Prikazivanje radova za savetovanja i simpozijume

format 21x29,7cm/A4 prema SRPS ISO 353 (za štampu)

НЕКА РАЗМАТРАЊА ДИМЕНЗИОНИСАЊА ЗУ (УКЉУЧИВО OPGW)

СА СТАНОВИШТА ТЕРМИЧКИХ ПРОВЕРА

Мр. Ђорђе Голубовић 

Електромрежа Србије

Београд

Србија

Кратак садржај:
Разматрајући поједине примере димензионисања заштитног ужета (ЗУ) са становишта
термичких провера, аутор је дошао до закључка да постоји значајно неразумевање ове
проблематике, што доводи до чињенице да је та проблематика израженија и критичнија него
што то реално сме да буде. У раду се наводе најчешћа места погрешних интерпретација
прорачуна. Обухваћена су следећа поглавља:
 Прорачун и тумачење струја према IEC
 Тумачење рада релејне заштите:
 Тумачење подлога добијених из прорачуна расподела струје земљоспоја дуж вода
 Обухватање дистрибуционих фактора струје земљоспоја
 Тумачење „компензационог проводника“
 Појам „металног кратког споја“
 Шта је меродавно за термичку проверу ЗУ
 Пример: реална процена
 Како даље (методолшки), Закључак

Кључне речи - термичка провера заштитног ужета, OPGW, кратак спој

1. Увод
Задњих година, термичка провера заштитног ужета и нарочито OPGW наводи на закључак
да код нас постоје значајни проблеми са избором и димезионисањем. Колико је Аутору
познато, ово није типична инострана пракса, и проблеми су лимитирани на веома специфичне
случајеве. Анализирајући домаћу методологију провере и избора, Аутор указује најчешћа места
погрешних интерпретација наведених прорачуна.


ЈП ЕМС - Дирекција за Пренос, Војводе Степе 412 - Београд; email: djordje.golubovic@ems.rs
A. ИЗВОРИ НЕРАЗУМЕВАЊА:
У продужетку ће се таксативно наводити поједина неразумевања прорачуна (рађено на бази
конкретног пројекта који ће за потребе овог приказа остати „анониман“):

1) Прорачун и тумачење струја према IEC (60909-0, -1, -2, -3 i IEC 60865-1, -2).
Потпуно је непотребно да се коришћењем табела, графика, номограма из стандарда изводе
величине, јер програми којима се располаже, дају тачно те вредности, без потребе за
њиховом проценом (тачан (суб)транзитни период).

2) Тумачење рада релејне заштите: Обзиром да су ови прорачуни изразито (локално)

осетљиви, нужне су консултације са стручим службама за свако појединачно место (не
користити „генеричке“ приступе о координацији рада заштита)! Такође, у ретким
случајевима, другачији избор заштита (и подешења) може благотворно утицати на
критеријуме за избор ЗУ на конкретном месту (тј. релаксирати услове трајања квара)!

3) Тумачење подлога добијених из прорачуна расподела струје земљоспоја дуж вода: овде
постоји највише заблуда. погледајмо слике (1) и (2).

слика (1) (60909- – стр.15 слика 4)

Ова слика представља расподеле струје земљоспоја у објекту: обратити пажњу, да због
чињенице да се нигде не задају импедансе уземљивача објеката (нити стубова) цео ЕЕС (из
контекста програма за прорачуне КС) је практично бескрајна бакарна плоча, и струје
земљоспоја које се гранају ка различитим објетима у ЕЕС су непостојеће (занемарене).
Последица је да су струје земљоспоја у самом постројењу „скоро“ тачне, односно, грешке
су небитне за контекст ове приче.

слика (2) (60909- – стр.16 слика 5)

2
 Ова слика представља расподеле струје земљоспоја за квар изван објекта! Значи већ за квар
на првом стубу, битан утицај има уземљење постројења и уземљење стуба! Последица овог
неразумевања је да су струје земљоспоја (већ од првог стуба) мање у реалности од оних које
се добијају из подлога о расподелама струја једнополног земљоспоја.

На начин какав се добија из подлога, сви земљоспојеви су „метални кратки спојеви на

бесконачну бакарну плочу“ што не одговара реалности! Такође, пропратна последица је и
чињеница да је облик (значи, не и вредности) расподеле идентичан за 1Fe и 3F КС на ДВ
што такође не одговара реалности, већ може бити само подлога за даље прорачуне!

