Fakultet za menadžment

SEMINARSKI RAD
Organizaciono prilagođavanje preduzeća promenama iz
okruženja

Mentor: Kandidat:
Dr Olivera Milutinović Sofija Dacić 147-1/21

Sremski Karlovci, 2023

 SADRŽAJ

1 UVOD...........................................................................................................................................3
2 POJAM I DEFINICIJA PREDUZEĆA...................................................................................4
3 PROMENE U OKRUŽENJU PREDUZEĆA..........................................................................5
3.1 Eksterne promene....................................................................................................................5
3.2 Interne promene.......................................................................................................................9
4 ODLUKE O PROMENAMA KOMPANIJE LEGO.............................................................10
5 ZAKLJUČAK...........................................................................................................................13
Literatura.....................................................................................................................................14

2
 1 UVOD

Preduzeća predstavljaju vrstu privredne organizacije i tržišnog subjekta koji obavlja privrednu
aktivnost. Ujedno su i najefikasniji oblik za obavljanje privredne aktivnosti i najveći deo
vrednosti ostvaruju u tržišnim privredama.

Ne postoji jedinstvena i trajna definicija preduzeća kao ni njegovog komncepta jer se u startu
preduzeća razlikuju po svojoj strukturi, organizaciji, a uz to se tokom svog poslovanja razvijaju
ili menjaju pravnu formu.

Najvažniji faktori za uspešno poslovanje preduzeća u uslovima velike konkurencije, stalnih

promena i pritisaka jeste sposobnost menadžera da prepoznaju problem, savremene tokove i da u
pravo vreme i na pravi način reaguju na dešavanja koja nameće okruženje. Prilagođavanje
okruženju zahteva niz promena u organizaciji.

Organizacione promene su veoma kompleksne i sadrže više procesa, postupaka i događaja.

Mogu se klasifikovati na više različitih načina i prema više kriterijuma. Počev od najvišeg
menadžmenta koji su nosioci tehničkih, tehnoloških i organizacionih rešenja pa do zaposlenih na
proizvodnoj liniji treba da budu uključeni u promene i da ih prihvataju za dobrobit kompanije u
kojoj rade. Menadžeri treba da poseduju sposobnost uočavanja problema, kao i potencijalnih
šansi kako bi uspešno donosili odluke i pratili rezultate dobijene iz tih odluka. Unapređenjem
njihovog znanja kroz razne vidove obuke i motivacijom unapređuje se produktivnost poslovanja.

2 POJAM I DEFINICIJA PREDUZEĆA

3
Preduzeće se kao organizovani privredni subjekt javlja krajem 18. i početkom 19. veka. Njena
pojava je rezultat robno-novčanih odnosa kapitalističke proizvodnje, zasnovanih na privatnoj
svojini i prihodima industrijske revolucije. Preduzeće je bilo i danas je generator ekonomskog i
društvenog razvoja društva, nosilac kapitalne i proizvodne ekspanzije, u nacionalnim i
međunarodnim razmerama.1

Preduzeće je organizacija koja se predstavlja kao složena celina u kojoj se, prema određenim
principima, metodama i propisima, povezuju elementi rada radi postizanja određene strukture i
kvaliteta proizvoda ili usluga. Na ovaj način se zadovoljavaju potrebe tržišta, odnosno korisnika
izlaznih rezultata.2

U skladu sa time, preduzeće predstavlja vrstu privredne organizacije i tržišnog subjekta koji
obavlja privrednu delatnost. One su istovremeno najefikasniji oblik obavljanja privredne
delatnosti i ostvaruju najveći deo vrednosti u tržišnim privredama. Generalno, ne postoji
jedinstvena i trajna definicija preduzeća, niti njegov koncept, jer se preduzeća u startu razlikuju
po svojoj strukturi i organizaciji, a pored toga razvijaju ili menjaju svoju pravnu formu tokom
svog poslovanja.

