DEO ŠESTI:

STRATEGIJA RASTA I
RAZVOJA PREDUZEĆA

1. OPŠTI OSVRT

Jedan od osnovnih zadataka poslovanja preduzeća je njegova težnja da

obezbedi sopstvenu egzistenciju (opstanak). Ali, opstati u okruženju koje se stalno
menja, znači prilagođavati se. Društveni (tržišni), tehničko–tehnološki i drugi
faktori koji deluju na preduzeće stimulišu njegovo kvantitativno i kvalitativno
uvećanje (širenje). Zato, preduzeće u težnji da što efikasnije izvršava postojeće i
preuzima nove zadatke u procesu društvene reprodukcije raste i razvija se.
Sam proces rasta i razvoja preduzeća se ne odvija spontano kao kod
prirodnih sistema. Njime je neophodno upravljati, odnosno usmeravati ga.
Međutim, usmeravanje rasta i razvoja preduzeća je zadatak funkcije planiranja.
Pri tom, planiranje je samo jedna od faza, podsistem ili funkcija ukupnog
procesa upravljanja, odnosno menadžmenta preduzeća. Teorija i praksa
menadžmenta, kao savremenog oblika upravljanja, obuhvata (sadrži): planiranje,
organizovanje, integrisanje i kontrolu raznih procesa koji se odvijaju u preduzeću.
Planiranje se vrši na osnovu analize prošlosti, ocene sadašnjosti i predviđanja
budućnosti. Procenom planiranja rasta i razvoja preduzeća donose se odluke o
(vidi grafikon 14):
1. ciljevima rasta,
2. razvojnoj politici,
3. strategijama razvoja,
4. programima i planovima.

Donošenjem odluke o ciljevima rasta i razvoja određuje se šta i kako

najbolje preduzeće treba da radi, odnosno u kom pravcu treba da usmeri svoju
poslovnu aktivnost radi postizanja (ostvarenja) tih ciljeva. Putem definisanja
razvojne politike utvrđuju se principi i stavovi kojih preduzeće treba
da se pridržava, da bi pravilno usmerilo svoje aktivnosti ka ciljevima. Strategijom
razvoja se određuju konkretni pravci, metodi i tempo ostvarivanja postavljenih
 ciljeva. Donete strategije se konkretizuju kroz definisanje određenih programa i
planova.

Grafikon br. 33 Planske odluke

Procesom planiranja, se napred navedenim segmentima, treba da se

obezbedi efektivnost poslovanja preduzeća u budućnosti. Pri tom, efektivnost
predstavlja zahtev da u svakom stadijumu svog razvoja preduzeće obavljaonu
delatnost, koja u najvećoj meri odgovara potrebama tržišta i društva.
Efikasnost predstavlja zahtev da se izabrani program ostvaruje uz što manje
angažovanje i trošenje faktora proizvodnje. Time se omogućuje da preduzeće
sačuva i proširi svoje izvore prihoda i obezbedi sebi trajanje.
Međutim, za realizaciju strategije rasta i razvoja preduzeća od velike
važnosti je: funkcionisanje informacionog sistema i sprovođenje investicije
preduzeća.