Један од апсурда ових прорачуна је могућност да (већ јако близу постројења) се добије
велика струја, која кроз одговарајућу (еквивалентну) импедансу на месту квара даје
вредности напона која је већа од напона на самим сабирницама! Ово је резултат је третмана
струје на месту квара као струјног извора (што није тачно). Значи за свако место на ДВ се
мора срачунати еквивалентна импеданса, и (са њом у виду) одговарајућа величина струје
земљоспоја, која би се касније делила сходно конкретним елементима на том месту...
пробајте овај приступ на првом стубу који нпр. НЕМА заштитну ужад!

4) Извесно (генеричко) олакшање ових (иначе комплексних) прорачуна, а и имајући у виду

која су критична места (на бази којих се и провера термика ЗУ) представљају

слика 3: (60909- – стр.9 слика 1) – бескрајни низ стубова

слика 4: (60909- – стр.10 слика 2) – коначан низ стубова са крајњим постројењем

3
 Битно олакшање је констатација из стандарда да се коначан низ стубова може сматрати
бесконачним већ након 5 до 10 распона!

5) Следеће неразумевање је обухватање дистрибуционих фактора струје земљоспоја на

месту квара само кроз обухват резистансе ЗУ!
ЗУ је као свако друго уже (укључиво и фазни проводник) и уколико се користе и
елементарне једначине за „бескрајни праволинијски проводник...“ може се израчунати
његова (подужна) индуктивност и она (очекивано) је неколико пута већа од резистансе!
Обухват реактансе (или импедансе) битно мења природу локалне расподеле струја на месту
квара (чинећи је да она постаје много локалнија него без њеног узимања у обзир). Наравно
да битну улогу има и величина отпора уземљења стуба, али је она типично у домаћим
условима мала (реда пар ) и макар са тог аспекта (типично) непостоје проблеми. Такође,
ниске импедансе стубова чине проблеме дистрибуције струја још „локалнијим“.
Индикативно се прилаже следећа слика на којој се приказује расподела струје (различити
отпори уземљења стуба, Л.7-8):

слика 5: расподела струје (лево/десно од места квара) уз варирање отпорности уземљења

стуба и модел расподеле у коме се место квара варира дуж вода....

6) Место неразумевања је и „компензациони проводник“ у циљу смањења (термичког)

оптерећења ЗУ.

слика 6: место погрешно схваћеног компензационог проводника и уземљења стуба

Компензациони проводник (конкретно кабл 1*95мм2) неможе да повеже „референтну

земљу“ (видети цртеж....) већ само базу стуба, од које полази импеданса уземљења стуба ка
„референтној земљи“....

4
 Ово неразмевање у многоме мења локалну дистрибуцију струје земљоспоја, јер (ако се
сматра да је импедасна стуба за називну учестаност ~0 ) чини да је компензациони
проводник практично паралелан заштитном ужету (и није део лествичастог делитеља
струје)!

7) Појам „металног кратког споја“... ма колико његов удео може бити мали, за велике струје
може бити значајан, и требало би га узимати у обзир (физичку вредност лука). Коришћењем
крајње упрошћених формула за оцену импедансе (дугог) лука, (Л.9-11) као нпр.
Warrington -ова формула:

или њена побољшана варијанта (Л.9):

а да би било физички јасније, вредности се дају и у графичком облику (слике 9 и 10):

Наведено има за последицу да, за разумне вредности струја (неколико кА), вредност отпора
лука на месту квара је реда 0,2 до 0,6  (иако је мала вредност, ово одговара нпр. реактанси
1 до 2 km фазног проводника ДВ240mm2 , односно одговара импеданси ужета која је дужа
од предпостављене критичне деонице ЗУ!)

8) Шта је меродавно за термичку проверу...Кумулативни I2t....(термички импулс струје).

Са аспекта времена, савремених заштита, телекомуникација и прекидача, у појединим
случајевима се ова времена могу кориговати на мање вредности (не много мање!). Такође,
због кратког трајања безнапонске паузе (барем за једнополне кварове) код свих прорачуна
треба имати у виду и неуспешни покушај АПУ-а (што је 2x више), или заштиту од отказа
деловања прекидача (што је дуже у времену, али постоји дефинитивно искључење). Такође,
треба имати у виду секвенцу дистантних степена па кумалатив срачунати са одговарајућим
уделима и временима рада заштита на крајевима вода (ако оба краја имају значајне уделе).
Извесним преподешењима се може утицати и на време трајања (нпр. II циклус искључења
након неуспешног АПУ може бити убрзан, или да је цео вод у основном времену, итд.)

