ijim ljudima.
GLUMICA:
Ne govori gluposti, bolje mi dodaj
tu torbu sa stola.
PESNIK:
Evo, jedina moja! (Glumica izvadi
iz torbe malu uramljenu sli icu i
stavi je na noni sto i.) ‘ta je to?
GLUMICA:
Bogorodica.
PESNIK:
Uvek je nosia sa sobom?
GLUMICA:
To je moja amajlija. A sada, izai,
Roberte!
PESNIK:
Ali, kakve su to aale? Zar neea da
ti pomognem?
GLUMICA:
Ne, idi sada.
PESNIK:
A kada da se vratim?
GLUMICA:
Za deset minuta.
PESNIK
poljubi je): Dovienja!
GLUMICA:
Gde ea biti?
80.
PESNIK:
‘etau ispod prozora. Volim da aetam
nou. Tako mi dolaze najbolje misli.
Naro ito kada si ti u blizini,
obavijen... takorei, dahom tvoje
slatke e~nje... lebdei u tvojoj
umetnosti.
GLUMICA:
Govoria kao idiot.
PESNIK
bolno): Neke ~ene bi mo~da rekle...
kao pesnik.
GLUMICA:
Hajde, idi. Ali nemoj da po nea da
se udvaraa kelnerici. (Pesnik
izlazi. Glumica se skida. Sluaa
kako se on spuata niz drvene
stepenice, i onda uje njegove
korake pod prozorom. im se skinula,
odlazi do prozora i gleda dole. On
stoji dole, ona mu aapne.
GLUMICA: (cont’d)
Doi! (On dotr i uz stepenice i
poleti k njoj; u meuvremenu ona je
legla u krevet i ugasila lampu. On
zaklju a vrata.
GLUMICA: (cont’d)
Tako, sada mo~ea da sednea pored
mene i da mi neato pri aa.
PESNIK:
sedne pored nje na krevet): Da
zatvorim prozor? Nije ti hladno?
GLUMICA:
O, nije.
PESNIK:
O emu da pri am?
GLUMICA:
Reci mi kome si sada neveran?
PESNIK:
Na ~alost, nikome.
81.
GLUMICA:
Ne brini, ja sam takoe nevema.
PESNIK:
To verujem.
GLUMICA:
A znaa li kome?
PESNIK:
Nemam pojma, dete moje.
GLUMICA:
Onda pogaaj.
PESNIK:
ekaj malo... tvom re~iseru.
GLUMICA:
Dragi moj, nisam ja devojka iz
hora.
PESNIK:
Samo sam mislio...
GLUMICA:
Misli joa malo.
PESNIK:
Oh, varaa tvog partnera... Bena.
GLUMICA:
Ha! Zar nisi znao? On ne voli ~ene.
Vodi ljubav sa svojim poatarom.
PESNIK:
Je li mogue?!
GLUMICA:
Bolje me poljubi. (On je zagrli.)
Ali, ata to radia?
PESNIK:
Prestani ve jednom da me mu ia.
GLUMICA:
Sluaaj, Roberte, imam jedan
predlog. Lezi pored mene u krevet.
PESNIK:
Dobra ideja!
82.
GLUMICA:
Doi, brzo, brzo!
PESNIK:
Dobro... da je do mene... ja bih ve
odavno... ujea li?
GLUMICA:
‘ta?
PESNIK:
Zrikavci zri u napolju.
GLUMICA:
Ti si lud, dete moje, ovde nema
nikakvih zrikavaca.
PESNIK:
Pa ujea ih valjda.
GLUMICA:
Oh, doi ve jednom!
PESNIK:
Tu sam. (Prie joj.
GLUMICA:
Tako. Sada lepo lezi i miruj...
Pst... ne mi i se.
PESNIK:
‘ta ti je?
GLUMICA:
Da li bi ~eieo da vodia ljubav sa
mnom?
PESNIK:
Zar to nije jasno?
GLUMICA:
Da, mnogi muakarci bi to ~eleli...
PESNIK:
Pa, ja sada imam najviae izgleda.
GLUMICA:
Dobro, doi, moj zrikav ei Od sada u
te zvati moj zrikav e.
PESNIK:
Lepo...
83.
GLUMICA:
Dakle, koga varam?
PESNIK:
Koga?... Mo~da mene?
GLUMICA:
Dete moje, mozak ti je teako
oboleo.
PESNIK:
Ili mo~da nekoga... koga joa nisi
ni srela... nekoga koga ne znaa,
nekoga - ko je predodreen za tebe i
koga nikada ne mo~ea pronai.
GLUMICA:
Molim te, nemoj da pri aa tako
glupo.
PESNIK:..
. Zar to nije neobi no? ak i ti...
a moralo bi se ipak verovati... Ali
ne, kada bi neko pokuaao da te
promeni, oduzeo bi ti najbolje...
Doi, doi... doi...
.....................................................................
GLUMICA:
Ovo je mnogo lepae nego glumiti u
glupim komadima... ‘ta ti mislia?
PESNIK:
Pa, ponekad igraa i u sasvim dobrim
komadima.
GLUMICA:
Ti, uobra~eno pseto, sigurno mislia
na tvoj, zar ne?
PESNIK:
Naravno.
GLUMICA
ozbiljno): Pa, u stvari, to je
zaista divan komad.
PESNIK:
Najzad!
84.
GLUMICA:
Zaista, ti si veliki genije,
Roberte.
PESNIK:
Kad ve pri amo o tome, mogla bi da
mi ka~ea zaato si preksino otkazala
predstavu? Sa tobom je sve bilo u
najbdjem redu.
GLUMICA:
Htela sam da te naljutim.
PESNIK:
Ali, zaato? ‘ta sam ti u inio?
GLUMICA:
Bio si uobra~en.
PESNIK:
Kako to mislia?
GLUMICA:
To misle svi u pozoriatu.

