Августиан-Јеан Фреслен

(10. 5. 1788-14. 7. 1827.)

ДРАГО ФИЛИЋ 2/6

 Августиан-Јеан Фреслен

је био француски грађевински инжењер и физичар чија су

истраживања у оптици довела до готово једногласног
прихватања таласне теорије светлости, искључујући било
какав остатак Њутнове корпускуларне теорије, од касних
1830-их  до краја 19. века. Можда је познатији по изуму
катадиоптријског (рефлективног/рефракционог)
Фреснеловог сочива и по пионирском коришћењу
„степенастих“ сочива за проширење видљивости
светионика, спасавајући небројене животе на мору.
Једноставније диоптријско (чисто рефракционо) степенасто
сочиво, које је први предложио Гроф Буфон  и независно
поново измислио Фреснел, користи се у лупама и у
кондензаторским сочивима за графоскоп.
 Фресленов принцип

Изражавајући Хајгенсов принцип секундарних таласа и Јангов

принцип интерференције у квантитативним терминима, и
претпостављајући да се једноставне боје састоје од синусоидних
таласа, Фреснел је дао прво задовољавајуће објашњење
дифракције на правим ивицама, укључујући прво
задовољавајуће објашњење праволинијског ширења на
таласима. Део његовог аргумента био је доказ да је сабирање
синусоидних функција исте фреквенције али различитих фаза
аналогно сабирању сила са различитим правцима. Даљњом
претпоставком да су светлосни таласи чисто попречни, Фреснел
је објаснио природу поларизације, механизам хроматске
поларизације и коефицијенте трансмисије и рефлексије на
интерфејсу између два провидна изотропна медија.
Затим, генерализујући релацију правац-брзина-
поларизација за калцит, он је узео у обзир правце
и поларизације преломљених зрака у двоструко
преламајућим кристалима биаксијалне класе
(онима за које Хајгенсове секундарне таласне
фронтове нису оси симетричне). Период између
прве објаве његове хипотезе о чистом попречном
таласу и подношења његовог првог исправног
решења двоосног проблема био је мање од годину
дана.
Хвала на пажњи

Крај