Osnovne karakteristike preduzeća su:3

1 Preduzeće je samostalan privredni subjekat jer samostalno odlučuje šta će i kako proizvoditi i
na koji način će distribuirati postignute rezultate, vodeći računa o uticaju ekoloških ograničenja,
zakonske regulative, etičkih normi i ekonomskih zakona;

2 Preduzeće predstavlja organizovani entitet sa jasnim oblikom i strukturom organizacije. Pod

oblikom organizacije podrazumeva se pravni oblik svojine preduzeća, odnosno da li se radi o
samostalnom preduzeću, ortačkom ili akcionarskom društvu, što zavisi od organizacione
strukture. Pod strukturom organizacije podrazumeva se broj, veličina i način međusobnog
povezivanja materijalnih i ljudskih resursa.;

3 Stvara vrednost pretvaranjem uloženih resursa kao što su materijali, novac, kapital, ljudski
resursi, informacije i znanje u rezultate kao što su gotovi proizvodi, usluge, plate i dividende,
vrednost za zainteresovane strane. Cilj je ostvariti profit. Zbog toga se kaže da je celokupno
funkcionisanje preduzeća u stvari proces transformacije određenih inputa u rezultate, u skladu sa
odlukama i njihovom implementacijom;

4 Predstavlja osnovni subjekt tržišne privrede, gde se alokacija resursa vrši u skladu sa ponudom,
potražnjom i osnovnim ekonomskim principima.

Danas je preduzeće prihvaćeno kao neophodnost i sastavni deo tržišne privrede, pa se postavlja
pitanje zašto je to tako i koji su razlozi postojanja preduzeća. Nastojanja da se odgovori na ova
pitanja dovela su do pojave teorija koje su unapredile ekonomiju preduzeća i druge ekonomske

1
Nikolić, Ž., Ekonomika preduzeća, ABC kompanija, Beograd, 2007. godina
2
Kostić, Ž., Osnovi organizacije preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1992. godina
3
Milosavljević, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007. godina
4
discipline. Zato se vrši njihova klasifikacija prema nekom od definisanih kriterijuma, a zatim se
sagledavaju oni specifični elementi koji karakterišu određene grupe preduzeća.

Glavni cilj preduzeća je profit. Profit je razlika između uloženih investicija i postignutih
rezultata. Profit je vrednost dobijena kada se ukupni rashodi (troškovi) oduzmu od ukupnog
prihoda. Preduzeće može da ostvari svoj cilj ako svoje poslovanje zasniva na minimalnim
ulaganjima i maksimalnim rezultatima, uz racionalan i stabilan rast i razvoj istovremeno. Treba
napomenuti da pored osnovnog cilja, preduzeće istovremeno ostvaruje i :

- Ciljeve društva;

- Ciljeve zaposlenih radnika; i

- Ciljeve samog preduzeća.

3 PROMENE U OKRUŽENJU PREDUZEĆA

3.1 Eksterne promene

Promene predstavljaju pojavu koja prati i utiče na rad svakog menadžera. Promene dovode do
novih situacija koje se mogu pretvoriti ili u prilike ili u probleme. Svaka prilika koja se pojavi
kao rezultat promena zahteva rešenje, koje vodi novoj promeni, tako da se menadžer ponovo
susreće sa novom situacijom i novim problemima ili prilikama.

Slika 1 Ciklus promena

Izvor Bogdanović, D., Upravljanje promenama, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu, Bor, 2013

Uspešno upravljanje podrazumeva donošenje dobrih odluka i njihovo efikasno sprovođenje.

Drugim rečima, oba ova procesa moraju biti obavljena kvalitetno. Ako jedan od ova dva procesa
5
nije urađen kvalitetno (donošenje loših odluka i njihova dobra implementacija ili donošenje
kvalitetnih odluka i njihova neefikasna implementacija) upravljanje ne može biti uspešno.
Takođe, neodlučnost predstavlja vrstu odlučivanja koja se svakako ne može smatrati
kvalitetnom, ali štetnom po organizaciju. Donošenje pogrešnih odluka i njihovo ishitreno
izvršavanje dovodi do pojave još težih problema od onih koje je trebalo rešavati. Takav rad može
dovesti do propasti kompanije ili organizacije u kojoj rade menadžeri koji su donosili takve
odluke.4

U savremenim uslovima poslovanja dogodile su se ogromne promene, kako u okviru samog

preduzeća, tako i u njegovom okruženju. U zavisnosti od veličine, preduzeće može upravljati
novim promenama ili se prilagođavati novim promenama srazmerno svojoj moći.

