Adam Smith (1727-1790) kotski ekonomista i moralni filozof.

Najvanija Smitova ideja jeste da aktivnost pojedinca u sopstvenom interesu u sopstvenoj ekonomiji neminovno dovodi do poveanja blagostanja svih. Ta ideja predstavlja glavni argument u korist trine privrede i pokazuje da naizgled haotian trini sistem posjeduje unutranju logiku pokorava se logici takozvane nevidljive ruke trita. Da bi neko zaradio u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tritu prui drugima robu koju oni trae i smatraju odgovarajuom protivvrednou za novac koji daju, ime i nenamerno potpomae njihove interese. Polazei od sopstvenog interesa, privredni akteri e znati ta se moe prodati i to e proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane mea u trinu razmenu i odreuje pojedincima ta da proizvode, u kojim koliinama i po kojim cenama. oslanjajui se na takve ideje, Smit je bio uverljiv pobornik slobodne trgovine i unutar zemlje i u meunarodnoj ttrgovini.. Njegovo delo predstavlja snaan napad na tada preovlaujui koncept merkantilizma. Glavnog pokretaa ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve veem irenju. Podela rada donosi specijalizaciju znanja i vetina radnika, sa kojom ide i vea efikasnost proizvosnje. Smit je verovao da drava moe doprineti ekonomskom ivotu ukoliko dobro radi nekoliko stvari, kao to su zatita ugovora i patenata, dravno obrazovanje za siromane i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao:Malo je toga potrebno da se o najgoreg varvarizma stigne do najvieg blagostanja, osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari. Adam Smit se smatra rodonaelnikom savremene ekonomske nauke i liberalne kole u ekonomskoj nauci. Njegova knjiga Bogatstvo naroda (1776) predstavlja najvanije delo klasine politike ekonomije i spada u knjige sa najveim uticajem u istoriji. Ona je izvrila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 18. veka i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistiki ekonomski poredak, zadravajui uticaj i danas. Anarhizam politika ideologija i pokret koji poivaju na uverenju da su vlada, drava i sve prinudne politike institucije intrinsino zlo i da treba da se ukinu(obino nasilno) i zamene aranmanima koji su dobrovoljni i koji nisu iskvareni eksploatatorskim i tlaiteljskim vlastima, zakonima i praksama, odnosno prinudom. Anarhizam je vrlo heterogen skup teorijskih koncepcija i praktinih tendenncija (od liberalnih do socijalistikih) koje imaju za cilj ostvarivanje drutva bez prinude. Kao socijalno i polittiko uenje anarhizam moe biti kolektivistiki (anarhosindikalizam i anarhokomunizam) i individualistiki (libertarijanski anarhizam i anarhokapitalizam). Uprkos razliitom idejnom poreklu, pa tako i tendencijama, anarhizam posjeduje nekoliko zajednikih karakteristika: antietatizam, antiklerikalizam, soboda, a u organizacijonom smislu komunalizam, federalizam i horizontalnu koncepciju vlasti. Naini ostvarenja anarhizma su vrlo razliiti: od revulicionarnog nasilja i individualnog terora, preko direktne akcije, do nenasilja i pacifizma. Apsolutizam oblik vladavine u kojem vlast nije niim ograniena i u kome narod nema nikakvih garantovanih odnosno ustavnih prava. Apsolutizam kao tip vlasti se najee dovodi u vezu sa apsolutnom monarhijom, oblikom u

kome je nastajala moderna drava u Evropi od 16. do 19. veka. Istorijski apsolutizam se opravdavao ili verski (tkz. boanska prava kraljeva po kojima kraljevima od Boga pripada pravo na apsolutnu vlast) ili racionalistiki (za racionalistike teorije apsolutizma jedino je apsolutna vlast u mogunosti da obezbedi red, mir i poredak, to jest drutvenu stabilnost). Za razliku od tiranije i diktature, apsolutistika vlast je, po jednom idrugom shvatanju, legitimna, jer je izraz volje vladara. Apsolutna monarhijska vlast, ipak, nije bila potpuno neograniena volja vladara, be su postojale odreene granice: obiaj, tradicija i prakse koje su ograniavale domen njenog delovanja. Autokratija (gr.authos sam; kratein vladati) oblik vladavine u kojoj jedna osoba ima svu vlast. u tom smislu se autokratski reimi nazivaju i samovlade ili reimi line vlasti. u ruskoj politikoj radiciji govorilo se o samodravlju , a vladar se nazivao saodrac. oblici ove vlasti su tiranija, desotija i apsolutna monarhija. Autoritarizam je oblik vladavine u kojoj se vlada na autoritaran (naredbodavan) nain, sestemom naredaba i izvrenja odozgo nadole, za sta se ne trazi saglasnost onih nad kojima se vlada. To je politiki oblik u kome je vlast smetena u ruke nekog diktatora, vojne hunte ili apsolutnog monarha. Vlast nije odgovorna narodu, niti vezana bilo kakvim ustavom. Pravo vladanje bez obzira na njegov karakter i poreklo u autoritarnim sistemima ima prednost nad ljudskim pravima i slobodama. U ovom obliku vladavine ne postoje demokratske procedure ili se ne potuju. Autoritarni reimi gue djelovanje