PESNIK: (cont’d)
Tako.
GLUMICA:
Ali, ja sam im rekla, taj ovek ima
pravo da bude uobra~en.
PESNIK:
A ata su oni rekli?
GLUMICA:
‘ta bi mogli da mi ka~u? Ja ne
razgovaram ni sa kim.
PESNIK:
A, tako.
GLUMICA:
Svi bi oni najviae voleli da me
otruju. Ali nee im to uspeti.
PESNIK:
Ne misli sada o drugim ljudima.
Bolje budi srena ato smo ovde i
reci mi da me volia.
85.
GLUMICA:
Zar ti treba joa neki dokaz?
PESNIK:
Ne, to se nikada ne moae dokazati.
GLUMICA:
To je divno! ‘ta bi joa hteo?
PESNIK:
Koiiko esto si pokuaavala da to
doka~ea... ovako?... Jesi li ih sve
volela?
GLUMICA:
O, ne. Volela sam samo jednog.
PESNIK
zagrli je): Moja...
GLUMICA:
Frica.
PESNIK:
Ja se zovem Robert. ‘ta ti onda ja
zna im, ako sada mislia na Frica?
GLUMICA:
Ti si jedan hir.
PESNIK:
Drago mi je da to ujem.
GLUMICA:
Pa, zar nisi ponosan?
PESNIK:
Zaato bih bio ponosan?
GLUMICA:
Mislim da bi trebalo.
PESNIK:
Oh, zbog ovoga.
GLUMICA:
Da, zbog ovoga, moj bledi zrikav e!
Uzgred, kako napreduje zrikanje?
Zri e li joa uvek?
PESNIK:
Bez prekida. Zar ne ujea?
86.
GLUMICA:
Naravno da ujem, ali to su ~abe,
dete moje.
PESNIK:
Greaia: ~abe krekeu.
GLUMICA:
Naravno da krekeu.
PESNIK:
Ali ne ovde, dete. Ovde zri u.
GLUMICA:
Ti si najtvrdoglaviji stvor koga
sam ikada srela. Poljubi me, ~abo!
PESNIK:
Molim te, nemoj da me tako zovea.
Ide mi na nerve.
GLUMICA:
Kako da te onda zovem?
PESNIK:
Ve imam ime: Robert.
GLUMICA:
Ne, to je suviae glupo.
PESNIK :
Neka je glupo. Molim te, zovi me
mojim imenom.
GLUMICA:
U redu, Roberte, poljubi me... Oh!
(Ona ga poljubi.) Jesi li sada
zadovoljan, ~abo? Ha, ha, ha!
PESNIK:
Imaa li neato protiv da zapalim
cigaretu?
GLUMICA:
Daj i meni jednu. (On uzima kutiju
cigareta sa nonog sto ia, izvadi
dve, upali ih i da joj jednu.)
Uzgred, niata nisi rekao kako sam
ju e glumila.
PESNIK:
Gde?
87.
GLUMICA:
E, pa...
PESNIK:
Oh, nisam bio u pozoriatu.
GLUMICA:
Mnogo volia te tvoje aale.
PESNIK:
Ne. Poato si prekju e otkazala
predstavu, pretpostavio sam da ju e
neea biti u formi pa nisam doaao.
GLUMICA:
Mnogo si propustio.
PESNIK:
Hm...
GLUMICA:
Bilo je senzacionalno. Ljudl su
prebledeli.
PESNIK:
Kako si mogla to da vidia?
GLUMICA:
Beno mi je rekao: Dete, glumila si
kao boginja.
PESNIK:
Hm!... A tako bolesna dan ranije.
GLUMICA:
Da, bila sam. A znaa li zaato? Jer
sam ~udela za tobom.
PESNIK:
Malopre si rekla da si otkazala
predstavu jer si htela da me
naljutia.
GLUMICA:
‘ta ti znaa o mojoj ljubavi prema
tebi! Nije te ni briga. A ja sam
imala groznicu itavu no: etrdeset
stepeni!
PESNIK:
To je previsoko za jedan hir.
88.
GLUMICA:
Ti to zovea hirom? Umirem od
ljubavi za tobom, a ti ka~ea hir!?
PESNIK:
A Fric?
GLUMICA:
Fric? Ne pominji mi tog roba!
IX GLUMICA I GROF
Glumi ina spavaa soba. Vrio
raskoano nameatena. Podne je.
Roletne su spuatene, na nonom sto
iu gori svea. Glumica le~i u
krevetu sa baldahinom. Svuda po
krevetu novine. Ulazi Grof u
uniformi konji kog kapetana,
zaustavi se na vratima...
GLUMICA:
Ah, gospodine grofe.
GROF:
Vaaa gospoa mama mi je dopustila da
uem, ina e nikada ne bih...
GLUMICA:
Molim, izvolite, priite.
GROF:
Klanjam se. Pardon - ovako ui sa
ulice... Ne vidim niata... Tu smo
dakle... (Pored kreveta.) Klanjam
se.
GLUMICA:
Izvolite sesti, gospodine grofe.
GROF:
Vaaa gospoa mama mi je rekla da se
gospoica ne osea najbolje... Nadam
se da nije niata ozbiljno.
GLUMICA:
Niata ozbiljno? Zamalo da umrem!
GROF:
Za ime Boga, je li to mogue?
GLUMICA:
Ljubazno je od vas ato ste se
potrudili da doete.
89.
GROF:
Da umrete! A koliko ju e glumili
ste kao boginja.
GLUMICA:
Bio je to zaista veliki trijumf.
GROF:
Kolosalno!... Ljudi su bili
zaneseni. A o sebi neu ni da
