Ђордано Бруно

Под појмом фикозоф обично подразумевамо човека који

познаје филозофију, дела филозофа и који пише властита
дела излажући свој филозофски поглед. Не тражимо од
филозофа само то, већ да се животом и деловањем потврди
као такав, Ђордано Бруно је савршен пример за то.
Ђордано Бруно је рођен средином 16. века у Ноли близу
Напуља у племићкој породици 1548. године. На крштењу је
добио име Филипо. Три године касније, 1565. године узима
име Ђордано.
Умро је у Риму 17. фебруара 1600. године. Био је
италијански филозоф, астроном и окултист. 1565. године
прима рухо доминиканског искушеника и узима име
Ђордано. Након зараћења упућен је на теолошки факултет
где студира схоластичку, античку и арапску филозофију.
Ђордано Бруно је тврдио да је природа Бог, да је свемир
бесконачан и да се састоји из мноштва светова и духовних
суштина који су центри сила.
У 24. години написао је комедију у којој даје пластичну
слику изопачености која га окружује. Такође је постао
свештеник. Током овог периода постао је познат по својим
мнемоничким техникама које је чак и демонстрирао Папи
Пију 5. Био је цењен због својих изузетних способности.
Са 27 година 1575. године, оптужен за јерес напушта ред и
бежи. Тако почиње његов живот путника. Преваром је
дошао у Венецију где га хапси инквизиција 23. маја 1592.
године под оптужбом да шири науку о „Бесконачности
свемира и мноштву светова“ и живог спаљује на ломачи.
Након дугог процеса добио је шансу да покрене оношто је
рекао и тако сачува свој живот, али он је, поносан на своје
закључке, то одбио. Оптужница пред погубљењеје гласила:
„Он научава науку о мноштву светова и бесконачност
исвемира.“Недалеко од места где је и Јулије Цезар убијен,
на тргу Цампо де Фиори.
Ухапшен је 22.5.1592. године, а међу оптужбама за
сведогрђе и јерес, заснованим на Мокениговом исказу, је
било и веровање у плурализам светова. Суђено му је 6
година. На крају суђења, када је чуо пресуду рекао је: „ Ви
сте се више плашили да ми пресудите, него ја да примим
пресуду“
У завршном пасусу пресуде Бруну је писало: „ Казнити
дакле брата Ђордана благо и без проливања крви“.
У својој 35. години посетио је Оксфорд, где је одржао
предавања о бесмртности, реинкарнацији душе и
хелиоцентричном систему. Краљица Елизабета итразила је
велико одушевљење његовим радом. У Лондону је деловао
и као тајни агент шпијунирајући католике за енглеску
Краљицу. Потом је лутао од једног до другог немачког
универзитета пишући и држећи предавања, а и изазивајући
бес и мржњу код лутеранаца.
Након што се прослави, 1591. године повлачи потез који га
доводи у смртну опасност, племић Мокениго га позива да
се врати у Венецију и ради као приватан учитељ. Ово је била
највећа грешка коју је Ђордано икада учинио
Најпотпунија књига на српском језику о животу је од
Александра Манчића: Ђордано Бруно и комуникација. Неке
од његових књига су: „Свећар“ „Пепељава вечера“
„Свргавање победоносне звери“.
Ђордану Бруну припада велика заслуга што је Коперников
хелиоцентрични систем постао део погледа на свет, а не
само једна астрономска хипотеза. До забране долази када
Ђордано Бруно даје логичке филозофске аргументе
хелиоцентричног система, а Галилеј помоћу телескопа
пружа и астрономске доказе у прилог том гледишту.
О томе колико је хелиоцентрични систем прихатан као
хипотеза говори и чињеница да је црква књигу забранила
1616. године и иако је објављена 1543. године.
У 19. веку Бруно постаје херој италијанских националиста не
зато што су разумели његову филозофију, већ зато што је
био жртва у борби за слободну мисао.

Аутори:
-Нина Пајкић(7/2)

-Петра Ракић(7/2)