2. POJAM I ZNAČAJ RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

Pojomovi rasta i razvoja preduzeća mogu biti pojedinačno i zajednički

tretirani, pri čemu je moguće njihovo različito definisanje i određenje značaja.
Rast preduzeća se može definisati kao promena u njegovoj veličini i to
mereno: snagom instaliranih kapaciteta, brojem zaposlenih i veličinom ostvarenog
prihoda (dobiti).
Razvoj preduzeća predstavlja skup promena u organizacionoj strukturi i
područjima delatnosti, koje se dešavaju tokom njegove egzistencije. Međutim,
kako rast, tako i razvoj podrazumevaju uvećanje i usavršavanje preduzeća, koje se
ostvaruje, uglavnom, pod dejstvom istih faktora.
Stoga ih je veom teško odvojeno posmatrati i analizirati. Ova dva procesa
su stalno u interakciji. Do rasta (razvoja) preduzeća dolazi usled njegove težnje da
se prilagodi promenama u okruženju, da iskoristi nove šanse, izbegne opasnost i
obezbedi efikasno poslovanje. Rast i razvoj vode ka: usavršavanju sistema
upravljanja preduzećem i skladnijem uspostavljanju odnosa sa okruženjem. Ali,
ovi procesi u preduzeću se ne odvijaju kontinuelno i pravolinijski. Preduzeće u
 svom poslovanju i postojanju (trajanju) prolazi kroz periode uspona, stagnacije,
padova i revitalizacije.
Stoga se može govoriti o određenim fazama rasta (razvoja) preduzeća.
Međutim, uvek treba težiti uspostavljanju određene korelacije između veličine
preduzeća, njegovoj funcionisanja i načina upravljanja. Za neprekidnu egzistenciju
(postojanje) i uspešan rad preduzeća neophodno je da ono definiše pravilnu
strategiju i politiku svog rasta (razvoja). S druge strane, izbor adekvatne strategije
i politike rasta direktno se odražava na organizacionu strukturu preduzeća. Zbog
postojanja jake povratne sprege, može se konstatovati da odabrana strategija i
politika rasta (razvoja) mora biti sinhronizovana sa promenama u organizacionoj
strukturi preduzeća. Jer, u svakoj fazi poslovanja preduzeće teži da postigne što
viši nivo produkti vnosti i rentabilnosti, te istovremeno da obezbedi dalje širenje
delatnosti.
Može se zaključiti da ukupni značaj rasta i razvoja preduzeća je: osig uranje
opstanka i po mogućnosti poboljšanje njegovog položaja u domaćoj i svetskoj
privredi. Stoga je veoma važno da se rast i razvoj zasniva na što širem prostornom
i što dužem vremenskom horizontu poslovanja.

3. CILJEVI RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

Prioritetna težnja svakog preduzeća u poslovanju, kako je već naglašeno, je

obezbeđenje njegovog opstanka, a opstanak u okruženju koje se stalno menja
vezan je za rast (razvoj). Rastom se preduzeće osposobljava da efikasnije izvršava
postojeće i preuzima nove zadatke u procesu društvene reprodukcije. Međutim,
rast (razvoj) nije cilj sam po sebi već način na koji preduzeće u određenim
uslovima privređivanja nastoji da proširi i stabilizuje izvore ostvarivanje svojih
prihoda i dobiti. Stoga se postavlja pitanje, koji su to ciljevi rasta i razvoja
preduzeća?
Kako ciljevi predstavljaju stanja ili situacije u koje preuduzeće želi da dođe,
može se reći da su ciljevi rasta i razvoja sadržani u težnji preduzeća da obezbdi
takvu veličinu, organizacionu strukturu i sistem veza sa okruženjem koji će mu
omogućiti da efikasnije koristi sredstva i da efikasnije ostvaruje svoju društvenu
ulogu. Zato se ne može govoriti o jednom jedinstvenom cilju rasta (razvoja)
preduzeća, već postoji veći broj (spektar) ovih ciljeva. U tom smislu ovi ciljevi
mogu biti:
• otklanjanje uskih grla u proizvodnji,
• jačanje pozicije na tržištu,
• minimiziranje troškova poslovanja,
 • efikasnije uklapanje u međunarodnu podelu rada,
• izvozna aktivnost itd.

Izbor ciljeva rasta i razvoja nije potpuno slobodan. Zato je neophodno

najpre pažljivo izvršiti njihovo formulisanje, jer oni predstavljaju primarne odluke
u razvojnom planiranju. Na osnovu ovih ciljeva se definiše strategija rasta, a zatim
i pojedinačni planovi. Ciljevi rasta (razvojni ciljevi) moraju biti realni, merljivi i
usklađeni sa sistemom vrednosti u društvu u kome posluje dato preduzeće. Preko
ostvarenja ciljeva rasta (razvoja) preduzeća ostvaruju se ciljevi društveno
ekonomskog razvoja, obezbeđuje se efktivnije korišćenje resursa i porast
društvenog blagostanja, što je u krajnjoj liniji osnovni cilj svake društvene
zajednice.
Preduzeće se mora svesno prilagođavati budućim spoljnim promenama
postavljanjem razvojnih ciljeva na osnovu naučnog predviđanja budućnosti, a ne
prostim projektovanjem sadašnje situacije u budućnosti. Ovo naučno predviđanje
budućnosti obuhvata planiranje: proizvodno–tehničke delatnosti, kadrova,
finansija i investicija.