opozicije i politike slobode. U sluaju vojnih reima ili vojnih diktatura ovaj oblik autoritarnog reima se obino uspostavlja vojnim udarom, suspenduju se neka prava i slobode, pa i uobiajena politika i ustavna reenja, znatno se oslabljuje i minimizira rad izabranih parlamenata, javno mnjenje gui. Kada vojne strukture preuzimaju neposrednu kontrolu i vrenje vlasti onda se radi o posebnom tipu autoritarnog vojnog reima vladavini vojne hunte. Drugi oblik autoritarnih vojnih reima predstavlja diktaturu jednog ovjeka koga podrava vojska. Birokratija predstavlja racionalnu, bezlinu, prvilima vezanu i hijerarhijsku formu organizacione strukture upravljanja koja izvrava obuhvatne administrativne i upravljacke zadatke. To je formalni organizacioni aranman koji karakteriu podela rada, specijalizacija poslova bez funkcionalnog preklapanja, vrenje vlasti kroz vertikalnu hijerarhiju i sistem unutranjih pravila, regulacija i uvanje dokumenata. Birokratija naseljva upravu, za nju je karakteristian poseban sistem treninga i provere da bi se pomoglo izvrenju, kao i posveenost organizaciji. Pod birokratijom se obino u svakodnevnom govoru podrazumeva inovniki sloj odnosno ljudi koji nastanjuju i opskrbljuju tu strukturu. Vestminsterska demokratija nziv za tzv. veinski model liberalne demokratije koji karakterie princip veine. Ovaj model je najizrazitiji u zemlji porekla, Velikoj Britaniji, a u veoj ili manjoj meri preuzet je i u Kanadi, Novom Zelandu, Australiji, Izraelu i Indiji. U ovom tipu veinske demokratije centralno mesto zauzima parlament. Za razliku od konsenzualne demokratije karakteristike veinske demokratije su: parlamentarna suverenost, nema

podele vlasti izmeu izvrene i zakonodavne, uglavnom jednodomni parlament, dvostranaki sistem, jednokruni veinski izborni sistem, jednostranaka ili nekolaciona vlada. Vlada kolegijalni organ izvrne vlasti koji u parlametarnom i meovitom sistemu utvruje i vodi dravnu politiku. Kao zborno organizovani i hijerarhijsko struktuirani dravni organ, vlada se sastoji od nekoliko kategorija lanova. Na vrhu je presednik vlade, zatim dolaze podpresednici i dravni ministri, dok su na dnu te lestvice resorsni ministri. Iako se smatra centralnim organom politikog sistema vlada ne oliava celu izvrnu vlast i, tavie, predstavlja njen nestabilni deo. Naime, ovaj organ egzekutive se javlja u parlamenarnom i metvitom sistemu vlasti kao institucionalna spona izmeu efa draave i parlamenta, dugujui svoju politiku egzisenciju, pre svega, volji parlamentarne veine. U tom smislu struktura i sastav vlade ne izraavaju samo potrebu za njenom unutranjom koordinacijom i specijalizacijom, ve i za zadovoljenjem razliitih stranakih i drugih politikih interesa. U Republici Srbiji Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za svoju politiku i nju ine predsednik Vlade, najmanje jedan potpredsednik i ministri. Posle drugog svetskog rata izvrna vlast pinje da se shvata latissimo senu, te aktuelni francuski ustav s puno prava odredjuje vladu, kao organ odreivanja i voenja nacionalne politike. Tako i ustav Republike Srbije predvidja da Vlada utvruje i vodi politiku, izvrava zakone Narodne skupstine, donosi uredbe, predlae promenu Ustava, predlae narodnoj skuptini zakone, usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i dr. Vlada po pristanku je koncept koji podrazumeva da svaka vlast mora proizilaziti iz prisanka onih nad kojima se vlada. Koncept je srednjovekovni, ali je poseban naglasak dobio sa teorijom drusvenog ugovora u 17.veku. Vladavina prava je nain ogranienja vlasti i spreavanja koncentracije moi, arbitrarnog vladanja i uzurpacije vlasti. To je pre svega pravno politiki ideal kome se u demokatskom drutvu tei, ali se nikad u popunosti ne moe dostii. Vladavina prava predstavlja odreenu vrstu pravnog poretka koji obezbeuje slobodu. Ona pretpostavlja odreena svojstva pravnog poretka i obeleja zakona, a obuhvata i odreene poroceduralne garancije, kao to je odgovarajui pravni postupak, i institucionalna reenja, poput podele vlasti i nezavisnosti sudova. Vlast je legitimna depersonalizovana mo koja je omeena pravnim i institucoionalnim okvirom i poverena formalnim strukturama. Sama vlast se odnosi na institucionalne aranmane, mehanizme vlasti i dravne institucije unutar kojih se donose i sprovode odluke koje se odnose na veliki broj ljudi. Vlast se zasniva na prihvaenoj obavezi pokoravanja onih nad kojima se vlada. Graanin je punoletan pripadnik demokratske politike zajednice pod ijm zakonima ivi i u ijem zajednikom ivotu uestvuje i o njegovim uslovima odluuje. Tako na osnovu ovog lana graanin poseduje i koristi slobode i prava, preuzima odgovornosti i ispunjava obaveze. Zakonima zajednice je zatien od nasilja i prevare, garantovana mu je sloboda kretanja, izbor profesije, osnivanja preduzea, rada i sticanja kao i udruenog delovanja sa drugima. takoe ima pravo da bira i da utie na vlast, da organizuje politiku