govorim.
GLUMICA:
Hvaia za vaae predivno cvee.
GROF:
Ali, molim vas, gospoice.
GLUMICA
pokazujui o ima na ogromnu korpu
cvea koja stoji na malom stolu
pored prozora): Eno ga.
GROF:
Prethodne ve eri bili ste bukvalno
zatrpani cveem i buketima.
GLUMICA:
Sve sam to ostavila u garderobi.
GROF
ljubi joj ruku) Vrlo ljubazno od
vas... (Glumica iznenada uhvati
njegovu ruku i poljubi je.) Ali,
gospoice...
GLUMICA:
Ne plaaite se, gospodine grofe.
Ovde vas niata ne obavezuje.
GROF:
Vi ste jedno udesno bie... ovek bi
gotovo mogao rei jedna enigma...
(Pauza.
GLUMICA:
Verovatno je lakae odgonetnuti
gospoicu Birken.
GROF:
Da, mala Birkenova nije problem...
Naravno, poznajem je samo povrano.
90.
GLUMICA:
Ha!
GROF:
Verujte mi. Ali vi ste problem.
Uvek sam eznuo za tako ne im. U
stvari, tek sino sam shvatio koliko
mnogo zadovoljstva sam propustio...
jer sam prvi put video kako
glumite.
GLUMICA:
Da li je mogue?
GROF:
Da. Vidite, gospoice, veoma mi je
teako da stignem u pozoriate na
vreme. Ja sam navikao da ve eravam
kasno... pa kad stignem ve je
gotovo kraj. Zar ne?
GLUMICA:
Od sada ete samo morati da ve
eravate ranije.
GROF:
Da, ve sam pomialjao na to. Ili da
uopate ne ve eravam. Zaista, ta ve
era nije nikakvo u~ivanje.
GLUMICA:
‘ta znate vi - mladi starac - o
u~ivanju?
GROF:
Ponekad se i ja to pitam! Ali
starac nisam. Mora da postoji neki
drugi razlog zbog koga ovek gubi
smisao za u~ivanje.
GLUMICA:
Da?
GROF:
Moj prijatelj Lulu, na primer, ka~e
da sam ja filozof. Znate, gospoice,
on misli da ja previae razmialjam.
GLUMICA:
Da... misliti, to je nesrea.
91.
GROF:
Ja imam previae slobodnog vremena,
zato i razmialjam. Vidite,
gospoice, mislio sam da e biti
bolje kada budem premeaten u Be .
Ovde ima viae uzbuenja i razonode.
Ali u suatini nije bolje nego tamo
gore.
GLUMICA:
Gde je to "tamo gore"?
GROF:
Mislim, dole, gospoice, u Maarskoj,
u onoj selendri gde sam bio u
garnizonu.
GLUMICA:
Zaboga, pa ata ste radili u
Maarskoj?
GROF:
Kao ato sam ve rekao gospoice -
slu~ba.
GLUMICA:
Zbog ega ste tako dugo ostali?
GROF:
Tako ]e to.
GLUMICA:
Mora da ovek tamo poludi.
GROF:
Zaato? U stvari, tamo ima viae
posla nego ovde. Znate, gospoice,
ve~banje regruta, jahanje... taj
kraj nije tako loa kao ato ljudi
misle. Zaista je divno to
prostranstvo... i udesan zalazak
sunca. ‘teta ato nisam slikar. esto
sam mislio, da sam slikar - to bih
slikao. Imali smo jednoga u puku -
nekog mladog Splanija, koji je to
umeo... Ali zaato vam dosaujem svim
tim pri ama?
GLUMICA:
Oh, molim vas, ja se kraljevski
zabavljam.
92.
GROF:
Znate li, gospoice, tako je lako
razgovarati sa vama. Lulu mi je i
rekao da e tako biti. To je nesto
ato ovek ne sree esto.
GLUMICA:
Svakako da ne, u Maarskoj.
GROF:
Ali u Be u je isto! Ljudi su svuda
isti. Gde ih je viae, gu~va je veca
i to je jedina razlika. Recite mi,
gospoice, da li vi zapravo volite
ljude?
GLUMICA:
Da li ih volim?... Mrzim ih! Ne
mogu da ih podnesem! Nikada nikog
ne viam. Uvek sam sama. Niko ne
dolazi u ovu kuu.
GROF:
Vidite, kao ato sam i mislio. Vi
ste mizantrop. To mora da se esto
deaava u umetni kim krugovima. Kada
je ovek u viaim sferama... Pa, vama
je dobro, bar znate zaato ~ivite!
GLUMICA:
Ko to ka~e? Nemam pojma zaato
~ivim!
GROF:
Molim vas, gospoice - poznata -
slavljena...
GLUMICA:
Mislite li da je to srea?
GROF:
Srea? Ne, gospoice, srea ne
postoji. U stvari, baa one stvari o
kojima ljudi najviae pri aju...
njih nema. Na primer, ljubav. I to
je neato takvo.
GLUMICA:
U tome imate pravo.
GROF:
U~ivanje... omamljenosL.. dobro,
nemam niata protiv toga... to je
(MORE)
93.
GROF: (cont’d)
neato stalno. I ako se prepustim