4. FAKTORI RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

Okruženje u kome posluje preduzeće, kao mezoekonomski sistem,

podložno je stalnim promenama. Menjaju se tehnologije, opšte i zajedničke
potrebe, prirodni i tržišni uslovi poslovanja, ekološki zahtevi i sl. Mogućnost
preduzeća da opstane zavisi od njegove sposobnosti da prati promene i da im se
prilagođava. Koliko će preduzeće u tome uspevati zavisi od više faktora. Faktore
koji utiču na rast i razvoj preduzeća moguće je klasifikovati na više načina.
Tako, najpre, imamo podelu ovih faktora na: eksterne (faktori iz okruženja)
i interne (faktori iz samog preduzeća) u koje se mogu ubrojiti tržišni, društveni,
tehnološki, organizacioni, kadrovski i drugi faktori. Zatim, faktore rasta i razvoja
preduzeća možemo podeliti na: faktore stanja i faktore dostignutog rasta (razvoja).
Prema ovoj podeli faktori stanja su:
• struktura proizvodnje i tehnologije preduzeća,
• dostignuti obim poslovanja preduzeća,
• postojeća lokacija preduzeća,
• nivo kooperacije preduzeća,
• položaj preduzeća na tržištu i sl.
 U faktore razvoja ubrajaju se:
• postojanje materijalnih resursa,
• komunikacije,
• razvojne perspektive tržišta,
• razvijenost privrednog sistema,
• instrumenti ekonomske politike i sl.

Pored navedenih podela, moguće je faktore posmatrati i prema tome da li

podstiču rast i razvoj ili na njega deluju otežavajuće.
Podsticaji ili ograničenja za razvoj preduzeća mogu poticati, kako iz
potencijala samog preduzeća, tako i iz okruženja. U potsticajne ili ograniča vajuće
faktore koji deluju u samom preduzeću mogu se svrstati:
• raspoloživa ili deovoljna finasijska sredstva,
• ambicije ili neambicioznost organa upravljanja,
• dovoljna ili nedovoljna stručnost službi i radnika,
• razvoj ili nepostojanje sopstvenog istraživanja,
• postojanje ili nepostojanje reputacije proizvoda i imidža preduzeća i sl.

Analizom nevedenih fatora ukazuje se na to da oni u suštini baziraju na

narastanju finasijskih, kadrovskih i istraživačko–razvojnih mogućnosti preduzeća,
odnosno njegovih delova (odelenja, pogona, sektora, službit itd.)
Kao eksterni podsticajni i ograničavajući faktori mogu se navesti:
• stimulativne ili destimulativne mere društvene zajednice,
• dostignuti razvoj nauke i tehnike,
• razvijenost ekonomskih odnosa sa inostranstvom,
• raspoloživost eksternih izvora finansiranja,
• razvijenost saobraćaja, trgovine, turizma i sl.

Sa aspekta rasta i razvoja preduzeća značajno je da organi upravljanja

izvrše realnu procenu dejstva eksternih faktora (podsticajnih i ograničavajućih) i
internih mogućnosti tog preduzeća.

5. INFORMACIONI SISTEM PREDUZEĆA

Postojanje i funkcionisanje adekvatnog informacionog sistema u preduzeću

sve više postaje osnov za efikasno upravljanje, a time i uspešno ukupno
poslovanje, uključujući njegov rast i dalji razvoj.
 Informacioni sistem, pokriva proces formiranja informacija i proces
njihovog korišćenja za potrebe preduzeća kod odlučivanja. Njegovu sadržinu čini
skup informacija koje se koriste u konkretnom preduzeću. Informacioni sistem
preduzeća predstavlja njegov vitalni deo i funkcionalnu celunu u kojoj se
aktivnosti ljudskog rada vezuju za: projektovanje, izgradnju, primenu i razvijanje
procesa stvaranja i korišćenja odgovarajućih informacija. Taj proces se sastoji iz:
prikupljanja podataka, obrade podataka, memorisanja podataka i informacija,
distibucije i prenosa informacija korisnicima, korišćenje informacija za
odlučivanje i emitovanje daljih podataka.