kampanju i stranku, da sudeluje u uslovima zajednikog ivota to ga ini graaninom u politikom smislu ili dravljaninom. kao dravljanin on stie i neka socijalna prava( npr. na osnovnu medicinsku zatitu i leenje) ali i odgovornosti i obaveze prema zajednici: da potuje zakone, da plaa porez, slui vojni rok i sl. Graanske incijative su oblik politike participacije graana, odnosno civilno-drutvenog delovanja kojima putem predloga, peticija i sl. graani sugeriu reavanje nekih problema. javljaju se kao posledica injenice da je u savremenom sloenom drutvu politiki sistem predstavnike demokraije, u kome je politiko uee graana svedeno na periodine izbore i politike stranke kao prenosioce volje graana, postao preuzak za odravanje i dalji razvoj demokratskog poretka i da ga je potrebno dopuniti aktivnijim politikim delovanjem i ueem gradjana, odnosno alternativnim vidovima participacije graanskim incijativama. Na taj nain se izbegava ponovna etatizacija drutva i politiki svesni graani, sposobni za organizovanje graanskih inicijativa, prevazilaze tzv. deficit demokratije. Graanske slobode su slobode koje se garantuju pojedincu u zatiti nekog podruja u koje ne sme da zadire vlast. To su one slobode koje slue prvenstveno za ogranienje dravne prinude: sloboda od arbitrarnog hapenja ili zatvaranja, sloboda govora, sloboda udruivanja, sloboda kretanja itd. Graansko drutvo: Pojam graansko drutvo potie od starogrkog izraza koinoia politike, a oznaavao je zajednicu graana. Graansko drutvo predstavlja celokupnost slobodnog delovanja ljudi u razliitim oblastima: ekonomiji, nauci, umetnosti, sportu, zabavi i slino, kao i za autonomnonastale, organizovane i funkcioniue ustanove i organizacije. Njihovo polje delovanja, nain organizovanja i rada, ne odreuje drava, niti o tome odluuje, ve ove oganizacije i ustanove to samostalno ureuju, sledei razliite ciljeve koji se ele postii, sa sopstvenom unutranjom logikom postojanja, organizacije i funkcionisanja. esto se naizmenino i sinonimno koriste izrazi graansko drutvo i civilno drutvo. Meutim treba praviti razliku izmeu ova dva izraza, gde izraz graansko drutvo pokriva ire znaenje sveopte relative autonomije drutva u odnosu na dravu, a izraz civilno drutvo ue znaenje delovanja razliitih udruenja i organizacija graana unutar relativno autonomnog graanskog drutva, koji imaju za cilj da utiu na dravu, vlast i politiki sistem u nameri da koriguju javnu politiku. Graanstvo predstavlja odnos izmeu pojedinca i politike zajednice. Graastvo predstavlja zajednike osobine svih lanova druva kojii izravaju svoj oseaj pripadanja, odnosno prava i obaveze, lojalnosti i identitet. Ono se obino odreuje kao status koji se sastoji od prava i obaveza pripadnika zajednice. Grupe za pristanak su privatne i dobrovoljne organizacije koje pokuavaju da utiu na vladu ili kontroliu neke vladine politike, ali ne ele postati vlada niti kontrolisati sve vladine politike. To su interesne grupe svoje interese ostvaruju raznim vrstama pritisaka i politiki pritisak na pojedince, javnost i institucije vlasti putem javnog mnjenja.

Dvokruni veinski izborni sistem je tip izbornog sistema u kome mandat pripada kandidatu koji osvoji apsolutnu veinu glasova ili relativnu veinu glasova, ali uz ispunjenje glasakog cenzusa- osvajanje zakonom propisanog minimalnog broja glasova biraa, odnosno pod uslovnom da na izborima uestvuje zakonom propisani minimalni broj biraa. Kako je postizanje pobednike veine u prvom krugu teko ostvariti, obino se organizuje drugi krug izbora, u kojem vae izmenjeni, blai uslovi za osvajanje mandata. u drugom krugu ili uestvuju svi kandidati iz prvog kruga, i za pobedu je dovoljna relativna veina glasova, ii uestvuju samo dva kandidata iz prvog kruga, koji su preli zakonom propisani izborni prag, i za pobedu je dovoljna relativna veina. Dvostranaki sistem je tip stranakog sistema u kome postoje dve velike stranke koje dominiraju nad ostalim manjim strankama smenjujui se na vlasti sa priblino jednakim izgledima na izborni uspeh. Takav poloaj zauzimaju zahvaljujui dovoljnoj izbornoj i zakonodavnoj snazi pri emu trenutno jaa stranka formira vladu, a druga ini opoziciju. karakteristian je za SAD-e, Veliku Britaniju, ali i Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Devolucija vlasti predstavlja prenoenje dravne vlasti sa dravnih organa na regionalne samoupravne organe, bez dovoenja u pitanje suverenosti drave. Devolucija moe da ima oblik prenosa kako izvrne vlasti, tako i zakoodavne. izuzetno, devolucija moe imati i oblik proste dekoncentacije vlasti adminisrativna devolucija. Prema tome devoluccija se svodi na razliite varijante decentralizacije i regionalizacije dravne vlasti. Deliberativna demokratija je model demokratije koji naglaava graansku participaciju i znaaj diskursa i rasprave