u~ivanju... dobro, znam da u~ivam.
Ili ako sam opijen, lepo. To je
takoe stalno. A kada se to zavrai,
gotovo je, i to je to.
GLUMICA
uzdiaui): Gotovo.
GROF:
Ali im ovek prestane... kako da se
izrazim?... im viae ne u~iva u
samom trenutku, nego po ne da misli
na pre ili na posle... onda, zbogom
zadovoljstvu. Proalost je...
tu~na... budunost nesigurna...
jednom re ju... ovek se zbuni. Zar
nisam u pravu?
GLUMICA
klima glavom, airom raairenih o
iju): Vi ste zaista pogodili
smisao.
GROF:
I znate, gospoice, kad ovek to
uvidi, onda nije va~no ~ivi li u Be
u ili u prostranstvima Maarske...
ili u selu ‘tajnman~e. Vidite, na
primer... gde mogu da spustim kapu?
Dobro, hvala lepo... O emu smo ono
pri ali?
GLUMICA:
O selu ‘tajnman~e.
GROF:
Ta no. I, kao ato rekoh, nema
velike razlike. Provodim li ve e u
kazinu ili u klubu, potpuno je
isto.
GLUMICA:
A kako je to s ljubavlju?
GROF:
Ako ovek u to veruje, uvek ima neko
u blizini ko ga voli.
GLUMICA:
Gospoica Birken, na primer.
94.
GROF:
Zaista ne znam, gospoice, zaato
stalo govorite o maloj Birkenovoj.
GLUMICA:
Ona je vaaa ljubavnica.
GROF:
Ko to ka~e?
GLUMICA:
Svi to znaju.
GROF:
Svi osim mene. udno.
GLUMICA:
Tukli ste se u dvoboju zbog nje!
GROF:
Mo~da sam i ubijen a da nisam
primetio.
GLUMICA:
Znate, gospodine grofe, vi ste
astan ovek. Sedite malo bli~e.
GROF:
Ako dozvolite.
GLUMICA:
Ovde. (Privu e ga k sebi iprovu e
mu prste kroz kosu.) Znala sam da
ete danas doi!
GROF:
Kako to?
GLUMICA:
Znala sam joa sino u pozoriatu.
GROF:
Zar ste me videli sa pozornice?
GLUMICA:
Oh, vi muakarci! Zar niste
primetili da igram samo za vas?
GROF:
Kako je to mogue?
95.
GLUMICA:
Prosto sam poletela kada sam vas
ugledala u prvom redu!
GROF:
Poleteli? Zbog mene? Nisam imao ni
pojma da ste me primetili!
GLUMICA:
Vi umete da zaludite oveka sa tom
vaaom dostojanstvenoau.
GROF:
Znate, gospoice...
GLUMICA:
"Znate, gospoice!"... Bar otpaaite
tu sablju!
GROF:
Ako dozvolite. (Skine opasa i stavi
ga pored kreveta.
GLUMICA:
I poljubi me najzad. (On je
poljubi, ona ga ne puata.) Bilo bi
bolje da te nikada nisam videla.
GROF:
Ovako je ipak bolje.
GLUMICA:
Gospodine grofe, vi ste jedan
pozer!
GROF:
Ja? Zaato?
GLUMICA:
Pomislite samo kako bi mnogi bili
sreni da
su na vaaem mestu!
GROF:
Ja sam vrlo srean.
GLUMICA:
O, mislila sam da srea ne postoji.
Zaato me tako gledaa? Mislim da me
se vi bojite, gospodine grofe!
96.
GROF:
Ve sam vam rekao, gospoice, vi ste
jedan problem.
GLUMICA:
Oh, poatedi me tvoje filozofije...
doi. A sad me zamoli neato... mo~ea
imati sve ato hoea. Tako si lep.
GROF:
Onda, molim za dopuatenje, (ljubi
joj ruku) da se vratim ve eras.
GLUMICA:
Ve eras?... Pa, ja imam predstavu.
GROF:
Onda posle predstave.
GLUMICA:
I niata viae ne molia?
GROF:
Posle predstave moliu mnoge stvari.
GLUMICA
uvreeno): Onda ea dugo moliti,
bedni pozeru.
GROF:
Vidite, ili vidi, mi smo do sada
bili tako otvoreni jedno s
drugim... U~ivau u svemu mnogo viae
noas posle pozoriata... Bie mnogo
prijatnije nego sada... stalno imam
oseaj da e se vrata svakoga asa
otvoriti...
GLUMICA:
Ne otvaraju se spolja.
GROF:
Mislim da ne bi trebalo da unapred
pokvarimo neato ato bi nam kasnije
mo~da moglo biti veoma lepo.
GLUMICA:
Mo~da!
GROF:
Da ka~em iskreno, pomalo se grozim
ljubavi u jutarnjim asovim.
97.
GLUMICA:
Znaa... ti si zaista najlui stvor
koga sam ikada videla!
GROF:
Znate, ne govorim o ~enama
uopate... u stvari, na kraju nema
razlike. Ali sa ~enom kao ato si
ti... ne, mo~ea me stotinu puta
nazvati ludakom. }ena kao ti... ne
uzima se pre ve ere. I zato...
vidia... zato...
GLUMICA:
Bo~e, ato si sladak!
GROF:
Zar ne vidia da je ovo ato sam
rekao ta no? Ja to zamialjam...