Promene u poslovnom okruženju se mogu podeliti na:

1. Političke promene u poslovnom okruženju

2. Tehnološke promene u poslovnom okruženju

3. Ekonomske promene

4. Društvene promene

5. Finansijske promene

6. Promene kursa

7. Carinske promene

8. Ekološke promene Promene.

Političke promene u okruženju kompanije mogu nastati usled promena u državnom

menadžmentu, promena u aktivnostima institucija ili promena u odnosima sa drugim zemljama.
One mogu stvoriti nesigurno okruženje za poslovanje, pa ih preduzeća moraju predvideti i
nadgledati, prilagođavati im se i upravljati njima. Dele se na promene u unutrašnjoj politici
države i promene u spoljnoj politici države.

Loš državni menadžment ne može pomoći preduzećima u krizi, dok dobar menadžment
povećava njihovu vrednost i konkurentnost. Konkurencija pojedinih vlada na međunarodnom i
nacionalnom nivou primorava administraciju da optimizuje upravljanje privredom u cilju
povećanja strukturne konkurentnosti. Racionalno odlučivanje je usmereno na saradnju vlade i
nacionalnih kompanija kroz mrežu neformalnih sporazuma i ugovora, gde vladajuća klasa služi
javnom interesu i na taj način obezbeđuje podršku građana i privrede.5

Razvojem tehike i tehnologije, proces donošenja odluka je mnogo olakšan, upravo zbog primene
savremenih informacionih i telekomunikacionih alata. Uticaj tehnologije na strukturu
organizacije je veliki i sama struktura je vezana za tehnologiju. Promene u tehnologiji utiču na
4
Bogdanović, D., Upravljanje promenama, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu, Bor, 2013
5
Janićijević N., Babić V., Organizacione promene, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998

6
promene u organizacionoj strukturi. Tako je upotreba računara dovela do centralizovanog
odlučivanja i veće dostupnosti informacija. Kompjuteri su doveli do ukidanja rutinskih
administrativnih poslova i smanjenja broja zaposlenih s jedne strane, a sa druge strane otvaraju
se nova odeljenja za obradu podataka, pa trajna posledica nije dramatično smanjenje zaposlenih.

Razvoj visoke tehnologije menja strukturu i faktore proizvodnje kao i poslovne motive.
Savremeno društvo je dostiglo takav nivo razvoja da se društveni i ekonomski problemi mogu
rešiti . Revolucionisanjem sredstava rada, usavršavanjem i masovnom primenom kibernetičkih
mašina sa ugrađenim samoregulišućim procesima omogućavaju prelazak iz agroindustrijskog u
informatičko društvo. Time se ljudska aktivnost u sferi materijalne proizvodnje prenosi na
prikupljanje, obradu i kreativnu primenu informacija. U skladu sa time nastaju ekonomske
promene i faktori koji utiču na poziciju kompanije kao posledica novonastalih međunarodnih
ekonomskih odnosa, a to su:6

- intenzivnija globalna konkurencija,

- ekonomske integracije u evropskim zemljama,

- slom komunizma ,

- porast troškova NIR-a (naučno-istraživački rad),

- rast mega-kompanija preko menadžera,

- uspon međunarodnih strateških saveza.

Obzirom da su organizacije otvoreni sistemi, promene u društvu utiču na odluke menadžera da

uvedu promene u postojeću praksu. Organizovane grupe potrošača su dovele do promena u
načinu pakovanja, etiketiranja i reklamiranja robe. Druge promene dovele su do toga da se
pažnja poklanja očuvanju resursa, zaštiti životne sredine i ukidanju diskriminacije pri
zapošljavanju. Menadžerski rad je postao mnogo složeniji, jer je menadžer sve manje mogao da
preduzima jednosmerne akcije i odluke koje je donosio bile su sve više protiv interesa
menadžmenta.