5.1. ULOGA I ZNAČAJ INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem preduzeća u osnovi predstavlja podršku efikasnom

radu preduzeća, jer obezbeđuje brzu i tačnu obradu i korišćenje podataka i
poslovnih informacija, koje su osnova za unapređenje njegovog poslovanja. Pored
toga, informacioni sistem preduzeća se može definisati kao celina u kojoj se veze
između njegovih delova (podsistema i elemenata) ostvaruju prenosom infomacija.
Posmatrano sa tog aspekta informacioni sistem preduzeća se ispoljava kao sređen i
organizovan sistem, koji se formira i funkcioniše sa ciljem da u pravo vreme
snabdeva organe upravljanja i rukovođenja preduzeća svim značajnim
informacijama, koje služe kao osnova za donošenje poslovnih odluka.
U poslovanju preduzeća inforacioni sistem ima značajno naglašenu ulogu.
Zbog složenosti, dinamičnosti i otvorenosti preduzeća kao sistema, neophodna je
brza i efikasna obrada informacija, kako bi se aktivnosti preduzeća usmeravale u
onom pracu koji obezbeđuje najbolje rezultate uz najmanja ulaganja za ostvarenje
tih rezultata.
Efikasnost funkcionisanja informacionog sistema u preduzeću treba
posmatrati kao njegovu sposobnost da zadovolji definisane ciljeve i utvrđene
potrebe za ažurnim, tačnim i relevantnim informacijama, kao i za njogovim
korišćenjem. To je, u osnovi, sposobnost informacionog sistema da podrži nivo
planirane tekuće i razvojne politike preduzeća. Stoga, analizu funkcionisanja
informacionog sistema preduzeća treba vezivati sa sadržajem njegovog rada.
Specifičnost funkcionisanja informacionog sistama preduzeća, u odnosu na druge
zaokružene sisteme ili podsisteme tog preduzeća, je u tome što se kvalitet
njegovog funkcionisanja sagledava u stepenu njegove sposobnosti da prati sve
aktivnost, odnosno sve radne procese u preduzeću.
Sama struktura informacionog sistema preduzeća, odnosno njegova podela
na podsisteme i elemente, zavisi od organizacione i tehnološke strukture
konkretnog preduzeća. Naime, informacioni sistem, sa svojom strukturom, prati
organizacionu strukturu preduzeća za čije potrebe se formira i funkcioniše.

5.2. SAVREMENI INFORMACIONI SISTEM PREDUZEĆA

Pojava informacionih sistema se vezuje za sam nastanak preduzeća.

Međutim, u zavisnosti od načina njihove organizovanosti i od toga kakvu
tehničko–tehnološku osnovu koriste, informacioni sistemi se mogu svrstati u dve
osnovne grupe i to:
• tradicionalni tip informacionog sistema i
• savremeni tip informacionog sistema.