GLUMICA:
Pa, kako to zamialjaa?
GROF:
Mislim... ekau te posle predstave u
kolima, a onda emo se negde odvesti
na ve eru.
GLUMICA:
Ja nisam gospoica Birken.
GROF:
Nisam to ni rekao. Ali pravo
raspolo~enje je tako va~no. Uvek se
raspolo~im tek kod ve ere. Najlepae
je kada se ovek posle ve ere odveze
kui, a onda...
GLUMICA:
‘ta se onda deaava?
GROF:
Onda... zavisi kako se stvari
razvijaju...
GLUMICA:
Sedi bli~e. Bli~e!
GROF
sedajui na krevet): Moram da ka~em,
parfem iz ovih jastuka... Minjonet,
zar ne?
98.
GLUMICA:
Ovde je vrlo toplo, ne ini ti se?
(Grof se sagne i poljubi je u
vrat.) O, gospodine grofe, to nije
u vaaem programu.
GROF:
Ko ka~e? Ja nemam nikakav program.
(Glumica ga privu e k sebi.) Zaista
je vrue.
GLUMICA:
Mislia? I tako je mra no... kao da
je ve e... (Privu e ga.) Ve e je,
no je... zatvori o i ako ti je
previae svetlo. Doi. Doi... doi...
(Grof se viae ne opire.
.......................................................................
GLUMICA:
Pa, kako je sad sa raspolo~enjem,
pozeru?
GROF:
Ti si mali avo.
GLUMICA:
Kakav je to izraz?
GROF:
Pa, dobro, aneo.
GLUMICA:
Trebalo je da budea glumac! Zaista!
Ti poznajea ~ene. A znaa li ata u
sada da uradim?
GROF:
‘ta?
GLUMICA:
Rei u ti da te viae nikada neu
videti.
GROF:
A zaato?
GLUMICA:
Ne, ne. Previae si opasan za mene.
Ti zaludia ~enu, a onda se pravia
kao da se niata nije dogodilo.
99.
GROF:
Ali...
GLUMICA:
}elela bih da vas podsetim,
gospodine grofe, da sam upravo
postala vaaa ljubavnica!
GROF:
Nikada to neu zaboraviti.
GLUMICA:
A ata je sa onim ve eras?
GROF:
Kako to mislia?
GLUMICA:
Pa - hteo si da me sa ekaa posle
predstave.
GROF:
Da, dobro; na primer, prekosutra?
GLUMICA:
Kako to mislia, prekosutra? Bilo je
re i o ve eras.
GROF:
Ne bi imalo smisla.
GLUMICA:
Star e!
GROF:
Nisi me dobro razumela Viae to
ka~em... kako da se izrazim... ato
se ti e duae.
GLUMICA:
‘ta me se ti e tvoja duaa?
GROF:
Veruj mi, trebalo bi da te se ti e.
Greaka je misliti da su duaa i telo
razdvojeni.
GLUMICA:
Poatedi me filozofije. Ako mi to
ustreba, itau knjige.
100.
GROF:
ovek niata ne nau i iz knjiga.
GLUMICA:
To je istina! I zato treba da me ve
eras ekaa. A ato se ti e tvoje
duae, ti mali nevaljal e, o tome
emo se ve sporazumeti!
GROF:
Dobro. Onda, ako mi dozvolia, ekau
te u kolima.
GLUMICA:
ekaea me ovde, u mom stanu...
GROF:
... Posle predstave.
GLUMICA:
Naravno. (Grof pripaae sablju.) ‘ta
to radia?
GROF:
Mislim da je vreme da krenem. Za
jednu posetu iz pristojnosti ostao
sam previae dugo.
GLUMICA:
Pa, noas nee biti poseta iz
pristojnosti.
GROF:
Mislia?
GLUMICA:
O tome u se ja pobrinuti. A sada,
poljubi me joa jednom, mali moj
filozofe. Tako, zavodni e... ti..:
slatkiau... ti trgov e duaa, ti
mali tvore... ti... (Poato ga je
nekoliko puta ~estoko poljubila,
ona ga iznenada odgurne.) Gospodine
grofe, bila mi je velika ast!
GROF:
Klanjam se, gospoice! (U vratima.)
Do sledeeg susreta.
GLUMICA:
Zbogom, ‘tajnman~e!
101.
1 X GROF I BLUDNICA 1
Jutro, oko aest sati. Bedna soba s jednim prozorom. Prljavi
aaloni su spuateni. Otrcane zelene zavese. Komoda, na njoj
nekoliko fotografija i neukusan jevtin ~enski aeair. Iza
ogledala jevtine japanske lepeze. Na stolu, kojije prekrrven
crvenom zaatitnom tkaninom, nalazi se petrolejska lampa koja
slabo gori izaudara; ~uti papirni aba~ur. Pored lampe bokal
sa malo piva i poluprazna aaa. Na podu pored kreveta gomila
~enske odee, koja kao da je nabacana u ~urbi. Bludnica le~i
u krevetu i spava, mirno diaui. Na divanu, potpuno obu en,
le~i Grof. Njegov aeair je na podu, ispod divana.
GROF
(mi e se, protrlja o i, brzo
ustane, sedne i gleda oko sebe):
