Neto malo teorije o kvadovima

Posle lanka o 4 elementa quad anteni za 28 MHz javilo mi se nekoliko radio amatera
zainteresovanih za pravljenje ove vrste antena sa zahtevom da detaljnije opiem quad,
uopte. Ovaj lanak nema za cilj teoretisanje o quad-ovima, ve mi je namera da dam to
vie praktinih saveta kako bi zainteresovanima pomogao da naprave antenu koja e, po
mojim kriterijumima, dobro da radi.

Zato quad?
Od velikog broja razloga, prema tvrdnjama pristalica ovih antena, naveu samo neke:
1. Zbog karakteristike antena koje su u obliku zatvorene petlje, po meni osnovna prednost
quad-a je, eliminisanje statikog elektriciteta ("statike") koji se veoma esto javlja,
posebno, na gornjim bandovima i neizbeni je pratilac tzv. otvorenih antena (i svih onih
koji imaju za osnovu otvoreni dipol - bimovi, dipoli i sl.)
2. Da bi se dobila quad antena sa priblino istim pojaanjem kao neki bim, potreban je
skoro duplo krai nosa antene ("boom") to znatno olakava i pojednostavljuje
konstrukciju antene.
3. Quad antene pokazuju bolje rezultate, po mojim iskustvima, na manjim visinama nego
bimovi pa je samim tim jednostavnije obezbediti adekvatan stub na koji se moe podii
antena sa kojom e se dobiti odlini rezultati.
4. Promenom take napajanja vrlo jednostavno se menja polarizacija antene.
5. Impedansa quad-a (pri odreenom razmaku reflektora i zraeeg elementa i
ispunjavanjem jo nekih uslova) je priblino 50 oma za razliku od bima ija impedansa se
kree oko 20 - 30 oma (manji otpor - vea struja i ode snaga na bespotrebno zagrevanje,
ako se ne napravi napajanje kako treba) i potrebna su razna prilagoenja ime se, po nekim
teoretiarima, gubi na efikasnosti same antene.
Po mom miljenju, za npr. rad u takmienjima, je dobra ema imati i quad i bim jer e se, u
razliitim uslovima prostiranja talasa, desiti da je nekad bolje raditi sa quad-om (u veini
sluajeva), a nekad e bim pokazati bolje rezultate.

Koji oblik quad antene izabrati?

Dilema postoji izmeu tzv. kvadratnog oblika (slika 1a) i romboidnog oblika (slika 1b).
Svaki od ovih oblika ima svoje pozitivne i negativne strane. Kod kvadratnog oblika je
praktina visina antene manja i samim tim zahteva manji (nii) prostor za montau (ne
kaem i da je lake montirati ovu varijantu). Po mom miljenju ova varijanta je ipak malo
sloenija (privrivanje koaksa, fiksiranje elemenata za krst i sl.). Romboidni oblik je
daleko pogodniji u varijantama kada ova antena treba da stoji u zimskim uslovima (manje
se zadrava sneg i led na njoj i trpi manja mehanika optereenja). Za portabl rad je takoe
pogodniji ovaj oblik jer je mogue na zemlji spojiti tri draa ice i prilikom podizanja
zakaiti etvrti ime se sam postupak podizanja antene pojednostavljuje.

Nosa antene - "boom"

Taka
napajanja

Drai ice - "krstovi"

Slika 1

Pojaanje quad antene

Najvee pojaanje quad antena ima ukoliko su zraei elemenat i reflektor razmaknuti na
udaljenost od 0,12 talasne duine. Obzirom da je ovo merljivo, svaka diskusija na temu
pojaanja quad-a se zavrava na ovoj konstataciji i nema potrebe posebno bilo ta
obrazlagati. Kako pojaanje quad antene nije faktor koji presudno utie na dizajn antene
(po mom miljenju), pored injenice na kom rastojanju je najvee pojaanje zapamtite i
podatak o razmaku od 0,15 talasne du na koji u se vraati kroz ceo lanak, a sve zbog
uticaja ostalih faktora (odnos napred-nazad, impedansa, itd.), iji opis sledi.

ta sve utie na impedansu quad-a i kako?