u odreivanju javnih interesa. Ono sto je razlikuje od tradicionalnog shvatanja demokratije jeste naglaavanje javne rasprave, a ne glasanja kao sredinje ustanove demokratije. Model deliberativne demokratije posebno naglaava pluralizam vrednosti i ciljeva i politiku participaciju kao vrhovnu vrednost. Demokratija znaenje ove rei je vladavina ( gr.kratos ) naroda ( gr.demos ). Ona predstavlja politiki poredak u kome je suveren narod, to jest njegova veina. S obzirom da se radi o vladavini veine ona je suprostavljena autokratiji, kao vladavini jednog, oligarhiji, kao vladavini manjine monih i plutokratiji, kao vladavini manjine bogatih. U formalnom smislu demokratija predstavlja skup proceduralnih pravila za donoenje kolektivnih odluka uz najire mogue uee zainteresovanih ili onih kojih se te odluke tiu. U demokratske procedure spadaju: opte pravo glasa, slobodni i poteni izbori, princip predstavnitva, vladavina prava, ustavnost i zakonitost, garantovanje i sudska zatita osnovnih prava i sloboda. Demokratski deficit je izraz koji ukazuje na institucionalne manjkavosti ili nedostatke u funkcionisanju demokratskih ustanova posebno to se tie procesa donoenja odluka. Izraz se najvie koristi u kontekstu Evropske unije, u smislu da institucije EU nusu u potpunosti demokratske koliko treba da budu. Desnica - politike snage, akteri i ideoloki sistemi koji naglaavaju znaaj autoriteta, poretka, hijerarhije, obaveze, tradicije i nacije. Desnica predstavlja

iroku ideoloku dispoziciju nasuprot socijalizmu, socijaldemokratiji i laburizmu kao leviarskim politikama. Decentralizacija je princip teritorijalne organizaciije vlasti po kome se nekr funkcije i nadlenosti drave prenose iz cenra u lokalne i regionalne, relativno autonomne, organe vlasti koji imaju izvestan stepen diskrecije ili autonomije. Uglavnom su ovlaenja koja se prenose na lokalne regionalne organe mesnog karaktera vezana za potrebe lokalnog stanovnitva: obrazovanje, zdravstvo, socijalna zatita, sport i kultura. Diktatura je oblik samovoljne i niim ograniene nekontrolisane vlasti. Izvorno, u rimsko doba, diktatura je predstavljala privremen i protektivan politiki lek za kojim se posezalo u doba dravne krize. Tada bi se u vanrednim prilikama, nekoj vrsti proglaenog vanrednog stanja, vanrednoj magistraturui dodeljivala vladavinska ovlaenja da brani zemlju od spoljneg neprijatelja i sprei unutranje sukobe i raskole, uz brojna precizno navedena ogranienja: nije mogao da menja ustav, objavljuje rat, intervenie u graaske poslove, uvodi nove poreze. Mandat mu je bio ogranien na est meseci. Za modernu diktaturu je karakteristino da je diktator iznad zakona i nije ustavno ogranien, tj.da vlada samovoljno i nekontrolisano. Direktna akcija je taktiko sredstvo za postizanje politikih ciljeva koje je razvijeno u okviru anarhizma i anarhosindikalizma. To je vanustavna i nezakonita politika akcija koja obuhvata razliite neposredne oblike, od pasivnog otpora do individualnog i kolektivnog terora. Disperzija vlasti je koncept i praksa kojima se nastoji izbei koncentracija vlasti kao potencijalna pretnja slobodi i povoljna okolnost za njenu zloupotrebu. Disperziranom vlau imenujemo one politike sisteme u kojima je izvrena iroka raspodela politike moi bilo da se radi o vertikalnoj ili horinzontalnoj podeli moi. Dominantan jednostranaki sistem je partijski sistem u kome jedna stranka dominira svim drugim. Dominantni partijski sistemi nalazimo u demokratskim zemljama sa kompetitivnim strankama. Oni moraju da se razlikuju od nedemokratskih jednopartijskih sistema gde je samo jednoj stranci doputeno da slobodno deluje. Drava je politika organizacija nacije koja na odreenoj teritoriji ostvaruje suverenu vlast. Kako su postojanje nacije i suverene vlasti odlika tek modernog doba, pod dravom se, u irem smislu, podrazuevaju i drugi oblici politiko-teritorijalnog organizovanja ljudi koji su se u istoriji javljali i oznaavali razliitim imenima. U tom smislu i antiki grki polis i rimska res publica i sednjovjekovni regnum, ba kao i moderna drava, predstavljaju oblike dravnog organizovanja. To, se nemoe rei za prvobitnu ljudsku zajednicu, s obzirom da drava, i u svom irem znaenju, pretpostavlja vrstu i ureenu vezu izmeu odreene teritorije i stanovnitva. Dravna intervencija je pojam koji opisuje meanje drave i funkcionisanje trita. Ona uzima razliite oblike: regulacija, tj. propisivanje onoga ta je slobodno raditi, a ta nije; monetarna, fiskalna, spoljnotrgovinska i druge politike. Postoje dva pravdanja dravne intervencije. Prvo je da trite