Gde sam to ja?... Ah, tako...
Oakle, doaao sam kod te ~ene...
(Brzo ustane, ugleda je u krevetu.)
Eno je... ‘ta se sve mo~e dogoditi
oveku u mojim godinama! Nemam
pojma, jesu li me doneli? Ne...
video sam... ulazim u sobu... da...
joa sam bio budan, ili sam se
probudio... ili... ili me to ova
soba podsea na neato?... Duae mi,
da... Video sam to proale noi...
(Pogleda na sat.) ‘ta, proale noi,
pre nekoliko sati... A znao sam da
e se neato dogoditi... Osetio sam
to ju e, kada sam po eo da pijem...
a ata se u stvari dogodilo?...
Niata... ili se neato dogodilo?...
Duae mi, ovo mi se nije dogodilo ve
deset godina. Ne znam... Dakle, sve
u svemu, bio sam veoma pijan. Kada
bih samo znao od kada?... Doaao sam
u taj bordel sa Lulu i... ne, ne...
u stvari, otiali smo od Zahera... i
putem je sve po elo... Da, tako je,
vozio sam se u kolima sa Luluom.
Zaato ovoliko razbijam glavu?
Svejedno je. Bolje da gledam kako
da se izvu em iz ovoga. (Ustane,
svetlo treperi.) Oh! (Gleda devojku
koja joa spava.) Ta ima zdrav san.
Ne znam ata je bilo proale noi ali
ostaviu joj novac na stolu... i
idem... (Stoji pored kreveta i dugo
je gleda.) Kad ovek ne bi znao ata
je ona! (I dalje je gleda.) Znao
sam mnoge koje nisu izgledale tako
edno dok spavaju, gotovo nevino.
(MORE)
102.
GROF (cont’d)
Duae mi... Dakle, Lulu bi opet
rekao da filozofiram, ali to je
istina - u snu svi izgledamo isto,
ini mi se... kao i u smrti. Hm, kad
bih samo znao da li sam... Ne, toga
bih se sigurno setio... Ne, ne...
pao sam odmah na ovaj divan... i
niata se nije dogodilo...
Neverovatno je kako sve ~ene li e
ponekad... A sada, idem. (Krenuo
je.) Da, zbilja. (Uzme nov anik i
sprema se da izvadi nov anicu.)
BLUDNICA
budi se): Oh... Ko je to tako rano?
(Prepozna ga.) Zdravo, Bubi!
GROF:
Dobro jutro. Jesi li dobro spavala?
BLUDNICA
prote~e se): Oh, doi. Poljubi me.
GROF
sagne se, predomisli se, uspravi
se): Upravo sam krenuo.
BLUDNICA:
Krenuo?
GROF:
Krajnje je vreme.
BLUDNICA:
Zna i, ~elia da idea?
GROF
gotovo zbunjen): Pa...
BLUDNICA:
Dobro, doi ea opet.
GROF:
Da. Zbogom. Daj mi ru icu.
(Bludnica izvu e ruku ispod pokriva
a. Grof joj mehani ki poljubi ruku;
shvati ata je uradio i nasmeje se.)
Baa kao nekoj princezi. Uostalom,
kada bi ovek samo...
103.
BLUDNICA:
Zaato me tako gledaa?
GROF:
Kada samo ovek vidi tu tvoju
glavicu... Svaka ~ena izgleda
nevino kada se budi... Duae mi,
ovek bi mogao da zamisli mnogo
atoata, samo da se petrolej toliko
ne osea...
BLUDNICA:
Da, ta lampa uvek pravi probleme.
GROF:
Koliko u stvari imaa godina?
BLUDNICA:
‘ta mislia?
GROF:
(Dvadeset etiri.)
BLUDNICA:
Da, naravno!
GROF:
Starija si?
BLUDNICA: (cont’d)
Oko dvaes.
GROF:
A koliko dugo se...
BLUDNICA:
U poslu sam godinu dana.
GROF:
Rano si po ela.
BLUDNICA:
Bolje prerano nego prekasno.
GROF
sedne na krevet): Reci mi, jesi li
zapravo srena?
BLUDNICA:
‘ta?
104.
GROF:
Mislim, idu li stvari dobro?
BLUDNICA:
O, za mene stvari uvek idu dobro.
GROF:
Tako... Reci mi, jesi li ikada
pomislila da bi mogla postati neato
drugo?
BLUDNICA:
A ata bih mogla postati?
GROF:
Pa... Ti si vrlo lepa devojka.
Mogla bi da imaa ljubavnika, na
primer.
BLUDNICA:
Mislia da nemam?
GROF:
Da, znam - ali, mislim samo jednog,
znaa, koji te izdr~ava, da ne moraa
da idea baa sa svakim.
BLUDNICA:
Ne idem baa sa svakim. Hvala Bogu
da to ne moram. Mogu da biram.
(Grof gleda po sobi. Bludnica
shvati njegov pogled.) Sledeeg
meseca selimo se u grad, u ulicu
‘pigl.
GROF:
Ko ste to vi?
BLUDNICA:
Gospoa i ostale devojke koje ovde
~ive.
GROF:
Ovde ima i drugih?
BLUDNICA:
Susedna vrata... zar ne ujea?... To
je Mili ona je takoe bila u kafeu.
GROF:
Neko hr e.
105.
BLUDNICA:
Mili. Ona hr e po itav dan, do
deset uve e. Onda ustane i ide u
kafe.
GROF:
To je ipak u~asan ~ivot.
BLUDNICA:
Naravno. Pored toga, gospoa se
stalno ljuti. Ja sam na ulici ve u
podne.
GROF:
Pa ata radia na ulici u podne?
BLUDNICA:
‘ta bih radila? Lovim.
GROF:
Ah, tako, riaravno... (Ustane,
izvadi nov anik, stavi jednu nov
anicu na sto.) Zbogom!
BLUDNICA:
Ve idea? Zdravo, onda. Doi uskoro
ponovo. (Legne na stranu.
GROF
opet se zaustavi): Reci mi, tebi je
ve sasvim svejedno, zar ne?
BLUDNICA:
‘ta?
GROF:
Mislim, viae uopate ne u~ivaa u
tome?
BLUDNICA
zeva): Spava mi se.
GROF:
Tebi je svejedno da li je muakarac
mlad ili star, da li je...
BLUDNICA:
Zaato pitaa?
GROF:
Pa... (Iznenada se neato seti.)
Duae mi, sada znam na koga me
podseaa, to je...
106.
BLUDNICA:
Li im na nekoga?
GROF:
Neverovatno, neverovatno, molim te,
nemoj niata da govoria, samo za
trenutak. (Gleda je.) Potpuno isto
lice, potpuno isto lice. (Iznenada
je poljubi u o i.
BLUDNICA:
Ej...
GROF:
Duae mi, ateta je ato nisi... neato
drugo... Mogla bi da se usreia.
BLUDNICA:
Isti si kao Franc.
GROF:
Ko je taj Franc?
BLUDNICA:
Kelner iz naaeg kafea.
GROF:
A zaato sam isti kao on?
BLUDNICA:
I on uvek govori da bih mogla da se
udam za njega i da se usreim.
GROF:
Zaato to ne uradia?
BLUDNICA:
Hvala lepo... Ne ~elim da se udam.
Ni za ata. Mo~da kasnije.
GROF:
Te o i... sasvim iste o i... Lulu
bi sigurno rekao da sam ludak - ali
hou joa jednom da poljubim tvoje o
i... Tako, a sada zbogom, odlazim.
BLUDNICA:
Zdravo.
GROF
u vratima): Reci mi: zar nisi za
uena?
107.
BLUDNICA:
A ato?
GROF:
Jer niata ne ~elim od tebe.
BLUDNICA:
Mnogim muakarcima nije do toga
ujutru.
GROF:
Da... (Sebi.) Previae je glupo ato
hou da se udi... Zbogom, onda... (U
vratima je.) U stvari, to me ljuti.
Naravno, znam da je takvim ~enama
samo do novca... ‘ta to pri am -
takvim... Lepo je... ato se bar ne
pretvara. To mi se u stvari i
svia... Hej... znaa, doi u uskoro
ponovo.
BLUDNICA
zatvorenih o iju): Dobro.
GROF:
Kada si kod kue?
BLUDNICA:
Uvek. Upitaj samo za Leokadiju.
GROF:
Leokadija?... Lepo. Dakle, zbogom.
(U vratima.) Oh, mora da sam joa
opijen. Zar nije udno?... Sa nekim
sam kao ato je ona a niata nisam
uradio izuzev ato sam poljubio
njene o i jer me je na nekog
podsetila... (Okrene se ka njoj.)
Leokadija, da li se to esto deaava,
da te muakarac ovako napusti?
BLUDNICA:
Kako to?
GROF:
Ovako, kao ja.
BLUDNICA:
Ujutru?
GROF:
Ne... Mislim, da li je i ranije
neko bio sa tobom... i niata nije
tra~io od tebe?
108.
BLUDNICA:
Ne, to mi se nikada nije dogodilo.
GROF:
Pa, ata onda mislia? Mislia li da
mi se ne sviaa?
BLUDNICA:
Zaato ti se ne bih sviala? Noas sam
ti se sasvim dovoljno sviala.
GROF:
Sviaa mi se i sada.
BLUDNICA:
Ali noas sam ti se viae svidela.
GROF:
Zaato to mislia?
BLUDNJCA:
Ne pitaj tako glupo.
GROF:
Noas... reci mi, zar nisam odmah
pao tu na divan... im smo uali?
BLUDNICA:
Da, naravno da jesi... ali zajedno
sa mnom.
GROF:
Sa tobom?
BLUDNICA:
Da, zar se ne seaa?
GROF:
Seam? Ja sam... mi smo zajedno...
da...
BLUDNICA:
Posle si odmah zaspao.
GROF:
Odmah sam... Tako... zna i tako je
bilo!
BLUDNICA:
Da, Bubi. Mora da si bio poateno
pijan kad se ne seaa.
109.
GROF:
Tako... Ali ipak... ta nejasna sli
nost... Pa, zbogom... (Osluakuje.)
‘ta je to?
BLUDNICA:
Sobarica je ve ustala. Ajde, daj
joj neato kad izaea. Kapija je
otvorena, uatedeea na vrataru.
GROF:
Da. (U predsoblju.) Dakle... bilo
bi ipak lepo da sam je samo
poljubio u o i. Da, to bi skoro
bila avantura... Nije mi, eto, bilo
sueno. (Sobarica mu otvara vrata.)
Ah... evo. Laku no.
SOBARICA:
Dobro jutro.
GROF:
Da, naravno... dobro jutro... dobro
jutro...