Prvi faktor koji, praktino presudno, utie na impedansu antene je razmak izmeu zraeeg
elementa i reflektora (polazi se od pretpostavke da je duina ice pravilno izraunata).
Impedansa se kree u rasponu od 40 do 140 oma za razmak od 0,07 do 0,25 talasne duine.
Pri razmaku od 0,15 talasne duine uticaj na impedansu antene ispoljava drugi po vanosti
faktor, a to je visina antene iznad, proseno provodljivog, tla. Impedansa se kree od 45 do
75 oma za visinu od etvrtine do polovine talasne duine. Ukoliko se visina poveava, do
jedne talasne duine, impedansa varira u granicama od 60 - 70 oma.
Time smo, po mom iskustvu, doli do nekog optimuma, a to je maksimalno pojaanje,
optimalni odnos napred-nazad (neka re vie sledi kasnije), zadovoljavajua impedansa i
ne prevelika visina. Naravno radi se o visini od polovine talasne duine (visina take
napajanja antene).
Posle velikog broja penjanja na stub kod naeg druga ikice YU1TT i pokuaja svoenja
SWR-a u normalne granice moram da navedem i jo jedan bitan elemenata koji utie na
impedansu. To je materijal od kog su nosai ice kvada. Cela pria u ovom lanku se
odnosi na kvad antene u kojima su nosai ica od nekog izolacionog materijala. Kod
ikice su nosai antenske ice aluminijumske cevi i posle nebrojeno velikog broja
pokuaja tu antenu nismo uspeli podesiti da radi na sva tri banda onako kako bi trebalo.
Kod njega postoji jo jedan problem, a odnosi se na ogroman broj antena na jako malom
prostoru. Na stubu visokom 15m se nalazi kvad (14, 21 i 28) ispod njega dipoli za 1,8 i 3.5
kao i dipoli za sva tri gornja banda napajani jednim kablom. Na krovu kue, na dohvat ruke
sa stuba, nalaze se antene za 6m, 2m (vertikalno i horizontalno polarisane)...

Neto o odnosu napred-nazad!

Izraz koji se upotrebljava u literaturi (upotrebio sam ga i ja u ovom tekstu) o quad
antenama "maksimalno pojaanje i optimalni odnos napred-nazad" je, po mom miljenju,
2

nedovoljno precizan jer postavlja se pitanje ta je to optimalni odnos napred-nazad ako to

ve nije maksimalna vrednost izraena u dB. Smanjenjem razmaka izmeu elemenata (na
recimo 0,12 talasne duine) dobiemo bolje pojaanje ali emo bitno uticati na SWR
antene i odnos napred-nazad. Tako smo opet doli do famoznog rastojanja izmeu
elemenata od 0,15 talasne duine. Kvad antene koje sam imao priliku postavljati i sa njima
radit se, u principu, ponaaju kao u programima za simulaciju. Objasniu na primeru mog
kvada za 20m. Rezonantna frekvencija je oko 14.025 i na tom delu opsega antena radi sa
karakteristikama koje se navode u teoriji (mislim na odnos napred nazad). S obzirom na to
da ja nemam drugih instrumenata, osim S-metra na uredjaju, da ovo izmerim i da mi je
potrebno oko 1 minut (ne mogu obezbediti laboratorijske uslove merenja) da okrenem
antenu napred-nazad moja merenja pokazuju da je to negde izmedju 15 i 25 dB.
Ista ta antena na frekvencijama preko 14.200 (ovde SWR prelazi odnos 1:2) ima odnos
napred-nazad jedva neto preko 5 dB. Sve ovo ukazuje na potrebu da se antena, za neki
veoma ozbiljan rad, podeava za odreen deo opsega cw/ssb.