funkcionie ne savreno, i da se drava treba ukljuiti u ispravljanje greke i drugo je dobro funkcionisanje trita. Drutveni ugovor je teoriska pretpostavka o hipotetikom dobrovoljnom sporazumu na osnovu koga se pojedinci udruuju u organizovano drutvo i formiraju vlast kako bi izali iz tzv. prirodnog stanja nesigurnosti i nereda, a radi obezbeenja svog ivota, svojine i slobode. Politiko drutvo je umee, projekt koji se stvara, stalno obnavlja, odrava i razvija. Teorija drutvenog ugovora podrazumeva da je vlast legitimna samo ako je utemeljena na pristanku onih nad kojima se vlada, odnosno na saglasnosti onih koji vladaju i oni nad kojima se vlada. Njena svrha je da uva prirodna prava pojedinaca i intervenie samo kao neutralni arbtar da obezbedila prava svih i svakog ponaosob. Ali to je i ograniena vlast, ograniena je upravo svojom svrhom: uvanjem prava pojedinaca. Egalitarizam je princip i politika praksa koja naglaava ideal jednakosti i usmerena je na njeno uveanje. Liberalni egalitarizam podrazumeva isti moralni znaaj svih pojedinaca i garantuje im svima u drutvu jednakost pred zakonom i u politikim pravima. Socijalistiki egalitarizam polazi od jednake drutvene vrednosti svih ljudi i zagovara ideal ekonomske i socialne jednakosti. Komunistiki egalitarizam je radikalan, zagovara potpunu imovinsku jednakost ljudi, jednakost potreba i jednakost u miljenjima. Izbori su osnovni metod obrazovanja organa vlasti u predstavnikoj demokratiji i legitimisanja liberalnodemokratskog politikog ureenja. Izbori su sloeni proces formiranja kolegijalnih i inokosnih predstavnikih organa javne vlasti, na osnovu volje njenih graanja. Zavisno da li graanji neposredno biraju organe javne vlasti ili podsredstvom svojih neposredno izabranih predstavnika, izbori mogu biti neposredni i posredni. Izbori su proces oblikovanja politike volje koja se zasniva na mogunosti biraa da se odlue za jednu od vie politikih opcije, kao i na slobodi njihovog izbora meu tim opcijama, koja nije ograniena samovoljnim propisima. Razlikuju se kompetitivni, nekompetitivni i polukompetitivni izbori. Izborni sistem je skup pravila izbornog prava koja odreuju nain prevoenja birakih glasova u mandate. Birai svoju stranaku ili kandidatsku preferenciju izraavaju glasovima koji se preraunavaju u izborne javne funkcije pod uslovima koji se utvruju pravilima izbornog sistema. Kako od izbornog sistema zavisi u kojoj meri e popunjavanje izbornih javnih funkcija biti verodostojniji izraz volje glasaa, to izborni sistem, zajedno sa pravilima birakog prava, najvie utie na legitimnost izbornog procesa. Od vrsta izbornog sistema neposredno zavisi i karakter stranakog sistema, odnosno brij politikih stranaka, a samim tim i proces formiranja i stabilnost vlade. Izborni sistemi se analiziraju u vezi sa izborima za kolegilijalne organe vlasti. S obzirom na posledice koje proizvode, uobiajena je podela na srazmerne, polusrazmerne i nesrazmerne izborne sisteme. Izvrna vlast dravna vlast izvrenja, primene zakona. Za primenu zakona na pojedinane situacije esto je potreban niz drugih podzakonskih optih taaka. Otud se za shvatanje izvrne vlasti poela pod nju podvoditi i funkcija izvravanja zakona optim aktima uredbodavna vlast. Pod izvrnom vlau, u

organskom smislu se podrazumevaju samo najvii dravni organi kojima je poverena izvrna dravna funkcija i kojima su podinjeni svi ostali organi izvrne vlasti. U zavisnosti od toga da li je izvrna vlast oliena u jednom organu ili u dva organa, razlikuje se monocefalna i bicefalna egzekutiva. Individualizam je princip prvenstva pojedinca u odnosu na bilo koju skupinu, grupu ili kolektivno telo. On predstavlja najizrazitije obeleje modernog drutva i zapadnog sistema vrednosti. On podrazumeva jedinstvenost svakog pojedinca, a drutvo vidi kao skup pojedinaca koje treba da bude tako organizovano da zadovolji potrebe i interese pojedinaca od ojih je sastavljeno. Individualizam je shvatanje po kome individualne preferencije imaju prednost nad kolekivnim, ali ih ne iskljuuju, za razliku od kolektivizma koji naelno iskljuuje ili bar zamenjuje individuale preferencije. Javni sektor je skup dravnih institucija i institucija u dravnoj svojini koje vre produkciju dobara i usluga u ime drave. Dravne institucije su deo dravne administracije koje proizvode besplatna javna dobra, kao to su odrana, pravni i novani sistem i slino i uglavnom se finansiraju iz poreza. Preduzea u dravnoj svojiini, kao drugi deo javnog sekora, proizvode proizvode koji nisu isto javno dobro, ve poseduju i osobine obinih proizopda i stoga se prodaju graanima. Javno dobro je dobro koje poseduje dve osobine koje ga razlikuju od dobara kojima se trguje na privatnom tritu. Prva je neekskluzivnost, tj. nemogunost iskljuenja nekoga iz potronje, ukoliko, npr. nije platio za korienje dobara. Druga je nerivalska potronja, tj. da potronja od stane jednoga u opte ne smanjuje raspoloivost dobara za drugoga, kao npr. kod novanog sistema. Jednakost je ideal koji podrazumeva fundamentalnu jednakost ljudi kao ljudskih bia u smislu jednake moralne vrednosti i dostojanstva pojedinaca. Fundamentalna jednakost povlai za sobom jednaku raspodelu