Kada je reč o finansijskim promenama, finansijski kapital se kreće širom sveta tražeći bolji
plasman, pa se pretpostavlja da se stvara novi globalni finansijski system. Zato neophodno da
dođe do određenih promena u načinu donošenja odluka o ulaganjima međunarodnih finansijskih
organizacija. Banke, investitori i drugi izvori finansiranja mora da preuzmu određeni deo rizika
ukoliko dođe do poremećaja na tržištu. Dolazi do stvaranja određenih karakteristika na
finansijskim tržištima, a to su:7

- velika mobilnost kapitala koja direktno deluje na nacionalnu regulativu

- sveukupna globalizacija finansijskih tržišta

- deregulacija i internacionalizacija odvaja se od nacionalne regulative

6
Ibid
7
Ibid

7
- nacionalna monetarna politika gubi svoju autonomnost i sve više zavisi od međunarodnih
tokova kapitala

- brze i sveobuhvatne finansijske inovacije.

Devizni kurs može da unese nestabilnosti, koji kompanijama donosi vanredne troškove ili
prihode i omogućava razvoj sive ekonomije. Realni kurs predstavlja most saradnje sa svetom i
služi za konverziju inostranih cena u domaće, kao i za upoređivanje nivoa produktivnosti i opšte
konkurentnosti sa spoljnom trgovinom. Kada su fluktuacije prečeste, one onemogućavaju
proizvođačima i prodavcima da se prilagode određenom kursu. Dolazi do poremećaja u domaćoj
privredi, jer fluktuacije kursa izazivaju česte promene izvoznih prihoda i uvoznih rashoda, a cene
su stabilne samo u prvoj fazi.

Carina utiče na uvoz i izvoz robe, odnosno instrument je uvozne politike i služi za zaštitu
domaćeg tržišta. One mogu da utiču na efikasnost nacionalne proizvodnje i raspodele
nacionalnog dohotka, gde zaštićene grane privrede imaju veći prihod na račun grana korisnika
proizvoda opterećenih carinama. Efekti carinskih promena manifestuju se u: 8

- razmenskim odnosima ,

- količini i vrednosti uvoza,

- prihodima zaštićenih i nezaštićenih sektora,

- visini carinskih prihoda.

Savremeno čovečanstvo se suočava sa mnoštvom problema, od kojih je najvažniji ekološka kriza

koja preti kolapsu globalnog ekosistema zemlje. Njene odlike su kisele kiše, zagađen vazduh,
ozonske rupe, itd. Ekologija je postala deo politike i kulture. Globalni problemi sa kojima je
čovečanstvo ušlo u 21. vek su: 9

- oštećena biosfera i njeni eko sistemi,

- rastuća populacija,

- iscrpljivanje mnogih mineralnih i energetskih resursa,

- zagađenje vazduha, vode i zemljišta,

- globalne klimatske promene,

- uništenje mnogih vrsta biljaka i životinja,

- beskućništvo (¼ svetske populacije)

- oštećeno ljudsko zdravlje.

8
Ibid
9
Ibid

8
Sve ovo navodi da preduzeća moraju da prate i blagovremeno uvode promene u organizacionu
strukturu, načinu upravljanja, primenu kadrova i drugih resursa, uvođenje i primenu znanja,
obuku ljudi i drugo.

3.2 Interne promene

Potreba za internim promenama izazvana je rastom organizacije, koji se dešava kada preduzeće
uvodi nove proizvode, povećava fizički obim proizvodnje već postojećih proizvoda, izlazi na
nova domaća i strana tržišta itd. Struktura organizacije se menja kada dođe do veće podele
poslova, formiranja novih organizacionih jedinica, a to zahteva više nivoa upravljanja zbog
obima upravljanja, zapošljavanja novih radnika i obuke već zaposlenih, kao i menadžeri,
koristeći usluge nekih stručnjaka itd. Najčešći uzroci mogu biti:10

1. Promene starosti i veličine organizacije, što podrazumeva rast preduzeća, koji se ogleda kroz
povećanje njegove veličine, broja i raznovrsnosti operacija, poslova i zadataka, kao i broja
zaposlenih, konsolidacije njihovih odnosa. i intenzitet komunikacija. Kroz proces starenja,
organizacija upoznaje sebe i svoje okruženje, jača svoju strukturu, a procesi i operacije se
rutinski formalizuju.