Kako napajati quad antenu

Da i po ovom pitanju ne postoji vie teorija, od kojih se po obiaju ne odstupa, ljudi ne bi
imali o emu da diskutuju i ta da probaju pa bi svako razmatranje na ovu temu bilo
izlino. Ja sam u svojoj praksi probao dva reenja i oba su se pokazala kao dosta dobra.
Prvo, i najprostije reenje, je direktno napajanje koaksijalnim kablom od 50 oma. Na ovaj
nain se samo prikljuivanje antene pojednostavljuje i ne gubi se nita zbog vika prelaza
(konektora). Ovako napajana antena je za nijansu ua, ali je SWR apsolutno
zadovoljavajui. S obzirom da sam antene najee postavljao radi rada u takmienjima,
meni ovo reenje sasvim odgovara jer antenu podeavam za odreeni deo opsega (u
zavisnosti o kom se takmienju radi) i obino mi u takvim situacijama ne treba antena koja
pokriva ceo opseg.
Drugo reenje je korienje /4 75 omske deonice kabla (faktor skraenja veine koaksa
koji se kod nas koriste je 0,66) ime se dobija irokopojasnija antena ali postoji i jedan
(praktino 2 ili ak 3) konektor vie i opet otprilike doemo na most preko uprije (gubitak
u svakom konektoru moe da bude oko 0,5 dB). Ovaj nain prikljuivanja napajanja je
pogodniji za varijante postavljanja quad-a u radio klubovima gde se antena ne die i sputa
svaki as, a time se dobije bolji SWR po celom opsegu.
Ukoliko se podiu quad-ovi za sva tri gornja opsega na jednom nosau nikako ne
preporuujem napajanje jednim kablom, uz razno razna prilagoenja. Takav nain
napajanja, po mom iskustvu, nije pokazao prave rezultate, a ako se eli ozbiljnije raditi
smatram da ne vredi ni eksperimentisati na tu temu.

Nekoliko saveta o mehanikim reenjima

Za nosa (boom) se moe bez ikakvih problema koristiti odgovarajua duraluminijumska
cev prenika 50-60mm, debljine zida ne vie od 2mm. Jedan od quad-ova koji veoma
kvalitetno rade ima za boom klasinu graevinsku gvozdenu cev (obzirom da je vlasnik
tog quad-a neprevazieni strunjak za mehanike konstrukcije to je mogao sebi priutiti)
to podrazumeva izvanrednu vrstinu ali i avolsku teinu. U Fabrici aluminijuma
"NISAL" u Niu (nisu platili reklamu) se mogu nai cevi izvanrednih karakteristika koje se
inae upotrebljavaju za pravljenje tendi i raznih drugih nadstreica.

"Krstovi" koji dre nosae ice se obino prave tako da se mogu pomerati po boom-u i da
se mogu koristiti za cevi razliitih dimenzija. Drai elemenata na krstovima mogu biti,
npr., od L profila sa 2-3 "U" bolta kojima se privruje nosa ice.
Sami elementi ili nosai ice mogu biti od fiberglasa, bambusa ili nekog treeg materijala
dovoljno elastinog i ujedno vrstog.
ica se na ove nosae privruje na vie naina, a jedan od najpraktinijih su keramike
voice za najlon (koriste ih pecaroi za svoje sprave) koje su, em izolatori, em dovoljno
vrste. Za rad u nekom takmienju ica se moe sasvim pouzdano privrstiti i obinom
izolir trakom. Pojedinci su icu provlaili kroz nosae da bi dobili apsolutnu simetriju to
se optereenja tie ali ja to smatram perfekcionizmom.