prava i prilika, ali ne i istovetnost. To se iskazuje u liberalnom zastupanju formalne jednakosti, odnosno pravne jednakosti u obliku jednakih prava, politike jednakosti i jednakosti ansi ili prilika za realizaciju svojih razliitih potencijala. Jednokruni veinski izborni sistem je takav oblik izbornog sistema u kojem mandat osvaja kandidat koji u prvom i jedinom krugu glasanja dobija najvei broj vaih glasova. Kako je za pobedu dovoljna i relativna veina glasova ovaj sistem se naziva i sistemom relativne veine. Izbori se prema jednokrunom veinskom sistemu odvijaju u uninominalnim izbornim jedinicama. Birako telo se deli na onoliko izbornih jedinica koliko parlament broji lanova i u svokoj izbonoj jedinici se bira po jedan poslanik. Izborne jedinice su male, kandidati dobro poznati, te birai, dajui svoj glas izraavaju, opredeljenje za odreenog kandidata, a tek potom, za stranku iz koje dolazi. Ovaj izborni sistem omoguava osvajanje mandata, iako vie od polovine, a nekada ak i dve treine, glasaa date izborne jedince nije glasalo za pobednika. Klasini liberalizam je skup ekonomsih, moralnih i politikih uverenja nastalih iz vrhovnog principa individualne slobode. To su: odgovornost pojedinca za sopstvenu sudbinu, svetost privatnog vlasnitva i sloboda ugovaranja, ograniina vlast, vladavina prava, i konstitucionalizam i

izbegavanje arbitrarne i diskrecione vlasti. Klasini liberalizam zagovara tzv. minimalnu dravu. Nastao je krajem 18. i poetkom 19. veka, ali je doiveo renesansu osamdesetih godina 20. veka. Klasini liberalizam ima negativni cilj oslobaanja pojedinaca od straha, prinude, arbitrarnih odluka i diskrecionih prava drugih, shvatajui slobodu kao odsustvo prinude. On naglaava odgovornost pojedinca za sopstvenu sudbinu i vrlinu samopomoi. Drava je, po shvatanju klasinog liberalizma, odgovorna samo za slobodu i sigurnost pojedinca, a sve ostalo preputa dobrovoljnoj saradnji. Koalicija predstavlja grupisanje politikih rivalnih grupa suoenih sa zajednikim protivnikom. Re koalicija ima direktnije znainje u vezi sa modernim parlamentom, kada nijedna grupacija ili stranka pojedinano nema veinu. Tada se dve ili vie stranaka koje imaju dovoljno poslanika da bi formirali parlamentarnu veinu moguu sloiti oko zajednikog programa koji ne zahteva mnogo prevelikih kompromisa sa njihovim pojedinanim politikama i tako formirati vladu. Kolektivizam je princip teorijkog i praktinog naglaavanja prvenstva kolektiva na raun pojedinca. Kolektivisti dre da je dobro kolektiva, grupe ili zajednice vanije od dobra bilo kog pojedinca koji je deo vee organizacije. To zahteva preovlaivanje javne odgovornosti i irenje dravne intervencije u obliku regulacija, izvoznih i uvoznih kvota, subvencija ili javnog vlasnitva. Komunitarizam je politika filozofija koja se razvila suprostavljajui se liberalnom individualizmu sa uverenjem da se zalaganje za individualna prava mora uravnoteiti sa obnovljenim oseanjem za socijalnu odgovornost. U komunitarizmu se naglaava konstitutivni udeo koji zajednica igra u oblikovanju individualnog identiteta, poto se pojedinac ne moe posmatrati odvojeno od njegovih socijalnih, kulturnih i istorijskih konteksta. Konzervativizam je socijalno i politio uenje koje je nastalo kao reakcija na sve bre drutvene promene krajem 18. veka, simbolizovane u Francuskoj revoluciji. Sam izraz konzervativan se moe odnositi na umerenost i opreznost, strah od promena, konvencionalnost i konformizam. Konzervativci visoko potuju tradiciju, ali ne zato to se radi o starini kao takvoj, nego zato to su dugovene tadicionale institucije peivele test istorije i na neki nain se dokazale kao ispravne, za razliku od novih koji mogu dovesti drutvo do problema. Konkurencija je rivalstvo dva ili vie aktera koji tee da osvoje to vei deo trita. Konkurenccija je najdirektnije kada se odvija na tritu jednog proizvoda, npr.jabuka. Ali, mogua je izmeu srodnih supstituta, npr. jabuka i kruaka, ali i izmeu veoma razliitih proizvoda, ali za novac kojim raspolae pojedinac. Ona podstie inovacije proizvoda, organizacije firmi i tehnologije, podstie efikasnost proizvodnje radi smanjenja trokova i obara cene, a u korist potroaa. Ekonomska teorija tvrdi da je konkurencija jedini nain da se postigne maksimalna efikasnost alokacije resursa. Konsenzus je naelni sporazum iji je sadraj prihvatljiv za veliki broj ljudi s obzirom da je tako sroen da bi mogla da se posigne iroka saglasnost. Konsenzus se koristi kao sredstvo odluivanje kada je veinsko naelo ili