Болнији и битнији фактор је струја квара (на месту квара), односно одговарајући удео кроз
критичну деоницу ЗУ! Ту се свако неразумевање физичке струје квара диже на квадрат,

5
 чиме се могу добити енормно веће вредности у термичком импулсу! То је разлог
детаљисања у реалној процени величине струје квара, јер је то веома локално осетљива
процена!

B. ПРИМЕР: РЕАЛНА ПРОЦЕНА (коментари на конкретан пројекат)

Битни елементи за разумевање примера су следећи:
- предвиђено је OPGW уже „тип Д – (Л.4)“ са основним подацима:
- пречник ужета је = 10mm ;
- подужна отпорност je r= 1.315 /km;
- релативна магнетна пермеабилност је µ = 20
- дозвољени топлотни импулс за пораст температуре ужета од 20oC do 240oC је A= 25KA2s.
- једносекундна дозвољена струја 1Fe за пораст температуре ужета од 20oC до 240oC је I1s=
5.0 KA
- просечни отпор распростирања уземљивача стубова на ДВ 110 kV je Rst= 3
- вредности импедансе уземљења трафостаницe X/110kV je Zts=0.05
- дужина ДВ је ~50 стубова (еквидистантни!), па је први стуб на ~2% дужине ДВ (што у
реалности може да буде и мање)

 Срачуната je вредност за реактансу OPGW (коришћењем формуле за праволинијски

округли проводник / која иако није апсолутно тачна је довољно индикатвна вредност)

ако се предпостави да је дужина (b = wire length /m) >> од полупрeчника (a = wire

radius /m), ако је релативна пермеабилност µr = 20 и константа µ0 =4π×10-7 H m-1, добија
се : Lself = 0.0033 H/km односно X=1.03 /km
 за распоне од ~200m се добија парцијална импеданса ЗУ od Zq= 0.263+j0.206 /распону
 коришћењем формуле за бескрајан ДВ (слика 4) добија се:
Zp=0,5Zq+√((0.5Zq)2+RtZq)= 1.08+j0.44 ~ 1.17 

РЕЗУЛТАТИ:
 Нулти стуб (прихватни портал ТС, 0% дужине ДВ): Када би уземљење ТС било идеално,
ништа не би текло по заштитним ужадима ДВ. Како ипак има неку малу вредност (0.05)
а бескрајни далековод ~1.17 , расподела струја (ка уземљењуТС и ка бескрајном крају
је: 95.9%:4.1%)
 први стуб (2% дужине ДВ): значи да је еквивалентна импеданса места квара 0.2396,
његова расподела струја (ка ТС, ка уземљењу стуба, ка бекрајном крају је
71.5%:8%:20.5%)
 други стуб (4% дужине ДВ): значи да је еквивалентна импеданса места квара 0.361,
његова расподела струја (ка ТС, ка уземљењу стуба, ка бекрајном крају је 57%:12%:31%)
 трећи стуб (6% дужине ДВ): значи да је еквивалентна импеданса места квара 0.423,
његова расподела струја (ка ТС, ка уземљењу стуба, ка бекрајном крају је
49.7%:14%:36%)
 четврти стуб (8% дужине ДВ): значи да је еквивалентна импеданса места квара 0.4556,
његова расподела струја (ка ТС, ка уземљењу стуба, ка бекрајном крају је
45.86%:15.2%:38.9%)
 ..... за n-ти стуб (где је n у опсегу 10 до 40-тог стуба (или 20 до 80% дужине) импеданса
квара остаје прилично непроменљива (далеко су оба краја > десет стубова) и износи ~
0.4895 ,са расподелама ~41.8%:16.3%:41.8%

Обратити пажњу на следеће графиконе (представљени резултати):

6
 30
25
20
15
10
5
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1

1Fe_no_imp 1FeKS_imp
1FeKS_no_arc 1FeKS_arc

Слика 11: расподеле струје 1Fe i 3F
добијене као подлоге из конвенционалног
програма за прорачуне расподела кратких
спојева
Слика 12: расподеле струје KS-1Fe добијене
као подлоге из конвенционалног програма, из
модификованог метода (представљеног у овом
раду) и удео кроз (критичну секцију) ЗУ /
OPGW

Субтранзинзијенти кратак спој на ДВ

Рб. локација струја струја без удео кроз струја са удео кроз
сту- (дужина_ дата из ефекта критичну ефектом критичну
ба DV у %) SW ѕа КС лука деоницу лука деоницу
(кА) (%/кА / %_I2) ~0,4 (%/кА / %_I2)
0 0 25.663 25.663 4.1/1.05/- 24.947 4.1/1.02/-
1 2 24.170 23.837 71.5/17.04/51 22.920 71.5/16.38/47.2
2 4 22.828 22.319 57/12.72/32.5 21.403 57/12.2/29.8
3 6 21.635 21.059 49.7/10.46/24.6 20.201 49.7/10.04/24.4
4 8 20.560 19.977 45.8/9.15/20.9 19.190 35.8/8.78/19.3

