Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Одељење за историју

Приказ књиге

Варварска инвазија на Европу

Професор: Студент:
Доц. проф. др Чедомир Антић Игор Јаношевић ИС 17/16

Београд, 2017.
 Приказ књиге: Џон Багнел Бјури, Варварска инвазија на Европу,
издавач: Утопија, Београд, 2010. године, 209 стране

Доласком варвара на тло Европе чија је миграција отпочела у III и IV веку н. е., а
завршена тек у IX, овај континент добија добија свој садашњи изглед. Преглед процеса
миграционих кретања варвара дао је у својој книзи ''Варварска инвазија на Европу''
британски историчар Џон Бангел Бјури.

Џон Бангел Бјури рођен је 16. октобра 1861. у округу Монаген у Републици
Ирској. Школовао се у колеџу Фојл, у Лондонерију, а затим у колеџу Тринити, у Даблину.
Дипломирао је у колеџу Тринити 1882. године, на коме је полео да ради као предавач
1885. године. Шеф катедре за модерну историју постаје 1893., а затим и професор грчког
1898. на Тринитију, где се задржао 9 година да би 1902. прешао на Кембрички
универзитет, где остаје до своје смрти. Умире у 65 години живота, у Риму. Бјуријева
интересовања кретала су се од старе Грчке па све до 19. века. Написао је више књига од
којих су најзначајније: History of Roman Empire From its Foundation to the Death of Marcus
Aurelius (1893), History of Greece to the Death of Alexander the Great (1900), Life of St.
Patrick and His Place in History (1905), History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to
the Accession of Basil I (1912) и History of the Later Roman Empire from the Death of
Theodosius I to the Death of Justinian (1923).

Варварска инвазија на Европу (Invasion of Europe by the Barbarians) представља

зворник ауторових предавања на Кембриџу на тему на тему досељавања Германа из своје
прапостојбине на Европско тло, чијим доласком је разорено Римско царство. Књига
обухвата раздобље од два века (375-575), односно период од пробијања Хуна у
црноморске степе до продора Лангобарда у Италију.

Књига садржи петнаест поглавља, заснованих на петнаест предавања, којима је име

доделио први приређивач овог дела, професор Ф. Хирншо. Сва предавања су подељена на
мање целине. Прво предавање упознаје нас са раном историјом Германа и поделом
германа на источне и западе, док своја два последња предавања, аутор завршава
Лангобардима и Лангобардском инвазијом на Италију.
 За потребе писања овог приказа, коришћена је књига у преводу Александра Узелца,
која садржи и поговор професора Милоша Антоновића. За разлику од оригиналног,
енглеског, издања, српско издање садржи ликовне прилоге, као и историјске мапе.

Важно је напоменути да ово дело, због чињенице да је засовано на предавањима и

белешкама аутора, не садржи екстензивно позивање на изворе и литературу, већ има
облик живог говора, лишеног претераног улажења у детаље и појединости.

Иако су нека од становишта која Бјури износи у овој књизи, у светлу нових
сазнања, у науци превазиђена, ово дело се може сматрати почетном станицом за свакога
ко је заинтересован да се бави овом епохом, изузетно важном за даљу судбину и изглед
Европе.

Игор Јаношевић,

ИС 17/16