neprimereno ili neprimenljivo. On je proizvod kompromisa, koji znai da su sve strane uinile ustupke, pri emu niko nije u potpunosti zadovoljen. Konsocijativna demokratija je model demokratije koji je razvijen u drutvima duboko podeljenim etiki, religijskim, nacionalim, jezikim, ideolokim ili kulturolokim razlikama u kojima postoji potreba da se veinski obrazac demokratuje prilagodi ovim osobinama drutva i tako izbegne dominacija jedne grupe nad drugom. U njoj je prevlast veine nad manjom ublaena ne samo standardnom zatitom prava pojedinca, nego i kolektivnim pravima zajednica koje se poavljuju kao institucionilizovani akteri drutvenog ili politikog pokreta. Konstitucionalizam je teorija i praksa ogranienja vlasti. To ogranienje, u uem smislu se sprvodi putem ustava i ustvnih pravila kojima se reguliu prava i obaveze dravnih organa i struktua vlasti. Tada se naziva ustavnost. Dok ire, konstitucionalizam predstavlja skup vrednosti, naela, naina, tehnika i sredstava kojima se radi zatite slobode uspostavlja unutranja i spoljanja kontrola vlasti. Korporativizam je nain organizovanje javne politike ukljuivanjem organizovanih ekonomskih interesa u poroces vrenja vlasti, ime se obezbedjuje bliska saradnja glavnih organizovanih ekonomskih grupa unutar formalnog dravnog aparata, tako da poslodavci, sindikati i drava mogu zajednii formulisai i implementirati obavezujue usaglaene politike. Levica predstavlja pojam koji je izvorno imao prostono znaenje, sa poreklom u sazivu francuskih optih stalea 1789. godine, kada je prostor gde je sedeo tei stale, levo od kralja, nazvan levica. S vremenom je pojam poeo da oznaava same politike grupacije, ali se i istorijski i strukturalno menjao i tako postajao manje odreen, obuhvatajui dosta irok opseg leviarskih ideja i pokreta. Legitimitet predstavlja stanje poklapanja sa normama i vrednostima ljudi. To je svojstvo priznatosti ii prihvaenosi odreeog poretka, reima ili vlasti od strane graana. Legiimna upotreba vlasti predstavlja korienje vlasti koje je prihvaeno, jer je u sladu sa normama, vrednostima i shvatnjima ljudi kojih se tie. Liberalizam je uenje koje slobodu pojedinca smatra vrhovnom vrednou i glavnom brigom vlade i koje dri da sve drutvene politike ustanove i prakse, kao i ostupanja ljudi, trba da se procenjuju i vrednuju prema tome koliko doprinose ostvarivanju ove centralne vrednosti. On obuhvata itav niz ideja, principa, vrednosti, institucija i politika vezanih za privrenost slobodi pojedinca i tome primeren pluralistiki drutveni i politiki poredak ograniene vlasti i vladavine prava. Poetne pretpostavke i osnov liberalizma su suverenost pojedinca i njegova saglasnost, kao i prednost produktivne efikasnosti privatne svojine, dobrovoljne saradnje i trine konkurencije u odnosu na dravno vlasnitvo i planiranje. Liberalna demokratija je oblik demokratske vladavine kojii kombinuje i uravnoteuje moi demokratske vlade sa liberalnim vrednoistima slobode pojedinca i tako uravnoteuje dve uzajamno esto suprostavljene ideje, ideal narodne suverenosti i naelo ograniene vlasti. Njena demokratinost poiva

na optem pravu glasa i politikoj jednakosti gaana, a njenu liberalost skup pravnih i politikih mehaniyama koji uvaju slobode i prava graana od nasrtaja drave. Libertarijanizam je politika filozofija bliska klasinom liberalizmu i sa izvorom u drugaijim filozofskim korenima. Svakii pojedinac je odgovoran za sopstvenu sudbinu, odluuje o sebi i svojim ekonomskim aktivnostima. Svaka koncentracija moi predstavlja opasnost po individualnu slobodu. Libertarnijalci smatraju svaku dobrovoljnu i slobodnu razmenu meu pojedincima prihvatljivom. Lobiranje je praksa i taktika uticanja na donosioce odluka, ime se ele nametnuti partikularni interesi grupa i progurati neka posebna politika, zakon ili uredba. Vri se posredno i neposredno. Sredstba su tadicionalna i direktna: linim kontaktom ili savremenim sredstvima komunikacije. Lokalna samouprava je skup ustavnih i zakonskih normi koje ureuju poloaj lokalnih, politiko-teritorijalnih zajednica u decentralizovanoj unitarnoj dravi. Jedinice lokalne samouprave su javnopravni subjekti koji poseduju imovinu, donose budet i ostvaruju zatitu svojih prava sudskim puem.Organi vlastu jedinica lokalne samouprave su izborni i odgovorni graanima svoje lokalne zajednice, za razliku od organa dekoncentracije koji su emanacija centralne dravne vlasti . Meoviti sistem vlasti je sistem vlasti koji kombinuje elemente parlamentarnog i predsednikog sistema. Od parlamentarnog sistema, meoviti sistem preuzima postojanje vlade, kao kolegijalnog tela i solidarno odgovornog pred parlamentom, izabranim na optim i neposrednim izborima. Od predsednikog sistema, meoviti sistem vlasti pozajmljuje instituciju predsednika drave sa znaajnim ovlaenjima i izabranog, takoe, na optim i neposrednim izborima. Monarhija je oblik vladavine u kojem dravom upravlja jedan organ vlastimonarh. U skladu s tim poloajem, monarhu pripada i titula suverena. Prema kriterijumu roja onih koji vladaju pored monarhije, postoji i republika, koja se javlja u obliku aristokratije i demokratije U aristokratiji suverenost pripada jednom delu naroda, a u demokratiji njen titular je ceo narod. U monarhiji nema