Који се закључци могу извући из примера:

 ако је на стубу бр.1 компонента кроз критичан део ЗУ реда 17КА односно ако је 1s
импулс 289 KA2s за маx издржљивости ужета постоји ~86ms за реаговање заштите
(искључење) што је веома приближно минималном времену елиминације квара, па се
вероватно морају применити додатне мере!
 нажалост, то је мање и од времена заштите од отказа деловања прекидача (једнократно
150 ms) или АПУ у првом степену са неуспешним АПУ-ом (2x80ms=160 ms), па се морају
применити додатне мере!
 обратити пажњу да је могућ сличај јако спорих прекидача или заштита (искључење ≥ 100
ms) па су допунске мере потребне и за основно време!
 на стубу бр.2 компонента кроз критичан део ЗУ реда 12.7 кА односно ако је 1s импулс 161
кA2s за max издржљивости ужета постоји ~155 ms за реаговање заштите (искључење)!
Ово би била прихватљива граница за основно време и веома приближна за отказ
прекидача и АПУ. Са апекта сигурности вероватно су потребне додатне мере!
 ....на свим осталим стубовима је ситуација све више релаксирана, односно, њима нису
потребне икакве допунске мере растерећења OPGW јер исто у потпуности одговара!
 Занимљиво је напоменути да се наведени пример односи на моћну ТС (x/110kV) а да је
ЗУ (које је предмет анализе) скоро најслабији OPGW (~50mm2) који се стандардно
уграђује у наш ЕЕС (механичка ограничења), и да је перспектива за коју је прорачун
рађен вероватно тешко остварива!

7
  са аспекта разлике прорачуна КС и узимања у обзир импеданси квара, највећа разлика се
добија на 10-том стубу (устаљује се импеданса квара, а због близине постројења је струја
још увек велика... (разлика је ~10%)
C. КАКО ДАЉЕ ?
 Корисници ових подлога о нивоима КС су хетерогени (од пројектаната елемената ЕЕС до
3. лица: утицај на ТТ линије, цевоводе (продуктоводе) и остале колинеарне проводне
структуре, за које се овакве подлоге траже.
 Евидентно да је методолошки једино исправно решење дато (поједностављено) у примеру
60909-3 , IEC:2009, стр.37, Пример B4, (наравно не са једним стубом већ са свим
стубовима у ДВ) и нарочито B5 (који постаје генерички за све иоле дуже водове, са барем
10 стубова... реда > 2km на 110kV)
 ЕМС има неколико референтних програма за прорачуне КС (PSSe, DlgSilent, ASPEN)!
 Kоришћење ових програма има извесних слабости (из контекста рада) због који није
могуће их директно применити у постојећим прорачунима струја расподеле једнофазног
земљоспоја дуж ДВ, нити такви допунски модули или функције постоје (мисли се на
ЕМС).
 Подаци који зависе од места квара, па сходно томе и од отпора лука, еквивалентне
импедансе на месту квара... природно дају различите (нелинеарне) вредности расподеле
1Fe дуж трасе далековода. За детаљну проверу ЗУ је нужно детаљно обрадити првих пар
распона (типично је корак 1 до 2 %). Најбоље би било знати иоле тачне локације првих
стубова или макар првог, који због механичких разлога може бити непримерено близу
(<100м) изворишног постројења.
 Нужно је обезбедити или прилагодити програме којима би се могао добити тачан увид у
величину и расподелу струја у макар неколико првих рапона, и то са што је могуће бољим
подацима (локације, импедансе...). Наравно, у општем случају, исти би морао да подржи и
вишеструку заштитну ужад, комбинације Че+OPGW, и/или варијације на тему подземних
компензационих проводника.
 За контролну функцију, могу се користити снимци са регистратора поремећаја, у свим
случајевима који су довољно репрезентативни за наведену проблематику (нпр. само
пробоји фазне изолације на ланцу, и то по по могућоности близу крајњег постројења).
Реалан догађај се може поредити са прорачунским за наведену годину (значи не са
перспективним!) и урађеним за конкретну локацију и параметре квара. Тиме се може
фино подесити сотвер за прорачуне, и евентуално код већих неслагања утврдити разлог
несагласности. Тренутно се уочава чињеница да су типично снимљене струје квара мање
од прорачунима очекиваних вредности!
 Утицај лука, иако приметан и релаксирајући у првих пар распона, може бити
дискутабилан са становишта текуће регулативе.