2. Promena lidera organizacije, pri čemu nastaju razlike između liderstva i menadžmenta. Lideri
su vođe koji uvode promene i imaju moć da ih nametnu drugima Promena lidera može dovesti do
promene načina na koji zaposleni u kompaniji razumeju informacije, ciljeve i način na koji se
ponašaju u datim okolnostima. S druge strane, menadžment podrazumeva proces planiranja,
organizovanja i kontrole, a zasniva se na hijerarhijskoj moći.

3 Promene vlasničke strukture, spajanja i preuzimanja preduzeća, obično bolje kompanije

preuzimaju lošije, a menadžment ili sami zaposleni preuzimaju vlasništvo nad preduzećem, što
dovodi do privatizacije državnih ili društvenih preduzeća, što rezultira intenzivnim
organizacionim promenama

4 Promene u razvojnoj i poslovnoj strategiji, koje su prouzrokovane kako izmenama jedne

strategije, tako i promenama druge strategije,

5 Promena tehnologije, automatizacija poslovnih procesa, zahteva i promene u organizacionoj

strukturi.

Svaka promena u preduzeću ima svoj uzrok, sadržaj i posledicu, sa glavnim fokusom na proces
promena u preduzeću. Ako su sve tri poznate, onda se promene mogu razumeti i uspešno
upravljati njima.

10
Ibid

9
 4 ODLUKE O PROMENAMA KOMPANIJE LEGO

Danska kompanija Lego jedan je od najpoznatijih brendova u svetu kada su u pitanju dečije
igračke. Osnovana je 1932. godine i prerasla je u globalni biznis. Osnovana je od strane Ole
Kirka Kristijansena, stolara iz Bilunda (gde je firma i dalje smeštena) koji je kupio alat za obradu
drveta 1916. godine i pravio nameštaj za lokalne farmere. Iz raznih razloga, 1930-ih je promenio
proizvodni asortiman kako bi napravio dečije igračke i 1934. nazvao kompaniju „LEGO“ od
danskih reči leg i godt, što znači „igraj se dobro“11

Njihovi rani proizvodi kao što su drvene igračke za vuču, kasice prasice, automobili i kamioni
bili su prilično uspešni, ali ključna prekretnica za posao nastala je 1942 kada je požar uništio
fabriku igračaka uključujući inventar i nacrt za nove igračke. Tokom 1945 i 1946 nastala je ideja
o pravljenju plastičnih igračaka jer su tržište preplavile igračke za jednokratnu upotrebu. Tako je
kompanija otpočela proizvodnju plastičnih ekvivalenata drvenim igračaka koje je godinama
uspešno proizvodila. Godine 1949. LEGO je počeo da proizvodi set međusobno povezanih
pločica (na osnovu originalnog patenta britanske kompanije Kiddicraft za koji su kupili prava)
napravljenih od celuloznog acetata i korišćenjem rane verzije šupljeg dizajna sa rupama i
klinovima. Sada poznate LEGO kocke pojavile su se na tržištu 1953. godine, ali u početku nisu
bile veoma uspešne, delom zbog lošeg prihvatanja među potrošačima i prodavcima plastičnih
igračaka.12

Tokom 2000 godine kompanija LEGO je poslovala sa velikim gubitkom, a mnogi su verovali da
je razlog tome to što je kompanija izgubila fokus. U 2001oj godini kompanija posluje sa
dobitkom koji ipak ne može u celosti da pokrije gubitak iz predhodne godine. Uspešan rezultat se
pripisuje povećanju prodaje i velikim internim promenama u proizvodnji, kontroli i asortimanu
proizvoda. Iz nekih nepoznatih razloga 2003 godina je bila neuspešna. Tradicionalno tržište
igračaka stagniralo je 2003. godine, dok je novi, savremeni deo tržišta napredovao. Pojačana
konkurencija na tradicionalnom tržištu igračaka rezultirala je gubitkom tržišnog udela kompanije
LEGO na većini tržišta.

Danas Lego prodaje svoje proizvode u preko 140 zemalja i ima više od 570 prodavnica širom
sveta. Kao odgovor na pojavu epidemije korona virusa, Lego je zatvorio sve svoje brendirane
prodavnice širom sveta, isključujući prodavnice u Kini.