samovolje, vladar vlada odreenim i stabilnim zakonima dok u njoj suprostavljenoj despotiji jedna linost o svemu odluuje, bez zakona i pravila, svojom voljom i svojim kapricima. Danas se pod monarhijom podrazumeva oblik vladavine u kojoj se funkcija efa drave nasleuje, za razliku od republike u kojoj ef drave na vlast dolazi izborima. Osim toga, monarh ne odgovara za svoje akte, dok je ef drave u republci podloan pravu, kao i svi graani, s izuzetkom imunitetske zatite koju uiva. Moderne monarhije se mogu podeliti na apsolutne, ustavne i parlamentarne. Nacionalizam je politika ideologija koja polazi od nacionalnih vrednosti i principa da svi pripadnici jedne nacije ive u istoj dravi, pa sve do vida jednog politikog ekstremizma koji zahteva da u njoj ne ivi niko osim njih. Nacionalizam je ideologija koja odanost naciji pretvara u politiki princip i poliiiki program. To ga razlikuje od patriotizma koji odanost zemlji ne okree u politiki pogram i nacionalnu i dravnu politiku. Nacionalizam pipada

kolektvistikim ideologijama, ali je osnovna odlika ideologije nacionalizma insistiranje na prioritetu nacionaog identiteta odnosno nacije za razliku od pozivanja na klasu ili veru. Nacionalizacija je postupak podravljenja imovine ili preduzea koji su bili u privatnoj ili zadrunoj svojini. Nacionaizacija moe imati razliite oblike: nacionalizacija u uem smislu, kada se optim aktom propie da jedna vrsta imovine ili preduzea od dana tog-i-tog postaju dravna svojina; konfiskacija, kada se imovina oduzima kao sporedna kazna za neka nedela; 3. sekvestar, sto je privremeno oduzimanje od osumnjienog i 4. eksproprijacija, to je podravljenje pojedinane imovine radi opteg interesa. Razlozi mogu biti: ideoloki, ekonomski, opravdani. Neliberalna demokratija je posebna vrsta predstavnike demokratije iz koje je ispranjen njen liiberalni sadraj, jer iako postoje demokratski izbori, graanima su uskraene liberalne slobode. Razlog je obino nepostojanje ili ignoirsanje odgovarajuih konstitucionalnih mehanizama ogranienja vlasti. irenje demokratije nije u jednakoj meri praeno konstitucionalnim liberaliznom. Neposredna demokratija predstavlja istorijski tip demokratije rezervisan za male kompaktne zajednice poput antikog polisa. Neposredna demokratija znai da svi lanovi zajednice neposredno uestvuju u donoenju odluka. Danas se princip neosrednog odluivanja koristi u nekoliko vidova: konsultativni referendumi, graanske incijative i javne konsultacije graana. Odgovorna vlada je vlada koja odgovara na zahteve javnog mnjenja, koja vodi politiku koja je mudra i uzajamno konzistentna i koja je odgovorna predstavnicima glasaa. Ograniena vlada predstavlja konstitucionalno-liberalni koncept vlasti koji podrazumeva da je svaka vlast ograniena. Poto vlada poseduje temeljnu naelnu pretnju za individualne slobode, ona mora biti paljivo ograniena da bi se onemoguila arbitrarna vlast. Liberalna teorija drutvenog ugovora je svrhu vlade videla u uvanju prirodnih prava pojedinaca, to je podrazumevalo da je vlada ograniena upravo tim pravima koje ne sme da narui. Institucionalni mehanizmi uspostavljeni u liberalnim demokratijama u svrhu ogranienja vlasti su brojni: konstitucionalizam, vladavina prava, podela vlasti, demokratska pravila i procedure, javnost i mediji, graansko drutvo itd. Oligarhija je opti naziv za vladavinu manjine. To je ekskluzivni oblik vladavine jednog ili nekolicine, iji je naziv varirao od aristokratije do oligarhije i timokratije. U modernoj politikoj sociologijai se elitistika vladavina manjine dovodi i vezu sa organizacijom upravljanja, koja podrazumeva tzv. gvozdeni zakon oligarhije naroito u politikim strankama, to jest kao neminovni proces usredsreivanja donoenja odluka u malom krugu vrha stranke. Opozicija parlamentarne stranke koje ne obrazuju vladu niti je podravaju, ve joj pruaju konstruktivan otpor, nudei alternativna reenja politici koju ona vodi. Opozicija nema poseban ustavni status, ali je sastavni deo parlamentarne demokratije. Prava opozicije su posredno priznata, putem prava koja se priznaju svakom poslaniku u parlamentu, inio on veinu ili manjinu. Ona mora da zauzme odgovoran stav prema dravnoj politici i da se

predstavi biraima kao ozbiljna alternativa postojeoj vlasti. U tom smislu treba shvatiti pojam lojalne opozicije, koja podrazumeva da se interesi drave podjednako tite koko vladinom politikom, tako i aktivnostima opozicionih stranaka. Najpoznatiji vid organizovanog rada opozicije jeste vlada u senci kakva postoji u Velikoj Britaniji. Osnovni zadatak vlade u senci jeste da formulie politiku i planira parlamentarnu taktiku. Struktura vlade u senci odgovara onoj koju ima zvanina vlada, tako da opozicija obrazuje telo koje je u svakom trenutku, u sluaju izglasavanja nepoverenja zvaninoj vladi, odnosno njene ostavke ili prevremenih izbora, u stanju da preuzme vlast.