D. Закључак:
Битан закључак овог рада је да уз веома пажљиву процену подносивог термичког импулса
ЗУ услед једнополних кварова, за домаћи ЕЕС, је тај утицај вероватно мањи него што се то
типично из пројектантских провера може закључити. За иоле веће пресеке ЗУ (значи за све
новије водове) можда постоји само мали број критичних места на којима би се морале
захтевати додатне мере и поступци за релаксирање учинка једнополних кварова током
избора ЗУ.

Литература:
1. Standardi: iec60909-/0-4, iec60865-/1-2
2. EMS “Osnovna Tehnicka Dokumentacija Dalekovoda” – 2013
3. EMS – podloge o strujama kratkih spojeva
4. Tehnicka dokumentacija proizvodjaca OPGW: LG, PIRELLI, NSW, DRAKA, Alcatel, Furukava
5. Vreme iskljucenja kvarova na DV400,220,110 u mrezi EPS-Elektroistoka (13.01.2013)
6. Правила о раду преносног система, 2014. године

8
7. “Tower ground impedance influence on ac overhead line ground fault” Currentsm. Vinţan, I.
Mihu, I. Borlea - Journal of sustainable energy, VOL. 1, NO. 3, September, 2010
8. “Single-phase earth fault current distribution between optical fiber composite overhead ground
wire and ordinary ground wire in transmission system”, XU Gao-xiong, Vol. 10 NO.1, June 2011
Journal of Chongqing University (English Edition) [ISSN 1671-8224]
9. “Novi pristup izračunavanja električne otpornosti dugog luka u slobodnom vazduhu”,V.V. Terzija,
H.-J. Koglin, 25. Sevetovanje Juko CIGRE, R 34–01, Sept. 2001
10. “A new iterative method for fault currents calculation which models arc resistance at the fault
location”, V.V. Terzija · R.M.Ciric · H. Nouri, Electrical Engineering (2006) 89: 157–165
11. “Improved Fault Analysis Method Based on a New Arc Resistance Formula”, Vladimir V. Terzija,
Senior Member, IEEE, RadeC´ iric´, and Hassan Nouri, Senior Member, IEEE, IEEE Transactions
On Power Delivery, VOL. 26, NO. 1, January 2011

9
 Some considerations related to dimensioning of GW (including OPGW)
from the standpoint of thermal capacity

Mr Djordje Golubovic
PE EMS - Transmission system and market operator

BELGRADE

SERBIA

Abstract
Considering some examples for dimensioning of ground wire (GU) from the standpoint of
thermal capacity, Author concluded that there is a significant misunderstanding of the issue,
leading into facts that this issue is more emphasized and critical that it should really be. In the
Report, most common misunderstandings are described, including:
 Short circuit (SC) calculation and interpretation according to IEC
 Relay protection functioning
 Short circuit (SC) outputs and current distribution along the OHL
 Earth fault current distribution factors
 Compensating ground wires
 „Metal“ short circuit
 Most significant influence from the standpoint of thermal capacity
 Example: real estimation
 Next steps, conclusion

Key words — thermal capacity of GW&OPGW, short circuits

10
 U ovaj prostor ne unositi tekst.
Ovaj prostor se koristi za potrebe unošenja oznaka za rad-

Нека разматрања димензионисања ЗУ (укључиво OPGW)

са становишта термичких провера

Some considerations related to dimensioning of GW (including OPGW)

from the standpoint of thermal capacity

Мр. Ђорђе Голубовић

Електромрежа Србије

Београд

Србија

Кратак садржај
Разматрајући поједине примере димензионисања заштитног ужета (ЗУ) са
становишта термичких провера, аутор је дошао до закључка да постоји значајно
неразумевање ове проблематике, што доводи до чињенице да је та проблематика
израженија и критичнија него што то реално сме да буде. У раду се наводе најчешћа
места погрешних интерпретација прорачуна. Обухваћена су следећа поглавља:
 Прорачун и тумачење струја према IEC
 Тумачење рада релејне заштите:
 Тумачење подлога добијених из прорачуна расподела струје земљоспоја дуж вода
 Обухватање дистрибуционих фактора струје земљоспоја
 Тумачење „компензационог проводника“
 Појам „металног кратког споја“
 Шта је меродавно за термичку проверу ЗУ
 Пример: реална процена
 Како даље (методолшки), Закључак

Кључне речи- термичка провера заштитног ужета, OPGW, кратки спојеви

11