Tradicionalni tip informacionog sistema se zasniva na ručnoj obradi

podataka. On je karakterističan za tradicionalnu strukturu preduzeća. Savremeni
informacioni sistemi u preduzeću (kibernetski–elektronski ili automatizovani),
razvili su se i razvijaju se paralelno sa pojavom i razvojem elektronskih računara
(kompjutera). To znači, da tehničku osnovu savremenih informacionih sistema
čine elektronski računari i savremeni telekomunikacioni sistemi (teleks, telefaks,
mobilna telefonija, satelitska televizija, internet itd.) sa odgovarajućom pratećom
opremom. Efikasnim korišćenjem i funkcionisanjem te tehničke osnove
unapređuju se rad i rezultati informacionih sistema, što sveukupno utiče na
unapređenje rada i funkcionisanja preduzeća.
U uslovima postojanja modernih tehničkih sredstava za automatizovanu
obradu podataka (elektronskih računara), stvorena je osnova za formiranje
savremenih i razvijenih informacionih sistema preduzeća. Zato ovi sistemi
obezbeđuju neophodne informacije za potrebe poslovnog odlučivanja, a time i za
potrebe upravljanja preduzećem u celini. Uvođenje savremene tehnike u
informacione sisteme preduzeća ima višestruke prednosti i značaj, kao što su:
• stvorena je mogućnost za formiranje blagovremenih, tačnih, obuhvatnih i
odgovarajućih informacija o svim poslovnim promenama u preduzeću;
• stvoreni su uslovi za organizovanje racionalnih tokova informacija, kao i
savladavanje velikog broja masovnih evidencija;
• obezbeđuje se brže i potpunije komuniciranje sa okruženjem;
• povećava se efikasnost upravljanja sredstvima, kao i efikasnost preduzeća u
celini.

Da bi odgovorio svojoj ulozi i značaju moderni informacioni sistem u

preduzeću mora da bude: jedinstven, integralan i automatizovan. Njegova
jedinstvenost se ogleda u tome što za osnovu ima jedinstveni fond podataka i
informacija i jedinstveni sistem parametara. Integralan je zbog toga što svojim
informacijama prožima celo preduzeće i podmiruje potrebe svih nivoa i struktura
preduzeća. On je automatizovan u tom smislu što istovremeno pruža: prikupljanje,
selekciju, klasifikaciju, čuvanje, obradu, prenos i saopštavanje informacija.

5.3. POSLOVNE INFORMACIJE U

PREDUZEĆU

Informacije u preduzeću treba shvatiti kao skup određenih podataka koji su

sadržani u nekoj poruci ili obaveštenju. To su, u osnovi, osmišljene poruke ili
obaveštenja o pojavama u preduzeću kao sistemu, koje su prouzrokovane bilo
spoljnim, bilo unutrašnjim faktorima. Informacije koje cirkulišu u preduzeću, a
odnose se na efikasnost njegovog poslovanja, predstavljaju poslovne informacije.
Prema tome, poslovne informacije su obaveštenja o poslovanju preduzeća,
bilo da se radi o tekućim zbivanjima ili o naknadnom utvrđivanju ili upoređivanju
tih zbivanja. Na osnovu poslovnih informacija dobija se slika o ostvarenoj vezi
između ulaganja u poslovne procese i rezultata tih ulaganja, čime se stvara
mogućnost kvantitativnog iskazivanja efikasnosti poslovanja preduzeća. Sami
pojmovi: podatak i informacija se u praksi vrlo često poistovećuju. Podatak je,
međutim, izolovana činjenica vezana za neku stvarnost, dok informacija
predstavlja skup podataka, tako iskorišćenih, ili skup činjenica tako organizovanih
da predstavljaju jasno i precizno obaveštenje o toj stvarnosti.
Podaci iste vrste mogu da budu obrađeni na različite načine, korišćeni u
razne svrhe i mogu se uptrebiti od strane raznih korisnika za formiranje različitih
obaveštenja ili informacija. Suštinski posmatrano, poslovne informacije su
ekonomske informacije, jer predstavljaju ukupnost različitih obaveštenja
ekonomskog karaktera koja moraju pratiti sve poslovne aktivnosti u preduzeću i
koja se mogu: prenositi, menjati, čuvati i koristiti na različitim nivoima
upravljanja i za različite potrebe u preduzeću. Tako posmatrane poslovne
informacije imaju dve osnovne namene: dokumentacionu i upravljačku.
Informacije su osnova upravljanja u preduzeću. One, kao instrument za
upravljanje u preduzeću, daju mogućnost za formiranje slike o njegovom stanju i
poslovanju tj. slike o konkretnoj ekonomskoj stvarnosti. Za oslikavanje te
stvarnosti potrebno je da su informacije: precizne i vremenski usklađene. Na
osnovu informacija o stanju ili promeni stanja u poslovanju preduzeća, kao
segmetu njegove ekonomske stvarnosti, stvaraju se uslovi za praćenje efikasnosti
upravljanja i praćenja realizacije upravljačkih odluka.