Umesto zakljuka
O quad antenama postoji napisano vie, ozbiljnih, knjiga koje nisu razreile sve dileme.
Ovim tekstom sam dirnuo u deo osinjaka koji je vidljiv, a ukoliko neko eli da detaljnije
upozna ove antene upuujem ga na strunu literaturu i dobar (tehniki) renik, uz
izvinjenje dobrim poznavaocima engleskog jezika.
Kada bi neko traio savet u jednoj reenici na temu quad antene, mogao bih mu rei
sledee: "Upotrebi dimenzije koje su date uz ovaj tekst, podigni antenu na pola talasne
duine i napajaj je direktno kablom od 50 oma". Duan sam da napomenem da su sve
dimenzije koje su date u tabelama proverene u praksi i to po nekoliko puta (osim za 2m).
Antene za 28 i 21 MHz su podignute sigurno dvocifren broj puta tako da je tu sve detaljno
provereno. Radi lakeg snalaenja u tabelama pogledajte grafiki prikaz 4 elementnog
quad-a za 28 MHz koji je dat na slici 2. Na slici 3 je prikazan takav quad u fazi podizanja
(pored su "fiziari": Lazo - YU1JW i moja malenkost), dok je na slici 4 podignut quad, sa
Milanom - YU1ZZ u prvom planu (on se bavio fotografisanjem dok smo ga podizali).
Da ne bi bilo nesporazuma moram da naglasim da sam uglavnom podizao quad antene za
jedan opseg (i to radi rada u takmienjima), a ukoliko se eli podii antene za sva tri gornja
opsega kompromis je neminovan i mora sve biti podreeno anteni za najnii opseg (zbog
razmaka izmeu elemenata). Ovakvi quad-ovi su podignuti i veoma uspeno rade kod Laze
- YU1JW i u Radio klubu "Poarevac" - YU1BFG (u takmienjima sa prve lokacije pored
Laze mogu se uti jo i pozivni znaci YT1R i YU1ZZ, a sa druge lokacije se najee radi
sa znakom YZ9A).
D2
D1
Z r.
R ef.
1 .6
1 .6
1 .6

50 om a
(d irek tn o )

Slika 2

Slika 3

Slika 4

Tabelarni prikaz antena od 20 - 2 m (4 el. quad)

(Za izraunavanje duine ice koriten je faktor skraenja 0.96)
Antena za 14 MHz - 14.125 (ica 2,5mm2)
Elemenat

Ukupna
duina
elementa
L (m)

Duina strane
elementa
L/4 (m)

Duina nosaa
ice - od centra
boom-a
d (m)

Razmak
izmeu
elemenata
(m)

Reflektor

21.33

5.33

3.76

Zraei

20.81

5.20

3.66

Direktor 1 i 2

20.19

5.04

3.56

Razmak
izmeu svih
elemenata je
3.05

NAPOMENA: Svi direktori su istih dimenzija i moe ih biti jo tako da se dobije

antena sa vie elemenata.

Antena za 21 MHz - 21.150 (ica 2,5mm2)

Elemenat

Ukupna
duina
elementa
L (m)

Duina strane
elementa
L/4 (m)

Duina nosaa
ice - od centra
boom-a
d (m)

Razmak
izmeu
elemenata
(m)

Reflektor

14.24

3.56

2.51

Zraei

13.90

3.47

2.45

Direktor 1 i 2

13.48

3.37

2.38

Razmak
izmeu svih
elemenata je
2.12

NAPOMENA: Svi direktori su istih dimenzija i moe ih biti jo tako da se dobije

antena sa vie elemenata.

Antena za 28 MHz - 28.270 (ica 2,5mm2)

Elemenat

Ukupna
duina
elementa
L (m)

Duina strane
elementa
L/4 (m)

Duina nosaa
ice - od centra
boom-a
d (m)

Razmak
izmeu
elemenata
(m)

Reflektor

10.66

2.66

1.88

Zraei

10.40

2.60

1.84

Direktor 1 i 2

10.09

2.52

1.78

Razmak
izmeu svih
elemenata je
1.60

NAPOMENA: Svi direktori su istih dimenzija i moe ih biti jo tako da se dobije

antena sa vie elemenata.