Slika 1: Logo kompanije LEGO

11
https://www.lego.com/en-us/aboutus/lego-group/the-lego-group-history/
12
Ibid

10
 Izvor: https://logo.com/blog/the-legacy-of-the-lego-logo

Osnova funkcionisanja svake organizacije jeste da svi njeni članovi funkcionišu kao tim. Da bi
sve funkcionisalo, tradicionalne organizacije često usvajaju hijerarhijsku strukturu, pri čemu oni
na vrhu donose odluke koje će oni na dnu sprovoditi.13

Neophodnost promena mora da proizvede želju za promenama i doslednost u njihovoj primeni, a

kompaniji LEGO su bile potrebne promene ako žele da održe 70-godišnju tradiciju. Uz realnu
procenu snaga kompanije i loše dosadašnje iskustvo u sprovođenju promena, menadžment nije
pokolebao i nije odustao od želje za promenom. Nakon što je razvio želju za promenom, najviši
menadžment je morao da pretvori želju za promenom u odluku da pokrene proces promene.
Odluke mogu biti formalne kao odluke odbora direktora, direktora ili izvršnog odbora i
neformalne kao konsenzus top menadžera postignut kroz diskusije i razgovore.

Dvanaest viših potpredsednika je nadgledalo šest regiona, sa lošom raspodelom odgovornosti i

sprovođenjem odluka. Nije bilo procene isplativosti proizvoda, niti je uprava znala koji proizvodi
zarađuju, a koji nisu uspeli da daju adekvatan povraćaj novca uloženog u mašine.

Menadžment je shvatio da su promene neophodne zbog pada profita i pokrenuo ih. Zbog toga su,
s obzirom na pogoršanje finansijskog učinka kompanije, zatražili od Jorgena Viga Knudstorpa,
tadašnjeg šefa strateškog razvoja, da razmotri problem i sačini izveštaj. Knudstrop je znao da je
pronalaženje činjenica prvi korak ka rešavanju problema.

Ono što je Knudstorp otkrio i kroz svoj izveštaj predstavio menadžmentu u junu 2003. bilo je
uznemirujuće. Otkrio je da su gubili novac negativnim novčanim tokovima i realnim rizikom
neplaćanja duga koji bi mogao da dovede do kolapsa kompanije, kao i da dizajneri kompanije i
njihovi programeri konstantno ne shvataju poslovne posledice svojih postupaka. Finansijska
analiza je bila neadekvatna. Postojao je račun dobiti i gubitka po zemljama, ali nije bilo analize
proizvoda, odnosno koji proizvod donosi dobit, a koji gubitak. Nije bilo profitabilnosti linije.
Kompanija nije znala gde su zaradili ili izgubili novac. LEGOLAND parkovi su bili odliv novca,
ali niko nije znao zašto.

Na osnovu svega ovoga, Knudstorp je verovao da kompaniji nije potrebna toliko strategija, već
akcioni plan koji treba da se razvije u kratkom roku. Definisali su da je fokus neophodnih
promena na finansijama i na produktivnosti i identitetu. Promene su bile potrebne odmah, a za
lice koje sprovodi promene bio je imenovan Jorgen Vig Knudstorp.

13
Buttler, M. (2020). Lego Shutters All Stores Outside of China Due to Coronavirus. Bloomberg.com

11
Knudstorp je u okviru svoje delatnosti uspostavio nekoliko faza i usvojio nove načine rada. U
prvoj fazi, Knudstorp se fokusirao na prodaju perifernih preduzeća, kao što su Legoland tematski
park i video igrice. Takođe je inicirao smanjenje broja proizvedenih Lego delova. U drugoj fazi,
veliki deo proizvodnje Lego-a je preseljen u Mađarsku i Meksiko. Ovo je bilo od velike važnosti
za opstanak Lego-a u narednim godinama. Jedan od razloga zašto su Meksiko i Istočna Evropa
izabrani za ove usluge je bila njihova blizina primarnim Lego tržištima, a samim tim i ostvaren
cilj brze i efikasne distribucije. Takođe je odlučeno da Lego sarađuje sa Flektronics-om, koji bi
bio zadužen za proizvodnju. Ova strategija je imala za cilj da promeni fiksne troškove u
varijabilne troškove tako što će ih prebaciti u zemlje sa niskim prihodima. Saradnja je prekinuta
2009. godine jer je kompaniji Lego bila potrebna veća fleksibilnost u proizvodnom lancu i niži
troškovi.14