Artur Šnicler Vrteska Export

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Artur Šnicler Vrteska Export

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Artur ‘nicler

Kasno nou pored Augartenovog mosta. Vojnik se vraa kui,

(Vojnik se okrene, zatim nastavi put.)

BLUDNICA (LJUBI GA):

Prater. Nedelja ve e. Staza koja vodi od vaaara u mra ne

(uvu e dim iz svoje Vird~inijke tako da ~ar zasvetli):

Ah, boga mu... joa jednom... ah...

gleda u plafon. Sobarica odvrne slavinu, pusti da voda te e.

bli~e. Neu vas ugristi.

IV MLADI GOSPODIN I MLADA SUPRUGA

MLADA SUPRUGA: (cont’d)

proveo pored vas je slatka

MLADI GOSPODIN: (cont’d)

MLADA SUPRUGA: (cont’d)

MLADI GOSPODIN: (cont’d)

MLADA SUPRUGA: (cont’d)

(ne~no je privu e sebi):

(koji je legao u krevet):

MLADA SUPRUGA (cont’d)

SLATKA MALA: (cont’d)

SLATKA MALA: (cont’d)

SLATKA MALA: (cont’d)

nemoj me pitati niata. Mo~ea li da

(podrugljivo): O, da! Tebi sam se molila.

Ali, dete, to je bila tvoja ideja. }elela si da odemo van

Pa, zar nisam bila u pravu?

To misle svi u pozoriatu.

You might also like