Antena za 50 MHz
Elemenat

Ukupna
duina
elementa
L (m)

Duina strane
elementa
L/4 (m)

Duina nosaa
ice - od centra
boom-a
d (m)

Razmak
izmeu
elemenata
(m)

Reflektor

6.00

1.50

1.06

Zraei

5.86

1.465

1.03

Direktor 1 i 2

5.68

1.42

1.00

Razmak
izmeu svih
elemenata je
0.90

NAPOMENA: Svi direktori su istih dimenzija i moe ih biti jo tako da se dobije

antena sa vie elemenata.

Ja sam ovakvu antenu za 6m podigao sa 7 elemenata. Svi direktori su bili istih dimenzija i
to je radilo savrseno. Naravno i razmak izmedju elementa je bio isti.
6

Antena za 145 MHz (jedino ovu antenu nisam lino postavljao)

Elemenat

Ukupna
duina
elementa
L (m)

Duina strane
elementa
L/4 (m)

Duina nosaa
ice - od centra
boom-a
d (m)

Razmak
izmeu
elemenata
(m)

Reflektor

2.08

0.52

0.37

Zraei

2.02

0.505

0.35

Direktor 1 i 2

1.96

0.49

0.34

Razmak
izmeu svih
elemenata je
0.52

NAPOMENA: Svi direktori su istih dimenzija i moe ih biti jo tako da se dobije

antena sa vie elemenata.

PS: Zahvaljujem Milanu-YU1ZZ na najveem broju podataka koji su iskorieni za pisanje

ovog lanka.
Boban - YT9A

NAPOMENE:
Posle postavljanja QUAD-a na lokaciji YU1KK, po ovim dimenzijama, ali sa icom bez
izolacije dolo se do sledeih zakljuaka:
- radna frekvencija je mnogo via nego to je to sluaj sa izolovanom icom priblino istog
prenika i to: 14.600, 21.600 i 28.800
- ostale karakteristike antene su u skladu sa oekivanim (odnos napred bok je izvanredan)
Obrasci za izraunavanje dimenzija pojedinih elemenata su sledei:
- Reflektor 314/F(MHz) x 0.96=L(ref)
- Zraei 306.3/ F(MHz) x 0.96=L(zr)
- Direktori 296/ F(MHz) x 0.96=L(dir)
Umesto faktora skraenja od 0.96, koji se koristi za izolovanu icu 2.5mm 2, u sluaju
neizolovane ice istog prenika treba koristiti faktor skraenja 0.992 (ovo je empirijski nisam naao u teoriji ovaj podatak - nisam neto bio ni uporan).
SPECIJALNE NAPOMENE ZA YT4AY:
- ja sam apsolutno po ovim dimenzijama podigao kvad za 50 mega i to 7 elemenata
- poslednji (peti) direktor sam poveao za oko 2% u odnosu na sve prethodne (oni su istih
dimenzija) radi blagog proirenja horizontalnog ugla zraenja (taj podatak se moe nai u
teoriji o kvadovima)
- moje miljenje je da ta antena radi odlino jer sve kritine stanice ujem i radim bar 5
minuta pre ostalih, a neke sam radio "u odlasku" kad svi prestanu da ih zovu jer ih ne uju
- naravno vrhunac je KH8/N5OLS koga odavde niko nije ni uo (prosek je 5 el. bim u
Beogradu i okolini, ali ima i 7 elemenata kao i 5 el. QUAD)
- nekoliko meseci sam radio sa 4 el. QUAD-om, doslovno prema ovim dimenzijama i
mogu rei da sam bio veoma zadovoljan
- do sluanje na 50!!!!!!!!!!!!!!!!!
Vlado ovaj lanak sam pisao za na asopis i izaao je pre neku godinu, a moda je sa
manjim izmenama izaao i u T9 asopisu!
73 de Boban
Formule za izraunavanje duine elemenata:
Reflektor: 313.8/F x 0.965 (za 2.5mm2 icu)= duina elementa
Zraei: 306.2/F x 0.965=duina elementa
Direktori: 297.06/F x 0.965=duina elementa
Razmak izmedju elemenata je 0.15