Kako je Lego nastavio da se širi, njihovi izazovi su se promenili. U 2012. godini problem se
odnosio na reagovanje na stope rasta, što je rešeno uspostavljanjem kružnog menadžment tima
koji se sastajao jednom mesečno. Cilj je bio da se omogući dalji razvoj Lego-ovog lanca
snabdevanja kako se širio na nova područja.15

Slika 1 Jorgen Vig Knudstorp

Izvor: https://thegemba.com/article/lego-sustainable-innova

14
Godske, B., Legos dyrekobte erfaringer om outsourcing. ING.dk, 2008
15
Milne, R., Jorgen Knudstorp, CEO, on rebuilding Lego. Financial Times, 2016

12
 5 ZAKLJUČAK

Preduzeće predstavlja vrstu privredne organizacije i tržišnog subjekta koji obavlja privrednu
delatnost. One su istovremeno najefikasniji oblik obavljanja privredne delatnosti i ostvaruju
najveći deo vrednosti u tržišnim privredama. Generalno, ne postoji jedinstvena i trajna definicija
preduzeća, niti njegov koncept, jer se preduzeća u startu razlikuju po svojoj strukturi i
organizaciji, a pored toga razvijaju ili menjaju svoju pravnu formu tokom svog poslovanja.

Promene predstavljaju pojavu koja prati i utiče na rad svakog menadžera. Promene dovode do
novih situacija koje se mogu pretvoriti ili u prilike ili u probleme. Svaka prilika koja se pojavi
kao rezultat promena zahteva rešenje, koje vodi novoj promeni, tako da se menadžer ponovo
susreće sa novom situacijom i novim problemima ili prilikama.

U savremenim uslovima poslovanja dogodile su se ogromne promene, kako u okviru samog

preduzeća, tako i u njegovom okruženju. U zavisnosti od veličine, preduzeće može upravljati
novim promenama ili se prilagođavati novim promenama srazmerno svojoj moći.

Potreba za internim promenama izazvana je rastom organizacije, koji se dešava kada preduzeće
uvodi nove proizvode, povećava fizički obim proizvodnje već postojećih proizvoda, izlazi na
nova domaća i strana tržišta itd. Struktura organizacije se menja kada dođe do veće podele
poslova, formiranja novih organizacionih jedinica, a to zahteva više nivoa upravljanja zbog
obima upravljanja, zapošljavanja novih radnika i obuke već zaposlenih, kao i menadžeri,
koristeći usluge nekih stručnjaka itd.

Kroz primer kompanije Lego, jedne od najpoznatijih brendova u svetu kada su u pitanju dečije
igračke, prikazan je proces donošenja odluka o promenama. Neophodnost promena mora da
proizvede želju za promenama i doslednost u njihovoj primeni, a kompaniji LEGO su bile
potrebne promene kako bi održale 70-godišnju tradiciju

13
Literatura

1 Bogdanović, D., Upravljanje promenama, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu,

Bor, 2013

2 Buttler, M. (2020). Lego Shutters All Stores Outside of China Due to Coronavirus.
Bloomberg.com

3 Godske, B., Legos dyrekobte erfaringer om outsourcing. ING.dk, 2008

4 Janićijević N., Babić V., Organizacione promene, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998

5 Kostić, Ž., Osnovi organizacije preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1992. godina

6 Milne, R., Jorgen Knudstorp, CEO, on rebuilding Lego. Financial Times, 20166
https://ethereum.org/en/dao/#main-content

7 Milosavljević, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

Godina

8 Nikolić, Ž., Ekonomika preduzeća, ABC kompanija, Beograd, 2007. godina

9 https://www.lego.com/en-us/aboutus/lego-group/the-lego-group-history/

10 https://medium.com/coinmonks/what-is-dao-advantages-and-disadvantages-of-decentralized-
autonomous-organizations-e099b8e1b5dd

14