Tekstovi piramida

Prva svetska knjievnost formira se na prostoru plodnog polumeseca srpast pojas koji se prostire od meureja Tigra i Eufrata, preko Sirije i mediteranske obale do delte Nila i du njegovog toka !vu knjievnost ine stara egipatska i mesopotamska knjievnost, najstarije svetske knjievnosti Ne "na se tano koja je starija !ne u poetku nisu imale meusobnog kontakta, ali je, kao i u ostalim kulturama, umetnost i jedne i druge imala "a cilj i"raavanje religio"ne misli, pove"ivanje oveka i boga #pak, oni i"raavaju i stvarni ivot onda$njeg oveka Egipatska religio"na misao bila je pre svega okrenuta obe"beivanju "agrobnog ivota !tuda su svi religio"no%referentni tekstovi ma&om ve"ani "a grobnice To su Tekstovi piramida, Tekstovi sarkofaga i 'njige mrtvi& !va podela tekstova je ar&eolo$ka Tekstovi piramida su ure"ani na "idovima piramida i datiraju i" perioda ( i (# dinastije koje su vladale u Starom carstvu )od polovine **(## do polovine **## veka pre +rista, Tekstovi sarkofaga su pisani na unutra$njim "idovima sarkofaga i ve"ani su "a Srednje carstvo )od polovine **# do polovine *(## veka pre +rista, 'njige mrtvi& ine svici papirusa polagani u kovege kao "agrobna uputstva i molitve, i potiu i" Novog carstva )od polovine *(# do polovine *# veka pre +rista, Podela na dinastije i periode carstva i prela"ne periode i"vr$ena je na osnovu Egiptijake, najstarije sauvane istorije Egipta Nju je napisao -aneton, &elenistiki egiptolog !na je pisana &ijeroglifskim pismom i sauvana je fragmentarno, ali je najpou"daniji i"vor kada je u pitanju egipatska istorija !na obu&vata period od mitski& vremena do ./. godine Tekstovi piramida su pisani na staroegipatskom je"iku, koji je &amidsko%semitski Prepisivani su sa i"gubljeni& tekstova pret&odno napisani& na papirusu tokom ### milenijuma pre +rista )&eliopoljska ver"ija 'njige mrtvi& pisana &ijeroglifskim pismom, #pak, predstave Egip0ana o prirodi oveka i nji&ov pogled na smrt obra"ovani su pre formiranja prve egipatske drave, krajem #( i poetkom ### milenijuma Prve piramide su graene u #( dinastiji Tu spada i velika 'eopsova piramida )mada je 'eops grko ime "a faraona 'ufu, -eutim, u ovim piramidama nema tekstova Tekstovi piramida su ve"ani "a piramide faraona poslednje generacije ( i prve generacije (# dinastije )**#(%**##, Prvi tekstovi piramida su i" vremena faraona 1nasa, koji je vladao sredinom **#( veka pre +rista Njegova piramida je podignuta u Sa&ari, na levoj obali Nila, "apadno od -emfisa Pojedini elementi ovi& drevni& egipatski& sastava nastali su "natno pre 1nasa, te poka"uju ra"voj egipatske religijske misli od preddinastikog perioda To $to je "apisano u 1nasovoj grobnici predstavlja mnogo vekova tradicije 1 tim tekstovima, preminuli car 1nas poistove0en je sa bogovima 2a i !"irisom i imenovan je kao !"iris%1nc !vo imenovanje nije personalna identifikacija sa bogom !"irisom, nego ula"ak u mo0 boga !"irisa (erska uenja o !"irisu "au"imaju najvanije mesto u Tekstovima piramida Tekstovi piramida !"irisa prika"uju kao nemo0nog i pasivnog Tek u tekstovima i" prvog prela"nog perioda on poinje da govori u svoje ime (erska uenja o !"irisu su najvanije mesto i "a Tekstove sarkofaga i 'njige mrtvi Sve tri grupe tekstova govore o putovanju na onaj svet, daju opise tog putovanja i sveta, bogova, nji&ovi&

naravi i mo0i, putnikovi& isku$enja i pobeda, "le sudbine njegovi& neprijatelja, u"ajamni& odnosa putnika i ivi& na onome svetu To je jedan pesniki stav slavopev bogovima 3rugi pesniki stav je, npr molitveni Prisutne su i obredne i magijske pesme Tako da postoje etiri forme4 &imne bogovima, molitve bogovima, obredne i magijske pesme -agijska pesma je na neki nain suprotna molitvenoj, jer magijska poe"ija poku$ava, kao i svaka bajalica, da ovlada nekim du&ovnim svetom u neku svr&u Pored uenja o !"irisu, u Tekstovima piramida vano mesto "au"imaju i ideje o bogu sunca 2a, kao i ideje &ramovni& koncepcija "asnovani& na nebeskim telima Plodotvorne funkcije boga !"iris i 2a su poistove0ene, jer je !"iris neka vrsta sunca pod"emnog sveta !bojica su vani "a vegetativni ciklus, od kojeg je Egip0anima "avisio ivot Treba imati u vidu da je putnik koji odla"i u !"irisov svet u Tekstovima piramida uvek faraon Tek u prvom prela"nom periodu )od polovine **## do polovine **# veka pre +rista, pravo na "agroban ivot "adobijaju i ostali ljudi koji sebi mogu da priu$te sa&ranu Posebna panja je poklanjana faraonovom 'a Sude0i po Tekstovima priramida, sami Egip0ani su imali protivrene predtsave o 'a !no $to je sigurno to je da je 'a jedna od tri nevidljive supstance du$e )pored 5a i 6&,, spolja je 'a potpuno poistove0ena sa ovekom i nju eka veni ivot u onostranom svetu 1slov "a veno postojanje 'a bila je briga o njemu od strane ivi& Postojanje 'a je "avisilo od ouvanosti tela, bilo je njegov dvojnik Tako vidimo da je ona su$tinski i eg"istencijalno neodvojiva od p&7sisa -eutim, ono se ne moe svesti na du$evno%telesno, jer ima i spiritualne karakteristike 'a imaju i bogovi 'a, 5a i 6& su u Starom carstvu bile samo karakteristike faraona i bogova Posmrtna sudbina cara u Tekstovima piramida, ba$ kao ni 'a, nije prika"ana jedno"nano 'ae se da je on ili priblien bogu ili da je postao sam bog, nekad poistove0en sa bogom 2a, nekad sa !"irisom 1kljuivanje faraona u svet bogova pomagao je uticaj koji je faraon stekao tokom ivota !n je trebalo da brine o sebi podreenima, ba$ kao $to !"iris brine o mrtvim faraonima Pokojni faraoni su o"naavani kao 8od !"irisa imahu, tj poastvovani, opskrbljeni od !"irisa Tako je nastao kult preminulog cara Egipatska knjievnost je vrlo kon"ervativna i tradicionalna #sti tekstovi se ponavljaju milenijumima Tako su Tekstovi piramida prepisivani na Tekstove sarkofaga, Tekstovi sarkofaga u 'njige mrtvi& 9edino $to se su$tinski menja jeste je"ik Tekstovi opstaju u" manje modifikacije i i"menjene religio"ne predstave Naravno, menja se pravo na "agrobni ivot